Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
12Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
srpskosrpskirecnik

srpskosrpskirecnik

Ratings: (0)|Views: 3,802|Likes:
Published by salexo
srpsko srpski recnik da se s asasd ad as as
srpsko srpski recnik da se s asasd ad as as

More info:

Published by: salexo on Jun 18, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as ODT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/14/2012

pdf

text

original

 
AMAZONKE
 
Poslovi
č
na nedoslednost paleolingvistike pokazuje se i na primeru Amazonki.Pozivisti
č
ku struju imanje stvari bi stradale u logi
č
ki
ć
orsokak a kamo li ovaj ženski narod koji je stavljen u istu ravan samitološkim stvorenjima kao što su naprimer sirene ili kentauri, s druge strane pak ti isti žreci“hiperkriticzma” uprezali su se u kola politi
č
kog, pangermanskog cilja ucrtavaju
ć
i u istorijske karteneke Kvade ili Gote koje su stari pisci pomenuli
č
esto uzred
č
ć
e samo jedanput. No to je shodnosvrsi bivalo više nego dovoljno da ih i vremenski i prostano situira kao istorijski narod, naravno samo pod jednim uslovom, da su germanskog soja! U atlasima, s druge strane, nema ni traga ni glasa odAmazonki. Zašto? Odgovor je prost ne uklapaju se u veliku unapred postavljenu, sliku nordizma, gr 
č
kisvet je po njima svet severnjaka a Tezej i Ahil samo što nisu Bikinzi i tu pored njih nema mesta nekimženama “tamnog” porekla.Prou
č
avana je tako Ilijada u sitna creva, ubicirani su manje više svi gradovi iz
č
uvenog drugog pevanja, i svi su oni, sa tu žive
ć
im plemenima, proglašeni za prave a jedini presudan u
č
injen je sAmazonkama. Izgleda da su one postale “politi
č
ke nepodobe” još u Pizastorovo doba (umro oko 528. pre hrista) te su ih verovatno po njegovom nalogu “presko
č
ili” kod prvog zapisivanja Ilijade. Tako suu
č
e
ć
i alfabet, Grci paralelno savla
đivali i umetnost falsifikovanja. Teško je naravnorekonstruisati njegove motive za takav posao, ali je vrlo uoč
ljivo da u nabrajanjuPrijamove vojske ima tri puta manje imena i podataka o trojanskim saveznicima nego o popisu gr 
č
kihgradova, odnosno brodova.Ipak, razlozi za ovoliku disproporciju u Ilijadi mogli bi da budu u njenojnameni, jer su glavni slušaoci - “ciljna grupa” - onima i kojima je ep i bio namenjen, u stvari pobednici – Heleni.Pokolenjima peva
č
a iz trojanskog rata bilo je neophodno da znaju što više gradova i lica gr 
č
kihu
č
esnika jer su na taj na
č
in obezbe
đivali prijatniji boravak č
ak i nagradu na dvorovima njihovih potomaka i saplemenika. S druge strane “varvarska”malozijska oblast prostorno ništa manji odhomerske Gr 
č
ke, naseljena
č
ak i guš
ć
e, zastupljena je kod Homera sa bednih stotinak stihova uprkostome što je po Milanu Budimiru tvorac toga speva bio Majonac – dakle negrk!Zaista se baš ni malo ne radujem što ovde komplikujem i onako zapetljano homersko pitanje, alida je to neizbežno. Ipak ako Amazonke preska
č
e Pizarstova Ilijada ne preska
č
e ih Gr 
č
ka tradicija istari pisac Herodot ,Diodor,Straban,Pausanija... pri
č
aju o njima kao o stvarnim živim ljudima, pardon – Ženama ! Pa odakle njima podanici ? Naravno, iz ogromnoga predanja i vrlo mogu
ć
e od apokifnoga -“Paralelnog” Homera . Pogibija kraljice Amazonki Pentesilije koju ubija Ahil pod Trojom, otkriva ustvari gr 
č
ko kolektivno se
ć
anje na ozbiljnu vojni
č
ku silu žena ovih žena. Jer da ih helenska tradicija ne pamti kao najopasnije borce ne bi ni Ahil, najja
č
i megdandžija u Grka dobio baš tu ulogu da baš on pobedi Penteseliju, ve
ć
bi legendarni “kasting” išao epizodistima tipa Teukra ili zevezde u usponuOdiseja! Da Amazonka su suprostavljeni glavni helenski junaci: Tezej,Herakle i Ahil – a to zna
č
i da sanjima nije bilo šale.Glavno mesto ove ženske države je bilo zabeleženo od Grka kao Temiskira na Crnomorskojobali izme
đu Sinope i Trapezunta. Odatle, iz te dosta prostrane oblasti na reci Termodontu, polazile su ove žene u svoje pohode. Najslavnije njihovo vreme č
ini seipak da je predtrojanska era kada su upadale Siriju ali i Evropu. U Lidiji
č
uveni su gradovi osnovani odAmazonki: Grinejon, Mirna, Kuma, Smirna, i Efes. ,,Slu
č
ajno” to je prostor Hvatske pa docnijeHetitske države, ta
č
nije njen zapadni kraj , a ta se država polovinom drugog milenijuma pružala baš odamazonskih strana na Crnom moru pa do ovih gradova na obali sasvim blizu Egejskog mora. Jesu liAmazonke u stvari ,,nasledile” krajem hetitskog gospodarstva delove ovog velikog carstva i kao novesile do
č
ekale homersko doba ? Njihov ishodašnji prostor na Termodontu , hiljadu kilometara daleko odTrojade, ipak upu
ć
uje da su kod Iliona borile njihove saplemenice iz Lidije, koja je višestruko bliža.
 
Jezik kojim su one govorile svakako nije gr 
č
ki pa tako ni gr 
č
ka objašnjena ,a pogotovu docnijaetimolgoziranja oko njihovoga imena ništa ne valjaju. Zabunu unosi o
č
igledna izmišljotina kako suAmazonke tobože sekle desnu sisu da bi mogle da napnju luk. MAZOC mazos – gr 
č
ki sisa, pomogla jeovu paraetimologiju pa su Amazonke po tome bez sise ... Sva je ipak prilika da su Grci
č
uli ime plemensko, možda i li
č
no, koje ih je podsetilo na njihovo sisa, a kako se radilo o ženama brzo jezatvorena ,,logi
č
ka konstrukcija”. Da je zaista upitanju zabuna i izmišljotina potvrda je postojanje još pregršt semati
č
kih potpuno razli
č
iti naziva Amazonki... Jedan je i Jakogrude Prsate... Arheologija itoponimi ipak mogu dosta da pomognu oko imena jer 
č
itava ,, amazonska trasa”: Lidija – Frigija – Kapadokija vrvi od izraza i tragova mac tipa. Najja
č
i dokaz
č
ini mi se ipak da je što se na vazamanigde, ali baš nigde ni na jednoj slici, ne prikazuju Amazonke sakratih grudi. Naprotiv, u pitanju susavršeno zdrave i cele žene, tako da i ovde imamo u dlaku isti raskorak kao u etimolgoziranju Helenaoko tragedije (v. tragedija) gde od jarca na vazama nema ni traga ni glasa ! Pa šta onda zna
č
iAmazonka, od
č
ega dolazi – mogu
ć
e od predgr 
č
koga i negr 
č
koga mamadojka. Ova sintagmica sadržidvostruko udvajanje prvo zvukovno ma ma, a potom i pojmovno mama i dojka , što je gotovo isto. To bi dakle bila mama sa dojkama odnosno slobodnije – velika majka. Ovo je arheološki i direktno potvr 
đeno s obzirom da kult Velike Majke i dolazi od amazonske trase gdje nekoliko jakih ženskih svetilišta, osnovanih baš od Amazonki doč
ekalo helensko doba, kaoGrinejon a naro
č
ite Efes gde još uvek postoji ostatci nekoliko hramova Efeške Artemide. A šta je drugoArtemida do slika i prilika Amazonki. Možda još starije starija predstava Artemide od ove je žena sa preko dva tuceta sisa , okružena prikazima biljnog i životinjskog sveta gde se o
č
igledno radi o kultu plodnosti. Artemida dakle ima dva glavna lika : jedan je onaj žene ratnice – lovkinje sa ,,samo” dvesise, to je izgleda ona pokretna letnja – dnevna polovina. Drugi je lik stati
č
ke žene majke – dojkinje,zimsko – no
ć
na polovina. Ceo ovaj prostor od Egejskog do Crnog mora naglašeno je ženski u kultnomsmoslu, a takav je do
č
ekao i pojavu hriš
ć
anstva . Ova dakle iskonska mama postaje ama (poput tata – ata ) a dojka postaje dzojka , potom sasvim iskvarne kod gr 
č
kog beleženja zona. Ina
č
e orekaz
D
u
Z
iobratno nije ništa neobi
č
no u srpskom jeziku i nalazi se recimo školski primer vez – ved, znanje – vid(povezivanje dakle razumevanje). Zemlja Amazonki je Amadolija-Anadolija a njihovo ime takoskriveno preživelo je do danas i to na istom onom prostoru gde ij prvo i zate
č
emo.Pitanja ima svakako još, kao na primer je li kraljevsko ime Antlos mla
đe ili starije odgeografskog pojma ? A što se sekire tič
e ta
č
uvena dvoskela sekira koju su koristileAmazonke Grci su zvali sagiras a osnovno sag moglo je da nastane samo od srpskog sek kao sekiranje.
ATRIJUM
Često se u raznim objašnjenima antički tema nalazi da je atrijum predvorije. On to i jeste ali u gruboračunato samo od perioda carstva dok je od najstarijih vremena ovaj pojam podrazumijevamo centralnu prostoriju kuće , odnosno najveću , ,,primaću” sobu rodovskih kraljeva , pa se takvo objašnjavanjemahom nalazi i po rečenicama. Do ovog razmimolaženja pojmova došlo je još u antici a razlog je višenego prost : prekinuta je veza sa izvornim bukvalnim značenjem reči ATRIVM onoga trenutka kada suRimljani zašto se kaže atrijum . Tako je on počeo da ,,šeta” po baznom preseku kuća ,a to se najboljevidi na primeru iz pompeja.Revolucija u poimanju rimskog sveta , pogotovo svakodnevnog običnog života, izazvalo jeotkopavanje Pompeja. Odjednom, pred očima modernih ljudi izronio je jedan neviđen svet ,,potpuno” potpuno očuvan zahvaljujući božijoj konzervaciji , da ne kažemo termičkoj obradi. To nisu bilegrađevine koje su kao Diokletijanova vila izdržale metarfozu da bi posle klozeti i štale , razgrađivane irušene provanslanskih avadukta čiji kvaderi krase francuske svinjice. Ne pojavile su se ,,cele” gospodsekuće ali i obične zgrade, baš onakve kao devetnaest vekova ranije. Na njihovim ostatcima se lepo vidida ono što arheolozi zovu atrijum, uopšte to nije čak je sasvim suprotno od izvornog pojma.Evo o čemu
 
se radi , kao prvo moram da predpostavim da naziv atrijum dolazi od njegove funkcije,a to je centralna prostorija s ognjištem gde je kraljev presto i gde on kao, čuvar domaćeg kulta i sveštenik , vrši obredeali i prima goste. Tu pored takvog ognjišta, u skoro indetičnoj prostoriji koji su Heleni nazvali megaronslušali su basileusi poput odiseja, na primer, profesionalne pevače. Pored takvog ognjišta grejao se iHomer zaslužujući svoj čanak kaše i parče mesa.--- slika atrijuma link:??? strana knjige 12 .. ---Vremenom, nastajanjem novih radova ili prilaženjem drugi sa strane, pojavila se potreba zamestom gde bi se obavljali zajednički rituali a da ni jedan gens ne bi bio favorizovan, osnovana su nova posebna kultna mesta na ,,ničijoj zemlji”. Ona su se tako kod Helena nazivala u pritanejima praktičnosvih gradova. Jedno takvo mesto Pausanija, opisujući Tegeju, naziva Zajedničkim ognjištem Arkađana.Atrijum je dakle ono što mu ime kaže – vatrijum, vatrište – ognjište, mesto gde je uvek trebaloda bude žara i makar nešto vruće čorbe za ukućane. Da je stvarno u pitanju vatra potvrđuju prateći pojmovi latinskoga gde je ATRIENSIS, crn kao posledica gorenja ali i užasan kakva može da budevatra, tako i mastilo koje se pravi od produkta vatre – gara ATRAM ENTVM na ATRI0LVM – nastrešnica ispred kuće s fenjerom – vatricom. Za samu vatru – plamen ostalo je kod Latina nekolikorazličiti izraza (v. flamen).Ako svratimo do pompeja a može i na neko drugo mesto, videćemo da je atrijum zaista predvorije. Odmah iza ulaza s presobljem dolazi atrijum s velikim otvorom na sredini plafona kako bikišnica niz,na unutar oborene strane krova , padala u bazen na centru poda ove prostorije. Atrijum izovoga perioda je dakle sasvim nešto drugo u odnosu na atrijum iz doba republike ,a pogotovo iz perioda kraljeva . Jedina slnost se ogleda u tome što obe prostorije imaju otvor na krovu(impljivijum), i to stari – pravi atrijum izbačen krov i mali otvor na samom vrhu za odvode dimaumesto dimnjaka, a nejgov moderni imenjak, videli smo, ima dosta prostran otvor kroz koji sem kišnicedolazi i svetlost za okolne prostorije. Na ovom primeru razvoja italijanske kuće najbolje se vidi raspadrimskog partijahalnog sistema jer je u stvari atrijum bio mesto kućni bogova lara i penta, a u njemu suse još držale maske i slike predake, a taj lalarijum pak u klasičnoj pompejnaskoj kući takođe šeta odulaza do kuhinje pa čak do vrta. Prešao je atrijum dugačak put da na kraju završi u sopstvenoj negaciji.Od ognjišta je postao cisterna za vodu.
BOSNA
U 20. veku uvek iznova aktuelan pojam. Bilo je mnogo pokušaja da se odredi poreklo i značenje overeči od mnogih autora. Rekao bih da je samoj etimologiji do danas najbliže prišao Niko Županić useparatu iz 1992. godine gde kaže : ,,Već Humbolt je u svojim studijama o iberskom stanovništvuHispanije naveo baskovsku reč basoa – šuma i mislim da nećemo pogrešiti ako Basnijus (Basnits) našuBosnu, tumačimo iz ove baskovske reči. Time hoćemo reći, da su preistorijski stanovnici Bosne, koji sudali ime reci, bili srodni sa Baskima t.j. Da su pripadali Alarodijcima, koji su bili rasprostranjeni premaHomelu i Oštiru od Giblatarske moreuzine do reke Eufrata. Oni su dakle zahvatali i A. Fikove Hate,Hatide (Pelazge, Lelege, Etokrićane, Karce), Peto – Etruščane, Iberce itd. Bosna je po svoj prilicihatidskog porekla što se imena tiče i znači ,,Šumsku reku” ili Šumavu, dočim bi zemlja Bosna(
H
PI
N B
Σ
NA
) u Konst. Profir. De adm. Imp.32) šumsku zemlju – Šumadiju.”Tako Županić drežeći se one da nemožeš postati prorok u otadžbini poseže za periferijom –  periferije Evrope – Baskijom i navodi skoro tačno razrešenje ove enigme.Ipak , bolje bi učinio da je pošao od naše srpske reči bos i njoj srodnih leksemskih minimuma. ,,Neizbežni” Skok nam neće pomoći ali pogledajmo šta on kaže o bos. Između ostaloga i ovo kako je od sintagme bos nastao pridev bosonogog ,,izgleda kao klak od nemačke složenice barfuss., Ovde je ali i na još sijaset mesta Skok ,,opravdao poverenje Evropske lingvistike” a ovakve zaista neborjne primere ( jer neće biti da smo i bosotinju – golotininju kalokovali od Švaba ) možemo da podvedemo pod čistu ,,skokovštinu”.

Activity (12)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
SnakePlissken liked this
Sanja Torov liked this
Nihad Fijuljanin liked this
Rasen555 liked this
Vlada Gaf liked this
MrBorderliner liked this
aknavojv liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->