Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Oliver Tomic - Hijerarhija i Antihijerarhija u Delu Rene Genona

Oliver Tomic - Hijerarhija i Antihijerarhija u Delu Rene Genona

Ratings: (0)|Views: 102 |Likes:
Published by Shardan199

More info:

Published by: Shardan199 on Sep 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/08/2013

pdf

text

original

 
N
a sve~anosti progla{enja nezavisnostiIndije, 15. avgusta 1947, Ananda Ku-marasvami, ~uveni istori~ar umetnosti i fi-lozof – „perenijalista“, izjavio je sa monu-mentalne govornice da se Indusi moder-nog doba u svoju tradiciju najbolje moguuputiti ~itaju}i dela Rene Genona. To u pr-vi mah zvu~i ~udno, s obzirom da je Genonu to vreme bio – musliman. S druge strane,mada kr{ten po rimokatolikom obredu, uEgiptu je dobio ime ‘Abd al-Vahid Jahja istekao titulu {eika, {to, u sufizmu kome jepripadao, ozna~ava „starca-duhovnog ru-kovoditelja“, koji je stekao pravo da u~i,posve}uje i vodi dervi{ke kandidate na nji-hovom putu duhovnog usavr{avanja. Aopet, kao Francuz po ro|enju, objavljivao je do smrti svoja dela na maternjem jeziku,pod svojim kr{tenim imenom. Neka me|utim delima posve}ena su, recimo, jevrej-skom ezoterijskom u~enju, simbolici ustroj-stva dru{tva srednjovekovne hri{}anskeEvrope, Danteu, tajnim dru{tvima, krizi sa-vremenog obezbo`enog sveta, ili ~istoj ma-tematici. [ta je on u stvari bio: orijentalista,istori~ar religija, sociolog, pesnik, okultista,filozof? Sve to zajedno, ili ni{ta od svega to-ga? Moglo bi se re}i da je bio „metafizi~ar“u najispravnijem etimolo{kom tuma~enjute re~i, ali sâm Genon bi i takvu „etiketu“rado izbegao. Pi{u}i u prvom licu mno`ine,u „pluralu smernosti“ (a ne „veli~anstva“),svesno se povla~io u senku sopstvenog de-la, pa je uputnije, ako se ve} mora, njego-vom opusu, a ne njemu samom, dati nekoime. U tom slu~aju, Genonovi spisi (knjige,~lanci i pisma) zapravo su prevod sa ko-mentarima na savremeni „jezik“ u~enja ve-likih duhovnika svih verodostojnih tradici- ja, u kakvo god ruho da su se odevale. Jer,njegova velika ljubav bila je PrimordijalnaTradicija, a `udnja – da je rekonstrui{e koli-ko je god to mogu}e, te da je takvu predsta-vi svojim dezorijentisanim savremenicimasvih rasa, nacija i vera. Odmah valja re}i dase ovde ne radi o sinkretizmu ili eklektici-zmu, pojavama upravo svojstvenim devi- jantnom «modernom» mentalitetu, koje jeGenon izlo`io nepristrasnoj, ali istovreme-no `estokoj kritici. Njegov cilj je bio uzvi-{en, a danas je mogu}e konstativati da ga jeon u velikoj meri dostigao.Rene @an Mari @ozef Genon ro|en je15.XI 1886. u gradi}u Bloa u dolini Loare,a ve} u ranoj mladosti istakao se kao vrsnimatemati~ar i logi~ar. U Pariz je prispeo1907, smesta uroniv{i u splet tada{nje„andergraund“-kulture francuske presto-nice: masonskih lo`a, tajnih dru{tava, spi-ritualizma i neo-okultizma. Uo~iv{i ba-nalnost i neutemeljenost njihovih „dok-trina“, a naro~ito parodi~nost inicijati~kihpostupaka, krenuo je u potragu za pra-vim korenima Mudrosti. Postao je musli-man 1912. godine, s pravom smatraju}ida se pre u islamu mogu na}i pravci u ko- jima su o~uvane vrednosti Prvobitnog predanja i istinski postupci posve}enja unajdublje znanje. Ubrzo potom, oku{aose u akademskoj karijeri, ali je njegovadoktorska teza o hinduizmu (sa kriti~kimosvrtom u odnosu na zapadnoevropskumisao) 1921. glatko odbijena. Razo~aran iobudoveo, otputovao je u Kairo, gde je `i-
Vol. 16 • N
o
52 JESEN / ZIMA 2007.31
FILOZOFIJA I GNOZA
Hijerarhija i antihijerarhijau delu Rene Genona
Oliver Tomi} 
 
veo veoma povu~eno, sa drugom `enom itroje dece (~etvrto je ro|eno kao posmr-~e). Umro je 7.I 1951, i sahranjen sa po~a-stima u turbetu koje je za njega posebnopodignuto.Mada je Genonovo delo uzaludnosvoditi pod bilo koji pravac «mi{ljenja»novijeg doba, a skoro nemogu}e klasifiko-vati unutar njega samog, ipak se mogu iz-dvojiti dve magistralne ideje-vodilje: po-traga za Primordijalnom tradicijom i Kri-tika modernog sveta. One su istovremenoneodvojive i nepome{ane, jer je svoje su-dove o „civilizaciji“ u kojoj je `iveo Genonizricao upravo sa ta~ke gledi{ta verodo-stojnog predanja.Na`alost (ili na sre}u), Genon nije do-`iveo da bude svedok ostvarenja mnogihsopstvenih prognoza, ali se njegov metodanalize mo`e u potpunosti primeniti napostoje}e stanje, ono u kome se ~ove~an-stvo nalazi na po~etku „Tre}eg mileniju-ma“. Brojni fenomeni koji se savremnom~oveku ~ine kao sasvim novi i svojstveni,ne njegovoj generaciji, ve} ~ak samo jed-nom periodu ljudskog `ivota, zapravoimaju korene u pro{losti i nalaze tuma~e-nje u Genonovom delu.
Profesionalno opredeljenje
Savremeno dru{tvo nam kao svoje ve-liko dostignu}e predstavlja mogu}nost dasvako bira poziv prema li~nom naho|enjuili raspolo`enju i da je neophodno samose dovoljno potruditi da bi se te `elje ispu-nile. Kao suprotnost, sa negativnim pred-znakom, navodi se stale{ko ure|enjeevropskog srednjeg veka i kruti obi~aj dasinovi po profesiji nasle|uju o~eve, bilioni kraljevi, sve{tenici, seljaci ili zanatlije.Situacija se tokom XIX, a naro~ito XX vekaiz korena izmenila i to bi trebalo da budeznatan napredak. A da li je to slu~aj, bezostatka? U svom delu „Kriza modernog sveta“,
1
Genon tim povodom prime}uje:
„...niko se u svetu, u stanju u kome je on da-nas, ne nalazi na mestu koje bi mu normalnopripadalo, u skladu sa svojom pojedina~nomnaravi; upravo na to se misli kada se ka`e dakaste vi{e ne postoje, s obzirom da je kasta, utradicionalnom smislu re~i, sâma individualnapriroda,
2
sa ~itavom celinom osobenih sklonostikoje sadr`i i koje svakog ~oveka predore|uju daispuni odre|enu funkciju. Od trenutka kadpristup nekoj funkciji vi{e nije podre|en nika-kvom zakonitom pravilu, svako se mo`e osetitipozvanim da radi bilo {ta, a naj~e{}e ono za {ta je najmanje kvalifikovan; uloga koju takav ~o-vek igra u dru{tvu nije odre|ena slu~ajem, ko- ji u stvarnosti ne postoji,
3
nego ne~im {to pru- `a iluziju da je slu~ajno, odre|ena je, dakle, za-mr{eno{}u svih vrsta akcidentalnih okolnosti;tu najmanje deluje upravo ono {to bi ovde tre-balo da bude najva`nije – prirodne razlike kojepostoje me|u ljudima.“ 
Logi~na posledicatog nasumi~nog biranja `ivotnog poziva je njegova nepostojanost. Ne nalaze}i utom ~inu ni podr{ku ni prepreku u bilokom superiornom, nadljudskom principu,~ovek ne mo`e a da ne do`ivljava svoj iz- bor kao „slu~ajan“. Iz toga proizlazi da ve-liki broj ljudi, naro~ito na Zapadu, menja ipo nekoliko me|usobno razli~ith profesijatokom `ivota, u nadi da }e, kao slepac umraku, nasumice pogoditi onu za koju in-tuitivno sluti da je predodre|en. Samimtim, „hijerarhiju“ na radnom mestu svakodo`ivljava kao ne{to slu~ajno i promenlji-vo, iz ~ega proizlazi (~esto opravdan) ni-poda{tavaju}i odnos, ma i neispoljen, pre-ma „{efu“ ili „rukovodstvu“, li{enom pra-vog autoriteta.
„Uzrok celog tog nereda jesteporicanje me|uljudskih razlika, a time i ~itavedru{tvene hijerarhije. Ta je negacija mo`da upo~etku jedva prime}ena i bila je vi{e prakti~nanego teoretski zasnovana (jer je izme{anost me-|u kastama prethodila njihovom potpunomukidanju), odnosno: prvo je zanemarivana raz-lika me|u pojedincima, da se na kraju sa njomuop{te ne bi ra~unalo. Potom su je „moderni“ 
FILOZOFIJA I GNOZA32
 
uzdigli na nekakv pseudo-princip pod imenom„jednakosti“.“ 
4
Poznato je da je taj pojam udana{njem smislu re~i promovisan krajemXVIII stole}a, u vreme Francucke revoluci- je (zajedno sa „bratstvom“ i „slobodom“) iAmeri~kog rata za nezavisnost. Ali, ovdese radi o neadekvatnoj upotrebi termina.Monoteisti~ke religije, poput hri{}anstva iislama, kao pola-znu osnovu imajuistinsku jednakostsvih ljudi pred Bo-gom (judaizam,pak, isti~e superior-nost jevrejske naci- je kao „izabrane odBoga“), ali iz toga sene izvla~e radikalnizaklju~ci na planusvakodnevnog `i-vota i dru{tvenog ustrojstva, a kamolisvetskog poretka. Utom svetlu, savre-mena „jednakost“ je upravo ono {to je Genon ozna~io kao„uniformnost“, gde bi svi ljudi trebalo da budu identi~ni koliko je god to mogu}e ida se razlikuju me|usobno
solo numero
.
Op{te (obavezno) obrazovanje
Kako dovesti ljude to stepena takvedezorijentacije? Jer, valja ih navesti da sepitaju „[ta `elim da radim?“ umesto „[tatreba da radim?“, ili „[ta `elim od Sveta?“umesto „[ta Svet od mene o~ekuje?“. Ge-non na ta pitanja daje nedvosmislene od-govore:
„Odve} je lako dokazati da jednakostnigde ne postoji, iz prostog razloga {to ne mo- gu postojati dva odvojena bi}a koja bi istovre-meno bila sli~na u svemu; a odatle se jo{ lak{emogu izvesti sve besmislene posledice kojeproizlaze iz te himeri~ne ideje, u ~ije ime sesvuda nastoji uvesti kompletna uniformnost –na primer op{tim obrazovanjem, kao da su svi jednako sposobni da razumeju iste stvari i toprimenom identi~nih metoda za sve. ^ovek semo`e zapitati ne radi li se tu o nastojanju dase „nau~i“ ( 
apprendre
 ), a ne „shvati“
com- prendre
 )... gde je kvalitet u celini `rtvovankvantitetu...Tim povodom, ima mnogo da seka`e o zlodelima takozvanog «obaveznog obra- zovanja»...ali je dovoljno ista}i da su te «egali-taristi~ke» teorije je-dan od elemenata sa-vremenog nereda...“ 
5
Po Genonu, obave-znost uniformnog obrazovanja je jed-no od najstra{nijihoru|a ru{enja sva-kog poretka i uki-danja li~nih razlika jo{ u ranom ~ove-kovom uzrastu. Jedna od posledica je da malo ili nima-lo nadarena decado`ivljavaju pravetraume kada nisukadra da uspe{no prate {kolsko gradivo.Ali, po dru{tvo je jo{ gore zatomljavanjemogu}nosti onih nadarenih tokom tog procesa. Genon op{te i obavezno obrazo-vanje vidi kao da je namerno napravljenoda ugu{i svaku te`nju prema vi{em sa-znanju (onom koje prevazilazi nametnuteud`benike), s obzirom da
„savremena uni- formizacija neizbe`no podrazumeva mr`njuprema svakoj superiornosti.“ 
6
Ali, ni sa odraslima stvari ne stoje bo-lje, jer se javlja te`nja ka „vulgarizaciji“, sapretenzijom da sva znanja treba da bududostupna svima. Genon prime}uje da tonije drugo do nastojanje
„da se znanje sni- zi na razinu najinferiornije inteligencije... {todovodi samo do ujedna~avanja prema dnu
7
(prema kapacitetima najglupljih i najne-sposobnijih). [tavi{e, najvi{i dometi nau-ke, filozofije, teologije, pa ~ak i tradicio-
Vol. 16 • N
o
52 JESEN / ZIMA 2007.33

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->