ReligijskestudijenaUniverzitetimauBiH Urednicaserije ZilkaSpahiiljak

Urednicivolumena MilanVukomanovi,ArasBori ZAINTERNUUPOTREBU

Transkulturnapsihosocijalnaobrazovnafondacija UniverzitetuZenici UniverzitetuBanjaLuci Sarajevo2008

 ReligijskestudijenaUniverzitetimauBiH
RITUAL,MITISIMBOL
MilanVukomanovi, ArasBori, urednici

ReligijskestudijenaUniverzitetimauBiH Predgovor
Transkulturna psihosocijalna obrazovna fondacija (TPO) Sarajevo u saradnji sa Univerzitetom u Zenici i Univerzitetom u Banja Luci pokrenula je projekat ''Demokratizacija kroz reformu obrazovanja IzuavanjeReligijenauniverzitetimauBiH''.UprocesuopereformeobrazovanjauBiHMeunarodna zajednica i domae obrazovne institucije pokuavaju kreirati programe interkulturnog i multireligijskog obrazovanja, a Savjet Evrope je Preporukom broj 1804 (2007)1 jo jednom naglasio da su interkulturno obrazovanje,dijalogiodvajanjareligijeoddravevanipreduvjetizademokratizacijudrutva. Tragom ovih preporuka, ali i stvarnih potreba na Univerzitutu u Sarajevu se 2007. godine otvaraju Postdiplomske religijske studije na kojima se iz nekonfesionlane perspektive izuavaju svjetske religije. Ubrzo nakon toga, ukazala se potreba da se i na dodiplomskom studiju organizira program religijskih studija, kako bi se za postojei i budui nastavni kadar predmeta interkulturnog i multireligijskog obrazovanja osigurala adekvatna edukacija i usavravanje. TPO Fondacija je zajedno sa predstavnicima Univerziteta u Zenici i Banja Luci okupila radnu grupu od 12 eksperata/kinja koji su pripremilisilabusezaosamdodiplomskihkursevazaprogramreligijskihstudija. RadnagrupajesainilaosamPrirunikaukojimasusabranitekstoviobavezneliteraturezasvaki kurs kako bi se nastavnicima/cama i studentima/cama olakao pristup relevantim naunim izvorima u ovoj oblasti. Na ovaj nain e barem djelomino biti nadomjeten nedostatak literature u bosanskohercegovakimbibliotekama. VodeiraunaoestetskojdimenzijiPrirunika,aliipreglednostiodabraneliterature,svitekstovi su obraeni u elektronskoj formi. Napominjemo, da su Prirunici pripremani iskljuivo za internu upotrebunauniverzitetima,takodajesvakadrugaupotrebastrogozabranjena. Zahvaljujemo se Ambasadi Kraljevine Norveke u Sarajevu i Agenciji za razvoj i saradnju DEZA vicarskevladeuSarajevu,napodrcikojusupruiliimplementacijiprojekta. ZilkaSpahiiljak,urednicaserije

RITUAL,MITISIMBOL
MilanVukomanovi ArasBori Sadraj
IDIO RITUAL,MITISIMBOLSilabus MITOVI,SIMBOLI,RITUALI...................................................................................................... SVETOIPROFANO................................................................................................................... ANTROPOLOKIPRISTUPIPROUAVANJUBIBLIJEUDVADESETOMSTOLJEU...................... ANTROPOMORFIZAMIGRKIHUMANIZAM.......................................................................... ISUSHRISTOS.......................................................................................................................... MITOLOGIJAKUR'ANA............................................................................................................ POSTANAKOVJEKAIIZBORNARODABOJEG...................................................................... ZNAKRIBA............................................................................................................................... SLIKEISIMBOLI....................................................................................................................... SIMBOLIZAMSREDITA....................................................................................................... RELIGIJAKAOKULTURNISISTEM............................................................................................ SIMBOL................................................................................................................................... RITUAL,PRIRODAITEORIJE.................................................................................................... HODOASNICIIHODOAEUKOMPARATIVNOJPOVIJESTIRELIGIJA................................. PETISTUBISLAMAIESTSTUBOVAVERE.............................................................................. IIDIO RELIGIJA,SIMBOLIMITSilabuszadiokursakojiseodnosinarelacijuumjetnostii religije ISTORIJAESTETIKE................................................................................................................... ISTORIJALEPOTE..................................................................................................................... SOCIJALNAISTORIJAUMETNOSTIKNJIEVNOSTI................................................................... ISTORIJAUMETNOSTI.............................................................................................................. 1 11 22 27 46 61 71 84 107 117 128 137 143 153 161 170

172 176 206 228 234

RITUAL,MITISIMBOL
silabus
Nazivpredmeta:RITUAL,MITISIMBOL Nositelj/ica:Prof.drMilanVukomanovi Status:Izborni Trajanje:Jedansemestar ECTS: Obliknastave:Predavanjaidiskusija Jezik:BHS Uvjetipristupa:Nemapreduslova Polaganje ispita: Ispitne obavezee se sastojati iz pisanja dva eseja (10 stranica, dupli prored), sredinom i krajem semestra. Bie vrednovano i aktivno uee studenata u diskusiji,sobziromdakursimaidiskusioniformat. Evaluacija predmeta: Studentska evaluacija nastavnika, kao i nastavnika evaluacija studentskihaktivnostitokomsemestra. Opispredmeta/kursa Ritual, mit i simbol predstavljaju neke od fundamentalnih elemenata gotovo svake religije. Kada je re o tradicionalnim religijama, ta tri elementa su svugde prisutna: u judaizmu, hrianstvu, islamu, budizmu, hinduizmu, amanizmu i drugim arhajskim religijama. Odnos mita, rituala i simbola je vrlo zanimljiv i vieslojan. Oni imaju snanu integrativnu funkciju u drutvenoj zajednici. Simboli sadre, recimo, jezgrovite prikaze pogleda na svet i ethosa jednog naroda ili zajednice, dok su mit i ritual i sami nekakvi sistemi simbola. U ovom kursu e se sva ta tri elementa posmatrati iz religioloke perspektive,sciljemdaseutvrdiukojojmerionipredstavljajuosnov,bazuzadrutvene vrednosti, ethos i pogled na svet neke zajednice. Posebna panja bie posveena religijskim mitovima, simbolima i ritualima kod starih Grka, u judaizmu, hrianstvu i islamu, te politikim svetkovinama i ritualima kao elementima civilne ili graanske religije. Ciljeviovogakursasusledei: Ispitati prirodu i znaenja mitova, simbola i rituala kao kreativnih oblika ljudskog izraavanja;razvitisvestovlastitimmitskosimbolikoritualnimsistemima.

~1~

 Prepoznati i izdvojiti znaenja u kroskulturalnim obrascima i tipovima mita, simbola i rituala. Razviti senzitivnost u odnosu na specifine, konkretne mitove, simbole i rituale, kao i nainenjihoveanalizeitumaenja. Ispitati mit, simbol i ritual kao meuzavisne kategorije miljenja (npr. mitovi i rituali kao sistemi simbola); razmotriti njihov odnos prema drugim oblicima ljudskog izraavanjakaotosusan,drama,vizija,znakipripovest. Posebnapanjabieposveenareligijskimmitovima,simbolimairitualimaujudaizmu, hrianstvuiislamu.

1.Sadraj Sedmica1. Uvoduteorijskorazmatranjemita,simbolairituala Uvodnopredavanjesciljemdasemit,simboliritualispitajukaomeuzavisnekategorije miljenja(mitoviiritualikaosistemisimbola).Analiziraesenjihovodnospremadrugim oblicima ljudskog izraavanja kao to su san, drama, vizija, znak i pripovest. Posebna panjabieposveenareligijskojupotrebimita,simbolairitualaireligiolokompristupu u razumevanju ovih fenomena. Nije, naravno, tu uvek lako utvrditi koji od ovih elemenata je, u konkretnom sluaju, primaran, a koji sekundaran: da li, recimo, mit poiva na ritualu ili obrnuto. Time se, jo u 19. veku poela baviti kola mita i rituala kojanijebauspevaladaformulieneproblematinezakljukeupogledutogodnosa.Taj odnos zavisi od kulture do kulture, od mita do mita. Mit ne mora nuno pratiti ritual i obrnuto, ritual mit. Re je tu o jednom puno sloenijem odnosu koji je naao izraza u brojnim teorijama mita, simbola i rituala u religiolokoj, ali i drugoj literaturi: teoriji knjievnosti,klasinimnaukama,antropologiji,filozofiji,sociologiji,itd. Literatura:Vukomanovi,Milan,Religija,str.6774. Sedmica2. tajemit?Nekoliketeorijskeperspektive(Kirk,Eliade,Leach). ta je mit? Kako razlikovati religijski mit od legende, bajke, basne, sage, kratke prie, romana, filma, reklame ili obinog sna? ta je, dakle, differentia specifica mita? Mit nije samo izmiljena pria, pripovest (mythos). To je mythos koji je postao tradicionalan. Pa ipak,nepostojioptepravilopokomenekiepilipriapostajutradicionalni.Sutinamita je u njegovoj dinamici, a ne u njegovoj statinosti. On se moe opisati ne samo pomou radnje koja se u njemu odvija, nego i na jednom optijem planu tradicije i drutva koje gaprepriavaipreraujeusvomvlastitomkulturnomkontekstu.Uovompredavanjue stoga biti razmatrane razliite definicije mita, kao i shvatanja o njihovoj strukturi, morfologiji i funkciji. Defri Kirk predlae radnu tipologiju mitskih funkcija, govorei o sledeim funkcijama mitova: 1) pripovedna i zabavna; 2) operativna, repetitivna i

~2~

vrednosna; 3) kognitivna i eksplanatorna. Pozabaviemo se detaljnije kako Kirkovim shvatanjem mita, tako i hermeneutikom i strukturalistikom koncepcijom Mire ElijadeaiEdmundaLia. Literatura: Elijade,Mira,Svetoiprofano,str.103114; Leach,EdmundiD.A.Aycock,Strukturalistikeinterpretacije biblijskogmita,str.1744. Sedmica3. Krizagrkogmita U petom stoleu pre n.e., mitski govor vie nije mogao zadovoljiti potrebe grke duhovne elite, pa je ustupio mesto drugim knjievnim i filozofskim formama: tragediji, lirskoj poeziji, filozofskim poemama, fragmentima i dijalozima. Taj proces e biti razmatran kao svojevrsna kriza helenskog mita, i to u izvornom smislu te rei: kao krajnja granica razvoja nekog fenomena, taka u kojoj neka pojava mora ili nestati, ili se transformisati u drugu, adekvatniju formu ili fenomen. Nemaki filolog Maks Miler je poreklomitatraiousvojevrsnojbolestijezika.Primenjujuislinumetaforu,hoemo li pogreiti ako ustvrdimo da je nekakva slina bolest mita u starih Grka bila glavni razlog njegove jedinstvenosti, ali i brze transformacije, tavie potpunog nestanka. Zanimljivo je da su i Homer i Hesiod bili vrlo rano izloeni kritici u delima presokratskih filozofa, poput Ksenofana, Heraklita i drugih mislilaca. Hesiodova Teogonija je sastavljena, verovatno, poetkom VII veka pre n.e., a spomenuti filozofi su iveli samo vek, odnosno vek i po docnije. Filozofi nalaze da su domai mitovi suvie obini, jednostavni, iliak vulgarni. Ti mitovi ne zadovoljavaju spekulativne potrebe starih Grka i, za razliku od nekih istonjakih mitologija (primer veda i upaniada), u Grkoj se zbiva jedan samosvojan pomak od mythosa ka logosu. Logos se, meutim, tu ne moe zasnovatiiliizrazitibezpotpunogodbacivanja,ukidanjamita. Literatura: MorfordiLenardon,ClassicalMythology,str.6885. Sedmica4. Mitujudaizmuihrianstvu:Tumaenjabiblijskihmitova Ovdee biti rei o hrianskoj reinterpretaciji jevrejskog mita o carstvu Bojem, kao i o hrianskom mitu o vaskrsenju (uskrsnuu). Ortodoksno tumaenje Hristovih izreka o carstvu bojem naslanja se u velikoj meri na starozavetnu, jevrejsku ideju o njegovom kraljevanju, vladanju, u smislu bojeg upravljanja i sudelovanja u povesti. Predstava o carstvu bojem usko je vezana i za crkvu, Isusovu zajednicu na zemlji. Ona se, potom, shvata i kao bitno eshatoloka stvar, kao dogaaj koji e nastupiti u blioj ili daljoj budunosti. Stupanje u carstvo boje je, najzad, u prvim vekovima hrianstva, simboliki bilo aktuelizovano putem obreda krtenja, misterije stupanja u carstvo boje.

~3~

Svataznaenjabiedetaljnijerazmatranauovompredavanju.Poredtoga,panjaebiti usredsreena i na pravoverna i gnostika tumaenja mita u vaskrsenju, meu kojima je postojaoizvestanrivaliteturanohrianskimzajednicama. Literatura: Abazovi, Dino, Radojkovi, Jelena, Vukomanovi, Milan, Religije sveta:Budizam, hrianstvo,islam,,str.4861. Sedmica5. Mituislamu:Kur'anibiblijskimitovi Kao primere biti uzeta kuranska verzija mita o postanju i njegove paralele u biblijskoj tradiciji. Naroita panja bie posveena kontrastiranju androcentrinog i egalitarnog tumaenja povesti o Adamu i Evi u raju. Ispitae se kakve je sve to posledice imalo na razvoj rodnih odnosa u sve tri monoteistike religije u periodu konsolidacije njihovih teologija, ali i savremenih religijskih praksi, koje, bar u ortodoksnim i konzervativnim krugovima, enu stavljaju u podreen poloaj, a deo legitimiteta za ba takav odnos prema enama crpu iz vlastitog, androcentrinog tumaenja prie o postanju i ulozi AdamaiEveutomprocesu. Literatura:Beltz,Walter,MitologijaKurana,524i4779.

Sedmica6. tajesimbol?Simboliupsihologiji,antropologijiiistorijireligija Simboli ija je glavna funkcija da predstave neto drugo ili podsete na neto drugo jesu moni podsticaji u ljudskom ponaanju i imaju jedno od sredinjih mesta u svakoj religiji. Piter Berger istie kako je drutvo uvar reda i znaenja ne samo na nivou drutvene strukture, ve i na nivou svesti pojedinca. Svete slike i simboli pomau da se sauva poredak u strukturi drutva, kao i u strukturisanju pojedinane svesti, ljudskog uma. Zbog toga anomija predstavlja monu pretnju ne samo drutvu, nego i pojedincu. Pojedinac gubi orijentaciju u iskustvu, a u ekstremnim sluajevima i oseaj stvarnosti i identiteta. On postaje anomian u smislu da gubi svet. Simboli, s druge strane, jezgrovito saimaju pogled na svet i ethos neke zajednice. Svojim stalnim prisustvom i znaajem, uvruju opti pogled na svet. Ethos i pogled na svet se meusobno podravaju,asvizajednopruajusnaanosnovzadrutvenevrednosti. Ovdee biti vie rei i o razliitim teorijama o simbolima i njihovoj primeni u psihologiji (Jung),antropologiji(Gerc,Firt)iistorijireligija(Elijade).PremaMiriElijadeu,naprimer, simbolimanekolikorazliitihfunkcija:onjepolivalentan(znaiviestvariuistovreme); u isto vreme moe izraziti suprotnosti (coincidentia oppositorum); otkriva celinu (ima predistoriju,jezgrovitosaimaistorijuikulturu);izraavasveto. Literatura:Jung,KarlGustav,Aion,str.7388; Elijade,Mira,Slikeisimboli,str.745.

~4~

 Sedmica7. Simbolikadefinicijareligije Najbolju i najdetaljniju formulaciju simbolike definicije religije u savremenoj literaturi nalazimo u delu Kliforda Gerca Tumaenje kultura: Religija je (1) sistem simbola koji delujuka(2)uspostavljanjumonih,sveprisutnihidugotrajnihraspoloenjaimotivacija, (3) formuliui shvatanja o optem poretku ivota i (4) odevajui ta shvatanja u auru injeninog stanja, tako da se ova raspoloenja i motivacije ine osobito stvarnim. U ovom terminu pozabaviemo se malo detaljnije pojedinim segmentima ove definicije, kao i kritikom Gercove definicije iz pera Talala Asada, koji smatra da Gerc u svojoj definicijinijedovoljnouzeouobzirelementekaotosupraksa,disciplinaizajednica,pa je tako vie ostao u granicama protestantskog minimalistikog koncepta religije kao individualnogverovanja. Literatura:Gerc,Kliford,TumaenjekulturaI,str.119129. Sedmica8. Hermeneutikasimbola Vie panje bie posveeno filozofskohermeneutikom pristupu u tumaenju simbola, naroito u spisima Pola Rikera, Cvetana Todorova i Umberta Eka. Riker je vezu izmeu simbolizmaihermeneutike(umenostitumaenja,interpretacije)traiousamomjeziku, diskursu, smatrajui da hermeneutika mora pojmiti jezik u simbolikom kljuu. U religijskimtradicijamajetretiranjetekstakaosimbolaodvajkadasmatranozasvojevrsno mistiko iskustvo. Cvetan Todorov, francuski teoretiar bugarskog porekla, bavio se razliitim formama egzegeze biblijskog teksta, smatrajui da je crkva odvajkada imala potrebu za kontrolom tumaenja, za ogranienjem pluralizma interpretacije nekog biblijskog teksta, pri emu je paralelno opstajala i tradicija koja je biblijske tekstove bitno posmatrala na otvoreniji nain, u alegorijskom kontekstu i kljuu (primer aleksandrijske kole u prvim stoleima hrianstva). Umberto Eko, najzad, smatra da iza svake strategije simbolikog tumaenja postoji jedna teologija koja tom tumaenju daje legitimitet. Treba stoga postaviti sledee vano pitanje: Koja teologija ini simboliko tumaenjelegitimnimuodreenomkontekstu? Literatura:Eko,Umberto,Simbol,str.4061. Sedmica9. tajeritual?Razliitateorijskaodreenjaitumaenjaritualnihobrazaca Ritual spada meu najsloenije oblike simbolikog izraavanja, koji ukljuuje rei, zvukove, pokrete, slike, predmete i ljudska tela. Sve se to zajedno kondenzuje, saima u jedinstveno iskustvo. Ritual se izvodi kao odgovor, reakcija na granine situacije, ali on definie i odreeni poredak stvari ili ureuje prostor i vreme na nain na koji je to propisano u mitu. Ritual je, nesumnjivo, drutvena, grupna aktivnost, upuena samoj

~5~

zajednici ili nekom njenom delu. Za razliku od mita ili umetnosti, ritual ne samo to opisuje i izraava drutveni poredak, on ga i stvara, ustanovljava. U ritualu nema iznenaenja.Svemorabitipodkontrolom. Ovaj termin bie posveen razmatranju razliitih definicija, funkcija i aspekata rituala: somatski (ritualizacija); ekografski (geografski prostor); psiholoki (zadovoljavanje potreba, potvrivanje ili transformacija individualnog identiteta); drutveni, procesni (integracija, potvrivanje kolektivnog identiteta); antropolokofilozofski (granine situacije i odgovori na njih). U nekim religijskim tradicijama (judaizam, islam) ortopraksija, pravilno izvoenje religijskog rituala ne retko ima primat u odnosu na ortodoksiju,pravilnorazumevanjeteologijeidoktrine,naroitouirimslojevimavernika koji pripadaju tim zajednicama. U zajednicama Hare Krina tek pevanje, mantranje Krininogimenaukazujenakompletnoprihvatanjeirazumevanjesistemaverovanjakoji je u osnovi takvog ponaanja. Ljudi, meutim,esto nisu svesni znaenja rituala, iako u njemu uestvuju. Poenta nije uvek toliko u razumevanju znaenja (ime se puno vie baveteoloziidrugistrunjaci),kolikoupravilnomizvoenjurituala. Literatura:Clothey,Fred,Ritual,str.598602. Sedmica10. Hodoaekaokvintesencijalniritual Hodoae je oblik rituala koji je prisutan u veini svetskih religija. Hodoasnik je najee religiozna osoba koja bukvalno, ali i simboliki, putuje u neki sveti centar, potvrujui time svoj identitet pripadnika odreene religijske tradicije. Ta praksa mu prua jedno novo vienje samoga sebe, potvrdu kolektivnog, ali i mogiuu transformaciju individualnog identiteta. Hodoae je, u malom, olienje celokupnog ivota religiozne osobe (Clothey). Iako hodoae treba, pre svega, shvatiti kao specifian oblik religijske prakse, rituala, ono se donekle moe shvatiti i kao paradigma jedne optije ljudske situacije. Neki religiolozi i sam ivot posmatraju kao jedno veliko hodoasniko putovanje. Arhetipska mesta poput Jerusalima, Meke ili Svete Gore hodoaena su istorijski, realno, ali i sasvim imaginarno moralno i duhovno. Savremeni homo viator, za razliku od svoga pretka, postaje, meutim, sve vie hodoasnikiturista.Sakralniturizamtojenovii,verovatno,poslednjipokuajbekstva od profanizacije Kosmosa i Istorije. U ovom terminuemo stoga nastojati da napravimo jasniju razliku izmeu hodoasnikog rituala i religijskog turizma u jednom optijem smislu. Literatura: Terrin, Aldo Natale, Hodoasnici i hodoae u komparativnoj povijesti religija, str. 187199. Film:UsredituMeke(odlomcizailustraciju)

~6~

Sedmica11. Jevrejskiihrianskirituali U prvom delu ovog termina, obavie se komparativna analiza jevrejskog i hrianskog obredakrtenjanaprimeruJovanaKrstitelja,kumranskogzajednitva iIsusaizNazareta prema Jevanelju po Marku. Hrianski obrede biti tumaen u kontekstu inicijacijskog obreda i simbolike stupanja u misterije Carstva Bojeg, priemue naglasak biti na vezi izmeu mita o carstvu i rituala krtenja. Kao izvori e biti korieni odlomci iz novozavetnihiapokrifnihjevaneljaiKumranskihrukopisasMrtvogmora. U drugom delu termina bie prikazan film o pravoslavnim ritualima vezanim za Uskrs na primerujednesrpskoamerikezajedniceuSAD. Film:JourneyofFaith:AnOrthodoxRitualinaSerbianAmericanCommunity Sedmica12. Ritualuislamu Detaljnijee biti analizirano hodoae u Meku, kao centralni ritual u islamu i jedan od pet stubova ove religije. Nakon kraeg predavanja, bie prikazan dokumentarni film U sreditu Meke, kojie biti povod za opirniju diskusiju sa studentima. Had je u islamu obaveza posebne vrste, koju musliman(ka) treba da izvri bar jednom u ivotu, ali samo akojeumogunosti(zdravstvenojifinansijskoj)datouradi.Ciljhodoaajesvetiliteu Meki, uijem se sreditu nalazi Kaba, sveta pravougaona kamena graevina oko koje je tle poploano, a ona prekrivena pokrivaem od crnog brokata koji se svake godine menja. U uglu te graevine se nalazi sveti kamen koji je, prema predanju, nagazio Ibrahim/Abraham. Teritorija Meke je sveta i na nju moe stupiti samo potpuno posveen musliman, s posebnom odeom, ist, u stanju ihrama. Pre hada, vernik izraava nameru da to uini, a sam obred se sastoji iz dva dela: umra i had. Umra podrazumeva sedam brzih obilazaka oko Kabe i sedam etnji izmeu breuljaka Safa i Merva. Hodoasnik moe obaviti umru i had bilo posebno, bilo jedno za drugim, to je mnogima praktinije, naroito kad dou izdaleka. Had je kolektivno zbivanje, do koga dolazi jednom godinje, u mesecu zulhidi. Taj ritual obuhvata vie razliitih elemenata kojiedetaljnijebitirazmatraninakonprikazivanjaspomenutogdokumentarnogfilma. Literatura:Espozito,Don,Oksfordskaistorijaislama,str.100102. Film:UsredituMeke(ceofilm) 2.Metodologijainainrada: Studenti su obavezni da redovno pohaaju nastavu, proitaju celokupni sadraj obavezne literature i pripreme se za diskusiju i pisane radove (eseje), sredinom i krajem semestra.Uvezisdrugimpisanimradompodrazumevasegrupnailiindividualnaposeta nekom religijskom objektu u gradu. Predavanjae biti interaktivnog tipa i bie proeta

~7~

diskusijom sa studentima. Posebne diskusijee biti posveene analizi gledanih filmova i terenskihaktivnostivezanihzalokalnireligijskipejza. Nakon upoznavanja s programom, iitavanja osnovne literature i obavljene posete, od studenata se oekuje da, u formi eseja, obave dve fenomenoloke analize: 1) analizu mita ili simbola i 2) analizu rituala. Predmet ovih analiza moe biti izabran iz bilo kojeg drutva ili tradicije, ukljuujui i vlastitu, ali u svakoj od tih analiza treba ispoljiti osetljivost prema nijansama u interpretaciji i socioistorijskom kontekstu prouavanih fenomena. Jedan krai pisani rad (10 strana, duplog proreda), na temu koja e biti izabrana u dogovoru s nastavnikom, treba da bude posveen tumaenju i analizi nekog mita ili simbola, dok e drugi pisani rad (10 strana, duplog proreda) predstavljati detaljniji izvetaj o ritualu kome je student(kinja) prisustvovao/la (uz prethodno data uputstva). 3.Ocenjivanje Studentikojipohaajuovajkursbieocenjivaninasledeinain: 1) Redovno prisustvo predavanjima i aktivno uee u diskusiji vrednovae se kao 20% odnjihovekonaneocene(po10%zaobeaktivnosti); 2) Pisani rad (esej o mitu ili simbolu), koji se predaje sredinom semestra, vrednovae se kao40%odkonaneocene; 3)Pisanirad(esejoritualu),kojisepredajekrajemsemestra,vrednovaesekao40%od konaneocene. 4.Obaveznaliteratura Abazovi, Dino, Radojkovi, Jelena, Vukomanovi, Milan, Religije sveta: Budizam, hrianstvo,islam,Centarzaljudskaprava,BeogradiSarajevo,2007. Beltz,Walter,MitologijaKurana,GrafikizavodHrvatske,Zagreb,1982,524i4779. Clothey,Fred,Ritual,odrednicauEnciklopedijiivihreligija,Beograd, 1992,str.598602. orevi,Jelena,Politikesvetkovineirituali,Beograd,1997,str.157172. Eko,Umberto,Simbol,Narodnaknjiga,Beograd,1995,str.4061. Elijade,Mira,Svetoiprofano,Knjievnazajednica,NoviSad,1986,str.103114. ________,Slikeisimboli,IKZoranaStojanovia,NoviSad,1999,str.745. Espozito,Don,ur.,Oksfordskaistorijaislama,Clio,Beograd,2002,str.100102. Gerc,Kliford,TumaenjekulturaI(poglavlje:Religijakaokulturnisistem),XXvek, Beograd,1998,str.119129. Jung,KarlGustav,Aion,Atos,Beograd,1996,str.7388. Leach,EdmundiD.A.Aycock,Strukturalistikeinterpretacijebiblijskogmita,August Cesarec,Zagreb,1988,1744. Morford,MarkandRobertLenardon,ClassicalMythology,NewYork,1974,str.6885.

~8~

Terrin,AldoNatale,Hodoasniciihodoaeukomparativnojpovijestireligija,u Uvodukomparativnistudijreligija,Kranskasadanjost,Zagreb,2006. Vukomanovi,Milan,Religija,Zavodzaudbenike,Beograd,2004,str.6774. 5.Izbornaliteratura Armstrong,Karen,Kratkaistorijamita,Geopoetika,Beograd,2005. Campbell,Joseph,TheMasksofGod:OrientalMythology,Harmondsworth,1977. Campbell,Joseph,TheMasksofGod:OccidentalMythology,Harmondsworth,1978. Daglas,Meri,istoiopasno,XXvek,Beograd,1996. Eliade,Mircea,TheMorphologyandFunctionofMyths,pogl.XIIudeluPatternsin ComparativeReligion,NewYork,1958. Eliade,Mircea,MethodologicalRemarksontheStudyofReligiousSymbolism,u knjizi The History of Religions: Essays in Methodology, ed. by M. Eliade and J.M. Kitagawa,Chicago,1959. Fraj,Nortrop,Velikikod(eks),Prosveta,Beograd,1985. Gaster,Theodor,Thespis:Ritual,MythandDramaintheAncientNearEast,Harper, NewYork,1961. Genep,ArnoldVan,Obrediprelaza:sistematskoizuavanjerituala,SKZ,Beograd, 2005 Juki, Jakov, Povratak svetoga: rasprava o pukoj religiji, Crkva u svijetu, Split, 1988. Juki,Jakov,ReligijskeidrutveneodrednicehodoaaIiIIdeo,uCrkvausvijetu vol.2;br.4,1987. Jung,Karl,ovekinjegovisimboli,Narodnaknjiga,Beograd,1996. Kasirer,Ernst,Jezikimit,Tribinamladih,NoviSad,1972. Kasirer,Ernst,Filozofijasimbolikihoblika(deoIIMitskomiljenje),NoviSad,1985. Kirk,G.S.,Myth,CambridgeUniversityPress,Berkeley,1970. Klouti,Fred,"Ritualniprostor",Savremenik,br.456,Beograd,1990. Kolakovski,Leek,Prisutnostmita,Rad,Beograd,1989. Kuk,Albert,Mitijezik,Rad,Beograd,1986. Langer,Susanne,TheLogicofSignsandSymbols,pogl. III uknjiziPhilosophyinaNew Key,NewYork,1951. LeviStrauss,Claude,Strukturamitova,pogl.XIuknjiziStrukturalnaantropologija, Stvarnost,Zagreb,str.213239. Ricoeur,Paul,TheSymbolismofEvil,BeaconPress,Boston,1969. Todorov,Cvetan,Simbolizamitumaenje,NoviSad,1986. Turner,Viktor,Odritualadoteatra:ozbiljnostljudskeigre,A.Cesarec,Zagreb,1989. Vejn,Pol,DalisuGrciverovaliusvojemitove?,Svetovi,NoviSad,1997. Watts,Alan,MythandRitualinChristianity,ThamesandHudson,London,1983.

~9~

 INTERNET
www.dir.yahoo.com/Society_Culture/Religion_and_Spirituality/Symbols www.altreligion.about.com/library/glossary/blsymbols.htm www.taladuscave.com/native_relig.htm www.kun.nl/cps/keys/rit.html www.understandingislam.org www.kzoo.edu/religion/rituals.htm

FILMOGRAFIJA(DOKUMENTARNIFILMOVI)
1.InsideMecca,NationalGeographicSociety,2003(autorkaAnisaMehdi) 2. Journey of Faith: An Orthodox Ritual in a SerbianAmerican Community, University of Pittsburgh,1992 3.MevlanaJalaluddinRumi,NiagaraFoundation,2004

~10~

MITOVI,SIMBOLI,RITUALI

Vukomanovi,Milan,Religija,Zavodzaudbenike,Beograd,2004,str.6774.

Mit, simbol i ritual predstavljaju neke od fundamentalnih elemenata gotovo svake religije. Kada je re o tradicionalnim religijama, ta tri elementa su svugde prisutna: u hrianstvu, judaizmu, islamu, budizmu, hinduizmu, amanizmu i drugim arhajskim religijama. Odnos mita, rituala i simbola je vrlo zanimljiv i vieslojan. Simboli sadre, recimo, jezgrovite prikaze pogleda na svet i ethosa jednog naroda ili zajednice, dok su mit i ritual i sami nekakvi sistemi simbola. Sva ova tri elementa imaju snanu integrativnufunkcijuudrutvenojzajednici. Nije, naravno, tu uvek lako utvrditi koji od ovih elemenata je, u konkretnom sluaju, primaran, a koji sekundaran: da li, recimo, mit poiva na ritualu ili obrnuto. Time se, jo u 19. veku poela baviti tzv. kola mita i rituala koja nije ba uspevala da formulie neproblematine zakljuke u pogledu tog odnosa. Taj odnos, rekli bismo, zavisi od kulture do kulture, od mita do mita. Mit ne mora nuno pratiti ritual i obrnuto, ritual mit. Mi Evropejci ivimo u jednoj dosta logocentrinoj civilizaciji, gde re, po pravilu, prethodi inu (U poetku bee re... nije sluajno jedan od najuticajnijih stavova u hrianstvu).

MIT
ta je mit? Kako razlikovati religijski mit od legende, bajke, basne, sage, kratke prie, romana,filma,reklameiliobinogsna?taje,dakle,differentiaspecificamita? legenda bajka vie poiva na zasnovana realnosti na ljudskom svetu arhetipskipredak pria s poukom ljudsko sreankraj samorazumevanje manje sveta za pria o zajednicu prolosti koristi se za ljudi zabavu predstavljaju sebesame basna moralna potka etika namera alegorija saga epskapria

poetska forma vie istorijska fantastina egzemplarni herojskilik naglasak na ulozi ivotinje

~11~

 pria poznat autor

roman razraenija forma

film savremeno drutvo

pripovest, radnja

sadrimiteme

poigravanje viekaraktera s literarnim stilom, poetikom prizvuk komercijalan vizuelni mitskog efekat paradigmatska, egzemplarna funkcija Pokuajmosadada,usvetlugornjihrazlika,definiemoisammit: Mit je pouna pria o neemu to se zbilo u znaajnoj prolosti; koja sadri svete, sakralne likove ili bia koja imaju paradigmatski znaaj za neku kulturu, drutvo; usmerava, nudi, odreuje znaenje; neto to moe da se dopunjuje i razrauje i u budunosti. Mit sadri miteme, tj. teme koje predstavlju temeljnu paradigmu neke kulture, pomou koje ljudi razumeju sami sebe. (Primeri: tema o rtvovanju heroja za opte dobro; tema o potrazi za besmrtnou; tema o potrazi za dragim kamenom ili biserom nadnumora). Religijska verovanja se esto izraavaju u formi mita. Pod mitom religiolozi ne podrazumevaju netano ili lano verovanje. Mitovi, za razliku od legendi, bajki, basni, sadreosobeniprizvuksvetog,sakralnog.Pomoutihsvetihprialjudirazumejuprirodu kosmosa, znaenje i smisao ivota, ili poreklo zla i patnje. Mitovi predstavljaju simbolikestavoveoznaenjuismisluivotauovomesvetu. Robert Bela, ameriki sociolog religije, tvrdio je ak da su svi religijski simboli, ukljuujui religijske mitove, u jednom fundamentalnom smislu istiniti. Oni su istiniti jerizraavajufundamentalnoljudskostanje,paihtrebauzimatisasvimozbiljno:Mitne pokuava da opie stvarnost; to je posao nauke. Mit tei da preobrazi stvarnost tako da ona pojedincima ili drutvima moe da ponudi moralno i duhovno znaenje (Pogaen

reklama san znaaj privatnija tela forma; retko kolektivni znaaj ima mitske veni igra osnove, ivot, izmeu sadri lepota individue miteme idrutva vizuelan kvazi znaajne linosti korelacije

~12~

zavet,str.27). Ilustrujmo taj znaaj mita za pojedince i zajednicu pomou jednog primera, eskimskogmitaoSedni. Mit o Sedni: Sedna je ena koja ivi na dnu mora. Ona se, jo kao mlada devojka, udala za pticu protivno oevoj volji, pa ju je otac odbacio. Udavi se, ona je otila da ivi na jedno ostrvo, pa je otac krenuo da je odatle dovede. Ali kada su uli uamac, Sednin mu je izazvao veliku oluju i otac je Sednu izbacio izamca, posekavi joj prste noem dok se pridravala za njega. Ona je tako potonula na dno mora, a njeni prsti su se pretvoriliuraznepolarneivotinje,sisare:foke,kitove,moreve. U eskimskim zajednicama, ene se pridravaju mnogih tabua i zabrana. Kada se recimo ubije foka, i donese kui, one ne smeju da vre odreene radnje dok se foka ne pripremi i isee. Zabranjeno je, recimo, eljanje ili skidanje izama. Prekraj bi bio kanjen tako to bi iz tela poinioca poela da istie para. Ta para bi kroz led i vodu prodrla do Sedne i zadrala se u njenoj kosi. Osveta bi se sastojala u tome to bi Sedna pozvalasvesisarenadnomora,panebiviebiloulovaizavladalabiglad. Jedna od funkcija ovoga mita je izazivanje straha i strepnje kod Eskima. Tu se svet pojavljuje kao neprijateljska sredina, a mit moe imati funkciju prilagoavanja i preivljavanja. On ima i integrativnu funkciju, jer podstie raspoloenje straha i anksioznosti kod Eskima, to motivie odreene vidove ponaanja. Mit o Sedni, u krajnjoj liniji, uvruje i sakralizuje opti pogled na ivot i svet Eskima. Mitovi bi tu trebalo da doprinesu njihovom prilagoavanju surovoj sredini i preivljavanju u njoj. ZatojeimitoSednijedanokrutnimit. Redklif Braun je, recimo, isticao da funkcija religije nije da razrei napetost i zebnju, ve da je stvori ili pojaa! Iz svojih vlastitih terenskih istraivanja on izvodi zakljuak da su akteri u njima bili skloniji da osete nelagodnost ako ritual nije bio pravilno izveden, negotobiprimenjivaliritualkadasuosealinelagodnost. Zato bi religija elela da povea napetost? U veini drutava formalna zakonska ogranienja nisu primarni izvor drutvene kontrole. U stvari, ona skoro sasvim odsustvujuunekimdrutvima.Otudasuodravanjezajednikogpogledanasvetistalno jaanje vrednosnih i religijskih obrazaca kljuni ukoliko drutvo eli da se odri kao stabilan sistem. Religijski ritual ima za cilj da ojaa strukture verovanja, vrednosti i norme ire drutvene zajednice. RedklifBraun insistira na tome da, stvarajui nelagodnost zbog krenja kulturnih pravila, religija deluje u pravcu obeshrabrivanja devijantnogponaanja. Defri Kirk, britanski klasiar, predlae jednu zanimljivu tipologiju mitskih funkcija. Reje,naime,osledeimfunkcijama:1)pripovednaizabavna;2)operativna,repetitivna i vrednosna; 3) kognitivna i eksplanatorna. Pozabavimo se ukratko svakom od njih ponaosob.

~13~

1. Mitovi su, pre svega, prie ija postojanost, trajnost bitno zavisi od njihovih narativnih odlika. Po svojoj narativnosti, oni su slini legendama i narodnim, folklornim priama. Slini, ali ne isti! Jedna od glavnih razlika je tu, svakako, mitski naglasak na natprirodnim elementima. Narodne prie su, dakle, tradicionalne pripovesti ija forma nije vrsto ustanovljena, i u kojima je korienje naprirodnih elemenata sporedno, sekundarno. Njihova privlanost lei, pre svega, u njihovom narativnom sadraju. Nije, meutim,dovoljnoreidasumitovisvete,anarodnepriesekularnepripovesti.Imitovi mogubitikakosakralni,takoisekularni,kaotodobropokazujunekiprimeriizhelenske mitologije. Mitovi, meutim, imaju jednu ozbiljniju svrhu od oneisto pripovedne,ak i kad ne bismo spominjali osobenost njihovih likova, drukije shvatanje prostora i vremenaiupotrebuimaginacije. 2. Mitovi, potom, imaju operativnu i vrednosnu funkciju u samom drutvu. Oni se obinoredovnopripovedajuiponavljajutokomritualailinekedrugesveanosti.Njihova ponovljivost,repetitivnostpredstavljadeonjihovevrednostiiznaenja.Glavnapraktina svrha takvih mitova je da potvrde, sauvaju u pamenju, ili pridaju znaaj nekim obiajimaiinstitucijama.Mit,istotako,posedujeietiolokufunkciju:stvariseprihvataju zatotosenjihovoporeklomoeutvrditi. 3. Najzad, mitovi mogu imati i saznajnu ili kognitivnu funkciju, tako to pruaju reenje nekog problema ili izlaz iz odreene situacije. Problemi su ponekad tu veto prerueniilisejasnonevide,alireenja,usvakomsluaju,morajubitimitska.Kirkesto daje primer takvog mita kad objanjava poruku Epa o Gilgameu smrtnici ne mogu nikakoizbeismrt.Ututipologijubisemogliuvrstitiieshatolokimitovi. ta je, onda, osobeno svojstvo nekog mita u odnosu na druge narativne forme i anrove? Kirk esto istie da ne postoji samo jedna definicija mita, jer se mitovi meusobno dosta razlikuju po svojoj morfologiji, ali i socijalnoj funkciji. Mit nije samo mythos,izmiljenapria,pripovest.Tojemythoskojijepostaotradicionalan.Paipak,ne postoji opte pravilo po kome neki ep ili pria postaju tradicionalni. Zato se, drugim reima, kognitivna i operativna funkcija razvijaju iz narativne? Posebne potrebe jedne zajednice ostavljaju traga na pripovedanje kao jedan od glavnih vidova komunikacije. Sutina mita je u njegovoj dinamici, a ne u njegovoj statinosti. On se moe opisati ne samo pomou radnje koja se u njemu odvija na objektnivou prie, nego i na jednom metaplanu tradicije i drutva koje ga prepriava i prerauje u datom kulturnom kontekstu.

SIMBOL
Simboliijajeglavnafunkcijadapredstavenetodrugoilipodsetenanetodrugo jesu moni podsticaji u ljudskom ponaanju i imaju jedno od sredinjih mesta u svakoj religiji. Simboli ukljuuju predmete (krst, Davidovu zvezdu, polumesec, krug), ponaanja (krtenje preobraenika, okretanjeka Meki i molitva pet puta dnevno), mitove i prie (o

~14~

postanju,Budinomprosvetljenju,legendeoprecima,itd.).Takvireligijskisimboli,kojise ispoljavajuiuritualuilimitovimaslinogporekla,kaoda,nanakinain,sabijajuisadre ono to se zna o svetu. Religijski rituali su prepuni simbola (setimo se samo pravoslavne liturgije),aritualimitisamipredstavljajuznaajnesistemesimbola. Kliford Gerc je, recimo, bio impresioniran nainom na koji se razliiti nivoi znaenja prenose putem simbola. Oni su vidljiviji od svakog subjektivnog iskustva svetog ili apstraktnog verovanja u odreene natprirodne sile. Kao to svako verovanje nije nuno religijsko verovanje, tako ni svi simboli nisu, naravno, religijski simboli. Religijski simboli se razlikuju od nereligijskih po tome to religijski predstavljaju tzv. makrosimbole. Makrosimboliki simboli su oni koji pomau da se tumai znaenje samog ivota i koji podrazumevaju odreenu kosmologiju ili pogled na svet. Prema Gercu, simboli imaju kljunu ulogu u povezivanju pogleda na svet s odreenim ethosom. Oni, tavie, transformiu injenicu u vrednost (napr. smrt Isusova na krstu). Oni imaju mo da poglednasvetnekezajedniceinjenethosspojeujedinstvenisistemznaenja. S druge strane, mnogi nereligijski simboli su mikrosimboliki tj. predstavljaju simbole koji utiu na svakodnevne odnose s drugima i pospeuju svakodnevnu komunikaciju i saradnju. Oni nemaju za cilj da objasne smisao ivota i ne sugeriu vrednosti i verovanja kojaimajunajviiprioritetuneijemivotu. PremaMiriElijadeu,simbol,opet,imanekolikorazliitihfunkcija: onjepolivalentan(znaiviestvariuistovreme); onuistovrememoeizrazitisuprotnosti(coincidentiaoppositorum); onotkrivacelinu(imapredistoriju,jezgrovitosaimaistorijuikulturu); onizraavasveto Piter Berger istie kako je drutvouvar reda i znaenja ne samo na nivou drutvene strukture, ve i na nivou svesti pojedinca. Svete slike pomau da se sauva poredak u strukturi drutva, kao i u strukturiranju pojedinane svesti, ljudskog uma. Zbog toga anomija predstavlja monu pretnju ne samo drutvu, nego i pojedincu. Pojedinac gubi orijentaciju u iskustvu, a u ekstremnim sluajevima i oseaj stvarnosti i identiteta. On postaje anomian u smislu da gubi svet. Simboli, ukljuujui tu i mitove i rituale kao sisteme simbola, jezgrovito saimaju pogled na svet i ethos neke zajednice. Svojim stalnimprisustvomiznaajem,oniuvrujuoptipoglednasvet.Ethosipoglednasvet semeusobnopodravaju,asvizajednopruajusnaanosnovzadrutvenevrednosti. Jedan drugi istraiva simbola, antropolog Rejmond Firt, pravi razliku izmeu privatnih i javnih simbola i istie kako javni simboli tu imaju prioritet. Po njemu, ne postoji takva stvar kao to je simbolini predmet, simbolika je samo u odnosima, relacijama. Recimo, hrana, sama po sebi, ne znai nita u isto simbolinom smislu. U svojoj javnoj funkciji, s obzirom na odnose izmeu ljudi, ona, meutim, znai puno stvari.Njenasimbolikafunkcijazavisiodtoga:

~15~

kopripremahranu?(upojedinimkulturamatoimaritualniznaaj) gdesejede?(kuhinja,trpezarija,hram,stan,restoran,crkvailigroblje) kojijeredosleduuzimanjuhrane(ukazujenakosmikiporedak) skimsejede?(drutveniodnosi,status) kadasejede?(svetovreme) tasejede,atane?(tabui) kakosehranapriprema?(pokakvojtradicionalnojilireligijskojproceduri) kakvajeritualnaupotrebahrane(liturgija,misa,itd.)

RITUAL
Ritual spada meu najsloenije oblike simbolikog izraavanja, koji ukljuuje rei, zvukove, pokrete, slike, predmete i ljudska tela. Sve se to zajedno kondenzuje, saima u jedinstveno iskustvo. Ritual se izvodi kao odgovor, reakcija na granine situacije, ali on definie i odreeni poredak stvari ili ureuje prostor i vreme na nain na koji je to propisano u mitu. Ritual je, nesumnjivo, drutvena, grupna aktivnost, upuena samoj zajednici ili nekom njenom delu. Za razliku od mita ili umetnosti, ritual ne samo to opisuje i izraava drutveni poredak, ve ga i stvara, ustanovljava. U ritualu nema iznenaenja.Svemorabitipodkontrolom. Jedna od glavnih odlika rituala je njegova ponovljivost. Slini pojmovi, kao to su ritualizacija ili ritualistiko ponaanje, takoe upuuju na neku vrstu ponavljanja. Frojd je, na primer, rituale opsesivnih neurotiara, jedno disfunkcionalno ponaanje, dovodio u vezu s religijom, pa je tako predloio i jednu vrlo problematinu i redukovanu definiciju religije kao univerzalne opsesivne neuroze oveanstva. Ali nije, svakako, dovoljno da je neko ponaanje repetitivno da bi se oznailo kao ritual. Potrebno je da takvo ponaanje bude formalno strukturisano, da sledi jedan ustanovljeni obrazac koji joimaisocijalnufunkciju.

NEKAODREENJARITUALA:
Viktor Tarner: Ritual je formalno ponaanje u onim prilikama za koje nije dovoljna tehnoloka rutina, jer se ritual odnosi na verovanja u mistina bia i moi. Simbol je najmanjajedinicarituala. Robert Bokok: Ritual je telesna delatnost koja izraava simbole ili simbolika upotreba telesnih pokreta i gestova u drutvenim situacijama kojima se izraava i artikulieznaenje. I ivotinje imaju svoje rituale. Ali, dok se kod njih takve radnje prenose genetskim putem, ljudsko ponaanje je kulturno uslovljeno i naueno. Sve to pripada nekom ritualu je simboliko i kao takvo se ono interpretira, tumai. Nizovi simbola koji se pojavljuju u ritualu su vrlo rigidno strukturisani i formalizovani pomou fiksiranog obrasca. Struktura rituala je nepromenjena, iako je mogue menjati pojedine elemente

~16~

unjemu.(Moese,recimo,umestostvarneivotinje,rtvovatinjenaslika). Ritual moe predstavljati izvoenje neke prie ili mita ili moe, na simbolian nain, nekoga podsetiti na tu mitologiju tako toe uesnike provesti kroz seriju raspoloenja. (Napr.Hristovasmrtivaskrsenjeipravoslavniobredsubotomnouiunedeljuujutruna Vaskrs). Na koji nain ritual izraava odreenu teologiju? U judaizmu se, na primer, u ritualu istie zavetna teologija. Jevreji e, prema tom shvatanju, uvek upasti u neprilike kada prekesvojzavet,savezsaBogom. Uhrianstvuje,pak,naglasaknazavetuuteluikrvi Isusovoj. Tako se u liturgiji, evharistiji, misi obeleava novi savez sa Bogom u Hristovom teluikrvi. U nekim religijskim tradicijama (judaizam, islam) ortopraksija, pravilno izvoenje religijskog rituala vanije od ortodoksije, pravilnog razumevanja teologije i doktrine. U zajednicama Hare Krina tek pevanje, mantranje Krininog imena ukazuje na kompletno prihvatanje i razumevanje sistema verovanja koji je u osnovi takvog ponaanja. Ljudi, meutim,estonisusvesniznaenjarituala,iakounjemuuestvuju.Poentanijetolikou razumevanjuznaenja,kolikoupravilnomizvoenju. Imaautorakojiistiudaritualinemanekogznaenja.Onotojebitnouritualujeta seradi,anetaonznai.Veinastvariunjemuseobavljarutinski.Najeiodgovorkoji istraivadobijaoduesnikauritualujeMitoradimojerjetakotobilouvek.Ilitako sutoiniliinaipreci.Ilitoinimodasenetoloenebidogodilo,itd.Ritualjetako duboko ukorenjen u tradiciji, i tradicija prua legitimitet zanjega. S druge strane, ako se on ne obavi, prekida se tradicija, a to je loe jer tradicija konstituie identitet neke grupe. Doista, veina stvari u ritualu se obavlja rutinski, ali da li to znai da on ne poseduje nikakvo znaenje? Znaenje je ugraeno u simbolike forme, i ono postojiak i kada ga nismosvesni. Aspektirituala: Mnoginereligijskidogaajiseodvijajuilipoinjukaorituali:pozdravzastavi,zakletva, razliite politike svetkovine. Mnogi ljudi misle da tek svadba, naroito svadba u crkvi, legitimieinvenanja. Svetkovine su konstanta drutvenog ivota u svim epohama i svim religijskim, somatski(ritualizacija),fiziologijarituala ekoloki(geografskiprostor) psiholoki(potrebe);potvrivanjeindividualnogidentiteta;inicijacija drutveni,procesni; graninesituacijeiodgovornanjih

~17~

ideolokim i politikim sistemima sveta. Imajui poreklo u ritualima arhajske zajednice, svetkovine menjaju mesto zavisno od drutva u kojem nastaju. Razliite promene te prvobitne igre oveanstva, mnogobrojne su kao to su mnogobrojni oblici svetkovina rasuti u svim drutvima sveta i istorije. Oni se prepoznaju podjednako u ciklinim praznicima vezanim za kult prirode i obnavljanja, ali i u olimpijskim igrama i antikim pozorinim takmienjima; u rimskim trijumfima i srednjovekovnim karnevalima; u crkvenimceremonijamaiu dvorskimsveanostimarenesanseibaroka;uneobuzdanom ruilatvu i stvaralatvu revolucije i u praznicima totalitarnih reima; u pozoritu u najirem smislu, i u modernim subkulturnim pokretima, reju u slavlju bilo kog znaajnogdogaajauivotudrutva. (Jelenaorevi,Politikesvetkovineirituali,str.5) Autori Robert Bela (Robert Bellah, 1927), ameriki sociolog, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Glavna dela: Graanska religija u Americi, Pogaen zavet, Dobro drutvo. Piter Berger (Peter Berger), ameriki sociolog, profesor religije, sociologije i teologije na Novoj koli za drutvena istraivanja u Njujorku, Univerzitetu Ratgers i Boston Koledu. Glavnadela:Svetipokrov,Drutvenastvarnostreligije. Alfred Redinald RedklifBraun (Alfred Reginald RadcliffeBrown, 18811955), engleski antropolog. Predavao na Univerzitetu u Sidneju i na Oksfordu. Glavna dela: Struktura i funkcija u primitivnom drutvu, Prirodna nauka o drutvu, Andamanska ostrva, Drutvenaorganizacijaaustralijskihplemena. Mira Elijade (Mircea Eliade, 19071986), slavni rumunski istoriar religija. Predavao na Univerzitetu u ikagu od 19591986. Glavna dela: Istorija veriovanja i religijskih ideja, amanizam,Joga:Besmrtnostisloboda,Kosmosiistorija:Mitovenompovratku,Sveto iprofano. Rejmond Firt (Raymond Firth, 19012002), britanski antropolog, strunjak za polinezijsku kulturu, drutvo i ekonomski sistem. Predavao na Univerzitetu u Londonu. Glavna dela: Elementi drutvene organizacije, Privatni i javni simboli, Primitivna ekonomijananovozelandskimMaorima. Zigmund Frojd (Siegmund Freud, 18561939), otac psihoanalize, austrijski doktor, neurolog. Nakon Hitlerove aneksije Austrije preao u Englesku, gde je i umro. Glavna dela s religijskom tematikom: Totem i tabu, Budunost jedne iluzije, Nelagodnost u kulturi,Mojsijeimonoteizam.

~18~

Kliford Gerc (Clifford Geertz, 1926), ameriki antropolog koji se, izmeu ostalog, bavio odnosima izmeu kulture, drutva i politike u Indoneziji i Maroku. Glavna dela: Tumaenje kultura, Religija Jave, Stara drutva i nove drave, Dela i ivoti: Antropolog kaoautor. Defri Kirk (Geoffrey Kirk, 19222003), britanski klasiar, profesor grkog jezika i klasinih nauka na univerzitetima u Bristolu i Kembridu, kao i na Harvardu i Jejlu. Glavnadela:Mit:njegovoznaenjeifunkcijeuantikimidrugimkulturama,Presokratski filozofi(saD.Rejvenom),Homerovepesme. Viktor Tarner (Victor Turner, 1920), kotski antropolog i religiolog, predavao na univerzitetima Stenford, Kornel i Univerzitetu u ikagu. Glavna dela: Bubnjevi bola: ProuavanjereligijskihprocesakodNdembua,Ritualniproces,Drame,poljaimetafore. Pojmovi anomija, nedostatak svrhe, identiteta ili etikih vrednosti pojedinca ili drutva; obeskorenjenost logocentrizam, usredsreenost na re, jezik, tekst u prouavanju razliitih civilizacijskih fenomena. mitema, tema koje predstavlja temeljnu paradigmu neke kulture, pomou koje ljudi razumejusamisebe. ortodoksija,pravilnorazumevanjeteologijeidoktrine. ortopraksija,pravilnoizvoenjereligijskogrituala. polivalentnost,viestrukost,vieslojnost sakralno,sveto sekularno,svetovno Pitanjaizadaci Posmatrajte i analizirajte religijski ritual u hramu neke religijske zajednice (terenska veba). Obratite panju na sledee elemente: a) Ritualni prostor (Da li je on proizvoljan ili svesno odabran, prirodan ili gradski ambijent? Da li je put do put do tog mesta svet, ritualizovan?). Saznajte neto o povesti mesta, njegovom poloaju i orijentaciji; b) Ritualno vreme (kada se izvodi ritual doba dana, godine, datum; koliko on traje; kakva je njegova veza sa astronomskim, sezonskim, drutvenim vremenom?); c) Zvuci, mirisi, jezik (S koliko ula uestvuju vernici u ritualu? Kakva je upotreba teksta? Koji jezik se koristi u ritualu? d) Ritualne aktivnosti (obratite panju na ljude, uesnike u ritualu, svetenike i laike; kako tee ritualni proces; obratite panju na njegove faze, elemente, simbole). Analizirajte neki mit iz domae ili svetske mitologije, a potom sastavite esej na tu

~19~

temu.Predmetvaeanalizemoebitiizabranizbilokogdrutvailitradicije,ukljuujuii vlastitu, ali u svakoj od tih analiza treba ispoljiti osetljivost prema nijansama u tumaenjuisocioistorijskomkontekstuprouavanihfenomena. Napravite analizu nekog religijskog simbola, a potom sastavite esej na tu temu. Koristiteuputstvaizprethodnogzadatka. Kakve su slinosti i razlike izmeu politikih svetkovina i religijskih rituala? Kako razlikovatireligijskiritualaoddrugihoblikaritualnogiliritualistikogponaanja? Objasnite povezanost izmeu mitova, simbola i rituala. U kom smislu se govori o tome da su mitovi i rituali i sami nekakvi sistemi simbola? Razmotrite integrativnu funkcijukojumitovi,simboliiritualiimajuzanekudrutvenuilireligijskuzajednicu. Bibliografija Campbell, Joseph, The Masks of God: Oriental Mythology, Penguin Books, Harmondsworth, 1977. Campbell,Joseph,TheMasksofGod:OccidentalMythology,PenguinBooks, Harmondsworth,1978. Daglas,Meri,istoiopasno,XXvek,Beograd,1996. orevi,Jelena,Politikesvetkovineirituali,Dosije,Beograd,1997. Eko,Umberto,Simbol,Narodnaknjiga,Beograd,1995. Elijade,Mira,Svetoiprofano,KnjievnazajednicaNovogSada,NoviSad,1986. Fraj,Nortrop,Velikikod(eks),Prosveta,Beograd,1985. Gerc,Kliford,TumaenjekulturaIII,XXvek,Beograd,1998. Jung,KarlGustav,Aion,Atos,Beograd,1995. Kasirer, Ernst, Filozofija simbolikih oblika IIII, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1985. Kasirer,Ernst,Jezikimit,NoviSad,1972. Kirk,G.S.,Myth,Berkeley,1970. Klouti,Fred,Ritual,odrednicauEnciklopedijiivihreligija,Nolit,Beograd,1992. Kuk,Albert,Mitijezik,Rad,Beograd,1986. Leach, Edmund i A. Aycock, Strukturalistike interpretacije biblijskog mita, Mixta, Zagreb, 1988. Todorov,Cvetan,Simbolizamitumaenje,Bratstvojedinstvo,NoviSad,1986. Vukomanovi,Milan,Ranihrianskimitovi,igojatampa,Beograd,1997.

~20~

Filmografija Sedmipeat(IngmarBergman),1956 AndrejRubljov(AndrejTarkovski),1969 Predskazanje(RiardDoner),1976 Apokalipsasada(FrensisFordKopola),1979 Nostalgija(AndrejTarkovski),1983 Sedmiznak(Karlulc),1988 Jakovljevelestve(AdrijanLin),1990 ReligijagospodinaHitlera(PetrusvanderLet),1995 Stigmata(RupertVejnrajt),1999 Nekabudesvetlost(PaunDurli),2000 HariPoterikamenmudrosti(KrisKolambas),2001 Internet www.dir.yahoo.com/Society_Culture/Religion_and_Spirituality/Symbols www.altreligion.about.com/library/glossary/blsymbols.htm www.taladuscave.com/native_relig.htm www.kun.nl/cps/keys/rit.html www.understandingislam.org www.kzoo.edu/religion/rituals.htm

~21~

SVETOIPROFANO

Elijade,Mira,Svetoiprofano,Knjievnazajednica,NoviSad,1986,str.103114.

MIT=UZORNIMODEL
Mit pria svetu priu, tj. primordijalni dogaaj, koji se odigrao na poetku Vremena, ab initio.1A prianje neke mitske prie odgovara razotkrivanju tajenstvenosti, jer mitske linosti nisu ljudska bia, ve bogovi ili Heroji prosvetitelji, zbog ega njihova gesta predstavljaju tajanstvenost ovek ih je mogao upoznati samo putem otkrovenja. Mit je, dakle, pria o onome to se dogodilo in illo tempore, pria o onome, to su bogovi ili boanskabiauradilinapoetkuVremena.Izreijedanmittoznaiobjavitionotose dogodilo ab origine. Jedanput izreen, tj. otkriven, mit postaje neposredna istina i osnova apsolutne istine. Tako je jer je reeno da je tako, vele Eskimi Netsilik da bi dokazali valjanu utemeljenost njihove svete prie i religioznog predanja. Mit objavljuje pojavljivanje neke nove kosmike situacije ili nekog primordijalnog dogaaja. Uvek je, dakle, pria o stvaranju: pria se kako je neka stvar izvedena, kako je otpoela svoje bivstvovanje. Eto zato je mit podudaran sa ontologijom: on govori samo o stvarnostima,oonometosestvarnodogodilo,toseobilnoispoljilo. Nijedan bog, nijedan Heroj prosvetitelj nikada nije ispoljio bilo kakav profani nain. Sve to su bogovi ili preci uinili, dakle sve to mitovi priaju o njihovoj stvaralakoj aktivnosti, pripada podruju svetoga i prema tome sudeluje u Biu. Naprotiv, ono to ljudiine od svoje volje, to je bez mitskog modela, pripada podruju profanoga; otuda je to tata i varljiva, i na kraju krajeva, nestvarna delatnost. to jeovek religiozniji, to vie raspolae uzornim modelima za svoja ponaanja i delovanja. Ili ipak, to je religiozniji, to se vie uljebljuje u stvarno i manje se izlae opasnosti da se izgubi u neuzornim,subjektivniminastranimdelatnostima. Glavnaulogamita,dakle,jestedafiksirauzornemodelesvihobredaisvihznaajnih ljudskih aktivnosti: uzimanje hrane,seksualnosti, rada, vaspitanja, itd. Ponaajui se kao odgovorno ljudsko bie u punom smislu te rei,ovek podraava uzorneinove bogova, ponavlja njihova dela, bilo da je re o jednostavnoj fiziolokoj funkciji, kao to je uzimanje hrane, ili o nekojm drutvenoj, ekonomskoj, kulturnoj, vojnoj ili kakvoj drugoj
Na stranama koje slede pruzimamo due odlomke iz naih knjiga Le Mythe de lEternel Retour i Aspects duMythe.
1

~22~

delatnosti. To verno ponavljanje boanskih modela ima dvostruki rezultat: 1. podraavajui bogove ovek se odraava u svetome i prema tome u stvarnosti; 2. zahvaljujui neprekidnoj reaktualizaciji uzornih boanskih inova svet biva sakralizovan. Religiozno ponaanjeovekadoprinosisakralnostisveta.

SVETAPRIA,ISTORIJA,ISTORICIZAM
Da samemo: religiozniovek poznaje dve vrste Vremena profano i sveto. Trajanje koje polako hlapi i niz venosti periodino ponovljivih tokom praznika koji sainjavaju sveti kalendar. Liturgijsko Vreme svetog kalendara odvija se u zatvorenom krugu: to je kosmiko Vreme Godine, posveeno delima bogova. A poto je njagrandioznije boansko delo bilo Stvaranje Sveta, spomen na kosmogoniju igra znaajnu ulogu u mnogim religijama. Nova Godina odgovara prvom danu Stvaranja. Godina je vremenska dimenzijaKosmosa.KaeseSvetjeproaokadajeproteklajednagodina. Prilikom svake Nove Godine ponavlja se kosmogonija, pnovo se stvara Svet, ainei to stvara se takoe i Vreme, obnavlja se poinjui iznova. Tako kosmogonski mit slui kao uzorni model svakom stvaranju ili graenju, a upotrebljavan je i kao obredni nain izleenja. Postajui simboliki savremenikom Stvaranja,ovek je ponovo zadobijao prvobitnu punou. Bolesnik biva izleen jer ponovo zapoinje svoj ivot sa netaknutomzalihomenergije. Religiozni praznik je reaktualizacija primordijalnog dogaaja, svete prie iji su sudionici bogovi ili poluboanska Bia. Oni ive u prvobitnom Vremenu, posveenom prisustvu i delatnou bogova. Sveti kalendar periodino podmlauje Vreme jer ga dovodi do podudarnosti sa izvornim Vremenom, sa snanim i istim Vremenom. Religiozno iskustvo praznika, tj. uestvovanje u svetome, omoguava ljudima da periodino ive u prisustvu bogova. Otuda kapitalna vanost mitova u svim pre mojsijevskimreligijama,jermitovipriajuboanskegesta,aovigestasainjavajuuzorne modele svih ljudskih aktivnosti. Ukoliko podraava svoje bogove religiozni ovek ivi u izvornom i mitskom Vremenu. On izlazi iz profanog trajanja da bi poao u susret nepokretnom Vremenu, venosti. Poto mitovi sainjavaju svetu priu religioznog oveka primitivnih drutava, ovaj mora da pazi da ih ne zaboravi: reaktualizujui mitove on pribliava svoje bogove i uestvuje u sakralnosti. Ali, postoje takoe i tragine boanske prie i ovek preuzima veliku odgovornost pred samim sobom i Prirodom reaktualizujui ih periodino. Obredni kanibalizam, na primer, jeste posledica jedne traginereligioznekoncepcije. Ukratko, reaktualizacijom tih mitova religiozniovek nastoji da se priblii bogovima i da uzme uea u Biu; podraavanje uzornih boanskih modela izraava istovremeno njegovueljuzasvetouiontolokuenju.

~23~

U primitivnim i arhainim religijama veno ponavljanje boanskih inova jeste imitatio dei. Sveti kalendar preuzima godinje iste praznike, spomen na iste mitske dogaaje. Pravo govorei, sveti kalendar se predstavlja kao veni povratak ogranienog broja boanskihinova i to vai ne samo za primitivne religije ve i za sve ostale. Kalendar praznika svuda predstavlja periodini povratak istih prvobitnih situacija i, prema tome, on reaktualizuje isto sveto Vreme. Reaktualizacija istih mitskih dogaaja predstavlja za religioznog oveka njegovu najveu nadu: pri svakoj reaktualizaciji on nalazi priliku da preuoblii svoju egzistenciju, da je uini slinom boanskom modelu. Dakle, to se religioznog oveka primitivnih i arhainih drutava tie, to veno ponavljanje uzornih inova i veni susret sa istim mitskim Vremenom poetka, posveenog od strane bogova, ne predstavlja ni u kom sluaju pesimistiku viziju ivota; ba naprotiv, zahvaljujui tom venom povratku na izvore svetoga i stvarnoga ljudska egzistencijamuizgledaspasenomnitavilaismrti. Perspektivaseupotpunostimenjaakosmisaoreligioznostipotamni.Tojeonotose odigravauizvesnimrazvijenimdrutvima,kadaseintelektualneelitepostupno,malopo malo, odvoje od tradicionalnih religioznih osnova. Periosino posveivanje kosmikog Vremena pokazuje se onda nepotrebnim i beznaajnim. Bogovi vie nisu pristupani posredstvom kosmikih ritmova. Religiozno znaenje ponavljanja uzornih inova izgubljenoje.Aponavljanjelienosvogareligioznogsadrajanunovodikapesimistikoj Viziji bitisanja. Kada Vreme vie nije sredstvo da se uspostavi prvobitna situacija i pronaemisterioznoprisustvobogova,kadajedesakralizovano,onopostajeuasavajui krugkojisebeskonanovrtiokosamogsebe,kojisebeskonanoponavlja. To je istinski veni povratak, veno ponavljanje kosmikog ritma, njegovog periodinog razaranja i ponovnog stvaranja. U jednu re, to je prvobitno shvatanje GodineKosmosaaliispranjenoodsvogareligioznogasadraja. Valja rei da su uenje o youga razvile intelektualne elite i da ne treba misliti da ono, iako je postalo panindijsko, otkriva svoje uasavajue lice celokupnom indijskom stanovnitvu. Naroito je religiozna i filozofska elita oseala beznae pred tim ciklinim Vremenom,kojeseponavljadoubeskonanost.Jertajvenipovratakpodrazumevaoje za indijsku misao veni povratak egzistencije, zahvaljujui karma, zakonu univerzalne uzronosti.SadrugestraneVremejebiloslinokosmikojiluziji(my),ivenipovratak egzistencije znaio bi beskonano produenje patnje i ropstva. Jedina nada za te religiozne i filozofske elite bio je prekid toga povratka egzistencije, ukidanje karma; drugim reima konano osloboenje (moksha), to podrazumeva transcendenciju Kosmosa.2 Grkajetakoepoznavalamitovenompovratku,ifilozofiizkasnijegperiodadoveli
2

Ova transcendencija se, uostalom, zadobija koristei se pogodnim trenutkom (kshana), to podrazumeva neku vrstu svetog Vremena koje omuguava izlazak iz Vremena; v. Images et Symboles, str.105.

~24~

sudokrajnjihgranicapojamkrunogVremena.DanavedemoodlinuopaskuA..Piea: Prema slavnoj platonovskoj definiciji vreme koje odreuje i meri revoluciju nebeskih sfera jeste pokretna slika nepokretne venosti, koju ovo podrazumeva odvijajui se kruno. Usled toga e se celokupno kosmiko postojanje, kao i trajanje ovoga naeg sveta raanja i propadanja, razvijati kruno prema beskonanom sledu ciklusa tokom kojih se jedna ista stvarnost stvara, rastvara, ponovo stvara, shodno zakonu i stalnim promenama. Ne samo da se isti iznos bia tu uva, bez da se ita izgubi ili kao viak stvori, ve su izvesni mislioci kasne Antike pitagorejci, stoiari, platoniari doli do stanovita da se unutar svakog od ovih ciklusa trajanja, tih aiones, tih aeva, ponavljaju istesituacijekojesusevedogodileuprethodnomciklusuiponovieseuciklusukojie ga smeniti do beskonanosti. Nijedan dogaaj nije jedinstven, ne odigrava se samo jedanput (na primer osuda i smrt Sokratova), ve se odigrava i odigravae se veno; iste individue su se javljale, javljaju se i javljae se pri svakom povratku istoga ciklusa. Kosmikotrajanjejeponavljanjeianakuklesis,venipovratak.3 U odnosu na arhaine i paleoorijentalne religije, kao i u odnosu na mitskofilozofska shvatanjaVenogPovratkakakvasubilaizgraenauIndijiiGrkoj,judaizampredstavlja kapitalnu novinu. Po judaizmu Vreme ima poetak i imae kraj. Ideja o ciklinom Vremenu je pravaziena. Jehova se objavljuje vie u kosmikom Vremenu (kao bogovi drugih religija), ve u istorijskom Vremenu, koje je nepovratno. Ma koja nova objava Jehove u Istoriji nije vie svodiva na ptrethodnu. Pad Jerusalima izraava i gnev Jehove protiv svoga naroda, ali to nije isti gnev koji je Jehova izrazio pri padu Samarije. Njegovi inovi su lini zahvati u Istoriju i otkrivaju svoj duboki smisao samo njegovom narodu, narodu koji je on odabrao. Istorijski dogaaj ovde zadobija novu dimenziju: on postaje teofanija.4 Hrianstvo ide jo dalje u vrednovanju istorijskog Vremena. Poto se bog otelotvorio, preuzeo je istorijski uslovljenu ljudsku egzistenciju, i sama Istorija je postala pogodna za posveivanje. Illud tempus koje Jevanelja prizivaju jeste jasno izraeno istorijsko Vreme Vreme kada je Pontije Pilat upravljao Judejom ali to Vreme je bilo posveeno Hristovim prisustvom. Savremeni hrianin koji sudeluje u liturgijskom Vremenu vraa se u illud tempus u kojem je iveo, izdahnuo i vaskrsao Isus, ali vie nije reomitskomVremenu,veoVremenukadajePontijePilatvladaoJudejom.Hrianski sveti kalendar takoe preuzima beskonano iste dogaaje iz Hristove egzistencije, ali ti su se dogaaji odvijali u Istoriji, oni nisu vie injenice koje su se odigrale na izvoru Vremena, na poetku (sa tom odlikom to za hrianina Vreme poinje iznova sa Hristovimroenjem,jerotelotvorenjezasnivanovipoloajovekauKosmosu).Ukratko, Istorija se pokazuje kao nova dimenzija prisustva Boga u svetu. Istorija ponovo postaje

3 4

HenriCharlesPuech,LaGnoseetleTempsuErranosJahrbuch,XX,1951,str.6061. Up.LeMythedel'EternelRetour,str.152.,ovrednovanjuistorijeujudaizmu,naroitokodproroka.

~25~

svetapria,samotojeuprimitivnimiarhainimdrutvimaimalamitskuperspektivu.5 Hrianstvo svrava u teologiji, a ne u filozofiji Istorije. Jer zahvati Boga u Istoriju, a naroito Inarkarnacija u istorijskoj linosti Isusa Hrista, imaju transistorijski in: spas oveka. HegelpreuzimajudeohrianskuideologijuiprimenjujejenaoptuIstorijuunjenom totalitetu: Univerzalni Duh se neprekidno ispoljava kroz istorijske dogaaje, i samo kroz njih. Tako Istorija u svome totalitetu postaje teofanija: sve ono to se u Istoriji dogodilo trebalojedasedogodiupravotakojerjetakohteoUniverzalniDuh.Timejeotvorenput razliitimoblicimaistoricistikefilozofijeXXveka.Naeistraivanjeseovdezavrava,jer sve te nove valorizacije Vremena i Istorije pripadaju istoriji filozofije. Treba ipak dodati da se istoricizam sastoji u razaranju hrianstva: on pridaje odlunu vanost istorijskom dogaaju (to je ideja poreklom judeohrianska), ali istorijskom dogaaju kao takvom, tj.liavajuigamogunostidaotkrijebilokakvusoterioloku,transistorijskunameru.6 to se tie shvatanja Vremena do kojih su dole izvesne istoricistike i egzistencijalistike filozofije, jedna opaska je bitna: iako Vreme vie nije krug, ono u timnovimfilozofijamaponovozadobijauasavajuivid,kojijeimalouindijskimigrkim koncepcijama o Venom Povratku. Konano desakralizovano, Vreme se javlja kao jedno nestalnoihlapeetrajanjekojeneumoljivovodiusmrt.

5 6

Up.M.Eliade,ImagesetSymboles,str.222;AspectsduMythe,str.199. Otekoamaistoricizmav.LeMythedel'EternelRetour,str.218.

~26~

ANTROPOLOKIPRISTUPIPROUAVANJU BIBLIJEUDVADESETOMSTOLJEU
EDMUND LEACH Leach, Edmund i D. A. Aycock, Strukturalistike interpretacije biblijskog mita, August Cesarec, Zagreb, 1988, 17-44. Predavanje odrano kao 'Centennial Adress' na skupu Society of Biblical Literature meeting u Dallasu, Texas, 6. 11. 1980 (zahvaljujem organizatorima skupa to su mi dopustili pretisak teksta nastupnog govora, E.R.L.). Tiskano je u: Tucker, G.M. i Douglas A. Knight (izd.) 1982. Humanizing America's Iconic Book, Chico, Calif., Scholars Press.

Pripovijesti Staroga zavjeta uvale su se i prepisivale jer je mala skupina idova vjerovala za se da je jedinim nasljednikom hebrejskoga naroda kojega slavna tradicija see u daleku prolost. Oni su prepravljali stare prie prilagoavajui ih kroz propovijed potrebamavlastitogdoba...Totojenekapriailibesjedazapisanaisauvanauztoliko toga odbaenog i izgubljenog, ima svoje ljudske razloge; zato je u prouavanju Biblije kudikamo vanije pokuati utvrditi zato je neka pria kazivana ili besjeda zabiljeena, negopitationjihovunastanku,podrijetluilipovijesnojvjerodostojnosti.
J.N. Schofield, Introducing Old Testament Theology (London: SCM Press Ltd/1964/ str. 910).

Bitenajboljedaodmahkaemkakojeovajmojprilognekavrstsamoopravdanja,pa mujeipodrujevrloogranieno. Govorit u o antropolozima koji su imali hrabrosti da piu o Bibliji, ali ne i o bibliarima, barem do neke mjere, koji su se na bilo koji nain koristili napisima antropologa. tovie, govorit u gotovo iskljuivo o britanskima, a ne i o amerikim, francuskim ili nizozemskim antropolozima. Najposlije, govorit u posve odreeno o tometotvoriantropologiju. Moje je polazite usko omeeno naprosto stoga to valja zahvatiti veliko podruje. Potpuno sam svjestan da u izostaviti mnogo od toga to bi poneki sluatelj mogao drati i vrijednim i vanim. Neu, primjerice, govoriti o semiotikim prouavanjima

~27~

biblijskihtekstovakojesupotakliClaudeChabroliLouisMarin1,iakosunekaodtihdjela blia onome to i sam radim, negoli bilo koja djela britanskih autora to u ih ovdje spomenuti. Neu spomenuti ni ameriku protuteu tim francuskim prouavanjima, koja se uglavnom javila u asopisu Semeia.2To opravdavam naprosto time, to su autori o kojima je rije, vei strunjaci za semiotiku negoli za antropologiju. Onima koji ele istraiti neke obrise ovdje tek naznaene teme, koristit e itanje Rogersona (1978). Rogerson nije antropolog i njegovo je razumijevanje suvremene antropoloke grae dijelom poprilino zbrkano. No, on je podrobno prouio relevantnu antropoloku literaturu o kojoj neu govoriti u svojemu predavanju. Stovie, on je uinio i ozbiljan, premda ne u potpunosti uspjean napor, da odredi podruja u koja su antropolozi i bibliari podjednako unijeli pomutnju, koristei slinu terminologiju za oznaavanje potpunorazliitihstvari. Ipak, priznajem, Rogersonova me knjiga poneto obeshrabruje kad pri kraju kae da se 'poinje uspostavljati neka vrst novoga dijaloga izmeu strunjaka za Stari zavjet i antropologa',3a njegova knjiga upravo pokazuje da dosad nije bilo ama ba nikakva sporazumijevanja izmeu tih dviju strana. Rogerson je, to se toga tie, podjednako u nedoumicikaoinjegovikolegeteolozikojenastojiinformirati. Postrucisamsocijalniantropologizuennabritanskojfunkcionalistikojtradicijikoju je ustanovio Malinowski dvadesetih godina. Na temelju te tradicije, rije mit rabim u znaenju 'svete prie o prolim dogaajima sa svrhom da opravda drutveno djelovanje u sadanjosti'.4Prema toj definiciji, mit je istinit onima koji u nj vjeruju; je li istinit i u zbiljskom,iskustvenompogledunevanoje,tobibiloiveomatekopokazati. Mnogi pak, ukljuujui i antropologe, koriste rije mit u posve drugaijem smislu; oni dredajebitmitautometojeon'mitski',toereineistinitubilokojemrazumskom,
Chabrol i Marin (1974) str. 24951 sadri veoma vrijednu bibliografiju naslovljenu: 'Bibliographie: semiotiquedestextesbibliques'.ViditakoerreferencijuuThiseltonu(1978)str.335. 2 Semeia je asopis koji izdaje Department of Religious Studies, University of Montana, Missoula, MT 59812. 3 Rogerson(1978)str.119.
1

Referencije Malinowskoga o tom predmetu brojne su, ali razasute; trenutno nam najvie odgovara navod iz Myth in Primitive Psychology (1926) (New York: W. W. Norton)/pretisak u B. Malinowski Magic, Science and Religion and Other Essays (1948) i drugdje/:
Mit ... nije naprosto ispriana pria, ve je zbilja koju se ivi. On nema fikcionalnu narav kao suvremeni roman, ve je iva stvarnost za koju se vjeruje da se je dogodila u pradavna vremena, neprekidno utjeui na svijet i ljudske sudbine ... Mit je divljaku ono to je vjerujuem kraninu biblijska pria o Postanku, Padu, Spasenju kroz Kristovo rtvovanje na Kriu. Kao to sveta pria ivi u naim obredima, moralu, upravljajui naom vjerom i ponaanjem, tako je i s mitom u ivotuprimitivnaovjeka.

~28~

zbiljskom smislu. Zato ograniavaju kategoriju na prie koje sadre uglavnom nadnaravne dogaaje: ivotinje to govore, ljude koji lete poput ptica, boansko podrijetlo, itd. Claude LeviStrauss, koji je pisao o mitu vie od bilo kojega ivueg antropologa,rabiojerijeutomsmislu,premdasenemogusjetitidajetoikadairekao. Za ono to elim postii, razlikovanje izmeu mita u znaenju 'svete prie' s jedne strane, i mita kao izmiljene nevjerojatne prie' s druge, veoma je vano. Prema verziji 'sveta pria', emu se priklanjam, cjelokupna je Biblija mit za krane, kao to je Stari zavjetmitzaidove.Uverziji'izmiljena,nevjerojatnapria'dometibiblijskogamitanisu samo sueni, ve su otvoreni i raspravi. Danase se i usrdni krani sloiti s time da je pria o Rajskom vrtu iz Knjige postanka mit u potonjem, 'izmiljeno nevjerojatnom' smislu,alienastatiotraraspra,akimeuvjernicima,okoklasificiranjanovozavjetnih priaoKristovuroenju. Kad kaem da je 'cijela Biblija mit' u znaenju svete prie, potvrujem samo ono to jebjelodano,alitimesvraampozornostinanaravkanona. Biblija,kakvudanasimamo, saetak je golema mnotva razliitih dokumenata, razliita podrijetla i nastanka. Svetost korpusa proizlazi iz injenice to se od vjernika zahtijevalo da prihvate ba te dokumente. U procesu redaktorske selekcije odbaeni su mnogi slini dokumenti, od kojih neke i poznajemo. Drugim rijeima, kanon i jest to to jest zato to su posljednji redaktori razdoblja od 200. godine stare ere do 200. godine nove ere uvidjeli da su up ravotidokumentipovezaninaosobitnain. Tabitnapovezanostodpresudnajeznaenja:tojeonooemugovoreknjigeStaroga zavjetakaocjelineipoemuonejesusvetompriomzapravovjerneidove;tojeonoo emu govore Stari i Novi zavjet uzeti kao jedinstvena cjelina, i zato je Biblija sveta pria zavjerujuegakranina. Atototadvakanonagovorekaozbirke,razlikujeseodonogatoizlaupojedinani dokumenti ako ih seita izdvojeno. Kao antropologa koji prouava mit kao 'svetu priu' vie me zanimaju cjeline negoli njihovi sastavni dijelovi. Kako velika veina bibliara tradicionalistikoga stila postupa upravo obrnuto, te razglavljuje zbirku ne bi li tako utvrdila njezine sastavne dijelove, sporazumijevanje izmeu antropologa mojega kova i bibliarauglavnomjetegobno. Ima to raznoraznih tekoa, a jedna se tie i problema kako razlikovati mit, kako sam gadefinirao,ipovijest. Nebrojeni su se dogaaji zbili u historijskoj prolosti. Stoga treba biti jasno da i u najpovoljnijim okolnostima moemo upoznati tek njihov neznatan dio. Valja takoer imati na umu da je ono to znamo uglavnom stvar sluajna zbivanja, a ne ovjekova planiranja.Paiakonemoemoznatipunooprolosti,velikdiomoemorekonstruirati. Sve do 1930. veina je antropologa to shvaala kao svoj glavni zadatak; oni bijahu prehistoriari. Posao im se sastojao u tome da stvaraju mogue pretpostavke o odvijanjuglavnogatokapovijesti.

~29~

Neki antropolozi zasad tako postupaju, ali ne i ja. Rekonstruirati prolost podjednako jetekokaoipredvidjetibudunost. tovie, otkako sam odluno odbacio sve vrste historicizma to pretpostavljaju da budunostneizbjenomoraslijeditiputanjuzacrtanuuprolosti,rekonstrukcijumogue povijesti drim potpunim gubitkom vremena. To posljednje donekle je povezano s onimeoemuelimovdjegovoriti,tevasmolimdatoupamtite. UzmemolisadaBiblijukaocjelinu,amolimvasdatakopostupite,odmahsevididaje to sveta pria, a ne povijesna knjiga. No razvrgnete li cjelinu na dijelove na nain ortodoksnogabibliarskogprouavanja,podjednakojeoevidnodasuonipisani'kaoda' su povijest, pa je veina bibliara uvjerila sebe same da su ti bitni dijelovi zapravo zapisi 'odistinske'povijesti. Postoje neslaganja o tome gdje prestaje legenda a poinje povijest, no uglavnom se pretpostavlja da Mojsije (vjerojatno), a aul i David (zacijelo), bijahu zbiljskim osobama toivljahuurazdobljuod12501000.godinestareere,toereipetstotinagodinaprije HerodotaiTukidida.5 Drimtopotpunonevjerodostojnim;nepostojinijedanarheolokidokazopostojanju tih junaka ili dogaaja kojih oni bijahu navodnim sudionicima. to se tie same povijesnosti, te bi pripovijesti bile odbaene da nisu svete. Klasiari danas ne dre da je trojanski rat bio povijesni dogaaj, ili da je drutvo opisano u Ilijadi i Odiseji zaista postojalo; odnosno, da su Ahil, Hektor i Agamemnon te ostali, bili ivui ljudi. A aul i Davidbijahu,navodno,njihovisuvremenici. Tu sam krajnje sumnjiav. Zanemarimo li injenicu da je prilino malen broj imenovanih biblijskih karaktera ije je postojanje nezavisno dokazano arheoloki, a ne posvjedoanstvuJosipovu,rekaobihdasusvilikovibiblijskogpripovjedatva,uStarom, a podjednako i u Novom zavjetu, u potpunosti izmiljeni. Tu su zato to imaju odreenu uloguusveukupnostisveteprie,anestogatosuuistinupostojalikaopovijesneosobe. Akosunekiodnjihiimalinekuvrstrealneegzistencije,tajeinjenicaposvenebitna. Ako je pojedinac 'X' 'stvarno postojao', jednako su postojale tisue drugih pojedinaca ija imena ne znamo. 'X' nas zanima zbog uloge koju ima u svetoj prii a to se ne tie pitanja povijesnosti. U Tolstojevu romanu Rat i mir odmah na poetku javlja se prilian brojlikovakojisukaostvarnepovijesneosobesudjelovaliuratuizmeuRusaiFrancuza 1812, ali ta injenica ne utjee na znaenje romana; s tim je usporediva marginalna
I antropolozi se tu kolebaju. Zapanjuje djelo Raphaela Pataia, poznatog antropologa i bibliara. Patai (1960) svaki dogaaj u biblijskim tekstovima dri zapisom o povijesnojinjenici, i dokazom da je 'u doba hebrejskih patrijarha' odreeno ponaanje vailo kao 'obvezujue obiajno pravo'. S druge strane, knjiga Gravesa i Pataia (1964), uglavnom posveena nekanonskima hebrejskim izvorima, vane dijelove Knjige Postanka kategorizira kao mit. Shodno tome, definicija mita kakvu daju Graves i Patai (1964) str. 11, nezgrapanjekompromisshvaanjamitakao'sveteprie'i'nevjerojatneprie.
5

~30~

povijesnostnekihlicaubiblijskojprii. Razlikovanje mita i povijesti ima jo jedan aspekt. Moje stajalite da je biblijska pripovijest mit, sveta pria omoguuje mi da cjelokupni tekst prouavam sinkrono. U prii stvari slijede jedna za drugom zato to je to jedini nain na koji priu moete ispripovijedati. Ali istina mita je religiozna istina, i poiva u svim dijelovima. Kao u snu, kraj je ve sadran u poetku; nema razoja, postoji samo dijalektika inverzija. Krist je drugi Adam; Djevica je druga Eva; bezgrijenu besmrtnost zamjenjuje grijena smrtnost, itd. Poete li od povijesti, onda morate prouiti dijakronijski razvoj. Pojedinosti koje se kasnijejavljajuupriitiusedogaajakasnijihustvarnuvremenu.topotomslijediniije samopreobrazbomonogatojebiloranije,vejetopotpunazamjena,novost. Profesor Julian PittRivers 6 suvremeni je pobornik takva pristupa biblijskim injenicama,tojeoprenomojemustajalitu. PittRiversnebraninestrunostroguhistorinostBiblije.On,primjerice,netvrdidaje Jakov,kojiivljaestotinuitridesetgodina,biopovijesnaosoba.Ali,zatotopriaoDini dolazi u 34. poglavlju Knjige Postanka, dok se pria o tome kako Abraham pozajmljuje svojusestruenuSarufaraonunalaziu12.poglavljuKnjigePostanka,PittRiverstvrdida u stvarnoj povijesti udorednost prie o Dini, koju inae dri izvorom shvaanja asti svejednako uvrijenom u podruju Sredozemlja, dokida moral prie o pozajmljivanju ena,kojatakoerimamoderneanalogije,alisamourazmjernoprimitivnimsredinama. Usporedno s tim, PittRivers dri da i Pria o levitu i njegovoj inoi iz Sudaca 19, modelirana prema prii 'Lot i aneli Sodome' iz Knjige Postanka 19, znai napredak od mitskoga kazivanja ka povijesnom realizmu. Spreman je priu o Lotu uzeti kao mit zato to sadri nedvojbeno nadnaravne dogaaje, no, prema njegovu sudu, priu iz Sudaca, predoenu u 'realistikom' obliku, valja primiti kao prikazivanje stvarnih politikih dogaaja. To mi seini krajnje neobinim stajalitem. Pria iz Sudaca dijelom je vee cjeline u koju su ukljuene 20. i 21. glava, ba kao to je i pria o Lotu u Sodomi dijelom duega niza to sadri prie o Lotovoj eni, te incestu pijana Lota s kerima. Strukturalno, sekvencije iz Knjige Postanka i Sudaca permutacijom su jedna druge, no obje su podjednakoudaljeneod'stvarnepovijesti'. Pravodobno u se vratiti toj temi kako bih podrobnije objasnio raspravu s Pitt Riversom; sada mi dunost nalae da izvijestim o meusobnim odnosima i utjecajima antropologaibibliarateajemdvadesetogastoljea.
6

PittRivers,(1977)7.poglavlje.

~31~

Antropoloko prouavanje Biblije nije otpoelo s 1900, no sasvim je zgodno poi odatle. Teajem 18. i 19. stoljea, veina je protoantropologa pustila Bibliju na miru. Pria o Potopu koja je Nou uinila pretkom itava ovjeanstva, te umovanja, biskupa Ushera (da i ne spomenemo onaj Isaaca Newtona) o tome da se Stvaranje svijeta dogodilo prije svega nekoliko tisua godina, teko se mogu uskladiti sinjenicom da su obje Amerike bilenaseljeneprijeKolumbovadolaska. U svakom sluaju, do potkraj 18. stoljea, gotovo nitko o Bibliji nije razmiljao kao o tekstukojibisevezaouznekeizvanjskeinjenice.BiblijabijaeobjavasameRijeiBoje; mogue ju je koristiti za tumaenje onoga to saznajemo iz drugih izvora, ali nju ti izvori ne mogu osvijetliti. Navijestiti togod suprotno tome dralo se opasnim krivovjerjem, a tosunavlastitutetuotkriliGalilejijoneki. Teajem stoljea rije religija postupno je poela obuhvaati i druge kozmologijske sustave uz sustav judeokranstva. Grcima i Rimljanima, muslimanima i hindusima, pa i divljimpoganimaAfrikeiJunihmora,bilojedoputenodaimajunekusvoju'religiju',ali komparativna prouavanja koja su uvaavala odnose izmeu takvih sustava gotovo su redovitoizuzimalaBibliju. Ponekad bi tvrdnje kranskih misionara kako su meu dalekima divljim plemenima uli verzije pria sline biblijskima, potakle stvaranje mnogih neobinih tumaenja o lutanjima izgubljenih plemena Izraelovih, no sistematski pokuaji da se otkrije stvarna povijest biblijskih tekstova zaredali su tek potkraj 19. stoljea, a antropolozi su se posljednjiukljuiliuigru. to se pak tie Britanije, poetak toga razvoja utvrdiv je zbog posve osobita povijesnog dogaaja. 1881. erudit William Robertson Smith morao je zbog hereze napustitiKatedruzahebrejskijezikiStarizavjetuAberdeenu7.Nedugopotomimenovan je redaktorom Encyclopaedie Britannice, a nakon nekoliko godina postaje profesorom arapskoga u Cambridgeu. Tu e se sprijateljiti s jednim kolegom, Skotom, mladim klasiarom J.G. Frazerom. Smith je ve pokuavao pokazati kako opa antropoloka teorija pomae naem razumijevanju arapske kulture, te da dobro razumijevanje arapske kulture pridonosi naem razumijevanju biblijskih tekstova. Sada je privolio Frazera da za enciklopediju napie nekoliko antropolokih priloga, uvjerivi ga u to da svoj akademski interes treba prebaciti s prouavanja klasike na antropologiju. Upravo je Frazer, autor Zlatne grane (The Golden Bough), priskrbio antropologiji visok akademski ugled. U tom pogledu, Frazerova dananja slava uvelike je nezasluena; najvei dio onoga
7

PrikazkarijereRobertsonaSmithavidiuBeidelman(1974).

~32~

to je postigao na podruju, antropologije i komparativne religije pokazalo se bezvrijednim. S druge pak strane, gotovo sve to antropolozi i nadalje cijene u golemu korpusu Frazerovih spisa izravnim je izvodom iz djela njegova mentora Robertsona Smitha. Nebihotomepotanko,jersvesedogodilodavno;noukratko,evooemujerije. Prije 1930. antropoloka rasprava o kranstvu kao religiji usporedivoj s drugim religijama uglavnom bijae zaprijeena suzdranou ili neprijateljskim stavom; Smith i Frazerbijahumeusuzdranima. Tako je Smith, premda uvjereni kranin, u prvom izdanju svojih Lectures on the Religion of the Semites, pokazao da je tema o ubijenu kranskom bogu usporediva s istom temom u ranijim srednjoistonim religijskim sustavima, ali drugo izdanje, dovrenonetoprijeSmithovesmrti1894,izostavljatajhulniodlomak. Slinotome,glasovitostFrazeroveZlatnegraneuglavnomseveeuzonotojerekao u drugom izdanju iz 1900, a postalo je opepoznatim raspinjanje Krista primjer je rtvovanja boga. No u treem izdanju, taj je dio premjeten u Appendix gdje ga je teko pronai,dokjeupoznatomjednotomnomskraenomizdanjuiz1922.konanoisputen. Jednako je tako ugledni britanski folklorist E. S. Hartland, uzeo priu o nadnaravnom roenju kao jednu od glavnih tema svoje trotomne Legend of Perseus (18946) i dvotomnoga Primitive Paternity (1909); no brojne prie toga anra to se javljaju u Bibliji,jedvadaseispominjuutimpublikacijama. Sdrugestrane,uistomjerazdobljudjelovalaiskupinaznanstvenika(J.M.Robertson, primjerice) koja je preraivala Smithova i Frazerova djela s posve jasnom nakanom da naglaseslinostizmeubiblijskogakranstvaipoganskihreligija.Izriitimciljombiloim jepokazatidajekranstvooblikdrevnogapraznovjerja. ak i dvadesetih godina ovoga stoljea nije bilo prava odnosa izmedu bibliara i antropologa; Frazerov masivan trotomni Folklore in the Old Testament, tiskan 1918, svejednako je potovao pravilo suzdranosti. Frazer je prouio narodne prie itava svijeta, pronaavi slinosti s pojedinostima sadraja starozavjetnih pria. Ali pojedinosti koje je on razmatrao ne bijahu takve da bi potakle burnu raspru meu teolozima, bilo idovskima,bilokranskim. Dio I, 4. poglavlje, monografija je od 250 stranica s naslovom 'Veliki Potop'. Dvadesetak stranica je posveeno biblijskoj prii, i to se naprosto ponavlja tekstualna kritika kakvu su openito prihvaali i ortodoksni bibliari; ostatak je poglavlja kompendij pria o potopu iz svih krajeva svijeta. Predstavljene su kao dugaak popis odvojenih jedinica s neznatnirn uopavanjem. Frazer primjeuje da prie o opemu potopu ne govore o narodnom sjeanju na odreeni povijesni dogaaj, jer im proturijee geoloke injenice. Ali ne objanjava zato su prie te vrste toliko rasprostranjene, ili zato ih u nekimpodrujimaimavienegoliudrugima.

~33~

Otomenidanasnepostojiopasuglasnostmeuantropolozima,aopet,brojnibise, specifinoantropolokiuvidistrukturalistikogtipa,itekakomogliprimijenitinapriuo Postanku. Za sve prie o potopu karakteristino je primjerice to, to preivjeli postaju precima itava ovjeanstva. Ti preivjeli su razliito povezani. Nekada, premda rijetko, to su majka i dijete, ili brat i sestra; zatim su to dva siroeta koja je sluaj zdruio; ili kao u Bibliji,muienainjihovioenjenipotomci. Zajedniko je gotovo svim priama i to, da su preivjeli obini ljudi, roeni na prirodan nain; tako ni po emu ne nalikuju praroditeljima iz prvoga Stvaranja, koji obitavaju, poput Adama i Eve, u nekoj vrsti Drugoga raja zemaljskog i koji su nestali na nekineobiannain. Iako su zagonetnog postanka, praroditelji stupaju u spolne odnose i raaju potomke, no njihova je zajednica okaljana grijehom neprirodnosti. Funkcija prie o Potopu jest u tome da se razori prvo Stvaranje i njegove ambigvitetnosti i pone iznova. Kraj Potopa oznaava poetak pravoga vremena. Srednje razdoblje izmeu Prvoga Stvaranja i Potopa,netojekaonitu,nitamo,DrugoVrijeme,vezanouzDrugiSvijetkojinastavahu Druga Bia, ali ne sasvim ljudska. Potomci praroditelja iz Rajskoga vrta i potomci preivjelihuPotopu,prapreciljudi,suprotstavljenisukaoneprirodnopremaprirodnom, grijenopremapravovaljanom. U Noinu sluaju, preivjeli su zakonski vjenani muevi i ene, i njihovi potomci ni po emu ne slie neobinim biima iz Knjige Postanka 6, koji su plod spolnoga openja Bojih sinova i ljudskih keri. Ali Frazer razmatra prie o Potopu i Prvom Stvaranju u razliitimpoglavljimaneuoivinjihovupovezanost. Ta opaska vrijedi za cjelokupni Frazerov prinos. Veina biblijskih pojedinosti o kojima raspravlja naizgled je nezanimijiva; bilo bi obratno da im je pristupio drugaijim antropolokimstilom. Evo jo neega vanog za ono o emu e biti rijei poslije. Poglavlje I, tom 3. naslovljeno je 'uvari praga (Keepers of the Threshold). Ima 18 stranica. Referencija na Bibliju je neznatna pa ipak, uvaava pretpostavku da je uz prag jeruzalemskog Hrama vezanaauranekeposebitesvetosti. Frazertouoava,azatimtraipocijelomsvijetuprimjereobrednihobiajavezanihuz prag kao posveeni tabuirani lokalitet. No umjesto objanjenja, jedinoe primijetiti: 'svi se ti razliiti obiaji mogu razumjeti kad se zna za vjerovanje da prag zaposjedaju duhovi'. Moda i jest tako; no Frazer ne kae zato duhovi to ine! Tu se ponovno susreemosambigvitetima'nitu,nitamo'. Jo prije 1910. suradnici Emila Durkheima postavili su sloenu teoriju koja uvjerljivo tumai zato su prijelazna mjesta i prijelazna drutvena stanja drani svetima, i stoga 'tabuiranima'.

~34~

Izvod teze glasi ovako: neizvjesnost rada tjeskobu, koju, ako je mogue, nastojimo izbjei. Kategorije jezika razgrauju svijet na vrste odsjeke. Pojedinac je ili ovjek ili ivotinja; dijete ili odrastao ovjek; oenjen ili neoenjen; iv ili mrtav. U odnosu na svaku zgradu, ja sam ili unutra, ili vani. No prijei iz takva stanja u njegovu suprotnost, ukljuuje prijelaz preko ambigvitetnog 'praga', a to je stanje neizvjesnosti, u kojem su ulogenejasne,iliakizmijenjene.Tajjegraninipoloajobinoobiljeentabuom. To je otkrie znaajno utjecalo na moju tezu o relevantnosti antropologije u prouavanju Biblije. Zato to se, meu ostalime, bit religijskoga mijenja zasniva na posredovanjuizmeusuprotnosti. Pragovi, stvarni i drutveni, sreditem su tabua, pa i u Bibliji, nadahnute svete osobe koje izravno razgovaraju s Bogom, ili one koje imaju neke znaajke smrtnih ljudi, a neke besmrtnoga Boga, gotovo uvijek imaju svoja vienja na lokalitetu 'ni tu, ni tamo' opisanomkao'pustinja',tonepripadapotpunoOvome,nitiOnomSvijetu. Frazer nita od toga nije razumio, a to posebno napominjem zato to je svetost vezana uz dvoznana ili posrednika bia kljunom temom to ujedinjuje inae razliite pristupe u tumaenju religijskog simbolizma u djelima suvremenih britanskih socijalnih antropologakaotosuMaryDouglas,VictorTurner,D.F.Pockokija. NakonFrazera,slijedeipoticajzasuradnjubibliaraiantropologa,doaojeizredova bibliara. Godine 1933. pojavile su se dvije knjige slinih naslova: E. O. Jamesova ChristianMythandRitual,izbirkaesejaS.H.Hooka(izd.)MythandRitual:Essaysonthe Myth and Ritual of the Hebrews in Relation to the Culture Pattern of the Ancient East. Daljnja prouavanja te vrste nastala teajem slijedeih nekoliko godina, kao i veina radova,postalisupoznatikaodjelo'kolemitairituala'. James je bio profesor filozofije i povijesti religije u Leedsu, a Hooke profesor studija Staroga zavjeta na Sveuilitu u Londonu. Obojica su imala nekog iskustva s akademskom antropologijom; osim Frazera, na njih je utjecao kudikamo intelektualno jaiA.M.Hocart. Hocart je postupno odbacio stil etnografske komparacije, kakav je uvaavao Frazer, priklonivi se polufunkcionalistikom tipu prouavanja, to drutvene institucije razmatra kao konstitucijske cjeline koje odgovaraju ogranienom broju idealnih tipova (tako je mislio da rituali vezani uz Kraljevanje i godinju proslavu Nove godine uvijek imajuodreenbrojsastavnihdijelova). Od Hocarta, prije negoli od Frazera, preuzeli su Hook i njegovi suradnici miljenje da stari Babilon, stari Egipat i kraljevine Staroga zavjeta, odgovaraju jednom te istom 'kulturnom obrascu'. Uzevi to kao aksiom, izveli su pretpostavku da se praznine u sociolokim zapisima Staroga zavjeta mogu ispuniti interpoliranjem dijelova i ulomaka iz sauvanihdokumentarnihiarheolokihzapisadrugihstarihsrednjoistonihdrutava. To je rezultiralo neuvjerljivom slikom hipotetine povijesti. No teolozima iz Hookove

~35~

sljedbe daljnjim je ciljem bilo pokazati kako je kranstvo 1. st. n. e. predstavljalo razvijenijuietikisloenijuverzijutogaistogastaroga(hipotetinog)obrasca. UpogledutumaenjaBiblije,radJulianaPittRiversa,okojemujevebilorijei,dosta se podudara u postavkama s radom kole mita i rituala. Nasuprot tomu, drim da nije postojao nikakav takav opi stari obrazac. Izmiljena povijesna prolost iz koje se kroz povijesni proces razvijalo ranokransko drutvo, najveim je svojim dijelom naprosto mitskomprojekcijomvlastiteprolostiidovaikranaJosipovadoba. udno je meutim, da je tumaenje odnosa biblijskih tekstova i izvanbiblijskih injenicarazliitihbraniteljakolemitairituala,vrloslino nauavanjuJ.M.Robertsona (naratajprijenjih),kojijerazlagaodajekranstvorezultatantikihpraznovjerja. Usprkos Hocartovu odlunom odbacivanju frazerovske metode usporeivanja kultura, sadraj veine teza tih autora, bijae gotovo potpuno preuzet iz onoga to je Frazer pisao o boanskom Kraljevanju i umiruim bogovima u Zlatnoj grani; ali oblik je izveden prema jednoj napomeni Robertsona Smitha o meusobnoj zavisnosti mita i rituala. Smith je drao da je bit religije prije mogue otkriti u religioznoj praksi (ritualu), negoli u verbalnim formulama vjerovanja (mitu) koje se obredno izgovaraju. Ritual ima svojavrsta pravila; ono u to se vjeruje varira od vjernika do vjernika i nedokuivo je izvanjskom promatrau, sve dok je podreeno pravovjerju. Smith kae: 'mogue jeak tonoustvrditidajesvakipojedinimitnastaoizrituala,aneritualizmita'.Godinu dana ranije do sline je postavke doao antropolog Malinowski, napisavi da je mit 'prikaz drutvenogdjelovanja'.Stimsestajalitem,openitouzevi,isamslaem. Hook i njegovi kolege isprva su poli otuda, no poslije su iznijeli potpuno neodrivu pretpostavku da je meusobna zavisnost mita i rituala toliko vrsta da je poznavajui mit,moguezamislitiritualizkojegajeovajnastao. Tvrdilisukakosupokazalidajeusvekolikomdrevnomsrednjoistonomsvijetuneko postojao jedinstven sustav obredne prakse uglavnom zaokupljene boanskim kraljevanjem, oboavanjem sunca, poljodjelskim kalendarom; sve je to donekle tono, ali nije utemeljeno ni na jednom jedinom pravom dokazu. Strogo reeno, to je tek nagaanje. Nova procjena cjelokupnog pothvata tiskana je 1958. kao zbornik radova pod naslovomMyth,RitualandKingship.Hookjeponovnobioredaktor,noovajputjemeu suradnicima bilo vie filologa i povjesniara negoli antropologa i teologa. Opi stav, na koji su znatno utjecale teze Henrija Frankforta, sve je podredio sumnji. Stare srednjoistone drave nisu nikako jedna drugoj toliko sliile kako to pretostavljahu Frazer i Hocart. Kraljevanje nije jedinstvenom ustanovom pa ne moemo nita pretpostaviti o kraljevanju u Izraelu i Judeji na temelju razmatranja egipatskoga, babilonskogilibilokojegadrugogkraljevanja.

~36~

31

I s tim bih se sloio. Povijest je nemogue rekonstruirati po naelu homologije. Jedini nain na koji moemo saznati to se dogaalo u prolosti vezan je uz prouavanje onodobnih injenica, dokumentarnih zapisa o neposrednim dogaajima, i arheoloke grae. Legende i usmene tradicije razliitih vrsta mogu biti nadasve zanimljivi, ali to nije povijest. Gledebiblijskegrae,sadabinekolicinaprouavateljahtjeladasuidrugidokumenti, osim poslanica sv. Pavla, nastali naporedo s dogaajima o kojima izvjetavaju. Svatko tko to tvrdi, i u sluaju kada se ti dokumenti donekle podudaraju s povijesnim injenicama, treba pokazati koliko to sve zajedno ima veze s arheolokim nalazima. A zapravo nam, unato opsenim istraivanjima, arheologija govori veoma malo; tovie, i onomalotokae,gotovojeuvijekuizrazitojoprecisbiblijskimzapisom. Dodao bih da je u Sjedinjenim Dravama tehnika spajanja antropologije i povijesti religija E. O. James S.H. Hookea dobila nov poticaj dolaskom Mircea Eliade u Chicago 1956. Najbolja Eliadeova knjiga The Myth of the Eternal Return iz 1949, uvelike prelazi geografske mee staroga Srednjeg Istoka, no njegove pretpostavke da usporeivanje kultura moe osvijetliti biblijskeinjenice, nevjerojatno podsjeaju na teze kole mita i rituala. Eliadeovradnapodrujukomparativnereligijenespadazapravouovajmojizvjetaj. Festschrift tiskan 1969. u njegovu ast, sadri priloge dvadesetdevetorice autora od kojihnijedannijeantropolog,asvegasudvojicapisalaobiblijskimtemama. Stoga mi dopustite da se osvrnem na rad nekih antropologa, iji je postupak neto noviji. U listopadu 1954. prvi put se jedan britanski socijalni antropolog prihvatio interpretacije biblijskoga teksta; bilo je to predavanje Isaaca Schapere u ast Frazeru naslovljeno 'Kajinov grijeh'. Schapera je usredotoio panju na onu pojedinost prie o Kajinu i Abelu to pokazuje da je Kajin, premda za kaznu otjeran u pustinju zbog bratoubojstva, ipak zatien Bojim znakom. Schaperina rasprava upuuje u biti i na druge biblijske tekstove koji pokazuju da su stari Hebreji drali ubojstvo privatnim deliktom; to e rei da pravo na odmazdu nije bila stvar drave, ve obveza najbliih roaka ubijenoga. Ubojstvo je potaklo odmazdu koja se rjeavala po naelu 'oko za oko, zubzazub'. U mnogim je drutvima jo na snazi obiaj krvne osvete, ali je uobiajeno i 'odstupanje od pravila' kada je rije o osveti oceubojstva ili bratoubojstva. Krvna je odmazda nalagala da se roak ubijenoga osveti roaku ubojice; no ako su ubijeni i ubojica jedan drugome roaci, osveta je neizvediva, te za ubojiinu sudbinu, zbog slave ili oprosta, sam Bog preuzima odgovornost. Schapera dri da Kajin uiva zatitu Boga zatotojeujednobratoubojicaiubojica. Schaperin esej zasluuje vau pozornost, premda mislim da je uvelike promaio cilj. Kajin nije bio samo ubojica i zatieni lutalac, on je i osniva civilizacije, utemeljitelj

~37~

prvoga grada (Knjiga Postanka 4. 17). Kajinovo je bratoubojstvo u odreenom smislu mitski prototip 'ubojstva', ali je ono i prototipom 'rtvovanja'. Ubivi Abela, Kajin zauzima njegovo mjesto i postaje ujedno svetim. No neemo sada nairoko o tome. Vratitemo se jo na to no ne vjerujem da je biblijske tekstove uope mogue osvijetliti usporeujuiihsmodernimetnografskiminjenicama. Prije negoli nastavim, razloit u neke naelne stvari. Kako mogu antropolozi pridonijetiprouavanjuBiblije? Tu ima tekoa, jer mnogi bi antropolozi, s kojima se u nekim stvarima slaem, ponudili drugaiji odgovor na to pitanje. No ukaem li na ono u emu se ne slaemo, razjasnitudoneklesvojepoglede. Openito se pretpostavlja da antropolozi mogu osvijetliti biblijske tekstove upozoravajuinaetnografskepojavekojesedoneklepodudarajusinjenicamaokojima izvjetavaBiblija.NatomesezasnivaoFrazerovpristupiMorgensternovrad(1966).Evo toMorgensternpie:'Iskopinespomenikastarihsemitskihkultura,Biblijaidrugidrevni semitskispisi,tezapisiautoraklasinestarineisrednjovjekovlja,dopunjenisurazliitim, informativnim izvjetajima iskusnih putnika i etnologa modernog doba. Stoga je nae znanje o tim razliitim izvorima dovoljno da moemo stvarati dalekosenie zakljuke'. Drimdanampromatranja'iskusnihputnikaietnologamodernogdoba'uopenemogu biti od koristi. Ali svi moji kolege antropolozi nemaju taj negativan stav prema usporednomprouavanjurazliitihkultura. PittRivers odlino poznaje drutvene vrijednosti suvremenih naroda Sredozemlja i dridapostojipovijesnikontinuitetizmeunjihikulturnogsustavaopisanoguBibliji.To jesavrenomogue,alinepostojinijedandobarrazlogdaseutopovjeruje. Bit e da PittRivers misli na vremensko razdoblje koje obuhvaa 3000 godina. Pouzdano se zna da su se u tom razdoblju dogaali znaajni politiki prevrati, ali se nikakonemoeznatijesulinekeopekulturnepojaveperzistiralekrozitavotovrijeme. Nema nikakva razloga da se biblijski tekstoviitaju kao zapis o davnoj prolosti kojae postatinekimsretnimsluajemrazumljivijom,usporedimolijesasadanjou! Slina je i moja zamjerka Mary Douglas. Ova autorica u poznatoj Raspravi o obrednoj istoi i neistoi u Levitskom zakoniku 11, tvrdi da su sve zabranjene ivotinje na neki nain anomalne; sainjen je itav sustav kako bi se istakla Boja zamisao o redu i svrhovitosti,tojezapravoprilagodbanjezineteorijeoklasifikacijiivotinjaupripadnika srednjoafrikog plemena Lele, koje je prouavala. Dok raspravlja o Levitskom zakoniku, esejDouglasovejedoneklezanimljiv,noimonasvojuvidnastojiosnaitietnografskom usporedbom,poinjegovoritibesmislice. Potpuno je, primjerice, jasno da su sve knjige Staroga zavjeta namijenjene stanovnitvugradskihpoljodjelaca.Njihoviimaginarnipreci,IzraelciizPetoknjijatopu tuju u Obeanu zemlju svete pustinje, pastiri su samo u idealnom smislu. tovie, ne samo da su Izraelci zbiljske povijesti bili uglavnom ratari a ne stoari, ve su, kako to

~38~

arheologija nepobitno pokazuje, uvijek ivjeli izmijeani sa svojim neizraelskim susjedima. Stoga je potpuno neprimjereno to Douglasova nastoji potkrijepiti svoje tumaenje Levitskoga zakonika referencijama na sadanje obiaje stoarskoga plemena NuerizjunogSudana.Razmatranjeosvinjiinimisepotpunoapsurdnim: Kako svinja ne daje mlijeko, krzno ili vunu, uzgaja se jedino zbog mesa. Pa ako Izraelci nisu uzgajali svinju, to znai da nisu poznavali njezinu grau. Drim da je isprva jedini razlog to je svinja uvrtena meu neiste iivotinje taj da, kao divlji vepar, nije pripadala vrsti antilopa; isto vrijedi za devu i hiraksa, kako je u knjizi pokazano. ele li antropolozi da ih ostali prouavatelji Biblije shvate ozbiljno, moraju se vie potruditi! Knjievne i arheoloke injenice pokazuju da je svinja bila zapravo vrlo rasprostranjenaivotinjanaSrednjemIstokuodranogneolitikanaovamo.tovie,strog obredni odnos prema svinji i njezinu mesu kako pozitivan, tako i negativan, bio je isti u svihgradskihcivilizacijatogapodruja. Dopustite, stoga, da pokuam odgovoriti na pitanje: kakav moe biti doprinos antropologijeprouavanjuBiblije? Ponajprije, drim da antropolozi moraju ustrajati u tvrdnji da nijedan dio Biblije nije zapis o povijesti kakva se zapravo odvijala. Potom mogu, u pozitivnom smislu, pokazati dasvekolikaBiblijaimaznaajkesvojevrsnemitolokepovijestiskakvimaseantropolozi susreu i u svojim dananjim istraivanjima. Slinost je stvar strukture, a ne sadraja. Naposljetku, uzmu li se biblijski tekstovi kao takva vrst mitoloke povijesti, tada se tehnike, koje moderni antropolozi primjenjuju u interpretaciji mita, mogu pravilno koristiti i u tumaenju biblijske grae. U tom sluaju, neki dijelovi teksta bit e osvijetljeni na nov nain, ili barem takav, kakav nisu uoavali itatelji Biblije kroz proteklaetiri stoljea. Taj staronovi nain gledanja na stvari nije nuno bolji od danas uobiajenoga,novaljaonjemurazmisliti. Zahtjevisugolemi;mogusamopokazatikakobiihvaljalopotkrijepiti. Kaoprvo,moramnaglasitidaupotpunostiodbacujemLeviStraussovomiljenjedaje mogue jasno razlikovati 'topla' i 'hladna' drutva, kako ih on naziva. 'Topla' su drutva sloeni drutveni sustavi s knjievnom tradicijom, kojih su pripadnici potpuno svjesni svojega poloaja u povijesnom procesu promjena i razvoja; 'hladna' drutva su primitivna drutva u antropolokoj literaturi, ona nemaju knjievne tradicije i ne shvaajupovijesninapredak. Kae se da se u 'hladnim' drutvima svi ponaaju kao da drutveni ivot, takav kakav jest,trajeoduvijekitrajatedovijeka. LeviStrauss dri da se njegova teorija moe samo djelomino primijeniti na kulturu 'toplih' drutava. Po njegovu miljenju, to napose znai da se na Bibliju, koja je proizvod

~39~

'toploga' drutva, nikako ne moe primijeniti bilo kakva preinaena verzija postupaka kakvimasesluilouprouavanjumita. Jo sam prije podosta godina zauzeo potpuno opreno stajalite. Istina je da se drutva s tradicijom pismenosti znaajno razlikuju od drutva bez takve tradicije, no drim da razlike nisu one vrste o kojoj govori LeviStrauss. Svi narodi posvuda zamiljaju da znaju dosta toga o svojoj vlastitoj povijesti. Ta se 'povijest' moe uvati u tradicionalnim sagama, ali u svakom drutvenom sustavu uvijek postoji netko, tko ima silnu elju da nepoznatom doljaku potanko ispripovijeda kako je sve skupa zapoelo i zatostvarisadatakostoje. A 'povijest' takve vrste, koja tumai kako stvari stoje sada, moe, a i ne mora biti istinitom u pogledu biljeenja zbiljske povijesti. I po svoj prilici, ona nije istinita to se tieinjenica.Zatojetotako,pokazatunaprimjeruizvlastitaiskustva. Kada sam vrio antropoloka istraivanja u Sjevernoj Burmi 1940, dobio sam tri gotovo potpuno razliita izvjetaja o meuseoskom ratu to se dogodio prije svega etrdesetak godina. No bio mi je dostupan i izvjetaj to ga je o tome sastavio britanski kolonijalniupraviteljzaduenzatopodruje. Taseposljednjaverzijaiz1900.nijepodudaralanisajednomusmenomverzijomkoje sumisaopene1940;nokakoreeniupraviteljoevidnonijeshvatiotosezbiva,njegov injenini opis ne bijae nita bolji u povijesnom pogledu od ona tri ostala. A sve je bilo zbog politikoga suparnitva i prava na zemlju. Godine 1940. dobio sam tri razliite verzije, jer su tada postojale trirazliite stranke, svaka sa svojom verzijom o stanju stva ri.akidanasneznamtosezapravodogodilooko1900,nodabihshvatiosuparnikeiz 1940.moraosamrazmotritisveterazliiteverzije'povijesti'razdobljaoko1900. Rekao bih da je primjer te povijesti na neki nain znaajan za nae razumijevanje Biblije.Danasse,primjerice,openitodridanajranijetekstovedananjihEvaneljanije bilo mogue sastaviti prije rimskoga osvajanja Jeruzalema 70. god. st. e. Ako je tako, onda su najranija Evanelja mogla nastatietrdeset godina iza dogaaja o kojima, dri se, izvjetavaju. Ortodoksni bibliari tu tekou obino prevladavaju dvjema pretpostavkama. Ponajprije tumae daetrdeset godina nije neko dugo razdoblje, te se usmena tradicija moe ouvati bez veeg osipanja; potom pretpostavljaju da su razlike izmeu pojedinih evaneoskih pria neznatne, to valja pripisati naravi onodobne usmene tradicije. Uzmu li se, pak, naporedo sve prie Evanelja, dobivamo, u biti, zapis odogaajimakojisusezaistaodviliupovijesnomusmislurijei. Ne znam koliko sudionika ovoga uglednog skupa jo svejednako ima takvo stajalite; antropoloko iskustvo navodi me na suprotno zakljuivanje. Dok je savreno mogue da usmenatradicijazahvaastvarnupovijest,ravnovjesjevjerojatnostiidedrugimputom. Sama po sebi, usmena tradicija ne nudi nikakve dokaze o onome to se uistinu dogodilo.

~40~

A ne moemo li biti sigurni u istinitost bilo kojega dijela Novog zavjeta kao povijesti, kako je tek sa Starim zavjetom! Pa ipak, veina prouavatelja Staroga zavjeta nastavlja pisati kao da su bitni dijelovi naega modernog teksta zapis istinitih dogaaja. Osim to pretpostavljaju da su autori biblijskih tekstova ozbiljno nastojali zapisati povijest u injeninom,arhivskomsmislu,jodredasuonizatoimaliitehnikapomagala. Ali u drugom tisuljeu stare ere prolost se nije shvaala kao redoslijedna kronologija. Arhivski zapisi drevnih civilizacija sastoje se od raznovrsnih popisa, ukljuujui i popise kraljevskih imena. Kad se susreemo s pripovjedatvom, rije je o 'mitskim' sagama poput epa o Gilgameu. I pisane verzije tih djela, a to je sve to danas imamo,bijahunamijenjeneljudimaodperaikolarcima,jernitkodruginijeznaoitati.I ne samo to; starozavjetne prie, koje prouavatelji ubrajaju u povijest saga o aulu i Davidu, primjerice gotovo su redom intimne, proturjene, mitolokopovijesne, a antropolozi ih podvrgavaju suvremenim uvidima. Upravo se tu treba prisjetiti pria iz SjeverneBurmeokojimasamnetomgovorio. Ako ve Biblija nije istinita u povijesnom smislu rijei, ona svejednako ostaje svetom priom i tu se javlja problem interpretacije. Ovo znaajno antropoloko miljenje vjerojatno e svi prihvatiti, ali ne i veina teologa fundamentalista. Postoji teoloko znaenje (ili ak vie teolokih znaenja) koje je drugaije od manifestnoga znaenja same pripovijesti. Znaenje je same pripovijesti naizgled jasno. Kako moemo od toga povrinskogdoprijetidonekogdrugog(pretpostavljenog)viegsmisla? BitmetodekojuzastupamikojajeizravnompozajmicornnaelatoihjeLeviStrauss primjenjivao u drugim kontekstima, zasniva se na tvrdnji da su proturjenosti, zapravo, znaajnimsastojkombiblijskogateksta. Ortodoksni bibliari 19. stoljea rjeavali su tekstualne inkonzistentnosti tako ko su nastojali od kajgane ponovno nainiti jaje: pokazali su da je tekst, kakav danas imamo, redigirani kompendij mnoine razliitih 'originalnih' dokumenata. No glavni cilj toga znanstvenog pothvata bijae rekonstrukcija originalnih dokumenata; razmjerno je malo pozornosti posveeno pitanju zato su u konanim redakcijama kanona sastavljai postupili ba tako kako jesu, nanijevi potomstvu mjeovite tekstove pune oevidnih proturjejaipreoblikovanihponavljanja. Zato je Adamu iz Knjige Postanka dana vlast naditavom Zemljom, a Adam iz Knjige Postanka 3 osuen je na ivot pun patnje i znoja? Zato je Mojsije, usvojeni sin faraonove keri, na poetku Knjige Izlaska 2, princ meu prinevima, a na kraju zet sveenika u zabaenoj pustinji? Zato imamoetiri proturjena Evanelja, kada bi jedno kudikamomanjezbunjivalo?Itakodalje. AntropologVictorTurnernijese,kolikoznam,posebnousvojimradovimaosvrtaona to biblijske proturjenosti, ali ono to je napisao o strukturi i antistrukturi u knjizi The RitualProcess,nudidjelomianodgovornamojepitanje. Turnerove teze, koje se gotovo izravno nadovezuju na ono to je na poetku stoljea

~41~

pisao Van Gennep o obredima prijelaza, zasnivaju se na uvjerenju da je ono to je vrijedno u religioznom i parareligioznom iskustvu, osjeaj za communitas, osjeanje monoga drutvenog zajednitva kada se privremeno zanemaruju, ili ak izokreu sve hijerarhijske prepreke to postoje u svrsishodnim svjetovnim poslovima svakodnevice. Osjeaj za communitas neodvojiv je od prijelazna stanja, bivanja ni tu, ni tamo, ni u ovome, ni u nekomu drugom svijetu. To je mistino stanje za koje ne vrijede pravila strogelogike. U obrednom izvoenju simbolizacija takvih prijelaznih stanja prilino je jednostavna; sudionici postupaju upravo obrnuto od onoga to rade u svakodnevnom ivotu. Oni to seinaeotmjenoodijevaju,hodajuokologoliiliudronjcima,aonitoinaenoseobinu odjeu, oblae se sad najsveanije. Ljestvice vrijednosti su izokrenute; gospodari dvore sluge, roditelji sluaju djecu. Zabrane u vezi s hranom i spolnou znatno su postroene, ili potpuno ukinute; prihvaa se transvestitsko ponaanje antropolozi mogu navesti nebrojene primjere takva simbolinog kodiranja. ivotni stil hipija koji, unato ogranienjima,posebnodridovrijednosticommunitasaprikladanjeprimjer. Nodoksezbrkaioprekaspremnokoristeuobredu,uporabiliihseupripovjedatvu, one djeluju razarajue. Treba li pripovjedna mitohistorija posluiti kao uputa za dananje religiozno i parareligiozno ponaanje, ona ne moe biti nerazumljivom; mora sepokazatismislenom. A mitologije i jesu tako predstavljene. One ne postoje kao jedinstvene prie, ve kao skupine pria koje variraju neku temu. Svaka pojedina pria naizgled ima neki svoj smisao, no uzmemo li sve prie odjednom i ustvrdimo li da su, kao predmet dogme, sve ujednoi'istinite',doiemodobesmislicezatotojeskupinapriasebiproturjena. A opet, s obzirom na prijelaznost, ni tu, ni tamo, communitas, upravo to unutranja proturjeja sadre religiozno znaenje. Analitiar stoga mora pronai nain kako da kroz besmisaoprodredosmisla. U ovakvom predavanju, koje je nekom vrsti opega pregleda, jedva je mogue pokazati o emu je rije zato to, kao u svim oblicima strukturalistike analize, valja paljivo usporediti vei broj razliitih tekstova. Moda vam bolje mogu razjasniti opu namisao izvijestim li vas ukratko o nekoliko poznatih starozavjetnih pria, koje to naizglednepotkrepljuju. PotojePittRiversuzeodvijeodtihpriakakobipokazaodajemojametodologijau potpunostipogrena,bilobizgodnodasadapokaemkakoseonevieuklapajuumoju, negoliunjegovutezu. Kako sam ve ranije rekao, spor je meu nama nastao zato to PittRivers dri da je mogue povui otru razliku izmeu mitskoga nadnaravnog stila, svojstvena ranim glavama Knjige Postanka u kojima kronologija zapravo nije vana, i historijsko realistikog postupka u kasnijim dijelovima Biblije, gdje je progresija od ranijega ka kasnijemubitnimdijelomporuke.

~42~

Ja ne mogu povui takvu razliku. Bog razgovara licem u lice sa Samuelom, ali i s Abrahamom i Mojsijem. Djela Apostolska unato naizgled realistinom nainu, gotovo podjednako obiluju nadnaravnim dogaajima kao i Knjiga Postanka. Aneli dolaze u pomo utamnienom Petru (Djela Apostolska 12. 57), ba kao to su pomogli Lotu u Sodomi (Knjiga Postanka 19. 1017). tovie, preobrazba Lota iz sodomske prie u levita izprieoGibei(Suci19.2230),kojuPittRiversdriparadigmomzaoprekuizmeumita irealizma,niuemunepodupirenjegovutezu;nastojatutoipokazati. Kako sam ve napomenuo, svekoliku Bibliju drim mitskom, a sve pojedinane prie cjelokupnogakorpusavaljaitatisinkronijski.Stogaponimoodkrajapremapoetku. U Novom zavjetu, Betlehem je rodno mjesto Isusa Krista, spasitelja, koji je roen da bi postao kralj, ali je takoer roen da bi umro kao rtva za iskupljenje grijeha. Betlehemu je dano to obiljeje zbog prorotva Mihejeva 5.2: 'A ti, Betleheme Efrato, najmanjimeukneevstvimaJudinim,iztebeemiizaionajkojievladatiIzraelom'. Mihejevoproroanstvojetakoerretrospekcijskopromatranjekojesetiepovijesti. Efraani iz Betlehema loza su Elimelekova, mua Noemina i svekra Rute Moapke,iji je potomak David, sin Jiaja. Referencija u Ruti, kao i referencija u Miheju, govori o JudinuBetlehemu(KnjigaoRuti1.12;4.1822). No prva se referencija na Betlehem nalazi u Knjizi Postanka 35.1620 gdje se kae da 'bijae jo malo puta' do mjesta roenja Benjaminova i smrti Rahele, koja je umrla na poroaju. To se podudara sa 1 Samuelom 10.2, gdje se kae da se Rahelin grob nalazi u zemljiBenjaminovaca.Konteksttogapotonjegiskazaomoguujeauludasezakralji. Tako se Betlehem Efrato nadaje kao mjesto koje je ni tu, ni tamo, izmeu smrti i ivota, poniznosti i kraljevanja, izmeu aula i Davida, prag novoga ivota. No sve to se tuzbiva,vrstojevezanouzbezgrijenuvrlinu. Potpuno je obrnut sluaj s Gibeom, mjestom u kojem se zbivaju strahotni dogaaji iz Knjige sudaca 19. Gibea je paradigma grijeha; ljudi Gibee ponaaju se poput ljudi iz Sodome. Njezin je poloaj nedvojben. Ona je u zemlji Benjaminovaca i aulovim je zaviajom (1 Samuel 10.2026; 11.4). Dok Betlehem znai communitas, Gibea znai razdor. Zato i levitova inoa, koja umire na pragu i biva rasjeena na dijelove u Gibei, dolazi zapravo iz Betlehema, gdje pria i poinje (Suci 19. 15). Stoga njezina smrt, koju uzrokujegrijehljudiGibee,izazivaopipokoljigraanskirattoseneeokonatidokse kosti aulove i kosti njegovih sinova ne pohrane u zemlji otaca (2 Samuel 21.14). Ipak, grijesimaljudiGibeekonanojeoproteno.rtvanebijaeuzaludna. Ali postoji jo neto, jer je pria o Gibei, kao i prie o Sodomi i Noi, kazivanje o preivljavanjunekolicineestitih,izabranihizmnotvagrijenih. PremdapoznajeteBibliju,podsjetituvasnanekevanepojedinosti.

~43~

U prvome dijelu prie o Gibei, mukom putniku, levitu, jedan mjetanin nudi gostoprimstvo. Njegovu kuu okrui gomila opakih ljudi, zahtijevajui izruenje gosta kako bi ga homoseksualno zlostavljali; da bi to sprijeio, domain im nudi svoju ker djevicu. To je toni pretisak prie o Lotu u Sodomi (Knjiga Postanka 19). Jedina je razlika u tome to se tu javljaju dva putnika koji se otkrivaju kao aneli, i dvije keri djevice. U sodomskoj prii keri su spaene, jer su aneli zaslijepili gomilu; u prii iz Gibee, ki je spaenazatotojeputnikponudiosvojuinoukaortvenuzamjenu. Alitonijeikraj.BograzaraSodomu,aLotinjegovekerijedinisupreivjeli.Problem odranja roda rjeava se kroz incestni odnos keri i pijana oca. Tako nastadoe plemena MoabacaiAmonaca. Gibea iitavo pleme Benjaminovaca takoer su uniteni, osim esto mukaraca. Taj put su ljudi skrivili unitenje. I tu se javlja problem opstanka roda, zato to su se Izraelci zarekli da nee udavati svoje keri za Benjaminovce (Suci 21.1). Ono to potom slijedi, veoma je sloeno. Rije nije o incestu, ve o neuobiajenom obliku braka, te susreemo jojednumitolokuzajednicu'narodJabeauGileadu',ijajejedinafunkcijaubiblijskim tekstovima,vezanauzvanuulogukojujeimaouaulovuivotu. NarodJabeauGileaduvejeranijeistrijebijen;poteenesudjevice,kojeepostati druice preivjelih Benjaminovaca (Suci 21. 1214). Potomci te zajednice Boji su izabranici od kojih potjee aul, prvi kralj (1 Samuel 10.21). Neposredno prije negoli se aul zakraljio, Amonci su napali sad opet astan narod Jabea gileadskog. U posljednji tren spasio ih je aul koji je uspio okupiti vojsku tako to je komade isjeenih volova razaslao u sve krajeve; to je tono oponaanje levitova postupka s mrtvom inoom (1 Samuel11.715). Konano, ljudi Jabea gileadskog oteli su Filistejcima mrtvo tijelo aulovo, za to ih je David pohvalio (1 Samuel 31. 1113; 2 Samuel 2. 47). Oni su uvali kosti sve dok Gibeonci nisu (uz Davidov pristanak) smaknuli aulove potomke i time okonali neprijateljstvo(2Samuel21.14). Ljudi Jabea gileadskog imaju i ulogu koja je komplementarna ulozi levitove inoe. PotonjapremijetapriuizBetlehemaukontekstrazdorai osipanja;Jabeejcijevraaju u kontekst ponovna ujedinjenja. Tako je strukturalno najvanije da, unato tome to pria o Davidovu i aulovu odnosu ponje kad David, 'sin Jiaja iz Betlehema' (1 Samuel 17.58)ubijafilistejskogdivaGolijata,aaulmuzabranidasevratiuBetlehem(1Samuel 18.12),cijelaskupinapriazavravapovratkomnapoetak:tektosmoulidajeDavid uzeo aulove i Jonatanove kosti od ljudi Jabea gileadskog, a ve se niu junaka djela Davida i njegovih ljudi. Sad se Elhananu, 'sinu Jaira iz Betlehema' pripisuje smrt Golijatova. Alivanoje to sespominjeBetlehem;uspostavljasecommunitas(2Samuel 21.1422). U toj skupini pria mogue je pronai i vie strukturnih odrednica; svjestan sam da je

~44~

mnogo toga ostalo nedoreeno. No daljnja razrada uvukla bi u razmatranje mnoge dodatneprie. Evo jednog primjera: ene koje su konano naene za Benjaminovce, prave su Izraelke, ali procedura sklapanja brakova je nepravilna (Suci 21). U podudarnoj prii o Ruti, koja slijedi iza toga, njezin brak s Boazom (iz kojega potjeu potomci roda Elimelekova)legitimanje,alidabitakavpostao,valjalojenadasvepaljivoidoutanine protumaiti izraelski zakon o levitskom braku kako ga odreuje Ponovljeni zakon 25. 5 10. Prema tome zakonu, zato to je Moapka, Ruta bi morala biti iskljuena iz zajednice (Ponovljenizakon23.3).tovie,drugiargumentipokazujudajenjezinbraknelegitiman zato to je tuinka (Knjiga Nehemijina 13.25). A upravo su David i Salomon, Rutini potomci, a ne aul, potomak ucviljenih Benjaminovaca, uzor kraljevske vrline. Ponovno sesusreemosasvetoukojajespojenasdvoznanomgraninou. Nemojteme,molimvas,krivo shvatiti.Nekanimpouavatipovijesnike. Neznamkoji dogaajiubiblijskompripovjedatvuimajupodloguustvarnimpovijesnimdogaajima,i imajulijeuope,notome,iskrenoreeno,inezanima. elimolidoprijetidoskrivenoga,religioznogznaenjabiblijskihpria,vrstodrimda ih tada trebamo razmatrati sinkronijski, bez obzira na njihov redoslijed. One su zastupljeneuBiblijikakvudanasimamo,jersusastavljaishvatilinjihovsmisao,premda odobravahuNehemijimprosvjedprotivbrakastuinkama(Nehemija13.2331).Shvatili su, zahvaljujui tankoutnosti, i usku povezanost grijeha i spasenja, istoe i pogibli. Religiozno stanje communitas uspostavlja se tono na granici doputenoga i nedoputenog.Atojeonooemusvetoprie,uzetezajedno,zapravoigovore. Ne bih o tome propovijedao teolozima, ali bih rekao slijedee: zanemarite li pretpostavljeni povijesni okvir u koji su smjetene biblijske prie, uvidjetete dae ono to vam se inilo nerazumljivim (pria o pokolju Benjaminovaca, na primjer), poeti dobivati religiozni smisao. U srednjovjekovlju su krani povezivali prie bez obzira na njihovukronologiju,ilitzv.realizam.Vjerujemdaimitakotrebamopostupiti.

~45~

ANTROPOMORFIZAMIGRKIHUMANIZAM

Morford,MarkandRobertLenardon,ClassicalMythology,NewYork,1974,str.6885.

Priroda antropomorfne koncepcije boanstva koju su razvili Grci i Rimljeni je sada postala jasna. Bogovi su zamiljeni kao ljudi, po pitanju izgleda i njihovog karaktera, ali iako izgledaju i ponaaju se kao ljudi, vrloesto su njihov izgled i postupci bar donekle idealizirani. Njihova ljepota je iznad one obinih smrtnika, njihova strast vea i intenzivnija, njihove emocije dirljivije i hvale vrijedne; a mogu utjelotvoriti najuzvienije moralne vrijednosti u Univerzumu. Ipak, isti ti Bogovi mogu imati i fiziku i duhovnu slabost njihovih ljudskih pandana; mogu biti obogaljeni i deformisani ili zamiljeni kao oholi, sitniavi i neiskreni; mogu krasti, lagati, i varati, ponekad sa umijeem koje je boanskeprirode. Bogovi obino ive na Olimpu ili na nebu; ipak treba napraviti jasnu razliku izmeu onihkojiiveugornjemsvijetuionihkojiivenazemlji(npr.Ktonskibogovi).Jeduipiju, ali njihova je hrana ambrozija a vino nektar. Ichor (tenostistija od krvi) kola njihovim venama.Istokaotomoguosjetitiljudskeemocije,osjeajuifizikubolipatnju.tovani su u hramovima i svetilitima; u njihovu ast pravljeni su kipovi, prinoene rtve, i prizivanisuumolitvama. Openito, bogovi su svestraniji i moniji od ljudi. Mogu se kretati velikom brzinom i spretnou, pojaviti se i nestati u trenutku, promijeniti oblik prema nahoenju, te uzeti formuovjeka, ivotinje ili boanstva. Njihove moi prevazilaze ljudske, ali obino nisu omnipotentni, osim moda Zevsa. ak i Zevs zavisi od Sudbine ili Sudbina, iako to nije uvijek najjasnije ni najdosljednije razraeno. Njihovo znanje je takoe nadljudsko ali povremeno uz izvjesna ogranienja. Sveznadarstvo je esto prednost Zevsa i Apolona, koji svoje znanje o budunosti prenose ljudima. Najznaajnije je to da su bogovi besmrtni, i to je vjerovatno jedina boanska karakteristika koja ih u krajnjoj liniji izdvaja odsmrtnika. Vrloesto se jedna ili nekoliko ivotinja poistovjeuju sa odreenim boanstvom, na primjer, Zevs, orao; Ares, rakun; Atina, sova; Afrodita, golubica, vrabac, ili guska; i tako dalje. Pored ovoga, bilo koji bog moe uzeti oblik ivotinje koju poeli. Ali ne postoji konkretni dokaz koji bi pokazao da su Grci u bilo kojem periodu tovali ivotinje kao svete,imalojevjerovatnodajebilokojiodbogovaoriginalnobioivotinjskitotem. Meutim,tekojeiopasno,akoneinemogue,donositiuoptenezakljukeoprirodi Grkih bogova. Veina od navedenih stvari odnosi se uglavnom na boanstva najvieg reda, ona koja se nalaze u Grkom Panteonu. Nevjerovatne i grozne spodobe poput Gorgona i Harpija, koje naseljavaju Univerzum da bi obogatile mitologiju i sage, oito predstavlju zasebnu kategoriju nadprirodnog. Slinog ali drugaijeg reda su takoe i boanskiduhovikojikojioivljavajuprirodu.Tabiaseobinonazivajunimfama,lijepim mladim djevojkama koje vole plesati i pjevati; neke od njih su izuzetno zaljubljive. Vrlo

~46~

estosluejednomiliviebogovailiboginja.Muzesu,naprimjer,jednavrstanimfi,kao i Nereide i Okeanide iako neke od njih praktino imaju status boanstva. Nimfe su obinopoputvila,izuzetnodugovjenealineuvijekibesmrtne.Nekadaseklasifikujuna sljedei nain: duhovi vode, izvora, jezera i rijeka zovu se Najade; Potamijade su rijene nimfe; nimfe drvea se obino zovu Drijade i Hamadrijade, iako su prvenstveno ''hrastovenimfe'';Melijesujasenovenimfe. Polubogovisudrugavrstanadljudskihbia,ilisuperiornavrstaljudskihbia,nadljudi. Onisupotomciroditeljarazliitogporijekla,sjedinjenjabogasasmrtnikom;iakosmrtnik moe uivati u auri velikog mitolokog doba sagi i pohvaliti se porijeklom koje je u ne tako davnoj prolosti ukljuivalo bar jednog boanskog pretka. Polubogovi su stoga ogranienih moi, manjih od onih punokrvnih bogova; smrtnici su, i iroko poznati uglavnom zbog svog epskog okruenja ili traginog kraja. Heroji su ponekad polubogovi; ali terminoloki ne jasno definisani. Smrtnici poput Edipa i Amfiaraja, nisu strogo govorei polubogovi, iako su daleko od obinih smrtnika. Mogu ih zvati herojima, to sigurno i postaju nakon smrti, tovani su uglavnom zbog duhovnog intenziteta ivota i udesne prirode njihove smrti; upravo time stiu boanski status. Heraklo je takoe polubog i heroj, koji je primljen (poput Edipa?) u drutvo bogova na Olimpu zvog svojih vanrednih zasluga na ovom svijetu. Tekoa u pronalaenju prave definicije lei u koritenju termina ''heroj'' u rjeniku literarne kritike. Ahil je polubog, tanije sin smrtnika Peleja i nimfeboice Tetide. Njegove moi su vanredne, ali je on ipak, zbog svojesmrtnosti,dramskiiepskiherojIlijade. Evidentno je da je u Panteonu postojala hijerarhija boanstava. Olimpski bogovi zajedno sa drugim znaajnim boanstvima iz donjeg svijeta predstavljaju monu aristokratiju sa najvieg nivoa. Iako tovanje pojedinanih bogova varira od mjesta do mjesta (Atinjani tuju Atinu, Heru na Argosu, Hefesta na Lemnosu, Apolona na Delfiju i Delosu,itd.),openitosuznaajimovrhovnihboanstavaprepoznatiucijelomGrkom svijetu.NavrhujesamZevs,kralj,otacibogovailjudi,vrhovnigospodar. Ve smo vidjeli popularnu antropomorfnu zamisao Zevsa kao oca, mua, i ljubavnika; i poznata nam je osnovna sfera njegove moi, nebo, vazduh, sa gromovima, munjama i kiom. Znaajno je shvatiti da Zevs postaje i bog sa najviim moralnim vrijednostima u poretku Univerzuma to vrijednosti koje on sam apsorbuje ili su podijeljene izmeu drugih boanstava. On je bog koji titi porodicu, klan, i dravu, univerzalne moralne i etike odgovornosti koje te ljudske asocijacije obuhvataju. titi molioce, namee obaveze gostoljubivosti, svetost zakletve; ukratko on je branilac svega to je ispravno ili dobrouobiajimanaprednihcivilizacija.MonoteistikimodeluzamisliZevsajevidljivod samog poetka; moe biti blisko povezan sa standardnom predstavom antropomorfnog Zevsa ili zamiljen u terminima apstraktnijih filozofskih i religijskih teorija o vrhovnoj moi. Moglibicitiratimnogeautoreusvrhusvjedoenjaoraznolikostiikompleksnostiovih koncepcijakodGrkaavezanozaprirodujednogboga.Posluieovihnekolikoprimjera.

~47~

Hesiod koji propovijeda poruku stroge pravednosti i Zevsovog strogog kanjavanja slabih, zvui poput proroka iz Starog Zavjeta. Uvodni dio njegovih Radova i dana ukljuujesljedeereenice: Pomou Zevsa koji obitava u najuzvienijem domu i grmi sa visina i u svoj boanskoj moi; smrtnici postaju poznati i nepoznati, stiu slavu i padaju u zaborav; jer lako mu je uiniti ovjeka jakim i uiniti ga poniznim; lako uiniti uobraenog skromnim, a prvaka nepoznatim; lako ispraviti grbavog i iskriviti pravog. Ksenofan, pjesnik i filozof iz preSokratovskog perioda, bio je estok u napadima na konvencionalneatropomorfneopisebogova. Homer i Hesiod pripisali su bogovima sve to je sramotno i blisko ljudima: krau, preljubnitvo,ivaranje.(fragment11) Alismrtnicimisledasebogoviraaju,noseodjeuiimajutijelopoputnjih.(fragment 14) Etiopljani tvrde da njihovi bogovi imaju spljoten nos te da su crni a Traani da su njihovisvijetliicrvenokosi.(fragment16) Ali da su krave, konji i lavovi imali ruke te da su sa svojim rukama bili u stanjuiniti stvaripoputljudi,konjskapredstavabogovabilabipoputkonjeva,kravebizamiljaleda njihovi bogovi lie na krave, i svaka ivotinja bi svome bogu pripisavala izgled slian svome.(fragment15) Jedan bog, najvei meu bogovima i ljudima, nimalo slian smrtnicima, bilo po izgleduilipoumu.(fragment23) Hor u Ehilovom Agamemnonu (160161) priziva boga pod imenom Zevs sa rijeima koje krasno ilustruju univerzalnost vrhovnog boanstva: ''Zevse, ko god on bio, prizivam gaovimimenom,akomugodibitiprizvannjime''. Znaajno je shvatiti da monoteizam i politeizam nisu meusobno iskljuivi, te da je religijskoiskustvoljudskevrsteobino(kakotoKsenofanopaa)antropomorfno. Bilo bi apsurdno negirati da je hrianstvo u osnovi monoteistiko, ali njegov monoteizam se takoe zasniva na hijerarhijskoj koncepciji duhovnog i fizikog univerzuma, standardni prikazi likova su oito zasnovani na antropomorfskim kalupima: naprimjer,Bogjejedan,utriboanskaoblika:BogOtac,Sin,iDuhSveti;postojeaneli, sveci, avoli, i tako dalje. Pri tome ovo ne znai da hrianski filozof i praktiar vide osnove religije na isti nain; u krajnjoj liniji predodba boanskog je individualna, toliko apstraktna i uzviena za jednog ovjeka koliko ljudska i saosjeajna za drugog. Postoje razlike meu hrianskim sektama po pitanju dogme i rituala, a naravno tu su i oni koji uopte ne vjeruju. Raspon od odanih vjernika pa do agnostika i ateista bio je jednako zastupljen i u antikom svijetu. Kratke studije poput ove, imaju tendenciju pretjeranog

~48~

pojednostavljenjaiiskrivljenje. Antropomorfizam kod Grka je bez sumnje povezan sa njihovom ulogom prvih velikih humanista.Humanizam(grkaverzijailibilokojedruge)moeimatirazliitoznaenjeza razliite ljude. Standardne interpretacije obino navode nekoliko uzvienih (iako otrcanih) citata iz grke literature. Sofista Protagora je navodno rekao (vjerovatno preispitujui apsolutne vrijednosti uvoenjem novih realtivistikih stavova): ''ovjek je mjerilosvihstvari'';horuSofoklovojAntigonipjeva''udajemnogoalinemaveeguda od ovjeka'': a Ahil u razmatranjima o zagrobnom ivotu u Homerovoj Odiseji (prevedeno u narednom poglavlju) izvedeno iz konteksta, izgleda veliaari ovog ivota nasuprotturobneialosnebudunosti. Vievolimbitirobomdrugogovjeka,akiakonemaimanjanipunonovca,nego vladatisvimonimmrtvim. Zvune rijei poput ovih, ini se lako vode nekritikom pretpostavljanju da su Grci oboavali (ak bili i idolopoklonci) ovjeka u antropocentrinom univerzumu. Pri emu ovjek odaje bogovima najvei (ali sigurno sumnjiv) kompliment time to ih zamilja u ljudskomobliku. Koliko god istine u sebi imalo ovo popularno vjerovanje, previe je jednostrano te navodi na pogrean trag da bi moglo biti uzeto kao vjerodostojno i ispravno. Grka literatura i grka misao proete su referencama na nadmo bogova, zatim traginom spoznajom o ironiji ljudske dileme budui da je igraka sudbine, te svijesti o boli i patnji ljudskogiskustva,makolikoslavneitrijumfalnevisinebiledokojihsmrtnicimogudoiu svjetlustraneneizvjesnostiiterora. IstoriarHerodotmodananajboljinainpredstavljaljudskeireligijskestavove,itou najistojoj formi kada pripovijeda priu o Solonu, Krezu i Kiru. Sreom epizode iz njihovog dramatinog ivota mogu se lako pronai i drugdje jer ilustruju mnoge stvari. Monoteizam i politeizam idu rame uz rame. Ljubomorni kralj Solon ne razlikuje se mnogo od boanstva iz Starog Zavjeta, i to je bog koji poruuje ljudima da je bolje biti mrtavnegoiv.Boanskojeustanjukomuniciratisasmrtnicimanarazliitenaine;lako semoeshvatitiiskrenovjerovanjeuproroanstvaApolonaiDelfiuestomvijekup.n.e. Sudbina igra fascinantnu ulogu u meuigri izmeu neizbjenosti i individualnosti ljudskogkarakteraislobodnevolje. Kod Herodota se moe nai dosta Homerovskih stajalita, saosjeajnost vezana sa najdubljom tugom i saaljenjem nad stanjem ljudi. Homerovska i dramatina je i opasnost koju nosi samoljublje te neizbjena osveta Nemeze tema koja dominira grkim tragedijama, sa mnogostrukim i nekada vrlo sofisticiranim varijacijama. Njegova zamisao boga i poruka sticanja znanja kroz patnju vrlo je Eshilovska. Pria o smrti Atisa vrlo lii na Sofokla i njegovu filozofiju, a Krez poput Edipa ispunjava neizbjenu sudbinu koju nosi njegov karakter; svaki korak koji poduzima u uzaludnim naporima da izbjegne svoju sudbinu dovodi ga blie njoj. Herodot u formi kratke prie pripovijeda o poetku i krajujednedrame.

~49~

AlinekaHerodotovaumjetnostgovorisamazasebe.Onnijeniprofesionalnifilozofni teolog, ali ipak uspijeva uhvatiti duhovnost jednog doba vjere. Do druge polovine petog vijeka,sjemesumnjeipreispitivanjakojesuposijaliTalesidrugipoinjeizlazitinavidjelo krozskepticizamiagnosticizamsofista. PriaoSolonovomsastankusaKrezomnalaziseuHerodotovojPrvojknjizi(3046). KrezovrazgovorsaSolonom 30) Zbog ovih zakona, a i da bi video sveta, otputovao je Solon u Egipat Amazisu, a zatim i Krezu u Sard. Krez ga je u svom dvoru lepo primio i sjajno ugostio. Posle toga, treeg ili etvrtog dana naredi Krez slugama da Solona provedu kroz riznice i da mu pokau svu veliinu i bogatstvo. Kad je ovaj sve to video i pregledao, Krez ga zgodnom prilikomzapita: Prijatelju Atinjanine, do mene je doao glas o tvojoj mudrosti i da si, putujui kao mudrac, obiao i upoznao mnoge zemlje; sad me je obuzela elja da te zapitam kojeg ovekasmatranajsrenijimnasvetu?" Krez se nadao da je on taj najsrenijiovek na svetu, pa ga je zbog toga to i upitao. Solonmuiskrenoibezlaskanjaodgovori: Gospodaru,TelaAtinjanina." Zaudiviseovomodgovoru,Krezganestrpljivozapita: AzatobaTelasmatranajsrenijimovekom?" Prvo, zato," ree mu ovaj, ,,to je taj Tel iveo u Atini za vreme srenih dana i imao dobruilepudecu,tejedoekaodaodsvihvidi unukeisvisugapreiveli,aonda,toje proveo ivot u takvoj srei i to je umro najslavnijom smru. On je, naime, kad su se Atinjani borili protiv suseda u Eleuzini, doao svojima u pomo i, nateravi neprijateljau bekstvo,slavnopoginuo.Atinjanisu gasahraniliodravnom trokuna onommestu gde jepaotakomuukazalinajveupoast." 31) Kad je Solon zavrio sa pripovedanjem o velikoj srei Tela, Krez ga zapita koga drugog smatra najsrenijim, mislei sasvim sigurno dae to mesto njemu da pripadne. AliSolonree: Kleoba i Bitona. Ova dvojica, naime, bili su poreklom iz Arga i iveli su u svakom zadovoljstvu, a uz to bili su telesno snani. Obojica su bili pobednici na olimpijskim utakmicama i o njima se pria ovo. Kad se u Argu odravala sveanost u ast boginje Here, morala im se majka hitno da odveze na kolima do hrama, a volovi im se nisu na

~50~

vremevratilisnjive.1Imladiisuseuposlednjemtrenutkuupregliujaramiodvuklikola nakojimajesedelanjihovamajka.Vuklisuihtakoetrdesetipetstadijadoknedooe u hram. Kad su na oigled svih uesnika sveanosti to izvrili, umrli su najlepom smru. Bog je time dao do znanja da je za oveka mnogo bolje da umre nego da ostane u ivotu2. Sakupljeni Argejci slavili su snagu mladia, a Argejke su blagosiljale njihovu majkutojerodilatakvesinove.Presrenazbogtogdelaijavnogpriznanja,majkastade pred kip i pomoli se bogu za zdravlje svojih sinova, Kleoba i Bitona, koji su joj odali tako velikopotovanje,pazamoliboginjudaimdadabudunajsrenijiljudinasvetu.Poslete molitve, im su prineli rtvu i najeli se, mladii su u hramu zaspali i nisu se vie ni probudili, nego im je to bio kraj. Zato to su bili tako dobri, Argejci dadoe da im se izradeslikeipoaljuihuDelfe.3" 32) Kad je Solon dao drugo mesto ovoj dvojici, Krez se jako rasrdi i upita ga: PrijateljuAtinjanine,timojusreubatakomalocenida menestavljauistired nisa obinim,malimljudima." ASolonmuodgovori: O Krezu, iako zna da su bogovi zavidljivi i nestalni, ipak me pita o ljudskoj srei. U toku dugog vremenaovek mora mnogo da vidi i protiv svoje volje, a mora mnogo i da pretrpi; Granica ljudskog ivota ide i do sedamdeset godina. Tih sedamdeset godina sadreusebidvadesetipethiljadaidvestotinedana,neraunajuituiumetnutimesec u prestupnim godinama. Kad bismo, zbog tanog raunanja, svakoj drugoj godini dodali po jedan umetnuti mesec, bilo bi u sedamdeset godina trideset i pet umetnutih meseci, a oni bi imali hiljadu i pedeset dana. Za vreme ovih dvadeset i est hiljada dvesta pedesetdanautokusedamdesetgodina,nijedanodnjihnijeistikaodrugiisvakiodnjih donosi sasvim razliite dogaaje. To znai, Krezu, ovek je u svemu ostavljen sudbini i sluaju.4Vidim da si bogat i silan vladar, a ono za to si me pitao ne mogu ti nikako rei pre nego to vidim da li e do kraja ivota biti srean. Ni najbogatiji nije sreniji od onoga koji ima samo ono to mu je najpotrebnije za ivot, ako mu, i pored svih lepota i svega blaga, ne bude dato da do kraja ivota uiva u svom bogatstvu. Mnogi ljudi bili su nesreni i pored ogromnog bogatstva, a opet, mnogi sreni i u osrednjim, i skromnim materijalnim prilikama. Jako bogat i nesrean ovek ima samo dva preimustva nad srenim i siromanim ovekom, dok ovaj ima mnogo vie preimustava nad bogatim i nesrenim ovekom. Bogata ne mora da se odrekne svojih prohteva i moe lake da podnosi tetu koja ga zadesi ali siromaan ima nad bogatim sledea preimustva: tetu,
1

Zvala se Kidipa i bila je svetenica Here, zbog toga je njeno prisustvo neophodno na festivalu. Hram je ArgiveHeraeum. 2 Herodot govori u mukom rodu o bogu: misli na jednog vrhovnog boga ili openito na svemo vrhovnog boanstva.AlinegovorikonkretnooHeri,iakoseHerimajkamoliuimesinova. 3 Kipovi su pronaeni prilikom iskopavanje te samo dodatno govore u prilog problematici razdvajanja mitologijeodistorijeuHerodotovimzapisima. 4 Odnosnoovjekjerobsudbine.

~51~

dodue,nemoejednakodapodneseidazadovoljipoudukaobogata;odtetegapak brani srea, pa nije unakaen, zdrav je, ne zna za bankrotstva, ima zdravu decu i lep je. Akouzsvetojoilepusmrtdoeka,ondajedostojandase nazoveonakosrenimkako ti trai, Ni za koga se pre smrti ne sme ni pomisliti ni rei da je blagosloven, a kamoli srean. ovek ne moe da ima sve to zaeli, kao to nijedna zemlja nema sve to joj treba, nego neto ima, a u neemu oskudeva. Ona koja od njih ima na raspoloenju veinu potreptina, ta je zemlja najbolja. A tako i jednooveije telo nije samo sebi dovoljno. s jedne strane ima to mu je potrebno, a s druge oskudeva u neemu. Kad neko od ljudi proivi u svakom obilju i zadovoljstvu i umre lepom smru, taj je dostojan, o kralju, da nosi naziv srena oveka. Treba bezuslovno videti kakva e mu biti smrt, jer mnogima prvobogdadesreu,paihondaiznenadapotpunoupropasti." 33) To je rekao Krezu, a ovaj mu se nije ni zahvalio, nego ga otpusti bez ijedne rei. Pomislio je da je Solon neka velika budala, zato to mu uz sve tadanje blago preporuujedasaekadavidikakvaemubitismrt. Krezovsan 34) Posle Solonova odlaska bog se strano osvetio Krezu, po svoj prilici zato to je smatrao sebe za najsrenijeg na svetu. Odmah posle toga, za vreme spavanja usni, kao na javi, da e mu se sinu desiti nesrea. Krez je imao dva sina, od kojih je jedan bio bogalj;bioje,naime,gluvonem,dokjedrugibiomeusvojimvrnjacimaprviusvemu.I ovaj se zvao Atis. Za ovog, Atisa, predskazao mu je san da e poginuti od baenog gvozdenog koplja. Kad se Krez probudio i razmislio o tome, a iz straha od sna, rei se da ga oeni i zabrani mu da ubudue komanduje Lianima, kaogo je ranije imao obiaj da radi, i naredi da se sva koplja, dugaka i kratka, sveime se ljudi slue u ratu, sklone iz mukih odaja i smeste u jednu nepristupanu odaju, da ne bi neto s mesta gde je visilo palomunasina. AdrestizFrigije.PogibijaKrezovasina 35) Kad je upravo bio zabavljen oko sinovljeve svadbe, doe u Sard nekiovek koji je bio u velikoj neprilici i ije su ruke bile uprljane ubistvom. Bio je rodom iz Frigije, i kraljevskog porekla. Doavi u Krezov dvor, zamoli da ga, prema tamonjim obiajima, oiste od greha. I Krez ga je oistio. U Lidiji postoji priblino isti obiajienja od greha kao i kod Helena5. Posle zavretka uobiajenog obreda zaeli Krez da dozna ko je on i odakleje,pagazapita: ''Oovee, ko si i iz koga mesta Frigije dolazi da trai utoite na mome ognjitu?
5

Ritual se djelimino sastojao od klanja praseta (sisaneta) i putanja njegove krvi preko ruku osuenog ubice,kojijesjedioutiinidokjeprizivanZevskaoProiiva.

~52~

Kogasiubio:ovekailienu?'' Ovajmuodgovori: ''Jasam,kralju,MidinunukisinGordijev,azovemseAdrest;Nehoticesamubiosvog roenogbrata,iotacmejeprognaoiliiosvega.'' ''Ti si", ree mu na to Krez, potomak mojih prijatelja i doao si u prijateljsku kuu; ostani ovde u mom dvoru i nee oskudevati ni uemu. Ukoliko lake bude podnosio svojunesreu,utolikoetibitibolje." IonjetakoiveonaKrezovudvoru. 36)UtoistovremenalaziosenaOlimpuuMisijijedanogromandivljivepar.Silazeis planina ovaj je unitio useve Misijaca. esto su Misijci ili u lov na njega, ali mu nisu mogli nita, nego su jo i stradali od njega. Na kraju dou Krezu izaslanici Misijaca i reknumu: ''O kralju, ogroman vepar pojavio nam se u zemlji i unitava nam trud. I pored svih nastojanja ne moemo da ga ulovimo. Molimo te sada da nam poalje sina i odrede mladiaipasadagaisteramoizzemlje.'' Kadsugazatozamolili,Krezim,setivisesna,odgovori: ,,Nepominjitemiviesinamoga!Nemoguvamganikakoposlati.Nedavnoseoenio i sada se nalazi u medenom mesecu. Poslau vam odmah odrede Liana i sve lovce i zapovediu im da, kad dou, to revnosnije pomognu da uklonite zver iz zemlje." Takoimjeodgovorio,iizaslaniciMisijacaizjaviedasusaovimzadovoljni. 37) Na to ue Krezov sin, koji jeuo kako je Krez odbio molbu Misijaca da im poalje sina,ireeKrezu: Dragi oe, za mene je ranije bilo neto najlepe i najplemenitije da stiem slavu u ratovima i u lovu na divlje zveri. Sada si mi uskratio i jedno i drugo, iako nisi mogao primetiti da sam postao ni plaljivac ni kukavica. Kako u sada izgledati kad budem odlazionajavnesastankeikadsebudemvraaosanjih?taeomenidamislegraani, atamojamladaena?taemisliti,zakakvogseovekaudala?Nego,ilimesadpoalji daidemulovilimirecisveiuverimedajezameneboljetotakopostupa!" 38)Krezmunatoodgovori: Drago moje dete, ne postupam ja s tobom ovako ni zbog toga to sam video da si kukavica niti sam ita nezgodno kod tebe primetio, ve mi je na san dola neka prilika i rekla mi da e biti kratka veka i da e poginuti od gvozdenog koplja. Zbog tog privienja pourio sam i s tvojom enidbom i nisam te slao na ove pohode i priredbeda

~53~

bih te, bar dok sam ja iv, nekako mogao oteti od sudbine. Ti si mi jedino dete, jer drugogsina,onakogluvonema,smatramkaodainemam.6" 39) Ne zameram ti, oe'' odgovori mladi, to si me zbog snauvao. Dozvoli da ti kaem da nisi dobro razumeo san i da si ga pogreno protumaio. Kae da ti je privienjeusnureklodaupoginutiodgvozdenogkoplja.Gdesuveprurukeigdemuje gvozdeno koplje koga se ti tako boji? Da ti je reeno dau umreti od zuba ili da ti se tako neto slino uinilo, bilo bi opravdano to toini, meutim, reeno ti je od koplja. Potoneuiiubojprotivljudi,pustime!" 40)NatojeKrezodgovorio: Sine, pobedio si me iznosei svoje miljenje o snu. Kad je tako, predomislio sam se i poslauteulov." 41)ToreeKrezipozoveFrianinaAdresta,pamuree: Adreste, ja ti, kad te je snala nevolja nisam nita prebacivao, nego sam te ak oistioodgreha,primioteudvoriopskrbiotesvimonimtotijepotrebno.Sadauovoj nepriliciduansidamisezaranijeuinjenadobroinstvaodui;trebadamiuvasina kad poe u lov, da ne bi neki zlikovci izvrili napad na vas i pobili vas. Pored toga, i ti treba tamo da poe i da se proslavi svojim delima. I od dedova si to nasledio, a i sam imavelikusnagu." 42) O kralju", odgovori Adrest, drukije ne bih ni iao na tu utakmicu, jer mi u ovoj mojojnevoljiinepriliidaidemmeuestitevrnjake;samnepomiljamnatakoneto. Da,estosamuguivaousebitakvuelju.Alisadakadtijenunoikadtrebadatiuinim uslugu, a dobro znam ta ti dugujem, ne mogu ti to odbiti i spreman sam da ti onoga kogamipoveravanauvanjezdravaiitavadovedemkui." 43) Odgovorivi tako Krezu, pou opremljeni s odabranim mladiima i psima. Kad su doli na Olimp planinu, potrae zver, nau je, opkole i napadnu kopljima. Tada stranac, ovaj to je bio oien od ubistva, pomenuti Adrest, baci koplje na vepra, promai ga i pogodi Krezova sina. Bacivi koplje, uinio je da se ispunilo predskazivanje sna. Tada nekootridajaviKrezutasedogodilo,doeuSardiispriamuobojuioudesusina. alostKrezovazasinomAtisom 44) Kreza je sinovljeva smrt silno potresla. Naroito je alio to ga je ubio ba onaj koga je on oistio od greha za ubistvo. Sav izvan sebe zbog nesree, pozove Zevsa pomiritelja, poto je sve to pretrpeo od stranca, a pozove i Zevsa zatitnika kue i
Krezove rijei se modernomitatelju mogu uiniti kao okrutnim. Ali on samo govori o tome da ne moe tretirati i drugog sina na isti nain. Budui da mu je sin gluh i nijem sve njegove politike nade su usmjerenenasinakojinijebogalj.KasnijesaznajemodajeKrezuiniosvezanesretnogdjeaka.
6

~54~

zatitnika prijateljstva; po imenu se obrati na istog boga nazivajui ga zatitnikom i zapitaga: Zato si mi preutao da, primivi u dvor stranca, hranim i gostim ubicu svoga deteta?" ObratiseinaZevsazatitnikaprijateljstva: Zato se prijatelj, koga sam poslao kao uvara svoga sina, pokazao kao najvei neprijatelj?" 45) Posle toga stigoe Liani nosei le, a iza njih je iao ubica. Stao je pred mrtvaca, digao ruke i predao se Krezu molei ga da ga ubiju nad mrtvacem. Pominjao je svoju raniju nesreu; i u toj nesrei da ba ubije onoga koji ga je oistio! On vie ne moe iveti.uviovo,Krezje,iporedvelikenesreekojamujezadesilakuu,imaosaaljenja premaAdrestu,temuree: Dobio sam od tebe punu zadovoljtinu, strane, kad sama sebe osuuje na smrt. Nisi ti kriv za ovu moju nesreu, koju si nehotice prouzrokovao, nego je kriv neki od bogovakojijedavnoprorekaodaesetodesiti." Krez je onda, kako to prilii, sahranio svoga sina. Adrest pak, Gordijev sin i unuk Midin, ve dotle ubica svog roenog brata, a sada i ubica svog dobrotvora, poto se uverio da je najnesrenijiovek na svetu,im se svet sa pogreba raziao, izvri na grobu samoubistvo. Krezova politika i lina tragedija bila je upotpunjena njegovim politikim padom. Mo Kira Velikog i Perzijanaca je rasla iz dana u dan, a kako se njihovo kraljevstvo irilo premazapaduKrezovocarstvobibiloosvojenonatomputu.Ukrizi,Krezsekonsultovao sa razliitim prorocima, i odluio je da povjeruje proroanstvu iz Apolonovog hrama u Delfima. Poslao je darove proriicama sa pitanjem da li da ulazi ili ne u rat sa Perzijancima.Delfskoproroanstvokojejedobiomodajenajpoznatijeproroanstvona svijetu, ironino u svojoj jednostavnoj dvoznanosti: ako Krez napadne Perzijance unitie mono carstvo. Krez je naravno mislio dae unititi Perzijsko carstvo; umjesto togadoaojeglavesvom.MudrostSolonaseponovilakadajeKrezuionasvojojpatnji. Ali dozvolimo Herodotu da nastavi pripovijedati priu o padu Sardisa (glavnog grada Lidije)isudbiniKreza,njenogkralja(1.8588). Krezpadaupersijskoropstvo 85)SasamimKrezomdesiloseovo.Imaojesina,kogasamiranijespomenuo,inaeu svemu zdrava i itava, samo je bio gluvonem. U ranijim, srenim prklikama Krez je za njega inio sve; pored ostalog, poslao je naroite izaslanike u Delfe da o njemu pitaju

~55~

boga.Pitijaimjereklaovo: Lidskisine,monikraljuibezumniKrezu, Neelisinagovorusjajnomdvorusvom! Boljeezatebitidaganeujetamo; Pustieonglassvojnadannesreestrane." ZavremezauzimanjatvravenekiPersijanacpoedaubijeKrezaineznajuidajeto on. Krez je, meutim, videvi ga gde se pribliuje, bio ravnoduan prema svemu to se oko njega deavalo i pomirio se s tim da pod udarcima ovoga umre. Ali ovom njegovom gluvonemom sinu,im je spazio Persijanca kako navaljuje na Kreza, od velikog straha i nevoljeodreisejezikionpovie: Oovee,nemojubitiKreza!" Itakojeovajprviputprogovorio,iposletogagovoriojekrozceosvojvek. KrezkodKira 86) Persijanci zauzmu Sard a samog Kreza, koji je vladao etrnaest godina i bio opsednutetrnaest dana, iva zarobe. Tako je Krez zavrio svoju vladavinu tano onako kako je to proroanstvo bilo predskazalo. Persijanci ga uhvate i odvedu Kiru. Ovaj naslae veliku lomau i metne na nju Kreza, vezana u okove, i sa njimetrnaest lidskih deaka.Kirjenameravaoilidanekomodbogovaprineseprvurtvu,ilijehteodaispuni nekizavet,ilije,znajuidajeKrezbiopoznatkaovrlopoboanovek,staviogaraditoga na lomau da bi video da li e ga neki bog spasti da ne bude iv spaljen. Kir je sve to uradio, a Krezu, dok se nalazio na lomai, iako je bio u tolikoj nevolji, dou na pamet Solonove rei, iskazane kao u boanskom nadahnuu, da se niko za ivota ne moe smatratisrenim.Bakadmujetopalonapamet,onsepodignei,posle duegutanja, zajaue i triput povie ime Solon.uvi to, Kir smesta naredi tumaima da upitaju Kreza koga to doziva. I ovi mu priu i upitaju ga. Krez je isprva utao, a posle, kad je bio prisiljen,rekaoje: eleo bih vie od sveg blaga na svetu da svi vladari shvate rei jednog oveka." Potonisurazumelionotoimjeonodgovorio,ponovogazapitajutajerekao.Kadasu mu neprestanim pitanjima ve bili dosadili, ree im kako mu je jednom doao Atinjanin Solon i, iako je video sve njegovo bogatstvo, nije mu se mnogo divio, nego je rekao ta e mu se desiti u ivotu. I Krezu se sve desilo ba onako kako mu je on prorekao. Za samogKrezanijenitadrugorekaonegotobirekaozasveonekojisamisebesmatraju srenim. Kad je Krez sve to ispriao, zapaljena lomaa se ve bila rasplamtela svuda oko njega. A kada je Kir od tumaauo ta je Krez rekao, pokaje se pri pomisli da je on, kao ovek, osudio na spaljivanje ivog drugogoveka, koji po srei nije nita gori od njega, a uz to, bojei se osvete i imajui na umu da nita, od onog to ovek ima nije sigurno zapovedi da se vatra smesta ugasi i da se skine Krez i oni sa njim. I mada su pokuavali, ipaknikakonisubiliustanjudasavladajuvatru.

~56~

87) Liani priaju da je tada Krez, primetivi da se Kir pokajao, i videvi da svi ljudi gasevatruidanikakonemogudajeugase,krozplaglasnopozvaoApolona,podsetivi ga na darove koje mu je poklonio, da mu pomogne i da ga spase iz ove nevolje. On je kroz pla pozvao boga, a iz vedra neba i po mirnom vremenu iznenada se poe da valja oblak,podigneseolujaipoedapadavrlojakakiakojaugasivatru.ItakoseKirsvojim oima uverio da je Krez poboan i dobar ovek, pa ga skide s lomae i ree mu: Krezu, ko te je nagovorio da krene s vojskom na moju zemlju i da mi umesto prijatelja postaneneprijatelj?" Ovajmuodgovori: Kralju,jasamtouradionatvojusreu,anasvojunesreu.Krivjezasveovohelenski bog koji me je naveo daratujem. Niko, naime, nije tako lud da pre izabere rat negomir, jerumirudecasahranjujusvojeoeve,auratuoevidecu.Nego,ovosezaistadesilopo "voljinekogaboga." 88) Ovaj to ree, a Kir ga odrei i posadi pored sebe, te mu ukae velike poasti, a istovremenosuioninjegovapratnjaposmatraliKrezasuenjem. Tako Krez postade mudri i dobronamjerni savjetnik Kira, koji iz zahvalnosti zauzvratupitaKrezasljedee:(1.9091). Krezje,meutim,dugosedeodubokozamiljeniutao.Aliimseposletogaprenuoi spazioPersijancekakounitavajuipljakajulidskigrad,onree: Gospodaru, dozvoljava li mi da kaem ta ovog momenta mislim ili zahteva da utim?" Kirmuodgovoridaslobodnokaetogodhoe.Ovajgaondaupita: ,,tatotakomarljivoradiovavelikagomilaljudi?" Kirpakodgovori: Pljakatvojgradiodnositvojeblago." Krezmunatoree: Nitipljakamojgradnitiodnosimojeblago;poslesvegaovogajanemamvienita. Onitopljakajuiodnosetvojedobro!" 89) To to je Krez rekao privue Kirovu panju i on naredi svima prisutnim da se udalje, pa nasamo zapita Kreza da li ima da mu da kakav savet u vezi sa onim to se dogaa.Ovajmuree: Kad su me bogovi dali da ti budem rob, smatram da je pravedno da ti skrenem panju na sve to god primetim da je od neke vanosti. Persijanci su po prirodi obesni, alisusiromani.Akoimsaddozvolidapljakajuidaseobogate,morabitistimnaisto dae se pobuniti, i to se pre obogate, toe se pre pobuniti. A sada, ako ti se dopada

~57~

ovo to govorim, uini ovo: postavi kopljanike kao straare na sva vrata i ovi neka objasne pljakaima da im oduzimaju novac zato to se deseti deo toga novca mora posvetiti bogu Zevsu. Tako nee protiv sebe izazvati njihovu mrnju to si im oteo novac,aoniebitiuverenidapravednopostupairadoedavati." 90)uvi to, Kir se jako obradova jer je mislio da je savet dobar, pa na to pristane i naredi pratnji da izvri ono to je Krez savetovao, te se onda obrati Krezu: Krezu, poto si izvrio dela i izgovorio rei dostojne kraljeve milosti, zatrai kakav god hoedarismestaegadobiti." Krezmunatoodgovori: Gospodaru, uini mi ljubav i dozvoli mi da najpre poaljem ove okove helenskom bogu i da ga zapitam, njega koga sam najvie potovao od svih bogova, da li je njihov obiajdavarajusvojedobrotvore." Kirgazapitatamujetajbogtako naaouinio kadgabazatomoli,pamureeda mu to dozvoljava. Krez mu ponovo ispria o celoj svojoj nameri i o odgovorima proroita, a naroito o darovima i o tome kako ga je proroite nagovorilo da poe s vojskom na Persiju. Govorei o tome, zavri molei ponovo za odobrenje da ode i da izgrdiboga.Kirsenasmejairee: Odobravamtiito,Krezu,isvedrugototiikadbudetrebalo." Kad je Krez touo, poalje Liane u Delfe i naredi im da stave okove na prag hrama i dazapitajudaliseproroitenestiditojenagovoriloKrezadaratujeprotivPersijanaca i to mu je reklo dae sruiti Kirovu dravu. Zatim im je naredio da pokau okove i da kau proroitu da je to prva rtva od pobednikog plena. Isto tako im je reeno da pitajudalijeobiajhelenskihbogovadabudunezahvalnipremasvojimdobrotvorima. 91) Kad su Liani doli i rekli ono to im je bilo nareeno, pria se da im je Pitija ovakoodgovorila: Odreenoj sudbini ne moe niko da umakne, pa ak ni sam bog. Krez ispata za grehe svog pretka od pre pet kolena, koji je kao kopljanik Heraklida, pokoravajui se enskomlukavstvu,ubiosvoggospodaraizauzeonjegovpoloaj,kojimupozakonunije pripadao7. I pored toga to je Loksija (Apolon) eleo da ne padne sardska nesrea na Kreza, ve na njegovu decu, ipak nije mogao da odvrati sudbinu. Kako je ona odredila, izvrilo se i desilo se po njenoj volji. Tri godine je, naime, odgaao osvajanje Sarda, i neka Krez zna da je za toliko godina kasnije zarobljen nego to mu je bilo sueno. Drugi
Ovo je Gig, iju je priu Herodot ispripovijedao ranije u knjizi (714). Kraljevstvo Lidije je pripadalo porodici Herakla. Kandaula, kralja, svrgnuli su sa trona ena i lini uvar, Gig. On je bio iz porodice Mermnada i Krezov predak. Pitija, proroica je predvidjela osvetu Herakla u petoj generaciji; ispunio ju je Krez.
7

~58~

put pomogao mu je kad je trebalo da bude spaljen. to se tie proroanstva koje mu je bilo objavljeno, nema Krez prava da se ljuti. Njemu je Apolon prorekao da e, ako povede vojsku na Persiju, sruiti veliku dravu (on sam). Krez je morao dalje da se posavetuje i da zapitaiju dravu je pomenuo Loksija, Kirovu ili njegovu. Kriv je zato to nije razumeo proroanstvo i to nije ponovo pitao. A to se tie onog to mu je na kraju Loksija prorekao o mazgi, i to Krez nije razumeo8. Kir je, zapravo, bio ta mazga. Roditelji mu nisu bili iste narodnosti. Majka mu je bila od boljeg roda, a otac od neznatnijeg. Majka mu je bila Meanka i ki medskog kralja Astijaga, a otac Persijanac i njihov podanik.Iakojojnijebioravanniuemu,ipakjeiveo,sasvojomgospodaricom." To je Pitija odgovorila Lianima, a ovi odu u Sard i jave Krezu. Kad je ovaj sve touo, priznaojedajenjegovagreka,anedajebogpogreio. Herodotoveprienamdajuuvidufascinantansvijetistorijskihmitova.Kakojeuopte mogue razdvojiti fikciju od stvarnosti u epskom i litertaom kontekstu Herodotove umjetnosti. Ime Krezovog sina Atisa znai ''onaj pod uticajem Ate'' (boginje razaranja i prokletstva) a ima veze i sa Adonisom i Atisom u kultovima i istoriji. Adrastos se moe povezati sa mitolokim konceptom Nemeze ili Adrasteje (Neophodnosti), a samo ime se moeprevestikao''onajkojinemoepobjei'',odnosno''onajkojijeproklet''.Dogaaji u prii slie lovu na Kalidonskog vepra. Postoji li danas iko ko toliko vjeruje uuda da bi povjerovaodajeApolonspasioKrezaodsigurnesmrti? Ali svakako postoje dijelovi mita koji bi mogli biti istiniti. Uprkos hronolokom problemu Krez je mogao upoznati Solona, ali u svakom sluaju ne u periodu u kojem je to Herodot zamislio9; Krez je vjerovatno imao sina Atisa koji je umro mlad. Ali istoriari senikadnebizadovoljilisamosaovakoprozainomistinom.Njegoveprie(napisanesa izvanrednim umijeem) ilustruju razliiti nivo emocionalne i duhovne istine koja iluminira karaktere i rasvjetljava filozofiju. ivot Telusa Atinjanina, najsretnijegovjeka, otkriva karakter i vrijednosti onih koji su se borili na Maratonu i djelimino objanjava (vojna strategija i brojevi doleze kasnije) zbogega su porazili Perzijance. I ovo su istine alidrugogreda,iosnovasumitskeumjetnosti. I na kraju jo jedna rije opreza vezano za generalizacije grkih religijskih stavova. Tvrdilo se da Grci nemaju bibliju niti striktnu dogmu i (ma koliko to nevjerovatno zvualo) da nemaju osjeaj grijeha, ili da su nevino slobodni i tolerantni u svom prihvatanju novih bogova (ta politeisti znai jedan bog vie?), i tako dalje. Ne mogu se
Krez je pitao hoe li njegovo carstvo dugo trajati. Odgovor iz Apolonovog hrama je bio da hoe dok mazgabudekraljPerzijanaca(Herodot,1.55) 9 Solon je imao poziciju arhona (najvieg dravnog slubenika u dravama Grke) u Atini 594.godine, a njegova putovanja su kasnijeg datuma; umro je oko 560.godine. Krez je postao kraljem Sardije tek oko 560.godine,aporaenjeodstraneKira546.godine.
8

~59~

ponoviti sve prie (mnoge dolaze od Ovidija) i davati objave o duhovnoj adekvatnosti ili neadekvatnosti teolokih ubjeenja koja predstavljaju. Mitologija, filozofija, i religija su nerazdvojneitrebamosepotruditiokopronalaenjadokaza.HomerjeGrcimadaoneku vrstuknjievnebiblijehumanizmakojasemoecitiratisvremenanavrijeme(kaotomi citiramo ekspira) religija je dala segmente dogme i rituala zahtjevnije prirode, bila pisana ili usmena. Svetenici i svetenice su posvetili svoj ivot sluenju bogu. Drava (ili bolje reeno gradovidrave) promovisala je obiajima, tradicijom, i zakonima stroge moralne i etike kodekse ponaanja. Ako prie o opoziciji novom bogu Dionisu lee bar nadjeliuistorijskihinjenica,stranaporukaospasenjunijeuvijekdoekivanaobjeruke niti lako prihvatana, i osoba je mogla biti osuena na smrt (pogotovo u Atini) pod optubom za bezbonost. Grci su duboko razmiljali o bogu iovjeku, besmrtnosti due, i znaaju i posljedicama vrline i poroka. Mit o Eru predstavalja zastraujuu viziju raja i pakla; te je kao takav religijski dokument. Zajedno sa drugim, raznovrsnim dokazima, pokazuje da grka filozofska misao moe stati rame uz rame sa bilo kojom takozvanom ''viomreligijom''.

~60~

ISUSHRISTOS

Abazovi, Dino, Radojkovi, Jelena, Vukomanovi, Milan, Religije sveta:Budizam, hrianstvo, islam,str.4861.

Isus Hristos (gr. Iesous od aramejskog i hebrejskog Jeua (Jehoua) bukv. Bog je spasenjeigr.Hristoshebr.maiah,pomazanik,Mesija)

ROENJE,PORODICA,IVOT
Pripovesti o Isusovom roenju i njegovoj porodici najpotpunije su sauvane u novozavetnim jevaneljima. Ta jevanelja sadre rodoslove Isusa Hrista, prie o njegovomudesnom zaeu i roenju u jaslima, tradiciju o bekstvu njegove porodice u EgipatinjihovompovratkuuGalileju.Prematimizvetajima,Isusjeroenugalilejskom Vitlejemu. U tom gradu se i danas nalazi crkva podignuta u vreme Konstantina, a obnovljena u estom veku, pod Justinijanom. Prema Matejevom kazivanju Isus je, preko svog oca Josifa, bio potomak slavnog jevrejskog cara Davida koji je roen posredstvom Duha svetoga. U Lukinoj verziji on je takoe Davidov potomak, ali sa mnogo duim rodoslovom koji vodi ak do Adama. U Luke se spominje i predskazanje o Marijinom udesnom zaeu, te o posredovanju Duha u tom neobinom inu. Epizoda o poseti pravednog Simeuna Isusovom domu, koja pomalo podsea na stariji, budistiki mit o roenju Bude akjamunija, nalazi se jedino u Lukinom jevanelju. U Matejevom spisu spominjuse,opet,nekimudracisIstokakojisu,videviSpasiteljevuzvezdu,dolidamu se poklone u Jerusalimu. Evanelisti spominju i varo Nazaret u kojoj je Isus odrastao i odakle (ili, pak, iz oblinjeg Seforisa)vodi poreklo njegova mati Marija. Marijin mu Josif biojedrvodelja,kojijezaenuuzeoverenicuzatrudneluodSvetogDuha.Iakoseobino veruje da jeJosif bio puno stariji od Marije, ta pretpostavka se ne temelji na izvetajima evanelista. Iz jevanelja jo saznajemo da je Isus imao brau (Jakova, Josiju, Judu i Simona) i sestre koje, meutim, nisu imenovane. U Marka se i sam Isus naziva drvodeljom,tobimogloznaitidajeontajzanatpreuzeoodsvogaoca. Mati Isusa Hrista je u hrianskim religijskomitolokim predstavama prikazana kao savreni lik devicemajke. U jednom poznatom Isaijinom proroanstvu govori se o buduem roenju Emanuela (bukvalni prevod Bog je s nama), kojee doneti utehu i blagostanje za ceo Izrael. Ba to proroanstvo dovode evanelisti Matej i Luka u neposrednu vezu sa zaeem i roenjem Hristovim. Kanonska jevanelja daju, inae, malo podataka o Mariji, tako da se potpunija slika o njenoj linosti moe dobiti tek ako se uzme u obzir obimna apokrifna i hagiografska literatura, narodne legende i srednjovekovnaikonografija.Nekeodtihlegendisakupljenesuusrednjemvekuuitave zbirkeukojimasevrlopodrobnoopisujumnogidogaajiizBogorodiinogivota.Prema tim matovitim opisima, ona se jo kao trogodinje dete vaspitavala u Jerusalimskom

~61~

hramu, bavila runim radom i primala hranu iz ruku anela. S dvanaest godina se zavetovala na veno devianstvo, a u galilejskom Nazaretu joj je arhanel Gavrilo najavioroenjeSinabojeg. Kada je o novozavetnim tekstovima re, neto potpunije svedoanstvo o Mariji Bogorodici nalazi se u prologu Matejevog i Lukinog jevanelja. Tu se, izmeu ostalog, govori o njenoj veridbi za pobonog drvodelju Josifa, rodbinskim vezama s Jelisavetom, majkom Jovana Krstitelja, i njihovom susretu u kui Zaharijevoj, Hristovom roenju u Vitlejemu i privremenom bekstvu porodice u Egipat, te o povratku iz Egipta u Nazaret i Isusovom detinjstvu. Epizoda o bekstvu u Egipat verovatno je inspirisana biblijskom knjigom Izlazak, gde Mojsije izbegava faraonovu srdbu beanjem u zemlju Madijansku. Isus bi tu, dakle, predstavljao nekog novog Mojsija. Mati Isusova se pojavljuje i u nekim epizodama Jovanovog jevanelja: na svadbi u Kani Galilejskoj, gde jojsesinprilinoosornoobraa;uKafarnaumu,zajednosHristovombraomiuenicima i, najzad, neposredno uoi Isusove smrti na krstu, pored apostola Jovana. Kratko se Marija spominje i u Delima apostolskim, u drutvu apostola i drugih ena, za vreme zajednikemolitveposleHristovogvaznesenja. Marija, mati Isusova, proglaena je Bogorodicom na crkvenom saboru u Efesu 431. godine. U pravoslavnom predanju ona ravnopravno s ostalim apostolima uestvuje i u rebu kojim je odreena njihova budua misija. U toj verziji ona svoje poslednje dane provodi u Gruziji, to se dovodi u neposrednu vezu s njenim mistinim pojavljivanjem kroztzv.iversku(gruzijsku)ikonu.PremajednojdrugojvarijantimitaoBogorodici,ona je svoju starost mirno doekala u kui Jovana Bogoslova u Efesu, predana molitvama i runom radu. I u katolikoj, i u vizantijskoruskoj ikonografiji, znaajan motiv iz tog predanja je uspenje Bogorodiino, predstava koja se temelji na nekim apokrifnim izvetajimaonjenomtelesnomvaskrsenju. Jevanelja gotovo uopte ne opisuju period izmeu Hristovog roenja i krtenja, odnosno njegovog mesijanskog propovednitva koje traje svega nekolike godine. Tek malo pomena o njegovom detinjstvu i mladosti (to, najverovatnije, predstavlja deo neke docnije uobliene legende) nalazi se na svretku druge knjige Jevanelja po Luki gde se govori o tome da je Isus, kada je imao svega dvanaest godina, vodio razgovore s nekimuiteljimauJerusalimskomhramu. Pored povesti o krtenju, sva tri jevanelja sadre, kao jednu od prvih epizoda iz Isusovogivota,ipriu,legenduonjegovomboravkuuJudejskojpustinji.Ovaepizodaje u jevaneljima naroito vana, jer tek posle 40 dana provedenih u pustinji Isus poinje svoje propovedanje i okupljanje uenika. Boravak u pustinji predstavlja tako neku vrstu njegovog oienja i pripreme za javno delovanje. Prema starom verovanju naroda iz okolineJordanaiMrtvogamora,pustinjajeboraviteneistihduhova.Judejskapustinja je bila i redovno boravite Jovana Krstitelja, askete i pustinjaka koji u jevanelju propoveda skori dolazak Mesije. Jovan je ve krtavao u pustinji i propovedao krtenje kao pokajanje za oprost grehova, kada Isus dolazi na Jordan. Isus je od Jovana primio krtenje ali, po svemu sudei, i tradiciju asketskog ivota i boravka u pustinji poteklu jo

~62~

od proroka Ilije. U Marku se opisuje kako Duh sveti u liku goluba silazi na Isusa prilikom krtenjadabiga,odmahzatim,izveoupustinju.AtektujemladiNazareaninsavladaoi poslednjupreprekukojamusepostavljalanaputuizmeunjegovogdotadanjegivotai mesijanskogpropovednitva. Isus je svoje uenje saoptio najpre samo uskom krugu najbliih i najprivrenijih uenika, da bi tek docnije njegovo jevanelje poelo da se propoveda i ire, u narodu. Hristos je prvo odabrao nekoliko ribara, svojih najodanijih uenika, da ih uini "ribolovcima ljudskijem". To su bila braa Simon (Petar) i Andrija Jonini i Jakov i Jovan Zevedejevi. Ubrzo se okupilo i svih dvanaest uenika. Novozavetna jevanelja puna su pria oudesnim delima Isusovim: isceljivanju bolesti, isterivanju zlih duhova, hodanju po vodi, stiavanju oluje, podizanju mrtvih, nahranjivanju 5.000 ljudi sa samo pet hlebovaidveribeisl.Najveibrojtihpriaponikaojeunaroduipredstavljaizrazoptih duhovnihprilikauGalilejiiJudejiuprvomveku.Nekeodtihpripovestiimaju,meutim,i svoj zasebni, simboliki i alegorijski smisao, naroito u Jovanovom jevanelju. Isusova udesa okupljala su, najzad, i sve vei broj pristalica oko novog uenja. Njegove propovedi, onako kako su ih zabeleili evanelisti, imaju oblik saetih mudrih izreka i aforizama, dok su njegove izreke i parabole britke, slikovite, dinamine, nabijene emocijama,paostavljajumomentalnodejstvonasluaoca. Za razliku od prikaza ivota, jevanelja veoma detaljno opisuju Isusovo hapenje, osudu i surovo pogubljenje. Moemo samo pretpostavljati zato je Isus uhapen i razapet na krstu. Reklo bi se, najpre, na osnovu onoga to znamo iz izvora, da Isusov pokretnijebioniukomsluajumilitantan.Najbliisledbenici,apostoli,nisubilinitoliko brojni pa, prema tome, nisu predstavljali ni vidljivu opasnost za rimske vlasti. S druge strane, Isusovo uenje o carstvu bojem, kao i posledice tog uenja na drutveno istorijsku realnost Jevreja uoi predstojeeg rata s Rimljanima (6670. g. n.e.), mogli su da predstavljaju izvesnu smetnju vlastima, naroito u vreme kada se veliki broj hodoasnika okupio u Jerusalimu da proslavi Pashu. U tom kontekstu bi se ak moglo pretpostaviti da su glasine koje su kruile oko Isusa i njegove zajednice dole i do guvernera Pontija Pilata i da je Hristovo hapenje i raspee moglo uslediti kao nekakvo kanjavanje za primer kako bi se spreile mogue pobune u Jerusalimu i Judeji u tom, inae, uzburkanom periodu. U skladu s tim je izvetaj da je Isus bio tajno uhapen, predat rimskim vlastima i brzo pogubljen, tako da nije postojao rizik od ire narodne pobune. ini se da je kazna koja je usledila bila vie usmerena na to da se umiri mnotvo u Jerusalimu, koje Isusa inae masovno oznaava kao Mesiju jo nedelju dana uoi Pashe, nego to je sam pokret, predvoen tim Mesijom, predstavljao opasnost za Rimljane. Isusovo pogubljenje na krstu je, doista, bilo brzo, nemilosrdno i okantno, to je upravo efekat koji bi Rimljani eleli da postignu. Tek docnije su autori i prireivai jevanelja pokuali da ublae ulogu rimskih vlasti, i krivicu za Isusovu smrt u veojmeriprebacenadrugeJevrejeinjihovelidereuJerusalimu. Uetvrtom veku, kada hrianstvo postaje i zvanina religija Rimske imperije i kada ovi tekstovi poprimaju i svoj zavrni oblik, hriani su morali biti dosta obazrivi i politikikorektniunainunakoji suprikazalismrtsvoga Mesije.Tuje,svakako, dolo

~63~

idoizvesnogretuiranjaiskidanjabardelaodgovornostisrimskihvlasti. Zanimljivo je i to da se o Isusu i njegovoj smrti gotovo nita ne zna iz del tadanjih rimskih i jevrejskih istoriara, a do danas nije tano utvrena ni godina Isusovog pogubljenja(pretpostavljasedajetobilouprolee30.ili33.godinen.e.).

ISUSHRISTOSUHRIANSTVU
U hrianskoj religiji Isus Hristos je Sin Boji, Spasitelj, druga boanska osoba Svete Trojice. U novozavetnim tekstovima Isus Hristos ima vie imena i epiteta: on je "Spasitelj", "Sin oveji", "Sin boji", "Sin Davidov", te "Gospod", "Uitelj" i dr. Novozavetne pripovesti o Isusu kao Spasitelju naslanjaju se u velikoj meri na legendu i mit o Mesiji u delima jevrejskih proroka. Na primer, u jednom od najznaajnijih proroanstava proroka Isaije govori se o buduem dolasku Mesije "bojeg sluge" i izbavitelja izraelskog naroda. Prema Isaijinom predskazanju, taj pravedni sluga e na sebe preuzeti greheitavog naroda i doneti mu spasenje. Put njegov treba da bude put patnje, ali i slave. Hebrejski prorok ga zamilja kao "prezrenog i odbaenog izmeu ljudi", "vinog bolestima", kao onoga koji e biti "ranjen za nae prijestupe, izbijen za naa bezakonja". Istovremeno, on e sa sobom doneti pravdu, mir i spasenje. U Isaijinomopisujavljaseznamenitavizija"bojegjagnjeta"toedatisvojivotkaortvu zaiskupljenjeljudskihgreha. Ranohrianska ideja o Mesiji kao boanskom Spasitelju u izvesnom je raskoraku s uenjem starozavetnog Nauka (Tore), gde se ne doputa mogunost ikakvog posredovanja izmeu svemonog JHVH i jevrejskog naroda u liku nekakvog spasitelja kojibiipriblinobioravanBogu.UopisimaevanelistatajMesija,Hristos,razlikujese,u manjoj ili veoj meri, od onih predstava i vizija koje su docnije zaokupljale jevrejske proroke i apokaliptiare. Ta odstupanja su, pod uticajem razliitih kulturnoistorijskih i ideolokih promena, vremenom bivala sve izrazitija i upravo na njima se postepeno obrazovala i jedna sasvim nova svetska religija hrianstvo, koja svoje ime duguje ba onoj drevnoj legendi i uenju o dolasku Mesije. Naime, re Hristos je grki prevod hebrejskeimenicemaiahkojaznai"pomazanik","Mesija".Uhrianstvuse,meutim, jevrejskaidejaoMesijikaobojemizabranikuipomazanikurazviladopredstaveoHristu kaoBogu,odnosnoSinubojemu"biolokom" smislu. Urazvijenijojhrianskojdoktrini SinbojijestogaiosobaSveteTrojice. Centralna tema Isusovog propovedanja jeste upravo uenje o carstvu bojem. Ta ideja tumaena je, po svemu sudei, jo za Isusova ivota, a naroito posle njegove smrti, na razliite naine. Na jedan nain shvatali su je, na primer, Hristovi uenici, apostoli, kao i docniji predvodnici nove, hrianske zajednice. Drukije su, opet, toj ideji pristupali fariseji, pripadnici znaajne jevrejske religijskopolitike partije, i drugi jevrejski poznavaoci Biblije. Carstvo boije seas shvata bukvalno, kao odreeno mesto na zemlji ili nebu,as kao boja vladavina (u duhu jevrejske Biblije) ili, opet, kao neto

~64~

to tek treba da nastupi u blioj ili daljoj budunosti. To poslednje gledite prihvatila je i hrianska Crkva, u smislu predstave o dolazeem carstvu Hristovom, njegovom povratkuupratnji"nebeskevojske". Isus Hristos je u svojim nastupima dosta nepredvidiv: on ume da se nae u stanju potpunog blaenstva, a zna da ispolji i jarost i bes; ponekad biva u molitvenom zanosu, pun milosra, ali je i u stanju da prokune sve one ljude (pa iitave gradove) koji mu se suprotstavljaju.Ondolaziiodlazi,isceljujebolesne,pazatimnestaje,povlaiseutiinu, a ume da bude i zaslepljen od srdbe, izgonei, na primer, fariseje iz Jerusalimskog hrama. I sve to u ime Boga. Ba u tim opisima Isus i najvie izgleda kao autentina, istorijskalinost,kaopraviSinoveji,dokzamitolokesadrajetuimanajmanjemesta. Za nekolike godine svog propovednitva Isus, s neprekidnim zanosom i strau, objavljujeveruuBogapocelojGalilejiijednomdeluJudeje,dabi,ubrzo,nasurovnain bio optuen i raspet na krstu. Od tog dogaaja u jevaneljima istorija ponovo ustupa mesto mitu, a galilejski Sin oveji vaskrsava, poput nekog drevnog sumerskog ili egipatskog boanstva (Tamuz, Oziris). Povest o stradanju, smrti i ponovnom pojavljivanju boanstva dobro je poznat motiv, prisutan u veini antikih mitova. Ono to je, pak, posebno karakteristino za hriansku tradiciju jeste unoenje mnotva simbola, prorokih vizija u taj obrazac. Prva tri jevanelja slau se, recimo, u tome da je neposredno uoi Isusove smrti pomraenje zahvatilo celu Zemlju, a "zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno". Zatim se grobovi otvorie, ustae mnogi i prikazae se ljudima. Svi ovi simbolini dogaaji treba da u jevaneljima potvrde samo jednustvar:IsusHristoszaistabeeSinboji. etrdeset dana posle svog vasksenja Isus se, prema Markovom i Lukinom kazivanju, uzneo na nebo da bi potom samom Bogu seo s desne strane. Neto iri opis tog dogaaja dat je u jednoj zasebnoj verziji, na poetku Dela apostolskih. U Jovanovom jevanelju uobliena je, najzad, i jedna sasvim zasebna teolokomitoloka koncepcija o IsusukaovenojboanskojRei(Logosu),posrednikuizmeuBogailjudi.Jodaljeodte kanonskepredajeoHristovomivotuiuenju,prvihrianskignosticii mistiarishvatali su,jokrajemprvogveka,mitoIsusovomvaskrsenjuviesimbolino,doivljavajuisvog Spasiteljapresvegakaoduhovnupojavu,privid. Kao istorijska linost, Isus iz Nazareta je najvie pripadao onim tokovima u jevrejskoj religiji prvog veka u kojima su se, s vremena na vreme, pojavljivali razni proroci, mesijanski harizmatiari i svete linosti, tzv. hasidi. Posle Isusovog raspea, njegov pokret ubrzo se proirio i premestio van svog matinog, palestinskog konteksta u Rim, Siriju, Malu Aziju, Grku, Egipat u jedan vie helenistiki, kosmopolitski, grkorimski svet iji su jezici i religije bili bitno drukiji od onog to je sam Isus propovedao u Palestini. Ljudima iz takvog kulturnog i duhovnog okruenja morao je ve apostol Pavle da prevodi i prilagoava ideje koje su poticale iz tradicionalnog judaizma. A upravo kroz tajproceshelenizacijeizvorniIsusovpokretmoraojebitiiznatnotransformisandabina kraju postao i jedna potpuno nova, univerzalna, svetska religija jasno odvojena od judaizma.

~65~

HRIANSTVO
Hrianstvo je danas, sa oko dve milijarde vernika, najvea i najrasprostranjenija svetska religija. Poreklo, glavna uenja i ime ove religije neposredno se temelje na linosti Isusa Hrista, njegovom ivotu, smrti i poukama zabeleenim u jevaneljima i drugimspisimaNovogazaveta.NazivhrianstvopotieodreiHristosgrkogprevoda hebrejske imenice maiah koja znai "pomazanik", "Mesija". Hrianstvo je nastalo u prvomveku,uistonimprovincijamaRimskeimperije,aIsusovisledbenicisupoprviput nazvani hrianima u sirijskoj Antiohiji, oko 50. g. n.e. Isus iz Nazareta u Galileji, rodonaelnik ove religije, jeste, nesumnjivo, centralna linost ne samo u istoriji hrianstva, ve i itave jedne kulture i civilizacije kojoj je ta religija, tokom puna dva milenijuma,dalasvojedominantnoobeleje. Hrianskecrkvesedeleutrivelikegrupe: Pored njih, u porodicu hrianskih crkava ubrajaju se i Prehalkidonske crkve (tzv. monofiziti), Crkva istoka (nestorijanci), dok veliki broj razliitih sekti i denominacija (prelazni oblik religijskog organizovanja izmeu sekte i crkve), koje mahom potiu iz protestantizma,svojauenjatakoevezujezaIsusaHrista.Otudadanasusvetuimavie od20000zasebnihhrianskihcrkava,denominacijaisekti. Rimokatolikacrkva, Istonepravoslavnecrkvei Protestantskecrkve.

POECIHRIANSTVA
Svet u kome je roen Isus iz Nazareta i u kome su sastavljena jevanelja bio je, u religijskom smislu, jedan vrlo raznolik svet. ivot u njemu odvijao se unutar granica velike Rimske imperije ije stanovnitvo je, u doba cara Avgusta (31. g. p.n.e. 14. g. n.e.),brojalooko7080milionaljudi.Dogaajikojiseopisujuujevaneljimazbilisuseu rimskoj provinciji Palestini i pripadali su stoga zvaninoj istoriji carstva. U Palestini je u Isusovo doba (prva treina prvog veka n.e.) ivelo oko tri miliona stanovnika. To je bila etnikimeovitaprovincija,sjevrejskomveinom,ukojojsusegovorilaaketirijezika: hebrejski,aramejski,grkiilatinski. U rimskoj dravi praktikovani su razliiti oblici religijskih verovanja i rituala, kultovi i misterije: kult rimskog imperatora, ali i kult boga Mitre; misterijske religije, ukljuujui oboavanje Velike Boginje, egipatske misterije posveene Izidi i Ozirisu, ali i vera u jednog, jevrejskog Boga oznaenog s etiri slova hebrejskog alfabeta JHVH. U kojoj meri je osvetljavanje najranijeg, judeohrianskog perioda u istoriji nove religije

~66~

znaajnoizarazumevanjenjenevodeelinostiIsusaizNazareta? Kada je re o istorijskom Isusu, tu prvenstvo imaju tri jevanelja Markovo, Matejevo i Lukino iz kojih najvie saznajemo o njegovoj linosti i uenju. Ova tri jevanela nazvana su sinoptikim jer dele veliki deo zajednike grae, pri emu se njihovi tekstovi mogu paralelno pratiti jednim pogledom (gr. synopsis). U istorijskom smislu, tu je re o voi jednog od mnogih religijskih pokreta u Palestini pod rimskom upravom. Jevrejski istoriar toga doba, Josif Flavije, potvruje da su ideje o dolasku Mesije i spasenju bile dosta rairene meu Isusovim savremenicima. Eshatologija, uenjeoposlednjimstvarimakojeenastupitinakrajuistorije,bilaje,zapravo,meu starimJevrejimaoduveknesamoreligijska,veipolitikastvar. U takav istorijski kontekst bismo mogli da stavimo i tradiciju o Isusovom hapenju, osudi i pogubljenju pod rimskim vlastima, koja je vrlo detaljno opisana u jevaneljima. Tu se, meutim, prepoznaju i bitne razlike u odnosu na druge jevrejske religijsko politike i mesijanske lidere i njihove zajednice. Jedna od najvanijih razlika je, svakako, toto,osimIsusa,nikodrugiodlanovanjegovezajednicenijebiouhapenilipogubljen u vezi s dogaajima koji su usledili uoi velikog praznika Pashe u Jerusalimu. Kada je re o rimskoj istoriografiji prvog veka, moramo se, najpre, zadovoljiti ogranienim izborom tekstovaukojimasehrianiuopteispominju.Nekeodtihzabelekinalazimoudelima vrsnih istoriara kao to su Tacit, Svetonije, Josif Flavije i Gaj Plinije Mlai. Meu tim tekstovima nalazi se i svedoanstvo od izuzetne vanosti: direktna, i od hrianskih izvora nezavisna, potvrda o tome da je Isus Hristos bio istorijska linost. Osvrnimo se kratkonaTacitovizvetaj. U jednom od svojih spisa (Anali 15.44) Tacit se osvre na dogaaje koji su pratili izbijanje velikog poara u Rimu u periodu Neronove vladavine (64.g. n.e.). Taj tekst je dragocenzaistoriareranoghrianstvabarizdvarazloga.On,sjednestrane,osvetljava jednonedovoljnopoznatorazdobljeuistorijihrianskeCrkvekadasu,kakoseveruje,u progonima hrianauRimustradaliiapostoliPetariPavle.Sdrugestrane,uAnalimase nalazi i izuzetno vano svedoanstvo o pogubljenju Isusa Hrista pod Tiberijem, ba u vreme kada je Pontije Pilat bio guverner Judeje. S obzirom na to da je ovaj izvetaj potekao iz nehrianske sredine, tavie, iz ruke jednog od najveih antikih istoriara, ak i najvei skeptici teko mogu osporavati injenicu da je Isus Hristos bio istorijska linost, koja je, kao to i jevanelja kazuju, stradala posle sudskog procesa kojima je verovatnorukovodioPontijePilat. NavedimotajznaajniodlomakizTacitovihAnalaucelini: "Ali ni ljudski napori, ni careva tedrost, ni obredi oienja nisu izbrisali sramotu, nisu prekinuli prie da je poar zapaljen po nareenju. Da stane na put glasinama, pronae Neron krivce i stane ih kanjavati probranim mukama. To su bili ljudi omraeni zbog zlodela koja suinili, a koje narod nazivae hrianima. Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata; potisnuto samo zamalo, ovo gnusno praznoverje izbilo je i rairilo se ponovo, ne samo po Judeji, gde se

~67~

to zlo i rodilo, ve i po Rimu, gde se stiu i neguju sve mogue sramne i gadne vere sa svih strana sveta. Najpre su pohvatani ljudi koji su ispovedali tu veru, a zatim su oni prokazali itavo mnotvo drugih. Njima nije dokazana toliko krivica za podmetanje poara koliko mrnja na ljudski rod. Pogubljenje hriana sluilo je ostalima za zabavu: oblaili su ih u koe divljih zveri, putali pse da ih rastru, raspinjali su ih na krstove i palili, poput buktinja, kad se spusti no. Neron je dao svoje vrtove za te predstave, prireivaocirkusneigrei,odevenukoijakoodelo,umeaobisemeusvetinu,ilibisa svojim kolima i sam uestvovao u trkama. I mada su hriani inae bili krivi i zasluivali najteukaznu,raalaseunarodusamilostpremanjimajersupadalikaortvesvireposti jednogoveka,anezaoptedobro". Pored samog svedoanstva o Isusovoj smrti, jo nekoliko podataka privlai panju u ovom jezgrovitom odlomku. Godine 64., kada je u Rimu izbio veliki poar, sledbenici Isusa Hrista u toj prestonici bili su ve nazivani "hrianima". To je, svakako, u skladu s podatkom iz Dela apostolskih da su se, desetak godina ranije, pristalice Isusovog "puta" uAntiohijipoprviputpoelenazivatihrianima.UTacitovomizvetajupotvrenojeda jetanovareligijaponiklauPalestini(Judeji)tedaseubrzorairilaipoRimu.Primetnoje tu Tacitovo nastojanje da krivicu zbog samog poara prebaci na Nerona ali, iako on bar donekle saaljeva hriane u pogledu nepravedne sudbine koja ih je zadesila, uzdrani, konzervativni istoriar ipak smatra da su oni krivi to uopte podleu svom "gnusnom praznoverju". Zbog toga, ako ni zbog ega drugog, oni, po njemu, zasluuju najteu kaznu. U svakom sluaju, Tacitov neprijateljski stav prema hrianima je dodatni argumentuprilogautentinostinjegovogprikaza. Slika o ranoj crkvi koju dobijamo iz hrianskih dokumenata s kraja prvog i poetka drugog veka prilino je raznolika, ponekad i protivrena. S jedne strane, re je o relativno statinoj, hijerarhijskoj instituciji koja je izrazito patrijarhalna i pragmatina u pogledu svog unutranjeg ureenja. S druge strane, najraniji hrianski pokreti imali su obeleja dinaminih, idealistikih zajednica u kojima su apostoli i putujui uitelji, harizmatske linosti, imali prilino radikalne poglede na porodini ivot, versku hijerarhiju i privatno vlasnitvo. Taj drugi socijalni model je stariji, i mogao bi se dovesti u vezu s istorijskim pokretom Isusovim. Prvi model je, pak, docniji, ali ba taj oblik crkvene organizacije, koji se uglavnom stabilizovao tokom drugog i treeg veka, najvie jedoprineoopstajanjuhrianskecrkveudobavelikihprogona. Iz pisama apostola Pavla, najstarijih tekstualnih izvora za prouavanje ranog hrianstva, doznajemo, na primer, da u oblasti u kojoj je on propovedao nije bilo nikakvih posebnih crkvenih graevina. Religijska sluba obavljala se uglavnom po privatnimkuama,acrkvisepristupaloposlekrtenjakomejeprethodioduipripremni period. Crkva je tako predstavljala svojevrsnu "liturgijsku zajednicu" u kojoj se proslavljala Isusova Poslednja veera i uestvovalo u svetoj tajni njegovog tela i krvi. U tom najranijem periodu hriani su predstavljali samo jednu religijsku sektu, relativno malu religijsku zajednicu koja se borila za svoj opstanak u irem, neprijateljskom okruenju.lanovi te zajednice vodili su poreklo iz razliitih drutvenih slojeva. Neki su bili bogati i imali robove, dok su drugi, opet, i sami bili robovi. Iz ovakvih spisa vidi se

~68~

jasno da su se prve crkve nalazile u gradovima i da je bilo potrebno izvesno vreme dok se hrianstvo proirilo i u seoskim podrujima. Znamo, na primer, da su prve crkve osnivane u Jerusalimu, Antiohiji, Efesu, Korintu, Aleksandriji, Filipima, itd. Treba, meutim, imati u vidu da je sam Isusov pokret bio izrazito orijentisan prema ruralnim regijama u Galileji, Samariji i Judeji. Hriani su, dakle, bili prisutni i u gradu i na selu, a Isusovamisijabilajeuglavnomusredsreenanaruralneoblasti. U takvom okruenju, prvi Hristovi sledbenici razvili su svojevrsni kodeks ponaanja i nain ivota. Iz Dela apostolskih doznajemo, na primer, da su apostoli i drugi vernici u Jerusalimudelilisvojuimovinu.Isusoveizrekezabeleeneujevaneljimarazotkrivajujo tritipinekarakteristiketeranehrianskeideologije. Prvo, apostolski poziv podrazumevao je, u velikoj meri, odricanje od kunog ivota i stalnog boravka u nekom mestu, pa se tako meu ovim misionarima, ukljuujui, naravno, i samog Hrista, poeo iriti svojevrstan "ideal beskunitva". Da bi se pristupilo Isusu i njegovom uenju, poeljno je bilo napustiti svoje ognjite, kuu, vlasnitvo. Ideal beskunitva bio je, izgleda, dosta rasprostranjen meu hrianima tokom prva tri veka. Jedanodpraktinihrazloganjihovestalneselidbeilakogodricanjaodsopstvenogdoma bio zbog toga to suesto bili proganjani. Prema Uenju dvanaestorice apostola, spisu s poetka drugog veka, pravi hrianski prorok nikad ne ostaje na jednom mestu due od dvatri dana. On takoe ne prima novac, ve je, kao i radnik, "dostojan hrane svoje", pa muuvektrebaponuditiprvinusvinogradaiodstoke. Prema Isusovim izrekama, druga upadljiva karakteristika apostolskog i prorokog ivota bila je odricanjeod porodinih veza. Naputanje stalnog doma podrazumevalo je, svakako, i raskid s familijom. Prema Markovom izvetaju, uenici su naputali kue, njive, rodbinu. Neki od njih morali su ak da prekre i minimalne obzire prema lanovimasvojihporodica,ukljuujuiinjihovosahranjivanje.Urealnimuslovimaivota, meutim,nijebilotakolakoraskinutisvevezesasvojomporodicom,pasunekiapostoli naputovanjavodiliisvojeene. U jevaneljima se, najzad, u skladu s tim ranim kodeksom ponaanja, preziralo bogatstvo i privatno vlasnitvo. Blago ne treba sakupljati na zemlji, "gde moljac i ra kvari", ve na nebu, kao to to savetuje Matejev Isus (Mt 6.1921). To je, u pravom smislurei,bioivotprovedennaputu.Potrebnojesveizgubitidabisesvedobilo.Ako, na primer, prorok zatrai novac, to znai da je on lani prorok; ako na istom mestu, u istojkui,onostanedueodtridana,opetbisezanjegamoglotvrditidajelaniprorok. AsamIsusjegovorio:"Kojivasprima,meneprima;akojiprimamene,primaonogakoji mejeposlao".Ili,opet:"Trai,ibietidato". IzsvegaovogamoglobisezakljuitidajeIsusHristosustvaribioprviodtihputujuih uitelja, proroka, harizmatiara. Navedene izreke iz jevanelja su autentine to, naravno, moe znaiti samo to da su one, bar u poetku, dosledno sprovoene u svakodnevnom ivotu. Ako, dakle, pod crkvom podrazumevamo samo neku lokalnu instituciju u kojoj se povremeno okupljaju vernici kako bi uestvovali u liturgiji iliuli po

~69~

neku propoved, onda se moramo sloiti s tim da u sociolokom smislu ba i nema kontinuiteta izmeu Isusovog pokreta i hrianstva iz docnijih vekova. Hrianstvo je, naime, moralo da se znatno transformie kako bi se od tog prvobitnog, idealistikog pokreta pretvorilo u statinu, vrsto ustanovljenu crkvenu organizaciju. Taj preobraaj imao je, meutim, dalekosene istorijske posledice: jedna relativno beznaajna judejska sekta iz prvog veka postala je na taj nain nova, svetska religija. Putujui uitelji, apostoli, proroci i iscelitelji koji su sebe, bez razlike, smatrali Isusovim sledbenicima, preneli su novo uenje iz Galileje, Judeje i Samarije u druge krajeve Rimske imperije. Tako je rano hrianstvo postalo preteno gradska, urbana religija. U sociolokom smislu, moe se, dakle, uoiti razlika izmeu ruralnog (seoskog) i urbanog (kosmopolitskog) okruenja u kome se razvijalo rano hrianstvo, a zatim i razlika izmeu radikalizma putujuih propovednika i statine hijerarhijske institucije iz kasnijih vekova.

~70~

MITOLOGIJAKUR'ANA

Beltz,Walter,MitologijaKurana,GrafikizavodHrvatske,Zagreb,1982,524

UVOD
Islam, najmlaa od velikih svjetskih religija, nailazi na zanimanje sadanjice jer su se arapski narodi oslobodili kolonijalne zavisnosti i oivljuju vlastitu kulturu, ijim najvanijim komponentama pripada Islam, temeljen na Kur'anu onoj knjizi koju je arapski prorok Muhammed sastavio poetkom sedmog stoljea n.e. Kur'an je i danas jedna od najvanijih spona koja povezuje narode Arapskoga poluotoka, Srednje Azije i Sjeverne Afrike s muslimanima u jugoistonoj Aziji. Za sve njih Kur'an je jedina valjana objava njihova boga Allaha svakom vjerniku muslimanu. No Kur'an pored svog vjerskopovijesnog znaenja zasluuje kao povelja o utemeljenju arapske nacije vee i dalekosenije zanimanje no to su mu ga do sada poklanjale pojedine discipline arabistike. Naime, kad je Muhammed sastavio Kur'an, a sure, pojedina poglavlja Kur'ana se irile, oko Prorokove domovine zaratila su se stara suparnika carstva Perzija i Bizant. Tako je Prorokovo poslanje, prvobitno posveeno obnovi vjerskog udorea i obiaja, dobilo takoer eminentno politiku funkciju, jer je poslanje o jedinom i jedinstvenom bogu Allahu izazvalo pokret okupljanja arapskih plemena. Muhammed je iz svoje domovine Meke, jer se osjeao pozvanim da dokine vjersku mnogostrukost svoje okoline u jednoj novoj vjeri, koja je priznavala samo jednog Boga, jedno Sveto pismo i jedan zakon,ijim je vjesnikom i posrednikom trebalo da bude samo on. Kad su ga stali proganjati u Meki, obratio se Medini. U tom je gradu poloio kamen temeljac svoje vjerske zajednice. Zato je za sebe pridobio Medinu, pokuao je osvojiti druge gradove i plemena za svoju novu vjeru, koja je, usporeena s uenjima i predodbama idovstva, kranstva i preostacima staroarapske plemenske pobonosti, bila bitno jednostavnija, jasnijairazumljivija.Novosteenojedinstvovjereodgovaralojepritiskumerkantilnihsila u arapskim gradovima u pravcu jedinstva koje bi osiguravalo jedinstvo trgovakih putova. Muhammedu je koristilo to se zaotrila drutvena situacija, ijem je rjeenju pridonio a da nije predvidio ono to je njegovo prorotvo, Kur'an, izazvalo, naime, dae islam jednom obuhvatiti pola svijeta. Muhammed je bio poteen udesa mnogih osni vaa sekti da nakon poetnih primjetnih uspjeha mora krljaviti kao lokalni svetac. Muhammed i njegov bog Allah postali su velikima jer se njihov nastup zbio u povoljnom trenutku, a on je posjedovao osobine koje su gainile najsposobnijim da slui velikim drutvenim potrebama svoga vremena (Plehanov). Ideja o jednom bogu odgovarala je nalogu trenutka, veliko doba oslobodilo je veliku ideju. S dobrom poreznom reformom ili prijedlozima za popravljanje drutvene strukture Muhammed bi postao mjesnom

~71~

znamenitou; no pjesnika snaga njegove ideje zahvatila je arapska plemena, koja se opremie za provalu, vidjevi kako su se velika carstva Perzija i Bizant iscrpila dugogodinjim borbama i potkopala sigurnost trgovine, koja je pripadala ekonomskim temeljimaarapskihnaroda. To neponovljivo znaenje Kur'ana i njegova dananja valjanost u islamskim zemljama navode na podrobnije bavljenje, pogotovu to je to knjiga raznovrsno povezana sa svetim predajama idovstva i kranstva. idovi i krani bili su za Muhammeda predstavnici najutjecajnijih vjerskih skupina na Orijentu, pri emu su krani bili ras preniumnotvomalihgrupa,kojesusemeusobnoborileipredbacivalesikrivovjerje. Suelivi se s tom zbrkom i rascjepom, Muhammed je doao na ideju da istina mora leatiuvjeriusamojednogaboga,kojibitrebalobudebogidova,kranaisvihostalih ljudi, naroito Arapa. On je sada teio tome da nauava kako je taj bog jedini bog svih vremena, koji se, dodue, vie puta ponovno javljao ljudima, no oni ga, ne raunajui nekeiznimke,nisushvatili.Aunjemu,Muhammedu,dajebogusavriosvojuobjavu,pa bi ga sada morali slijediti krani i idovi, narod posjednika Knjige, kao i svi ljudi, da bi pravilno razumjeli svoju vjeru. On je na brojnoj mitskoj grai iz idovstva i kranstva pokuao pokazati da je njegov nauk takoer prvobitno i istinito uenje idova i krana, samotoonijonisuznalidasevaraju.Muhammedjepregnuodaihoslobodiiznjihova neznanja. Njihovo mnogobotvo izazvalo je njegovo suprotstavljanje. Njegova tema da navjeuje Allaha kao jedinog i jedinstvenog boga Arapa, idova, krana i svih ljudi, kojembisvimoralibitiobvezaniujednojzajednici,odredilajesadrajnjegovihpjevanja, sura, u Kur'anu. Kur'an je, prema tradiciji, Muhammed stvorio u otprilike dvadeset godina. Pri tom, prema islamskoj predaji, prva objava, 96. sura, pada u 610. godinu, a posljednja u godinu Prorokove smrti; 632). Tome je sklona pretena veina (Paret) islamskih egzegeta, a drugi tu slavu priznaju 74. suri). Pojedine sure oznaene su natuknicama kao natpisima, no one ne navode sadraj. Svih 114 sura nisu poredane kronoloki, nego prema opsegu. Tako najdulje otvaraju knjigu, a najkrae zavravaju Kur'an.Kratka1.sura(onakojaotvara),kojajepremapredaji,nastalauMeki,razbijataj poredak. Pri tom se navodi o Meki ili Medini kao mjestu objave sadrani u natpisima suradanasvienemogusasigurnoubraniti,kaotosuto znalipravovjernimuslimani u Srednjem vijeku. Kur'an je Muhammedu vaio za jedino istinitu rije Allahovu. Ona je obvezivala vjernike na strogu poslunost (pri tom je izuzeto samo 200 stihova, koje su kasnije ispravili). Ovaj Kur'an_nije mogao sastaviti nitko drugi do Allaha (10. i 35. sura). To je Prorokovo mnijenje, u to svaki musliman ima vjerovati. U 69. suri kae se (stih 4548): Da je on (tj. Muhammed) izmislio bilo kakvu izjavu u Nae ime, svakako bismo ga pograbili za desnicu i presjekli mu ilu kucavicu. Stoga svaka sura poinje formulom ime Allaha svemilostivog. Samo 9. sura, u kojoj se radi o pozivu na sveti rat, nema tu uvodnu formulu. Za razumijevanje mnogih sura jo valja primijetiti da su one dijaloki sazdane. Jedna sura najee poinje nekom poukom iz Allahovih usta, prema islamskoj predaji saopena Muhammedu posredstvom arhanela Gabrijela (Dibrila). U daljnjem tekstu sure Muhammed raspravlja o toj pouci, putajui da i njegovi

~72~

protivnici i vjernici govore i zastupaju miljenja, a da ih posebno ne naznauje. Na primjer, u 76. suri, za uvodnom formulom slijedi saopenje pouke u drugom stihu: Doista nadoe vrijemeovjeku kad on bi nita spomena vrijedno. Ta se reenica proi ruje u treem stihu: Stvorismoovjeka najprije od ugruaka, da ga iskuamo, zatim mu dadosmo sluh i vid. Pokazasmo mu put, da se pokae je li zahvalan ili nezahvalan. Za nevjernike smo pripremili lance, eljezne ogrlice i plamene ognjeve. U stihovima 69. Muhammed opisuje prave vjernike. U stihovima 1011.govore vjernici (stih 1220. a) kojima se opisuje raj za pravednike. Stih 20b22. izreka je upuena Muhammedu. U 23. stihu govori Muhammed s vjernicima, a u 24. stihu saopuje im jednu boju rije. U stihovima 2527. iznova slijedi jedna nebeska pereneza koja zavrava u 2829. jednom bojom izrekom. Stihovi 3031. zakljune su opomene Proroka. Tu dijaloku formu Kur'an dijeli s mnogim drugim predislamskim orijentalnim tekstovima, a ne na posljednjem mjestu s Pavlovim poslanicama biblijskog Novog zavjeta. Sastav i raspored sura uslijedio je u vrijeme III halife Osmana (644 656) prema primjerku Prorokova pisaraZajdaibnSabita. tosedaljeirioislam,tojebitnijimpostojaoKur'anizajezikearapskihnaroda.Jezik Kur'ana, klasini arapski, arabijja, postao je knjievnim jezikom, nasuprot kojem su se odrali najraznovrsniji dijalekti i govori. Budui da je vjerska obveza svakog muslimana dausmenoizuiKur'an,akakoineznaniitatinitipisati,ipakseonmoesporazumjeti sa svakim drugim vjernikom. Jednom godinje, u mjesecu ramadanu (ramazanu), mjesecu posta, cjelokupni tekst Kur'ana recitira se u damijama, muslimanskim domovima za okupljanje. Taj obiaj, uvjetovan legendom po kojoj je Muhammed u tom mjesecu jednom od anela Gabrijela (Dibrila) saznao cijeli tekst, pripada velikim ostvarenjima Prorokova utemeljenja vjere, jer je on bitno pridonio razvitku arapskoga nacionalnogosjeaja. Kad je pod halifom Omarom zbirka sura bila zakljuena, a obvezatni tekst Kur'ana prihvaen, izvorna funkcija Kur'ana bila je ve prevladana, jer je Prorokovo Poslanje ve bilo potisnulo idovstvo i kranstvo u jezgri arapskih zemalja na Arapskom poluotoku. OnopolimorfnokranstvosasvojimuenjemoTrojstvuisvojimkultomsvetaca,svojim vjerovanjemuaneleimuenike,toserazviloukonicuarapskogdrutvakojejeteilo za jedinstvom, postalo je beznaajno, poput idovstva, koje se podjednako suprotstavljalo politikoj integraciji. Omajadi su se, dodue, mogli pozvati na Kur'an kad su eljeli da oslobode pogranine pokrajine Bizanta i Perzije iz neznanja da bi ih ukljuiliusvojdravnisklop,alisuotilidaljeodMuhammedakadsusvojuvlastproirili donakrajsvijeta. Mitske se predodbe Kur'ana mogu lako predstaviti. Allah je prvi i posljednii uzrok stvaranja (57. i 4. sura), on je isplanirao stvaranje i unitenje; budui da je svemoan, nije mu potreban ni sin niti bilo koja personificirana mo, npr. Svetoga duha, da bi djelovao.Njegovplansesvijetomprovodeproroci(pejgambri),aneli(melei)iljudikoji stoje u njegovoj slubi. Doputena su sva sredstva da bi se ovjek pokrenuo i dobrovoljno odluio za blaenstvo, ili se, pak, prepustio Iblisu (tj. avolu ili vragu) na unitenje. Pod tim vidom dobro i zlo nisu apsolutne, nego relativne vrijednosti., U

~73~

kazuistikojmaniriuKur'anusevjernicimatumainabezbrojnimprimjerimakadajeto zlo a kada dobro (npr. 24, 2565. sura). Allah jest svemogui, nita mu ne ostaje skriveno. On je svemilosrdni, koji milostivo previa pogreke vjernika i ima obzira. Kur'an poznaje za Allaha gotovo 120, prema pravovjernoj tradiciji 99 imena, koja treba daopisujuAllahovonepojmljivobie.Snjihovimtumaenjempoinjeislamskateologija, preputajui time komentatorskim strankama, sunnitima i iitima, podjednako mnogo prostora. Allah vai za stvoritelja ovjeka (71,15). Stvaranje ovjeka se opisuje kao bioloki dogaaj (23, 1315, 3055; 32,810; 35,12; 39,7 i ee). Nejasne predodbe sheme o sedam epoha svjetske povijesti jo su svakako podlogom pojedinim stihovima Kur'ana (11,8; 7,55). ovjek je posljednja stepenica stvaranja. Zbog njega je svijet stvoren. Ali kadKur'antvrdidajeAllahstvoriosvijetiovjeka,timeseizrienaelodasviljuditreba da slue Allahu i ispunjavaju njegovu volju, a da se ne pokoravaju bogovima koji nisu Allah. Muhammedov Allah je islamski dravni bog, jedan bog za jedan svijet koji moe biti samo islamski. Aneli su podreeniovjeku (7,12) iovjek se moe njima posluiti. Adam (Adem pejgamber) vai za prvog Allahova halifu na zemlji i stoga se smatra prvim prorokom. Prema Kur 'anu, nizu proroka pripadaju Abraham (Ibrahim), Ismael (Ismail), Josip(Jusuf),Mojsije(Musa)i,naravn,Isus(Isa). Istinski vjernici idu nakon smrti ravno u raj (dennet), ostali najprije moraju proi proces ienja u paklu (dehennemu), dok jednom svi ne budu sjedinjeni kod Allaha (sura52.i56.).ZatosespravomkaedaIslamiKur'animajusamojedanvjerskiprincip: Postoji samo jedan bog, a Muhammed je njegov poslanik. A Islam na hadisu i Kur'anu temelji svoje propise koji za svakog muslimana znae pripadnost islamu. On mora ispuniti (pet dunosti: 1. izjava vjerovanja, 2. dnevna molitva pet puta, plaanje poreza za milostinju (Zekat), 4. post u mjesecu Ramadanu (ramazanu) i 5. hodoae u Meku. Na izvrenje tih pet dunosti paze sami vjernici, islamu je do danas ostala stranom is povijed, ili crkveno pravo pokore kako ga je razvila rimokatolika crkva. Muhammedovi nasljednici,kojisuposlijenjegovesmrtiodluivaliosvimdvojbenimteolokimpitanjima, dolisuprijesvegaiznjegoveporodice. Razlike u shvaanju Kur'ana i njegovu tumaenju u islamu su izbile na povrinu ve uskoro nakon Muhammedove smrti. Hariditi su npr. tvrdili da svaki musliman jednim tekim grijehom sam sebe izopuje iz islama, te su kao kaznu za to zahtijevali skrueno kajanjeilismrt.Murdiitisubranili tezudasamoAllahima suditiiprosuditigrijeh,jerje on ipak svemogui i svedjelatni. Kao prethodnici ortodoksije, oni su iz tog sukoba izvukli kompromisni zakljuak da se smije nadati u spasenje onaj musliman kojiak i onda kad grijeiimajonetomalovjere,jereseAllahprisvojojpresudiobazrijetinato. Slino kao Biblija, Kur'an postavlja dogmatiare pred gotovo nerjeive probleme. Islamski dogmatiar stoji otprilike pred istim problemom kao njegov kranski kolega, naime,damoraobjasniti:akojeAllahsvestvarajuibog,zatojeustvaranjeuniogrijehi otpadnitvoodvjere.Drugedvojbesusepodigleprotivtezeonestvorenom,uAllahovoj preegzistenciji ve postojeem Kur'anu, jedne teorije koja je proizila iz kranskih

~74~

predodbi o logosu, oslanjajui se na idovsko misaono dobro. Po njoj nije sam bog stvorio svijet, nego njegova rije, zakon, koja onda zastupa boga kao njegova hipostaza. Isto su tako vrlo brzo eshatoloke predodbe Kur'ana spiritualizirane i alegorizirane. Protiv takvih teologa bijahu npr. hanbaliti. Vjerovali su u neposredno osobno djelovanje Allaha,alisuizgubiliutjecajidanasjoivesamouistimiitskimpodrujima. Rezultat je tih ranosrednjovjekovnih raspri bila spoznaja da se ispravno djelovanje i ispravna vjera uzajamno uvjetuju, priemu ostaje nepobitna temeljna istina islamskog creda da je Allah jedini bog, a Muhammed njegov prorok. Taj Muhammedov nauk naiao je na otpor idova i krana. U prvom redu, predbacili su Muhammedu da je zabludio, zamjenjujui Mojsijevu sestru Isusovom majkom, ili kad je kransko udenje o Trojstvu tako predstavio kao da se ono sastoji od tri veliine Bogaoca, Isusasina i Svetog duha. K tome se predstavljanje biblijskih likova u Kur'anu bitno razlikuje od Biblije po tome to Muhammed starozavjetne i novozavjetne linosti predstavlja skroz naskroz bez mane i prijekora. idovi i krani nisu mogli, niti su htjeli uvidjeti da su Prorokove sure bile jednako vrijedne tvorbe kao Biblija i Talmud. U Muhammedu i njegovu Kur'anu vidjeli su samo ugroavanje svoje vjere, svoje religije. Otklanjali su ga, iako se Muhammed u prikazu kranskog uenja o Trojstvu dosta slagao sa starim crkvenim heretikim osporavateljima, zbog ega se smije prihvatiti da je njegovo poznavanje kranske vjere potjecalo manje iz kanonskih biblijskih tekstova, a vie iz vi jesti o heretikim kranskim grupama s gnostikim predanjima. Jer, kranstvo u sedmom stoljeu poslije Krista bijae mnogostruko, ne jedna u sebe zatvorena veliina, kao to je i Bizantsko Carstvo istonog Rima, dodue, posjedovalo centralistiki utemeljenu upravu, ali je samo ostalo nesposobno da od vienarodne drave iz rimskog kolonijalnog nasljea stvori jednu naciju. Naime, veliko kransko carstvo Bizant, koje je od obale Dunava dosezalo do Nila, uzalud je pokualo povezati svoju dravnu ideju s jedinstvenom crkvom i poduzimalo je raznovrsne napore da razliite narode obrati jedinstvenomvjerskomuenju.Tinarodi,meutim,nezaboravljajuidaimjenegdanja carskorimska osvajaka politika otela njihovu nacionalnu autonomiju, ilavo su se drali osobitosti svoje kranske religije, koja je bila upila mnoge stare kulturne tradicije, i svojih narodnih jezika, koji su dalje ivjeli pored grkog slubenog jezika. Orijentalni narodi sauvali su svoj nacionalni identitet sve do provale islama u njihove crkve. Sada, kad su prvi halife donijeti Islam s Arapskoga poluotoka u kranske zemlje na rubu Sredozemnog mora, i kad je on kranima, kao i idovima, uz plaanje poreza prepustio sve vjerske slobode koje im je kranska vlast u Bizantu uvijek osporavala, nije naiao ni na kakav ozbiljni politiki ili vojni otpor. Islamu je i zbog toga uspjelo da u sasvim kratkom roku od sto godina, od malog pokreta za vjersku obnovu u srcu Arapskoga poluotoka postane velesilom koja zastrauje, pred kojom su drhtali nekadanji rivali u BizantuiPerziji. To se, meutim, nije dalo predvidjeti kad je Muhammed oko 750. godine roen u Meki. Pet godina nakon smrti bizantskog cara Justinijana I (525565), Bizantsko Carstvo jo se inilo nepobjedivim. Na sjevernoj granici Bizant se savezom s Avarima osigurao protiv provala Slavena. U unutranjostiinio se mir Carstva nakon ustanka Nika u Kon

~75~

stantinopolu, dananjem Istambulu, zajamenim. Ali su ispod povrine ekonomski odnosi vrili pritisak prema jednom rjeenju koje se nije bliiloak ni pomou mirovnih ugovora s monim susjedom u Perziji. Bizantsko Carstvo, koje se oslanjalo na ranomerkantilne snage i pokuavalo potisnuti feudalne snage, nije bilo dovoljno snano da svoj utjecaj tako uvrsti i u udaljenim pokrajinama da bi upravitelji provincija mogli monu feudalnu gospodu uzeti u carsku slubu. Kudikamo su vie odravali mir i red u provincijama iuvali ih da ne otpadnu time to su u provincijama neprestano proirivali feudalne privilegije. U carskim ediktima pojedine su grupe stanovnitva optuivane za kolaboraciju s Perzijancima i dravnim neprijateljima, a druge za neposluh i kivnost. Ali je za korjenite reforme nedostajalo snage. Carstvo se dralo na okupu dok nije zapravo bez borbe, jednu provinciju za drugom prepustilo islamu koji je sve vie nadirao. BizantskomCarstvunedostajalajeonavelikalinostkojabimnogemalenarodezdruila u jedan narod. Simptom unutranjeg stanja Carstva bijae takozvano ikonoborstvo, koje je gotovo dva stoljea pokretalo duhove u Bizantu. Pri tom se samo prividno radilo o pitanju smije li se u kranskim crkvama slikama iskazivati vjersko tovanje ili ne. Kad je car Leon III godine 730. zabranio taj obiaj, podigao se narod, poduprt od niega klera, osobito monaha. Uz cara stajala je samo vojska. Protiv njih, ikonoboraca, pobunili su se na cijelom dravnom podruju potovaoca ikona, i tako je tovanje ikona ponovno uspostavljeno 843. godine. Od tada slavi pravoslavna crkva prve nedjelje posta svetkovinu pravoslavlja. lkonoborstvo se objanjava unutranjopolitikim napetostima u dravi. Goleme svote novca pritjecale su preko kulta ikona u blagajne klera i stalno ga bogatile,acarskeblagajneostavljalesvepraznijima.Zbogtogasucarivojskabiliveoma zainteresirani za preraspodjelu novca. Kler je spoznao opasnost da mu bude umanjena mo i protiv te sredinje carske odluke mobilizirao jo regionalno izraene stare nacionalne instinkte. Tome je pogodovala okolnost da su upravo stara kultna mjesta, posljednji svjedoci nekadanje veliine i znaenja pojedinih predjela, i slike po crkvama, samostanima i mjestima hodoa predstavljali tradicionalne jamce jednog, makar i slabog nacionalnog identiteta. No carev poraz u sukobu oko ikona bio je samo znak nezaustavljivog raspada Bizantskog Carstva. Kranska se crkva pokazala nepodobnim sredstvomdaseCarstvoodravanaokupu,aiusebijebilatakopodijeljenadajestajala bespomonopremajasnojkoncepcijiislama. Drugo veliko carstvo koje je odailjalo svoja ticala i agente do Arapskoga poluotoka, Perzijsko Carstvo, takoer je u sedmom stoljeu bilo potresano krizama i pojavama ras padanja. Oko 550. godine pr.n.e. poloio je Kura II (Kir), pobjedom nad babilonskim kraljem Nabunaidom, temelj velikom Perzijskom Carstvu. Dijelovi staroiranske ili staroperzijske drave preivjeli su epohu Aleksandrova Carstva nepovrijeeni i postali prijenosnicima religijskog dobra Perzijanaca, mazdaizma i uenja Zaratustre iz vremena prelaska od nomadske pobonosti u prvu seljaku kulturu. Zaratustra je u osmom stoljeu pr.n.e. svog plemenskog boga Ahura Mazdu proglasio sveopim bogom, dobrim nebeskim bo gom, koji je objavio opevaei nauk. Njemu takoer valja pripisati uenje o vjenosti silaDobraiZia,jedankozmikidualizam,kojeodreujeparsizam.

~76~

Perzijsko Carstvo je dralo na okupu perzijsko visoko plemstvo. Ono je postavljalo vojskovoe i potkraljeve. Ali je mnogonarodna drava, kojoj je pripadao i Egipat, pod legla Aleksandru Velikom Makedonskom, te je tri stoljea kasnije Rimljanima bilo lako pokorititenarode.RimljanimasuotporprualijedinoParti,kojisuseuvrstiliuistonim rubnim podrudima staroperzijske drave i od drugog stoljea s dinastijom Sasanida uspjenoponovnouspostavilistaroperzijskuvelikudravu. Padu Sasanida i kraju Novoperzijskog Carstva (226651) zajedno su pridonijeli neprijatelji iznutra i pred granicama. Istonorimsko Bizantsko Carstvo sklopilo je savez s azijskim nomadskim narodima Huna i Turaka; ranokomunistika revolucija Mazdaka koji je zahtijevao potpunu ekonomsku i politiku ravnopravnost svih graana Perzije, uz to graanskim ratom koji se iz toga razvio, potpuno su bili oslabili dravu i veoma unazadilizemljuunjenomrazvitku. Heraklije Bizantski (610641), kranski car Istonog Rima, sklopio je savez s velikim hanomTuraka,razbioperzijskuvojskuiopustoiodravu.Njegovimrtvamapripadalisu prije svega krani i idovi, koji su zbog svoje vjere pobjegli iz bizantske Male Azije u perzijsku dravu, gdje su postali jednim od ekonomskih potporanja Novoperzijskog Carstva, prije svega time to su ivjeli u gradovima kao obrtnici i trgovci, dok se feudalni zemljini posjed i dalje nalazio u rukama perzijskih nosilaca lena. Car i han nisu mogli dugouivatiplodsvogzajednikograzaranja;onjepaoukrilotrupamaOmajada,kojesu se nekadanjim stanovnicima novoperzijskih i bizantskih provincija u Siriji i Maloj Aziji poslije 638. godine uinile kao da su neka oslobodilaka armija. Naime, novoperzijska dravna politika od Behrama I, koja je otklonila liberalnu i pametnu politiku apura, pokuala je iransku dravnu religiju sa svom strogou uvesti u sve pokrajine. Mani, najutjecajnijiinajznaajnijikranskiosnivasekti,kojisepodapurommogaoslobodno kretati i poticati svoj pokret, pod Behramom je umro u zatvoru (samo je manihejska legendaodtoganapravilasmrtnakriu). Prilike u istonim dijelovima Arapskoga poluotoka posve su drugaije. idovi i krani u gradovima na obali i na velikim trgovakim putovima sainjavali su, dodue, ne ba beznaajan postotak stanovnitva, ali su stajali nasuprot nerazmjerno veem arapskom postotku stanovnitva, koji je bio organiziran u vie velikih plemenskih saveza i manjih kraljevstavaiuprvomreduivio,poredsitnogstodarstvaistimpovezanognomadskog panoggospodarstva,odtrgovineivojnikeslube.Starijunoarapskinatpisi,umjetniki i kulturni spomenici, kao i ureaji za navodnjavanje te vlastiti jezik odavna su opovrgli stare, pogrene predodbe o nekulturnim Arapima, kojima je istom Muhammed dao oblije. Plemena i porodini savezi imali su vlastite kultne i vjerske obiaje. Prigodom svojih dvaput godinjih izmjena pasita, ili na putovanjima s karavanama, gdje su sluili kao zatitne trupe ili kao nosadi terata, njegovali su svoje usmeno prenoeno pjesnitvo. Do sada malo istraena arapska predislamska knjievnost i poezija pisana je arapskim, aramejskim, sirijskim ili grkim jezikom. Latinizmi i grecizmi su rijetki i svjedoe o beznaajnosti bivih slubenih jezika osvajaa za nacionalnu kulturu; helenizamjestanovnicimaArapskogapoluotokasadrajnoostaostran.Religioznasvijest Arapa bila je odreena rtvenom praksom plemenskih tradicija. Nije bilo opepriznate

~77~

tradicijekojabinatkrililaplemena.NestalojeSabinogKraljevstvaizsnova,aHimjaritsko Kraljevstvofederalistikijesavezdravasairokompokrajinskonnautonomijom.Svako je pleme nastojalo progurati sebe i svoje interese. U estom stoljeu, kad je roen Muhammed,Arabiafelixnijeprualamiroljubivusliku. Muhammed je roen oko 570. godine, kao sin Abdullaha i Amine iz plemena Haim, ogranka Kurajita. Otac je umro prije njegova roenja, a majka nekoliko godina nakon toga. Tako su djeaka odgajali njegov djed i kasnije stric Abu Talib. Kao mladi stao je sluiti u jednoj trgovakoj kui i kao pratilac karavana uskoro je postaoovjekom koji je mnogo proputovao. Vlasnica trgovake kue udala se za otprilike dvadesetogodinjeg Muhammeda oko 595. godine, poto je izgubila svog drugog mua. Ta ena, Hadida, rodila mu je estoro djece, od kojih su oba djeaka jo mladi umrli. Samo jo Muhammedova ker, miljenica Fatima igra neku ulogu u ranoj povijesti islama, kad njenog mua Aliju kasnije biraju za IV halifu (halifa, kao najvia islamska sluba, znai zastupnika,zatimtakoerProrokovanasljednika). Njegova ena Hadida bila je prva kojoj je saopio svoja Otkrovenja. Kao prva od vjernikapostalajeuzoromiprimjeromiutomejejednakaMariji,Isusovojmajci,kojase prema rimokatolikoj dogmi smatra prvom vjernicom, pralikom vjernika i crkve. Svoje prvepristaeMuhammedjenaaouvlastitomplemenu. NjegovaOtkrovenjaiprorotvasukobilasuseuMekisasveveimotporom.Oko615. godine ve su se neki pristae iselili u Etiopiju, a 620. godine prvi pristae su poli put prvog veeg grada Medine Jatriba, u kojem je Muhammed ve godinama imao neke prijatelje. Taj je grad bio rascijepljen na dvije stranke, to je takoer pogaalo idove i krane kojisu ivjeli u gradu. Muhammeda pozvae da poravna njihov sukob. Ponudie mu ne samo da se stavi pod njihovu zatitu, nego i da se preseli u njihov grad. Taj je ugovor zakljuen 622. godine te se Muhammed iseli u Medinu; ve 619. godine umrla mu je ena Hadida, a samo godinu nakon toga stric Abu Talib, pod ijom je zatitom Muhammed bio siguran od svih uhoenja. Od iseljenja 622. godine, hidre, datira islamsko raunanje vremena. Iz Medine je Muhammed ojaao i uvrstio svoj poloaj. Potojeujediniozavaenigradinaveogadagaslijedi,vjetojeiskoristiookolnostdasu Meka i Medina bile suparnike trgovake metropole. Naao je dovoljno pristaa koji su trgovaki promet Meke tako osjetno ometali otimainom i pljakakim pohodima da se Mekaspremilazarat,alijemalaksalapredjednomnovomratnomtehnikom,medinskim anevima(tzv.ratomuanevima). Otada je s utjecajem i znaenjem Medine raslo i Muhammedovo znaenje. Samo je nekoliko godina potrajalo dok mu Meka nije bez borbe otvorila vrata i dok nije postigao svojcilj:dasebipotinistara,tradicijombogatakultnamjesta.Od630.godineiMekaje bila Prorokov grad. Prorok je sada uspio, posjedujui obje trgovake metropole, preko karavanskihpohodaiuskorozatimprekoratovazaobraenjemisionara,ujedinitiokolna podruja pod svojim gospodstvom. Pokret za vjersku obnovu proirio se do pokreta za nacionalno ujedinjenje. Kad je Muhammed 13. rabbi I, 11. godine rabbi hidre, po naem kalendaru 8. lipnja 632. godine u Medini umro u krilu Aie, svoje ene miljenice,

~78~

vie nije bilo mogue zadrati islamski pokret. Nad njegovim se grobom uskoro uzdigao raskoan spomenik i damija. Mjesto je postalo ciljem hodoaa pored Ka'be u Meki. Muhammed je Kur'an, svoje objavljene poruke, shvatio prema kranima onako kako su onisvojeobjaveshvatilipremaPismuidova.Kranisushvatiliidovstvokaopovijesnu pretpostavku, a sebe kao ispunjenje i dovrtenje idovske tradicije. Muhammed je, dakle, vidio sebe upotpuniteljem obiju tih tradicija, shvatio je islam kao ispunjenje Abrahamove (lbrahimove) religije. Sluajni kronoloki poredak tumaen je kao zakonomjernasvetapovijest.Prvastoljeapozadobivanju MekeiMedinekaoda sumu dalazapravo,jerjeislamosvojioOrijent,MaluAzijuiSjevernuAfriku.Tajosobitismisao za povijest jedan je, dakle, od razioga da se u Kur'anu mitski elementi umeu veoma krto. Muhammed je mogao pretpostaviti da su pripovijesti koje je posudio iz bibiijske, idovske i kranske mitologije nadaleko poznate, zbog ega se mogao odrei iscrpne mitologije. Drugi,kudikamonajvanijiraziogzafenomenoskudicemitskogbijaenjegov poloaj na kraju manihejskognostikog razvitka kranstva, koje je prvobitnu mitsku puninu povijesti ve napustilo u korist jednog nehistorijskog pogleda na svijet. Gnoza i manihejstvo su nauavali da je najvii bog onostrano bie, koje se moe iskusiti samo spoznanjem. Njihov najvii bog nije vie bio djelatan u ovome svijetu, na koji se gledalo kaonamjestovreveibojnopoljedobrihizlihsilazaljudskedue.idovstvoikranstvo, naprotiv, to ivljahu i nauavahu o djelima njihova boga s ljudima i za ljude, bijahu otvoreni za mitove, pripovijesti koje govorahu o djelima bojim, djelima njegova sina, kako je postaoovjekom. I po zakljuenju biblijskog kanona oni su stvarali mitove, sage, legenda i bajke, te po tome nalikovahu Grcima, Rimljanima i staroorijentalnim narodima. Islam se drugaije ponaa. Muhammed je uoio da je Allah sveznajui i sve mogui, te da to saznanje dostaje da se postane vjernikom i muslimanom. Samo to znanje, ne spoznaja povijesti, koja uvijek skriva mnotvo pripovijesti, znai za Muhammeda spas i izbavljenjeovjeka i spasenje u raju. Na mjesto slikovitih dogaaja, kakvijoodreujunovozavjetnaevanelja,Muhammedjepostaviouenje,namjestois pripovjedljivih zgoda dogmu. U Kur'anu su mitovi jo samo prispodobe prema Aristotelovoj Retorici, uz to jo samo slikovni dijelovi prispodoba,iji su stvarni dio dog matiziranasvojstvaAllahova.UKur'anupreteuovaposljednja. Nadalje, ne manje vaan razlog Muhammedove uzdrljivosti od mitskog u njegovim objavama jest njegova slika ovjeka. Muhammed se odvaja od svih gnostikih i neo platonikih predodbi ovjekove bipolarnosti, te se vraa idovskostarozavjetnom vienju ovjeka kao cjelovitog bia. Za nj' izmeu svjetovnog i duhovnog, po prilici iz meudraveicrkve,imaistotakomalosuprotnostikaoizmeutijelaidue,zemaljskog i nebeskog opstojanja. Von Ess pripovijeda kako je jednom neki kranin opisao nekom muslimanu kranski raj. U opisu nema govora ni o jelu, ni o piu, pa ak ni o ljubavi prema mladim djevojkama, nego samo o trajnom hvalospjevu. Nato je, navodno, musliman odvratio: Oh, kako je to alosno. I on tako nije u krivu, jer muslimanezne zavrloosjetnimrajem.Onsezatakavopstanakmoesvojimdaromsamotkupiti.Onne treba otkupitelja. Najvea razlika izmedu idovstva i islama, kao i izmeu kranstva i islamaleiutojantropologiji.ZaMuhammedasAdamovim(Ademovim)grijehomnijeu svijetstupioistonigrijehkojimoeobesnaitisamosmrtjednogboga,kakoueidovii

~79~

krani. U islamu nema nikakvih povijesti o mukama ili pria o bogu koji trpi. Adem je halifa,zastupnikboji,i stogamoe svojizlazakizrajatumaitisamokaoAllahovuvolju. K tome je Islam radikalnom humanizacijom ovjeka i punim razvijanjem Allahove transcendentnosti iskljuio tragiku kao religijski fenomen, koji je pokretao sve narode Orijentaiantike.Pokuajidasetraginiodnosirazrijee,zapravoodreujumitologiju.U islamu postoji samo jedan izuzetak. To je stranka iita koja se u sukobu oko Muhamedova nasljea izdvojila svojim uenjem, da je Alija, brati i zet Muhammedov, prvi zakoniti Muhammedov nasljednik. Sami su se rascijepili i kasnije podijelili na mnotvoskupina.,Unjihovuotporuprotivdrugestranke,sunnitaiOmajada,pallsuprvi muenicizanjihovnauk. Uijujeprodrlaidejamuke,trpljenjazapravednustvar.Uslavumuenikastalesuse prireivati svednosti s prikazanjima o muci. Druge su iitske grupe uile da i u njihovu imamu prebiva sam Allah. Odatle su se razvile za Kur'an nemogue misli o moguem .obogotvorenjujednogovjeka.Odtakvihiinihrazvojnihpravacaogradilasusesunitska veina, progonei one koji su drugaije vjerovali. Jo i danas ive iiti u Iraku i Siriji. U Iranu su od esnaestog stoljea oni udarili peat licu islama. Ali njihove su mitove, kao i filozofiju pothranjivali prije svega drugi a ne Kur'an. Stoga njih u ovoj mitologiji, koja je mitologija Kur'ana, ne uzimamo u obzir. No svakako se mitsko iz sunitske tradicije preuzima u tekstove, jer na njima postaje vidljiv jedan fenomen vrijedan razmiljanja. Islam se uspjeno odupro kranskim misionarima koji su prodirali s evropskom kolonijalnom vlau, uspjenije no to su misionari mogli vjerovati. Naime, s prodorom kranskih snaga u posljednjih dvjesta godina poela je arapska narodna poezija iznova oivljavati stare mitske elemente Kur'ana, koji, dakako, u prvom redu bijahu biblijska graa. Protiv kranskih, Islam se oruao vlastitim mitovima. Zato su preuzeti svjedoci ove narodne poezije. Oni stvarno pripadaju mitologiji Kur'ana i ujedno pokazuju kakvo su znaenje kur'anski mitovi poprimili i posjeduju u razraunavanju s kolonijalizmom i neokolonijalizmom. Oni svjedoe o snazi starih mitova i o otpornoj snazi arapskih naroda svih nacionalnosti protiv utjecaja s kranskog Zapada. U stoljeima nakon Muhammedove reformacije, Zapad, kranstvo, feudalne kraljevine, kao i graanske republikeestosupokuavalipotinjavatiiarapskedrave.Islamskedraveonisuesto zaticaliutrenucimaslabosti,noIslamnisuprevladali. Oni nikada nisu bili dorasli islamu. Do danas je teko objasniti da Islam nije religija poput idovstva, kranstva, budizma. Tim su religijama utisnule peat snage koje su se okrenule protiv utvrenih drutvenih oblika. idovstvo svojim drutvenokritikim profetstvom, kranstvo svojom oporbom rimskom robovlasnikom poretku, a budizam vjenim darmom protiv kastinskog poretka hinduizma. Islam je, meutim, s Muhammedom nastupio kao uenje koje je stvorilo jednu zajednicu, dravu koja dotle nije postojala. Od svojih poetaka Islam je bio pokretom radikalne ovostranosti i nikada nije bio shvaen kao vanjski lik jednog drugog svijeta, uiju se korist valja odrei ovoga svijeta, kako je uio Buddha, ili da ga po Jahvinoj odredbi treba iznova oblikovati, kako su proroci idovstva shvaali svoj sam po sebi razumljiv poloaj jedinog i izabranog naroda. Jo je manje on polagao nadu u povratak Mesije kojie usavriti svijet, kao to

~80~

su vjerovali krani. Za Islam zemlja i raj zajedno pripadaju svijetu, nema dijastaze izmeubojeisvjetovnedrave.Njegovmonizam,uenjeosamojednomboguijednom proroku, doputa takoer samo jedan svijet. U tome je Islam svakako logiko, ujedno i mitoloko dokidanje idovstva i kranstva. Na mjesto spasonosnog zakona i spasonosnog nebeskog otkupitelja, Muhammed je postavio Kur'an i ljude. Svakiovjek koji postaje muslimanom, vjernikom, moe pomou znanja, koje mu ova knjiga, Kur'an, priopuje, ispuniti svoj zadatak u ovom svijetu, koji je za Muhammeda zdrav svijet, jer Allah upravlja i samom silom zla. U tome lei uzrok fenomenu da Islam, iako je mnogim nitima povezan sa idovstvom i kranstvom, nije za njih vezan, nego je nastupio u najotrijojsuprotnostipremanjima. Moda je najvaniji zadatak mitologije Kur'ana da to pokae. Njemu su podreeni razdioba i izbor materijala, koji e izazvati suprotstavljanje i negodovanje. Religijsko povijesni komentar Kur'ana ionako jo nije napisan. Ova mitologija Kur'ana prvi je takav pokuaj.Onmoedabudeibitepopravljenakoreligijskopovijesnimaterijaliiziitskih izvorabudeuinjenpristupanijimnegodosada. Kur'an je, kao i svi veliki sveti spisi naroda, mnogo govorio o prolosti i o budunosti ovjeka. O sadanjem stanju, o opstanku Proroka i njegovih suvremenika malo. Za Mu hammeda nije bila tema bavljenje karavansarajom, pravilima trgovanja svilom i zainima, jednako tako malo kao uostalom i za biblijske autore ili pjesnike staroorijentalnih i grkih mitova zemljoradnjom pravljenjem vina. No svi se jednako mnogo bave ljubavlju, kao i vjerom i nadom. Dakle te vrline, ono to ovjeka ini ovjekom, stvarna humaniora, zajedno sa svojim nalijem,mrnjom, zdvojnou i smru jesu teme od kojih ivi poezija. Allah je za muslimana ono uemu se oslobaa svijeta i ponovno mu se obraa, u kojem uiva slobodu i doivljuje suverenost. Muhammed je, navjeujui u Kur'anu vjanost Allaha, ovjeku obeao trajanje; misao o vjenosti jednogbogamitolokiuvjetujemisaoovjenostidovjeka.Velikavremenastvarajusvoje velikejunake.Upoeziji,kaoiureligijibogovisuboljijunacinegogoniidevailitrgovaki pomonici. Openito rekavi, strasti bogova su, kao i strasti kraljeva nadmaujue. Mitoloki,bogovisukaoikraljeviusvojojjedinstvenostiopevaeepjesnikemetafore. Jedna mitologija Kur'ana eli pridonijeti tome da itaocu olaka pristup jedinstvenoj openitoj vanosti islama. Kur'an je pristupaan u brojnim prijevodima. Rckertov je od sada, kao i do sada najljepi,ak ako vie i ne odgovara dananjim filolokim mjerilima. Njih vie slijedi prijevod M. Henniga u izdanju Reclama s Wernerovim i Rudolphovim uvodima.JednamitologijaKur'anajepokuajdaseokupeveliketemeiomoguiitaocu da se dobro upozna s mitskim bajkama. Prva evropska izdanja Kur'ana u osamnaestom stoljeu nisu, dodue, proizvela onu aroliju koju su proizvela izdanja Tisuu i jedne noiiliGoetheovZapadnoistonidivan,nosvakakosuomogudilastudijKur'ana. Jedna mitologija Kur'anae pokazati kakve su razliite predislamske tradicije jo bile ive kad je Muhammed pokuao reformirati vjeru svojih otaca i svoje suvremenike uputiti natrag na pravi put, koji vodi u raj (dennet), onu uenu oazu gdje se voda, tratine,drveeihladmogubogatoineiscrpnouivati.enjazarajem,nadausvijetkoji je pandan zateenom pustinjskom krajoliku i njegovu drutvu bijae uz pokret za

~81~

nacionalno jedinstvo pokretakom silom islama. Ona ni danas nije oslabljena, enja ovjeanstva za rajem jo nije utaena. Nije samo arapski svijet taj koji jo nema nepodijeljeni mir. No putove prema njemu i prema novom ovjeku ve obiljeavaju prorokeslikeMuhammedovapjesnitva. enja za rajem i nada u ispunjenje dennetske divote koju je Muhammed u Kur'anu obeao vjernicima proimlju od dana hidre 622. n.e. srca muslimana. Odatle su na zapadnim kranskim dogmama kolovani povjesniari religije izvodili da je Islam religija nagrade ili kazne, koja vjernike bogato nagrauje u raju za ono to su na ovom svijetu podnijeli i pretrpjeli; da je Muhammedovo osjetilno prikazivanje rajaak imalo svrhu da konstatira etiko odstojanje islama od kranstva. Kako je openito priznato, eshatologija islama je osjetilnija od kranskih vjeroispovijesti, koje su tek nakon smrti svog osnivaa Isusa, kad carstvo boje koje je obeao nije dolo, morale razviti uenje o drugom svijetu i buduem vremenu, te je jedno od konzervativnih obiljeja kranske dogmatikedasedonajnovijedananjicestidjelarevolucionarnogelementaeshatologije. Jer, misao o konanosti svijeta i misao o konanosti vremena i drutva, koja predstavlja samo jednostavnu spoznaju o promjenjivosti drutvenih prilika u mitskom ruhu, u vrstomporetkuistonorimskeizapadnorimskecrkvenijeviebilatrpljena. Tako je Islam postao protivnikom kranstva koje je postalo crkvom, koje je dokinulo dijalektiku odnosa bogovjek i institucionalizacijom svetenstva kao Kristovih pred stavnika dokinulo boanstvo boga. No mitologija Kur'ana mora pokazati kako su Muhammed i njegovi prvi uenici dopustili daovjek budeovjekom, a bog bezuvjetno apsolutnim i jedinim bogom, i da je Prorok shvatio raj kao budunost arapskih naroda. Islam prvobitno nije bio protukranski pokret, nego pokret arapskih naroda za oslobo enjeodstarihdrutvenihprinuda. UmitovimaKur'anazatonisuuoblienesamoenjeinadeovjekaMuhammeda,jer su Muhammeda nosile nade i bojazni jednog stoljea. Muhammedovo znaenje nije manje ako se pokae da u surama Kur'ana poivaju mnoge adaptacije starije grae. Naime,iumitovimaKur'anakaoumitovimadrugihnaroda,idaljeivenajstarijetvorbe pjesnitva arapskih naroda o svijetu, vremenu i ovjeku, koje je u sedmom stoljeu Muhammedpoznavao. Mitologija Kur'ana mora zbog toga, dodue, osvijetliti veze koje postoje izmeu Kur'anaipredislamskogkranstvaiidovstva.NosredinjatokamitologijeKur'analei u predstavljanju stvaralakog genija Proroka, ime je idovskim i kranskim mitovima dao neizmjenjivo nov karakter. Formalno su pojedini odsjeci tako izgraeni da se navodima teksta dodaju tumaenja. Ona u pravilu sadre malo jezikoslovnog i ne mogu se usporeivati s komentarom Kur'ana. Tumaenja ele jedino olakati razumijevanje Kur'ana i pokazati u kojoj se religijskopovijesnoj ravni moe iznai Muhammedov jezik slika. U popisu literature uz to je upozoreno na djela ijim se itanjem moe svaki zainteresirani italac potanko pozabaviti pojedinim pitanjima i problemima Kur'ana. Navoenjestihovauuputstvimanatekstoveravnasepremasadauobiajenomkufskom ilikairskombrojanju.TkoposjedujesamostarijeizdanjeKur'ana,kojejoslijedizapadno

~82~

brojanje prema Flgelu, mora traiti u okruju navode, jer odstupanja u pravilu ne iznose nikada vie od dva ili tri stiha. Odustalo se od posebnog indeksa jer su ispod pojedinih tekstova navedene sure na koje se oslanja prijevod. Pri tom za pojedine mitove nisu navedena sva citirana mjesta, nego su odabrana samo ona koja su izdana za rekonstrukciju mita. U ovoj se mitologiji ne ini razlika izmeu ranih mekanskih ili kasnih medinskih sura, kako je uobiajeno u knjievnopovijesnom istraivanju. Razlike su poglavito formalne prirode. Rane mekanske sure su kratke izreke, koje s uvodnim zaklinjanjima preteno parenetikog sadraja opomenama o prijeteem posljednjem sudu, opomenama zbog politeistikog krivovjerja, opomenama na vjersku poslunost i ispravno vladanje, formalno nalikuju staroarapskim izrekama kahina. U kasnijim pjevanjima mitski se odlomci ulijevaju u iscrpniju predodbu, koji sa starijim pjevanjima dijele jo samo formalni element rimovane proze. Dodavanje sadraja objanjava se Prorokovom svijeu da je sadraj njegove objave nastavljanje i dovrenje predodbe date u svetim spisima ranijih. Budui da je sebe shvatio kao posljednjeg proroka za arapskenarode,navijestiojearapskimjezikomonotosuidoviikraninavjetavalina aramejskom,sirijskomiligrkom.Unutratnjesuprotnostiizmeuranihikasnihpjevanja, ako ih uope ima, islamska je recepcija teksta ionako izbrisala. Imena koja se nalaze u tekstu obuhvaena su jednim registrom, a prijeko potrebna objanjenja pojmova dana suutumaenjimapojmova. Islamske legende zato su kadto preuzete u tekst, da bi se pokazalo kako je arapsko pjesnitvo preuzelo, razvilo i dalje rairilo nagovjetaje i upute Kur'ana. Ovdje valja, kao u cijeloj arapskoj knjievnosti, iznai jo mnogo blaga. Neto malo uzoraka, koji su navedeni u dodatku prijevodima kur'anskih tekstova, treba da potaknu itaoca da se pored Kur'ana obrati i drugim djelima arapske knjiievnosti, da se prikljui sjajnoj svetkovini*okojojjeGoethepisaouOstavtinizapadnoistonomdivanu: BakoZapadIstoktebiistopiekuatnudi. Pustitriceikuine dr se sjajne svetkovine: ak i da si na prolasku nemoj prezret ovu zdjelu. Tko sebe i drugeznade, iovdjeespoznat: OrijentiOkcident nemoguserastat.

~83~

POSTANAKOVJEKAIIZBORNARODABOJEG

Beltz,Walter,MitologijaKurana,GrafikizavodHrvatske,Zagreb,1982,4779

STVARANJEADAMA(ADEMA)
Jednom, poto Allah ve bjee stvorio zemlju,ree on anelima (melecima): Hou da nazemljipostavimnamjesnika,halifu.Tadamuanelirekoe:emuto?Taonesamo zlo initi, svojevoljno vladati i krv prolijevati. Mi hoemo da ti uvijek hvalospjeve pjevamo, tvoje ime hvalimo i tebe posveujemo. No Allah ih nije sluao, jer je znao vie od anela. On stvoriovjeka najprije kao bie. Tada uze neto od njega pa mu od toga napravienu,kakobijemogaoobljubiti.AAdam(Adem)bijaepametnijiodanela,jer je Allah ovjeku dopustio da zna imena svih stvari. Kako su se aneli smatrali pametnijima od Adama (Adema), postavi ih Allah pored sebe i zapovjedi im da navedu imena stvari koje su mogli pred sobom vidjeti. Tada ga oni opet stadoe hvaliti: Zdravo dasi,misamoodTebeznamogovoriti,samoTebepoznajemo. Nato zapovjedi Allah anelima da odsada imaju sluiti Adama (Adema), jer je bio od njih pametniji. Oni se, pak, odsada pokoravahuovjeku, osim Iblisa, koji stoga postade prvim nevjernikom. A Allah naredi anelima da odu Adamu i njegovoj eni pa da ih povedu u raj. Aneli ih oboje odvedoe u vrt i rekoe: Adame (Ademe), ti i tvoja ena treba da odsada nastavate ovaj vrt. Uivajte njega i njegove plodove, gdje god i kad god hoete.Aliodonogdrvetaondjenesmijetejesti,jerkadbistesenjimeosladill,billbiste uvrtenimeunepravedne. Adam (Adam) i njegova ena ivljahu u raju. Kadli jednom, doe im sotona)(Iblis) te priapne da bi im bio dobar savjetnik. Nka samo njega sluaju, jer da im je Allah zabra nio jesti od onog drveta kako ne bi postali anelima (melecima) ili vjeno ivjeli. Tako zavedesotona(Iblis)Adama(Adema)injegovuenudajedustogdrveta. Tada oni spoznadoe svoju sramotu, pa pokrie svoju golotinju listovima rajskog drveta. No Allah to primijeti pa ih s neposluha protjera iz raja. Adam i Eva (Adem i Havva)gorkoplakahuimoljahuAllahadasesmiluje.AliihAllahprognanazemlju:Ondje ete odsada ivjeti. Jedno drugom bitete neprijateiji, ali de vam zemlja biti privremeni dom;nanjojeteumrijeti,alietejednomsnjeopetbitiodvedeni. Odsada stanovahu Adam (Adem) i njegova ena na zemiji. A kad Adam (Adem) obljubi Evu (Havvu), ona zatrudnje. Svoju prvu trudnou lako je podnosila. A kad je trebalo da rodi, i postade joj tee, zazvae oboje Allaha i obeae dae mu biti vjeno zahvalniakodijetebudebezmane.Allahimsesmilovaidadeimdijetebezmane. Adamu (Ademu) rodi njegova ena jo jednoga sina. A kad se sinovi jednom

~84~

rtvovahu, prihvati Allah samo rtvu jednog od sinova. Oko toga izbije meu braom sukob. Onaj bez mane pokua brata da navede na dobro i blagost, ali bi ubijen. To vidje Allah. No on se smilova ubojici te mu posla gavrana koji zagrebe po pijesku, da pokae kakovaljasahranitimrtvotijelo.NatajznakmilostipokajaseubojicainaejeuAllaha. Kasnije legende pripovijedaju da je Gabrijel (Dibril), izvodei Adama (Adema) i njegovuenuizvrta,osjetiopremanjimasuut,teimpruiolozusjednogokotaizvrta, anekijokaudasetap,nakojiseplauioslanjaokadjeprognanimamoraozaprijetiti povratak, tako ovIaio suzama da je pustio korijenje i izbili mu pupoljci. Njegovi su plodovi bili aneoske suze, veliki, okrugli i slatki. No Iblis je te plodove blagoslovio nesreom,zbogegavinonedonosisamoblagoslov. Allah se takoer smilovao to su Adam (Adem) i njegova ena morali tako poi u svijet, pa im dade preko Gabrijela (Dibrila) masline koje bi trebalo da im kao znak nade upovratakurajolakajuivot. Sura2,3031;6,98;36,6;7,189a;7,2027;7,189190;5,2631 Prema:Dalman,ArbeitandSitteinPalstina,Gttersloh1928,str.570. Predodbe o prvom ovjeku Muhammed dijeli sa starozavjetnom i idovsko rabinskom tradicijom. Ali su u tekstove iz ranih mekanskih sura ve pritekle puke pre dodbe.PonjimajeAllahstvorioodprahasamoprvogovjekaAdama(Adema).Azatim MuhammedpriakakoAllahovamudrostdajedaondakapljamukogsjemenadospijeu sigurnookrilje,udomkrilamaterina,gdjeseondasjemeizugrukakrvirazvijauovjeka skoom,kostima,utrobomirazumom,dokgaAllahnepozovenazemlju(3,7;4,2;6,34; 22,6;23,1323;35,1;75,3740;76,23.iee). Prorok spominje samo Adamovo ime (Adem). Adamova ene ostaje bezimena. Isto tako ne navodi imena Adamovih sinova. No nema sumnje da se i ovdje moe pretpo staviti veza s Biblijom. Analogiju s Biblijom stvara takoer scena Adamova imenovanja stvari. Ali, suprotno jahvistikom mitu u 1. Mojs. 2, 19, gdjeovjek sam nalazi imena za prirodu, u Kur'anu ih Adam (Adem) prima saopena preko Allaha. Scena oboavanja anela pred Adamom dota je iz kasnoidovskog nauka o anelima i preko gnostiko manihejskognaukaprodrladoAugustina,kaoidoMuhammeda. Aneli moraju po Allahovoj naredbi tovati Adama kao kralja, jer je Adam (Adem) stvoren kao namjesnik (halifa) Allahov i provien razumom, umom i slobodnom voljom, a aneli obavljaju iste funkcije Allaha. Oni mogu jedino izvravati zapovijedi i pjevati hvalospjeve. Vlastitih naredaba ne mogu davati. Oni su neslobodni stvorovi, kreature, kojima nasuprot stojiovjek kao slobodno bie, sposobno za samostalne odluke, pa i za otpadnitvoodAllaha.PoAllahovojnaredbimorajuaneliiovjekubitinaraspolaganju. Umolitvamaanelimarealizirapoboanovjektajmit. DrugaijenegouBibliji(1.Mojs.2,1617),primauKur'anuAdam(Adem)vezajedno

~85~

s Evom (Havva) zabranu da jede s drveta koje je Allah odredio kao ispit vjerovanja. AntropolokiiskazuKur'anujednostavnijijenegouBibliji. O Iblisu i padu anela vidi V i VIII poglavlje. Osobitostima islamske mitologije pripada to da Allah ovjeku ne daje naredbe neposredno, nego ih isporuuje preko anela. Aneli prenose Adamu (Ademu) naredbu o stvaranju, pa izruuju i odluku o protjerivanju.Samoukasnijojarapskojpukojpobonostipostajuaneliljudskidirljivim likovima,kadimlegendapripisujedarivanjevinovelozeimaslina. Takoer je obiljeje islamske mitologije da Allahovjekuini kajanje lakim i bogatije udjeljuje milosre nego u biblijskom kontekstu. Allah je milosrdan i dok kanjava. Gospodina boga dobrostivog, Prorok opisuje, a legende dobrostive arhanele. Vjerojatno po iskustvom steenom znaenju, po rangu niti aneli nalikujuinovnicima i slugama u privrednim i politikim sreditima moi u Prorokovo doba. Sve to oni mogu tojedaprosljeujunaredbeidapjevajunebeskehvalospjeve.Priglupi suibogu sudalji negoovjek,kojisesluiisvojimrazumom. U Adamu je zamiljen prototip ovjeka uope. Prorok u ime arhanela Gabrijela (Dibrila) oslovljava ljude uope kao djecu Adamovu (npr. 7,2836; 4041, 173). U tome nalikuje Kur'an prvom biblijskom izvjetaju o stvaranju iz 1. Mojs. 1. U parenetikim pasaima mnogih sura Adamovo odijevanje listovima iz rajskog vrta po Allahovoj zapovijedi postaje Proroku ishodinom tokom kada govori o odijevanju muslimana.AllahjekakozaAdama(Adema),takoizasvakogdrugogmuslimanaodredio red odijevanja. Time Kur'an ve svakako obiljeava onu fazu mitskog pripovijedanja koja iz mitologije prelazi u mitografiju; stari mitovi postaju ilustracijom novog uenja. Svoj smisao oni nemaju vie u sebi samima, nego ga primaju iz jedne nove bajke koja razbija starimitinadmaujega. To vai i za obrazloenje stvaranja ovjeka. Allah u ovjeku stvara sebi namjesnika, halifu.Tajjeprijevodsmislenijinegoprijevodnasljednik.Prema2,3031.halifamoe biti samo namjesnik, jer bi inae moralo vaiti da se Allah odvaja od svoje funkcije gospodarasvijeta.ZatosukomentatorispravomprimijetilidaseKur'annatomemjestu oslonio na 1. Mojs. 1,26, gdje biblijski bog Elohim hoe stvoriti ljude prema svojoj slici, s tim to oni vladaju nad ribama u moru, pticama na nebu, stokom i nad cijelom zemljom. Sura 2. vidi u ovjeku Allahova namjesnika, kojemu zbog toga moraju biti podloniianeli,azaduenjeupravljanjemzemljom. ScenabratoubojstvameuAdamovimsinovimaisprianajeanalogno1.Mojs.4,116. Ubijeni je prema komentatorima identian sa sinom bez mane, biblijskim Abelom, a pomilovaniubojicatrebadajebiblijskiKain.Scenasgavranomisprianajeveujednom idovskommidrau,teostajeotvorenimnijelimidramlaispjev. Stvaranjeovjeka u Kur'anu uvijek je vieno u dva spola. Mit iz platonike teozofije, koja ivi u gnostikim sustavima i u rabinskoj spekulaciji, polazi od stvaranja dvospolnog bia, koje demijurg dijeli na muku i ensku polovicu. A 42,11. sura ui, kao i inae na raznenaineKur'an,dajestvoritelj nebaizemljezaovjekanapraviosupruge,odljudi

~86~

samih, kao od ivotinja enke, da bi se ljudi umnoili. U tome nalikuju mitske predodbe Kur'ana i biblijskog izvjetaja 1. Mojs. 2, gdje bog Adamovu enu stvara od njegova rebra. Prema 42,4950. suri samo od Allahove volje zavisi hoe li neka ena roditidjevojicuilidjeaka.

ADAM(ADEM)IANELI
NONAZVIJEZDA
ObjavljenouMeki U ime Allaha, smilovatelja, milostivogl Tako mi neba i tako mi one to nou uzlazi (zvijezde)!Atoteuidaznatojenonazvijezda? Onajezvijezdakojaprobada. Gle,svakaduaimanadsobomuvara! Nekpripaziovjeknaonoodegajestvoren.Onbistvorenodtekuevode toizlaziizmeubokovaibedara. Gle,Allahimamodagavrati Onogadanakadatajnebuduispitane, Kadzanjvienebudebilopomoiisnage. KasnijelegendepripovijedajudajeAllah,kadjehtiostvoritiovjeka,poslaoGabrijela (Dibrila) i rekao mu: Poi i uzmi za me sedam razliitih vrsta zemlje, da mogu stvoriti ovjeka. Kad je Gabrijel (Dibril) doao na zemlju i poeo sabirati zemlju u sedam razliitih boja, zemlja se potui i zavapi da ne eli sudjelovati u tome. Nato Gabrijel (Dibril)popusti,vratiseAllahuipriznamudanijemogaoizvritizadatak. TadaAllahpoaljeMihaela,daonpoeposedmobojnuzemlju,aliMihaelsesaalina zemljutesevratineobavljenaposla.IstosedesiAllahusarhanelomIsrafilom.Konano posla Allah Azraila, anela smrti. On ne dopusti da ga smeka zemljina tubalica, pa donese Allahu sedam raznobojnih vrsta zemlje koje bijae oteo zemiji. Nato Allah pohvali Azraila i obea mu da ga nee kazniti zbog jadanja svijeta zbog patnje, prijestupa,bolesti,umiranjaljudi,pamuobeadaenakonovjekovesmrtimoizemiji davrationotojojjeoteo. Allah upotrijebi sedam raznobojnih vrsta zemlje da stvori Adama (Adema) jer je od Adamovih(Ademovih)rasaproizalosedamraznobojnihljudskihrasa:bijela,crna,polu crna kao Nubijci, uta kao Mongoli, zelena kao Indijci maslinaste boje, mrka kao Arapi, crvenakaorazliitidivljinarodi. Tako bijahu ljudi jedno,zajednica. Oni ivljahu zajedno dok se ne posvadie oko rijei Istine, objave koju im je Allah poslao. Zbog zavisti i nenavisti na tumaenju onoga to je Allah preko svojih proroka rekao, podijelie se i zaboravie da je ipak svima njima otac bioAdam(Adem).

~87~

A aneli, koje im je Allah dodijelio, bdjeli su nad njima i pratili ih diljem zemlje. Oni su, naime, od Allaha znali kakva je sudbina bila pripremljena svakom pojedincu. Tako Allah poalje Adama (Adema), kad ga bjee stvorio, anelima da ga poue o udesu i budunostinjegovedjece. Aneli su pratili Adama (Adema) i njegovu enu na zemlju, kad su morali napustiti rajski vrt. Adam plakae, ali ga aneli pratioci utjeie, pa se pomoli: Boe moj, Ti poznajemojetajne,primimojuisprikuishvatimojunudu,podajmionozatomolim, poui me u dui mojoj, oprosti mi sve grehove. Boe moj, molim te za vjeru koja navjeuje dobro, i za izvjesnost koja umiruje, da znadem da nada mnom netko bdije i daminaelupietomijesueno. Sura86,110. Prema: HammerPurgstallu, Die Geisterlehre der Moslimen, str. 146, 149, 199; Sura 2,213.i10,20. 1. Predstava koja je u pozadini pjesme, proizlazi odatle da svakiovjek na nebu ima jednu zvijezdu koja je prijestol njegova anela uvara (37,10; 15,17; 67,5). Aneli su dobri uvari ljudi. Na dan suda o ovjekovim djelima aneli su ovjeku jedini svjedoci. ovjekneraspolaetadadrugimsavjetomnitidrugommoiosimnjihovom. Turski i perzijski izvori kojima se koristio HammerPurgstall potjeu bez iznimke iz osmog doetrnaestog stoljea. Oni navode imena anela koji ni u samom Kur'anu nisu imenovani. Muhammed nije poznavao iscrpnu nauku o anelima, koju su kasnije generacije zatekle u idova, krana, svih heretikih grupa i Perzijanaca. No islamska je egzegeza te mitske tekstove upotrijebila za objanjenje pojedinih sura, da bi omoguila daseboijerazumiju,iakoonemodajednomnisupredvialetuilustraciju. 2. Sura 100, kao i citirana 86. sura pokazuju, takoer, kako se Muhammed trudio da svoju temeljnu monoteistiku misao uskladi s bogatstvom slika svoje okoline. Osnovna razlikaizmeunjegaikasnijihislamskihegzegetaipjesnikaleiutomedaunjegalogika njegove mitopoezije dosee vrhunac u metafori, a ne u mitskim enegdotama, sagama ili legendama. Muhammed je uio da je Allah stvorioovjeka da uiva svijet (2,2223,164; 16,417,6670,7982; 78,117; 79,2834). Ta misao vrijedi i onda kad je mogue dokazati da je Muhammed mislio na svijet i opjevao ga tek poto je razvio ideju o sretnijoj budunostiovjeka eshatologiju. Sadanju situacijuovjeka Muhammed je vidio kao predstupanj budueg naina postojanja. Budui da Allah vai kao gospodar posljednjeg vremena, on je morao biti i gospodarem sadanjice, pa zatim i prolosti, tj. poetka vremena. 3. Za antropoloko temeljno poimanje Prorokovo vano je da je cijeli svijet ureen, a sudbina svakog pojedinog ovjeka predodreena. Predestinacija je obuhvatna. Allah stvaraljude,odmjeravaimvijekidrutvenobieteodreujehoelinetkobitiizabranili proklet (sura 16,70,82). U tome vidljiv drutveni konzervatizam Prorokov nije mu doao do svijesti te mu je, s obzirom na veliku sreu, posljednjeg trenutka bio beznaajan.

~88~

Revolucionarnasnaganjegovihidejapoivalajeunemogunostipogaanjaoposlanosti iumisliojednomodbogazahtijevanomjedinstvusvihljudikaoumne,zajednice. 4. Mitskoj okosnici ideje o predestinaciji pripada ustanova aneoske hijerarhije. U tome se Muhammed vraa obliku koji mu je bio poznat iz starih arapskih drutvenih ureenja, prema kojem odluuje glava porodice. On ui o rukovodeoj funkciji anela, kao i manihejski izvori, koji se vraaju perzijskoj praksi upravljanja dravom: potinjeni provodevladarevuvoiju.Zanj'suoninajbliikojepozivanaodgovornost.TakoAllahina sudnjidandovodianelekaosvjedokeizagovornike(takobitrebalotumaitisuru86,8). Islamska mitologija ne individualiziraovjeka kao manihejska gnoza, nego ga vidi uvijek uvezisasvijetom,sdrugimljudima,tojepredstavljenovezomsasvijetomanela. Mitom o porijeklu sedam rasa razlikuje se islamska mitologija od gnostike i idovske ilikranskemitologije. Premaidovskojignostikojmitologijiuzrociza razliitikarakter dijelovatijelajednogovjekasurazliitisastojci,odkojihbogstvaraovjeka.

ADAM(ADEM),NAMJESNIKALLAHOV
Kasnije legende priaju: kad je Allah htio stvoritiovjeka, razmislio je o njegovu liku i zakljuio da ga napravi po svom vlastitom liku. Napravi ga ezdeset lakata visokim. Tada Allah ree Adamu (Ademu): Poi i pozdravi anele, sluaj to li dobra tebi i djeci tvojoj ele. Adam ode do njih te im izrui pozdrav mira. Aneli mu odgovorie istim pozdravom, ali ne htjedoe posluati Allahovu elju da Adamu (Ademu) saope znanje kao Proroku. Nato se Adam (Adem) rastui i vrati se Allahu, koji ga je htio uiniti svojim halifom. Allah utjei Adama (Adema) i dade mu da spozna stvari ovoga svijeta i njihova imena te mu ree da e u jedno drugo vrijeme poslati Proroka iz Adamova sjemena njegovojdjeci. PremaHammerPurgstallu,GieGeisterlehrederMoslimen, str.167,str.83. 1. Ovajmit pokazujekakoseiitskapobonost udaljilaodKur'ana.Petstotinagodina nakon Proroka aneli vie ne dolaze Adamu da bi mu se molili, nego je Adam poslan njima. Njega Allah ne odlikuje pred anelima veim znanjem i slobodnom voljom, nego ga opisuje kao posve ovisnog slugu. Slobodno i neposredno dostojanstvo Adamovo, to jest ovjek uope, u to je doba ve slomljeno. Etablirani feudalni islamski drutveni poredak podvrgava ovjeka svojim zakonima, kao to je prije Muhammeda podjarmlji valoovjekastaropatrijarhalnodrutvo. 2. Rana mekanska sura 95. samo je stih 6. kasnija glosa jo veoma lijepo opisuje toneposrednost: Takomismokveimasline, Goresinajskeiovesvetezemlje!

~89~

Zaistasmomistvoriliovjekaunajljepemobliku. Istomtadasmogaopetuinilinajniimuniskom. Pakakoeporicatisudkojieuslijediti? ZarnijesamoAllahpravednisudac? Prema 95. suri ovjek je jo jednoznano uspjelo stvorenje Allahovo te ga samo u njegovojsmrtnosti,kaonajnieguniskomrazlikujuAllahiljudi. Obadrveta,smokvaimaslina,premagnostikommituspisabeznaslovaizkodeksaII iz Nag Hammadija, koji poiva na idovskoapokrifnim i rabinskim spekulacijama, jesu obarajskadrveta,skojihAdamnesmijejesti.Slikasvjedoiotomedarajizpravremena iposljednjisudskrajavremenaiduzajedno,irazjanjavakakotrebashvatitimitskeslike obadrveta,kojedominirajuiugrkommituoErosu.Smislenijejedasetoodnosinaraj negonabrdauSirijiilinanovozavjetnamjesta,kakopredlaumnogikomentari.Uztoje zakletvarajemnajviioblikspremnostijednogmuslimanadasezaloizaistinuvjere. 3. Prorok opisuje ivot ovjekov surom 18,45. ovako: Postavi im prispodobu o zemaljskom ivotu. On nalikuje vodi koju mi s neba aljemo. Biljke zemaljske je prihvaaju. Potom postaju suhom slamom, koju vjetar raspruje. No Allah ima mo nad svimstvarima. Sliku jasno objanjava stih 46: Dobro i djeca ures su ivota, no ono to ostaje to su dobradjelakojavievrijedekodtvoggospodara,itosetienagrade,itosetienade. Onotoivotinivrijednim,tojekaofunkcijavode.Akotravaiuvene,vodajujejednom oivjela. Ono tumaenje, meutim, koje u ovom tekstu vidi vezu s biblijskim psalmom 90,56, mimoilazi osobitost arapskog pjesnitva, koje u drugom slijedu misli ukida slikovitost prvoga. Prorokove kasne mekanske sure sadre svakako jasnu dualistiku antropologiju. Na posljednjem sudu postoje samo pravednici i nevjernici. Presuda nad njimaovisiosuminjihovihdjela(80,2043;46,1620).

ADAM(ADEM)IMUHAMMED
Neka je hvaljen onaj koji je svoga roba nou proveo od svetog molitvenog mjesta do najudaljenijeg mjesta za molitvu, iju smo okolinu blagoslovili da mu pokaemo nae znakove. Bijae no, kad sam poivao u svom domu, kadli se odjednom rastvori krov nada mnom te se spusti Gabrijel (Diibril). U ruci je nosio vrt s vodom iz vrela, koje je izbilo u pustinji, kad je Hagari poto ju je Abraham otjerao, prijetila opasnost da s Ismaelom umre od ei u pustinji. Ali je blizu bila Meka. Gabrijel (Dibril) otvori Proroku grudi, opere ih izvorskom vodom, pa izvadi iz svog svijetlog ruha zlatnu posudu, u kojoj se uvala mudrost i vjera, te mu to izlije u srce. Tada zatvori grudi, uhvati Proroka za ruku i uspnesesnjimnanebo. Tako Prorok vidje ljude, kako ih je Adam sauvao u prvom od sedam nebesa, odakle sie na zemlju. Sudbina onih zdesna bijae da jednom blaeno uivaju ivot u raju pod lotosom bez trnja i akacijama s grozdovima mirisnih cvjetova i irokom sjenom, gdje

~90~

imaju tekue vode i plodova u izobilju, te poivaju na krupnim jastucima s draesnim djevicama. Sudbina onih slijeva Adamu (Ademu) jest da istraju u zlosretnom ivotu u arkimvjetrovimaikipuojvodi,crnim,smradnimdimomobviti.Tobjehuonikojiuvijek ivljahu u prijestupu, oholosti i ruganju nauku Prorokovu. Muhammed je tako uio da postoji jo jedna skupina, oni koji su prednjaili, raniji, ve umrli miljenici Allahovi. Oni, bivi Allahu bliski, uz Allaha su poivali na vezenim jastucima, posluivani od besmrtnih djeaka koji su ih nudili s izvora vjednosti. Zatim su smjeli dalje voditi vjeni razgovor u velikoj slozi, kad bi dobili drutvo krupnookih hurija, koje je Allah stvorio stanovnicima raja. Kasnije legende priaju o posjeti nebu jo ovo: Kad je Gabrijel (Dibril) na upit odgovorio da ga Muhammed prati, otvori se nebo obojici. Kad bijahu proli nebeske dveri, dospjee u prvo, nebo svjetova. Ondje sretoe ovjeka kojem zdesna i slijeva puzahu crne zmije. Ako je gledao nadesno, smijao se, ako li pak nalijevo, stao bi glasno jadikovati. On pozdravi Muhammeda ovim rijeima: Dobrodoao, estiti prorode! To vrlo zaprepasti Muhammeda, jer nikada nije vidio togovjeka. Tako on upita Gabrijela (Dibrila) tko je taj. On mu odgovori: Ta to je Adam (Adem), zmije zdesna su stanovnici neba, a zmije slijeva su budui stanovnici ognja paklenog. Stoga on plae kad ugleda zmijeslijeva,aklieodradostikadihmotrisebizdesna. Sura17,1;sura56,2737,4148,1026. HammerPurgstall,DieGeisterlehrederMoslimen,str.172. 1. Kazvini se (kod HammerPurgstalla) u legendarnom oslikavanju Prorokova posjeta Adamu (Ademu) pokazuje ve kao predstavnik one faze u islamu ija je antropologija dualistika. Postoje samo vjernici i nevjernici. U ranoj mekanskoj 56. suri Prorok jo govori o tri grupe. U tome poiva njegova analogija prema gnostikoj trihotomnoj antropologiji,kojapravirazlikuizmeupsihika,kaoonihkojisusesrozaliuhyleisigurnu propast, pneumatika, kao onih iji je spas jo mogu naprezanjem, te gnostika, koji su izbavljeni samom svojom prirodom. Prema 56. suri tome odgovaraju nevjernici, oni koji suprednjailiivjernici,kojisublizuAllaha.Njihovseivotposlijeposljednjegsudajasno razlikuje. Oni slijeva, nad kojima Adam (Adem) plae, osueni su na pakao. Vjernici, zdesna, primaju nepodijeljeno sve rajske slasti. Oni koji su prednjaili, Allahu bliski, koji su slijedili ranije proroke i svece, koji su nastupili prije Muhammeda, obrazuju naroitu grupu. Njih dvore djeaci, poivaju na vezenim jastucima, zaokupIjeni su dubokim razgovorimaisamoseprigodicepreputajuljubavnimnasladama. 2. Adam (Adem) je sveopi otac kojega je pouio Allah. Mit koji je takoer rasprostranjenugnostikojiprijesvegamanihejskojimandejskojmitologiji,dajeAdam (Adem) posjedovao znanje o cijelom svijetu, proiren je svakako tek u razdoblju islama poslijeProroka.UKur'anutoznanjeostajepridranosamoAllahu.NoProroknadmauje Adama (Adema) u svom znanju, jer u nastavku legende, koji se ovdje ne navodi, prolazi MuhammedjoidrugimnebesimakojimaupravljajudrugilikovipoznatiizBiblije:Henok Idris, Mojsije (Musa), Isus (Isa), Abraham (Ibrahim), Gabrijel (Dibril), Mihael (Mikail).

~91~

Sedmo, Allahovo nebo i za Proroka ostaje zatvoreno. Adamu je tek Prorok na povratku saopioznanjeoostalihpetnebesa. 3. Nono ili nebesko putovanje Prorokovo spomenuto je 17. suri samo u kratkom obliku, svojstvenom ranim surama. Zato su se na ovom mjestu stale oblikovati legenda i mitovi. Islamski komentari hoe da znaju da je Prorok sa svojom jahaom ivotinjom BurakomputovaoodKa'be u Meki prema Jeruzalemu. U arapskom se tekstu govori o mesdidu (= damija) u Mekiioudaljenoj(=aksa)damijinabrijeguSionuuJeruzalemu,kojasejoidanaszove damijaAlAksa,aKupolanastijeniuneposrednojblizini,podignutanatemeljimastarog idovskog Hrama, vai za muslimane kao mjesto Abrahamove (Ibrahimove) rtve (vidi poglavljeIVb). Nebeska putovanja u biografijama heroja, velikih proroka i svetaca, jednakog su znaenjakaoivizije.OnaopravdavajuProrokovautoritet. 4. U gnozi, odakle, kao i iz judeokranske tradicije, potjee predodba o sedam nebesa, uspon due je poput njenog sputanja znamen procesa otkupljenja, koji se ponavlja na ritualan nain recitiranjem himni. Golemoj arapskoj literaturi o svetkovini Prorokova nonog i nebeskog putovanja u dva razliita dana (27. radaba i 17. rabial avvala)pripadatakoerodlomakizMalogsakupljaa.

IZBORVJERNIKA
Allah sakupi djecu lzraelovu uz jedno brdo i podie ga visoko iznad njih, tako da ih je ono zasjenilo kao to krov titi ukuane od sunca, kad je s njima sklopio savez da samo njega kao boga tuju i oboavaju i da vjeruju ono toe im obeati. Allah je nad njima podigaobrijegizatoda ihprestraiakonebihtjelisnjimsklopitisavez. Nadalje,Allahu svom savezu od njih zatrai da ne prodaju Allahove znakove; samo njega da se boje, da nelau,nesvjedoeprotivdrugogovjeka,dabudumilosrdniidapredanomole. Ali djeca lzraelova ne htjedoe primiti taj zakon, nego naprave sebi jedno tele da mu se mole. Samo zato to se Mojsije (Musa) za njih molio Allahu, Allah im se smilova i dopusti da uu u obeanu zemlju, poo ih je nahranio manom i prepelicama. Allah im dadesvojsvetigradimjestogdjejehtiodaimoprostigrijehe. NoAllahjeveprethodnodjeciIzraelovojposlaoNou(Nuha).Noaupozorisvojnarod preddanomvelikogsuda,aliganajstarijiunaroduneposluae,pamuserugahu,jerne htjedoe vjerovati njegovu obeanju. Ali Noa (Nuha) se ne dade zbuniti njihovom porugom, nego pode i dalje ih upozoravae. On pokua objasniti da je poslanik gospo darasvjetova,tedazatoznavienegoljudinjegovanarodaokupljeniuvijeustarjeina. Kadganitadanehtjedoeposluati,odvedeAllahNou(Nuha)injegovenalauitakoih spasi od velikog potopa, koji potopi sve one koji su ismijali Nou (Nuha) kao laca i poslanje od Allaha kao ludost. A Allah je htio spasavati ljude i meu drugim narodima i initiodnjihvjernike.

~92~

Tako on izabere iz plemena Ad bogobojazna eovjeka Huda te ga zadui da poe i poui svoj narod o Allahu, da je on jedini bog i da ga svi moraju oboavati. Ali ga je njegov narod jednako drao ludom i glupanom i nije mu vjerovao da ih je Allah odredio nasljednicima naroda Noina (Nuhova). Oni ne htjedoe svemu tome vjerovati, jer bi to znailo dae napustiti ono to bijahu od svojih otaca nauili. Tada Allah poalje veliku kaznu na narod Ada, te se spasie jedino Hud i oni koji su mu povjerovali. Plemenu Tamud posla Allah proroka Saliha. Salih je hvalio Allaha i kuao da za Allaha pridobije svoj narod. Ali ljudi njegova plemena zahtijevahu da uiniudo, kako bi dokazao da mu se moe vjerovati. Tada Salih pretvori jedan kamen u devu. A kad to ljudi vidjee, obijesnosesdevompoigrae,presjekoejojzglobovetejenapokonubie.NatoseSalih razljuti, te se obistini ono to su u svojoj obijesti sami na sebe prizvali; a Salih im bjee navijestio da ih je Allah izabrao kad ga nije prihvatio narod Ada, pa im kao znak svoje milosti i milosra podariovrste kue i utvrde. Tako Allah dade da doe potres, pa pobi nevjernikenatisueuruevinamanjihovihkua. Allah poalje i Lota (Luta) njegovu narodu, da ga opomene da se ne odmee od Allaha, jer oni u svome svakovrsnom razvratu bijahu iscrpili Allahovo strpljenje. No njegovganarodistjeraizgrada,jernehtjedoedausvojojsredinitrpenikogatkojeist. Alinanjihpadekiakamenjaisveihzatre.SpasiesesamoLot(Lut)injegovi,kojisubili protjerani iz grada. Ali enu Lotovu (Lutovu), koja bjee zakasnila, kia jo zahvati i povueupropast,kojananarodLotov(Lutov)nadoe. Narodu Midijana posla Allah oeba. oeb uae narod: Sluite samo Allahu! Samo je on bog! Odsada tono vaite i mjerite, ne oteujte ljude kada s njima trgujete. Na svi jetu mir i red drite.uvajte se da nikoga s puta Allahova ne odgurnete i ne odmamite. To suuli najstariji u zajednici te opomenue oeba dae ga protjerati ako se ne vrati u krilostarevjereiobiaja.Alioebseuzdra,itakosnovanaiesudspotresomihukom te pobi sve koji na oeba i njegove bjehu navalili i ismijali ih. A oeba i njegove pristae spasiAllah. U gradove Allah nije slao poslanike. Njihove stanovnike kuate Allah navesti na poniznostiuvidmukamaikatastrofama.NooniipaknespoznaeAllahovuvolju. Djeci lzraelovoj poalje tada Allah Mojsija (Musu). Meu njima bijahu mnogi koji vjerovahu Mojsiju (Musi) i prihvaahu njegovo poslanje po Allahu. A Allah ih podijeli meu narode, te izmeu njih izabere pravednike, a druge, koji ne bie izabrani, dopade gnjevAllahov. Allahnijeprestajaoslatisvojeprorokekakobiljudezasepridobio.AkadMuhammed i njegov Kur'an dooe idovima, tamo se konano odijelie vjernici od nevjernika. Kad jeljudeuMekiiMediniizvijestiooovome,tomujeGabrijel(Dibril)odAllahaobjavio, odmetnue se neki od idolopoklonika i posjednika knjige. Naime, istom Muhammed i njegov Kur'an, istinito pismo na istim stranicama, razjasni to je prava vjera, ista molitvaiispravnodarivanjesiromaha.Vjernikeipravednikeodnarodaposjednikaknjige odredi Allah za stanovnike vrta edenskog (dennetskog), hladovitog, kojim ustro

~93~

protjeusvjeipotoci,dobrodologmjestazapoinakkadbudezakljuenposljednjisud. A nevjernike iz naroda posjednika knjige i prijestupnike odredi Allah za smrt u dehennemu,paklu. Jednako se dogodi svima koji se ne okanie toga da padaju na koljena pred suncem i mjesecom, te im se mole, jer ne htjedoe spoznati da su dan i no, sunce i mjesecsamo znakovi Allahove svemoi. No Allah se izmeu naroda idova, Nazarenaca, Sabijaca i drugih posjednika knjige takoer htio smilovati samo onima koji vjeruju u njega i u sudnjidaniinedobro. Konano doe Muhammed i njegov Kur'an te okupi pod tim znakom vjernike za carstvo Allahovo, meu stepskim Arapima i meu stanovnicima gradova Arabije, jer Muhammedbijaeprorokizagradskostanovnitvo. Sura 2,63; 2,4047; 7,5993; 7,101168; 11,5161; 26,124141; 54,1633; 98,18; 41,3842. Svi su tekstovi iz posljednje mekanske epohe ili iz medinskog doba nakon pridobivanja Medine za islam. Vjerskopovijesno oni obiljeavaju prijelaz od pridobivanja pojedinih plemena ka svjetskoj religiji, kojeg svakako Prorokova misao nipoto nije bila svjesna. 1. Vjerskopovijesno je boje izabiranje jednog naroda od mitologema, koji nastaju kad se oblikuju nova povijesne sile. No sada je Muhammed ve u svojoj neposrednoj okolini iznaao mitove o izboru, kojima je kao najizraeniji oblik pripadala vjera u izabranost idova, koja je izbor vezala uz jednu nacionalnu grupu (1. Mojs. 17. i 2. Mojs. 19,5), a zatim vjera u izabranost krana, koja je podigla univerzalni zahtjev (Matejevo evanelje, 28,1820). Muhammed je uvrstio te mitologeme u svoju shemu povijesti i dodijelio im poloaj prethodnika. Tim prethodnicima pripada Noa (Nuh), koji je prema biblijskoj tradiciji iz 1. Mojs. 69. jedini preivio katastrofu Potopa, koju je biblijski bog doveo na Ijude koji nisu htjeli da ga slijede. Tim biblijskim prethodnicima pripadaju Noa (Nuh) i Lot (Lut). Abrahama (Ibrahima) Muhammed ne rauna u te opominjae. Proroci za staroarapska plemena Ad i Tamud, Hud i Salih (prema drugoj vokalizaciji Saleh), vjerojatnosubilislinilikovikaooeb,prorokzaMidijan(takoeruab).Pokuajkojisu poduzeli mnogi komentatori da ga izjednae s Jetrom, tastom Mojsijevim (Musinim) i sveenikom u Midijanu (2. Mojs. 3,1. ili 4,18), morao bi ostati neuspjelim da se nepo znatiprorociobjanjavajudrugimmitskimfigurama. Proroci kao prethodnici Muhammeda pripadaju Prorokovoj trihotomnoj slici svijeta (sura 17,410; 5,1). Svjetska je povijest za nj' povijest spasenja u tri razdoblja. Prvo obu hvata djelatnost Allaha u svijetu preko ranijih proroka, drugo djelovanje proroka Muhammeda za njegova ivota, tree pak traje dok ne osvane posljednji dan, dan strave,dansuda. 2. Imena plemena oznauju podruja na Istoku (Ad), u sreditu (Tamud, dokazano za osmo stoljee u oazi AlHidr) i na Zapadu (Midijan ili arapski Madjan lei na Sinajskom

~94~

poluotoku). Zahtjevu daAllah bude ve u svim vremenima gospodar, najvii i jedini bog, pripada i to da je on bio gospodar svijeta na svim irinama. Uz to je stereotipni opis djelatnosti Prorokove, njihovo opominjanje na vjeru u Allaha i prijetnja kaznom jasno priznanje nevjerovanja i prijekor naroda kojima se obraahu, te napokon Allahova prijetnja unitenjem nevjernika, samo apstrakcija iz iskustava samog Proroka. I Isus (Isa) (sura 2,87) se ubraja meu one o kojima Kur'an zakljuujui kae: Kad bi vam god jedan poslanik donio ono to vam se nije svialo, proglaavali ste ga lacem, a druge ste ubijali.Muhammedzahtijevadaon budeposljednjiprorok suniverzalnimzahtjevom;za Kur'annemanacionalnihgranica. 3.Znakovimaizabranostijednognarodapripadajuudakojaineproroci.Takvauda ini Isus (Isa), (poglavlje 4 k), njima Mojsije (Musa) dokazuje Allahovu svemo (poglavlje IV f), kao Nua (Nuh), Abraham (Ibrahim), a i Lot (Lut). No drukije nego u biblijskoj predaji ini ta udesna djela sam Allah, za njih mu se valja moliti. udima kojim se dokazujevjerodostojnostpripadaiSalihovoudopreobrazbezanevjerninarodTamuda. Ta udesa, kao i Allahove kazne koje on izvrava poslije propovijedi ranijih proroka, treba da demonstriraju Allahovu mo. U razvitku religija opevaei su toposi, da one protekle dogaaje, koji jo ive u sjeanju, stiliziraju u dokaze za sadanju mo i buduu pobjedniku poziciju svoga boga. U nedostatku vlastitih, u sadanjosti dokaljivih uspjeha, povijest se proglaava svetom povijeu, a proli uspjesi moraju nadmaiti sadanje neuspjehe. Meu prva mitopoetska ostvarenja svakog novog vjerskog pokreta uvijekspadautvrivanjejednesvetepovijesti. 4. Nain na koji Muhammed opisuje biblijske likove i proroke iz starozavjetne tradicije, daje naslutiti da je svoje znanje o njima stekao od heretikih idovskih ili kranskognostikihgrupa. Naime, otprilike isto vienje stvari zatie se u setovskoj gnozi, kakvom je poznajemo izdvijeverzijelvanovaapokrifa,egipanskogevaneljaunjegoveobjeverzije,apokalipse Adamove ili iz Tri stele Setove iz gnostikokoptske biblioteke u Nag Hammadiju, Adama, Seta i Mojsija pretvaraju uuitelje, posrednike znanja o spasenju. Kao to je u gnozispoznaja,takojeuislamuznanjepretpostavkaspasa.Temeljnarazlikaodgnoze,a u tome takoer poiva veliko mitopoetsko ostvarenje Muhammedovo, sastoji se u dokidanju gnostikog dualizma, koji je proroke podijelio na dobre i lane, zato to je proizlazio iz postojanja dviju suparnikih sila, a Muhammed je taj dualizam smatrao dokinutimusvemoiAllahovoj. 5. Temu o ranijim poslanicima obrauje Muhammed i na drugim mjestima u Kur'anu. Pri tom postaje jasno da on pretresa to pitanje, prije svega, u svojem kasnom razdoblju, jer njegov pokret nailazi na podruja s drugim tradicijama o spasenju i izabranosti. 6. U miljenju da Allah nije poslao poslanike gradovima, jo su na djelu pjesnikove vezesnjegovomnomadskomplemenskombraom.TakoAllahprekoGabrijela(Dibrila) obavjetava Proroka: Poslanik mora vjerovati u ono to mu je njegov gospodar poslao, i

~95~

svi e vjernici vjerovati u Allaha, njegove anele, njegove spise i njegove poslanike (2,285). Osobitost Muhammedova lei samo u tome da mu je Kur'an bio saopen kao objanjenje istinitih odnosa za ljude, kao naputak i opomena za vjernike (2,138140). Okolnost da je Muhammed objave ja zapoinjao s oslovljavanjem O ljudi, dok se u Medini ponajvie koristio oslovljavanjem O vjernici, zavela je mnoge komentatore da iztogapraveegzegetskupremisu,pokojojsvipasusi,kojipodinjusOljuditrebadasu zaMekance,dokodsjeciotvoreniformulomOvjernicitrebadasuopenitogznaenja. Tako radi ortodoksna islamska egzegeza. Prema religijskopovijesnoj spoznaji, meutim, mekanske pareneze imaju univerzalno znaenje, a medinske su ekskluzivnije vrste, jer novi vjerski pokreti ponajvie idu putem od univerzalnosti prema iskljuivosti. Dok ih u poetku jo nosi oduevljenje mnogih Ijudi, kasnije ih vodi jo samo jedna malena skupina,electi. 7. Znaenje Muhammeda moe se jo potcrtati navodom sure 4,163166. Tekstu ne treba komentar, osim primjedbe da obje opaske o Davidu (Davudu) i Mojsiju (Musi) ometaju ritam stiha te da ih treba smatrati kasnijom nadopunom. Nadopune koje su stavljeneuzagradetrebadaodsjekuinerazumljivijim. Gle, mi Allah i Gabrijel (Gibril) smo ti (Muhammed) dali objavu, kao to smo objavili Noi (Nuhu) i poslanicima poslije njega, kao to smo neto i Abrahamu (Ibrahimu) i Is maelu (Ismailu) objavili, i Izaku (Ishaku), i Jakovu (Jakubu), i plemenima, i Isusu (Isi), i Jobu, i Joni, i Aronu (Harunu), i Salamonu. A Davidu (Davudu) dadosmo psaltir. O poslanicima smo priali, o poslanicima nismo ti nita rekli. Samo je s Mojsijem (Musom) Allah izravno govorio o poslanicima, donosiocima radosne vijesti i o opominjaima, da ljudinebipredAllahomimalikakveisprike(danisunitaznali),kadadouposlanici.

IZBORSVETOGAMJESTA
MEKA
Allah iskua vjeru Abrahamovu (lbrahimovu) i izdade mu mnoge naredbe. Abraham (Ibrahim) ih sve ispuni i stee milost u Allaha. Onda ree Allah Abrahamu (Ibrahimu): Uinit u od tebe imama za ljude. A Abraham (Ibrahim) bjee zabrinut za svoje potomstvo paupitaAllahatojezanjihodluio.Allahmuodvratisamotodajejedino s pravednicima htio sklopiti savez I da u njega nepravedne ne bi primio. I Allah odredi Ka'buuMakidabudeljudimakuaokupljanja,teodredidatomjestobudepribjeitem. TakozapovijediAllah:UzmiteAbrahamov(lbrahimov)makam(obitavalite,obja.prev.) kaodommolitvezasvavremena.Uinitegaposveenimmjestom,obilazitega,boravite u njemu, klanjajte u njemu i padajte niice. Tada Abraham (Ibrahim) i Ismael (Ismail) poloie kamen temeljac domu, te zavjetovae Allahu: Primi ga od nas, uini nas muslimanima i uini od naeg potomstva uvijek svoju zajednicu muslimana. Ui nas obredima i obiajima i daj da jednom doe poslanik kojie im navijestiti Tvoje znakove, pouitiPismuimudrostiizaTebeoistiti.

~96~

Allah primi Abrahamov (lbrahimov) zavjet, pa ga uini muslimanom, poto Abraham (Ibrahim) bijae obeao: Predajem se potpuno gospodaru svjetova. Abraham moljae Allaha neka blagoslovi zemlju i njene stanovnike, uzme ih u svoju zatitu i uvijek bogato obdari plodovima, dogod vjeruju u Allaha i sudnji dan. Zato Abraham (Ibrahim) stavi na duu svojoj djeci i Jakovu (Jakubu): Djeco moja, Allah je za vas izabrao vjeru, zato nemojteumrijetiadanistepostalimuslimani. Allah mjestu dodijeli vjeno pravo i zatitu, te od ljudi zahtijevae samo to da izvre hodoaetomdomu,akotakvoputovanjemoguizvriti.Naputupakhodoasnicisene bi smjeli odavati lovakoj strasti, neka se hrane plodovima i ribama. Ako li netko ipak ubije kakvu divlja, neka je zamijeni jednakim od stoke koje e kod Kabe rtvovati, ili neka nahrani dva siromaha, odnosno neka bude bez onoliko hrane koliko bi mu iznosilo uivanje divalji. Mjesec hodoaa neka bude sveto vrijeme kao to je sama kua sveta, neka i hodoasnik ostaneist. Jer, Allah je sveti kralj, umiritelj, vjerni, jaki junak, veleuzvienizatitnik. Kasnije legende priaju: Na mjestu gdje su Abraham (Ibrahim) i Ismael (Ismail) sagradili kuu za Allaha, jednom je ve stajala jedna boja kuda. To se ovako dogodilo. Kad su Adam (Adam) i Eva (Havva) izali iz rajskog vrta, Eva (Hawa), koja iz vrta bijae istupila kroz dveri milosra, dospije do Dide kod Meke. Poto su oboje ve ivjeli sto tinu godina daleko od rajskog predjela, smilova se Allah Adamu (Ademu) te mu zapovjedi: Poi sa svog otoka (prema islamskoj tradiciji trebalo bi da je to bio Cejlon) te se zaputi prema mjestu koje lei tono nasuprot mojem nebeskom prijestolu. Adam (Adem) poe, pa slijeae oblak koji ga dovede na brdo Arafat kraj Meke, gdje pronae Evu (Havvu). Oboje bijahu presretni zbog susreta, pa rado posluae Allahov nalog, koji im prenese aneo Gabrijel (Dibril), da mu sagrade hram. Gabrijel (Dibril) im predade plan hrama i jedan blistavi ugaoni kamen s poljane nebeske. Taj dragulj bijae jednom aneo,kojegjeAllahzakaznupretvorioukamen,jerjeurajuprinadziranjupeninoga stabla bio nemaran. A kada ga Adam (Adem) i Eva (Hawa) uzidae i dotakoe, on stade gubiti sjaj. I to ga je vie ljudi pri hodoau doticalo, to je vie na sjaju gubio i pocrnio. AlinasudnjidanAllahegaiznovapreobrazitiuanela(melea)ipozvatigadasvjedoi zasveonekojisugakaohodoasnicidotakliitakopostiglioprostgrijeha. Sura2,124132;3,9697;5,9498;59,2224. G.Dalman,ArbeitandSitteinPalstina,Gtersloh,1928,str.570. 1.Ka'bajesredinjesvetiteislamauMeki.Tojejednapravougaonagraevinausred damije. lzvana je na zidove objeen crni brokatni pokrov, u koji je zlatnim slovima utkanomuslimanskoispovijedanjevjere.Tlojepokrivenomramornimploama.Ublizini vrata na sjeveroistoku zgrade nalazi se crni kamen, koji dotiu i Ijube. Kamen je u desetom stoljeu jednom bio ukraden, i tek nakon dvadesetak godina donesen nazad. Tradicija svetog mjesta je medinskog porijekla. Muhammad je u Medini naveo svoje vjernike da pravac molitve (qibla) od Jeruzalema premjeste prema Meki. Mnogi predislamski likovi bogova maknuti su iz Ka'be i kult je nanovo ureen istom nakon

~97~

osvajanja Meke od Prorokovih pristaa godine 630. Tome pripada obilazak Ka'be i prije svega ponovno preuzimanje predislamskog obreda ljubljenja kamena. Nakon 632. godineKa'bajeistoislamskosvetite. Oznaivanje Meke kao majke gradova (sura 6,92. I 42,7) prema mitskom miljenju odgovara slici glavnog grada davnine. S tim se povezuju predodbe o jednom sredinjem arapskom poganskom svetitu, koje je, meutim, moda za ivota Muhammedova, ve bilo pregraeno u kransku baziliku. Prema Creswellovim istraivanjima hiqr na sjeverozapadnoj uskoj strani Ka'be treba da je ostatak jedne apside, koja je bila usmjerena prema Jeruzalemu. Sadanje stanje Ka'be,ija je ponovna izgradnja 693. godine nakon novog osvojenja Meke postala nunom, ne doputa da se od toga nita vie izvana opazi. Prema legendarnim izvjetajima alAzrakija Muhammed je na dan osvojenja Meke stupio u Ka'bu i dao, da se isperu slike sa zidova Kabe; samo je nad slikom Isusa i njegove majke rairio ruke da bi ih sauvao. No ezdeset godina kasnije i te slike e pasti rtvom omajadskog ikonoborstva. U islamskom kultnom neprijateljstvu prema slikama ivi vjerojatno onaj semitski duh, iv i u Starom zavjetu, kojinijehtiotrpjetinikakvihbojihslika. 2. Do nas nisu stigle pouzdane vijesti o starom poganskom svetitu Meke prije prodiranja kranstva kao strane pojave nakon kristijanizacije sredinje Arabije. Izvori kojima su se koristili Wellhausen i drugi potjeu iz vremena Omajada, koji su kranski kultsvetacadralipoganskompobonou.Tristotineezdesetarapskihbogova,kojida su bili tovani pri Kabi mogli su biti kranski sveci. Naime, iz starosirske hemorologije poznajemopraksudasezasvakidanustanovijedansvetacilimuenikkaozatitnik. TradicijombogatoznaenjeKa'bebilojezaProrokapovoddaosnutaksvetogamjesta pripie Abrahamu i Ismaelu (Ibrahimu i Ismailu), kako bi to je mogue vie pomakao unatrag starost mjesta kao svetog mjesta istinite vjere. Mitovi koji opisuju Adama i Evu (AdemaiHavvu)kaograditeljeKa'bepotjeuizoneepoheislamskepovijestikadjetako uznapredovalo poznavanje idovstva i kranstva, prema emu je istinita religija bila roena ve s prvim Ijudima. Ti mitovi potjeu, prije svega, iz judeokranskih gnostikih mitovaoprvotnomovjeku,prvomAdamu,kojijeprimiouobjaviizsvijetasvjetlostisve tajnesvijetaisvihnjegovihstanovnika. 3. Tko je u stvari bio glavni predislamski bog u Meki ne moe se vie sigurno rei. Najvea vjerodostojnost govori za boga mjeseca Hubala. No pored njega svakako je bilo drugih bogova. Prema Knjizi o idolima Ibn al Kalbija (Kitab al Asnam, izdao R. Klinke Rosenberger, Leipzig, 1941) trebalo bi da ih je bilo trista ezdeset. Taj broj, koji se ravna prema broju dana arapske mjeseeve godine, pokazuje se kao mitoloka konstrukcija. PremaIbnalKalbijutrebalobidasusvaregionalnaprijestoljabogovairtvenokamenje jednom iz Meke doneseni u pojedina lokalna svetita. Prema njemu Muhammed je samo ponovno uspostavio prvobitan poloaj Meke kao sredinjeg svetita. Prema Waqidiju (+823) bila je zabluda poganstva daleko rasprostranjena, ali ju je Muhammed pravovremeno okonao. Predislamski arapski kult u Meki prije kristijanizacije vjerojatno je nalikovao kultu drugih arapskih svetita. To je bio rtveni kult. Krv ritualno zaklanih

~98~

ivotinja, a po svoj prilici i Ijudi mazala se na rtveni kamen. Pri tom se kamenje moglo upotrijebiti za rtvenu slubu raznim bogovima. Pored toga, bilo je svetih stabala i drvenih stupova. Obredi kao ljubljenje i glaenje crnog kamena i procesija nalaze analogijeubiblijskimtekstovima(1.Kraljevi19,18;Hoeal13,2112.Mojs.10,9). 4. Podaci o svetom mjestu (sura 2,187194; 5,3; 9,7 i 28) uvijek sadre ukazivanje na sveto razdoblje (2,190; 5,2; 9,5; i 3637), sveti mjesec ramadan, (ramazan), o znai utljiviiligluhonijemi,jerunjemumoraumuknutisvakabojnavika.Istomjetijekom kasnijeg razvoja za veliko hodoae u Meku odreen cikius odetiri mjeseca. lnae su islamskepredodbeosvetostiopesemitske,samoseneznatnorazlikujuodonihkojese opisuju u biblijskom Starom zavjetu i od obiaja kranskog Orijenta. U to se ubraja i uzdrljivosthodoasnika,strogipropisiopranjuzasvevjernikeitabuiziranjeKur'anakao svete knjige. Ustanovljenje samo jednog mjesta kao svetog mjesta, naime Meke, koje Muhammeddijelisaidovstvom,uobajesluajaproizaloizistihmotiva:znaenjepoje dinih lokalnih kultnih mjesta porie se i diskreditira, da bi se pridala vrijednost samo jednom mjestu, Jeruzalemu ili Meki kako bi se tamo sredinja ideja spojila sa sredinjim mjestom i sredinjom osobom. Allah, Kur'an i Meka nune su pretpostavke za jednu ideju irokog domaaja. Istom poslije osvajanja Meke preuzeta su u obred hodoaa u staraplaninskasvetitaSafaiMerva(sura2,158).

JERUZALEM
Jedne noi Allah prenese Muhammeda iz Meke u Jeruzalem, te ga dade podii na nebo, da mu potvrdi nauk prave vjere. On se zatim vrati u Meku. Allah poui Muhammeda da uzme smjer molitve prema Jeruzalemu. A kasnije opozva Allah taj pravac i naredi da ubudue pri molitvi valja klanjati u smjeru Meke, smjeru svete damije,kakovjernicinebiklanjaliubilokojempravcu,negoupravcuneba. Muhammed hvaljae Allaha i pjevae: O Jeruzaleme, posveen si mojim svjetlom! U tebi je mjesto okupljanja i uskrsnua. Tebi hitam na dan probuenja kao zarunica za runiku. Kasnije legende priaju: Jo prije svijeta, Allah je stvorio etiri rajska mjesta, Meku, Medinu,DamaskiJeruzalem,idaoihopkolitianelima.Istomtisuugodinaposlijetoga stvori Allah u jednom dahu cijeli svijet. Na kraju dana Allah je htio premjestiti etiri grada s njihovim stanovnicima nazad u raj; a svaki, koji se u Jeruzalemu moli Allahu, bio mujetakoblizukaodajevenanebu. AllahbjeeprirediorajzaAdamaiEvu(AdemaiHavvu)usreditusvijeta,ihridrajska strae u Jeruzalemu. Ona nad zemljom lebae, a sile nebeske noahu je. Drugi pripovijedaju da ona stoji na vrhu jedne palme koja ima korijen u rajskim rijekama. Na tom se mjestu Allah pognuo do zemlje i oblikovaoovjeka od grude njezine. Na tom se mjestu i golubica odmarala i granicu maslinovu otrgnula, kojom je Noi (Nuhu) nakon potopanavijestiladajeAllahsljudimasklopiomir.Takoerjesvetahridbilaonomjesto kamojeAllahodveoIbrahima,dagaiskuajelitolikoposluandabirtvovaoisvogsina Ismaila. Ovdje je i Jakov (Jakub) otpoinuo, kada je putovao u zaviaj da za se potrai

~99~

enu, i u snu vidio kako je Allah otvorio nebo i poslao mu poruku o posebnoj svetosti togamjesta. A kada je David (Davud) zadobio to mjesto iz ruku Jebusita Arabne, koji je u svom nepoznavanju svetosti mjesta ondje podigao gumno, sagradi tamo njegov sin Salomon hram Allahu. Ali prije no to je Arabna posjedovao gumno, njega ve posjedovahu dva muslimana, koji tamo iskusie udesni blagoslov Allahov. Po vridbi, oni se nou uta borieporedsvogaita,dagatiteodkradljivaca,jersugatekiduegdanamogliunijeti kui. U noi pomisli jedan,ija etva bijae bogata, dae obradovati drugoga pa njemu gurne dio svoje etve. No i njega potaknu Allah da dade susjedu dio svoje etve, jer on ne bijae oenjen, a susjedu je vaijalo hraniti enu i mnogo djece. Ujutro nisu znali drugaije rastumaiti udo da su postali bogatiji itom no da zato slave Allaha i zahvaljujumu. Drugi jo znaju pripovijedati da je pod stijenom svetita u jednoj pilji, peini pred ulazom u raj, Jeremija sakrio koveg Allahov iz Hrama kad Babilonci osvojie Jeruzalem. Koveg, naime, bijae prijestol, na kojem poiva nazonost Allahova, i srca proroka zaklanjae. Jednom Allah bjee dao koveg Adamu (Ademu), te ga naslijedi njegov sin Set, od kojega on preko Abrahama (Ibrahima) stie Ismaelu (Ismailu), a od njega ga bespravnostekoenasljedniciJakovljevi(Jakubovi). Sura17,1;2,136138. B. Neumann, Die heilige Stadt und deren Bewohner in ihren naturhistorischen, culturgeschichtlichen, socialen und medicinischen Verhltnissen geschildert, Leipzig, 1877,poglavlje68. 1. Znaenje Jeruzalema kao svetog grada (Al Kuds = sveti) svodi se na predislamsko znaenje grada za idove i krane. On je i za Muhammeda najprije bio pojam za sveto mjesto i tek nakon njegovog spora sa idovima potisnut je na sekundarni poloaj. No u islamskoj mitologiji i tvorbi legendi, predaje koje potjeu iz idovske tradicije o Abrahamovoj rtvi,i Jakovljevu snu o nebeskim Ijestvama, jesu predodbe o raju povezane s tim mjestom. To je vezivanje ve apokrifno i apokaliptiko idovstvo i kransko pjesnitvo, koje je polazilo od koncepcije o posljednjem vremenu kao ponovnom uspostavljanju pravremena i zato gledalo na stijenu na brijegu Sionu kao na tokukojakaosreditesvijetamorabititakoersreditemudaspasenja.Zamuslimana i zbog toga grad ima manje znaenje od mjesta Hrama, na kojem Kupola na stijeni (podigao ju je 688. godine Abdalmalik) natkriljuje hrid, gdje treba da su se dogodila sva udesna djela Allahova. Do podizanja cijene idovskokranskih predaja u islamskim legendama i mitovima dolo je u razraunavanju s kransko zapadnjakim pokuajima da kriarskim ratovima Orijent iznova privedu kranstvu. Kao protuteu kranskim legendama o udima prilikom pronalaska kria i o drugim udesima, pripovijedahumuslimaniprieomnogostarijemznaenjutihmjesta. 2. Brijeg Hrama, dom svetinje, postao je vaan po Salomonu, koji i u mitologiji Kur'ana igra veliku ulogu (poglavlje VI c). Po islamskoj legendi Muhammeda je Gabrijel

~100~

(Dibril) prilikom njegova posjeta odveo i u pilju pod hridinom, koja treba da je ulaz u raj, gdje su ga oekivali stari proroci, njegovi prethodnici. S njima zajedno se molio, i jo se sada imenuju mjesta gdje su sjedili David, Salomon, Abraham, Ismael, Noa i svi ostali kad je Muhammed doao u pilju. Ondje se takoer nalazi zborno mjesto za pravednike iz naroda koji tamoekaju dan uskrsnua. Da su se uskrsnue i stvaranje, predodba o spasenju i vjera u raj spleli vie oko Jeruzalema nego oko Meke i Medine, objanjava se posebnim poloajem grada. Djelatnou Prorokovom i svojim zemljopisnim poloajem Meka i Medina su bile osigurane, Jeruzalem je valjalo najprije osvojiti i uvijek braniti, a kranske i idovske predodbe koje su ivjele na tom mjestu trebalo je islamizirati. To za idove i krane nakon prorotva Zaharijina i Apokalipse Ivanove bijae Jeruzalem mjestomnakojembitrebalodasedovredogaajisudnjegadana. 4.udosaetvom,obrediljubljenjaimazanjastijene,kaoiobilazakKupolenastijeni te obredi na dvadesetak drugih osobito svetih toaka u svetom podruju odavna su izgubili svoju ranu magijsku funkciju. To su vjerskopovijesni atavizmi i obiljeavaju samo povijesnu ishodinu toku islamskog pokreta u Palestini. Mitologemi o riznici dua, sve tom kovegu sa srcimaproroka, ulazu u raj pod stijenom, druge su kakvoe. Oni su slike za pisanje jedne svete povijesti, koja treba da dopire od poetka do zavretka dana, i bivastavljenaublizinukultnedrame,misterijskogigrokaza,akoseureligijskojislamskoj praksinesmatrainepredstavljadovrenom. 4. Prema islamskoj tradiciji Mojsije je sa stijene uznesen na nebo, a Muhammed se ovdje sastao s Isusom i Mojsijem kad je uzaao na nebo da od Allaha primi upute za pravu vjeru. Ta je legenda islamska recepcija biblijske prie o preobrazbi Isusovoj iz Markova evanelja 9,29. i njenih paralela kod Luke i Mateja. Velika maslinova stabla, koja se jo danas mogu vidjeti, zbog toga se takoer dovode u vezu s legendama o Proroku. Oba velika maslinova stabla na svetom podruju Siona, koja prema idovskoj tradiciji na kraju dana objavljuju povratak dvojice pomazanika (primjer Zaharija 4,3), u islamuseprirodnodovodeuvezusMuhammedom. 5. Sudnjega dana e na stijeni biti postavijena sudaka stolica Allahova, a Isus i Mojsijee istupiti iz piIje sa svojim vjernicima tee presuivati i suditi. Prema jednoj drugoj legendi Muhammede tada ispitati i samog Isusa je li pravilno sudio, i kao znak pomirenjasnjim(tj.jedinstvokranstvaiislama)oenitigavlastitomsestrom.Taidru ge legende o zbivanju na sudnjem danu slike su pokuaja da se antagonistika proturjejaizmeuobapokretazakrajvremenaiskaunedjelotvornimaibesmislenima, te da se time relativiziraju ve i za pripovjedaevu sadanjost. Mitovi nisu ontoloke definicije, nego pjesnike slike o sadanjim pitanjima i problemima i pokuaji da se oni razrijee. Samo dogmatiari u tome se ne razlikuju kranski i muslimanski teolozi kuajuodnjihuinitiontolokeiskazeoboguisvijetu.

KNJIGA
Gle, ovaj Kur'an vodi onome to je ispravno i obeava veliku nagradu vjernicima koji ine dobro. On je poslanje milostivog Smilovatelja, knjiga iji su stihovi objanjeni,

~101~

arapski Kur'an za one koji znaju. Otposlao ga je Sveti duh od gospodara istine, da njime ukrijepivjernike,kaouputuispasonosnuvijestzavjernike. SmilovateljtejepouioKur'anu. Istina je da smo ga otposlali, istina je i to da je siao. I tebe (Muhammeda) poslasmo samokaodonosiocaradosnevijestiikaoopominjaa.IKur'ansmopodijelilinaodjeljke, dabigaIjudimapolaganopredavao,ipotpunosmogaotposlali. Izaista,Kur'ansmouinililakimzaopomenu,paimalikogatkoejeprimiti? Sura17,10;41,23;16,102;55,12;17,105106;54,40. 1. Islam je religija knjige jer je porijeklom i ishoditem pokreta bio Kur'an kao knjiga. dovstvo i kranstvo nisu, nasuprot tome, bili religije knjige. idovstvo je istom nakon razorenja svog hrama u Jeruzalemu godine sedamdesete prestalo da bude kultna religija, te se ograniilo na Toru, zakon. Kranstvo je tek u etvrtom stoljeu n.e. kanoniziralosvojeSvetopismo,kadasespremalodapostanedravnomcrkvom,kojojje trebalo jedno jedino opevaee uenje. Mnogi su spisi iskljueni zbog jednog nauka. Inaejekranstvobilokultnareligijasasakramentimapoputdrugihantikihkultova. 2.Kur'anvaljavaljashvatitikaozakon,pravilovjerskogponaanja,zbogegajeislam takoer nazvan religijom zakona i Kur'an usporeen sa idovskom Torom. Takve tipi zacije su mogue, ali nisu jedina gledita. Sastavlja i nebeski zaetnik je Allah, primalac je Prorok, a adresat su oni koji znaju, tj. vjernici. Bez obzira na kasnohelenistike i ranokranske ezoterike i mistiketekstove, tip objavIjene religije moe se dokazati jo samo u kranskoj sekti mormona. Kur'an kao objavljeno pismo, kao duhovno vostvo .jednoga pjesnika, zanima se izmeu klasnih pitanja i drutvenih proturjeja u prvome redu za razjanjenje ideolokih pitanja, od kojih je najvanijim postao nacionalni identitetrazliitiharapskihplemena. 3. Pjesnika metafora nebeske objave, vizije, veoma je rasprostranjen fenomen u povijestireligijezaautorizacijujednenoveideje.Utomenalikujuapokrifneizrekedelfij skog proroia staroegipatskim prorokim izrekama, kao i biblijskim prorokim tekstovima.Pozivanjenavizijumitografskijenajviidokazistine.Vizijebogovaidemona podjednakosu mogue. U religijskoj slici svijetana zemlji vai samo ono to je odlueno na nebu. Ta naivna dijalektika neba i zemlje, gore i dolje, ne moe se obrnuti. Vizije i objave inae treba da iskljue svaku sumnju u istinitost i valjanost Prorokova uenja, i izrazitoimenujujednogbogakaonajviuinstancu,ijizahtjevzamoitimehoenajaviti. IIIhNebeskisastavljaKur'ana Mi smo ti poslali knjigu s istinom, da potvrdimo to joj je u spisima prethodilo; ona sadripunuizvjesnost. Kur'an nije mogao biti izmiljen bez Allaha. Jer, on je potvrda onog to mu je prethodilo, i objanjenje pisma od gospodara svjetova o tome nema sumnje. A ta

~102~

knjigakojusmoposlali,blagoslovljenajeipotvrujepreanje.Tiipakmoraopomenuti majkugradova. Doista, kad bi se iskupili Ijudi i dinni da donesu jedan takav Kur'an, ne bi slian donijeli,makarjednidrugimabilipomagai. AkadaIjudidolazeigovoredonesinamjedandrugiKur'an,promijeniovaj,tostoji:Ja nemam prava da ga mijenjam sam od sebe. Slijedim ono to mi je objavljeno, i bojim se kaznestranogadanaakobudemAllahunepokoran. Sura5,48;10,37;6,92;17,88;10,15. 1. Pismo, u 10,37 nazvano pismo gospodara svjetova, po ortodoksnom islamskom shvaanju vrijedi kao prvotno nebesko pismo,iji je sastavlja Allah. Nebesko autorstvo je argument za nenadmaivost Kur'ana, koji Ijudi i dinni, a to su duhovi uope, nisu mogli stvoriti. Nebeska prapisma u mitologiji su esta. Sastavlja biblijskog Otkrovenja Ivanova, kao i sastavlja gnostike apokalipse Adamove ili autor hermetikih traktata pozivajusenajednoprapismo. 2. Islamska teologija spekulirala je o tome je Ii Kur'an stvoren ili nestvoren poput Allaha. To nebesko prapismo, koje je Muhammed upoznao posredstvom Gabrijela (Di brila), za kasno islamsko doba ima isto znaenje kao i spekulacija o logosu u idovstvu i kranstvu. Pitanje je li to prapismo stvoreno ili nestvoreno, dakle vjeno preegzi stentno, religijskotipoloki je pitanje o odnosima moi. Ako se prizna preegzistencija pisma, ograniava se autoritet kultnih institucija. Odluka za preegzistenciju logosa i za preegzistenciju nebeskog prakur'ana tipoloki je odluka protiv religije kao kulta. U samom Kur'anu to se pitanje razmatra bez odlunog razjanjenja je li nebeski prakur'an bio preegzistentan ili istom od Allaha stvoren. Prema kontekstu 6. i 10. sure valja pretpostavitidajeMuhammedunajmanjurukubioblizakpomislidagajestvorioAllah, jer je na Kur'an gledao kao na nadopunu ranijih pisama, ime se prije svega misli na pismaidovaikrana. 3. lako se u Kur'anu nigdje izriito ne kae da je Allah napisao prakur'an, muslimani vjeruju da je on njegov autor. U tome je utemeljen autoritet Kur'ana, njegov zahtjev da odreuje djelatnost vjernika. Za islamske moderniste je nebesko autorstvo temelj za prilagodbu islama zahtjevima sadanjice. Ortodoksni iiti u tome vide podlogu za islam kao religiju etosa i njegovo dravno pravo. Nebesko prapismo uz to je ideoloka barijera,kojasvakompravovjernommuslimanuzabranjujeakiknjievnokritikiradna tekstuKur'ana. Majka gradova u suri 6,92. jest Meka. Ona je u Kur'anu simbol za sve gradove. To mjesto ne smjera na neku osobitu vezanost Allaha uz grad kao oblik naselja kojem se dajeprednost(oMekiupoglavljuIIIe). 4.Muhammedslijediidovskutradiciju,zakojujeJahvepostaonevidljivkadon(sura 42,58, kao i na drugim mjestima) govori o tome da Allah izravno nije nikoga oslovio,

~103~

nego bilo u viziji, bilo skriven iza zavjese. Allah takoer govori s Ijudima preko jednog anela,kojegonvieputaoznaujeatributomsvetiduh(78,38i97,4),iliprekoGabrijela (Dibrila). U tome dalje ive judeokranski mitologemi, koji su boju osobu ve rasplinuliuhipostazama.

ITAOCIKNJIGE
Mismote,dakle,poslalijednojzajednici,kojojsuprethodiledrugezajednice,dapred njimakazujetosmotiobjaviliitakosmotebiposlaliknjgu;aoni,kojimadadosmopis mo, vjeruju mu ... Prije njega bijae knjiga Mojsijeva vodiljom i velikom milou. To je sada jedna knjiga na arapskom jeziku, nepravednima za opomenu i radosna vijest pravednicima. Kur'an smo vrlo lakim uinili da bi se po njemu ravnalo. Pa tko hoe da ga jo opominjemo? Sura13,29;29,47;46,12;54,41. 1. itaoci knjige ponajprije su bili stanovnici Meke, zatim Medine; zahtjev za univerzalnou, da to bude objava za sve Ijude, mlai je, kasnomedinski. Blachre je iz toga izveo da Muhammed na poetku svoga rada na objavi nije poznavao spise idovskokranskih objava. Ta je pretpostavka samo utoliko tona to Muhammed nije imao pred sobom nikakvih spisa, nego je stekao znanje iz usmenih obavijesti.itaoci ili adresatiKur'anabijahu,prijesvega,Ijudikojisuvladaliarapskimjezikom.TimsuIjudima pripadali idovi, krani i pripadnici predislamskih arapskih plemenskih religija. Muhammedov mekanski arapski kao jezik svete knjige istom je polako postao normom knjievnogjezika. 2. Usporedbe Kur'ana s biblijskim knjigama, koje se u Kur'anu izriito i viestruko poduzimaju (sure 6,154156), zajedno sa zahtjevom da potjeu od istog nebeskog sastavljaa, zahtijevaju poslunost idova i krana kao posjednika knjige. Suprotno ciklikom miljenju gnostikih i mistikih sekti, Muhammed misli linearno. Isti je bog u razna vremena preko razliitih knjiga objavio svoju pretenziju na svjetsko gospodstvo, konano i odluno preko Proroka. Jasno definiranje tog miljenja povijesti spasenja na kraju mekanske epohe razvija antropoloki dualizam, podjelu Ijudi na vjernike i nevjernike. Etika religioznost takoer se naglaava u medinskoj epohi. Veoma sloena gradnja i sadraj medinskih sura ne mogu sakriti to pojednostavljenje. Njihova se iscrpnost objanjava fenomenom irenja islama. to se dalje irio islam, to su veim postajaIi ideoloki ili teoloki problemi jo za ivota Prorokova. Kad su Kur'an i Biblija polagali pravo na isti boanski autoritet (87,1920; 46,1115; 3031; 3,3; 5,4447 i 6,24 25), postaje jasnim otpor idova i krana islamskoj pretenziji na autoritet, a prepirka s njimamoralajetraitivieprostora. 3. Ako se u 3,3. upotrebljava arapski naziv alfurkan, da bi se opisalo pravo znaenje

~104~

Kur'ana,ondasepreporuujeprijevodrazlikovanje.PrematommjestuKur'antrebada je u manjoj mjeri vostvo za Ijude kao Tora i Evanelje, nego to je prije svega samo spasenje,otkupljenje.

JEDANBOGIJEDNAVJERA
Allah dade Arapima da se dre vjere koju je vei Noi bio pripisao. Bijae to ona ista koju je dao Muhammedu, Abrahamu, Mojsiju i Isusu: te se vjerevrsto drite, od nje ne otpadajte. Idolopoklonicimae vrlo teko pasti onoemu se pozivaju. Allah bira onoga kogahoeivjernovodionogakojimuseobraaspremannakajanje. Allah odlui da postavi zavjesu izmeu Muhammeda i nevjernika, kad on bude recitirao Kur'an. Na njihova srca poloi pokrov, uini ih gluhim i tvrda srca. Tako moradoe poricati uskrsnue i osporavati to da je samo Allah bog. I tako mnogi Arapi ostadoe u nevjeri i licemjerju, ali takoer mnogi povjerovahu, pa ih Allah u svome milosru povede dobrim i pravim putem. Allah se radovae zbog onih koji se najprije iselie iz Meke, kao i zbog onih koji im u Medini pomogoe kad onamo dospjee, te pripreminjimalijepamjestauvrtovimakojimabrzajupotoci,gdjebivjenoboravili. Sura42,1314;17,4655;9,99100. 1. U tim tekstovima ive dalje judeokranske predodbe. One postoje u mitu o jednoj i nepromjenjivoj vjeri Abrahama, Noe, Mojsija i lsusa, a i u metafori o bojem djelovanju da otvrdnu srca neprijatelja. Ve u 1. Izaija 25,7, a zatim, prije svega, kod apostola Pavla u njegovoj 2. poslanici Korinanima 3,1418. slika pokrova je metafora za volju boju koja ini da srca otvrdnu i za tvrdokorni duh ovjekov. U sustavima gnostikoguenjapokrovjesimbolzazatoenitvodueutijeluuhyle,materiji. 2. Vjernicima, koji su Allahovom milou spoznali njegovu volju, osmjehuje se svjetlo slobode u rajskim vrtovima, a to je veliko blaenstvo (sura 9,100). Ti odjeljci koji djeluju veoma kranski, razjanjuju koliko pjesnik s vizijom Allahova gospodstva stoji blizu kranskim himnama, jednom judeokranskom teolokom kanonu. Prema Harnackovim i C. D. G. Mllerovim spoznajama, koje nisu ostale neosporene, Arabija je ve poetkom sedmog stoljea bila pokrtena, a Muhammedov je protest moda bio i pokuajdareformirajednokranstvovulgariziranognozom.

NOOTKRIVENJA
UimeAllaha,smilovatelja,milostivog! Gle,mismogaobjaviliunoialkadr. Atoteui,tojenoalkadr? Boljajenoalkadrodtisuemjeseci. Unjojaneliiduhsilaze

~105~

Nazapovijednjihovagospodaranadsvimstvarima. Mirjeonadonastupazore. Sura97. 1. Sura 97. treba da objasni u kojem se trenutku zbilo otkrovenje Muhammedu. Prema pravovjernom islamskom shvaanju tom je nou alkadr, to znai otprilike odmjeravanje ili odreivanje, naveden trenutak u kojem je Kur'an poslan dolje Muhammedu. Prema drugim tumaenjima, treba da je u toj noi Muhammedu doao Gabrijel(Diibril),odnosnoDuhizstiha4,damunavijestizadatak. 2. Prema ukazivanjima u Kur'anu (44,2; 17,1. i ee), Muhammed je doivio svoju prvuobjavu,tj.Poziv,usnu,prispavanju.Tojejedanpoznativjerskopovijesnitopos. BiblijskiSamueldoiviojesvojpozivkaoMuhammedunoi,svetiAugustinkaoPavao svojeobraenjeudnevnomsnu,ustanjuponesenosti,ekstazi.Odatlejerazumljivodaje ta no dobila za Muhammeda znaenje inicijacije; to je, poetak, novog doba. Ostaje neizvjesno je li to no alkadr bila staroarapska novogodinja no kako misle mnogi komentatori.Mitolokijevanasamookolnost(Ia,3)daProroktimtoposompretendira na to da je bio neposredno nadahnut jednim novim svemoguim bogom, zbog ega ubudueneeslijeditinijednudrugaijutradiciju. 3. Prema kasnim medinskim surama, Muhammed je u toj noi vidio kako je Gabrijel (Dibril)izsedmognebapoaonjemusnebeskimizvornikom(43,3),zbogegamedinske zapravouvijekgovoreoobjavipoduhuiliGabrijelu(Dibrilu).RanomekanskuProrokovu pretenziju da ga je bog sam neposredno pouio, tradicionalna je egzegeza potom neutralizirala ukazivanjem na to da treba razlikovati no odreenja od noi u kojoj je Muhammedpoduzeonebeskoputovanja(sura17).Tanotrebadajeslijedilanopozi va. lz mjesta, kao 25,32. i drugih proizlazi da u noi alkadr Muhammed nije saznao cijeliKur'an,atojejasnoiporazliitimrazvojnimfazamaKur'ana.Vjerskopovijesnijeto pos o primanju pouke preko anela Gabrijela (Dibrila) ustupak vjeri u anele koja se irila(poglavljeVIa). 4. Suru 97. trebalo bi dakle, shvatiti i tumaiti kao opis poziva Muhammedu. U tome ona nalikuje i pozivu biblijskih proroka, npr. Izaija 6, Jeremija 1,910. ili Ezekijel 1, OtkrivenjeIvanovo1,919.Tevizijepotomobinoslijedepojedinatumaenjapraobjave, temeljnogvjerskogdoivljaja.

~106~

ZNAKRIBA
Jung,KarlGustav,Aion,Atos,Beograd,1996,str.7388 127 Figura Hrista nije ba toliko jasna koliko bi se elelo. Neu se ovde osvrtati na ogromne tekoe koje nastaju iz uporeivanja sinoptikog i jovanovskog Hrista, negou ukazati naudnuinjenicu da u patristikoj hermeneutici, koja svoje korene vue jo iz primitivnog hrianstva Hristos deli sa avolom niz simbola odnosno "allegoriae", kao to su lav, zmija (serpens, guja otrovnica, coluber), ptica (avo nocturna avis), gavran (Hristos nycticorax, noni gavran), orao i riba; i da Lucifer, odnosno stella matutina, oznaava kako Hrista tako i avola. Pored zmije, riba je svakako jedna od najstarijih allegoriae. Danas bi za to svakako radije koristili termin simbol budui da takvi sinonimi ipak sadre neto vie od pukih alegorija, to postaje jasno pre svega kod simbola ribe. (Kaotosamvenadrugimmestimapokazao,simbolneshvatamalegorijskiilikaoznak, ve u njegovom pravom smislu kao najbolju moguu oznaku za formulaciju jednog objekta koji se ne moe sasvim spoznati. U tom smislu veroispovest se zove symbolum). Redosled rei ostavlja utisak kao da su vetaki sastavljene sa ciljem da objasnejedanvepostojeiirasprostranjeni"Ichthys".Simbolribeima,naime,upravou Prednjoj Aziji bogatu predistoriju, poev od vavilonskog ribljeg boga Oana i njegovih svetenika obuenih u riblju kou, do svetih ribljih obeda u kultu fenianske boginje DerketoAtargatis i nejasnih mesta u zapisu Aberkios i od Soterribe Manua u dalekoj Indiji sve do euharistikog ribljeg jela "trakijskih vitezova" u Rimskom carstvu. Za nae potrebe uopte nije nuno zalaziti dublje u ovaj ogromni materijal. Kao to su pokazali Franc Jozef Delger (Franz Jozef Dlger) i drugi, unutar iskonskog, takorei isto hrianskog gledanja na svet, ima dovoljno zamerki i povoda za simboliku ribe. Podseamsamonapreporod(ukrstionici),kadakrteniciplivajukaoribe. 128 S obzirom na ovakvu rasprostranjenost simbola ribe, njegovo postojanje na nekom mestu ili u nekom trenutku svetske istorije nije ni na koji nain neto posebno. Iznenadno oivljavanje tog simbola, i njegovo poistoveivanje sa Hristom jo u rano vreme Crkve daje nam, meutim, razloga da pretpostavimo kako postoji jo jedan drugi izvor. Re je o astrolokom izvoru na koji je, kako izgleda, najpre ukazao Fridrih Minter (Friedrich Mnter). Alfred Jeremias (Alfred Jeremias) vraa se na istovetno shvatanje i spominje da jedan jevrejski komentar o Danilu iz 14. stolea oekuje dolazak Mesije u znaku riba. Ovaj komentar spominje Mnter u kasnijoj publikaciji kao komentar Don Isaka Abarbanela (Don Isaak Abarbanel) (roen 1417. u Lisabonu, umro 1508. u Veneciji). U njemu se navodi da je kua riba kua pravednosti i blistave divote (domiciliumJovis4uX). 129 Saturn je "crna" zvezda. Od davnina "maleficus". "Dragons, serpents, scorpions, viperes,renards,chatsetsouris,oiseauxnocturnesetmitresengeancessournoisessoot

~107~

le lot de Saturne", kae Bue Leklerk (Bouche Leclercq).udno je da i magarac spada meu Saturnove ivotinje, i kao takav on je vaio kao teriomorfizam jevrejskog Boga. Njegov likovni prikaz predstavlja poznato ismevanje raspea na Palatinu. Predanja ove vrste mogu se nai kod Plutarha, Diodora, Jozefusa i Tacita. Savaot, sedmi arhon, ima oblikmagarca.NatakveglasineodnoseseprimedbeTertulijana(Tertullian):"Somniastis caput asiminum esse deum nostrum", i "Quod asinarii tantum su mus". Kao to smo gore spomenuli, magarac pripada Tifonu. U ranim tekstovima on je, meutim, atribut bogaSunca,atekkasnijepostajelikpodzemnogsveta(Apep)izla(Seth). 130 Prema srednjevekovnoj tradiciji religija Jevreja ima svoje poreklo u konjunkciji Jupitera sa Saturnom. Po iranskom shvatanju Jupiter znai ivot, a Saturn smrt znai dakle sjedinjenje ekstremnih suprotnosi. Ovauvena konjunkcija, odigrala se u godini 7. pre Hrista ne manje nego tri puta u znaku Riba. Najvee pribliavanje usledilo je 29. maja anno 7, i ono je iznosilo 0,21', to jest, manje, dakle, od polovine irine punog Meseca. Ova konjunkcija dogodila se usred komisure "prope flexum lini piscium". Sa astroloketakegleditaposmatranoovakonjunkcijamoradajeizgledalaveomavano, jer je pribliavanje dve planete bilo izuzetno veliko i otuda su one sijale upeatljivom svetlou. Osim toga, ona se odigrala heliocentrino u blizini ekvinocijalne take koja je tadalealaizmeuizmeuvatreivode.Uastrolokukvalifikacijunaekonjunkcijespada i za nje, to astroloki znai da je planeta nagonske prirode stajala u suprotstavljenom odnosu prema konjunkciji, to je karakteristino upravo za hrianstvo. Budui da se konjunkcija koju je izraunao Gerhard (Gerhardt) dogodila 29. maja 7 g. pr. E. Za muki nativitet veoma vana pozicija Sunca nalazi se u dvostrukom znaku blizanaca Kod ove konstatacije nehotice pomiljamo na staroegipatski par neprijateljske brae Horusa i Seta, na onog koji rtvuje i onog ko je rtvovan (uporediti primedbu 27 u vezi sa "martirstvom" Seta) koje na izvestan nain prefigurira dramu hranskog mita. Istina, u egipatskom mitu onaj koji je zao jeste onaj koji biva rtvovan na "ropskom stubu". Ali bratski par Heruur (takozvani stariji Horus) i Set ponekad je prikazan, (kao to smo spomenuli)kaojednotelosadveglave.PlanetaMerkurpripadaSetu,tojezanimljivos obzirom na tradiciju o poreklu hrianstva u konjukciji Jupitera sa Merkurom. U Novom carstvu (19. dinastija) Set se pojavljuje u delti kao Suteh. U novoj prestonici koju je sagradio Ramzes II jedna oblast biva posveena Amonu, a druga Sutehu. Ovde su navodnoJevrejiradilikaorobovi. 131 Dvostrukom aspektu Hrista pripada i legenda Pistis Sophiae (3. stolee), koja je takoe nastala u Egiptu (Majka Marija govori Isusu): "Kad si bio mali, pre nego to se Duh spustio na tebe, doao je, dok si se ti sa Josifom nalazio u vinogradu, iz visine Duh i krenuopremameniuslianTebi,ijaganisam poznala,ipomislilasam,dasitoti.IDuh miseobrati:'GdejeIsus,mojbrat,dagasretnem?'Ikadmijetorekaojasamsezbunila i pomislila da je on neka avet koja me iskuava. Prihvatila sam ga, meutim, i vezala za krevet u mojoj kui dok ne odem do vas, do Tebe i Josifa na polju i naem vas u vinogradu,gdejeJosifudaraopritke.DogodilosedakadasiuotagovorimJosifudasi titoshvatio,obradovaoseirekao:'Gdejeondagavidim,jergaekamnaovommestu.' Dogodilo se, meutim, da se Josif zaprepastio kada je uo da to govori i odmah smo

~108~

poligore,uliukuuinaliDuhavezanogzakrevet.IpogledalismoTebeinjegaivideli da lii na njega i onda smo njega odvezali, on Te je zagrlio, poljubio, te i Ti si poljubio njegaipostalistejedno". 132 Kako proizilazi iz konteksta ove perikope, Isus ovde odgovara "istini koja je nikla iz zemlje", a duh koji na njega lii "pravdi koja gleda s neba (dikaiosyne)". Tekst kae: "'Istina je, meutim, snaga koja je izala iz tebe kada si bio u donjim mestima haosa. Zato je Tvoja snaga kroz Davida rekla: 'Istina je nicala iz zemlje' zato to si bio u donjim mestima haosa." Isus prema tome, biva shvaen kao dvostruka linost koja jednim delomizrastaizhaosa,odnosnoHila,asdrugestranekaopneumasilazisneba. 133 Za gnostikog Spasitelja karakteristina filokrineza, razlikovanje "priroda", teko bi se mogla plastinije predstaviti od naina na koji to radi astroloko odreivanje vremena. Ove, u Antici sasvim mogue astroloke konstatacije, predstavljaju eminentan dvostrukiaspektroenjakojesedogodiloutomposebnomtrenutku,imoeserazumeti koliko je astrolokom shvatanju onog vremena mit o HristuAntihristu koji se upravo pojavljivaomoraoizgledativerodostojno.Odvostrukojprirodiribaposedujemojedno,u svakom sluaju, staro svedoanstvo i to pre 6. veka, u Talmudu, gde stoji: "etiri hiljade dve stotine devedeset i jednu godinu nakon stvaranja sveta (dakle anno Domini 530).) svet e biti opustoen; usledie ratovi taninima (morskih udovita), ratovi Goga i Magoga,anakontogaenastupitimesijanskidani;teknakonsedamhiljadagodinaSveti e, neka je hvaljen, ponovo vaspostaviti svoj svet. R. Aha, sin Raba, rekao je: Tako su uili, nakon pet hiljada godina." Komentator Talmuda rabin Salomon Isak (Salomo Jizchaki) zvani Rai (Raschi) (10391105) primeuje da su taninim dagim ribe, priemu se on verovatno oslanja na neki stariji izvor, budui da to ne navodi kao vlastito miljenje. Ova primedba je vana zbog toga to, kao prvo, borbu riba spominje kao dogaaj poslednjeg vremena (o borbi izmeu Behemota i Levijatana videti dole!) a kao drugo, predstavlja verovatno najstariji dokument o dvostrukoj prirodi riba. Negde iz ovog vremena (to jest u 11. veku) potie i apokrif jednog jovanovskog postanja u kome se spominju dve ribe, ovog puta u nesumnjivo astrolokom liku. Oba dokumenta padaju u kritinu epohu s poetka drugog milenijuma hrianske ere, oemue u daljem toku ovogistraivanjajobitirei. 134 Godinu 531. karakterie astronomski konjunkcija u Blizancima. Ovaj znak predstavlja bratski par koji nije bez unutarnje suprotstavljenosti. Grci su ga tumaili kao Dioskure ("Zevsovi deaci"), one Ledine sinove koje je imala sa labudom i koji su se izlegli iz jajeta. Poluks je bio besmrtan, dok je Kastor delio ljudsku sudbinu. Jedno drugo tumaenjegovorilojekakoonipredstavljajuApolonaiHeraklailiApolonaiDionisa.Oba ova tumaenja ukazuju na izvesnu suprotstavljenost. Astronomski gledano vazduni znak Blizanaca stoji inae u jednom kvadratnom, dakle nepovoljnom aspektu prema konjunkciji iz godine 7. Unutarnja suprotstavljenost mogla bi svakako da baci izvesno svetlo na proroanstvo o "ratu taninima", koja Rai tumai kao "ribe". Datiranjem Hristovog roenja nastaje, kao to smo spomenuli, Sunce u Blizancima. Motiv brae pojavljujesetakoeveomaranouvezisaHristom,itokodjevrejskihhriana,odnosno kodebionejaca.

~109~

135 Iz gore reenog moglo bi se verovatno pretpostaviti da ovo talmudsko proroanstvopoivanaastrolokimpretpostavkama. 136 Astrolozima Antike ve je bila dobro poznatainjenica precesije ekvinocija. Nju takokoristiveOrigen,oslanjajuisenaposmatranjaiprorauneHiparkusa(Hipparcus), kao dobar argument protiv astrologije koja se zasnivala na takozvanim morfomatima (stvarnim konstelacijama). Ovo, meutim, ne vai za razlikovanje morfomata od noeta zodija (fiktivnih zodijakih slika) koje postoji ve u antikoj astrologiji. Ako 7000 godina proroanstva razumemo kao anno mundi 7000, onda bi ta godina znaila anno Domini 3239. Tada e se taka prolea u odnosu na dananji poloaj pomeriti za oko 18 u Akvarijus, to jest u sledei eon, i to meu sazvee Vodolije. Budui da je jednom astrologu iz drugog ili treeg veka procesija bila poznata onda se moe postaviti pitanje dalisuzatakvonavoenjavremenamodavezanaastrolokastanovita.Srednjivekse, u svakom sluaju, bavio proraunom coniunctiones maximae i magnae, tako tvrde Pjer d' Eli (Pierre d' Ailly) i Kardanus (Cardanus). Prvi je prvu coniunctio maxima nakon stvaranja sveta smestio u godinu 5027. pre Hrista, a drugi desetu u godinu 3613. posle Hrista. On je, meutim, kao i onaj prvi, pritom pretpostavio isuvie veliko meuvreme koje prolazi dok konjukcije opet dou u iste znakove. Astronomski, ovo vreme iznosi okruglo 795 godina. Prema tome Kardanusova konjukcija bi se dogodila negde oko godine 3234. posle Hrista. Za astroloku spekulaciju ovo vreme je, naravno, od najveeg znaaja. 137 to se tie 5000 godina, datum koji dobijamo jeste 1239 godina posle Hrista. Time dospevamo u epohu koja se odlikuje duhovnom nestalnou, revolucionarnim jeresima i hilijastikim oekivanjima i koja, osnivanjem prosjakog reda, daje monatvu novizamah.Jedanodnajmonijihinajuticajnijihglasovakojisunajavili dolazak novog vremena duha bio je glasokina da Fiore (Gioacshino da Fiore) (+ 1202)ije je uenje osueno ve na etvrtom Lateranskom koncilu 1215 godine. On je u relativno bliskoj budunosti oekivao otvaranje sedmog apokaliptikog peata, i dolazak "veitog Jevanelja"ivladavinuintellectusspiritualis",epohuSvetogaDuha.Ovajtreieon,kae on, poeo je sa svetim Benediktom, osnivaem benediktanskog reda (prvi manastir je verovatno sagraen odmah posle 529. godine). Jedan joahimit, franjevac Gerard od Borgo San Donino (Gerard von Borgo San Donnino) najavio je u svom spisu "In troductorius in evangelium aeternum" da tri glavna spisa Joahima (Joachim) predstavljaju Evangelium Aeternum i dae ono godine 1260. zameniti Jevanelje Isusa Hrista. Joahim je, kao to se zna, u monatvu video pravog nosioca Svetoga Duha i sa ovograzlogaondatiratajnipoetaknoveereuvremekadjeiveosvetiBenedikt,kojije osnivanjemsvogredaoiveoorganizacijuzapadnjkogmonatva. 138 Jo je Petrus de Aliako (Petrus de Aliaco) smatrao znaajnim vreme Pape Inoentija III (Innozenz III) (1198 1216). Oko godine 1189, kae on, opete se ispuniti serija Saturnovih revolucija ("completae anno Christi 1189. vel circiter"). Tada je papa osudio spis opata Joahima, kao i jeretiku doktrinu Almarikusa (Almaricus). Re je o teolokom filosofu Almariku od Bene (Almarich von Bena) (+ 1204) koji pripada optem pokretu Svetoga Duha toga vremena. U ovo vreme su postojali i prosjaki redovi

~110~

dominikanaca i franjevaca "quae res magna et miranda fuit in ecclesia Christiana". Petrus, dakle, naglaava iste pojave koje i nama padaju u oi kao karakteristine za ono vreme,bezobziratogaonsmatraastrolokianticipiranim. 139DatumomosnivanjamanastiranaMonteKasinupribliavamosesadagodini530. koja je u Talmudu predviena kao kritina. Prema joahimitskom shvatanju u tom trenutku ne poinje samo novi eon, ve poinje i novi "status sveta, i to vreme monatva ili carstvo Svetoga Duha. Poetak, istina, pada jo u oblast statusa Sina, ali Joahim na psiholoki ubedljiv nain pretpostvlja dae se novi status ili kako bismo mi reklinovistavnajprepojavitikaovieilimanjepripremnostanjesakojimetekkasnije uslediti"fructificatio",cvetanjeiispunjenje.UJoahimovovremeono,kaotosmovideli, jo nije nastupilo; moglo se, meutim, posmatrati jedno neuobiajeno i iroko rasprostranjeno uznemirenje i kretanje duhova. Ceo svet je oseao uzbuujui vetar pneume; bilo je to ipak vreme novih i delimino neuvenih misli koje su se svuda rasprostirale u pokretima katara, patarena, konkoriana, valdeana, lionskih siromaha (Pauperes de Lugdano), begharda, Fratres Liberi Spiritus, "BroddurchGott" (Hleb kroz Boga),ikakosusevesvezvali.Napogledekojisucirkulisaliuovimkrugovimaznaajno svetlobacajudokumentikojejeprikupioHan(Hahn).Takoizmeuostalogitamo: "Itemcredunt,seesseDeumpernaturamsine distinctione...seessecternos... Item,quodnulloindigentnecDeonecDeitate... Item,quodsuntipsumregnumcoelorum. Item,quodsuntetiamimmutabilesinnovarupe,quodde nullogaudent,etdenulloturbantur... Item,quodhomomagistenetursequiinstinctuminteriorem, quamveritatemEvangeliiquod,cottidiepraedicatar...dicunt, secrederemultaibi(inEvangelio)essepoetics, quaenonsuntvera". 140 Umesto mnogih dokumenata, ove nekolike reenice su sasvim dovoljne da okarakteriu duh koji je dominirao u ovim pokretima: re je o ljudima koji se poistovauju s Bogom (ili koji bivaju poistoveeni s njim), koji sebe smatraju nad ljudima, koji su kritiki nastrojeni prema Jevanelju, koji slede smernicu unutarnjeg oveka, a nebesko carstvo shvataju kao unutarnje stanje. U izvesnom smislu re je, dakle, o kvazi modernim ljudima koji, meutim, poseduju jednu religioznu inflaciju, za razliku od dananjih ija se psihoza sastoji u racionalistikoj i politikoj nesrei. Ove ekstremne ideje ne bi, meutim, smeli da imputiramo Joahimu, iako i on pripada velikom pokretu duha i predstavljaak jednu od njegovih najistaknutijih figura. Mora se postaviti pitanje ta je to njega i ujegove istomiljenike psiholoki nagnalo da gaje tako smela oekivanja kao to je zamenjivanje (hrianske) poruke Evangelimom Aeternumomom ili kao to je smenjivanje drugog lica boanstva treim, kojie vladati novim dobom. Ova misao je u tolikoj meri jeretika i pobunjenika da se njeno nastajanje moe razumeti jedino ako se pretpostavi da je Joahim oseao kako ga nosi

~111~

opta revolucionarna struja vremena i da ga ona podrava. On je nju oseao kao otkrovenje Svetoga Duha iji ivot i stvaralaku snagu nijedna crkva nije mogla da zaustavi. Numinoznost ovog oseanja podvuena je vremenskom koincidencijom (sinhronicitetom) epohe u kojoj je on iveo sa poetkom sfere antihrianske ribe u Ribama. Zato bismo mogli biti u iskuenju da pokret Svetoga Duha, kao i Joahimovu glavnumisaorazumemokaonesposredanizrazantihrianskepsihologljekojajeizvesno zapoinjala. U svakom sluaju, crkvena presuda i osuda su sasvim shvatljive, jer u izvesnom smislu njegov stav prema crkvi Isusa Hrista veoma je blizak otvorenoj pobuni, paak i apostaziji. Ali, ako uverenju ovih obnovitelja, da su pokrenuti od strane Svetoga Duha, dopustimo izvestan kredit, onda i jedno drugo shvatanje ne samo to je mogue, vejeiveomaverovatno. 141Kaotoje,naime,Joahimpretpostavio,dajestatusSvetogaDuhapotajnopoeo jo sa Benediktom, isto tako bi se moglo naslutiti da je i Joahim na prikriven nain anticipirao jedan novi status. On je, istina, svesno mislio da ostvaruje status Svetoga Duha, kao to ni Benedikt svakako nije nameravao nita drugo do da kroz monatvo utvrdi hriansku crkvu i hrianski ivot, i da ih tako produbi. Nesvesno meutim ovo je psiholoki verovatno Joahim je mogao biti obuhvaen arhetipom Svetoga Duha. On je,vansumnje,svojeaktivnostizasnivaonanuminoznomdovliajukojijekarakteristian za sve one koje obuzme neki arhetip. On je Duha, budui da to nije bilo mogue drugaije shvatio u dogmatskom smislu, kao tree lice boanstva, a ne u smislu empirijskog arhetipa. Ovaj poslednji nije, naime, jednoznaan, ve je izvorno ambivalentna dvostruka figura koja nije samo u alhemijskom pojmu duha ponovo napravila prodor, nego je ve u Pokretu Svetoga Duha sama izazvala najprotivrenije pojave.Oovojdvostrukojfigurijojeignostikaepohaimalajasneslutnje.Biloje,stoga sasvim prirodno da je u jednom dobu koje se podudaralo sa poetkom druge Ribe i koje je, takorei bilo prinueno na dvosmislenost ispovedanja Svetog Duha u hrianskom obliku moglo da pomogne proboju arhetipa Duha sa ovom njegovom karakteristinom ambivalentnou. Ne bi bilo opravdano jedan do to mere dostojanstveni lik kao to je Joahim razumeti kao jednostranog predstavnika revolucionarne i anarhistike turbulencije, kako se Pokret Svetoga Duha na mnogim mestima ponaao. Naprotiv, moe se pretpostaviti da je on sam uveo jedan novi "status",itoreligiozanstavkojiseuputiokaciljudapremostiikompenzujeonajuasan ponor izmeu Hrista i Antihrista koji je 11. stolee svojim slutnjama otvorilo. Antihrianska epoha podrazumeva da u njoj duh postaje neduh, i da ivototvorni arhetip postepeno propadne u racionalizmu, intelektualizmu i doktrinarizmu, to je konsekventno dovelo do one tragike modernih vremena koja poput Damoklovog maa visi nad naim glavama, tako blizu da ga moemo dohvatiti. Staroj formuli Trojice, na kojoj se zasniva Joahim, nedostaje dogmatska figuraavola, koji negde na ivici teoloke metafizike sumnjivo egzistira kao mysterium iniquitatis. Na sreu, gotovo bi se moglo rei, njegov opasni dolazak najavljen je jo u Starom Zavetu. Jer, on je utoliko opasniji ukoliko ga manje poznaju. Ali ko bi pogodio kako se on krije pod mnotvom imena koja tako prijatno zvue, kao to su opta dobrobit, egzistencijalna sigurnost, mir meu narodima, itd.? On se krije meu idealizmima, meu izmima uopte, od kojih je

~112~

verovatno najgori doktrinarizam, to najneduhovnija od svih duhovnih manifestacija. Dananje vreme se mora na najdrastiniji nain raspraviti sa sic et non, to jest sa apsolutnom suprotnou koja ne cepa svet samo politiki, ve cepa i srca pojedinanih ljudi. Nama je potreban povratak izvornom, ivom duhu, koji je, upravo zahvaljujui svojoj ambivalentnosti, posrednik i ujedinitelj suprotnosti, to je misao kojom se alhemija(napogreannain)bavilatokommnogihvekova. 142 Ako po svemu sudei, eonom Riba, uglavnom vlada arhetipski motiv "neprijateljskebrae",ondaese,tokoincidiraspribliavanjemnajbliegplatonovskog meseca,Akvarijusa,postavitiproblemujedinjenjasuprotnosti.Tadaseneevieiinato dasezlozanemarikaopukiprivatioboni, ve e morati da se prizna njegovo realno postojanje. Ovaj problem nee, meutim, reiti ni filosofija, ni nacionalna ekonomija, ni politika, niti istorijske veroispovesti, ve jedino pojedinani ovek, to znai iz svog iskustva ivoga Duha, njegove vatre koja se spustila na Joahima, kao na jednog meu mnogima, i koje je, uprkos svima savremenim nesporazumima preneta dalje u budunost. Declaratio solemnis u Assumptio Mariae koju smo doiveli za naih dana jeste primer sekularnog napretka u razvoju simbola. Pokretaki motiv za to ne poiva kod crkvenih autoriteta koji su dovoljno pokazali vekovnim oklevanjem, ve kod pravovernog oveka koji uvek i u sve veoj meri insistira na ovome razvoju: u osnovi, rejeoarhetipukojiteidaseostvari. 143 U vremenu to je usledilo, Pokret Svetog Duha je uticao na etiri znaajne linosti, pre svega na Albertusa Magnusa (1193 1280), njegovog uenika Tomu Akvinskog, kasnijeg filosofa crkve i poznavaoca alhemije (sa Albertusom), Rodera Bekona(RogerBecon)(oko1214oko1294),anglosaksonskogpreteuprirodnihnauka, i napokon Majstora Ekharta (Meister Eckhart) (oko 1260 1327), nezavisnog religioznog mislioca koji nakon est vekova izgubljenosti danas slavi pravo uskrsnue. Pokret SvetogaDuhasuspravomhtelidaprepoznajukaopreteuReformacije.Negdeuvreme 12. i 13. veka padaju i poeci latinske alhemije iji sam duhovni sadraj pokuao da prikaemusvojojknjiziPsihologijaialhemija.Gorespomenutapredstava"immutabilis in nova rupe" imaudnu slinost sa sredinom idejom filosofske alhemije, i sa Lapisom Philosophorumom koji se pojavljuje kao paralela sa Hristom, "stenom, "kamenom" i "ugaonim kamenom". Tako, na primer, Priscilijanus (Priscilianus) (4. vek) kae: "Nobis petra Christus, nobis lapis angularis Jesus. Jedan alhemijski tekst kae: "(Petra quae) percutiatur virga Mosaica ter, ut aquae effluant largissimae... " Lapis se oznaava kao "sveta stena".i. opisuje kao etvorodelan. Ambrozije (Ambrosms) kae da je voda iz stene.prefiguracija krvi iz bone rane Hrista. Jedan alhemistiki tekst spominje da "voda izstene"posedujeistoznaenjekaoiuniverzalnisolvens,kaoaquapermanens".Kunrat (Khunrath) govori svojim slikovitim jezikom ak o "Petroleum Sapientum". Nasanejci istovremeno nazivaju Adama "stenom" i "ugaonim kamenom. Meu allegoriae Christi Epifanije u svom Ancoratusu ubraja kamen, stenu, ugaoni kamen, ba kao to toine i Firmikus Maternus (Firmicus Maternus) i drugi. Ova slika, zajednika u crkvenom i alhemistikomjezikupotiesamestakaotosuPrva\poslanicaKorinanima10,4iPrva Petrovaposlanica,2,4.

~113~

144 Nova rupes dolazi, dakle, na mesto Hrista, ba kao to bi i Evangelium Aeternum trebalo da zameni Hristovu poruku. Nastanjivanjem Svetoga Duha, treeg lica Trojice, hyiots, sinstvo, biva preneseno na svakog oveka i tako svako ko se nalazi u posedu Svetoga Duha postaje kamen, jedan nova rupes, saglasno Prvoj poslanici Petra 2,5: "et ipsi tamquam lapides vivi superaedificamini." Ovde, dakle, imamo posla sa doslednim daljimrazvojemuenjaoParakletuifillatio,saglasnoLuki,5,35:"eteritisfiliiAltissimi"i Jovanu, 10,34: "Nonne scriptum est in lege vestra: quia Ego dixi, dii estis? "Kao to se znajosunasanejcikoristiliovauputstvaitimeanticipiralijedandeoistorijskograzvoja; razvoja koji preko monatva vodi do duhovnog pokreta, preko "Theologia Deutsch" direktnodoLutera(Luther)iprekoalhemijedomodernenauke. 145 Vratimo se sada opet predstavljanju Hrista kao ribe. Prema Delgeru (Dlger), hrianski simbol ribe se pojavio oko 200. godini u Aleksandriji, a isto tako rano krstionica je opisana kao piscina (ribnjak). Time se pretpostavlja da su i vernici bili ribe, to je inae ve predoeno u Jevanelju (na primer Matej 4,19). Hristos eli da Petra i Andreju pretvori u ribare ljudske, a udesni ulov riba (Luka 5,10) sam Hristos koristi kaoparadigmuPetrovemisionarskedelatnosti. 146 Astroloki aspekt Hristovog roenja neposredno je dat u Mateju 2,1 i dalje. Magoi, magi, sa istoka, jesu zvezdoatci koji iz jedne upadljive konstelacije donose zakljuak o isto tako neobinom roenju. Ova anegdota dokazuje da je Hristos moda ve u apostolsko vreme posmatran ili sa astrololokog stanovita ili je bar doveden u vezusaastrolokimmitovima.Ovoposlednjebivasasvimjasnokadapogledamoiskazeu Apokalipsi. Budui da je ceo ovaj kompleks pitanja ve obraen, mi se ovde smemo osloniti na dovoljno sigurnuinjenicu da kroz prie o svetovnom i nadsvetovnom ivotu Spasiteljananekolikomestaizbijaastrololokamitologija. 147 U prvom redu re je o odnosima prema savremenoj epohi Riba koji su kao to je reeno, potvreni ili ve u Jevaneljima ("ljudski ribar", ribar kao prvi apostol,udesno jelo)ilineposrednopotomupostapostolskovremekrozsimbolikuribe(Hristosinjegovi vernicikaoribe,ribakaojelokodAgapa,krtenjeuribnjaku,itd.).Upoetkuoviprikazi, istina, ne znae nita vie do injenicu da oni takorei asimiluju od davnina postojee simbole ribe i mitologeme ribe kao i lik Spasitelja to je delimina pojava u recepciji Hrista u krilu tadanjeg sveta duha. Ali, ako je Hristos shvaen kao novi eon, svakom poznavaocu astrologije bilo je jasno da je on s jedne strane roen kao prva riba u epohi Riba, s druge strane da je morao da umre kao poslednji ovan (arnion, novozavetno: jagnje) eona koji je odlazio. Matej 27,15 i dalje prenosi ovu mitologemu u vidu starog obiaja rtvovanja sezonskog boga. Zanimljivo je da se Isusov partner u ovoj ceremoniji zove Barabas, "sin oca". Mogla bi se, s izvesnim pravom, povui paralela izmeu unutarnje napetosti suprotnosti starohrianske psihologije iinjenice da zodijaki znak za Ribe, pokazuje dve ribe kojeesto gledaju na suprotne strane, kada bi njihov protivni pokretbiozapaenkaouobiajenuprehrianskoilibaruHristovovreme.Likovniprikaz iznajranijegvremenakojibidaoobavetenjeopoloajuribanijemi,naalost,poznat.U lepom prikazu zodijakih znakova na jednom reljefu malog Metropolisa u Atini nedostaju, naalost, Akvarius i Pisces. U blizini poetka naeg raunanja vremena

~114~

poznajemo, istina, jedan prikaz riba koji je lien hrianskog uticaja; to je globus neba farnezijskog atlasa u Napulju. Tamo je prva riba usmerena vertikalno glavom prema Sevemom polu, severno od ekvatora, a druga horizontalno sa glavom prema zapadu, juno od ekvatora. Ovaj prikaz odgovara astronomskoj konfiguraciji i zato je natural istian.ZodijakiznacihramaHatoruDenderahu(1.stoleepreHrista)sadreribe.One tamo gledaju u istom smeru. Planisferium Timohara (Timochares) koga spominje Hiparkus (Hipparchus) ima na mestu piscesa samo jednu ribu. Na noviima i dragom kamenju carskog doba ribe se pojavljuju suprotstavljene jedna drugo i postavljene paralelno, kao i na mitraistikim spomenicima". Suprotstavljenost riba koja uglavnom nastajekasnijemoglabiseobjasnitiinjenicomdaastronomskaslikaprvu(severnu)ribu prokazujevertikalno,adrugu(junu)horizontalno.Pravcinjihovogkretanjastojegotovo u pravom uglu jedan prema drugom i stoga obrazuju krst. Kretanje u suprotnim pravcima, koje najstariji dokumenti ne poznaju, postaje u kasnijim hrianskim vremenimaestonaglaeno,izegasemoeizvestizakljuakoizvesnojtendencioznosti. 148 Iako se ne moe dokazati nikakav odnos izmeu figura Hrista i poetne astroloke epohe Riba, ipak mi istovremenost riblje simbolike kod Spasitelja i astrolokogsimbolanovogeonadovoljnoznaedaimbarukaempanjukojuzasluuju. Ako smo pokuali da prikamo rasprostranjene mitoloke odnose u koje nas uvodi ova paralela, onda smo toinili u nameri da opiemo mnogostruke aspekte i odnose jednog arhetipa koji se, s jedne strane, manifestuje u jednoj linosti, a s druge, sinhronistiki, u jednomvepreHristovogroenja,unapredodreenomvremenskomtrenutku.Da,ovaj arhetip je ve mnogo ranije upisan putem projekcija na nebu, da bi onda, "kada se vreme ispunilo", koincidirao sa simbolima koje je proizvela nova epoha. Riba kako njoj i odgovara, spada, u zimsko kino doba, kao Akvarijus i Kozorog (aigokerosjaracriba). Kao zodijaki znak ona zbog toga nije ni u kom sluaju znaajna. Stvar postaje iznenaujuatekondakadaseprecesijomekvinocijaprolenatakapomeriuovajznaki time otvori vremensko razdoblje u kome "riba" postaje oznaka Boga koji je postao ovek, koji, kao to smo spomenuli, biva rtvovan kao ovan i roen kao riba, koji ima ribare za uenike i da od njih napravi ljudske ribare; koji hiljade hrani naudesan nain umnoenim ribama; koji sam biva pojeden kao riba, "sanctior cibus" iije pristalice jesu male ribe, pisciculi. Moe se, ipak, pretpostaviti da kod relativno proirenog znanja astrologije bar neto od ove simbolike u odreenim gnostikohrianskim krugovima potieizovogizvora.Ovapretpostavkane bi, meutim,smela da vai i za prikaze sinoptikih jevanelja. Za tako neto nedostaje svaki dokaz. Nema nikakvog povoda da se pretpostavi da bi ove prie mogle ili preobueni astroloki mitovi. Naprotiv, utisak je da ribarske epizode predstavljaju sasvim prirodne dogaaje, iza kojih nema ta da se trai. Jednostavno se i prirodno tako dogodilo i nije poznato da li se hrianska riblja simbolika takoe pojavila sluajno i neplanirano. Otuda bi se isto tako moglo govoriti o naizgled sluajnoj koincidenciji ove simbolike sa slino oznaenim novim eonom, i to naroito stoga to, kako izgleda, epoha Riba, bar u kulturama Istoka, nije ostavila nikakve nesumnjive tragove. Da li ova pretpostavka postoji s pravom, to, meutim, ne mogu da tvrdim sa sigurnou, poto isuvie malo poznajem indijsku i kinesku astrologiju. Nasuprot tome, injenica da tradicionalna simbolika riba omoguava

~115~

proroanstvo koje se moe verifikovati, a koje je ve napravljeno u Novom zavetu, predstavljajednupomaloneprijatnupropoziciju. 149 Severna, odnosno istona riba, koju je taka prolea dostigla negde oko preokreta naeg raunanja vremena vezana je sa junom, odnosno zapadnom ribom, prekotakozvanekomisure.Onasesastojiodtrakeslabihzvezdaukojojsetakaprolea nalazila na junoj ivici druge treine konstelacije. Taka gde se ekliptika see sa meridijanom druge ribe (odnosno njenim repom) pada otprilike u 16. vek, doba Reformacije, koje je za nau zapadnjaku istoriju simbola, kao to znamo, od izuzetne vanosti. Nakon toga, prolena taka se kree junom ivicom konstelacijedruge ribe, da bi onda tokom treeg milenijuma, postepeno ula u Akvarius. Oznaka Hrista kao jedne ribe poistoveuje ga u astrolokom tumaenju sa prvom koja stoji vertikalno. Nakon Hrista sledi u poslednjem vremenu Antihrist. Poetak enantiodromije bi onda logino morao da padne izmeu dve ribe. Kao to smo videli upravo tako i jeste. U neposrednom susedstvu druge ribe poinje vreme Renesanse, a sa njom dolazi i onaj duhkojisvojvrhunacdoivljavausavremenomdobu.

~116~

SLIKEISIMBOLI

Elijade,Mira,Slikeisimboli,IKZoranaStojanovia,NoviSad,1999,str.726

PONOVNOOTKRIESIMBOLIZMA
Zauujua popularnost psihoanalize afirmisala je izvesne kljune rei. Slika, simbol i simbolizampostaenetoto seveomaestouje.Uisto vreme,sistematskaispitivanja mehanizmapromitivnogmentalitetaotkrilasuvanostsimbolizmazaarhainumisaoi ukazala na njegovu presudnu ulogu u ivotu svih tradicionalnih drutava. Prevazilaenje scijentalizma u filozofiji, obnova zanimanja za religiju nakon Prvog svetskog rata, brojna poetska iskustva, a pre svega, nadrealistika traganja (uz ponovno otkrie okultizma, crne knjievnosti, apsurda, itd.) na razliitim su razinama i snejednakim uincima skrenuli panju iroke publike na simbol kao samostalni spoznajni oblik. Do ovog razvoja dolazi u sklopu reakcije na racionalizam, pozitivizam i scijentizam devetnaestog stolea i takav je da ve obeleava drugu etvrtinu dvadesetog stolea. Meutim, ovo okretanje ka raznim simbolizmima nije u pravom smislu rei otkrie kojeseimapripisatimodernomsvetu:vraajuisimbolustatusspoznajnogsredstva,na svet se vratio onom do XVIII stolea u Evropi opteprihvaenom usmerenju koje je svojstveno i drugim, vanevropskim kulturama, bilo da su one istorijske (npr. kulture kultureAzijeiSrednjeAmerike),ilipak,arhaineiprimitivne. Primetiemo da se naglo zanimanje za simbolizam u Zapadnoj Evropi vremenski podudara sa stupanjem azijskih naroda na svetsku istorijsku pozornicu, pojavom koja je otpoela SunJat Senovom revolucijom, a postala posebno vidljiva poslednjih godina. U meuvremenu, etnike skupine koje su u svetskoj istoriji do sada sudelovale posve sporadino (kao to su Okeanci, Afrikanci i drugi) propremaju se da se to pre i same ukljue u glavne tokove savremene istorije. Uzrona veza izmeu ulaska egzotinog ili arhainog sveta na istorijsku pozornicu i utvrene obnove poverenja u simboliku spoznaju u Evropi,ini se, ne postoji. Pa ipak, ova vremenska podudarnost izuzetno je povoljna. Postavlja se pitanje kako je pozitivistika i materijalistika Evropa XIX stolea mogla da odrava duhovni dijalog sa egzotinim kulturama koje su sve bile predate misaonim tokovima razliitim od empirizma ili pozitivizma. To daje bar jedan razlog za nadanjedaEvropaneeostatiravnodunapremaslikamaisimbolimakojiuegzotinom svetu zauzimaju mesto naih pojmova ili ih prenose i proiruju. Upada u oiinjenica da oditave moderne evropske duhovnosti samo dva uenja doista zanimaju vanevropske kulture: hrianstvo i komunizam. I hrianstvo i komunizam predstavljaju na razliite naine, naravno, u jasno oprenim ravnima, soteriologije uenje o spasenju. Stoga bogatstvu simbola i mitova koje oni sadre nema premca, izuzev u vanevropskom

~117~

svetu.1 Srena vremenska povezanost je, rekli smo, omoguila da se u Zapadnoj Evropi ponovo otkrije spoznajna vrednost simbola i to u trenutku kada ona nije vie jedini deo sveta koji stvara istoriju i kada se evropska kultura, ako ne eli da se zatvori u jalovi provincijalizam, mora suoiti i sa drugaijim spoznajnim putevima i vrednosnim porecima nego to su njeni vlastiti. Stoga su sva otkria i mode koje iza njih nastaju, a koji su povezani sa iracionalnim, nesvesnim, simbolizmom, poetskim iskustvima, egzotinim i nefigurativnim umetnostima, itd., posredno pomogli Zapadu pripremajui ga za aktivnije, dakle dublje razumevanje vanevropskih vrednosti, a konano i za dijalog sa neevropskim narodima. Dovoljno nam je da se samo podsetimo stava koji su etnografi XIX stolea zauzimali prema svom predmetu, a posebno rezultata njihovog istraivanja, pa emo uoiti divovski napredak koji je etnologija ostvarila u poslednjih trideset godina. Dananji etnolog shvatio je ne samo vanost simbolizma za arhainu misao ve i njegovu unutranju suvislost, valjanost, spekulativnu smelost i plemenitost. Danasnam,osimtoga,postajejasnonetotoseuXIXstoleunijedaloninaslutiti,a to je da simbol, mit i slika pripadaju samoj osnovi duhovnog ivota. ovek ih moe sakriti, okljatriti i obezvrediti, no nikada ih nee popuno iskoreniti. Vredelo bi prouiti kako su u tokuitavog XIX stolea opstajali veliki mitovi: videlo bi se da su oni, unieni, obezvreeni i osueni na stalnu promenu spoljnih obeleja, ovom letarginom stanju oduprli ponajpre zahvaljujui knjievnosti.2Tako je, na primer, mit o zemaljskom Raju dananji dan doekao u neto izmenjenom obliku, obliku okeanskog Raja. Ve sto pedeset godina sve velike evropske knjievnosti se prosto nadmeu u velianju rajskih ostrvanaPacifiku,mestasvekolikihblaenstava;stvarnostje,meutim,posvedrugaija: ravan i jednolian krajolik, nezdrava klima, rune i debele ene, i sl. Sliku ovog okeanskog Raja nije, meutim, mogla da ugrozi ni geografska, ni bilo koja druga stvarnost. Objektivna stvarnost nije imala nikakve veze sa okeanskim Rajem,ije je postojanjebilogotovoteolokogkaraktera.Onjepreuzeo,prisvojioiprilagodiosveslike Raja koje su pozitivizam i scijentizam potisnuli. Zemaljski Raj u koji je verovao ak i Kristifor Kolumbo (nije li on mislio da ga je otkrio?), u XIX stoleu postao je ostrvo u Junom moru; njegova uloga u ustrojstvu ovekove psihe ostala je pak ista: tamo, na ostrvu, u Raju, ivot se odvija izvan Vremena i Istorije: ovek je srean, slobodan i nesputan; ne mora da radi da bi preiveo; ene su lepe, veno mlade i nijedan zakon ne sputava ih da ine ono to vole. ak je i nagost na dalekom ostrvu pronala svoj
Ovopredstavljakrajnjeuproavanje,buduidaseradioaspektustvarikojimseovdenemoemobaviti. tosetiekomunistikihsoteriolokihmitovaisimbola,uzsverezervepremavladajuojmarksistikojeliti i njezinoj ideologiji, izvesno je da su mase naklonjene ovoj ideologiji podstaknute sloganima tipa: osloboenje, sloboda, prevazilaenje drutvenih sukoba, ukidanje eksploatatorske drave i povlaenih klasa,itd.,sloganimaijumitskustrukturuifunkcijunetrebadokazivati. 2 Uzbudljiv bi poduhvat predstavljao otkrivanje prave duhovne uloge romana XIX stolea, koji je uprkos svimnaunimrealistinimidrutvenimformulamabiovelikospremitedegradiranihmitova!
1

~118~

metafiziki smisao: ivot savrenog oveka, ivot Adama pre pada. 3 Objektivna stvarnostjeuzaludosporavalapostojanjeovograjskogpredela,runeidebeleenesu uzalud prolazile pred oima putnika; ovi ih nisu videli; niko nije video nita osim slike kojujedoneosasobom.

SIMBOLIZAMIPSIHOANALIZA
Simboliko miljenje nije povlastica jedino deteta, pesnika ili poremeenog oveka: ono je svojstveno ljudskom biu kao takvom, prethodi jeziku i diskurzivnom miljenju. Simbol otkriva izvesne vidove stvarnosti one najdublje, koji se ne daju otkriti nijednim drugim spoznajnim sredstvom. Slike, simboli i mitovi nisu tvorevine nezavisne od psihe; one su odgovor na jednu nunost i pomau u otkrivanju najskrivenijih modaliteta bivstva. Njihovo prouavanje nam stoga omoguuje da bolje upoznamo oveka tout court, tj. oveka koji jo nije oblikovan istorijskim okolnostima. Svako istorijsko bie u sebi nosi veliki deo preistorijske ljudskosti. To se, naravno, nikada nije zaboravilo,ak ni u najsurovijem vremenu pozitivizma; ko je, naime, bolje od pozitiviste znao da jeovek ivotinja,tj.dagaodreujuistinagonikakvipostojeikodnjegovebraeivotinja?Ova ispravna, ali nepotpuna tvrdnja koriena je kao iskljuivi referentni okvir. Danas poinjemo shvatati da ono neistorijsko u ljudskom biu nee nestati, kao to se to u XIX stoleu verovalo, u ivotinjskom carstvu, u ivotu, ve da se ono, naprotiv rava i znatno uzdie iznad njega: poput medalje neistorijsko uovekuuva uspomenu na jean bogatiji, potpuniji i gotovo blaeni ivot. Kada se dananji zapadni ovek, kao istorijski uslovljeno bie, prepusti onom neistorijskom u sebi (to se dogaa mnogo ee i potpunije nego to to sam on misli), on to ne ini da bi se vratio naovekov animalni stadijum, da bi se spustio do najdubljih izvora organskog ivota: on se esto pomou slika i simbola kojima pribegava vraa na rajski stadijum prvobitnogoveka (kakav god da je njegov konkretni ivot, prvobitniovek se iskazuje najpre kao arhetip koji se ne moe potpuno ostvariti ni u kakvoj ljudskoj egzistenciji). Beei pred vlastitim istoricitetom, ovek se ne odrue svoje ljudskosti da bi se izgubio u animalnosti; on ponovopronalazijezik,aponekadidoivljajizgubljenograja.Snovi,snovinajavi,slike ljudskih enji, elja, oduevljenja i slino, sve su to sredstva koja prenose istorijski uslovljeno ljudsko bie u duhovni svet koji je neizmerno bogatiji od ogranienog sveta njegovogvlastitogistorijskogtrenutka. Po reima nadrealista svaki ovek moe da postane pesnik: treba samo znati da se prepusti automatskom pisanju. Ova poetska tehnika savreno je primenljiva i u terapeutskoj psihologiji. Takozvano nesvesno je neto mnogo poetinije, i dodali
3

Simbolizam ostrva u nagostiu delu jednogod najveihpesnika XIX stolea,MihailaEmaneskua, posvetili smo jednu studiju objavljenu 1938. godine (pogledati na rad Insula lui Euthanasius, Bucuresti, 1943., str. 518.

~119~

bismo,viefilozofsko,viemitskonegosvesniivot.Nijeuvekneophodnopoznavati mitologiju da bi se ivele velike mitske teme. Psiholozi koji otkrivaju najlepe mitologije usnovimaisnovimanajavisvojihpacijenatadobroznajuovuinjenicu.Nesvesnonije, naime, opsednuto iskljuivoudovitima: tu su i bogovi, boginje, junaci i vile;udovita nesvesnog su, uostalom, i sama mitolokog karaktera, budui da nastavljaju da ispunjavaju iste funkcije koje su im pripadale u svim mitologijama. Najvanija od njih je pomaganjeovekudaseoslobodiidovrisopstvenuinicijaciju. Grubi jezik Frojda i njegovih najpravovernijih uenika esto je iritirao konzervativne itaoce. Ova jezika grubost zapravo proizlazi iz nerazumevanja: nije seksualnost kao takva iritirala, ve ideologija koju je Frojd izgradio na svom shvatanju iste seksualnosti. Opsenjen vlastitim poslanstvom sebe je smatrao Velikim probuenikom, a u stvari je samo bio poslednji pozitivista Frojd nije bio kadar da shvatidaseksualnostnikadanijebilaista,vedajeoduvekpredstavljalapolivalentnu funkciju,ija je prva, a moda i najvia valencija ona kosmoloka; izraziti neku psihiku situaciju seksualnim kategorijama, nikako prema tome ne znai obezvrediti je, jer je izuzev za moderni svet, seksualnost posvuda i uvek bila hijerofanija, a seksualni in integralniin(dakleispoznajnosredstvo). Naklonost koju deak osea prema majci i nuna posledica Edipov komleks okantni su samo ukoliko su izraeni u svom golom obliku, umesto da budu predstavljenikakotreba,tojestkaoslike.Naime,bitnajezapravoslikaMajke,aneneka odreena majka hic et nunc, kao je to Frojd predstavio. Slika Majke otkriva i jedina je koja to moe da uini svoju stvarnost i svoje u isto vreme kosmoloke, antropoloke i psiholoke funkcije4. Izraavanje slika konkretnim reima je besmisleno: slike, dakako, obuhvataju sve aluzije na konkretno koje je Frojd otkrio, no ona stvarnost koju one eledaizrazenemoeseiscrpitizakvimupuivanjemnakonkretno.Bespredmetnobi bilo postavljati i pitanje o poreklu slika: bilo bi to kao kad bi se osporavala istinitost matematike tvrdnjom da je istorijsko otkrie geometrije proisteklo iz radova koje su Egipani preduzeli u cilju kanalisanja Delte. Ovi problemi porekla i istinitog izraavanja slika su u filozofskom smislu bespredmetni. Dovoljno je rei da naklonost prema majci, protumaena na neposrednom i konkretnom planu kao elja za seksualnimposedovanjemvlastitemajkeneznainitavieodtoga;akose,meutim, uzme da se radi o Slici Majke, onda ova elja znai mnogo vie, jer se radi o elji za vraanjem u blaenstvo jo neoblikovane ive Materije sa svim njenim moguim kosmolokim, antropolokim i drugim slojevima, o privlaenju kojim Materija deluje na Duh, o enji za prvobitnim jedinstvom, to jest o elji za ukidanjem oprenosti, suprotnosti, itd. Alo kao to smo rekli, a to emo pokazati i na narednim stranicama, slike su po samoj svojoj strukturi polivalentne. Duh koristi slike da bi shvatio krajnju stvarnost stvar upravo stoga jer se ta stvarnost oituje na protivrean nain, te ju je
4

Najvea zasluga K. G. Junga je to to je prevaziao Frojdovu psihoanalizu na ravan same psihologije, te takoSlicivrationjenoduhovnoznaenje.

~120~

nemogue izraziti pojmovima. (Poznata su oajnika nastojanja prisutna u raznim teolokim i metafizikim kolama, kako istonim tako i zapadnim, da se pojmovno izrazi ono to se naziva coincidentia oppositorum nain bivstvovanja koji lako, a uz to i opseno, izraavaju Slike i simboli). Dakle, slika kao takva, kao snop znaenja, jeste ono istinito. Istinitost se ne moe pripisati samo jednom od njenih znaenja ili samo jednoj odnjenihreferentnihravni.IzrazitijednuSlikukonkretnimreima,svodeijepritomna samojednu odreferentnihravni,gorejenegookljatritije,toznaiunititije,ukinutije kaospoznajnosredstvo. Poznato je da psiha ponekad ograniava Sliku na jednu jedinu refrentnu ravan, onu konkretnu; meutim, to ve predstavlja znak psihikog poremeaja. Deava se bez sumnje i to da je slika Majke samo incestuozna elja prema vlastitoj majci; psiholozi se slau da je takvo ulno tumaenje simbola simptom duevne krize. U ravni dijalektike Slike svako iskljuivo tumaenje sasvim je pogreno. I istorija religija obiluje jednostranim, dakle, sasvim pogrenim tumaenjem simbola. Ne bismo mogli da navedemo ni jedan jedini religiozni simbol ija povest ne bi bila tragini sled bezbroj padova. Nema uasnog krivoverja, jezive orgije, verske okrutnosti, ludila, besmislenosti ili magijskoreligioznih zastranjenja koji se u samoj svojoj osnovi ne bi mogli opravdati nekim deliminim, nepotpunim, te dakle pogrenim tumaenjem nekogvelikogsimbolizma5.

ISTRAJNOSTSLIKA
Nije, meutim, nuno sluiti se otkriima dubinske psihologije ili nadrealistike tehnike automatskog pisanja da bi se dokazalo da u podsvesti modernogoveka i dalje ivi bogata mitologija, ija je duhovna vrednost u odnosu na njegov svesni ivot po naem miljenju mnogo vea. I bez pesnika i ljudi ija je psiha u krizi moemo utvrditi aktuelnost i snagu slika i simbola. Najobiniji ivot obiluje simbolima, najrealistiniji ovek ivi od slika. Ponovimo, a toe nastavak opseno i ilustrovati, simboli nikada ne iezavaju iz psihike aktuelnosti: oni mogu promeniti izgled, ali njihova funkcija ostaje ista.Trebasamozaviritiizanjihovihnovihmaski. Najobinijanostalgijaskrivanostalgijuzarajem.Spomenulismoslikeokeanskog Raja kojima su preplavljeni knjievnost i film. (Ko je rekao da je film fabrika snova?) Osim toga, moemo analizirati i slike koje iznenada izazove neka muzika, katkad i najobiniji lager, pa emo ustanoviti da te slike izraavaju nostalgiju za mitiziranom prolou pretvorenom u arhetip, kao i to da ova prolost, pored aljenja za nekim iezlim vremenom, ima i bezbroj drugih znaenja; ona izraava sve ono to je moglo biti, a nije bilo, tugu svakog bia koje postoji samo onda kada prestaje da bude neto
5

PogledatinaradTraited'HistoiredesReligions,str.304idaljeipassim.

~121~

drugo. aljenje to se ne ivi u kraju i vremenu koje pesma evocira (bilo kakve da su lokalne i istorijske oznake: stara dobra vremena, Rusija iz doba balalajki, romantini Istok, Haiti iz filmova, ameriki milioner, egzotini princ, itd.); i konano, elju za neim potpuno razliitim od sadanjeg trenutka, u krajnjoj liniji, za neim nepristupanim ili nepovratnoizgubljenim:zaRajem. Ove slike nostalgije za rajem, a to je bitno, uvek izraavaju vie nego to reima moe izraziti onaj koji ih je doiveo. Veina ljudi ih inae ne bi mogla opisati. Razlog nije to to su manje pametni od drugih, ve zato to ne pridaju posebnu vanost naem analitikom jeziku. Takve slike, meutim, delotvornije i istinitije zbliavaju ljude nego neki analitiki jezik. I doista, ako postoji sveopta povezanost ljudskog roda, ona se ne moe osetiti niti ozbiljiti osim na ravni slika (ne kaemo podsvesnog, jer nita ne dokazujedanepostojiinadsvesno). Ljudi nisu posvetili dovoljno panje takvim nostalgijama; u njima nisu hteli da vide nita osim beznaajnih uzgrednih proizvoda psihe; najvie to je reeno jeste to da one mogu biti zanimljive za odreena istraivanja i oblicima psihike evazije. Nostalgije su, meutim, nekada proete znaenjima koja se tiu samog ovekovog poloaja; one se kao takve nameu i filozofu i teologu. Pa ipak, nostalgije nisu shvatane ozbiljno, ve su smatranefrivolnima. Slika Izgubljenog Raja koja je iznenada izazvana zvucima harmonike? kakav komromitujui predmet istraivanja! Prenebregava se injenica da ivot modernog oveka obiluje poluzaboravljenim mitovima, obezvreenim hijerofanijama, sekularizivanim simbolima. Neprekidno desakralizovanje je izmenilo sadraj ivota modernogoveka, ali pri tom nije unitilo obrasce njegove mate;itav jedan mitoloki ostatakiviidaljeuslabokontrolisanimzonamasvesti. Osim toga, najplemenitiji deo svesti modernog oveka je manje duhovan nego to se to obino veruje. I kratka analiza bi u toj plemenitoj i vioj sferi svesti otkrila nekoliko knjikih reminiscencija, mnotvo najrazliitijih predrasuda (verskih, moralnih, drutvenih, estetskih itd.) i ustaljenih misli o smislu ivota, poslednjoj stvarnosti i slino.NemojmotupokuavatidanaemoonotojeostaloodmitaoIzgubljenomRaju, ili slike Savrenog oveka, od misterija ene i Ljubavi, itd. Sve se to, uveliko posvetovljeno, obezvreeno i iskrivljeno, uz jo mnogo drugih stvari, kod najobinijih ljudi nalazi u polusvesnom stanju: u snovima na javi, melanholijama, slobodnoj igri slika tokom praznih sati svesti (na ulici, u podzemnoj eleznici i sl.), u svakovrsnim zabavama i razonodama. Ovo mitsko blago, da ponovimo, lei tu u laicizovanom i modernizovanomobliku:trebagasamootkriti.Satimseslikamadesiloistoonotose deava, kao to je Frojd pokazao, i sa odve grubim aluzijama na seksualnu stvarnost: onesupromenileoblik.Dabipreivele,slikesuuzeleoptepoznatiizgled. Njihova vanost zbog toga ipak nije umanjena. Naime, ove obezvreene slike predstavljaju mogue polazite duhovne obnove modernog oveka. Od najveeg je znaaja,mislimo,ponovopronaiitavujednumitologiju,akoneiteologiju,zapretanuu

~122~

najobinijem ivotu modernogoveka: od ovog potonjeg zavisi hoe li se suprotstaviti postojeem toku stvari i vratiti izvorima, te ponovo otkriti dublje znaenje svih ovih izbledelih slika i obezvreenih mitova. Ne prihvatajmo miljenje po kome ovaj mitski ostatak vie nije bitan za modernog oveka, po kome on pripada praznovernoj prolosti,kojujeXIXstoleesreomodstranilo,miljenjepokomejeovajostataktakav da moe zadovoljiti potrebe pesnika, dece i obinih ljudi za slikama i nostalgijama, dok, zaboga,ozbiljnimljudimatrebaomoguitidanastavedamisleistvarajuistoriju.Takvo razdvajanje ivotno ozbiljnog od snova ne odgovara stvarnosti. Moderni ovek moe, ako to eli, da prezire mitologije i teologije, no to nee spreiti da se i dalje hrani diskreditovanim mitovima i obezvreenim slikama. Najstranija istorijska kriza modernog sveta Drugi svetski rat i sve ono to je on sa sobom doneo dovoljno je jasno pokazala da je uklanjanje mitova i simbola ista iluzija. ak i u najoajnijim istorijskim situacijama ( u rovovima Staljingrada, u nacistikim i sovjetskim koncentracionim logorima) ljudi i ene su pevali pesme i sluali prie (ak su ponekad rtvovali i deo svog bednog obroka da bi sebi to priutili); prie su bile samo zamena za mitove, a pesme su bile proete nostalgijama. Sve ono bitno i neizbrisivo uoveku, a to se zove mata, nalazi se u oblasti simbolizma i nastavlja da ivi od mitova i arhainih teologija6. Namodernomjeoveku,reklismo,daoivislikekojenosiusebi,daihposmatrau njihovoj istoti i usvoji ono to one ele da kau. Narodna mudrost je mnogo puta ukazalanavanostmatezasamozdravljeovekovo,zaravnoteuibogatstvonjegovog unutranjeg ivota. U nekim modernim jezicima se o onom kome nedostaje mata saaljivo govori kao o ogranienom, slabom, alosnom i nesrenom biu. Psiholozi, u prvom redu K. G. Jung, pokazali su u kojoj meri drame modernog sveta proitiu iz duboke kako individualne tako i kolektivne psihe, neravnotee izazvane umnogome sve veim guenjem mate. Imati mate znai uivati u unutranjem bogatstvu, u neprekidnom i spontanom toku slika. Pa ipak, spontanost ne znai proizvoljno izmiljanje. U etimolokom smislu re mata srodna je rei imago (predstava, imitacija), kao i rei imitor (oponaati, reprodukovati). Ovo je izuzetan sluaj da je etimologija u skladu i sa psiholokom i sa duhovnom istinom. Mata imitira obrasce slike i beskonano ih reprodukuje, reaktualizuje, ponavlja. Imati mate znai videti svet u njegovoj celovitosti; jer, mo i zadatak slika se sastoji u tome da pokau sve ono to se nedapojmovnoshvatiti.Jasnajestoganevoljaukojojsenalazinematovitovek:onje odseenoddubokeivotnestvarnostiiodsvojevlastitedue.
Pogledati bogate i otroumne analize Gastona Balara u njegovim radovima o mati misterije: La psychanalyse du Feu, L'Eau et les Reves, L'Air et les Songes, La Terre et les Reveries, 2 toma (Paris, 1939 1948).GastonBalarsvojagleditazasnivauglavnomnapoezijiisnovima,asporednoinafolkloru:lakobi se, meutim, moglo pokazati da se snovi i pesnike slike nadovezuju na sakralne simbolizme i arhaine mitologije. to se tie slika Vode i Zemlje, kojima su proeti snovi i knjievnost, pogledati poglavlja koja smo u naem radu Traite d'Histoire des Religions, str. 168 i dalje, te str. 211 i dalje, posvetili hijerofonijamaiakvatikimitelurijskimsimbolizmima.
6

~123~

Podseajui na ova naela, eleli smo da pokaemo da prouavanje simbolizma nije isto uenjaki posao, kao i to da je ono, barem na posredan nain, bitno za poznavanje samogoveka;ukratko,daonoimatadakaetamogdesegovorionovomhumanizmu ili novoj antropologiji. Bez sumnje, takvo prouavanje simbolizmae biti istinski korisno samo ukoliko se obavlja multidisciplinarno. Knjievna estetika, psihologija, filozofska antropologija morae da uzmu u obzir rezultate koje daju istorija i religija, etnologija i folkloristika. Ovu knjigu smo namenili, pre svega, psiholozoma i knjievnim kritiarima. Istoriar religija je vie no bilo ko drugi pozvan da unapreuje znanje o simbolima, budui da su njegovi dokumenti celovitiji i koherentniji od onih kojima raspolau psiholog ili knjievni kritiar; oni su crpeni na samim izvorima simbolike misli. Arhetipovi se nalaze upravo u istoriji religija, a psiholozi i knjievni kritiari bave se samonjihovompriblinomverzijom.

PLANKNJIGE
Prveetiri glave knjige pisane su u razliitim razdobljima i za razliitu publiku7. Prva i druga glava su propraene najmanjim moguim brojem beleki; materijal na kome su one zasnovane ve je unet ili u moje ranije radove ili u radove drugih istraivaa. Meutim, trea ietvrta glava sadre neto vie beleki i referenci. Materijali koji su tu objedinjenisamizasebepredstavljajumonografijekorisneakinezavisnoodtumaenja koja predlaemo. Poslednju glavu, koja je u isto vreme i opti zakljuak, objavljujemo takoe uz krai biblografski dodatak. Predmet kojim se bavimo je preobiman da bi dopustiodaizlaganjebudeuistovremeitemeljnodokumentovanoiizuzetnosaeto. Saizuzetkomposlednjeglave,razliitestudijekojesledenisupisanetakodazajedno budu delovi jedne knjige; pa ipak, sve se one, po miljenju autora, bave jednim te istim problemom: strukturom religioznog simbola. Svaka glava prikazuje jedan simbolizam ili jednu porodicu simbola, mada se nain na koji su ove teme razmatrane razlikuje od jedne do druge glave. Simbolizam sredita, razmatran u prvoj glavi i ije se razmatranje nastavlja na rezultate nekih prethodnih prouavanja, izloen je sintetiki bez obzira na istorijske zamrenosti. Prvi deo ove glave upravo i postavlja pitanje valjanosti takvog celovitog predstavljanja simbola i saeto naznauje veze izmeu psihologijeiistorijereligija. U drugoj glavi analizira se simbolizam Vremena i izlaenja iz Vremena u jednom istom kulturnom krugu, u drevnoj Indiji. Trea glava se bavi simbolizmom vorova na dve komplementarne ravni: nakon to smo se ograniili na Indoevropljane, koristei pre
etvrta glava potie iz 1938. godine (pogledati Zalmoxis, t. II, str. 131 i dalje); trea iz 1946. (pogledati Revue de l'Histoire des Religions, t. CXXXIV, juldecembar 1947 1948, str. 5 i dalje). Osnova prve i druge glave bila je predmet naih predavanja u Askoni, 19501951 (upor. Eranos Jahrbuch, t. XIX i XX) i jednog lankauJournaldePsychologie.
7

~124~

svegaistraivanjaoraDimezila,tunastojimodauporedimoovepodatkesaparalelnim simbolizmima nekih drugih arhainih kultura. Prvenstveno e se u ovoj glavi uvideti prednosti i ogranienja kako istorijskog istraivanja tako i morfoloke analize, te tako potpunije shvatiti nunost naizmeninog korienja ove dve komplementarne metode. etvrta glava je posveena skupini srodnih simbola (MesecVodaPlodnost itd.) i predstavlja morfoloki opis iji je zadatak da objasni strukture. I konano, poslednja glava okuplja rezultate svih ovih istraivanja, voenih sa razliitih stanovita, a u cilju sistematskogintegrisanjamagijskoreligioznogsimbolizma. Za psihologe e naroito biti zanimljiva prva, druga i poslednja glava. Nestrpljivi italac moe propustiti sve analize i reference iz tree i etvrte glave. Mi smo ipak smatrali da ne treba izostavljati te beleke. Opasnost kod prouavanja simbolizma krije se u prenagljenom uoptavanju. Laici su skloni da se zadovolje prvim dokumentima na koje naiu, kao i konstruisanjem smelih uoptenih tumaenja simbolizma. Naa je elja bila da predstavimo bar dva modela analize simbola, kako bismo istakli koliko su stvari tanane i sloene. S druge strane, psiholozima i knjievnim kritiarima, odnosno filozofima hteli smo da stavimo na raspolaganje nekoliko dovoljno opsenih materijala koji bi im, ukoliko se za to ukae potreba , posluili pri radu. U knjigama psihologa i knjievnih kritiara neretko se nailazi ne samo na mepotpunu, ve i na sasvim pogrenu istorijskoreligioznu dokumentaciju; knjige iz kojih oni crpu grau najee su dela ili amaterabezikakvogkritikogoseaja,iliusamljenihteoretiara8. Nestrunjaci s pravom odgovaraju da ne mogu raditi posao etnologa i istoriara religije, da nemaju ni sredstava ni slobodnog vremena za dugotrajna istraivanja, i da su prema tome prinueni da se zadovolje dostupnim optim delima. Nevolja je to to nestrunjaci uglavnom nailaze na veoma slaba opta dela; s druge strane,ak i onda
Frojd je smatrao da je poreklo religija otkrio u Edipovom kompleksu koji je nastao usled prvog oceubistva oceubistva koje se ritualno ponavlja u totemskim rtvovanjima. On je svoju teoriju koja jouvekizgledadauivapodrkupsihoanalitiararazradio19111912,koristeisepritomEtkinsonovim (Atkinson) pretpostavkom o prvobitnoj hordi, kao i pretpostavkom o totemskom rtvovanjuprieu, koju je izneo Robertson smit (Robertson Smith). U vreme dok je Frojd razraivao svoje objanjenje religioznog oseaja i smatrao da je otkrio poreklo religija, dve citirane hipoteze prestale su da uivaju bilo kakvu podrku meu kompetentnim etnolozima i istoriarima religija. Ali, ako je Frojditao Frejzera i poznavao zakljuke do kojih je ovaj doao, tj. stav o neuniverzalnosti totemizma kao drutvenoverskog fenomena (on je nepoznat kod mnogih primitivnih plemena), kao i stav o krajnnjoj retkosti totemskih rtvovanjapriea (samo etiri sluaja koja su uz to i nepotpuno potvrena na nekoliko stotina plemena u kojima je poznat totem!), knjiga Totem i tabu je ipak izala 1913. godine i od tada je doivela mnoga ponovna izdanja, i bila prevedena na mnoge jezike... (Kao odbranu Frojda mogli bismo spomenuti uvenu knjigu Emila Dirkema Elementarni oblici religijskog ivota, knjigu dragocenu u svakom pogledu, delo koje je na mestima i genijalno, no ipak veoma neugodno lieno vrste osnove. Iako znatno obaveteniji od Frojda, Dirkem je zapao u istu metodoloku greku, nastojei da u totemizmu nae poreklo religija. Ovaj znaajni uenjak bi bolje uinio da je uzeo u obzir radove svojih kolega etnologa i antropologa koji su jo tada ve dovoljno dobro dokazali da totemizam ne predstavlja najstariji sloj australijskihreligija,itavie,dajeodsutanizbrojniharhainihkulturausvetu).
8

~125~

kadaimajuviesreeobinoitajuloeiliprebrzo. To je razlog zato smo odoleli iskuenju da izostavimo bibliografski aparat: modae nekinestrunjaciosetitipotrebudaisamidouudodirsatemeljnimdelimaetnologijei istorijereligija,umestodaseuvelikokoristeloimizastarelimelukubracijamadiletanata ili teoretiara koji su pre svega hteli da ilustruju svoja vlastita uoptavanja. Psiholoka literatura , a posebno psihoanalitiki radovi, navikli su itaoce na opirne prikaze pojedinanih sluajeva.esto seitave stranice posveuju opisivanju snova ili snova na javipojedinihpacijenata.TakojeuEngleskojobjavljenaknjigaodsedamstotinastranica o mitologiji snova jedne jedine osobe! Psiholozi se slau da je svaki pojedinani sluaj nuno izloiti in extenso, a kada i pristanu na saimanje ine to gotovo uvek protiv volje. Njihov cilj je objavljivanje celovitih dosijea. Tako bi utoliko pre trebalo postupitiikodprouavanjanekogsimbolizma:trebalobigaprikazatiuirimcrtama,alii sanjegovimnijansama,varijantamaiodstupanjima. No glavni i najtei problem je oito problem tumaenja. U naelu, pitanje valjanosti neke hermeneutike se uvek moe postaviti. Viekratnim proverama, uz pomo svedoanstava (tekstovi, obredi i likovni spomenici), kao i poluskrivenih aluzija mogue je postupno objasniti znaenje odreenog simbola. Problem se pak moe postaviti i drugaije: uviaju li ono koji koriste simbole njihove teorijske implikacije? Ako, recimo, prouavajui simbolizam kosmikog Drveta, kaemo da se to Drvo nalazi u Sreditu Sveta,dalisuondaisvipojedincikojipripadajudrutvimakojapoznajutakvokosmiko Drvee svesni integralnog simbolizma Sredita? Pa ipak, valjanost simbola kao spoznajnog oblika ne zavisi o pojedinanoj spoznaji moi. Tekstovi i likovni spomenici nam opseno dokazuju da je simbolizam Sredita bio jasan u celosti bar nekim pripadnicima arhainih drutava; ostali pojedinci u tom drutvu zadovoljavali su se sudelovanjem u simbolizmu. Nije, meutim, jednostavno precizno odrediti granice takvog sudelovanja, jer ono zavisi o jo neodreenom brojuinilaca. Jedino to se moe rei jeste to da aktualizacija nekog simbola nije automatska: ona je povezana sa napetostimaimenamadrutvenogivota,akonanoisakosmikimritmovima. Ipak, sva zasenjena ili odstupanja koja se nekom simbolizmu mogu desiti, samim tim to je ivljen, ne ugroavaju valjanost njegove hermeneutike. Posluimo se jednim primerom iz jednog drugog dela stvarnosti: da li je za razumevanje simbolizma Boanstvene komedije nuno ispitati ta milioni italaca irom sveta misle itajui ovu teku knjigu, ili bi bilo bolje upitati se ta je sam Dante oseao i mislio dok ju je pisao? Kada je re o slobodnijim pesnikim delima, tj. delima koja izravnije zavise od nadahnua, kakva su na primer dela nemakog romantizma, da bismo protumaili simbolizam koji ona sadre, ne smemo da se zadravamo na miljenjima samih autora. injenica je da autor najee ne shvata do kraja znaenje vlastitog dela. Arhaini simbolizmi se spontano pojavljuju ak i u delima realistinih autora koji o tim simbolimaneznajunita. Pa ipak, ovaj spor oko legitimnih granica hermeneutike simbola je izlian. Videli smo da mitovi i simboli, koji su obezvreeni, odnosno posvetovljeni, nikad ne iezavaju,

~126~

makar se radilo i o najpozitivistikoj civilizaciji, civilizaciji XIX stolea. Simboli i mitovi dolaze iz velikih dubina: oni su deo ljudskog bia i nemogue je ne pronai ih u svim egzistencijalnimsituacijamaovekauKosmosu.

~127~

SIMBOLIZAMSREDITA

Elijade,Mira,Slikeisimboli,IKZoranaStojanovia,NoviSad,1999,str.2845.

PSIHOLOGIJAIISTORIJARELIGIJA
Mnoge laike privlai poziv istoriara religija. Oni se pitaju da li postoji da li postoji tako plemenit i zahvalan posao kao to je bavljenje velikim misticima svih religija, ivljenja meu simbolima i misterijama, itanje i tumaenje mitova svih naroda.? Laici misle da je istoriar religija podjednako upuen u grke i egipatske mitove, u izvorni Budinnauk,taoistikemisterijeitjnainicijacijskeobredearhainihdrutava.Modalaici i ne gree sasvim kada istoriara religija zamiljaju kao oveka podstaknutog velikim i istinskim problemima, zaokupljenog rajanjavanjem najupeatljivijih simbola, najsloenijih mitova i onog najznaajnijeg iz ogromnog brojainjenica koje mu se nude. Situacija je, meutim, posve drugaija. Mnogi istriari religija su toliko zaokupljeni svojomspecijalnoudaogrkimiliegipatskimmitovima,oBudinomnauku,otoistikim iamanistikimtehnikamaneznajumnogovieodnekogamaterakojijeznaotaikako daita. Veina njih istinski poznaje samo prilino mali deo ogromnog podruja kakvo je istorija religija. Naalost,ak i tako skromnim delom najee se bave povrno: tumae, objavljuju i prevode tekstove, piu hronoloke eseje i prouavaju uticaje, sastavljaju istorijske monografije i preglede spomenika i slino. Vezan za strogo odreeni predmet, istoriar religija esto ima oseaj da je itavu duhovnu karijeru o kojoj je u mladosti sanjaortvovaonezanimljivojnaunojtemeljnosti. No, preterana nauna temeljnost ovog posla naposletku ga je liila obrazovne publike. Osim nekoliko retkih izuzetaka, istoriari religija nisu itani izvan uskog kruga svojih kolega i uenika. Publika njihove knjige vie neita, ili zato to su odve tehnike ili odve zamorne, tj. zato to ne pobuuju nikakvo duhovno zanimanje. Sluajui kako se stalno govori kao to toini na primer ser Dejms Frejzer na nekih dvadeset hiljada stranica da je sve ono to je mislio, zamiljao ili eleoovek arhainih drutava, da su svi njegovi mitovi, obredi, bogovi i verska iskustva, samo ogromna koliina ludosti, okrutnosti i praznoverja koju je sreom racionalni napredak oveanstva uklonio, sluajui gotovo uvek jedno te isto, publika se konano dala uveriti: prestala je da se zanima za objektivno prouavanje kojim se bavi istorija religija. Jedan deo ove publike pokuavadazadovoljisvojuopravdanuznatieljuitanjemveomaloihknjigaotajnama piramida, udima Joge, prvim objavama ili o Atlantidi. Reju, publika se zanima za uasnoloespisediletanata,neospiritualistailipseudookulista. U odreenoj meri, odgovornih ima i meu nama, istoriarima religija. eleli smo po svaku cenu dati objektivnu istoriju religija, a da pri tom nismo uvek uoavali da je ono to smo mi nazivali objektivnou zapravo sledilo misaone mode naeg vremena. Ve gotovo stotinu godina bez uspeha pokuavamo od istorije religija stvoriti samostalnu

~128~

disciplinu: istorija religija je, svi znamo, i dalje stopljena saantropologijom, etnologijom, sociologijom, religioznom psihologijom, pa ak i orijentalistikom. elei po svaku cenu da stekne ugled nauke, istorija religija je i sama doivela sve krize modernog naunog duha: istoriari religija redom su bili, a neki od njih su ostali pozitivisti, empiristi, racionalisti ili istoricisti. tavie, nijedna od moda koje su jedna za drugom vladale u istoriji religija, nijedno od celovitih sistemskih objanjenja verskog fenomena, nije delo nekog istoriara religija; sva ona proizlaze iz pretpostavki koje su izneli znaajni lingvisti, antropolozi, sociolozi ili etnolozi, a koja su, ukljuujui istoriare religija, svi posle prihvatili. Dananja situacija je ovakva: znaajan napredak u informisanosti plaen preteranom specijalizacijom, pa ak i deliminim rtvovanjem naeg poziva (najvei deo istoriara religija postali su orijentalisti, klasicisti, etnolozi i sl.); zavisnost od metoda koje su izgradile moderna istoriografija i moderna sociologija (kao da je istorijsko prouavanje nekog obreda ili mita ista stvar kao i prouavanje neke zemlje ili nekog primitivnog naroda).Ukratko,zanemarenajebitnainjenicadauizrazuistorijareligijanaglasakne bi trebalo da bude na rei istorija, ve na rei religija. Iako postoje mnoge forme bavljenja istorijom (poev od prouavanja istorije tehnike pa do prouavanja tehnike ljudske misli), religijom je mogue baviti se na samo jedan nain pruavanjem samih religijskih injenica. Pre nego to se pone prouavati bilo kakva istorija, treba shvatiti tajeupravomsmislunjenpredmet.Zbogtogaovdetrebaistaivanostdelaprofesora Van der Leva (Van der Leeuw), koji je puno uinio za fenomenologiju religije i ije su brojne i sjajne publikacije kod obrazovane publike ponovno probudile zanimanje za optuistorijureligija. Na posredan nain, ovo zanimanje su podstakla i otkria psihoanalize i dubinske psihologije, pre svega delo profesora Junga. Brzo je postalo jasno da ogromno podruje istorije religija predstavlja neiscrpno izvorite elemenata za poreenje sa ponaanjem individualneikolektivnapsihe,ponaanjemkojimsebavepsiholoziipsihoanalitiari.Svi znamo da korienje takvih socioreligijskih dokumenata od strane psihologa nije uvek imalo podrku istoriara religija. Ubrzo emo ispitati primedbe na takva doista esto veoma smela uporeivanja. Ipak, ve sada moemo da kaemo da su istoriari religija pristupili vlastitom predmetu prouavanja sa duhovnijeg stanovita, da su nastojali da prodru dublje u arhaini religiozni simbolizam, mnoga psiholoka i psihoanalitika tumaenja koja strunjacima izgledaju odve povrna ne bi ni bila predloena. Psiholozi su u naim knjigama pronali izvanrednu grau, ali retko i duhovna objanjenja te su stoga bili prisiljeni da ovu prazninu popune time to su preuzimali posao istoriara religijeiestoiznosiliprenagljeneoptepretpostavke. Da bismo bolje shvatili ove tekoe preimo na predmet ove studije, na simbolizam Sredita. Istoriar religija ima pravo da nas pita: ta podrazumevate pod tim izrazima? O kojim simbolima se radi? O kojim narodima i kojim kulturama? On moe i da doda: Vi sigurno znate da je epoha Tejlora, Manharta i Frejzera prola; danas vie nemamo pravo da govorimo uopteno o mitovima i obredima, o jedinstvu reakcija primitivnogoveka u odnosu na prirodu. Ova uoptavanja su apstrakcije, poput onih o

~129~

primitivnom oveku uopte. Konkretna stvar je religijski fenomen koji se oituje u istoriji i kroz istoriju. Samim tim to se oituje u istoriji, on je ogranien, on je uslovljen istorijom. Kakvo bi, dakle, znaenje u istoriji mogao da ima izraz kakav je na primer ritualni pristup besmrtnosti? Odmah treba precizirati o kakvoj se besmrtnosti radi. Naime, a priori se ne moe tvrditi da jeoveanstvo kao celina imalo spontanu intuiciju o besmrtnosti, paak ni da je ovu potonju elelo. Vi govorite o simbolizmu Sredita. S kojim pravom vi to kao istoriar religija moete da inite? Da li se moe olako uoptavati? Bolje bi bilo poeti pitanjima: U kojoj kulturi i usled kojih se istorijskih dogaaja iskristalizovao istorijski pojam Sredita, ili pak besmrtnosti? Kako se ovi pojmoviuklapajuuorganskisistemodreenekultureikakoseunjojpotvruju?Kakosu seoniproiriliimeukojimnarodima?Tekkadodgovoritenaovapitanjaimaetepravo da uoptavate i sistematizujete,reju, da govorite o obredima besmrtnosti ili simbolima Sredita. U protivnom, viete se baviti psihologijom, filozofijom, moda i teologijom, ali neistorijomreligija. Mislim da su sve ove primedbe opravdane i kao istoriar religija nameravam da ih uzmem u obzir. Pa ipak, ne smatram ih nesavladivim. Veoma dobro znam da se ovde radi o religijskim fenomenima, tj. da se oni oituju, da nam se otkrivaju, da budu obeleeni istorijskim trenutkom u kojem su nastali. Ne postoji ista religijskainjenica izvan istorije niti izvan vremena. Najplemenitija religijska poruka, najuniverzalnije mistiko iskustvo, najobinije ljudsko ponaanje kao na primer, verski strah, obred, molitva postaje jedinstveno i odreeno im pone da se oituje. Kada se Sin Boji otelotvorio i postao Hristos morao je da govori aramejski jezik; on je morao da se ponaa kao Jevrej onog vremena, a ne kao jogi, taoista ili aman. Njegova religijska poruka, koliko god univerzalna, bila je uslovljena prethodnom i onovremenom istorijom jevrejskog naroda. Da se Sin Boji rodio u Indiji njegov bi usmeni nauk u svakom sluaju odgovarao strukturi nekog od indijskih jezika, kao i istorijskoj i preistorijskoj tradiciji ovogkonglomeratanaroda. Iz ove perspektive je mogue osvedoiti se u u sav ostvareni spekulativni napredak, poev od Kanta (koga treba smatrati jednim od pretea istoricizma) pa do modernih filozofa istoricista i egzistencijalista. ovek kao istorijsko, konkretno, autentino bie, jeste u situaciji. Njegova autentina egzistencija se ostvaruje u istoriji, u vremenu, u njegovom vremenu koje nije i vreme njegovog oca. Nije to ni vreme njegovih savremenikasnekogdrugogkontinenta,paakniiznekedrugezemlje.Buduitako,na osnovuegasegovorioponaanjuovekauopte?ovekuoptejestesamoapstrakcija: njegajestvoriloneshvatanjekojejerezultatnesavrenostinaegjezika. Ovo nije mesto da se uputamo u filozofsku kritiku istoricizma i istoricistikog egzistencijalizma. Ta je kritika ve izneta, i to od strane kompetentnijih autora nego to sam ja. Samo uzgred napomenimo da shvatanje o istorijskoj uslovljenosti ovekovog duhovnog ivota preuzima u drugoj ravni, i sa dugim dijalektikim sredstvima, danas pomalo zastarele teorije o geografskoj, ekonomskoj, drutvenoj, pa ak i fiziolokoj determinisanosti. Postoji opta saglasnost da je svaka duhovna injenica budui ljudskainjenicanunouslovljenasvimetosainjavaoveka,tojestljudskeanatomije

~130~

i fiziologije pa do jezika. Drugim reima, jedna duhovnainjenica pretpostavlja celovito ljudsko bie, tj. fizioloki entitet kao i drutvenog i ekonomskog oveka. No, ove uslovljenostisameposebinepredstavljajucelinuduhovnogivota. Istoriara religija od istoriara tout court razlikuje to to se on baviinjenicama koje, mada istorijske, otkrivaju ponaanje koje uveliko prevazilazi istorijska ponaanja ljudskog bia. Iako je istina da seovek uvek nalazi u situaciji, ta situacija ipak jo nije istorijska u tom smislu da je uslovljena iskljuivo aktuelnim istorijskim trenutkom. Potpuniovekpoznajeidrugesituacijeosimistorijskihprilikaukojimaivi.Onnaprimer poznaje stanje sna ili sna na javi, melanholiju, odvojenost, estetsko uivanje, evaziju i slino, pri emu sva ova stanja nisu istorijska, iako su za njegov ivot isto tako autentina i vana kao to je i njegova istorijska situacija.ovek, uostalom, poznaje vie vremenskih ritmova, a ne samo istorijsko vreme, tj. vreme u kojem ivi, istorijsku aktuelnost. Dovoljno je dauje lepu muziku, da se zaljubi, preda molitvi, pae izai iz istorijske sadanjosti i vratiti se u venu sadanjost ljubavi i religije. Dovoljno je i da ponedaitanekiromanilipogledanekupozorinupredstavupadapronaenekidrugi vremenski ritam ono to bi se moglo nazvati zgusnutim vremenom a koji ni u kom sluaju nije ritam istorijskog vremena. Olako je izveden zakljuak da izvornost pojedinevog ivota zavisi iskljuivo od svesti o vlastitoj istorinosti. Ova istorijska svest igra odve skromnu ulogu uovekovoj svesti, a da se ne govori o podrujima nesvesnog koja su takoe deo celovitog ljudskog bia. to je svest budnija ona vie prevazilazi vlastitu istorinost. Valja se samo prisetiti mistika i mudraca svih vremena, i to ponajprijeonihsaIstoka.

ISTORIJAIARHETIPOVI
No ostavimo na stranu primedbe koje bi se mogle izrei na raun istoricizma i istoricistikog egzistencijalizma i vratimo se na na problem, to jest na dileme pred kojima stoji istoriar religija. On, rekli smo, suvie esto zaboravlja da ima posla sa arhainimicelovitimljudskimponaanjemidasestoganjegovzadataknesmesvestina puko beleenje istorijskih oitovanja ovog ponaanja; on mora nastojati i da pronikne u njegova znaenja i artikulacije. Navedimo samo jedan primer: danas se zna da su se izvesni mitovi i simboli prenosili svetom tako to su ih irili odreeni tipovi kulture; to znai da ti mitovi i simboli ipak nisu spontana otkria arhainog oveka, ve da su tvorevine jednog dobro omeenog, razvijenog i od strane odreenih ljudskih drutava prenoenog kulturnog kompleksa; takve su se tvorevine rairile veoma daleko od postojbine,ausvojilisuihnarodiidrutvakojaihinaenebiupoznala. Mislim da e etnolog, ako to je mogue stroe proui odnose izmeu odreenih religijskih kompleksa i odreenih kulturnih oblika i precizno odredi etape irenja tih kompleksa, s pravom moi da bude zadovoljan rezultatom svojih istraivanja. No to nikako nee biti sluaj i sa istoriarima religija: kada prihvati i objedini rezultate etnologije, on mora sebi da postavi i druga pitanja: Kako to da se odreeni mit ili

~131~

odreenisimbolmogaoproiriti?tasuovisimboliimitoviotkrivali?Zatoseodreene pojedinosti ak i one veoma zanajne gube tokom irenja, dok se druge uvek odravaju? I konano: na ta ovi mitovi i simboli predstavljaju odgovor da bi se toliko proirili?Ovapitanjanetrebapreputatipsiholozima,sociolozimaifilozofima,buduida jeistoriarreligijanajpozvanijidaihreava. Potrebno je samo prouiti ovaj problem pae se uvideti da simboli, mitovi i obredi, bilodasupreuzetiilispontanootkriveni,osimistorijskesituacijeuvekotkrivajuinekuza oveka karakteristinu graninu situaciju. Granina situacija je ona situacija kojuovek otkriva postajui svestan svog poloaja u Svemiru. Objanjavajui upravo ove granine situacije istoriar religija vri svoju dunost i daje doprinos istraivanjima kojima se bavi dubinska psihologija, paak i filozofija. Ovo prouavanje ne samo da je mogue, ve je i otpoeto. Usmeravajui panju na opstanak mitskih tema u psihi modernog oveka i pokazujui da je ponovno otkrie arhetipova arhainog simbolizma pojava karakteristina za sve ljude, bez obzira na rasu i istorijske okolnosti u kojima se oni nalaze, dubinska psihologija je istoriare religija oslobodila njihovih poslednjih kolebanja.Ubrzoemonavestinekolikoprimeraspontanogponovnogotkrivanjajednog arhainogsimbolizmapaesevidetitaonimogudasaopteistoriarureligija. Aliveisadanasluujemokakveseperspektivenudeistorijireligijaakobudeznalada iskoristi sva vlastita, kao i otkria etnologije, sociologije i dubinske psihologije. Ne prilazei oveku u svom istraivanju iskljuivo kao istorijskom biu, ve kao ivom simbolu, istorija religija bi mogla postati, usudili bismo se da kaemo, jedna meta psihoanaliza. Ona bi, naime, dovela do buenja i obnove svesti o simbolima i arhainim arhetipovima, bilo da su oni i dalje ivi, ili da su fosilizovani u religijskim tradicijama itavogoveanstva.Usudilismosedaupotrebimoizrazmetapsihoanaliza,jerseradio duhovnoj tehnici kojom pre svega treba objasniti teorijski sadraj simbola i arhetipova, uinitijasnimikoherentnimonotojealuzivno,skrivenoilifragmentarno.Moglobise govoriti i o jednoj novoj vrsti majeutike. Isto kao to je Sokrat u Teetetu (149 a i dalje, 161 e), pomagao duhu da rodi misli koje je ovaj ne znajui ve imao, tako bi i istorija religija mogla pomaoi pri raanju novog, izvornijeg i potpunijegoveka; prouavanjem verskih tradicija moderni ovek nee naime samo ponovo otkriti odreeno arhaino ponaanje ve e stei i svest o duhovnom bogatstvu koje takvo ponaanje podrazumeva. Ova majeutika ostvarena uz pomo religijskog simbolizma doprinee isto tako i osloboenju modernog oveka od kulturnog provincijalizma, te naroito od istoricistikog i egzistencijalistikog relativizma. Kao to e se naime videti, ovek se istorijisuprotstavljaakiondakadanastojidajestvara,odnosnokadasamzasebetvrdi da nije nita drugo nego istorija. U meri u kojoj prevazilazi svoj istorijski trenutak i otvoreno tei za ponovnim ivljenjem arhetipova, ovek se ostvaruje kao celovito, univerzalnobie.Suprotstavljajuiseistorijimoderniovekponovopronalaziarhetipska stanja.ak i njegov san i njegove orgijstike sklonosti proeti su duhovnim znaenjem. Samimtimtoponovo,usrcusvogbia,pronalazikosmikeritmovenaprimer,smenu dana i noi ili zime i leta on dolazi do potpunijeg znanja o svojoj sudbini i svom

~132~

znaenju. Uzpomoistorijereligija,moderniovekbimogaoponovopronaiisimbolizamsvog tela koje predstavlja antropokosmos. Ono to su tu ostvarile razne tehnike mate, a posebno poetske tehnike, gotovo da nije nita u odnosu na ono to obeava istorija religija. Sve ove datosti jo postoje,ak i kod modernogoveka; treba ih samo ponovo aktivirati i dovesti do praga svesti. Ponovo stiui svest o vlastitom antropokosmikom simbolizmu koji nije nita drugo nego jedna varijanta arhainog simbolizma, moderni ovekesteinovuegzistencijalistikudimenziju,potpunonepoznatuegzistencijalizmui dananjemistoricizmu:radiseojednomautentinomiviemnainubivanjakojioveka titi od nihilizma i istoricistikog relativizma, a da pri tom ne ukida njegovo prisustvo u istoriji. Jer i sama istorija bi mogla jednog dana da pronae svoj pravi smisao, a to je epifanija blistave i savrene ljudske situacije. Dovoljno je podsetiti se vrednosti koje judeohrianstvo pridaje istorijskoj egzistenciji, pa emo uoiti kako bi i u kom smislu istorijamogladapostanesjajna,paakisavrena. Izvesno je da ne treba teiti tome da racionalno prouavanje kojim se bavi istorija religija nadomesti istinsko religiozno iskustvo, a pogotovo ne verski doivljaj. Meutim, ak i za hriansku svest, majeutika tehnika koja se sprovodi posredstvom simbolizma bie plodotvorna. Hrianstvo je nasledilo veoma staru i sloenu religijsku tradicijuije susestruktureodraleunutarCrkve,iakosuseduhovnevrednostiiteolokousmerenje pritimizmenili.SigurnojedanitaodonogatoubilokojemdeluKosmosaoitujeSlavu hrianskimkategorijamareenovernikanemoeostavitiravnodunim. I konano, diskurzivno prouavanje religija ukazae na neto to se do sada nije dovoljno primeivalo, a to je da postoji jedna logika simbola, da se bar neke skupine simbola pokazuju koherentnima, logiki meusobno povezanim1, te da ih je mogue sistematski formulisati, izraziti racionalnim terminima. Ova unutranja logika simbola postavlja problem sa dalekosenim posledicama: da li i odreenim zonama individualno ili kolektivno nesvesnog vlada logos, ili se pak radi o oitovanjima nadsvesnog? Ovaj problem ne bi mogla reiti iskljuivo dubinska psihologija, budui da se simbolizmi koji su klju ove potonje najee sastoje od rasprenih fragmenata i manifestacija neke psiheukrizi,akoneiupatolokomnazadovanju.Dabiseshvatileautentinestrukturei funkcije simbola treba posegnuti za neiscrpnim bogatstvom istorije religija. No ak i ovde treba znati da se izabere: nai su, naime, dokumenti esto zastareli ili sasvim drugorazredni. Ako elimo da pravilno shvatimo religijski arhaini simbolizam duni smo da napravimo dobar odabir, kao to se to ini kad se eli upoznati neka strana knjievnostikadseneuzimaprvihdesetilistotinuknjigaizprvejavnebiblioteke.Treba senadatidaeistoriarireligijajednogdanarazvrstatisvojadokumentapremanjihovoj vrednostiistanju,onakokaotoinenjihovekolege,istoriariknjievnosti.Notosetoga tie,mismoiovdeidaljenapoetku.
1

Pogledatitreuglavuoveknjige:Bogvezivalacisimbolizamvorova

~133~

SLIKASVETA
U arhainim i tradicionalnim drutvima vlastiti svet se shvata kao mikrokosmos. Na granicama ovog zatvorenog sveta poinje podruje nepoznatog, bezoblinog. Dakle, s jedne strane budui nastanjen i organizovan postoji kosmizovani prostor, a s druge, izvan ovog poznatog prostora postoji nepoznato i opasno podruje demona, utvara, mrtvih, stranaca jednom reju haos, smrt, no. Ova slika naseljenog sveta mikro kosmosa, okruenog pustim podrujima poistoveenim sa haosom ili sa carstvom mrtvih, odrala se ak i u veoma razvijenim civilizacijama, kao to su civilizacije Kine, Mesopotamije i Egipta. I doista, u mnogim tekstovima se neprijatelji koji napadaju nacionalnu teritoriju poistoveuju sa utvarama, demonima ili silama haosa. Tako su faraonovi protivnici smatrani sinovima unitenja, vukovima, psima i slino. Faraon je bio izjednaen sa bogom Ra koji je pobedio zmaja Apofisa, dok su njegovi neprijatelji izjednaeni sa ovim mitskim zmajem2. Zbog toga to napadaju i ugroavaju ravnoteu i sam ivot grada (ili bilo koje druge nastanjene i organizovane teritorije) neprijatelji su poistoveeni sa demonskim silama; oni, naime, nastoje da ovaj mikrokosmos vrate u haotino stanje, tj. da ga unite. Unitenje nekog ustanovljenog poretka, ukidanje neke arhetipske slike bilo je isto to i vraanje u haos, u predoblino, u nediferncirano stanje kojejeprethodilokosmogoniji.Primetimodaseisteslikejoidanasupotrebljavajukada se eli ukazati na opasnosti koje prete odreenom tipu civilizacije: tako se naroito govoriohaosu,oneredu,omrakuukojeepropastinasvet.Svioviizrazi,lako je uoiti, oznaavaju ukidanje jednog poretka, kosmosa, strukture, i ponovno zapadanje uneodreeno,bezoblinoikonanohaotinostanje. Do dananjih dana se sauvalo i predstavljanje neprijatelja u obliku demonskog bia, istinskogotelotvorenjasilazla.Psihoanalizaovihmitskihslikakojejoanimirajumoderni svet moda e nam pokazati u kojoj meri mi na neprijatelje projektujemo vlastite ruolake elje. Ovaj problem, meutim, izlazi iz nae nadlenosti. Mi zapravo elimo istai da su za arhaini svet uopte, neprijatelji koji ugroavaju mikrokosmos bili opasni ne kao ljudska bia (kao takva), ve stoga to su otelovljali neprijateljske i ruilake sile. Vrlo je verovatno da su brane naseljenih mesta i gradova u poetku imale magijski karakter. Naime, ove su brane i jarkovi, lavirinti i bedemi itd., bile izgraene pre da bi spreileupadanjezlihduhovanegonapadljudi.akiveomakasnouistoriji,uSrednjem veku na primer, zidine gradova su bile obredno posveivane kao brane protiv Demona, bolesti ismrti. Arhaini simbolizam, uostalom, ne nalazi nikakve potekoe u poistoveenju neprijatelja u ljudskom obliku sa Demonom i Smru. I zaista, ishod neprijateljskih napada, bilo da ih izvode demoni ili vojnici, uvek je isti: ruenje, raspad, smrt. Svaki mikrokosmos, svako naseljeno podruje ima ono to se bi se moglo nazvati
2

Pogledati nau knjigu LeMythedel'EternelRetouir:ArchetypesetRepetition(Galimard, Paris,1949). str. 68idalje.

~134~

Sreditem,tojestsvetomestoparexcellence.Tu,uovomSreditu,svetoseoitujena celovit nain, bilo u obliku elementarnih hijerofanija kao to je to sluaj kod primitivnih naroda (npr. totemska sredita, peine gde se sahranjuju uringasi, itd.), bilo u razvijenom obliku izravnih epifanija bogova, kao to je to sluaj u tradicionalnim civilizacijama. Pa ipak, ovaj simbolizam Sredita ne treba predstavljati sa geometrijskim implikacijama koje on ima za zapadni nauni duh. U svakom od ovih mikrokosmosa moe postojati vie sredita. Kao to emo ubrzo videti, sve istone civilizacije Mesopotamija, Indija, Kina poznaju beskonano mnogo Sredita. tavie, svako od ovih sredita se smatra, pa ak i doslovno zove Sredite Sveta. Budui da je re o svetom prostoru odreenom hijerofanijom ili ritualno konstruisanom, a ne o svetovnom, homogenom, geometrijskom prostoru, mnotvo Sredita Zemlje unutar jednog naseljenog podruja ne predstavlja nikakvu potekou. Ovde se radi o svetoj, mitskoj,geografiji,jedinojkojajestvarna,aneosvetovnoj,objektivnojgeografiji,kojaje u izvesnom smislu apstraktna i nesutinska teorijska konstrukcija prostora i sveta koji nijenastanjenikojisestoganepoznaje. Umitskojgeografijisvetiprostorjestvaranprostorparexellence,jerjemit,kaotoje nedavno pokazano, za arhaini svet stvaran. On, naime, govori o oitovanjima istinske stvarnostisvetog.Bautkvomprostoruostvarujeseneposredandodirsasvetimbilo da je ono materijalizovano u odreenim predmetima (uringasi, predstava boanstva itd.), ili pak oitovano u odreenim hijerokosmikim simbolima (Stub Sveta, Kosmiko drvo, itd.). U kulturama u kojima postoji ideja o tri kosmika podruja Nebo, Zemlja, Podzemljesreditezapravopredstavljatakupresekaovihpodruja.Upravojeovde mogu prekid nivoa, a istovremeno i komunikacija izmeu tri spomenuta podruja. Ima razloga da verujemo da je slika tri kosmikje ravni vrlo stara: ona se sree, npr., kod pigmejskog naroda Semanga sa Malajskog poluostrva: u sreditu njihovog sveta uzdie se golema stena BatuRibn, a ispod nje se nalazi Podzemlje. Ranije se iz BatuRibna ka nebu dizalo jedno stablo. Podzemlje, sredite zemlje i vrata neba nalaze se, dakle, na istoj osi preko koje se prelazi iz jednog kosmikog podruja u drugo. U autentinost ove kosmoloke teorije kod pigmeja Semanga moglo bi da se i posumnja kada ne bismo bili sigurni da je ista teorija u glavnim crtama postojala jo u preistorijskom dobu. Semanzi kau da je nekada jedno stablo povezivalo vrh Kosmike planine, Sredite Sveta, sa Nebom. Ovo predstavlja aluziju na na jednu izuzetno rasprostranjenu mitsku temu: nekadasukomunikacijasaNebomiodnosisaboanstvombililakoostvariviiprirodni; usledgrekepriobreduovakomunikacijajeprekinutadoksusebogovipovukliujovia nebesa. Jedino su vraevi, amani, svetenici junaci ili vladari uspevali da privremeno, i samo za sebe, ponovo uspostave komunikaciju sa Nebom. Mit o prvobitnom raju, izgubljenom usled greke, izuzetno je vaan no iako se on u izvesnom smislu tie nae teme,sadaganemoemorazmatrati.

RELIGIJAKAOKULTURNISISTEM
Svaki pokuaj da se govori, da se,pritom ne govori neki poseban jezik isto je tako beznadean kao i pokuaj da imamo religiju koja nee biti odreena religija...Otuda je svakaivaizdravareligijaizrazitoidiosinkratina.Njenamosesastojiunjenojosobenoj

~135~

i iznenaujuoj poruci i u uticaju tog otkrivenja na ivot. Vidici koje ona otkriva i tajne koje iznosi predstavljaju drugi svet u komee se iveti; a imati drugi svet u kome ce se ivetibezobziranatodalioekujemodaemoikadaupotpunostipreiunjegailine jesteononatomislimokadkaemo"imatireligiju".

~136~

RELIGIJAKAOKULTURNISISTEM
Gerc, Kliford, Tumaenje kultura I (poglavlje: Religija kao kulturni sistem), XX vek, Beograd,1998,str.119129. Svakipokuajdasegovoriadasepritomnegovorinekiposeban jezikistojetakobeznadeankaoipokuajdaimamoreligijukoja nee biti odreena religija Otuda je svaka iva i zdrava religija izrazito idiosinkratina. Njena mo se sastoji u njenoj osobenoj i iznenaujuoj poruci i u uticaju tog otkrivenja na ivot. Vidici koje ona otkriva i tajne koje iznosi predstavljaju drugi svet u kome e se iveti bez obzira na to da li oekujemo da emo ikada u potpunosti prei u njega ili ne jeste ono na ta mislimo kadkaemoimatireligiju. Santajana,Razumureligiji

I
Dva obeleja antropolokog bavljenja religijom koja su, se ispoljila posle Drugog svetskog rata zapanjujue suudna u poreenju s onim to se radilo neposredno pre i posle Prvog svetskog rata. Kao prvo, nije bilo nikakvog znaajnijeg teorijskog napretka. Antropoloko izuavanje religije i dalje ivi od pojmovnog kapitala svojih prethodnika, komeje,osimnekihempirijskihpodataka,veomamalododalo.Drugo,svepojmovekoje koristi vue iz vrlo usko definisane intelektualne tradicije. Tu su Dirkem, Veber, Frojd ili Malinovski, i u svakom radu koriste se shvatanja jednog ili dvojice ovih vrsnih teoretiara, sa samo malo marginalnih ispravki nunih zbog prirodne tenje da se prevaziu zaetnici ili zbog povedanog korpusa pouzdanih deskriptivnih podataka. Ali gotovo niko ak i ne pomilja na to da se osvrne i na neku drugu stranu filozofiju, istoriju, pravo, literaturu ili "tvre" nauke kao to su ti teoretiari inili u potrazi za analitikim idejama. A takoe mi pada na pamet da ta dva udna obeleja nisu meusobno nepovezana. Ako je antropoloko izuavanje religije zaista u stanju opte stagnacije, sumnjam dae se ponovo pokrenuti stvaranjem jo veeg broja beznaajnih varijacijanaisteklasineteorijsketeme.Madabijedanminucioznijisluajrelevantanza tako dobro utvrene stavove kao to je stav da oboavanje predaka podrava zakonsku vlast starijih, da obredi inicijacije slue uspostavljanju seksualnog identiteta i statusa odraslog, da ritualna okupljanja po grupama odraavaju politike opozicije ili da mitovi obezbeuju iskljuiva prava drutvenim institucijama i racionalizuju socijalnu privilegovanost, mogao konano da ubedi veliki broj ljudi, kako kako u samoj profesiji tako i izvan nje, da su antropolozi, kao i teolozi, odluno posveeni dokazivanju ne sumnjivog. U umetnosti se ovo kruto ponavljanje dostignua priznatih majstora naziva

~137~

akademizmom; mislim da je to pravo ime i za nau boljku. Samo ako se odreknemo, kako to kae Leo Stajnberg, onog slatkog oseanja uspeha koji je rezultat razmetanja uobiajenim vetinama i okrenemo se problemima koji su toliko nerazjanjeni da obeavaju neko otkrie, moemo se nadati da emo postii delo koje nee samo ponavljati ono to su uradili velikani iz prveetvrtine ovoga veka veemoi sa timi da se mere. Nain da se to uradi ne sastoji se u naputanju ustanovljenih tradicija socijalne antropologijeuovojoblasti,negounjihovomproirivanju.Baretiridoprinosaljudikoji, kako ja to kaem, dominiraju naom milju u tolikoj meri da su od nje nainili svoju parohiju predstavljaju neizbena polazita svake upotrebljive antropoloke teorije Dirkemova rasprava o prirodi sakralnog, Veberova Verstehendenmetodologija, Frojdova paralela izmeu linih i kolektivnih rituala i ispitivanje razlike izmeu religije i zdravog razuma koje je obavljao Malinovski. No, to su samo polazne take. Da bismo otili dalje, moramo ih smestiti u mnogo iri kontekst savremene misli nego to oni, u sebi i po sebi, obuhvataju. Takav postupak povlai za sobom oigledne opasnosti: proizvoljni eklekticizam, povrno teoretisanje i puku intelektualnu zbrku. Ipak, to se mene tie, ne vidim drugi put kojim se moe izbei ono to je Janovi, mislei na antropologijuuiremsmislu,nazvaoposthumnomrepresijomkompetencije. Delujui u cilju takvog proirenja pojmovnog okvira u kome se odvijaju naa prouavanja, moemo se, naravno, kretati u vie pravaca; i moda je u poetku najvanije to da ne pokuamo da, kao konjiki policajac Stivena Likoka, krenemo u svim pravcimaodjednom.tosemenetie,jauseograniitinarazvijanjeonogato sledei Parsonsaiilsa,oznaavamkaokulturnudimenzijianalizereligije. Terminkulturajekrugovimasocijalnihantropologaizaaodoneklenazaoglaszbog mnotva stvari na koje se odnosi i namerne neodreenosti koja je previe esto odlikovala pozivanje na njega. (Mada ne razumem potpuno zato bi on, iz istih razloga, vietrpeood"drutvenestrukture"ili"linosti".)Usvakom sluajupojamkulturekojija zastupam ne odnosi se ni na mnotvo stvari niti je, koliko ja mogu da vidim, na bilo koji man neuobiajeno dvosmislen: on oznaava istorijski prenoen obrazac znaenja utelovljenih u simbolima, sistem nasleenih pojmova izraenih simbolikim formama uz pomo kojih ljudi prenose, uvaju i razvijaju svoje znanje o ivotu i stavove prema njemu. Naravno, termini kao to su "znaenje", "simbol" i "pojam" vape za objanjenjem. Ali, upravo to dolazi do irenja, rasprostiranja i protezanja. Ako je Langer u pravu kada kae da je "pojam znaenja, sa svim svojim varijetetima, dominantan filozofski pojam naeg vremena", da su "znak, simbol, denotacija, oznaavanje, komunikacijanai[intelektualni]rekviziti",modajevremedasocijalnaantropologija,a posebnoonajnjendeokojisebaviprouavanjemreligije,postanetogasvesna.

II
Potoemo se baviti znaenjem, ponimo paradigmom: sakralni simboli funkcioniu tako to sintetizuju etos jednog naroda (nivo, karakter i kvalitet njegovog ivota, njegov moralni i estetski stil i raspoloenje) i njegov pogled na svet (sliku koju on ima o samoj sadanjosti,njegovenajobuhvatnijeidejeoporetku).Kadjereoreligijskomverovanjui

~138~

praksi, etos grupe postaje intelektualno prihvatljiv time to se predstavlja kao nain ivota idealno prilagoen postojeem stanju stvari koje pogled na svet opisuje, dok poglednasvetpostajeemocionalnoubedljivtimetosepredstavljakaoslikapostojeeg stanja stvari posebno dobro ureenog da udovolji takvom nainu ivota. Ovo suprotstavljanje i uzajamno potvrivanje imaju dve osnovne posledice. S jedne strane, objektivizuju moralne preferencije slikajui ih kao nametnute uslove ivota implicitne u svetu koji ima odreenu strukturu, kao ist zdrav razum s obzirom na nepromenljivi oblikstvarnosti.Sdrugestrane,potvrujuprihvaenaverovanjauvezisasutinomsveta prizivajui duboka moralna i estetska oseanja kao iskustveni dokaz njihove istinitosti. Religijski simboli formuliu osnovnu podudarnost izmeu posebnog naina ivota i specifine (mada, najee, implicitne) metafizike i inei tako, podravaju oboje, po zajmljujuiautoritetjednooddrugog. Ako zanemarimo fraziranje, toliko se moda moe prihvatiti. Shvatanje da religija usklauje ljudske postupke sa zamiljenim kosmikim poretkom i projektuje slike kosmikogredanaravanljudskogiskustvanijenimalonovo. Ali, nije ni istraivano, tako da, u empirijskim okvirima, veoma malo znamo o tome kako se to posebno udo ostvaruje. Mi samo znamo da se ono deava, godinje, ne deljno,dnevno,zanekeljudeakskorosvakogsata;iposedujemoogromnuetnografsku literaturu da to pokaemo. Ali ne postoji teorijski okvir koji bi omoguio analitiki opis, opis kakav moemo da damo u vezi sa linijskom segmentacijom, politikom sukcesijom, razmenomradailisocijalizacijomdeteta. Svedimo, stoga, nau paradigmu iako je optepoznato da definicije ne ustanovljavaju nita, one same po sebi, ako su dovoljno paljivo sklopljene, obezbeuju korisno usmeravanje ili preusmeravanje miljenja, tako da njihovo dalje raspakivanje moe predstavljati uspean nain razvoja i kontrole novog pravca istravanja. Definicije imaju korisnu vrlinu eksplicitnosti: one obavezuju sebe na nain na koji to ne radi diskurzivna proza, koja je, naroito u ovoj oblasti, uvek sklona da argument zameni retorikom. Dakle,danepravimo'daljuzbrku,religijaje: (1) sistem simbola koji deluje tako da (2) u ljudima uspostavi snana, proimajua i dugotrajna raspoloenja i motivacije (3) time to formulie pojmove o optem poretku egzistencijei(4)obavijaovepojmovetakvomauromfaktualnostidase(5)raspoloenjai motivacijeinejedinstvenorealistinim. Ovde je termin simbol, toliko optereen da, kao prvo, moramo donekle precizirati ta emo pod njim podrazumevati. To nije lak zadatak jer je, kao i "kultura", termin "simbol"koritendaoznaivelikibrojrazliitihstvari,estovienjihistovremeno. Ponekad se koristi za sve to oznaava neto drugo: tamni oblaci su simboliki prethodnici kie. Ponekad se upotrebljava samo za eksplicitno konvencionalne znake bilo koje vrste: crvena zastava je simbol opasnosti, bela predaje. Ponekad se ograniava na neto to na posredan i figurativan nain izraava ono to se ne moe iskazati na direktan i bukvalan nain, pa se smatra da postoje simboli u poeziji, ali ne i u nauci, i da

~139~

je kontradiktorno govoriti o simbolikoj logici. Ponekad se, meutim, koristi za bilo koji objekt,in, dogaaj, kvalitet ili odnos koji lui prenoenju pojma pojam je "znaenje" simbola i to je pristup kojeg u se ovde drati. Broj 6, napisan, zamiljen, sloen od kameniailiakubaenukompjuterskiprogramjestesimbol.Ali,tosuikrst,okomese govori, vizualizovan, s mukom podignut u vazduh ili koji nesvesno vrtimo oko prsta dok nam visi o vratu, prostranstvo oslikanog platna koje se zove "Gernika" ili obojeni kamiakzvaniurunga,re"stvarnost"iliakmorfem "nje". Sve su to simboli, ili bar simboliki elementi, jer su opipljive formulacije pojmova, apstrakcije iskustva fiksirane u opaljivim oblicima,konkretnim otelovljenjima ideja, stavova, sudova, udnji iliverovanja. Dakle, upustiti se u prouavanje kulturnog delovanjadelovanja u kome simbolizam formirapozitivnusadrinuneznainapustitisocijalnuanalizuzaradplatonovskepeine senki, ui u mentalistiki svet introspektivne psihologije gore, spekulativne filozofije, i tamo zauvek lutati kroz sumaglicu "kognicija", "afekcija", "konacija" i drugih neuhvatljivihentiteta.Kulturniinovi,konstrukcija,razumevanjeikorienjesimbolikih formi, jesu drutveni dogaaji kao i bilo koji drugi; oni su isto toliko javni koiiko i brak i istotolikopodloniopservacijikolikoipoljoprivreda. Meutim, oni nisu ba potpuno ista stvar; tanije reeno, simbolika dimenzija druvenihdogaaja,kaoipsiholoka,moesesamaposebiapstrahovatiiztihdogaaja kao empirijskih totaliteta. Da parafraziram primedbu Keneta Berka, ipak postoji razlika izmeu zidanja kue i crtanja projekta za to kuu, aitati pesmu o deci roenoj u braku nije sasvim isto to i raati decu u braku. ak iako podizanje kue moe da se odvija premaprojektuilitojemanjeverovatnoraanjedecemoebitimotivisanoitanjem pesme, ne sme se pobrkati nae optenje simbolima sa naim optenjem objektima ili ljudskimbiima,jeroviposlednjinisusamiposebisimboli,makolikoestofunkcionisali kao takvi. Bez obzira na to koliko kulturno, socijalno i psiholoko mogu biti izmeani u svakodnevnomivotukua,farmi,pesamaibrakova,korisnojerazlikovatiihuanalizipri tom,izolovatigenerikaobelejasvakogodnjihuodnosunanormukojuinedrugadva obeleja. Kad je re o kulturnim obrascima, to jest o sistemima ili kompleksima simbola, njihovo,sanaegstanovita,najvanijegenerikoobelejejestetotosuoniekstrinsini izvoriinfomacija.Pod"ekstrinsinim"podrazumevamsamotodasezarazlikuodgena, naprimeroninalazeizvangranicaindividualnogorganizma,uonomintersubjektivnom svetu svakodnevnog razumevanja u kome se raaju sve ljudske jedinke, u kome se odvijaju njihovi zasebni ivoti i koji ostaje da traje i posle njihove smrti. Pod "izvorima informacija" podrazumevam samo to da oni kao i geni pruaju detaljnu shemu ili ablon uijim okvirima procesi koji su spoljanji u odnosu na njih mogu dobiti konanu formu. Kao to red baza u niti DNKa formira kodiran program, skup uputstava ili recept za sintezu strukturno sloenih proteina koji oblikuju organsko funkcionisanje, tako i kulturni obrasci pruaju takve programe za ustanovljavanje drutvenih i psiholokih procesa koji oblikuju javno ponaanje. Iako su vrsta informacije i nain na koji se ona prenosi veoma razliiti u to dva sluaja, ovo poreenje gena i simbola ne predstavlja

~140~

samonategnutuanalogijuupoznatomstilu"drutvenognaslea".Tojeustvarisutinski odnos jer su kulturno programirani procesi veoma vani upravo zbog injenice to su genetski programirani procesi kod oveka toliko generalizovani u poreenju sa niim ivotinjama; samo zato to je ljudsko ponaanje tako labavo odreeno intrinsinim izvorima informacija, ekstrinsini izvori su tako vitalni. Da bi izgradio branu, dabru su potrebni samo odgovarajui teren i prava grada njegov nain postupanja oblikovan je njegovom fiziologijom. No, oveku, iji geni ne govore nita o poslovima zidanja, potrebno je i da shvati ta je podizanje brane, a to moe da shvati samo koristei neki simboliki izvor detaljnu shemu, prirunik ili izlaganje nekoga ko ve zna kako se brane grade naravno, manipuliui grafikim ili lingvistikim elementima tako da sam stekne pojamotometasubraneikakoseonepodiu. Ovoseponekadiskazujekaotvrdnjadasukulturniobrascimodeli,skupovisimbola iji meusobni odnosi "modeluju" odnose meu entitetima, procesima itd. u fizikim, organskim, drutvenim ili psiholokim sistemima time to su njima "analogni", "podraavajuihiliih"simuliraju. Meutim, termin "model" ima dva smisla "model neega" i "model za neto i,mada su to samo aspekti istog osnovnog pojma, veoma je korisno razlikovati ih u analitike svrhe. Kad je re o prvom smislu, naglaena je zapravo manipulacija strukturama simbola u cilju njihovog manjeg ili veeg usklaivanja sa prethodno uspostavljenim nesimbolikim sistemom, kao kada shvatimo kako funkcioniu brane razvijajui neku teoriju hidraulike ili crtajui mapu protoka vode. Teorija ili mapa modeluje fizike odnose na takav nain to jest, izraavajui njihovu strukturu u sinoptikom obliku da ihini shvatljivim; ona je model "stvarnosti". Kad je o drugom smislure,naglaenajemanipulacijanesimbolikimsistemimauokviruodnosaizraenih usimbolikimsistemima,kaokadakonstruiemobranupremaspecifikacijamaimplicira nimunekojhidraulikojteorijiilizakljucimadonesenimnaosnovumapevodenogtoka. Ovde je teorija model koji upravlja organizovanjem fizikih odnosa: ona je model za "stvarnost". Isto vai i za psiholoke i drutvene sisteme, kao i za kulturne modele koje obino ne nazivamo "teorijama", ve pre "doktrinama", "melodijama" ili "obredima". Za razlikuodgenaidrugihnesimbolkihizvorainformacija,kojisusamosimbolizaneto,a ne modeli neega, kulturni obrasci imaju intrinsian dvostruki aspekt: daju znaenje, to jest objektivnu pojmovnu formu drutvenoj i psiholokoj realnosti tako to istovremeno oblikuju sebe prema njoj, a nju prema sebi. Upravo ovaj dvostruki aspekt odvaja prave simbole od drugih vrsta znaenjskih formi. Modeli za neto, kako to primer gena pokazuje, nalaze se uitavom poretku prirode; jer takvi programi su, po prostoj logici, potrebni gde god postoji prenoenje obrasca. Meu ivotinjama, uenje utiskivanjem je moda najupeatljiviji primer, jer takvo uenje povlai za sobom automatsko izvoenje odgovarajue sekvencije ponaanja ivotinjemodela u prisustvuivotinje koja ui, to, jednako automatski, slui izazivanju i stabilizovanju izvesnog skupa responsa genetski ugraenih u ivotinju koja ui. Drugi primer, donekle razliit, sloenije kodiran, jeste komunikativni ples dve pele, jedne koja je nala nektar i druge koja ga trai". Krejk je ak ukazivao na to da siuna kap vode koja prva probije put od planinskog potoka do

~141~

mora i tako proisti kanali za veu koliinu vode koja sledi predstavlja neku vrstu modela za funkcionisanje". Ali, modeli neega lingvistikih, grafikih, mehanikih, prirodnih itd. procesa, koji ne funkcioniu tako to pruaju izvore informacija u ijim okvirima drugi procesi mogu da postanu obrasci, ve tako to predstavljaju same to procese koji su postali obrasci, izraavaju njihovu strukturu alternativnim sredstvom komunikacijemnogosureii,meudananjimivotinjama,modaogranienisamona oveka. Percepcija strukturalne podudarnosti izmeu skupa procesa, radnji, odnosa, entiteta i tako dalje i drugog skupaiji je on program, tako da se program moe shvatiti kao predstava ili pojam simbol programiranog, jeste suina ljudskog miljenja. Meusobna zamena modela za neto i modela neega koju omoguava simbolika formulacijadistinktivnojeobelejenaementalnosti.

~142~

SIMBOL

EKO, UMBERTO, SIMBOL, NARODNA KNJIGA, BEOGRAD, 1995, STR. 4061.

SIMBOLIKINAIN
ARHITIPOVIISVETO
Da bi se definisao pojam simbolizma u strogom smislu odluili smo da, kao relevantna, priznamo sledea svojstva: ne samo pretpostavku analogije izmeu simbolizujueg i simbolizovanog (utoliko to 'slina' svojstva mogu biti priznata i definisana na razne naine), ve i fundamentalnu nejasnost znaenja. Izraz, ukoliko je obdaren preciznim svojstvima za koje bismo eleli da, na neki nain, budu slina svojstvima sadraja koji je prenesen, upuuje na ovaj sadraj kao na maglovitost mogunihsvojstava.Simbolikuovogtipapronalazimoujungovskojteorijiarhitipova. Jung, kao to je poznato, jednom povrinskom sloju nesvesnog (linog) suprotstavlja dublji, uroeni i kolektivni sloj koji ima sadraje i ponaanja koji su svuda i za sve individueisti.Sadrajikolektivnognesvesnogjesutakozvaniarhitipovi.Arhainitipovi univerzalne slike prisutne jo od najdavnijih vremena, ili simbolike figure prvobitnih vizija sveta. Ovi simboli su lunarne, biljne, solarne, meteroloke predstave, oiglednije alinerazumljivijeusnuiuvizijamanegoumitu. Ovi simboli ne mogu iscrpno biti interpretirani ni kao seme (znaci) ni kao alegorije. To su simboli autentini upravo stoga to su vieglasni, bremeniti aluzijama, neiscrpivi. Temeljni principi nesvesnog, iako prepoznatljivi po svom bogatstvu referencija su neopisivi. Nijedna jednoznana formulacija nije moguna: oni su kontradiktorni i paradoksalni,kaotojeiduh,zaalhemiare. Simbol ostaje sve kada ga nije moguno deifrovati. Klasini i hrianski simboli, podvrgnuti tolikoj egzegezi i tolikoj kulturnoj raspravi, ve su za nas uvenuli, tako da moemoverovatidaiskuavamonovesimbolikejezepredstranimsimbolimaiazijskim bogovimakojijoimajumanaukojuvaljapostii. Jungovska pozicija izgleda veoma jasna. Sve dok postoji simbol tu mora postojati analogija, ali naroito maglovitost sadraja. Jedna semiotika koja implicira jednu ontologijuijednumetafiziku,zacelo.AlibezontologijeimetafizikeSvetog, Boanskog,nemasimbolizmainemabeskonanostiinterpretacije. Prirodno, iskuenje jeste iskuenje da se simbol interpretira, iskuenje koje je uvek

~143~

prisutnou mistinom,kaotopodseaolem(Scholem)u svolimstudijamaokabalizmu i o jevrejskoj mistici. Mistiko iskustvo je fundamentalno amorfno, neodreeno, neartikulisano. ak i sveti tekst pred oima mistika gubi svoju formu i uzima drukiju: Re tvrda, na izvestan nain jednoznana, nedvosmislena re otkrovenja biva sada pounjena beskonanim smislom... Re apsolutna u sebi samoj jo je liena znaenja, ali jebremenitaznaenjem. Otuda dijalektika izmeu tradicije i revolucije svojstvena svakoj mistikoj misli: s jedne strane mistik se hrani tradicijom, ali, s druge, ono to otkriva u svom iskustvu moglo bi obnoviti ili poremetiti istinu dogme. Otuda njegova potreba da se koristi simbolima, s obzirom da zbog same svoje prirode simboli izraavaju neto to nema izrazausvetuizrazivog. Takomistikkoristiakistaresimbolealiimpridajenovismisao, ilinovesimboleispunjenetradicionalnimznaenjima. Uistinu, mistik, u meri u kojoj svoje sopstveno iskustvo dovodi do krajnosti, pristupa, u amorfnom iskustvu sopstvenih vizija i simbola koji to iskustvo izraavaju, do nihilistikog razaranja autoriteta. Kao sadraj krajnjeg ljudskog iskustva, tj. mistikog, ivot je stalan proces destrukcije, u kome se i iz koga forme proizlaze samo da bi bile uhvaene i rasturene. Ova tenzija izmeu revolucionarne inovacije (u krajnjem sluaju, nihilistike)ipotovanjapremadogmibivadobroobjanjenaiskustvomsimbolikevizije kojujeopisaoJung. Fra Niklaus fon der Flis (Niklaus von der Fle) ima jednu viziju mandalae podeljenu na est delova uijem je sreditu krunisano lice Boga. Iskustvo koje Jung definie kao strano. U stvari, ova vizija kao sve slike slui da uveri, oara, savlada, jer vizije su stvorene od iskonskog materijala otkrovenja i predstavljaju veno iskustvo istine , od koje su oveku uvek otkrivale predoseaje, i istovremeno ga titile od dodira s njom. Prema tome, fra Niklaus ne bi mogao da se odupire stranom iskustvu numinoznog da nije elaborirao, prevodio simbol. Razjanjenje je postignuto na tada granitnom terenu dogmekojajepokazalasopstvenusnaguasimilacijetransformiuinetostrahovitoivo u lepoj intuiciji ideje trojstva. Ona bi, ipak, mogla da se dogodi na potpunom drukijem terenu: na terenu same vizije i njene strahovite realnosti, verovatno na tetu hrianskogpojmaBogainesumnjivonatetujoviefraNiklausa,kojiutomsluajune bi postao blaenim, ve ak i jeretik (ako ne naprosto ludak), a moda bi zavrio na lomai. Ovoj estini simbolikog iskustva duguje se to to su simboli kasnije bili pripitomljeni, ubijanjem njihove snage. To je oigledno istinito, ako je simboliku podravalametefizikanuminoznog,unekojperspektivikojajeviemetafizika,problem s e postavlja na drugi nain. Mistiki simbol jeesto privatan. Kako se onda potvruje njegovo javno prihvatanje (znaenje)? Onaj ko je u polasku vizionar detonator je smisla, ali odmah postaje neophodan elaborator (obraiva) koji simbol ini javnim i fiksira njegova znaenja, ukoliko moe da deluje slobodno. U sluaju fra Niklausa detonator i oprezan (domiljati) elaborator koincidiraju. U sluaju svete Margerite Marije Alakoke (Margherita Maria Alacoque), koju je izuavaoFirt, elaborator je njen ispovednikjezuita kojiobznanjujeiinterpretiranjenevizijeHristovogSvetogSrca(SacroCoure),stvarajui istinski i pravi kult. A to se tie analogijske moi simbolizirajueg, Firt primeuje dakult

~144~

Svetog Srca postaje jai, upravo kada ve nauka iak zajednika svest znaju da srce nije vie sredite oseanja: ali joe Pije XII govoriti o Svetom Srcu kao 'prirodnom simbolu' boanske ljubavi. Prirodni simbol radi kojeg se, s retkim iako nesvesnim semiotikim senzibilitetom, , priroda identifikuje sa enciklopedijom. Pije XII je znao da sredite oseanjanijesrce,alijeznao,takoe,daintertekstualnostgovorijoo'slomljenomsrcu' i o 'ljubavi, ljubavi, ljubavi koja moje srce nagoni da plae'. Ono to je vano, u simbolikoj upotrebi Svetog Srca nije slabost analogija koje od izraza upuuju ka sadraju, ve upravo nejasnost sadraja. Zacelo sadraj (Svetog Srca) nije niz teolokih postavki o boanskoj ljubavi, ve jedan, dosta nepodloan kontroli, niz mentalnih i afektivnih asocijacija koji e svaki vernik (ma koliko bio neznalica u teologiji) moi da projektuje u simbol srca. Drugim reima, simbol je nain da se disciplinuju ove asocijacije, a pulsiranja koja ih pokreu onako kao e sveta Margerita Marija Alakoke projektovati u svom mistikom simbolu tendencije i iskuenja koja bi, kad na dolian nainnisukontrolisani,mogladovestidonekontrolisanogdelirijumaula. Da bi se mogao iveti simbol u strogom smislu, kao prirodan i neiscrpan, treba smatrati da neki Stvarni Glas (Voce Reale) govori kroz njega. Na ovim osnovama artikulie se filozofija i hermeneutila simbola kod Rikera (Ricoeur). Simbol je prikriven, jer je dat posredstvom analogije; on je zarobljenik razliitosti jezika i kulture (Riker predvia prigovor Firta i podsea, moda, da je Jung rekao da su arhetipovi univerzalni alicumgranosalis);idajesesamokrozinterpretacijukojaostajeproblematina,nema mita bez egzegeze, nema egzegeze bez kontestacije. Ali poto postoji simbol, mora postojati i istina na koju simbol upuuje. Simbol jeste re bia, hajdegerovski reeno. Implicitna filozofija fenomenologije religije jeste obnova teorije reminiscencije. Ipak, Riker zna dobro da psihoanalitiko uenje, a naroito frojdovska uenja u delu Budunost iluzije (Die Zukunft einer Illusion, 1927.). kae neto drugo: religiozni simbol ne govori o Svetom, ve govori o jednom odmaknuu. Izuzev to u hermeneutici Rikera dve perspektive ostaju komplementarne, simboli dobijaju jedinstvenu 'polarnost' i ostaju interpretabilni u dva smisla, jedan okrenut prema stalnom ponovnom pojavljivanju figura koje stoje 'iza', drugi ka isticanju figura koje stoje 'ispred'. Nesvesno koje smo bili i Sveto koje moramo biti: Frojd i Hajdeger ponovo itani u Hegelovskom kljuu. Simboli pripovedaju ovu priu i ovu usmerljivost ljudske svesti kao istorijskog i dijalektikog entiteta. Svest kao zadatak. Eshatologija svesti kao stalno stvaralako ponavljanjenjenearheologije.Idautomenebudekrajaiapsolutnogznanja.Ida,dakle, hermenutika simbolima ne odreuje konanu istinu i znaenje koje treba staviti u kodeks.

HERMENEUTIKA,DEKONSTRUKCIJA,DERIVACIJA
Alijasnoje,naovommestu,zatojetolikopritiskalapotrebadasedoedodefinicije simbolikog naina. U kulturnoj tradiciji kao ta je naa, u kojoj se vie od dve hiljade godina govori o /simbolu/, (a videli smo koliko puta, ako ne neumesno, ono bar u dvosmislenom i suvie u neusiljenom smislu), ideja simbola u strogom smislu deluje,

~145~

naprotiv, ak i tamo gde re simbol nije nikada pomenuta, ili, pak, ne predstavlja fundamentalnukategoriju. Riker je posmatrao veoma tesnu vezu izmeu simbolizma (u strogom smislu) i hermeneutike (i, oigledno, izmeu hermeneutike i problema Istine koja govori kroz simbole, da bi je znali sluati ili itati). Hermeneutika, dakle, mora shvatati jezik u simbolikomkljuu. Traganje za istinom kao proces interpretacije; jezik kao mesto gde stvari dolaze autentino do bia. Hajdegerovska hermeneutika se zasniva ... na pretpostavci da ono to ostaje skriveno ne predstavlja granicu i poraz misli, ve, naprotiv, plodan teren na kome jedino misao moe cvetati i razvijati se. Struktura pozivodgovor svojstvena interpretaciji nije potekla od ideala totalne eksplikacije: ona mora ostaviti slobodnim (freilassen)onotosenudiinterpretaciji.Onozbogegajednamisaovredi...nijetota onakae,veonotoostavljanereeno,inei,ipak,daonoizaenasvetlost,prizivajui ga na nain koji nije nain izlaganja. Interpretacija nema taku ishodita (teko fra Niklausu!). Re nije znak (Zeichen), ve 'zeigen' 'pokazati'. Otuda prvobitna poetinost jezika (gde se naziru veze ne prikrivene romantikom teorijom simbolinosti estetike celine). Setimoseetimolokesugestijepriroenerei/simbol/:netostojizanetodrugo,ali i jedno i drugo nalaze momenat maksimalne pregnatnosti kada se ponovo sastave u jedinstvo. Svaka simbolika misao nastoji da savlada fundamentalnu razliku koja konstituiesemiotikiodnos(izrazprisutan,alisadrannanekineprisutannain)pravei odsimbolamomenatkadizrazineizrecivisadraj,nanekinain,postajujednastvar,bar zaonogkojiuduhuvereiviiskustvosimbolinosti. Teko je rei da li hajdegerovska hermeneutika nuno vodi do ovih zakljuaka. U svakom sluaju do ovih zakljuaka vodi svaka hermenutika praksa koja odlui da svaki tekstshvatikaosimbol,prematome,kaobeskonanointerpretabilani,kaotosedanas obiavarei,dekonstruktubilno. Reeno o terminima grubo semiotikim, izraz kome odgovara jedna nekodifikovana maglovitost sadraja moe izgledati kao definicija jednog nesavrenog i drutveno nekorisnog znaka. Ali za onoga ko ivi simboliko iskustvo, koje je uvek na neki nain iskustvo kontakta s jednom istinom (transcedentnom ili imanentnom, kakva god bila), nesavren i nekoristan je nesimboliki znak, koji uvek upuuje na neto drugo u neogranienom bekstvu semioze. Iskustvo simbola izgleda, naprotiv, za onog ko ivi, drukije: to je oseaj da ono to je izraz preneo, ma kako bilo maglovito i bogato, u tom trenutkuiviuizrazu. Ovo je nesumnjivo iskustvo onoga koji estetiki interpretira jedno umetniko delo, onoga koji ivi jedan mistiki odnos (ma kako mu simboli izgledali) i onoga koji ispituje jedantekstnasimbolikinain. Uzetitekst(itoonajTekstparexellencekaotojeSvetoPismo)kaosimboldrevnoje

~146~

mistiko iskustvo. Kae olem (Scholem) povodom kabalistike mistike, da su hebrejski mistici nastojali da u biblijske tekstove projektuju svoje spostvene misli. U stvari, svako 'neizrecivo' itanje jednog simbola uestvuje u ovoj projektivnoj mehanici. Ali u lektiri teksta prema kabalistikom nainu, slova i imenice (imena) nisu samo konvencionalna sredstva komunikacije. Oni su mnogo vie. Svaki od njih predstavlja koncentraciju energijeiizraavabogatstvosmislakojenemoebitiprevedenonaljudskijezik,ilibarto ne moe biti na iscrpan nain. Kabalisti ne polaze od pojma komunikabilnog smisla: Za njihokolnostdaBogdajeizrazsamomsebi,akiakotakavizrazmoebitiveomadaleko od ljudskih mogunosti saznanja, beskrajno je vanija od bilo kakvog specifinog 'znaenja'kojebitakavizrazmogaodasaopti. Kae Zohar da u svakoj rei blista hiljadu svetlosti. Na kraju, neogranienost smisla duguje se slobodnoj kombinabilnosti oznaavajuih, koji su samo sluajno (u tekstu) povezani na dati nain, ali koji bi mogli biti kombinovani na razne naine, ostvarujui svoju, kako se danas kae (deriva). U jednom rukopisu rabina Eliyyahu Kohen Ittamari iz Smirne, koji je navodio Nayyim Yosep Dawid Azulay, kae se zbogega je svitak Torahe morao biti napisan za upotrebu u sinagogi u skladu sa rabinskom normom bez vokala i bez interpunkcije. Ovo stanje stvari sadri referencu na stanje Torahe kada je postojala pred licem Boga pre nego to je bila predata. Pred njim je bio niz slova koja nisu bila spojena u rei, kao to se deava sada, jer je pravi i istinski raspored rei morao da se dogodi prema nainu i maniru na koji bi se morao ponaati ovaj nii (donji) svet. Kada Mesija bude doao, Boge odstraniti sadanju kombinaciju slova i rei i sastavie slova na drukiji nain da uoblii druge rei kojee govoriti o drugim stvarima. Boge jednog dana pouiti da se Torah ita na drugi nain. Ali, onda samo otanje Torahe, takvo kakvo je, moe biti provedeno u ovom duhu slobode. Azulay kae jo da ako ovek izgovori rei (iz) Torah e, stalno raa duhovne snage i nove svetlosti koje kao lekovi proizlaze iz svakodnevno novih kombinacija elemenata i konsonanata. Pa, prema tome, ak i akoitav danita samo ovaj jedini stih on postie veno blaenstvo, jer u svakom vremenu, tavie u svakom trenutku, menja sastav (unutarnjih elemenata jezika) u skladusastanjemihijerarhijskimredomtogtrenutka,iuskladusaimenimakojablistaju uovomtrenutku. Ova sklonost da se 'dekonstruie' tekst prema simbolikom nainu (uiniti otvorenim i neizrecivim, ali bogatim i mogunim znaenjima, ono to kao doslovno izgleda suvie nisko), nije tipina samo za hebrejsku mistiku. tavie, ako su ovi odlomci preneti, to je uinjeno da se pribavi tradicionalni pedigre mnogim teorijama koje, kao keri vie ili manje deformisane hermeneutike, danas govore o tekstu kao mestu beskonanosti interpretacija, gde se stavljanjem u derivaciju oznaavajuih, odvojenih od njihovog normalnogznaenja(oznaenog),ostvarujejednosimptomalnoitransparentnoitanjei (ak ako je u epistomolokim kontekstima lieno kategorije istine) ocrtava, nerazdvojiva odsamogitanja,izvesnaistina. itajmo strastvenu raspravu izmeu Dona Sirla (John Searle), denotativnog i doslovnog, ioveka koji veruje da napomena Copyright hoe rei da jedan odlomak ne moe biti reprodukovan bez dozvole, i aka Deride (Jacques Derrida), koji rabinski i

~147~

kabalistiki kao toliki drugi, iz proste napomene copyright izvlai prilike za beskrajna zakljuivanja o fragilnosti tueg jezika i njegove beskrajne dekomponibilnosti. Ovde emo se nai pred savrenim upotrebljavanjem simbolikog naina u odnosu na tekstove koji prvobitno nisu hteli da komuniciraju posredstvom simbola. Svedena na poloaj Toraha, re Sirla, beskrajno dekonstruisana, prua Deridi nain da ita drugo, uvekDrugoodonogatojeprotivnikverovaodakaeiizegajebiloreeno. Derida (1977.) osporava nain koji je Sirl (1972.)itao Deridu. Njegova jedina slabost jeste to pretenduje da Sirl ita njegov tekst na 'ispravan' nain: ali u nastojanju da pokae drugome kako bi njegov tekst trebalo itati, Derida potkrepljuje egzemplarno svojuteorijubeskonanogitanjakadrogdaseneobazirenaznaenjakojajedrugihteo da saopti, i na svaki kodeks koji pokuava da, u meuprostore jednog teksta, nametne prisustvonekogznaenja.

SIMBOLIKI'TEOLOKI'NAIN(INJEGOVEREINKARNACIJE)
Onome koji pie izgleda da je simboliki nain povratno iskuenje raznih kultura i raznih istorijskih perioda; i, s druge strane, da njegovo irenje odgovara kriterijumima drutvene kontrole individualnih i kolektivnih pulsiranja. Zbog toga se njegova geneza i razvitak mogu slediti u jednoj posebnoj istorijskoj epohi, prisvajajui sebi osvetljavanje konstanti koje se, sa dunim varijacijama, manifestuju u drugim epohama. I to ne zato tosedrida'ljudskiduh'funkcionieuskladusanadistorijskimmehanizmima,vezato to je kultura jedan niz tekstova, enciklopedijskih naslaga (depozita) koje se lagano transformiu jedne u druge, pri emu stare ostavljaju tragove u novima. Dakle, videti kako se, u jednoj epohi, artikulie simbolika praksa znai intiuitivno saznavati kako je ona dola iz prethodnih epoha i kako se ona prenosi epohama koje dolaze. Ako sada zadrimo panju na raanju i rastu simbolikog naina izmeu poznatog paganstva i srednjevekovnog sveta, to je stoga to se dri da i danas simboliki naini bivaju elaboriraninatomtraguizaslugomtepouke. Paganski pesnici su pisali, verovatno verujui u bogove o kojima su govorili. Ali od VI veka, sa Teagenom iz Rea (Reggioa), pa sve do stoika odluuje se da je moguno alegorijsko itanje poezije i mita. Alegorijski metod je sekularizirajui ili demitizirajui (istorije bogova govore, u stvari, o fizikoj strukturi kosmosa) i potreban mu je jedan kodeks, jedan sistem transkripcija (od maglovitog, fantastikog i neodreenog ka odreenomiracinalnomiliracinabilnom).Alikadjeprocesjednombiozapoetzatoga nepreokrenuti,prelazeiododreenogkaneodreenom?Ilipomeatidveprakse?Dok u I veku posle Hrista, Filon iz Aleksandrije predlae jednu starozavetnu egzegezu, sekularizirajuu po karekteru, kao to rade stoici, hrianski svet pokuava obrnuti operacijusaKlementomizAleksandrijeisaOrigenom. Teko je govoriti o Bogu (dok se formira nova teologija), ali je lako govoriti o Svetom Pismu: tekstovi su tu, izuzev to Pisma (Zaveta) ima dva, stari i novi. Ako su gnostici

~148~

tvrdili da je samo Novi zavet valjan, Origen e nastojati da odri kontinuitet izmeu dvajuPisama(Zaveta)idautemeljijednulinijujevrejskohrianskemisli,krozparalelno itanjedvajuZaveta.Naovommesturaase'teolokidiskurs'kojinijeraspravaoBogu, veonjegovomPismu(Zavetu). Kod Origena suprotnost Staro/Novo preplie se sa suprotnou Pismo/Duh. Raskorak izmeu pisma (slova) i duha manifestuje se u oba Zaveta: u oba postoji jedan doslovni smisao, moralni ili psihiki smisao, i mistiki ili pneumatski smisao. Za Origena moralni smisao funkcionie i za nehrianina (otuda potie trijada: doslovni tropoloki alegorijski ili tipoloki smisao). Dalje e trijada poroditi etiri nivoa itanja, gde e moralnismisaozavisitiodjednekorektnealegorijskeinterpretacijekojujeveinspirisala vera: doslovnotipolokotropolokoanagogiki smisao. To je teorija oetiri smisla koja e,prekoBede,doodoDantea(EpistolaXIII).Prividnoteorijaoetirismislaneupuuje na simboliki nain: da bi se italo na 'ispravan' nain potrebna su pravila, kodeksi itanja.Tadabismobilikodindirektnogsmisla,alinesimbolikogustrogomsmislu. Ali, da li je doista tako? Da bismoetiri smisla uzeli kao ve data potrebna je jedna egzegetskatradicija:dabiseovaegzegetskatradicijauobliilapotrebnojedadvaZaveta inicijalnobuduitanauskladusasimbolikimnainom. Prva operacija, kod Origena, sastoji se u tome da se, da tako kaemo, jedan Zavet nadnese nad drugim: Stari govori o Novom. Svaka re, svaka reenica Starog, izvan oiglednogslova(oiglednosti)moradauputinanekuodistinaizraenihuNovom.Ali,u Novom, videemo, istina je esto izraena na indirektan nain. A sem toga kakvo je pravilo za prevoenje Starog (slovopismo) u Novi (Duh), jo je teko definisati. I zbog toga to u Svetom Pismu dejstvuje jedno ambiguitetno ujednaavanje emitenta, (oznaenog, oznaavajueg i referentnog, koje je posledica ambiguiteta figure (lika) Hrista:kaoLogos,Hristjeemitent(odaslaoc)SvetogPismakojeje,ipak,diskursi,prema tome,LogosigovorioLogosuHristukaosvomkrajnjereferntnom;ali,otomegovorina indirektannain,posredstvomindirektnihznaenja,diskursakojetrebainterpretirati.Ali prvi interpretator Zakona, komentar par exellence, jo je Hrist kao Logos. tavie, kod Origena, opijenog neoplatonizmom, Logos kao posrednik i saznanje koje Otac ima o samom sebi,ini samu sveukupnost svih arhetipova, pa je, dakle, bitno poliseman.ak ako jedan Zavet govori o drugome, ono o emu govori podlono je mnogim interpretacijama; Sveto Pismo stvara simboliki nain interpretacije, jer njegov sadraj, kojijejediniLogos,jestemaglinasvihmoguiharhetipova. Ono to su prvi tumai znali, jeste da bi, poto su ove premise postavljene, Sveto Pismo moglo rei Sve, upravo stoga to i kae Sve, Sveto, Numinozno par exellence. Divljavoljazaegzegetskimrazjanjavanjemizauenooboavanjejednetajnekojaseu tekstu otkriva, neiscrpna, dele dijalektiku izmeu simbolikog naina i alegorijskog naina, pri emu se jedan stalno preliva u drugi. Alegorijski nain mora imati kodeks, simboliki nain ne moe da ga ima, a ipak, simboliki nain, ako ima uspeha, mora pruiti pravila alegorijskom nainu. Ovde se uspostavlja ona dijalektika koja e iznutra minirati svaki mistiki govor podeljen, kao to smo videli, izmeu neiscrpljivosti

~149~

sopstvenog iskustva interpretacije i nunosti da se sopstveni simboli prevedu u socijabilnaikomunikabilnaznaenja.Zbogovoga,SvetoPismojeFiguraiSenka. Ali Sveto Pismo ne moe rei sve i odobriti svakome da kae ono to hoe: teoloka misao utemeljuje Crkvu kao autoritet koji predsedava interpretaciji, i upravo iz ovog autoritetaizvodisopstvenojemstvo.Stoga,mnoenjeinterpretacijamoratradicijombiti drano na uzdi, a garant tradicije jeste Crkva. Istina je, takoe, ipak, da tradicija i Crkva koj je na njoj utemeljena, nastaje iz interpretacije simbola iz Svetog Pisma. Otuda interpretacija simbola iz Svetog Pisma, koja je reducirana i prevedna kao treba, utemeljuje Crkvu, i Crkva garantuje dobrotu nekih interpretacija simbola iz Svetog Pisma,traeiuveksvevie,dagasvedenaalegoriju. Istorija patristike i medijevalne egzegeze ide ovim kolosekom izgraenim na Moebiusovom prstenu. Sveto Pismu je beskonaan izvor interpretacije, ali to to interpretacija otkriva mora biti ono to je ve reeno. Tradicija, stoga, ne moe biti pravilo: to je sistem, na kraju krajeva, homeostatian, uzajamnih intertekstualnih prinuda. Ustanovljuje se jedna hrianska enciklopedija zasnovana na Svetom Pismu, ali ovaenciklopedijajamiinterpretacijuSvetogPisma,(kojajezasniva). Drugi proces da bi se uvek ostalo kod poetka. Ovaj proces, kroz koji mistik uvek mora pronai sopstveno iskustvo u svetom tekstu, shvaenom kao corpus symbolicum, otkrio je i olem za hebrejsku mistiku: dugotrajno prepoznavanje teksta na njegovoj oznaavajuojpovrinipredstavljavratakrozkojamistikprolazi,vratazakojaonsmatra uvek otvorenim. Ovaj stav mistika izraava se maksimalnom konciciznou u znamenitoj egzegeziZoharaOGenezi. Srednjevekovnahrianskaegzegezakompenzira,ipak,ovemistiketenzijeizobilnom didaktikom produkcijom, i kontrolie i dijalektiku utemeljujue/utemeljeno sa idejom, dostalienopredrasuda,daautoritetimanosodvoska.Nonnovasednoveznaitadau egzegetskoj praksi: pokae se da je ono to mi izgleda oportuno, da naem u tekstu na neki nain prethodno autorizovala neka tradicionalna auctoritas.A to je onda nain na koji postupa svaka praksa u skladu sa simbolikim nainom: s obzirom da je simbol otvoren i ambiguitetan nalazim u njemu ono to u njega projektujem; re je o tome jedinodasevidiimamliharizmununudasemojinicijalniprivatnigestuinijavnim. Ali, srednjevekovna egzegeza oivljava novi simboliki nain na simbolikom itanju svetih spisa. Sveto Pismo govori posredstvom figura, ne samo ukoliko upotrebljava rei, ve i naroito stoga to pripovedaju dogaaje: alegorija moe postupati ili in vrbis, ili in factis. Potrebno je tada dodeliti simboliku vrednost (koju zatim valja alegorijski kodifikovati)samimdogaajima.Dabise,dakle,shvatiliindirektnismisloviSvetogPisma treba shvatiti univerzum. To zna Avgustin, i to kae u De doctrina christiana: treba spoznatinesamosmisaoimena,vefiziku,geografiju,botaniku,mineralogiju. Teko je rei da li se ovde susreu dve nezavisne linije misli, jedna je grka i druga azijska, a spajanje se dogaa nenamerno, ili, u stvari, simbolizam sveta biva elaboriran da bi simbolizam Svetog Pisma uinio itljivim. Stoji injenica da, dok se elaborira

~150~

teoloki diskurs, hrianski svet vie ili manje, prihvata i uvodi u opticaj celokupnu enciklopedicijsku produkciju azijskohelenistikog porekla, enciklopediju Physiologusa i svih bestijarijuma, herbarijuma i lapidarijuma, enciklopediju u Imagines i u Specula mundi,kojeeodatlevoditiporeklo. Sicut inferius sic superius, kazuje Corpus Hermeticum u III veku. Svet koji je emanirao iz nepristupanog Jednog povezan je mreom simpatija zbog ega najnii slojevi materije govore na neki nain o svom poreklu, ui nas neoplatonska tradicija. Otudadveformeuniverzalnogsimbolizma. Jedna,kojapolazeiodkomentarazaPseudoDionizija,posredstvomEriugene,svedo tomistikog reenja analogia entis, videe svet kao metafiziko simbolistiko tkanje u komesvakaposledicagovoriosopstvenomkrajnjemuzroku. Druga, forma naivnog simbolizma u Physiologusu, po kome omnis mundi creatura, quasi liber et pictura nobis est in speculum (Alan iz Lila, XII vek). Simbolizam bestijarijuma ureen je na osnovu jednog snanog principa analoginosti ili slinosti svojstava. Lav je simbol vaskrslog Hrista, jer tri dana posle roenja budi rikom svoju mladunad koja lei jo zatvorenih oiju: ali poto je figura Vaskrslog on treba da ima neko svojstvo koje ga ini slinom njemu. Ovde ne vai to pobona enciklopedijska praksa lavu dodeljuje svojstvo koje mu je potrebno da bi bio figura Hrista; niti to to, budui da mu je svojstvo dodelila predhrianska tradicija, biva stavljena u fokus da bi bilo prikladno da utemelji mistiko poreenje. Ono to bi moglo da okrnji 'simbolinost' postupka jeste to to izgleda da ovde pred sobom imamo jedan prethodno utvren kodeks: ne bi, dakle, bilo nejasnosti, magline, interpretativne slobode. Ali, svojstva lava su kontradiktorna. Postoje meu njima i nekakoja gaine figuromavola. Kodifikovana ifra se ponovo transformie u otvoreni simbol zbog neumesnog izobilja svojstava koja izraz prenosi. Izraz uzima razna znaenja prema kontekstima kao frojdovski oniriki simbol. Ali, dok ueni ljudi tee da interpretaciju uine krutom, moe se zamisliti medijevalni ovekkojisimbolikinainirikrozsopstvenenerve,iokreeseusvetuukomesve,list, ivotinja, kamen, hoe, zacelo, da kae neto drugo. S jedne strane uteha: priroda nije nikada zla, svet je knjiga pisana prstom Bojim. S druge, neurotina napetost nekoga ko uvek mora deifrovati drugi smisao, aesto ne zna koji. Zar to nije mehanika kompleksa manije gonjenja: pozdravio me je, ta je hteo da kae? Stalno simptomalno itanje realnostimoebitiodbrana,alimoedovestidoslomanerava. Mogue je da se simboliki nain uzdie iz drugih tenzija, uzvienih u numinoznom smeru (nade i strahovi), moru koja prizlazi iz drugih potiskivanja. Mit, sa simbolom, pomae da se izdri bol egzistencije. S druge strane, simboliki nain odgovara zahtevima drutvene kontrole: jedan harizmatski autoritet polarizuje, na potovanju simbola, nesuglasice i suprotnosti, jer se, u maglovitom sadraju simbola, suprotnosti (budui da sve mogu iveti zajedno) na neki nain sastavljaju. To je, kao da se , u simbolikomnainu,verifikujefatikikonsensus:nismosloniutometasimbolhoeda

~151~

kae, ali smo sloni u tome da se prizna semiotika mo. To to ga, ipak, svak tumai na sopstveni nain nije vano, drutveni konsensus je postignut u trenutku kada se svima zajedno priznaje snaga,mana simbola. Zastava je amblem sa kodifikovanim smislom. Ali moe biti doivljena na simboliki nain: zacelo, ona e svakome rei neto drugo zelenilo livada, krv muenika, smisao tradicije, ukus pobede, ljubav prema oevima, oseanje sigurnosti koje daje jedinstvo, sloga duhova...Ono to je vano jeste da se oko zastave okupljamo, jer se zna da ona hoe da kae neto. Vano je da se okupljamo oko knjige, ak i ako bi njena slova mogla biti kombinovana na hiljade razliitih naina, i, upravo, stoga to ona ima bezbroj smislova. Kada doe trenutak da jedan smisao mora biti postavljen i priznat, intervenisae harizma priteaoca interpretacije koja je najautoritativnijadauspostavikonsensus.Posedovatikljuinterpretacije,tojemo. Uegzoterikimkolamaijemrodupripadajudanaspsihoanalitikekoleborbaza mojeborbakoeimatiharizmunajboljeinterpretacije,ujednomkontekstuukomeje interpretacija beskonana (i, upravo, zbog toga se nesvesno tei priznanju jedne koja ima vee jemstvo od drugih). Samo u zajednici koja je ureena na potovanju simbolikog naina, uoavamo zahtev za jednom auctoritas. Samo tamo gde se postojanje kodeksa osporava mora se traiti jemac simbolikog naina. Gde postoji kodeks, mo je rairena u samim karikama sistema, mo je kodeks. Jedna mo eliminie drugu,treba,ipak,izabratijednuoddve. Sluaj srednjevekovne egzegeze ponovo se aktivira u borbi izmeu slobode simbolikog naina, koji zahteva auctoritas, i uspostavljanja kodeksa koji mora da utemelji neosporni autoritet Razuma. Pobeuje se, sa skolastiko, kodeks. Sveti Toma potvruje smrt simbolikog naina. Zbog toga, od tog trenutka pa nadalje, sledee epohee simboliki nain praktikovati izvan Crkve, koja ga zadrava (i disciplinuje) da bi u njega ponovo apsorbovala mistike devijacije, ili da bi pruila jednu simbologiju orijentisanu (ve alegorija) prema masama, kult, ne mit. Sveto Srce kao mandala za onoga ko mora da neguje dobra oseanja, ali ne numinozni bleskovi koji bi vodili novim neodrivimmetafizikamainihilistikimteologijama,tosuveprivilegijelaikekulture.

~152~

RITUAL,PRIRODAITEORIJE

Clothey, Fred, Ritual, priroda i teorije, odrednica u Enciklopediji ivih religija, Beograd, 1992, str.593597.

Ritual je jedna od nastarijih, najkompleksnijih i najpostojanijih simbolikih aktivnosti povezanih s religijom. Ritual je paradigma i dramatizacija svrhe same religije; on okuplja vizuelne i auditivne simbole zajedno s intelektualnim i ulnim predstavama u okviru jednog procesa koji uesniku prua kako siguran identitet tako i oseaj preobraaja u novnainbivstvovanja.Uonometosevidi,kaeiradi,ritualizraavapsihiki,drutveni i religiozni svet svojih uesnika, pozivajui istovremeno na promiljanje kosmikog znaajatihpoznatihiureenihstrukturaegzistencije.

IDENTITETIPREOBRAAJ
U izuavanjima ritualnih procesa u mnogim drutvima, primeeno je postojanje suprotnih tenzija. Jedna od najosnovnijih tenzija moe se nai u nainu na koji ritual potvrujeidentitetuesnika,omoguavajuiistovremenoipreobraajtogidentiteta.

DRUTVENIIDENTITET
Na jednoj strani stoji uloga rituala u potvrivanju onoga to uesnik jeste u drutvenom smislu. Ta funkcija rituala moe se nazvati ceremonijom [Grajms (Grimes)]. U ritualnim postupcima, pojedinci tee da dramatizuju drutvene obrasce ili srodnike sistemeiji su deo. Socijalni antropolozi su jo od vremena Vebera (Weber) i Dirkema (Durkheim) uoili drutvenu uslovljenost ritualnih postupaka u razliitim drutvima. Izuavanja ritualne delatnosti u hinduistikoj Indiji, na primer, pokazala su kako je ritual esto koristan u odreivanju drutvenih granica ili prevladavanju linih problema (Opler): kako ukazuje na odredene drutvenopolitike mree odnosa [npr. Kon (Cohn) i Mariot (Mariott) ili Bharati (Bharathi)]; ili kako s1ui razreavanju drutvenog i politikog sukoba, podeljenosti ili pobune [Hanet (Hanchett); Barnet (Barnett)].Ritualiestosluedauesnikedoveduudodirsnjihovimdrutvenimkontek stom, da im omogue da potvrde kako su deo neke odreene zajednice ili klana, kao da oni pomou sociodrame mogu razreiti sukobe do kojih moe dovesti njihova razliita drutvenapripadnost.

~153~

PSIHIKIIINTELEKTUALNIIDENTITET
Ritual takoe prua identitet psihike i intelektualne vrste u onoj meri u kojoj je u stanju da uesnika uini svesnim vrednosti, verovanja i potreba, kako i tenzija u okviru ireg drutvenog i politikog poretka. Ova dimenzija rituala uoena je na razne naine. Tarner (Turner) je pokazao da ritualni simboli ukazuju na ideoloke vrednosti (npr. dimenzije intelektualnog, moralnog i drutvenog poretka), kao i na ulne vrednosti (tj. aspekte naih oseanja i elja). Spirou (Spiro) je tvrdio da rituali u kojima se uesnici obraaju duhovima, u takvim drutvima kao to je budistika Burma, omoguavaju ljudima ne samo da potvrde svoj sistem uverenja ve i da razree psihike probleme s roditeljima ili politikim autoritetima koji se ne mogu razreiti u okvirima prihvaenih obrazacadrutvenihodnosa.Usvetluovihrazmatranja,nijeudnotojeElijade(Eliade) primetiodasusimboli,ukljuujuiionekojisekoristeuritualima,samorazotkrivajui.

ISTORIJSKIIDENTITET
Jo jedan ree zapaan nain na koji ritual potvruje na identitet jeste njegovo evociranjeistorije.Zaritualseestoverujedapotieodotaca;mizauzimamosvoje mestoujednojduhovnojlozikadauestvujemouritualuteloze.Tokomritualaseesto recituju mitovi* koji opisuju kako su nastali rituali ili sveta zajednica ili ak i sam svet. Ritual na taj nain omoguava uesniku da ponovo proivi ili odigra te uzorne trenutkekojipodarujulegitimnostsvimljudskimpostupcima.Netakoretko,prizivajuse sveti oevi ili mitski preci i pozivaju da budu deo religiozne zajednice. Ritualna iskustva velikih religijskih tradicija gotovo uvek slede postupke propisane u klasinim tekstovima (npr.Pesah*uTori*).Najmanjetoovoprizivanjeistorije moedatiuesnikurituala i samomritualujesteoseajistorijskogidentiteta.

PREOBRAAJ
Postoji, meutim, jedan paradoks u ritualnom procesu. Ritual moe otii i dalje od potvrivanja ve uspostavljenog identiteta i preobraziti uesnika pruajui mu jedan novi identitet.inom ispovedanja i putem rituala koji razreavaju sukobe ili simbolizuju proces prelaska, uesnik prelazi u nov nain postojanja. U istinskoj ritualnoj aktivnosti, ne samo da doivljavamo nov oseaj zajednice kojiesto nadilazi drutvene granice pri znate u ritualu; moemo takoe doiveti prisustvo transcendentnog drugog, tj. jednu bezvremenu kosmiku stvarnost koja daje smisao, kontekst i perspektivu svim ovozemaljskim stvarnostima iji smo deo. Ovaj preobraujui uinak rituala Tarner opisuje kao communitas (zajednica) a Ramanudan kao antistrukturuo (to jest doivljavanje transcendentnog odnosa, kao, na primer, s bogom, koji nadilazi sve ostale odnose). U tom smislu, ritual postaje tehnika za menjanje doivljaja svakodnevne drutvenestvarnosti.

UINJENO,REENOIVIENO
Simbol i jezik mita govore na mnogo razliitih nivoa i posredstvom mnogih medija, upoljavajui i obuzimajui svaula.ulo ukusa prisutno je pri uzimanju hleba, vina, soli

~154~

ili some*; ulo mirisa je zaokupljeno aromom zapaljenog tamjana ili sveca, ili mirisom cveaihranekojasesprema;ulododiraprobuenojepolaganjemruku,pomazanjemi brojnim drugim gestovima;ulo sluha bavi se zvukom zvona, gongova, pojanja. No ipak se ritualni simbolizam obino izuava i tumai u terminima triju komponenti; onoga to jeuinjeno.onogatojereenoionogatojevieno.

ONOTOJEUINJENO
Jedan deo simbolike svrhe rituala izraava se nizom obavljenih postupaka. Uzeti zajedno, ti postupciesto sainjavaju jedan proces koji podrazumeva prelazak iz jednog stanja postojanja u drugo. Ovaj je proces opisivan razliitim izrazima. Po jednom odreenju, ritualni proces predstavlja kretanje od presnog ka kuvanom ili od prirode ka kulturi [LeviStros (LeviStrauss)] i na taj je nain paradigmatian za delanje osoba u svetu. Gledano s ovog stanovita, svrha rituala je da odraava proces rasta i sazrevanja, bilo da se taj proces odnosi na drutveni poredak, kulturu ili religijsku svest. Na jo temeljnijem nivou, ritual se, u strukturalizmu LeviStrosa, sagledava u terminima paradoksa koje oliava i razreava: bolestzdravlje; krivicapokajanje; oneienje istota;itd. U drugom odreenju rituala, ritualni proces se shvata kao kosmogonija, stvaranje svetogsvetailikopijesmisaonoguniverzuma(Elijade;Berger).Gledanoizteperspektive, ritual oivotvoruje proces stvaranja i nastoji da uspostavi jedan sveti svet vremena, prostora i zajednice nasuprot profanom ili besmislenom svetu. Mada se u ovom stanovitu tei shvatanju rituala kao poetka, ritual nas, zapravo, nosi ka jednom smisaonom kraju. U ritualnom procesu, vreme*, prema tome, stoji i uesnik se moe u istovremekretatiinapredinazadkaodasenalaziujednomvenomsada. Ritual se takoe odreuje i kao drama koja s1ui kao paradigma drutvenih procesa. Ritual u nekim trenucima postaje jedan oblik razreavanja krize, to se prikazuje uetiri etape: prekraj (krenje drutvenih, kosmikih zakona); kriza (posledina napetost, krivica, pretnja unitenjem, itd.); postupak razreenja (surogatne rtve, oienja, itd.); i okonanjekrize,estoizraenosimbolikompomirenja,mirailiveselja(Tarner). Jo jedan nain da se izrazi svrha ritualnih postupaka a to je nain koji obino zastupaju ritualni tekstovi i uesnici jeste zadovoljavanje boga ili izraavanje ili postizanje nekog posebnog odnosa (npr. zahvalnosti. pomirenja) sa svetim. Kjerkegor (Kierkegaard) je ovu dimenziju u hrianskom ritualu opisao govorei da je ritual poput drame u kojoj su glumci kongregacija; svetenstvo predstavlja aptae; a publika je Bog.

REENO
Uritualujeonotojereenoistotolikoznaajnokolikoionotojeuinjeno.Onoto se tokom ritualnog procesa izgovara mogu biti doksoloki verski iskazi (npr. Bog je na svom mestu; poklonimo se pred njim); priznanja grehova, eksplicitna ili implicitna; upotreba svetog jezika (npr. latinskog*, sanskrita*, hebrejskog*) ili sonornosti koja

~155~

pojaava svest o numinoznom; izgovaranje zvukova, formula, mantri* ili molitvi za koje se smatra da poseduju kosmiki ili iskupljujui uinak; i recitovanje mitova ili svete istorijekojiuesnicimakazujukakoizatosustvaritakvekakvejesu. Kao i ritualni postupci, i ritualni zvuci mogu oliavati (ili katalizirati) celokupni ritualni proces ili bilo koju pojedinanu etapu tog procesa. Obino je namena tog izricanja viestruka.Zvukjeustanjudanuminoznodovedesperiferijeusreditepozornosti.Zvuk moe eksplicitno ili implicitno da artikulie stanje duha, pogled na svet ili izriite preokupacijeuesnikauritualu.Zvukmoebitigranianilipreobraajan,prenoseivizije o tome ta moemo biti i odnosei ljude ka tim novim dimenzijama kao na krilima pesme. Zvuk moe biti kosmogonijski u onoj meri u kojoj se smatra primordijalnim ili delatnim u procesu stvaranja, kao kada u drevnom vedskom ritualu pojanje svetenika reprodukujeonajzvukodkogaipomoukogajestvorensvet.Onosto sekaeiuje,da zakljuimo,pojaavamoisvrhuritualnogprocesa.

VIENO
Vidljive parafernalije rituala saopavaju svoja sopstvena znaenja koja pojaavaju i nadopunjujusimbolinostpostupkaizvuka. Vizuelnisimboliritualamogusetumaitina mnogo nivoa. Tarner je, na primer, predloio tri nivoa na kojima je mogue tumaiti ritualnesimbole:I.egzegetskiijegsuznaenjasamiuesniciritualasvesniikojesuu stanju da artikulu; II. operacionalni znaenje simbola kakvo je izraeno u nainu na koji se oni koriste u ritualu i afektivnim reakcijama koje izazivaju u uesnicima; III. pozicioniznaenjakojasuizraenaodnosomnekogsimbolapremadrugimsimbolima u ritualnom procesu, kao i prema ukupnom kontekstu kulture ili sistema verovanja. Na primer, poziciono znaenje simbola kao to je hleb u hrianskoj evharistiji* ojaano je njegovim odnosom i suprotstavljanjem prema vinu, kao i nainima na koji hleb odraavasistemverovanjai/iliivotnistilhrianskihuesnika. Rituali obiluju vizuelnim simbolima. Tu spadaju simboli boja (npr. crvena, bela, zelena,crna,ljubiasta);brojeva(npr.jedan,dva,tri,etiri,pet,sedam,deset,dvanaest, sto osam); oblika (krug, kvadrat, trougao); ivotinja (ovce, konj, goveda, zmija); posuda (tanjiri, lonci, pehari, olje); kostima (ukrasi u kosi, odore, maske); hrane (pirinani kolai, hlepii, hleb, voe); i mnotvo drugih kombinacija. Ponekad je znaenje simbola dato u klasinom religijskom tekstu; mnogo ee, znaenja su implicitna i uesnici ih opaaju na razliite naine. No gotovo uvek, simbol poseduje mnoge nivoe znaenjaak i u jednom jedinom kontekstu. Crveno, na primer, u odreenim ritualima Ndembua predstavljakrv,glinu,mo,ivot,sposobnostzainjenjezlailidobra(Tarner).

KONTEKSTRITUALA:SIMBOLINOVREMEISIMBOLINIPROSTOR
Kontekst rituala pojaava njegovo znaenje, znaaj i delotvornost. Kao to smo ve primetili, taj kontekst obuhvata drutveni sistem koji se odraava u ritualu i sistem verovanja koji ritual dramatizuje. Pored toga, posebni kontekst rituala jesu prostor i vremeukomeseonodigrava(Elijade).

~156~

RITUALNIPROSTOR
Odreena mesta dobijaju poseban znaaj u ritualnom iskustvu. Gradovi poput Meke*,Jerusalima*,Rima*iliBenaresa,naprimer,predstavljajusvetamestakojamogu zadobiti poseban znaaj u ritualnom hodoau* za one osobeiji je religijski identitet odreen takvim mestima. Mnogo ee, sveto mesto za vrenje rituala jeste zgrada ili mesto posebno osveeno i simboliki uzdignuto radi ritualnog iskustva (hram, crkva, umovita dolina). Takva mesta postaju mikrokosmosi u kojima je ceo svet predstavljen simbolino ili gde se veruje da je sveto posebno dostupno ljudskim biima. Takva mesta esto imaju sugestivne oblike (krst, kruni oblik, trougao) i sadre simbole posredovanja izmeu svetih i ovozemaljskih predela (stubove, kupole, sredita, oltare, stolove, predikaonice). Pored tradicionalnih ritualnih prostora, bilo koji se prostor moe ritualno posvetiti (kua, peina, obala reke, podnoje drveta, vrh brega) tako da postane smisa onikontekstzaritualnedogaaje.

RITUALNOVREME
Na isti nain, kada se posebni momenti hronoloki merenog vremena otvore prema svetoj oblasti izvan vremena, oni postaju tempokosmosi ili prilike za ritualna otpoinjanja, sazrevanja ili prodore. Solarna godina sa svojom novom godinom, svojim kratkodnevicama (npr. Bozi*), i svojim ravnodnevicama (npr. Uskrs*, Pesah*), pred stavlja deo hronometrije kojom se obeleavaju praznici. Na slian nain, lunarni ciklus, pogotovo za mladog i punog meseca, obuhvata tempokosmose kada uesnik u ritualu moe osetiti povezanost merenog i kosmikog vremena. U svakom danu postoje takvi trenuci, kao to su zora, podne, sumrak i pono, koji se esto obeleavaju ritualima. Druge vremenske mere koje imaju poseban znaaj jesu astronomske ili astroloke mere (kaotojeizlazaknekihsazvea),ratarskagodinasasvojimvremenimasetve,monsuna ietve;iistaknutimomentiuivotuzajedniceilipojedinca(roenje,inicijacija,venanje, smrt,posveenjenovihzgradailiuvoenjenovihustanova).

VRSTERITUALA
Jasno je da postoji veliki broj raznih rituala. Zapravo je teko odvojiti posebne vrste rituala jer postoji delimino podudaranje u nameni i znaenju raznih vrsta. No, neka su korisnarazlikovanjavenapravljena.

ZAJEDNIKI,DOMAI,LINIRITUALI
Rituali su razvrstani po tome da li su zajedniki, domai ili lini. Zajedniki ritual je onajkojisezasnivanazajedniciisluikaosredstvostvaranjailipotvrivanjazajedniceu najirem smislu. Zajedniki rituali obavljaju se javno, u skladu s usmenim predanjem ili svetim spisima*, obino na posebno odreenim mestima i u zajedniki utvrenom vremenu, a vode ih posebno odreeni tehniari koji slue kao posrednici izmeu zajednice i svetoga. Rituali koji spadaju u ovu kategoriju idu od zajednikih (rauta) ritualavedskoghinduizma*dokatolikemise*. Udomaimritualima,kua(iliposveenomestounjoj)smatrasesvetimkosmosomi

~157~

roditelj (ili za to zadueni ukuanin) postaje ritualni tehniar. U ciljeve domaih rituala spada vaspitanje i/ili ukljuivanje dece u tradiciju koja porodici daje njen religijski identitet. Domai rituali idu od kunih (grhya) rituala u hinduizmu do Sedera* u jevrejskojtradiciji. Lini rituali obavljaju se u samoi ili barem izvan strukturisanog drutvenog konteksta. Takvi rituali obino se odigravaju na mestima i u vreme koji imaju smisao u ovekovoj linoj istoriji i izraavaju identitet i potrebe religiozne osobe kao pojedinca. Ne tako retko, u privatnom ritualu (kao u jogi*), telo ili njegova neposredna okolina postaju simbolian kosmos i sredstvo pristupa svetom. U linom ritualu,ovek jeesto sam sebi svetenik i koristi tehnike kao to su meditacija, molitva, san ili vizija, ekstatikitransiasketskasamodisciplina.

RITUALIISCELIVANJAILIEGZORCIZMA
Rituali ija je namena da na ljudskim i kosmikim podrujima dovedu do celovitosti predstavljaju novu vrstu rituala. Njihova je specifina namena da povrate zdravlje ili istou i da otklone zle uticaje iz tela, duha ili sa odreenog mesta. Tehniari za ove rituale obino poseduju posebne vetine, formule ili simbolike sisteme (npr. vraevi, strunjaci za ayurvedsku* medicinu, isterivai duhova). Rituali isceljivanja i egzorcizma (isterivanjaduhova)obuhvatajuitavniztehnika:koritenjesurogatnihobjekatadabise preusmerila sila zla; rtvovanje; prizivanje svetih sila za koje se veruje da su posebno moneutakvimprilikama;pozivanjenaulododira(polaganjerukuimazanjeuljima); prolaenje kroz odreene stupnjeve procesa ija je svrha izleenje; i posebne moi ritualnih tehniara (pristup svetoj sili, postojanost, vrstina, strpljenje, itd.). Mada se takvi rituali mogu koristiti da bi se pomoglo odreenoj osobi ili izleila neka posebna tegoba,estosesmatradaoniposedujuoptuvrednostizazajednicuiliitavsvet.

PRAZNICI
Meu najsloenije i najivopisnije oblike rituala spadaju praznici. Praznici se slave u praktino svakom drutvu u odreenim momentima u toku godine, tako da ti momenti postaju puni smisla. Kao to je sluaj s praktino svim ritualima, praznici izraavaju suprotnosti u kosmikom i ljudkom ivotu; tu ima i posta i svetkovanja, aljenja i radovanja, ispatanja i obnavljanja: tu se izbacuje staro i prima novo. Mogli bismo razlikovati dve vrste praznika ekofest i teofest. Ekofest (praznik s ekolokim znaenjem) jeste praznik koji slavi neki astronomski ili sezonski doadaj inei ga prilikom za prisedanje, obnavljanje ili prodor do kosmikog znaenja g dogaaja. Junoindijski praznik Ponkal, sredinom januara, takav je jedan ekofest utoliko to slavi etvu i stupanje sunca na njegovo severno putovanje nakon zimske kratkodnevice. Teofest (praznik s teolokim znaenjem), s druge strane, predstavlja praznik ija je prvenstvena namena da slavi neki dogaaj u ivotu boanstva ili svetog bia. Uskrs i Budin* roendan predstavljaju primere za to. Meutim, mnogi praznici kombinuju u sebi odlike obe ove vrste. Na primer, za Boi se slavi ne samo roenje Hristovo ve i zimska kratkodnevica i obeani povratak svetlosti. Praznici se obieno odravaju u momentima povoljnog podudaranja nekoliko hronometrijskih jedinica (npr. solarne

~158~

godine, lunarnog ciklusa, izlaska neke zvezde ili sazvea). Praznik jeesto paradigma ivota neke svete linosti i u stanju je da oivi neki poseban dogaaj ili odnos koji odlikuje razmenu izmeu zajednice i svetog. On je takoe i reprodukcija u malom kosmikogprocesailishvatanjasvetakojivaezatodrutvo.Toereidapraznikesto oliavajednufilozofijuistorije.GasterjeprimetiodasusepraznicietveNovegodine na drevnom Srednjem istoku obino odigravali u etiri etape: mortifikacija, oienje, ponovno stvaranje, veselje. Te etape nisu izraavale samo obrazac ispatanja, oprosta i obnavljanja u vezi s kolektivnom ljudskom krivicom ve i ratarske ciklusejalovosti, setve i etve. U kontekstu june Indije, praznik esto oivljava ciklini obrazac kosmosa, usklaen sa ivotom boga, u kome stvaranje, sazrevanje, unitenje zlodudnih sila ukazujenakosmikiprocesmeseevihmena[Klouti(Clothey)].

RITUALIPRELASKA
Jojednavrstaritualakojiseestoizuava,pogotovonakondelaArnoldavanGenepa (Gennep), jeste ritual prelaska (vidi Rituali ivotnog ciklusa*). Svrha tih rituala je da pojaaju znaaj i psihiku bezbednost perioda promene u ovekovom ivotu. Neka tradicionalna drutva obavljala su ak do etrdeset takvih rituala, no oni su najee koncentrisaniokopetperiodautokuivotnogveka: I.prenatalnog(npr.ritualizapotvrivanjetrudnoe,zaodreenjepola,zarastfetusa i bezbedan poroaj): II. detinjstva (npr. rituali za potvrivanje loze i statusa linosti, davanje imena, prva vrsta hrana, itd.); III. inicijacije i ulaska u svet odraslih (npr. krtenje odraslih, miropomazanje, Bar micva*, itd.); IV. braka, ukljuujui rituale za venanje,prvipolniodnosidrugo;V.pogreba. Van Genep je izneo pretpostavku da su za rituale prelaska karakteristine tri etape u ritualu: odvajanje, graninost i ukljuivanje. Naime, svaki ritual obuhvata ritualne postupke i simbole koji opisuju odvajanje od ranije faze postojanja, sam prelazak i ukljuivanjeusvakuodnovihsituacija. Pogreb, na primer, moe obuhvatati rituale odvajanja lea od njegovog prethodnog statusa (npr. odnoenje iz kue, pranje, itd.); rituale prelaska (npr. povorka i upotreba graninih simbola koji opisuju prelazni status pokojnika, kao to su mrtvaki koveg (grob i majina utroba) i nagost (roenje, smrt); i rituale ukljuivanja u novi status (npr. sahranjivanje u grob ili spaljivanje). U izvesnom smislu, o praktino svim ritualima se moe govoriti kao o ritualima prelaska u onoj meri u kojoj oni omoguavaju drutveni i liniprelazakizjednognainapostojanjaudrugi.(VidiHodoae*;rtva*.)

RITUALIIVOT
Mnoga ivotna iskustva obojena su ritualom, bilo zato to ta iskustva predstavljaju ostatke rituala ili zato to imaju slinu strukturu ili svrhu. Igra je, na primer, na nekoliko naina povezana s ritualom (Jensen). Oboje nastoje da budu ponovno stvaranje i mnogi aspekti igre predstavljaju oivljavanja ili ponavljanja mitskih opaanja, kao u sluaju deka koji vozi svoja kolaigraku poput svog oca. Neki drugi oblici igre predstavljaju

~159~

ostatke postupaka koji su nekada obavljani ritualno, kao to su, izmeu ostalog, i hodanje na tulama i igra borbe. Drama, muzika i ples su umetnosti koje u mnogim drutvima potiu iz religijskog konteksta i jo uvek se koriste kao deo rituala, Drama je, na primer, i u Grkoj i u Indijiesto prikazivala ulogu mitskih bia ili reagovanje ljudi na ta bia. Videli smo da sam ritual predstavlja simboliku dramu. Muzika je esto upotrebljavana kao ritmika pratnja rituala. U Indiji, muzika potie od ritualnog pojanja vedskih pevaa sluei, na kraju, usklaivanju unutranjeg duha ili oseanja (rasa) uesnika s kosmikim ritmom. Slino tome, ples je telu darivao kosmike dimenzije i koristio ga kao sredstvo izraavanja odreenih mitskih poduhvata bogova, kao i optijih venihistina.Ietikairitualpredstavljalisunainedaseodgovorinavenoidasestvore novi svetovi u kojima rajska vizija pomirenja, novog zajednitva i razreenja sukoba moe biti stvarnost. Na slian nain, i ivot je ispunjen ostacima rituala, kvaziritualima i kriptoritualima. Inicijacije* se mogu nai u bezbrojnim bratstvima i akademskom sistemu ispita i sticanja zvanja. Obrasci pozdravljanja, optenja i ponaanja u drutvu esto zadobijaju ritualni karakter. Demonstracije kojima se zahteva novi poredakesto su simboli graninog stanja koji izraavaju meustanje ni tamo ni ovamo. Atletska takmienja,javnepriredbeimasovnimedijiimajuprizvukeritualnogu onojmeriukojoj odraavaju vrednostti i obiaje ljudi i pruaju priliku za ulazak u jedan drugi svet bilodajetosvetpobeivanjailibezvremenosti. Bibliografija S. Barnet, Aproaches to Changes in Caste Ideology South India, Essays on South India, B. Stein, ed. 1975, str. 14980; P. Berger, The Sacred Canopy, 1967; A. Bharathi, Pilgrimagem in the Indian Tradition, HR. III, 1963, 13567; F. W. Clothey, Skanda Sasti: FestivalinTamilIndia,HR,VIII(1969),236.59; Cohn and M. Mariott, Networks and Centers in the Integration of Indian Civilization, Journal of Social Research (1958). 1:1 9; M. Eliade, The Sacred and the Profane (1957). The Two and the One (1965); T. H. Gaster, Thespis (1956); R. Grimes, Ritual Studies: Two Models, Religious Studies Review, II (1976), 13 25; S. Hanchett, Festivals and Social Relations in a Mysore Village: Mechanics of Two Processions, Economic and Political Weekly, VII (1972), 31 33, 1517 22; A. Jensen, Myth and Cult Among Primitive People (1963); S. Kierkegaard, Purity of Heart Is toWillOneThing(1938); Levi Strauss, The Raw and the Cooked (1969); N. E. Opler, Family, Anxiety, and Religion in a Community of North India, Culture and Mental Health, Cross Cultural Studies, K. Opler. ed. (1959), str. 273 89; A. K. Ramanujan,SpeakingofSiva(1973); M.Spiro,BurmeseSupernaturalism (1967); V. Turner. The Forest of Symbols: Aspects of Ndembu Ritual (1967), The Ritual Process (1969), Dramas, Fields, and Metaphors: Symbolic Action in Human Society (1974); A. van Gennep, The Rites of Passage (1960).

~160~

HODOASNICIIHODOAEU KOMPARATIVNOJPOVIJESTIRELIGIJA

Terrin, Aldo Natale, Hodoasnici i hodoae u komparativnoj povijesti religija, u Uvod u komparativnistudijreligija,Kranskasadanjost,Zagreb,2006.

Beznekogpolausvijetunebisemogaopronaipolaritetduge (L.Klages). Tkobimogaobititakoludda ignoriraBogakadaOnstojitek nekolikokorakaispred? (WilliamS.Sax)

UVOD
Hodoae danas tek polovino doziva nae religiozno iskustvo te jedino na problematian nain daje ritam onomu vrlo zgusnutom arhetipu to ga je tvorilo u komparativnoj povijesti religija u prolosti. To mirujue stanje i nejasno religijsko ocrtavanje optereeno je psihoreligioznomletargijom u koju se postavlja dananja kultura u kojoj je hodoae pojava koja je iznad svega protjerana na margine, te koja pripada pukoj religioznosti shvaenoj kao religijska kategorija drugog reda. Hodoasnik je, naime, s jedne strane, siromaan duhovno i materijalno, onaj koji je prognan i iskljuen te je jo samo u drugotnom i izvedenom smislu tragatelj, onaj koji je shvatio krhkost ivljenja, onaj koji u prostoru i kretanju traga za onom stvarnou koja mu izmie i koju bi htio uhvatiti kao jedinu nunu za istinsko ostvarenje ivota koji je u napetosti, dinaminog ivota, ivota stvorenog za nadilaenje svih granica i traganje za onim moda izvornim, a moda izgubljenim Edenom u svakom sluaju, za dosezanjem onoga svetog koje mu nedostaje i koje osjea konstitutivnim za svoje egzistiranje. Hodoasnik danas zapravo izgleda tek kao onaj koji se ne zna vie usmjeriti prema nekomcilju,doksesamhodinisveneizvjesnijim. ini se, dakle, da se oko toga povijesnoreligijskog fenomena ispreplela kulturalna nejasnoa zajedno s izostalom dubinom religioznog iskustva dajui mu konotacije koje mogu naginjati prema jednom ili drugom rjeenju te poimanje hodoaa i hodoasnika lako obojiti vrlo negativno. Tako nije puki sluaj ako taj fenomen unutar nae kulture katkadpopriminekiposvepejorativanaspekt.Prvaverzijainisvijethodoaamalenim i beznaajnim, svodei ga na kategoriju koja nipoto vie nije na istoj razini s moderni zmom: fenomen hodoaa postao je, naime, glasnogovornikom zastarjelog, uspavanog jezika, injenicom koja pripada posljednjim i eznutljivim ostacima puke religioznosti, ondjegdjesejoimaju pravasklonitisiromani,bolesni,odbaeni,neuki,ionikoji trae

~161~

utjehu na nekom drugom mjestu; mjestu koje bi moglo postati utoitem izgubljenih nadaiupraviteljemposljednjihiluzija. Ali, na sreu, ovakav nain gledanja nije jedini i jo nije kadar pokritiitav semantiki krugkojisejoidanaskreeokopojmahodoaa.Postojibaremjojedno,fleksibilnije znaenje u kojem dananji svijet hodoasnika odraava svijet odmetnike, impli citne religioznosti, one religioznosti koja nema vie hrabrosti oitovati se takvom, a koja je ipak i dalje sazdana od nadanja, traganja, oekivanja, pozornosti usmjerene na drugog, nejasnog osjeaja svetog i istodobno elje za bijegom i novim susretima. U tom drugom konetkstu rije je o onom podruju u kojem se hodoae vee s organiziranim oblicima turizma. U tom se oblikuini da pojava `hodoaa' ukljuuje takoer moment prevarljivosti onoga koji je religiozan dovodei prema drutvenom kontekstu u kojem je kultura radoznalost, a traganje za svetim mijea se s traganjem za egzotinim i ezoterinim, jer upuivanje na neku hijerofaniju svetoga izgleda problematinim i neizloivim; stoga je potrebno da sociologija ovih pojava ne bude odvie previe lakovjerna i da ne dopusti zanositi se folklornoturistikim pojavama kako bi in toto prosuivalareligijskedimenzijekojeseestosusreuiutomoblikupobonosti.Usvojoj podsvjesti ovo posve moderno iskustvoesto zastire i snani religiozni poticaj, isti onaj kojilakodovodidotogadaseidaljevjerujeuukazanja,vienja,uda.Dovoljnojeuvezi stimzamijetitionotosejoiudananjedanedogaakadaseproujedanekaMarijina slika plae. Nema dvojbe da i dananji ovjek pokuava na svoj nain dokuiti i deifriratinekitragsvetogailiteitizanekomnjegovomsjenomusuvremenomsvijetu. Postoji,meutim,itreainaicahodoaakojajeviezadovoljavajuaiintrigantnija, inaica koju u sebi drimo latentnom: to je ona prema kojoj se svi osjeamo hodoasnicima. U njoj se otkriva i sabijaitav religiozan svijet prolosti ukoliko se na religiozan nain ivi arhetip prvog reda. Na izriit je nain danas taj pojam hodoaa nalijee malobrojnih: onih koji su biku, sadhu, sannyasin,mudri, istinski tragatelji; ali zapravo je ova paradigma ta po kojoj se povijest hodoaa na povijesnokomparativnoj razini ispisuje kao povijest due, kao povijest izdubljena u kamenu potrebnom da se povine k nekome drugdje, shvaena kao temeljni modus za otkrivanje transcendencije, kao iskustvo privlanosti svetog mjesta ukoliko je ono mjesto kontemplacije i zadovoljenja beskrajne i nezadovoljive religiozne elje, gdje je mogue naii na tragove boanskogslijedeiiiduiuprostoruzanjegovimtragovima,tekonanodolazeiudodir s istinskom ili zamiljenom stvarnou koju poprima neko osobito mjesto. Potrebno je, naime, primijetiti: dvije dimenzije istinitog i zamiljenog izvrsno koegzistiraju u hodoaukaomodaniujednomdrugomfenomenuteseuzajamnosloenoosnauju. U konanici, vjerujem da ovaj fenomen ne bi bilo mogue zamisliti bez osvitanja na aktivnu predodbu koja ujedinjuje fenomen elje s voljom za gledanjem svetoga; inae bibioistotakonerazumljivkaotobibilenerazumljiveStrindbergovemelodijeSwanevit kadzvuniefektinebitekoponaalikromatskeipredodbeneefekte. U hodoau kao arhetipu, shvaenom_kao metafora nekog hoda, ostvaruje se smisao velikog peregrinatio animae, hodoaa elje, kao traganja za Bogom koji se skriva i koji pobuuje onaj nemir koji je potaknuo sv. Augustina da uzvikne: inquietum

~162~

est cor nostrum. Nemir je potom unesen takoer i neudomljenou, lutanjem te strahom od toga da se ne pronae mjesto koje bi bilo jednako vrijedno onom ne pronai se ponovno: izvanjska i unutarnja drama se zdruuju i uzajamno odrazuju kao to P. Reverdy primjeuje kada u Le grant de crin pie da univerzalna drama i ljudska drama tee tomu da se izjednae. Neka velika elja tei prema tome da bude promatranakaosveopaelja.Hodoaesestvaranositeljemjednogidrugogznaenja projicirajui sve na neki golemi ekran, ondje gdje se odigravaju na ivot i naa sudbina, smisao i stvarnost, ondje gdje se isprepleu povijest i osobna biografija. Jer kao to je traganje u svojemu konanom znaenju poput nekog fenomena koji pripada samoj egzistenciji, tako je u nekom svijetu u kojemu se sve definira prema glavnom impulsu disperzije energije ili entropije ivot ve sudjelovanje u hodu, potencijalno tragateljsko putovanje. To su ar i sugestija to ih sa sobom donose traganje kao takvo i hod kao metafora. Tek na ovoj razini kanim neto rei o hodoau u komparativnoj povijesti religija, iskustveno i religiozno prikazujui onaj povijesnoreligijski arhetip koji je moda ve definitivno udijeljen povijesti, ali koji ima duboku zvunost i odjek i u naoj sekulariziranojkulturi,kadaoslukujemovelikeantropolokedimenzijekojeneuklonjivo lee u pozadini nae existencije shvaene kao putovanje, hod, mar prema drugim ivotima i prema onome to ostvaruje nae egzistiranje i daje mu smisao, tvorei uvijek noveprostorezazazivanje.

PREMATIPOLOGIJIHODOAA
Analizirati hodoae u njegovim sastavnicama izgleda poput vivisekcije neega proivljenog; kao rezultat dobiva se neto to izgleda raskomadano i formalno a ne neka stvarnost koja bi bila kadra pomoi nam bistrije razumjeti taj fenomen u njegovoj sloenosti. Zbog toga ovdje e1im opisati samo neke elemente koji mogu omoguiti osnovni povijesnoreligijski obris hodoaa teu si, kao drugo, dopustiti saeto opisati nekoliko velikih tipova hodoaa u svijetu religija. Opisat u cjelinu kao mogunost razumijevanja arhetipa a da ga se ne podvrgne kulturalnim kategorijama nekog svijeta koji ponajvie ivi izvan ograda svetog. Svijeta koji jo izraava nostalgiju za onim to je izgubioteosjeadaonotojeizgubioinidionekogauniverzalnogantropolokogije tragove ne moe izbrisati, ali istodobno se zna diviti samo njegovoj dinamici i snazi imaginarnogakojaseiznjegaoslobaa.
A)SVETOMJESTO.PRONAISREDITESVIJETA

Prvi nain razlikovanja hodoaa u povijesti religija svakako se temelji na njihovim mjestima prema kojima se hodosnici upuuju. To mjesto definira dolazite, ako ono postoji, te bi stoga ta mjesta trebala biti kadra odrediti i ocijeniti odreenu vrstu hodoaa u odnosu prema drugim vrstama. Upravo se na_tom zavrnom momentu

~163~

bitno temelji i tipologija koju je ponudioTurner, ameriki antropolog koji se, prouavajui obrede putovanja, morao suoiti s onim velikim obredima prelaska koji su u konanici hodoaa svih vremena. V. Turner tako razlikuje dvije velike vrste hodoaanaraziniobiljeavanjamjesta:prototipskahodoaaiarhainahodoaa. Prototipskasuonahodoaakojasuroenanatemeljuproton,otkrivanjaipovratka na prvo mjesto utemeljitelja. Ondje gdje je roeno neko posebno religiozno iskustvo, ondjegdjejeutemeljiteljokupiosvojeprveuenike,ondjesuizvornamjestaukojimase dogaaprvareligioznateofanijanakojunekareligijaupuuje,tetomjestopostajestoga kadro prenijeti izvornu snagu i energiju, kao i milost utemeljitelja. To je mjesto kojee dopustiti da se iznova i u svoj punini oivi izvorni moment iskustva i revitalizacije vjere; to e zauvijek biti hijerofanijsko mjesto, izraz svetoga i uvar izvornih istina. Za kranstvo su stoga prototipska hodoaa ona koja vode u Jeruzalem ili Rim, kao to je to Meka za islam, Benares za hinduizam, Kandy ili Kapilavastu mjesto odakle dolazi Budazabudizam.Tasumjestaobiljeenatakodasamoimetogamjestazahodoasnika oznauje izvor svetosti prema kojem se upuuje. Stoga se u srcu hodoaa nalazi sveto mjesto, mjesto obiljeeno nekim grobom, nekim dogaajem vezanim uz utemeljitelja,pronalaskomnekeslike,nekogprirodnogdogaaja:nekapiljailiizvorkoji podsjea na neki izvanredni dogaaj koji je sad ve uao u ono zamiljeno simbolino cjelokupne zajednice vjernika. U svakom sluaju, to, u konstitutivnom smislu sveto mjesto istinski je pokreta hodoasnika te sa sobom nosi jasne znakove svoje sakralnosti. Arhaina hodoaa bila bi, s druge strane, ona u vezi s kojima se vie ne razaznaje kojijetoizvorni,povijesniilinekidrugidogaajkojijepokrenuotosvetomjesto.Obino jerijeomjestimasinkretistikereligije,ijajepovijestzagubilapoetnidogaaj,alikoja su na udan nain ostala kao mjesta kulta i hodoaa. To su primjerice hodoaa u Glastonbury u Engleskoj, gdje se zdruuju keltski elementi,Chalma u Meksiku gdje se pronalazeostaciastekecivilizacijeireligije,PandarpuruIndiji,gdjebiboanstvokojese zove Vithoba Bhave lako moglo biti dravidskog porijekla, pa stoga drevnije u odnosu premauspostavljanjuindoeuropskecivilizacije.Moglobisepitatikakoizatotomjestai daljeprivlaehodoasnike.Modajerijeoenergijikojaseoslobaanaonimmjestima, modajerijeodrevnimuspomenamakojesuprisutneusjeanjuotacailioneizravnom identitetu i pripadnosti. Svako hodoae izgraduje takoer identitet hodoasnika te, uz one religijske, uspostavlja i njegove povijesne i antropoloke koordinate. U tom e se sluajueljadaseuputinanekosvetomjesto,aliuveziskojimsevienerazaznajesam njegov sakralni ugled, razrijeiti u neizravnim zadaama: bit e konstitutivna za neki vlastiti odreeni identitet ilie, s druge strane, moi jednostavno tvoriti magnet prema onometoje,gledanosreligioznogastajalita,naprostodrugo. Ukranskomesvijetuimamoitavutipologijuhodoaakojasedefinirapolazeiod svetogamjestatejeistodobnoritmiziranavremenomukojemujetomjestonastalo,kao ipobonoukojujenadahnjivalo.Takvomjestoutomsmisluinidiopobonostikojase poglavito proirila u srednjovjekovnom i modernom vremenu. Tako se meu najvanija sredita i mjesta hodoaa srednjovjekovnoga kranstva ubrajaju Canterbury i

~164~

Walsingham u Engleskoj, Compostela u Portugalu, Chartres Francuskoj, Loreto, Asiz i Padova u Italiji, Einsiedeln u vicarskoj, Kln i Alttting u Njemakoj, Czestochwa u Poljskoj. Posebno bi trebalo progovoriti o mjestima i vremenima u kojima su roena takozvana `moderna hodoaa'. U vezi s ovima pokazuje se, meutim, tekim i samo pukonabrajanjejersuonapretjeranoumnogostruena.Rijejeponajvieosluajevima u apologetskom razdoblju, od 18. do 19. stoljea, u klimi jake osobne pobonosti te istodobno u povijesnom razdoblju velikih ideologijskih suprotnosti, kada se `pozitivistiko' drutvo na brzinu pokuavalo osloboditi teolokih i dogmatskih teza od kojih je jo bilo izgraeno. Rije je bila kao to ispravno primjeuje Turner o pobijanju, takoer i preko oblika skupnog i redovitog hodoaa, one prodirue sekularizacije koja se je koristila teorijama pozitivizma, komunizma i Darwinova evolucionizma.Drugimrijeima,biojetonasvojnainprimjerenodgovorjednomobliku snanog i opasnog suprotstavljanja izmeu svetog i profanog u kulturi koja jo nije nauila razlikovati izmeu tih dvaju stavova i koja je, gledano s religioznoga stajalita, osjealadajeguenoveidejemodernogduha.
A1)SREDITESVIJETA

ini se da je ono to pokree hodoasnika prema nekom odreenom mjestu jedna opa ideja prisutna i djelatna u svakom religioznom shvaanju, ali koja ima neki svoj odreenioblikzaonekojisureligiozni.Rijejeopotrebi,gotovoinstinktudasepronae sredite svijeta. Nije sluajno da imena najdrevnijih svetita, Nippur i Lars kao i ime Sippar imaju posebnu etimologiju: druanki mjesto izmeu neba i zemlje. Tako su sveti gradovi i sveta mjesta usporeeni s vrhovima kozmikih planina. Zbog toga Jeruzalem i Sion nije pogodio opi potop, a u islamskoj se tradiciji napominje da je naj vie mjesto na zemlji Kaba jer polarna zvijezda potvruje da se ona nalazi u sreditu neba. Svaki se istonjaki grad nalazio u sreditu svijeta: Babilonija je bila Babilani vrata bogova jer su na onome mjestu bogovi silazili na zemlju. Jednako je tako mezopotamijski zigurat zapravo bio kozmika planina, a hram Barabudura slika je kozmosapajenainjenpremaoblikukozmikeplanine. Ako je istina da su se velika prototipska ili arhaina hodoaa povijesno dogaala oko hramova, oko velikih mjesta kulta, jednako je tako istina da su to mjesta inila najprivlaniju kondenzaciju onoga religioznog imaginarija to da su poprimala ulogu svetih prostora u kojima su se susretali nebo i zemlja i gdje su se zbog kozmoloko prirodnih razloga, i posebnih iskustava koja su bila pridana odreenim mjestima u odnosupremadrevnojpovijestiposljedinodogaalevelikehijerofanije.

~165~

A2)TIPOLOGIJAOSNOVNIHOBLIKAUKLJUENOSTI

Hodoae ne znai sam ii prema nekom svetom mjestu nego takoer poglavito znai i dati se proeti svetim mjestom. Hodoasnik, koji daje zavjet pouzdanja, ve samimtimetopolazipremasvetommjestunemoeostatihladankadadotogamjesta naposlijetku i stigne, svojega cilja. Upravo se tu razvija tako opsena antropologija znakova koja moda nema usporedbe ni u jednom drugom obrednom i liturgijskom podruju zbog ukljuenosti koju je hodoasnik kao instinktivno naveden oitovati kada jednom stigne do mjesta koje je Mjesto, cilj za kojim ide. Stoga je ovdje opravdano govoriti o jednoj ikonofilskoj dimenziji koja s1ui kao podloga svakom istinskom hodoau. Traganje za slikama, tragovima, relikvijama, znakovima, i vidno sudjelovanje na raznim znakovima / simbolima ne moe se zadovoljiti nekom vrstom distance i aseptinosti.Hodoasniktragakakobipronaaoinijezadovoljensvedoknedoeudo dirsasvetim,skonkretnim,vidljivimiopipljivimaspektimasvetog.Upozadinistojineka ikonofilija (ljubav prema slikama) koja odvodi hodoasnika daleko i kroz razna iskustva trpljenja i oskudice, sve do postizanja njegova cilja. Ta ikonofilija na razliite naine pronalazisvojmomentostvarenjaizadovoljenostiuprisutnostineeg,kadasedogodi dodir,abrazo,poistovjeenjesasvetim. Uhodoaupostojeraznioblicidolaenjaudodirsasvetimpredmetima.Najvanijii najsugestivniji svodivi su na one kojeu ovdje pokuati ukratko obraditi, sa svijeu da dohvaamtekponekivaanaspekt. Prije svega, postoji dodir sa svetim objektom. Dodirnuti rukom ili poljubiti stijenu ukazanja, poloiti vlastite usne na relikvije, napraviti krug oko slike ili prakticirati glasovitiabrazo,kakosetodogaausvetituSv.JakovauComposteli,zahodoasnikaje jednakovanokaotojeudrevnomEgiptubilovanopribliitiseidodirnutikipkralja priulazukodjednogodportalavelikoghramauKarnaku.Rijejeovietisuljetnojpraksi kojajetijekomstoljeaostalagotovoneizmijenjenaikojojse,naravno,takoerpripisuje terapijski karakter. U raznim mjestima poprimila je razne oblike, ali dodir je ostao kao presudni moment: doi u dodir s znai na neki nain preuzeti energiju boanstva ili sveca i imati jednu mogunost vie da se osjeti blagotvoran utjecaj svetoga na vlastiti ivot. Drugiobliksudjelovanjaiukljuenostijojedragocjenijiizasnivasenadijeljenjuneke stvari i zajednitvu u njoj. Primjerice, moglo bi se primijeniti da ne postoji hodoasniko mjesto koje nije oznano nekim izvorom vode koja ima terapijsko svojstvo tako da se gotovo posvuda na hodoasnikim mjestima jo pomalo nalaze bazeni za bolesnike. Tako je to u Lourdesu, ali je bilo i u mnogim drugim mjestima kao u drevnoj Grkoj, EpidauruiliuPalestiniuIsusovovrijeme.Uronitiseuvoduznaiopratiseiproistiti,biti pripravan za poetak novoga ivota: a taj je dogaaj blagodat hodoaa u najdubljem smislu rijei. Uranjanje u vodu na apsolutan nain izraava sakralno sudjelovanje, poistovjeenje i proimanje. Ali nije u igri samo voda; postoje razni drugi moduli izraavanja zajednitva. Moglo bi se primijetiti da, to je zajednica koja polazi na hodoae vie laika, ukoliko ne ovisi o nekoj odreenoj religijskoj instituciji, to se

~166~

jaom pokazuje potreba iskuavanja u prvom licu ukljuenosti u ono sveto s pomou gesta, obreda, slika i pobonosti. Postoji neto iracionalno i panino (A. Dumas) u obavljanju hodoaa upravo zato jer je to posvemanja ukljuenost, jer se ne moe ostati distanciranim kao kada se sudjeluje na nekoj ceremoniji, nego se to hodoae i njegov moment susreta sa svetim ivi kao poosobljujui, ukljuujui, uznemirujui dogaaj,kaodasesudjelujenanekomudukojeseupravosvakomudogodilo. Trei motiv koji je prisutan u sudjelovanju na hodoau odreen je onim do ut des, nekomvrstomimplicitnogugovorakojiseuspostavljaizmeuhodoasnikaimjestana kojemu se susree sveto, koje moe biti neka osoba, predmet ili tek neko posebno mje sto. Kada ljubi relikvije bilo da je rije o Budinim relikvijama u glasovitim stupa ili o relikvijama Marije ili nekoga sveta u njihovim svetitima hodoasnik ini gestu koja pronalazi svoju komplementarnost u darivanju i prinoenju dara. Nema hodoasnikog svetogmjestanakojemsenenalazikoarazaprinose,igdjenepostojimogunostdase daruje. U drevne su egipatske hramove hodoasnici dolazili puni darova koji su sluili kao naknada za boga. Taj je dar oslobaajuiin i iznosi na svjetlo implicitnu ugovornu snagu koja je gotovo uvijek u izvoru samog hodoaa. Na toj se razini dogaa neko ispunjenje ugovorenih uvjeta to ga nudi hodoasnik kako bi se sveto sa svoje strane potrudilo i postalo milostivo. Nema neutralnog ili pukog pobonjakog hodoaa, nego je pobonost izravno ili neizravno upravljena prema dobru hodoasnika, njegovu fizikome zdravlju ili takoer njegovu duhovnom dobru, dobru njegovih dragih, dozivanju milosti za neku zajednicu, zatiti od nesrea ili zahvali za primljene darove. Funkcionalni karakter religije, o kojemu je opirno govorio Malinowski, ovdje je oit, paiondaakotafunkcionalnostnegledanunosamonasvojukoristiprobitak. Kao posljednje, hodoasnik ima potrebu znati da je njegovo sudjelovanje u svetome trajno te ne umire u vremenu: rije je o tome da se i dalje bude nazoan na svetome mjestuiakogatrebanapustiti.Beskonaniexvotokojipoputzvijezdaresenaasvetita, ali i sva svetita u svijetu, izraavaju ovu elju za trajnom i neprolaznom prisutnou. Premaizvjeimaiz14.i15.stoljeaodreenihodoasniciuSvetuzemljuilisunasveta mjesta opskrbljeni prikladnim oruima kako bi si mogli odlomiti komad stijene, paak i komade s Golgote ili sa samoga Svetog groba. Jedino je tako mogla trajati snaga susreta sa svetim, te se smatralo da se produava duhovna energija koju je hodoasnik crpio iz svojega svetog hodoaa. Sami grafiti i imena, koji, naalost, nagruju svete zidove i mjesta, znak su te geste koja je isto toliko nerazborita koliko i izraajna glede pale vjere koja se ne zaustavlja ni pred im i koja misli samo na to kako da nastavi svoj dodir sa svetimuonommjestukojejeteofanijsko,aliijaseteofanijavieneeponovitiuivotu togapojedincatejujestogapotrebnoutvrditiunekojgesti,natpisu,znakukojiostaje.

3.KRATAKPRIKAZDVAJUHODOAAPRISUTNIHUPOVIJESTIRELIGIJA
Nije mogue prikazati raznolikost i mnogostrukost hodoaa koja je prisutna u povijesti religija i koja jo i danas na svjetskoj razini vana za oivljavanje vjere, za

~167~

komuniciranje sa svetim, za traenje boanskog na drugim mjestima, bonskog koje nikadnijeprisutnoovdjeisada,negoseuvijekinipomaloudaljenim,jedinoonometko se podvrgne obredu inicijacije, ili putovanju, nekom hodu kroz prostor da bi se dokuilo ono nedokuivo: Tko je tako lud da ignorira Boga kad on prebiva tek nekoliko koraka ispred? Ako je tako mjeriti religioznu snagu dananjeg hodoasnika zbog kulturalnih i sekularizirajuih razloga koji su preokrenuliitavu religijsku kao i drutvenu geografiju, nijetekoprepoznatidahodoaeuislamuidaljeimasnanureligioznukarakterizaciju i koncentraciju kao i induistiko hodoae na rijeku Ganges ili u Benares. Kratak obris tihdvijuvrstahodoaaizgledastogavaaniprimjerenusvijetureligija.Naravnodate dvije vrste na neizravan nain mogu posluiti kao paradigma svih drugih, bezbrojnih vrstahodoaakakvasuprisutnausvijetureligija.
A)HODOAE(HAD)UISLAMU

Pozivajmeuljudima nahodoae.Nekadoupjeiceilinakljusetu;nekadousa svakogdalekogmjesta(Kur'an,sura22,27). Obveza da se obavi hodoae u Meku jedanput u ivotu ulazi meu pet osnovnih djelatnosti koje treba potovati vjernik musliman koji za to ima potrebne ekonomske mogunosti i koji je fiziki sposoban izdrati put koji vodi do Meke. To se hodoae dogaa svake godine na dan odreen lunarnim kalendarom, a odvija se izmeu 9.: i 13. danamjesecaZulhida.Tojevelikohodoaeijajeodlikapriljevmnotvavjernikakoji sepostupno,tijekomvremenaizahvaljujuivemogunostimakomunikacije,poveava. Rauna se da je godina 1986. na hodoae u Meku krenulo vie od dva milijuna vjernika. Meu praksama koje oblikuju to hodoae postoji prethodni uvjet koji je izuzetno vaan: podruje koje okruuje Meku je sveto (haram) i zbog toga zabranjeno onima koji mu ne pristupaju u stanju proienosti. Hodoasnici stoga u Meku moraju ui u stanju hiram tj. u stanju svetosti; znak je toga stanja odjea napravljena od dva dijela bijele tkanine koja treba obaviti hodoasnika, dok se u to stanje ulae obrednim pranjem Formula koju hodoasnik recitira kako bi oitovao to svoje stanje proienosti i posveenjajestova:EvomekTebi,evomekTebi,oBoe. Devetog dana mjeseca Zulhida hodoasnici oko podneva dolaze u Arafat, koji se nalazi u jednoj dolini oko 25 km od Meke te je, dakle izvan svetog podruja. Ondje sluaju govor imama te se sve do zalaska Sunca moli i recitira Kur'an. Potom slijedi kolektivni hod prema Meki sa zaustavljanjem i noenjem u Mizdelifi. Rano ujutro se kree na put prema Mini koja se nalazi oko 10 km od Meke, gdje se odigrava takozvano kamenovanje avla te se obavljaju potrebne rtve da bi se moglo pristupiti Meki. Kamenovanje avla sastoji se u bacanju sedam malih kamenova u trima razliitim smjerovima,artvasesastojiuubijanjudeve,vola,ovceilikoze. Poto su tako dovreni bitni ravni obredi, vjernik dolazi do Meke gdje propisano

~168~

obilaze (tawaf) oko Kabe: vjernik pravi sedam krugova uz odreenu brzinu ljubei crni kamen u odreenim intervalima. To je sredinji trenutak, trenutak najviega sudjelovanja na svetom i uranjanja u religioznu stvarnost, ako je istina da je Kaba srce muslimanskevjereipobonosti. Predvien je niz drugih, malih obreda prije nego se vjemici vrate u svoja mjesta odakle su doli: rije je, primjerice, o posjetu najvanijim mjestima u gradu, kao to su kua Proroka, grobovi prvih muslimana; zatim se pije voda iz zdenca Zemzem koji se nalazi u dvoritu damije. Nakon to se ponovno vrati u Minu, vjernike oiati kosu i svuiodjeuhiramkakobiopetodjenuosvojuuobiajenuodjeu. Prema tumaenju jednog islamologa, hodoae je in poslunosti koji muslimana dovodi do izvora njegove religije. To je osvjeenje u pustinji, hod preko suhih prostora kojima je neko proao prorok. To je posjet mjestima koja su bila svjedoci nastanka islama. To je potvrda vjere u jedinog Boga, Boga Abrahama i Ismaila o kojemu svjedoi Kur'antejekaotakavBogKabe.
B)HINDUISTIKAHODOAA

Kudikamo manje strukturirana i openito raznolikija jesu hodoaa hinduista i budista. Ovdje kao vrhovna vlada sloboda i sposobnost da se postigne metafiziko iskustvo svetoga mjesta preko vlastitoga unutamjeg i izvanjskog traganja, preko kontemplacijemjesta,uranjanjauvode,askezekojezahtijevajudugahodanjaisusretsa sadhui kao pronalaenje lica Bojega. Opravdano je napisao Coomaraswamy da postoji metafizikahodoaa[...]bakaotopostojimetafizikaigre.

~169~

PETISTUBISLAMAIESTSTUBOVAVERE

Espozito,Don,ur.,Oksfordskaistorijaislama,Clio,Beograd,2002,str.100102.

Peti stub islama je hodoae u Meku. Ono se vri tokom prvih deset dana zulhide (dvanaesti mesec islamskog kalendara) i predstavlja obavezu svakog vernika, ako mu zdravlje i materijalne mogunosti dozvoljavaju da putuje i obavlja propisane obrede. Ovajstubislamazovesehadiluk.Onobuhvatasledeihdevetosnovnihobreda: Oblaenje osore osveenja (ihram), koja se sastoji iz dva komada neivenog sukna za mukarce, a kod ena pokriva sve delove tela osim lica, aka i stopala. Uinivi to, pojedinac podlee odreenim zabranama, ukljuujui zabranu seksualnih odnosa, ubijanjaivotinjailiinsekataiuklanjanjadlakastela. Cirkumambulacija ili obilaenje Kabe (doslovno: kocka) poznate i kao Boji dom (Bejtulah), u sreditu Velike damije u Meki. Taj obred sastoji se u obilaenju Kabe sedam puta u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu. Obilazei Kabu, mnogi hodoasnici pokuavaju i da dodirnu Crni kamen (al hadar al esved), meteorit za koji severujedajeposlatsnebaidasugaujedanugaoKabestaviliprorociIbrahimiIsmail. Hodoasnici mogu i da sedam puta uzvre obred tranja (sej) dugakim prolazom u Velikoj damiji, u znak seanja na Hagaru, robinju proroka Ibrahima, koja je molila vodu zasvogmalogsina,prorokaIsmaila.Iakoovadvaposlednjaobredaizvodemnogi,akone isvihodoasnici,oninisuzvaninidiohodoaa. Stajanje u Arafatu, ravnici jugoistono od Meke, devetog dana hodoasnog meseca zulhide, makar i kratko vreme. Oni koji uspeju da sebi obezbede mesto i u stanju su da tu due ostanu sluaju molitvu koja dolazi iz visina planine Arafat. Time se oivljava poslednjehodoaeprorokaMuhamedakojijesvojuoprotajnumolitvuizgovoriostog mesta. ProvoenjenoiumestuMuzdelifa,blizuMeke. Kamenovanje tri mesta na kojima je po muslimanskom predanju, Satana iskuavao proroka Ibrahima. To se ini jednom pre podnoenja rtve u Mini, a zatim jo jednom tokomdvadananakonrtvovanja. Prinoenje rtve ivotinje (obino ovce ili koze, a ponekad krave ili kamile) u mestu zvanom Mina u znak seanja na to da je Bog prihvatio da umesto proroka Ismaila bude rtvovanaovca.MuslimaniseneslausbiblijskimpredanjemoIsmailukojetvrdidaovaj predakArapanijemogaodabudeprvoroenisin,teprematomeninaslednikproroka Ibrahima, jer ga je rodila robinja Hagara, a ne Ibrahimova slobodna ena Sara. Za razliku od hrianstva ili judaizma, u islamu dete enske robinje i dete slobodne ene

~170~

podjednako su zakoniti i oba polau pravo na naslee od oca. Zato muslimani veruju da jeprorokIbrahimnameravaodaprinesesvogprvoroenogsinaIsmailanartvuBogu,a nedrugoroenogIshaka.TakoeverujudasuIbrahimiIsmail,kadajeovajdrugipostao punoletan,sagradilizaBogahramuMeki. PonavljanjecirkumambulacijeKabejosedamputa. Pijenje vode iz bunara zvanog Zemzem (doslovno: penuanje) u dvoritu Velike damije u Meki, na mestu gde muslimani veruju da je Bog omoguio Hagari i njenom malomsinuIsmailudasenapijuvodedoksulutalipustinjom. VrenjedvaciklusakanonskemolitvenamestuzvanomIbrahimovomolilite(Makam Ibrahim), gde su se, po, verovanju, proroci Ibrahim i Ismail zajedno molili nakon to su sagradiliKabu. Minimalni zahtevi hadiluka su noenje ihrama, stajanje u Arafatu i druga cirkumambulacijaKabe.Iakosehadilukmoedovritiibezizvoenjaostalihobreda,od hodoasnika se trai da plati iskupljenje (kefara) zato to ih nije obavio. Za sve vreme hadiluka hodoasnik mora da izbegava da misli na bilo ta drugo osim na Boga i na obrede hodoaa. To je zato to obilaenje Kabe, poput kanonske molitve, predstavlja simbol stupanja hodoasnika u prisustvo boanstva. Za Boju kuu (Bejtulah), koju hodoasnici poseuju u Meki, mnogi muslimani veruju da odgovora kosmikoj Bojoj kui na sedmom nebu u kojoj se nalazi boanski presto oko koga krue aneli i svi praoblicistvaranja.

~171~

RELIGIJA,SIMBOLIMIT
silabuszadiokursakojiseodnosinarelaciju umjetnostiireligije
1.Opispredmeta Religija i umjetnost, nema nikakve sumnje, podjednako izviru iz istih primordijalnih i drevnihaktivnostiizkojihjeuopenastalaljudskakulturaicivilizacija.Joodprahistorije ova dva fenomena neprestano se isprepliu, dodiruju i proimaju, zadravajui pritom autonomiju svoga podruja. Stoga je odnos umjetnosti i religije, odnosno umjetnikog i religijskog simbola i mythosa, vrlo sloen i slojevit. Ipak, s obzirom da je estetika i poietika svijest uveliko uestvovala u oblikovanju religijskih simbola, pa i samih rituala, pomoukojihsemanifestirasveto(mitoviisveteknjige,obredoslovlje,sakralnamuzika, sakralni prostor, kultni i osveeni predmeti), tako se razvijala i sakralna umjetnost kao specifina religijska razina ukupne kulturne batine ovjeanstva. Stoga, tokom ovog kursa posebnu panju treba posvetiti pitanju kada i kako dolazi do saveznitva, ali i do raskida odnosa, izmeu umjetnosti i religije, te koji su, u tom smislu, osnovni elementi sakralne i profane umjetnosti. Pritom ne treba zaboraviti kako u ljudskom poimanju svijeta umjetniko stvaranje i religijsko iskustvo nisu antagonini, nego umjetnost,ak i kada je sekularna, moe imati izvjesnu kvazireligijsku funkciju; ona je antisudbina koja se javlja kao neprihvaanje date ljudske situacije i kao garant ljudske slobode (A. Malraux),bezobziradalijerijeoovjekukojijevjernikiliateist. 2.Sadraj Sedmica13(3sata) RELIGIJAIUMJETNOST ZAJEDNIKIINTERESILISUKOB Uvod u problem upoznavanje studenata sa univerzalnim sadrajem umjetnosti i religije; no, njihova univerzalnost ne znai istodobno i njihovo proimanje, te u tom smislu razmotriti dva koncepta u kojima umjetnost i religija nastupaju ili zajedniki, ili suprotstavljenijednodrugom: (a) sakralni koncept umjetnosti u neoplatonistikoj i sholastikoj tradiciji umjetnost seprevashodnojavljaiz odnosapremaJednom/Jedinom;estetikaushienostpostaje

~172~

svojevrsno dogaanje svijeta (Milan Galovi) unutar kojeg i umjetnik i njegov konzumentkuajuepifanijuboanskog; (b) sekularni koncept umjetnosti odnos umjetnosti i religije je konkurentski (Adorno), pozivanje umjetnosti na religijsko znailo bi ukidanje njene autonomije i slobode; sekularizacija (avangarda je njen krajnji izraz) stavlja umjetnost u slubu vlastitih interesa i estetskog misticizma: umjetnost postaje djelatnost u kojoj se ljudski ivot "moe izdrati samo kao estetski fenomen", pa stoga "imamo umjetnost da ne bismopropalizbogistine!"(Nietzsche). Obaveznaliteratura: Gilbert K. E. Kun H. Istorija estetike, Dereta, Beograd, 2004. str. 91104; 110124; 129 130;179180;182;232;297298;304305; NasrSeyyedHossein,Islamskaumjetnostiduhovnost,Studis,Sarajevo,2005.str.1126. Sedmica14(3sata) OSNOVNEKARAKTERISTIKEIFORME KRANSKEIHRIANSKEUMJETNOSTI Upoznavanje sa osnovnim konceptima kranske i hrianske umjetnosti, odnosno sa kranskim i hrianskim kulturnim nasljeem; tematizirati poietika naela sakralne umjetnosti u kranstvu/hrianstvu, te dati pregled najkarakteristinijih knjievnih, likovnih, arhitektonskih i muzikih formi: biblijska knjievnost (Pjesma nad pjesmama, Psalmi,Job,Apokalipsa),srednjovjekovnedramskeforme(misteriji,mirakuli,moraliteti), sakralne muzike forme (gregorijansko pjevanje), sakralna arhitektura i sakralni likovni motivi; Obaveznaliteratura: Istorija lepote, prired. Umberto Eko; Plato, Beograd, 2004. str. 102104; 114117; 121 129;154159;184187;336337;351; Hauzer Arnold, Socijalna istorija umetnosti i knjievnosti, Kultura, Beograd, 1962. str. 119126. Karamehmedovi Muhamed Likovna umjetnost od prahistorije do savremenog doba, ANUBiH,ALU,Sarajevo,2006.str.123137;152223. Sedmica15(3sata) OSNOVNE KARAKTERISTIKE I FORME ISLAMSKE I JEVREJSKE UMJETNOSTI S POSEBNIM OSVRTOMNAISLAMSKOPOIMANJESLIKEILIKOVNOSTI Upoznavanje sa osnovnim konceptima islamske i jevrejske umjetnosti, s posebnim osvrtomnaislamskopoimanjeslikeifigurativnogslikarstva;tematiziratipoietikanaela

~173~

sakralne umjetnosti islama i Jevreja, te dati pregled najkarakteristinijih knjievnih, likovnih,arhitektonskihimuzikihformiuislamuijudaizmu(posebnoobratitipanjuna sufijsku knjievnost perzijske i arapske klasine knjievnosti /naroito Rumi/, na likovnu formu arabeske kao na potragu za savrenim izrazom transcendencije; u jevrejskoj umjetnosti: starozavjetna knjievnost, srednjovjekovne iluminacije Biblije i Hagade, jevrejskasinagogskaarhitektura). Obaveznaliteratura: NasrSeyyedHossein,Islamskaumjetnostiduhovnost,Studis,Sarajevo,2005.str.2948; 99110;149164. JansonH.W.Istorijaumetnosti,Beograd,str.185194. Karamehmedovi Muhamed Likovna umjetnost od prahistorije do savremenog doba, ANUBiH,ALU,Sarajevo,2006.str.137152. Dodatnaliteratura: Asunto Rosario Teorija o lepom u srednjem veku, Srpska knjievna zadruga, Beograd 1975. Bahtin Mihail Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjeg vijeka, Beograd, 1978. Burckhardt Titus Sveta umjetnost na Istoku i na Zapadu : njena naela i metodi, Tugra, Sarajevo2007. DuaniSvetozar,Muzejsrpskepravoslavnecrkve,Jugoslavija,Beograd1969. Daka Beir, Historija perzijske knjievnosti od nastanka do kraja 15. vijeka, NaunoistraivakiinstitutIbnSina,Sarajevo1997. ElijadeMiraSimbolizam,svetoiumetnosti,Gutenbergovagalaksija,Kruevac2006. EttinghausenRichard,OlegGrabar,MarilynJenkinsMadina,IslamicArtandArchitecture 6501250,YaleUniversityPress2003. Ferguson George Wells, Signs & symbols in Christian art : with illustrations from paintings of the Renaissance, Oxford University Press, London Oxford New York 1973. FrojdSigmundAntropolokiogledi:kultura,religija,umetnost,Prosveta,Beograd2005. Galovi Milan Umjetnost kao dogaanje svijeta, u: zbornik radova Zagonetka umjetnosti,Demetra,Zagreb2003. Galovi Milan, Bog kao umjetniko djelo : povijest svjetova u iskustvu mitske i religijske umjetnosti,Demetra,Zagreb2002. Grabar Andr, Christian iconography, a study of its origins. Princeton University Press 1968. Hillenbrand Robert, Islamic Art and Architecture, Thames & Hudson World of Art series, London1999. Islamskaumjetnost,IzdavakizavodJugoslavije,Beograd,SpektarZagreb,Prvaknjievna komuna,Mostar,1982.

~174~

Isanovi Nusret, Metafizike i kulturnocivilizacijske pretpostavke islamske umjetnosti, (magistarskirad),FilozofskifakultetuSarajevu1999. Jarrige JeanFranois, Arts asiatiques Guimet, ditions de la Runion des Muses Nationaux2001. KlaiDraganPozoriteidramesrednjegveka,KnjievnazajednicaNovogSada,1988. KurtiusErnstRobertEuropskaknjievnostilatinskosrednjovjekovlje,Zagreb1971. LaskoPeter,Arssacra8001200,YaleUniversityPress,NewHavenLondon1994. LeeSherman,AHistoryofFarEasternArt,PrenticeHall,NewYork2003. LikovnaenciklopedijaJugoslavijeI,JLZMiroslavKrlea,Zagreb1984. LikovnaenciklopedijaJugoslavijeII,JLZMiroslavKrlea,Zagreb1987. MildeJos,Svreciumjetnosti,Odjek,jesenzima2006.Sarajevo MorganDavid,Visualpiety:ahistoryandtheoryofpopularreligiousimages,University ofCaliforniaPress,Berkeley1998. Nedomaki Vidosava, Stara jevrejska umetnost u Palestini, Savez jevrejskih optina Jugoslavije,Beograd1964. OcheMadeleine,2000ansdepeinturechrtien,LibrairieArthemeFayard,Paris1969. Os Henk van, The Art of devotion : in the late middle ages in Europe 13001500, PrincetonUniversityPress,Princeton1994. Renikknjievnihtermina,LogosArt,Beograd,2007. OttoDornKatharine,Islamskaumetnost,Bratstvojedinstvo,NoviSad1971. StierlinHenri,IslamicArtAndArchitecture,Thames&HudsonLtd,London2002. SusanL.Huntington,EarlyBuddhistartandthetheoryofaniconism,ArtJournal,Winter 1990. Tautovi Radojica ta umesto vere : savremena umetnost i religija (ogledi), Novo delo, Beograd1986. ZerzanJohn,Umjetnostnaoptuenikojklupi, http://www.zamirnet.hr/stocitas/zerzan%20umjetnost.htm) http://en.wikipedia.org/wiki/Sarajevo_Haggadah http://www.religioncults.com/art.htm 2.Metodologija Studenti tokom kursa treba da proitaju obaveznu literaturu, te da aktivno uestvuju udiskusijamaonavedenimproblemima.Nakrajusemestraobaveznisudanapiujedan krai esej iz podruja odnosa religijskog i sakralnog u umjetnosti, koji e kasnije ui u ukupnu ocjenu ispita. S obzirom da sadraj predmeta, izmeu ostalog, pokriva likovne i muzikeumjetnosti,poeljnojekoritenjeaudioivizuelnihnastavnihsredstavaprilikom prezentacijenastavnegrae.

~175~

ISTORIJAESTETIKE

GilbertK.E.KunH.ISTORIJAESTETIKE,Dereta,Beograd,2004.str.91104.

LJUBAVPREMALEPOTIJEMETAFIZIKANOSTALGIJA
Plotin ui da mi, kao pojedinane i utelovljene due danas i ovde, predstavljamo srednji trenutak u celokupnoj naoj istoriji. Mi smo prvobitno potekli iz Prvog Izvora sveg Bia, iz Savrenog Dobra, iz Jednog. To stvaralako Poreklo proistie iz samog sebe, jer njegovo je svojstvo da deluje i da se umnoava. Ali njegova emanacija, koja ide korak po korak, iz Jednog preko Razumnog Principa do Svetske Due i konano do individualnosti, ukljuuje sniavanje postojanja, kao to svetlost koja zrai iz sunca postaje tamnija ukoliko se vie udaljuje od svog plamenog izvora. Tako i Beskonana Energija Prvobitnog susree na svom putu otpor mrane nepokretne materije, bezoblinog Nebia. Tako je ljudska jedinka bie odvojeno od svog pravog mesta u Jednom, koje je njegov pravi dom, pomeano sa stranim elementima. Zato ona neprestano ezne da se vrati kui, da krene nazad, onamo gde je energija jaa, jedinstvojasnije,ielementiistiji. To metafiziko poklonikovo putovanje objanjava dakle i moralno i estetiko doivljavanjeuPlotinovojfilozofiji:kadeznemozalepotom,eznemoizadomomza dobrotom, za Bogom i za istinom. No u trenutku kad ta zamisao, kojom Plotin hoe da zameni onu naputenu, neodgovarajuu zamisao o harmoniji delova, stie tako svoj puni metafiziki smisao,ona ujedno kao da postaje suvie rasplinuta da bi bila korisna. Akojelepotaonosaimelimonakrajudasesjedinimo,atojeistovremenoiDobro,i Jedno, i Izvor Bia, onda je to reenje problema isto toliko etika koliko i estetika, a u stvari ni jedno ni drugo, ve neki sveobuhvatni misticizam. Meutim, dalje ispitivanje doktrine o Jednom otkriva njen specifinije estetiki znaaj. Plotinova misao kree se tamoamo izmeu naina na koji stvara vajar ili arhitekt i naina na koji stvara Priroda, iliizmeukonkretneprirodnelepoteiBoanskeLepote.33

UMETNIK JE MANJE OD UMETNOSTI; UMETNOST MANJE OD PRIRODE

Svetska dua pak via je od umetnosti, jer ona ne zavisi ni od kakve spoljanje

33

Eneade,I,6,9,sv.I,str.88;I,6,2i3,sv.I,str.80id.;V,7,3,sv.IV,72.

~176~

sile ili materijala, i ne iznosi nikakvu silu ili materijal na neko mesto van sebe. Ona je princip koji stanuje sam u sebi. Proizvodnost prirode lii na umetnost voskara, kae Plotin, uz ovu vanu razliku: voskari su ogranieni u tome to ne mogu sami proizvesti boje koje upotrebljavaju. Priroda je meutim stvar potpuno samosvojna34. Sve to ona upotrebljava dolazi iz nje i ostaje sa njom. Ona je statina i netaknuta, i zato je njeno stvaranje zamiljena kontemplacija ili vizija. Kad bi Prirodu upitali zato stvara svoja dela, ona bi, kad bi joj bilo do sluanja i govora, moda odgovorila: Bilo bi pristojnijedanisipostaviopitanje,vedasiuioutiini,kaotosamijatiha...Akakva je moja lekcija? Ovakva: sve to postaje bie jeste moja vizija viena u mojoj tiini, vizija koja pripada mom karakteru, jer ja sam potekla iz vizije, volim viziju i stvaram je pomouvizionarskesposobnostiusebi.Matematiariizsvojevizijeizvlaesvojelikove; ali ja ne izvlaim nita ja gledam, a likovi materijalnog sveta stiu bie, kao da su pali izmojekontemplacije.35 TojezaPlotinaizvoriobrazacumetnikogstvaranja.Proizvodjemrtav,amanji od umetnika; umetnik je pojedinani ovek, manji od svoje umetnosti; umetnost je zavisnaodspoljanjegmaterijalnogmedijaizatonijesamodovoljna;stvaralakiinkoji vlada Prirodom jedini je samodovoljan. Ovde suin i vizija jedno: boja i oblik nastaju u tomprocesuzajedno. Procesom samodiscipline mi moemo stei jedino oko koje vidi monu lepotu Jednog.36

NJEGOVMISTICIZAM
Mi moramo okupiti sebe u istotu naeg bia, i obrezivati, glaati i deljati linost koju naemo u tom sreditu, dok ne napravimo od sebe savreno delo. Tada kad sve spoljanje otpadne od izvornog oveka, on postaje sama vizija37. Postati sama vizija znai za Plotina uestvovati u onom stvaralatvu koje vri Dua Prirode, i koje je izvor stvaralake energije umetnosti. Istovremeno taj estetiki klju postajanja samomvizijomdabiserazumelodelovanjegenijaotvaradvebrave.Onotvarapogled namistikopovlaenjeusebekojepreporuujePlotini,ujedno,ukazujenaizvorulne privlanosti onoga to se prikazuje kao krajnje duhovno. Potpuno u sebe povueno posmatranjevidisvetlostiiujemuzikukojisuodrazstvarnesvetlostiistvarnemuzike, a nisu korigovani kritikom spoljanjih dodira. Katkad izgleda kao da Plotinovo bekstvo u drugi kraj tamo preko nije bilo nita drugo do ponovno grljenje muzike i boja ovog naeg kraja u stanju ekstaze.esto izgleda da su doivljaji koje on opisuje kao svojstva
34 35

Isto,III,8,2,sv.II,str.120id. Isto,III,8,4,sv.II,str.123. 36 Isto,I,6,9,sv.I,str.88. 37 Naistommestu.

~177~

doivljaja Jednog, Izvora Forme slatka uznemirenost, ukusi i miomirisi, prozranost i sjaj preneseni na vii nivo samo zato to su promenili mesto, a ne nekom promenomkaraktera. PlotinjeodbaciosirovostmisterijskihkultovakojisugaokruivaliuAleksandriji i Rimu, sloene spektakle i ceremonije obreda Izide i Mitre. To je odgovaralo onome to je grubo i glupo uoveku. No, iako je izriito pobijao mnoge njihove ideje, izgleda da je u njegove najskrovitije misli ipak prodro neki zrak njihovog sjaja. Ne samo da su primeene opte analogije izmeu Plotinovih izraza i izraza tih misterijskih kultova nego izgleda da je on u jednom pasusu, opisujui proces duhovnog oienja na koji je podsticao svoje sledbenike, imao pred oima tano do pojedinosti Izidin hram na Marsovom polju.38Odbacujuiulnost, on je u nekoj meri zadrao njen ukus i sutinu. UPlotinujeprisutandvostrukstavpremamagiji.Odbacivaojeobinupraksuvraanjai astrologije, a istovremeno je tvrdio da dua sveta pokazuje svuda svoju prisutnost putem srodnosti i tananih simpatija meu stvarima. Iako su astroloka aranja praznoverice, ipak neka simpatetika magija sjedinjuje oveka sa zvezdama. Prava magija je u unutranjosti Svega gde ima mnogo privlaenja i zaaravanja. Pojedinani primeri omaijavanje, provodadisanje, molitva, muziko oaravanje samo su senke prvobitne ljubavi iarolije koje postoje u prirodi. Ako treperenje lire deluje na drugog snagom simpatije koja postoji meu njima, onda svakako u Svemu... mora postojati jedan melodijski sistem39. Svaki deo u takvoj celini postae zbog analogijeZnak.40 Pre ili posle, Plotin je Lepotu uinio i transcedentnom i imanentnom, i tako napregao logiku doslednost svog sistema do take kidanja. Meutim, ono to je bilo gubitakzalogikubilojebardeliminodobitakzaestetiku.KadovekitauodeljcimaO provienjuiliProtivgnostikapohvalesadanjihiovdanjihlepota,onvididaonotoje zatogfilozofaleponije samouzvienozamisaoikontemplacijunegoi prijatnozavid i sluh. Umetnost u stvarima pokazuje se, kae on, ne samo u velikim obrisima svemira nego i u vetoj izradi oblika ivih bia, ljupkosti lia i raskoi divnih cvetova.41Sjaj sunca ga uvek osvaja. Ako postoji, kao to tvrde njegovi protivnici, neko sjajnije sunce od onog koje moemo videti, kakvo li tek to sunce mora da bude!42 uzvikuje. On uporeuje kretanja Svega, prizor nebeskih tela to krue i ivot biljaka i ivotinja, sa velikom horskom procesijom, a razbacane primere runoe sa nekom kornjaom koja presecaputpovorci.43 Uticaj Plotinove filozofije na kasniju misao srednjovekovnu, renesansnu, pa
38 39

Isto,I;VI,6,9;sv.I,str.88. Isto,III,4,40,41,sv.III,str.96id. 40 Isto,II,3,5,sv.II,str.164. 41 Isto,III,2,13,sv.II,str.26. 42 Isto,II,9,4,sv.I,str.220. 43 Isto,II,9,7,sv.II,str.225.

~178~

ak i modernu teko se moe preceniti. Na primer, sveti Avgustin ponavlja gotovo doslovce malopre navedeni pasus. Taj uticaj se zasnivao na povezivanju njegove filozofijekozmikogstvaranjaipozivanjaduenazadkaizvorusapodtekstomulnostii magije. Danteova (Dante Alighieri) Boanstvena komedija otelovljuje sholasticizam svetog Tome. Ali otkud dolazi Danteova obilna upotreba slika svetlosti i zvuka za izraavanje teoloke ideje? A neodreena teorija o simpatiji prua potrebni iracionalni momenat estetikim teorijama u toku mnogih vekova; vrlo je vidna u Lajbnicu (Leibniz), ali za vee udo, iako u manjoj meri i kod takvog sledbenika zdravograzumaiprirodekaotojeHjum(Hume).

SREDNJOVEKOVNAESTETIKA

DALIJESREDNJOVEKOVNADUHOVNOSTISTISNULAESTETIKU?
Kakva je bila sudbina estetike u rano hriansko doba? pita jedan savremeni pisac koji govori o istoriji ukusa, i odgovara: Bili su stvoreni novi ljudi koji su, kao i nekada Heraklidi, bili osnivai nove kulture. Za njih na poetku nije postojala nikakva estetika... Kao relativnim varvarima, njima su bile potrebne profinjenosti stare civilizacije... Crkve su graene u obliku bazilika i bile su pune paganske rezbarije, fresakaimozaika...Alistaraintelektualizovanaestetikabilajenestala... Samonekoliko svetaca i naunika na Istoku negovalo je povremeno staru estetiku, ne izneverivi pri tom svoju savest; ali to su bili izuzeci. Kruto hrianstvo ikonoborake raspre konano je dokrajilo i te preostale estetike ostatke... I samo Evanelje, na onom jednom jedinommestugdepominjelepotuarhitekture,kaodaukljuujeHristovprekor,prekor simboloan za ud i raspoloenje vekova koji su sledili... Rano hrianstvo je bezuslovno odbacilo lepu umetnost kao lepu umetnost... U stvari, estetika je pod pritiskom hrianskog moralnog otpora bila tako potpuno istisnuta da je njena istorija morala opet da pone iz poetka... Nevinost srednjovekovnih dokumenata nikad se ne naruava pojmom samosvesne formalne lepote... Retki Umetniki dokumenti, kao to su oni Vilara de Onekura (Vilars de Honnecourt), nastali su kasnije a i oni razoaraju. To su uglavnom belenice s tehnikim podacima, mestimino oivljeno verskim bodrenjem. One su danas uvene i koriene zato to nema ba nieg informativnijeg... Neki pasusi u delu svetog Tome Akvinskog Summa Theologica sadre definicije Lepote i Dobrote, pa i, lepih stvari...pozajmljene od Aristotela... Mnogo je vremena prolo od tog aneminog aristotelizma do pojave punokrvne estetike kojae obeleiti renesansu. Doktrini Lepote se verovatno u srednjem veku najvie pribliavaju neoplatonistike rasprave Dionisija Areopagite,O boanskim imenima, koje su postigle vanrednu popularnost u svim uenim krugovima Evrope. On je predstavio Lepotu kao jedno od boanskih imena, ali ipso facto ta lepota je imala isto tako malo veze sa estetskom lepotom kao i Platonova ideja moralne lepote pre toga... Treba priznati da

~179~

je srednji vek doba u kome formalna lepota u lepoj umetnosti, kao samosvesna misao iliinnijepostojala.44Toporicanjepostojanjaestetikesvestiusrednjemvekuizgleda na prvi pogled prihvatljivo. Klasini nemaki istoriari estetike skakali su od Plotina odmah u XVIII vek,45a jedan od dananjih istoriara posveuje srednjovekovnoj misli o tom predmetu etiri stranice od trista i devetnaest.46I razlozi navedeni u citiranom odlomkuizgledajutani:dajeestetikabilaistisnutahrianskimmoralnimotporomi da se u delu Dionisija Areopagite, koje se najvie od srednjovekovnih dela pribliava filozofiji lepote, lepota mea sa boanskim atributom. Tano je da se na stranicama crkvenihpisaca,ranihikasnih,oveksreesanekimstepenommoralnogotporaprema nekoj formi umetnosti ili lepote. U drugom i treem veku nae ere, kad se hrianstvo najee borilo sa paganstvom i kad su sa poetkom asketskog monatva hiljade odlazile da bedno ive u pustinji, u hrianskoj misli paganska umetnost povezivala se sa paganskom jeresi. Vajarstvo je zaudaralo na zlo, i na idolopokloniko oboavanje careva; pozorite je znailoulnost i brutalnost. Tertulijan je u drugom veku rekao da suzatitnicipozorinihumetnostiujarmljeniavolistrastiipoude,BahusiVenera.47 Sveti Jeronim je ispriao da su ga aneli pred nebeskim sudijom iibali tako da je bio sav crn i plav, zato to je previe voleo Cicerona;48sveta Marija Egipatska oseala je griu savesti zato to se seala pesama iz svog detinjstva; sveti Vasilije pie kako je smeh zao, jer je to, kae, jedna telesna strast koju Hrist nikad nije iskusio49. Mistika ica, koja je potekla iz jedne strane Avgustinovog uenja a dosegla vrhunac u dvanaestom veku, bila je takoe veoma asketska. Sveti Bernard se za volju Hrista trudio da ne primeuje lepotu prirode. A sveti Franja je pisao da je Bog njega izabrao da zgazi lepotu sveta, da bi tako ljudi uvideli da svaka ljupkost dolazi od Boga.50On je vlastitim rukama poeo da rui veliku kuu koja je bila sagraena za njegove sledbenike, govorei da moe podneti samoeliju sa zidovima od blata i iverja.51Sveti Avgustin,uzorsrednjegveka,biojesvenetrpeljivijipremaivotnimudobnostimato je postajao stariji. On je tada govorio da su dramski govori dim i vetar52, da je uivanje u muzikoj harmoniji zbog nje same vulgarno zadovoljstvo 53 , da su pozorine predstave sladostrasno ludilo, ljubav prema njima prljavi svrab54i tatina55. Opirno je govorio o raskalanosti klasinih pozorinih zabava56. Jadikovao je kako
44 45

F.P.Chambers,CyclesofTaste,str.10816. Naprimer:MaxSchasler,KritischeGeschichtederAsthetik,Berlin1872,str.253. 46 BenedettoCroce,Estetica,engl.prevodAinslie,IIizd.,London,Macmillan1929,str.17479. 47 Despectaculis,X,Loeb,str.250. 48 NikejskiIpostnikejskioci,IIserija,V:VI,str.35,sv.Jeronim,pismoXXII 49 Asketskadelasv.Vasilija,engl.prevodW.K.L.Clarke,London1925,SPCK,str.180,Duapravila,XVII. 50 Cvetii,IX. 51 Ogledalosavrenstva,kodznakafeniksa,izd.Longacre,1990,VII,str.13. 52 Ispovesti,knj.I,gl.XVII,izd.Loeb,str.51. 53 Nikejski...oci,Iserija,V:II,str.252,Odravibojoj,knj.XVII,gl.XIV. 54 Ispovesti,knj.III,gl.II,izd.Loeb,str.105. 55 Isto,knj.IV,gl.I,147. 56 Odravibojoj,II,8,str.27;II,27,str.41.

~180~

sinoviovekoviidupaklenomstrujomkadsledesamoprimerebogovakakoihslikaju Homer i rimski pisci drama.57Suprotstavljao jeisto hriansko saaljenje, koje nastoji da ukloni bol i oskudicu, neistom saaljenju pozorita. Rekao je da u pozoritu sentimentalno uivamo u patvorenoj simpatiji i alosti, i vie brinemo o grenim ljubavnicima i senzacionalnim zloincima nego o opljakanim i siromanim u stvarnom ivotu.58Katkad je njegov asketizam iao dotle da je osuivao i ozbiljne slobodne studije.OnjedokazivaodasejedinaosloboavajuaknjievnostnalaziuBibliji;aoni koji se posveuju takozvanim slobodnim vetinama vie su robovi nego slobodni59. Ljudi treba da se bave Biblijom, umesto to se bave bezbonim pesnikim mitovima, oholim oratorskim laima, i tanatostima filozofije. Sveti Toma je izvodio analogije iz mehanikih vetina, kao i veina teolokih pisaca, ali nije raspravljao o svetovnoj lepoj umetnosti.

LEPOTAKAOBOJEIME
Kaodrugirazlognepostojanjaestetikeusrednjemvekunavodisemeanjelepotesa bojim imenom. Kau nam da je ta lepota imala isto tako malo veze sa estetskom lepotomkaoiPlatonovaidejamoralnelepotepretoga60.Uporeenjejeopravdano.U krajnjoj liniji, srednjovekovna filozofija ima isto tako malo veze sa estetikom kao i Platonova. No s druge strane, to i nije ba malo. U prvom trenutku ne izgleda verovatno da se usred hrianske teologije moe nai neka teorija lepote. Problemi stvaranja i iskupljenja, gledajui spolja, veoma su udaljeni od problema umetnikog stila; a umetnika dela su posebna sutastva stvorena izulnih materijala, dok je Bog duh i njegovo Provienje je sveopte. Za hrianskog filozofa potpuno i bezuslovno realan bio je samo Bog i nita drugo. Bog je bio krajnji subjekt svakog suda. Stoga su materija,ulni organi, mesto koje lepota zauzima iovekov aparat za njeno opaanje bili u strogom smislu iluzije. Mase mramora koje moraju saraivati sa vajarovom prethodno stvorenom idejom o lepoj figuri, trubljenje trube i treperenje lire, zlato i bletave boje slika sve to ima neko mesto meu iskustvenim pojavama; ipak je svemu tome na kraju krajeva doputan samo neki slabaan, treperav nain postojanja. Jer u duhu procenjivanja stvari prema venosti, to su bili samo otisci i tragovi, ulna izmiljanja,nesupstancijalnesenke,udaljenijeodsvihdrugihstvari odizvorabia. Bog, tvorac svih stvari, bio je merilo kojim se merila koliina realnosti on je neizreciv, nematerijalan, nevidljiv. Koliina i autentinost realnosti smatrane su, dakle, proporcionalnim koliini autentinosti boanstvenosti. Bio je prihvaan paradoks da je stvar utoliko manje realna ukoliko jeulnija, a utoliko realnija ukoliko je vie misaona,
57 58

Ispovesti,knj.II,gl.XVI,str.5253. Ispovesti,knj.III,gl.II,izd.Loeb,str.60,61. 59 Nikejskioci,Iserija,sv.I,Pismo101,god.409. 60 Chambers,navedenodelo,str.116.

~181~

dobra i bogolika. Tako je ljudske umove zahvatila doktrina neprijateljska prema prostomopaanjuinepovoljnazasuenjeoumetnosti. Rani hrianski filozofi povezivali su uenje da je stvarnost duhovna sa jednim istorijskim dogaajem, bitnim za njihovu veru: sa Hristovim vaskrsenjem. Oni su verovalidajeHristkadjeustaoizmrtvihutajinukljuiosveoptupobedunadtelom, i da su stvari otad dobile duhovni smisao. Taj krajnji metafiziki idealizam imao je razliitu sudbinu u istoriji verovanja i formiranju jeresi. Njegova krajnja primena bio je ikonoboraki pokret u osmom i devetom veku. Teorija tog pokreta bila je da se duhovna religija uniava pokuajem da se uini pristupanom spoljanjem oku; da je prisustvo lutaka i iscerenih figura u niama u sutini idolopoklonstvo; i da oni koji su milou bojom prodrli do prvih i bitnih principa stvari treba da ive samo u idealnom svetu.

AVGUSTIN:PREVARAUMETNOSTINIJEPRAVAPREVARA
Naravno, ukoliko su izjave i pokreti kao ovi koje smo upravo pomenuli karakteristini za srednjovekovnu filozofiju, moe izgledati da je estetika teorija iskljuena sa njenih stranica. Meutim, dalje istraivanje po spisima crkvenih pisaca komplikuje stvar. Uporna ljudska priroda crkvenih otaca i njihovo dosta esto poznavanjeklasineknjievnostiifilozofijenavodilisuihdanauotroumnerazlogeza odbranu onih umetnosti i lepota koje su u drugim prilikama pod pritiskom savesti odbacivali. Ti mislioci bili su u sreditu sukoba, kao ljudi izmeu vrlina i poroka, ili besmrtna dua izmeu anela i avola u srednjovekovnim priama i slikama. Na primer, sveti Avgustin se nije zaustavio samo na tvrdnji da su poezija i slikarstvo raskonelai.Jednomzamrenomdijalektikomukloniojealacpogrdnogopisainaao u pesnikoj fikciji neku vrstu istine. Definisao je lanost kao glumljenje slinosti; lano je ono to se pravi da je ono to nije, ili tei da bude ono to nije. Lanost uopte deli se na (a) prevare koje vri priroda i (b) prevare koje ine iva bia. Prevare koje ine iva bia dele se opet na (a) praktine i namerne prevare i (b) prevare radi zabave. Meu ove poslednje uvrstio je poeziju, komediju, ale, mime. Iako u nekom smislu lane, i tako podlone osudi Crkve, te umetnike fikcije bile su tada prikazane kao relativno nevine. Ali Avgustin im je pripisao ne samo Prijatnost i nevinost nego paradoksalnoinekuvrstupotenja.Umetnikadela,kaeon,teedabudunetoto jo ne mogu potpuno da budu. Naslikanovek ne moe da bude potpuno ljudsko bie, ka emu kao da tei njegova priroda, a komedije ne mogu biti linosti u akciji koje predstavljaju i koje u nekom smislu ele da ostvare. Ipak, volja izmiljaa tih fikcija tei ka istini, a varljivi prikaz samo je sredstvo za to. Volja izmiljaa, mora se priznati, pravi od glumca Roscija (Roscius) samo lanu Hekubu; ali s druge strane, volja izmiljaa pravi od njega istinskog tragikog glumca, a to je i bila njegova prvobitna namera. Iz tih razmatranja sveti Avgustin izvlai zakljuak da je umetniko delo istinito ba po svojoj posebnoj lanosti i da umetnik ne moe biti veran sebi ni sprovesti svoju namerudoknepostaneunekomsmislustvaralaclai.KonijelaniHektornemoebiti

~182~

istinski tragiki glumac. Isto tako, slika konja istinita je samo ako je to lani konj, a ovekov odraz u ogledalu je istinska slika samo ako je to lani ovek61. Tako sila moralnogotporanagonisvetogAvgustinadadaljerazmiljaoprirodiumetnikefikcije. Udrugomjednompasusuonpravijasnurazlikuizmeulaiukojuseveruje,kaotoje manihejska jeres, i voljne obustave neverovanja uitanju pria i stihova. Iako sam katkaddeklamovaooleteojMedeji,ipaknisamtosmatraoistinom;imadasamsluao kako o tom pevaju, nisam u to verovao, ali u one fantazije (manihejsku jeres) potpuno samverovao.62

STRASTMOEBITISILADOBRAILIZLA
Srodnost umetnosti i emocije je takoe sloena. Crkveni oci su katkad branili svojstva ulnog delovanja nekih umetnosti. Naravno, oni su uvek osuivali svirepe i poudnestrasti,bilodasejavljajuuumetnostiilivannje.Meutim,podsticanjestrasti bilojekorisnopropovednicimaborbenoguenja,poistomonompoemujenadrugim mestima bilo tetno: jer strast znai zavoenje i mo. Zato su rani crkveni oci vredno prouavali i primenjivali umetnost govornitva. Sveti Avgustin je uio da hrianski uitelj mora biti reit da ulije strahopotovanje, da smeka, da oivi i da podigne. Ne sme da bude trom i hladan i dremljiv 63 . Mora umeti da smiri neprijateljski raspoloene, podstakne nemarne64. Umetnika sredstva retorike pojaavaju privlanu mo istinite nauke u propovedi. Tako je dobar cilj oistio strastvena sredstva i crkva je primila pod svoje okrilje estetske elemente kao to su retorika ravnotea, kontrast, metafora, hiperbola i druge govorne figure. Sveti Avgustin je ak naao oaravanju opravdano mesto u ivotu, rekavi: Kao toesto moramo gutati gorke lekove, tako uvekmoramoizbegavatinezdraveslatkie.Alitajeboljeodzdraveslatkoeilislatkog zdravlja?65Po ovome, dakle, moralnost ne istiskuje estetsku vrednost, nego se obe smatrajukomplementarnimdobrima.

TAJEMATERIJAAKONENETODOBROILIREALNO?
Jojednom,znaenjeLepotekaobojegimenanijesasvimjednostavno.Tanojeda prevlastteologijeprimoravatradicionalnooseanjezalepotudagovorinovimjezikom. A uvek je tano da izazov novog autoriteta silom iznosi probleme na svetlost. Na
61

Soliloquia, knj. II. Vidi: K. Svoboda, L Esthetique de St. Augustin et ses sources, Brno 1933, str. 50, 51. NaprikazSvetomAvgustinumnogodugujetojtemeljitojstudiji. 62 Ispovesti,knj.III,gl.VI,izd.Loeb,str.119. 63 Nikejskioci,Iserija,V:II,Ohrianskomuenju,prevodShaw,knj.IV,gl.II,str.575. 64 Isto,knj.IV,gl.IV,str.576. 65 Isto,knj.II,gl.V,str.577.

~183~

primer, poto su za rano hrianstvo materija i telo bili zli i stajali van bojeg provienja, ono nije trpelo ulna i materijalna svojstva umetnosti. Ali nametnulo se pitanje:tajeustvarita osuenamaterija?Jelitosenka?Imalioblik?Moelise unju prodreti?Kadsumanihejcipoelidashvatajumaterijukaosupstancijalniprincipkojisu smetali u tamu, ili kao nesreeno kretanje, nasuprot svetlosti, dobru i sreenosti, borba protiv te jeresi pobudila je hriane da ponovo prime pod okrilje boje uprave materijalne iulne pojave svemira. Za manihejskog jeretika Bog je bio samo neki obris njegovog sveta, toliko je bio obuzet materijom kao nezavisnom zlom supstancijom. Tertulijan je odgovorio: neka materija dobiva veu ast u obliku hristovog krsta!66 Nijeudotojetajcrkveniotackojijebiodirnutlepotomrua,paakijednogcvetau ivici,jednekoljkeubilokojemmoru...jednogperapoljskepticeeleodanaeneko teolokomakaristrogoopravdanjedabistaviomaterijumeudobrestvari.67Tako jeshvatanjedamaterijinemamestaucarstvubojempostalojeres.Akosetelosmatra posudbomodvojenomoddueisuprotnomnjoj,dokazivaojeKirilJerusalimski,ondaiz togalakoslediobesveenjetela.68

ALIMATERIJASENESMESUVIEPRIBLIITIBOGU
Tvrdilo se da je priroda Boanstva daleko od toga da bi bila ograniena zlom materijom,idajeona,naprotiv,tolikoobuhvatnadananekinainiskupljujezluvoljui ruan predmet. Ali i ukljuivanje suvie toga u boansko opasno je za hriansku misao.Akoiskljuivanjematerije,runoeizlaizbojegdomenaograniavabojumo i znai jeres, postoji i opasnost da bi sveobuhvatno ukljuivanje pod Boga izbrisalo karakteristike po kojima se prepoznaju zlo i runoa. Tako je postalo neophodno da se tano definiu znaenje i odnosi tih sumnjivih elemenata. Za estetiku problem je sledei:ukakvemisaonekategorijetrebastavitilepotuumetnostiilepotupriridedabi bile dovoljno skromne u odnosu na Boansku Istinu, a opet dovoljno osobene da bi mogleizrazitisvojakarakteristinasvojstva?

TAJPROBLEMNIJENIISTISNUTNIPOBRKAN
Estetika nije u srednjem veku bila ni istisnuta hrianskim moralnim otporom, ni pobrkana i izgubljena u teologiji. Nije u stvari postojala prosta suprotnost izmeu srednjovekovne misli i estetike, nego je bila re o novim distinkcijama, istanavanju odnosa i preciziranju vrednosti koje su s poetka izgledale tue novom pogledu na
66 67

K.Borinski,navedenodelo,str.71. Tertulijan,izd.Loeb,uvod,str.XVI. 68 K.Borinski,navedenodelo,str.70.

~184~

svet. Branioci umetnosti su mudro pljakali Egipane za svoje svrhe, to jest preudeavali za svoje svrhe kulturu paganske antike, i tako do neke mere zadrali klasineumetnostipodzatitomcrkve,iakouudnojodei.Vergilijejebiospasenzato to je na izgled prorekao Hristov dolazak, Homerovi likovi i prie zato to su pruali korisnu zalihu primera i simbola za ilustrovanje verske istine, Vitruvije zato to je uio ljude kako da grade nove crkve. Platon, Aristotel i Plotin pruali su logike distinkcije i kozmologiju koja se mogla posvetiti pobonom primenom. Ciceron je uio propovednikereitosti. Ali srednji vek nije samo pozajmljivao od antike umetnosti i misli radi odbrane svojenoveestetike;onjeinalazionovafilozofskaorua.Razumesesamoposebidaje u srednjem veku bilo mnogo razliitih miljenja o estetikim pitanjima, kao i o pitanjima teologije. Stara ideja da su umovi u to vreme bili u krutom oklopu i da su umetnikisimbolibilistrogokodifikovanimoralajedabudeproirenaimodifikovanau svetlosti veeg broja injenica. Ipak, ideje koje ovde prikazujemo, pre svega ideje svetog Avgustina, zatim svetog Tome, uz dopune i osvetljenja iz Dantea, sholastikog pesnika,iDionisijaAreopagiteimistikadovoljnopokazujusmerglavnestruje. Svet Avgustin (354 430), sledei Cicerona ija je definicija ve postala banalnost, definisao je lepotu kao srazmer delova, zajedno sa izvesnom prijatnou boje.69Ostalesrednjovekovnedefinicijesamosemalorazlikuju,ostajuiprikoncepciji o formalnom skladu. Albert Veliki definisao je lepotu kao elegantnu samerljivost; Bonaventura(Bonaventura)kaoizbrojivujednakost,70posvetomTomionaobuhvata triuslovacelinu,srazmerisjaj71.Srednjovekovnifilozofinalazilisulepotuusvemuto je sadravalo ta svojstva i odnose u celokupnom prizoru Svemira, u oveku, u zgradama ili pesmama; ukratko, i u prirodnim i umetnikim predmetima, i u celokupnom sistemu stvari. Lepota za njih nije uopte bila posebno povezana sa lepim umetnostima. Ona je apstraktno podrazumevala prijatan odnos meu elementima, a elementi su mogli biti duhovni ili materijalni, moralni ili fiziki, umetniki ili prirodni, ogranieni ili neizmerni. Ocenjivati srednjovekovnu osetljivost za lepotu po njihovom stavu prema umetnostima znai presecati vezu izmeu estetike ilepote. Jer umetnosti su u srednjem veku postale discipline, ak i rigorozne, a zadovoljstvo je bilo samo u ogranienojmeripovezanosaumetnikimuivanjem.

HARMONIJASVETAZNAKBOANSKOGPOREKLA
Iako je shvatanje lepote kao harmonije dolo u naelu od Platona i Aristotela

69 70

Nikejskioci,Iserija,V:II;Dravaboja,knj.XXII,gl.XIX,str.497. Delaizd.Quaracchi,I,544. 71 Summatheological,deoI,pitanje39,l.8,engl.prevoddominikanaca,IIizd.,London1921,str.147.

~185~

jer formulacija svetog Tome prosto sumira svojstva koja su po Aristotelu karakterisala dobru tragediju ili statuu, a optepoznata formula koju sveti Avgustin doslovno prepisujeodCiceronanijebilanovanipoemuosimpoformireenicesjedinjenjete definicije sa srednjovekovnom filozofijom bilo je ipak plodno. Ona je time dobila nov naglasak i neke nove primene. Sad se govorilo da harmonija u prirodi i u umetnikim predmetima koja se svia ljudskim biima zapravo nije atribut tih stvari kao nezavisnih sutastava, nego odraz u njima njihovog boanskog porekla. Bog kao stvaralac svega stavio je svoj peat na svoja dela. A Stvaralac je jedan. Njegova jednostavnost i jedinstvenostsuapsolutne.AlikadBogstavljapeatnasvojadela,onmoradaimada, ili ona sama nastoje da pokau, najbolje mogue podraavanje te jedinstvenosti. Svet bia svuda je mnogostruk i deljiv. Takmiei se sa bojom jedinstvenou on postie jedinstvouraznovrsnosti,iliharmoniju.Prematome,razlogzatosuharmonija,skladi red u fizikim predmetima lepi jeste u tome to je harmonija najvii stepen bogolike jedinstvenosti koji moe postii svetovni svet. Svemir, nepotpuna slika Boga, svojom raznovrsnouimnotvenouimitirabojujednostavnostijednostavnosavrenstvo.

AKVINSKIODJEKAVGUSTINA
(str.110124) Teorija lepote svetog Tome po svojim optim crtama veoma je bliska Avgustinovoj. Tvrdilo se da je sveti Toma svetom Avgustinu ono to je Aristotel Platonu. Time se podrazumevalo da je i u Grkoj i u srednjem veku kasniji mislilac govorio o dobroti i lepoti za oveka, a ne o apstraktnoj lepoti i dobroti, i da su oba kasnija mislioca bila popustljiva prema ljudskoj gladi za zabavom i prema umetnosti kao hrani za tu glad.72 Tano je da je sveti Avgustin postajao sve vei asketa to je vie stario. Ali ba kao to Aristotel, uza sve svoje konstruktivnije i vie analitiko usmerenje, nije izneo gotovo ni jedan estetski pojam koji ve ne bi postojao u nekom Platonovom dijalogu, tako su i sistem i stav svetog Tome, mada je prvi bio razraeniji a drugi tolerantniji, bili zasnovani na pojmovima i teorijama koje je postavio sveti Avgustin u svojim ranijim i kasnijim godinama. Sveti Toma je rekao da je lepota ono to nam se svia kad ga vidimo (quod visum placet).73On povezuje svianje sa organom vida putem prikladne srazmere. Iz toga odmah sledi poistoveivanje lepote sa formom, a to je glavna Avgustinova estetika teza. Lepota pruaulima neto sreeno, a samo sreenaula, vid i sluh, mogu primiti red i meru. Lepota se razlikuje od dobrote po tome to je za estetski doivljaj dovoljno posmatranje, dok za praktinu korist, koja ukljuuje i dobro,
72

Uporedi: Mortimer J. Adler, Art and Prudence, Longmans, Green, 1937, str. 80: U spisima svetog Tomenaiemorascepkakavjemoguuhrianstvu,zbograzlikeizmeuPlatonaiAristotela.Knjigau celinipredstavljakorisnoizlaganjetomistikeestetike. 73 Summatheologica,II,XXVII,1.

~186~

mora biti zadovoljen prohtev. Pozivajui se na Aristotelovu klasifikaciju uzroka, sveti Toma kae da je lepota u stvari formalni uzrok.74Ne samo sveti Avgustin i sveti Toma, najvei filozofi koje je dala hrianska crkva u srednjem veku, nego za njima i svi drugi uiteljiipropovednici,objanjavajuilepotustavljajuformunaprvomesto.75 SvetiTomatvrdidaseinsaznanjaolakavaprisustvomonogredakojiznailepotu. Sveti Avgustin tvrdi da sein stvaranja olakava ritmikim kretanjem koje karakterie umetnika na radu. Jer umetnici se u svom radu koriste brojevima kao rukovodnim naelima. Oni barataju rukama i oruima u svetlosti brojeva koje nose u dui. Njihov unutranji razum vodi rauna o nebeskim brojevima, i to je njihovo merilo. Svi njihovi udovi diu se i sputaju u brojkama, to jest ritmino. Ples nastaje kad kretanje ima za svrhu samo zadovoljstvo. Ali svi umetnici, bilo da se bave prostornim ili vremenskim umetnostima, tee za dobrom formom i u izvoenju i u proizvodu. Iznad umetnikovog duha stoji broj vean u mudrosti. 76 Mnogi muziari se po nagonu ritmiki kreu i pevaju. Kao i slavuj, oni slede zakone broja telesnim podraavanjem i navikom,aneprekojasnogmatematikograzumevanja.

SJAJNAFORMA;UOBLIENSJAJ
Forma dakle ostaje prvo obeleje lepote, i njena vlast nije bitno ugroena postojanjem ogranienih podruja deformisanosti. Iz istog boanskog izvora proizlazi, i sarauje sa energijom forme a na kraju se stapa s njom u drugi estetski princip: svetlost ili sjaj. Sveti Avgustin govori o lepoti kao sjaju reda ili istine; Albert Veliki je definiekaosjajformekojisijanasrazmernimdelovimamaterije;77asvetiTomanaziva blistavost treim svojstvom lepote, posle celovitosti i pravilne srazmernosti ili sklada.78 Blistanje lepog po shvatanju svetog Tome znai isijavanje forme neke stvari, dela umetnosti ili prirode... na takav nain da se to predstavlja duhu u svojoj punoi i bogatstvu svog savrenstva i reda. Rei koje oznaavaju svetlost claritas, splendor, resplendentia, fulgor, lux, lumen, illumino, lucidus, illustro u srednjovekovnim teolokimspisimagotovosuistotakouobiajenekaoireikojeoznaavajuformu. Lepota kao sjaj moe se najjednostavnije protumaiti kao prijatnost svetle boje ili bletanja.Tooiglednoznaenjeostajedokrajaideofilozofskogznaenja.SvetiTomai samkatkaddajetakvotumaenjeBlistavost:takosezasvetloobojenepredmetekae da su lepi. 79 A u konvencionalnoj definiciji lepote redovno se skladu delova
74 75

Isto,I,V,4. Vidinpr.himnusvetogFranje:NagospodHrist. 76 Deliberoarbitrio,II,vidiSvoboda,navedenodelo,str.93,94 77 Opusdepulchroetbono. 78 Summatheologica. 79 Isto,I,pit.39,odgovor8.

~187~

pridruivala prijatnost boja. Kao konkretni primeri tog estetskog sjaja odmah nam dolazenaumzlatoilazurnoplavoumozaicimaiukraavanjimarukopisa,doknamkao ilustracija znaenja estetske forme pada na um logika katedrala i struktura himni. Ali iza toga ima i neto vie. Primamljive svetle boje i blesak zlata samo su povrinski simboli pune snage sjaja. Da bi se shvatila ta puna snaga mora se znati da su mistici unutar i izaulne svetlosti videli svetlost bez materijalnog mesta, sjajniju od sunca, a unutar te svetlosti drugu, samu ivu Svetlost pred kojom iezavaju tuga i bol.80 Treba takoe imati na umu da je zamisao o Bogu kao samoj ivoj Svetlosti dola do Avgustina i Bonaventure, Erigene i svetog Franje ve optereena sloenom verskom i filozofskom istorijom. Ideja o Bogu kao Svetlosti pojavljuje se jo kao semitski Bel, kao egipatski Ra i kao perzijski Ahura Mazda, koji su delom oznaavali sunce i zvezde, a delom blagotvorne funkcije svetlosti, davanje ivota i znanja, sveoptu dareljivost sunca. Sunce se u Platona uporeuje sa vrhovnom idejom Dobra. Kao to je sunce otac raanja i vidljivosti u svetu postajanja, tako je Ideja Dobra izvor Bia i Istine u svetu ideja. Sveti Avgustin je bio i pod uticajem persijske struje, koja je neposredno poistoveivala fiziku svetlost sa izvorom bia i dobrote, i pod uticajem Platonove struje, naroito u Plotinovoj verziji (u kojoj je i dola do njega) u kojoj postoji jasno razlikovanjeizmeuduhovneifizikesvetlosti. UmestoPlotinoveteorijekoncentrinih krugovabia,saizvoromsvetlostiusredituatamomnakrajnjojivici,svetiAvgustinje zamiljao stvaranje sveta kao poteklo od moi svete Trojice, ali i kod jednog i kod drugogIzvorjepreplavljensvetlou. U Nebeskoj hijerarhiji pseudoDionisija nalazi se znaajan pasus u kome autor pita zatosupisciSvetogPismavievolelidauporeujusvetestvarisavatromnegosabilo im drugim. On navodi kao primere Jezekiljeve plamene tokove i iva bia od vatre, plamenerekeiprestoleodplamena.Onzatimispitujerazumnuvatrudabipronaao zatojeonaomiljentipboanstva.Vatraje,kaeon,usvemuimoeproikrozsve,ne gubei sopstveni karakter. Kad kae da je vatra u svim stvarima, on verovatno misli na to da sve stvari mogu biti osvetljene i goreti. Meutim, ta sposobnost je obino skrivena.Prematome,Bogjesvuda,alijenevidljiv.Zatimsledilirskovelianjeenergije i velianstvenosti vatre, iz koga kao da proizlazi da vatra, kao i Bog, moe osvojiti sve druge stvari, ali je sama iznad svakog uticaja ili potrebe.81Ortodoksniji crkveni pisci esto zamiljaju prva dva lica Trojice kao dve svetlosti i kao suprotne ali istodobne roditelje ili, opet, kao dve svetlosti u jednoj, isto tako neodvojive kao sunce i njegovo zraenje. Ako bi se pak nekim nemoguim inom Sin odvojio od Oca, onda bi se sjaj Trojice poistovetio sa Drugim Licem. Jer Drugo Lice je boanstvo koje objavljuje sebe, koje istie i koje odreuje i raspodeljuje mesta i stepene. Hrist je nuno isijavanje Boanstvenosti, glagol u nebeskoj gramatici; i u tom izlaenju Jedinstva iz sebe pojavljuju se i njegovo znaenje i njegova formativna akcija. Ja sam ona vrhovna i
80

Sveta Hildegarda; navedeno u knjizi: Charles Singer, Studies in the History and Method of Science, Oksford1917,str.55. 81 Gl.XV,odeljak2;Migne,Seriesgraeca,tomIII,stupci32829.

~188~

vatrenasilakojaizailjesveiskreivota.Smrtnemanikakvogudelaumeni,alijajeipak dodeljujem,istogasamopasanmudroukaokrilima.Jasamonaivaivatrenasutina boanskesupstancijekojablistaulepotipolja.Jasijamuvodiigorimusuncu,mesecui zvezdama82, rekla je sveta Hildegarda. Dante je saeo pojam Trojice kao trostruke svetlosti u jednu besmrtnu sliku na vrhuncu svog Raja. Vinja Svetlost pojavila se u njemuuoblikutrijuprstenova Odtriboje,ajednosadrei, Jedanoddrugog,kodugaodduge Odraenbee,akovatratrei Proizlaaeizjedneidruge.83 TrojedinomTvorcusveta,zamiljenomkaosvetlost,nijejediniposaodazabletavai opijasvojastvorenja;alioniniito.SvetiAvgustinpriznajedajenjegovslabiiuzdrhtali razumustuknuopredzraenjemBoga.AliBogkaosvetlostodreujemetafizikomesto i stepen klasa bia, i otkriva istinu. Sjaj nije samo ulni izliv nego i formativna i uobiavajua energija. Forma est lumen purum.84Svetlost i forma se poistoveuju , jer je svetlost najfinija i najvia supstancija, najizvrsniji elemenat, kao to je forma cilj kojem tei svaka data stvar. Tako, kao to se u sistemu formi jedna die iznad druge, svaka teei da uzme sebi za uzor i podesi svoju prirodu prema onoj prvoj iznad sebe, svedoBogakojikruniesveikojijeFormaFormi;takoistozemlja,voda,vazduh,vatra sainjavajuhijerarhijukojaseizgraujenavie,kaistojduhovnojsutiniuEmpireju.U svakom od elemenata na primer u vodi viu vrednost imaju gornji, svetliji slojevi, jer to je stvar vatrenija, sjajnija, laka to je plemenitija. Aneli u hrianskom sistemu naslednici su zvezda u ranijim verovanjima; jedni i drugi su nebeske vatre i iste inteligencije, nosioci boanskog zraenja vei sjaj od njihovog ima samo Razumna SvetlostsameBoanskeRei.

JASNOA
Srednjovekovni Sjaj vri jo i treu funkciju, koja se opet ujedinjuje sa funkcijom estetske forme. Videli smo da svetlost prvo, oarava ula; zatim, da kao zraenje energije Tvorca stvara, sreuje i oblikuje svemir bia. Ali pored toga svetlost olakava saznanje jo vie nego saobraznost stvari. Istinitost naeg saznanja, kae Avgustin,
Singer,navedenodelo,str.33. ParadisoXXXIII,116121. 84 Celokupna tema o filozofskom znaenju svetlosti obraena je studiji: C. Baeumker, Witelo, ein Philosoph und Naturforscher des XIIIten Jahrhunderts Vortrage zur Geschichte der Philosophie des Mittelalters,Minster,1908,tomIII,sv.2.str.351.
83 82

~189~

zavisi od toga koliko je ono osvetljeno Suncem nae Due. Jasnoa lepog je svojstvo stvari po kome se objektivni elementi njihove lepote red, harmonija, srazmernost oituju sa jasnoom i omoguavaju razumu laku i potpunu kontemplaciju 85 . Zadovoljstva saznanja ne proistiu samo iz odnosa delova u objektu nego i iz sjajnosti. Svojom jasnoom priroda nekog predmeta izlazi tako rei na pola puta u susret saznavaocu i ovija ceo doivljaj jo veom izvrsnou, koja se sviaim se vidi. Izgleda dasvetiTomadefiniuilepotuistieneposrednostnjenogpoimanja.Tunemaekanja na analizu ni truda oko dokazivanja. Dovoljno je vienje. Dobro je reeno: Jasnoa je zalepotuonotojedokazzaistinu.86Svetlostlepotemoesenazvatiradioaktivnou elementa forme, jer smo videli da je saobraznost forme u objektu i subjektu saznanja uslov estetske spoznaje. Ali Duns Skot (Duns Scotus) kae da je jasnoa izvesno blistanje, iznad svetlosti i boje, samooevidnost. Tako govorimo o jasnoj svetlosti, ili jasnojistini,ilijasnomrazumevanju,tojestooevidnojsvetlosti,istini,ilirazumevanju, akakooevidnimtakoisavrenim.87

MATERIJALNIVIDSVETLOSTI
Svetlost kao ubrza i pomaga saznanja nije samo duhovniinilac. Ona je i najfiniji materijalni elemenat, vatra. Metafiziku teoriju o blistanju oevidne istine podupire fizikateorijaoprijatnomsaznanju.Vasilijejedavnorekaodajerazlogzatosedivimo prostoj lepoti sunca, ili zlata, ili veernje zvezde u tome to su te stvari prilagoene naem vidu. Jer, nae oi su proete svetlosnom materijom, vatrom, koja se po principu da slino ide slinom rado spaja sa vatrama u prirodi. Zadovoljstvo u posmatranju sjajnih stvari objanjava se prosto: oi su najplemenitiji ulni organi, a vatra je najistiji i najfiniji sastojak svemira. No svetlost vatre je i medijum, po kojem racionalni odnosi lako klize kroz vrata ula sve do razuma u unutranjosti. Kao to je Hrist bio nazvan Svetlou sveta i Logosom koji vlada svetom, tako svako meudelovanjekojepoivanapojmusvetlostipoivaujednojedanstepennieina idejiorazumnomodnosu. Znaaj i sloenost srednjovekovne koncepcije svetlosti moe se videti iz jednog primera. Objanjavajui prirodu pukog govora, koji eli da uini knjievnim jezikom Italije, Dante nabraja etiri svojstva idealnog prostog jezika. 88 Prvo svojstvo koje spominje jeste sjajnost. Poto je stavio to obeleje kao prvi zahtev, on objanjava ta znaitajepitetikaedabitisjajanznaiobasjavatiibitiobasjan.Zatimkaedasuljudi sjajni kad nalazei se na visokim mestima obasjavaju druge svojom pravdom i
85 86

MauricedeWulf,PhilosophieandCivilizationintheMiddleAges,Prinseton1922,str.28. Isto,str.29. 87 LiberIV,Sententiae. 88 Devulgarieloquentia,I,XVII.

~190~

jasnoom,ilipostavislavnizbogdobrogvladanjasijajuprenoseitodobrovladanjena druge. Zatim primenjuje te svoje ideje na prosti jezik, i pokazuje kako ovaj, poto je sam postao sjajan procesom ienja i vlastitom izvrsnou, izliva ast i slavu na one koji ga upotrebljavaju. Slast njegove slave, kae on, uklanja za njega ak gorinu vlastitogprogonstva.Prematome,sjajjezikaznaizaDanteaizvrsnostidobruformu,a zatimprenoenjetihvrlinanadrugeuviduslasti,slaveiasti.

LESTVICELEPOTE
Za srednjovekovne mislioce dve glavne oznake lepote jesu forma i svetlost, koje se stapaju u ideji o aktivno oblikujuoj formi. Gde god postoje te oznake pojavljuje se lepota. Ali snaga njihovog prisustva veoma je razliita; iako su sjajan jezik ili skladna fasada estetski prijatni, lepota se pojavljuje u svoj svojoj istoti blie svom izvoru. Nebo je lepo. Ali nevidljiva stvorenja su jo lepa. Iznad lepote zgrada i govora, valova i brda stoji bestelesna lepota, pristupana samo razumnom deluoveka. Bog je jedina i nepatvorena lepota89. Ko eli da upozna lepotu u njenom najsjajnijem oitovanju, taj naputaari prirode i umetnosti u korist Vene Mudrosti. A kakoovek da pree sa oskudne, nesavrene lepote na savrenu, nesumnjivu lepotu? Penjui se lestvicama stepena lepote koja ga uzdie od prostih ulnih utisaka sve do razuma i boanskog blaenstva. Avgustin imenuje stepenice lestvica na nekoliko naina, ali znaenje raznih stadija vidi se na povrini. Oni se nazivaju: telesna ivost, razumnost, umetnost, vrlina, mirovanje, ulaz, posmatranje. Ili se nazivaju: od tela, kroz telo, ka dui,udui,kaBogu,saBogom.Najojedannainizraavajuseovako:onotojelepo sa drugog tela, preko druge stvari, oko druge stvari, blizu lepog, u lepom, ka lepoti i sa lepotom. 90 U svakom sluaju najnii stepen znai lepotu gotovo neoformljenog, spoljanjeg fizikog stimulusa; napredovanje nosi gledaoca ka lepotama, koje su vie ujedinjene, moralne i unutranje, ka ispunjenju u kome lepota znai sjedinjavanje sa bojimjedinstvomislivanjesanjegovomFormom.

STVORENOKAOLJUTURAISTINE
Drugi elemenat ponovnog osvajanjaulne lepote pod zatitom hrianske teologije jeste pretvaranje ideje o prostoj slinosti izmeu stvorenog i Stvaraoca u ideju o spoljanjem prekrivau i unutranjoj istini. Umesto da budu ogledala Boanstva, stvari mogu da budu zavese, zastori ili platevi Boanstva. Spoljanji omota moe biti blii samoj stvari budui da je on njena spoljanja faza nego odvojena kopija. To
89 90

Nikejski...oci,Iserija,sv.I,str.542;sv.Avgustin.Soliloquia,knj.I,odeljak14. Dequantitateanimae,7079.Svoboda,navedenodelo,str.63.

~191~

tumaenje odnosa izmeu boje i ulne lepote ukljuuje izvesnu ve postojeu intelektualnu praksu u kojoj je bila koriena ista ideja o odnosu unutranje spoljanje, i obojeno je tom praksom. Na primer, tipologija ranih aleksandrijskih otaca iskupila je za hrianstvo izreke proroka i mudraca iz Starog zaveta, time to je napravila sloene paralele izmeu tih dveju knjievnosti. Oni su, naime, nali da je jevrejsko uenje neodgovarajua, spoljanja anticipacija unutranjeg hrianskog ispunjenja.AlireiMojsijaiproroka,iakosutotakoreisamoljuskeHristovihrei,jesu svete ljuske i nisu daleko od istine Carstva Ljubavi. Alegorizacija klasinih mitova pozajmljivanje klasinih oblika za hrianske ideje bila je osnovana na istom takvom tumaenju odnosa izmeu hrianstva i onog to je izvan hrianstva. Na novo telo stavljan je klasini plat: na primer, aneo je slikan u obliku klasine Pobede, Amor i Psihe korieni su kao tipovi boje ljubavi i ljudske due, Orfej je kao i Mojsije uziman kaotipilipriblinisimbolHrista.

SIMBOL
I sama re simbol prela je u slubu hrianske i umetnike teorije iz jedne ranije bukvalneupotrebeukojojjeimalasmisaooznakeiliznakaprepoznavanja.Vjerujuje bilo spoljna oznaka unutranje vere i nazvano je hrianskim simbolom. Simbol je tako postaovidljiviznakiamblemnevidljiveunutranjetendencijedue.Tadajeidejaovelu ili prekrivau nala sebi pogodan izraz u rei simbol, iulnopojavni simbol poeo je da znai neto to nije bilo nita dalje od srca Boanske Mudrosti nego to je spoljanjostodunutranjosti,iliveoodonogtojeizavela.

MNOGOSTRUKAZNAENJA
Trei elemenat u pripajanju ulne pojave unutranjoj istini jeste istanano ralanjivanjeulne pojave u mnogostruka znaenja, koja su sva istinita za jedan isti dokumenat. Ve je u drugom veku Kliment Aleksandrijski razlikovao etiri moguna znaenja nekog spisa: knjievno, moralno, duhovno i mistino. Ista ta etiri znaenja primenjujeDanteutrinaestomvekunatumaenjesvojeBoanstvenekomedije.Dabi bilo jasnije ono to emo rei, treba shvatiti da znaenje ovog dela (Komedije) nije jednostavno, nego se ono pre moe nazvati polysemos, mnogoznano. Prvo znaenje je ono koje se dobiva iz slova; drugo je ono koje se dobiva iz stvari oznaenih slovom. Prvosezoveknjievno,drugoalegorijskoilimoralnoiliduhovno.Dabitajpostupakbio jasniji, moemo ga primeniti na sledee stihove:Kad je Izrael napustio Egipat, kad se rod Jakovljev odvojio od naroda stranog jezika, Judej je bila njegovo svetite, a Izrael njegovo gospodstvo. Sad ako gledamo samo doslovce, oznaen nam je odlazak dece Izraelove iz Egipta u Mojsijevo vreme; ako na alegoriju, oznaeno nam je nae iskupljenje koje je uinio Hrist; ako na moralni smisao, oznaeno nam je obraenje due iz jada i bede greha u stanje milosti; ako na duhovni smisao, oznaen je odlazak

~192~

posveene due iz robovanja ovoj pokvarenosti u slobodu vene slave.91Ali znaenja nije moralo biti ba etiri. Smisao boanskih izreka je mnogostruk i beskrajan, kae Erigena, kao to u jednom istom paunovom peru opaamo udesnu i prekrasnu raznovrsnost boja. Ne samo da znaenja moe biti mnogo nego je neka spoljanja pojava koja izgleda prosta esto najbogatija skrivenim znaenjima. U svom Prologu objanjenju Marijine pesme Hugo od svetog Viktora kae da je najgora zapreka tumaenju Svetog pisma to to su naizgled najprostiji delovi stvarno najbogatiji. Kad same rei na izgled ne pruaju nikakve tekoe, kao u Marijinoj pesmi, onda moemo bitisigurnidajenagovetenaidejakojajegotovoiznadmoizemaljskihumova.92

OBRNUTASUPSTANCIJALNOSTDUHOVNOGITELESNOG
Tako je sve to se prualo ulima srednjovekovnog oveka bilo u ivoj knjizi prirode,iliupisanojknjiziBibliji,iliuslikamaivajanimoblicimaucrkvamapostalo svealegorija IsusaHristasinaMarijina, ...sveboanskanauka.

Iako su se tumaenja razlikovala i mada su se vispreni svetovnjaci ve rugali jeziku znakova, u celini uzeto obine pojave date ulima i oseanju postale su prolazna imena, tvorevine sna, kratkotrajni prividi. Uobrazilja, koja u zadnjoj eliji mozga uva zalihuulnihutisaka,analognajevodirekaojeIsakodStele(umro1169).93Svetoje sutinsko u stvarima koje vidimo i ujemo i kraj kojih svakodnevno prolazimo pozajmljeno je iz nekog nevienog i neujnog izvora; suprotno popularnom miljenju, te stvari su lomnije i prolaznije nego njihov neizrecivi uzor. Srednjovekovni ovek je, dakle, izvrio to udo preobraenja. On je rastopio ulni svet u fantomski, a uzdigao idealnisvetdoopipljivog. SvetiFranjajeokrenuosvojnadahnutipogledprirodiiivotinjamainaaotamo napisan zakon pobonosti. U potocima tekla je Trojica, a u lavu, volu i orlu disala je evanelja. Cvee i voke korieni su za ukraavanje crkava da bi predstavili plodove dobrih dela. Puevi su simbolizovali izlaenje naeg Gospoda iz groba; golubica je oznaavala svetog duha; leptirovi, dralovi, paunovi, salamandri, labudovi, orah, rua,
91

Poslanica Kangrandeu, engl. prevod Gilbert, u knjizi: Literary Criticism, Plato to Dryden (epistola decima),1940,str.202. 92 Migne,SeriesLatina,tom175,str.414. 93 Bundy,navedenodelo,str.207.

~193~

dan i no, bela rada, neven sve je to imalo sveta, mistina znaenja. Izgleda da je taj staklasti, iluzorni kvalitet koji je svet stvorenja dobio primenom tog posebnog srednjovekovnogsimbolizma,oplodiotajsvetzamatu.Srednjovekovnamisaoupilaje jedno ranije, orijentalno uivanje u udovitima etveroglavim udovitima, dvoglavim orlovima, ribama enama, pticama enama, kentaurima, grifonima, jednorozima koje bedni svet injenica nije mogao da prui. Tako je i dvanaest kamenova apokalipse dodalo svoj sjaj kamenovima izvaenim iz obine zemlje ili okeana.

LEPOTAIMATAPOSREDUJUIZMEUJEDNOGIMNOGIH
I tako, lepota koja u strogom smislu pripada samo Bogu kao Boansko Ime, bila je sputena s nebesa na zemlju pomou kozmikog ueta simbolizma. Mata je katkad nazivanamalimunomkojisekreeizmeuzemaljskeinebeskesfere.94Iakojesutina lepoteostajaladuhovna,onajeprobijalasvojuspoljanjuulnuljuskuiposveivalajeu nekoj meri. Svet boja, zvukova i oblika zasluio je svoj povratak u milost u teolokoj estetici time to je pomagao poentiranju, odraavanju i oivljavanju verskog uenja. Ili bolje: Boanskom Imenu bilo je omogueno da lebdi u sredini izmeu istog duha i grube materije u vidu simbolinog nagovetaja. Jer, duhovnike, koji su razmiljali o tim stvarima, uvek je neto vuklo u dva pravca. S jedne strane, njihova profesionalna savest im je govorila da postoji neko prelivanje iz vrela najistinitije lepote u spoljanju formu svih stvari, i da postoji svedoanstvo o Boanstvu u izmeni dana i noi ... kretanju godina... opadanju lia i ponovnom listanju drvea, u bezgraninoj moisemenja,lepotisvetlosti,raznolikostiboja,zvukova,ukusaimirisa.95Sdrugepak strane, oni su znali da po teoriji njihove religije spoljne oi vide mramor i zlato; unutranje oko vidi mudrost i pravdu. 96 Samo unutra blista kraljeva ki. Sveti Avgustin je tako zapazio da onaj ko ide ka istini putem simbola moe i da se zadri na putu sa samim simbolom i nesumnjivo osetio i sam u sebi takvo iskuenje. Jao onima koji umesto tebe vole tvoje nagovetaje i gube se meu tragovima.97ovek moe biti zaveden arima stvorenja umesto da tei za onim neim drugim to je simbolizovano tim stvorenjem. Jer lepota stvari moe se povezati sa svojim krajnjim znaenjemnadvanaina:kaoslikailikaolik.98Akoseovekdivisvetukaolikubojem, ondamujeokodobrousmereno;akosepakzadravanalepotisameslike,ondamuje oko zamueno i on je kao slepi mi ili sova, koji najbolje vide u tami i ive u tmini. Na
94 95

NaprimeruSinezija.Vidi:Bundy,navedenodelo,str.149. SvetiAvgustin,Okoristiodverovanja,Nikejski...oci,Iserija,sv.III,str.363,364. 96 Psalmi,45,13. 97 SvetiAvgustin,Deliberoarbitrio,gl.XVI,43. 98 Sv. Bonaventura, Komentari o 4 knjige sentencija Petra Lombaranina, Komentar o knj. I, Distinkcija III,deoI,pitanje11,zakljuak.

~194~

uzor treba da bude stav slatkog pevaa izrailjskog prema muzici. David je bio ovek vetpesmamakojijearkovoleomuzikuharmoniju,nesaprostakimuivanjem,ve sa pobonim raspoloenjem i sluio je njome svome bogu, koji je pravi bog, putem mistinog predstavljanja velike stvari. Jer razumna i dobro sreena saglasnost raznih zvukova u skladnoj raznovrsnosti podsea na vrsto jedinstvo dobro ureenog Grada.99Ne prljaju nas simboli, nego ljubav prema simbolima. Opasnost za religiju predstavlja zadravanje i zabavljanje osetima, a ne njihovo postojanje, odnosno pravilnaupotreba.

AVGUSTINOVALOGIKAODBRANALEPOTE
Alimakolikodasucrkveniociodlunoinsistiralinatakvomusmerenjusimbola,im je ulnim pojavama dato uporite u carstvu bojem, bilo je neizbeno da se opet kriom pone pojavljivati bavljenje njima zbog njih samih. Tragovi takvog vraanja istom estetizmu mogu se primetiti od samog poetka srednjeg veka. Sveti Avgustin je po temperamentu bio prijemiv za svetlost, kraljicu boja, i za umilnost pevanja. Njemu je teko da usredsredi svoju panju na lepotu Svemogueg, jer ga zavode boje i muzika. On pronicljivo opaa promenu boje na povrini talasa dok gleda preko planina Kasijaga i, seajui se kako su njegova oseanja sama propevala kad su bila dirnuta melodijomiritmomudobanjegovogobraenja,popustljivjepremaspoljnimformama muzike.100Zato nije udo to se sveti Avgustin bori sa problemom vrednosti same ulneari i pokuava da je razlono odbrani. zato to, pitam ja, da ako neko kae da postoje sveti i pravedni ljudi iji ivot i ponaanje Crkva Hristova koristi kao sredstvo iskupljenjaonihkojiseobraajuknjojnakontosudelilisvakojakepraznoverice,dabi podraavanjem tih dobrih ljudi postalilanovi njenog tela ... kako to, kaem, daovek, ako kae to, nee proizvesti kod svog sluaoca takvo uivanje kao kad izvue isti taj smisaoizonogpasusauPesminadpesmamaukomeseCrkvahvaliuslicilepeene,pa se kae: Zubi su ti kao stado ovaca jednako ostrienih* kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne a ni jedne nema jalove? Da li italac naui tako ita vie nego kad mu se ista misao izrazi najprostijim jezikom, bez pomoi te figure? A ipak, ne znam zato, ja oseam vee zadovoljstvo u posmatranju svetih ljudi kad ih gledam kao zube Crkve, koji otru ljude od njihovih zabluda i donose ih u krilo Crkve, smekavi svu njihovu surovost, ba kao da su ih rastrgali i savakali zubima. Isto tako, gledam ih sa najveim zadovoljstvom u slici ovaca ostrienih, kako odbacuju terete ovog sveta kao runo, i kako dolaze sa kupala, tj. sa krtenja, i kako svi raaju blizance, tj. dve zapovesti ljubavi, i niko od njih nije jalov u tom svetom plodu. Ali zato ih ja gledam sa veim zadovoljstvomutomvidu,premafiguriizsvetihknjiga,negobeztoga(makarinjenica
Nikejski...oci.sv.II,str.352;Dravaboja,knj.XVII,gl.14. Ispovesti,gl.XXXIII,izd.Loeb,sv.II,str.167. *UDanievomprevodujednakihumestojednakoostrienih.Prev.
100 99

~195~

bilaista)tojedrugo pitanje,nakoje je veomateko odgovoriti. Ipak, niko ne sumnja u teinjenice da je u nekim sluajevima prijatnije da znanje bude saopteno putem figura i da je prijatnost nalaenja vea to je traenje tee.101Ovde, kao i na mnogim drugim mestima, Avgustin je smislio otroumnu odbranu povrinske prijatnosti. Zagonetke Svetog pisma, kae on, razbijaju dosadu; i, postavljajui zapreke naem shvatanju, primoravaju nas na potovanje.102Ta ideja se provlaila kroz vekove, dok nije kod Abe Dibosa u osamnaestom veku dala osnovu za jedan neobian sistem. Obraujui na drugom mestu isti problem, Avgustin daje isto objanjenje na malo delikatnijinain.Zatonasviedirajualegorijeislikenegoprosterei?pitaon.Nato daje objanjenje koje nas podsea na Platonovu teoriju o poreklu umetnosti: da iva biavolekretanje.103Mimoramodaseuduhukreemoodzagonetkedoodgovora,od slike predstavljene mati do duhovne istine, i taj duhovni izlet svia nam se kao takav. Kao to baklja sjajnije gori kad je u pokretu, tako naa oseanja veselo plamsaju kad je misaoaktivna.

VEOKATKADPOSTAJEGOTOVONEZAVISAN
Ve smo pomenuli kako je sveti Avgustin u svojim ranim godinama branio fikciju i pozorino predstavljanje, skreui panju na estetsku svrhu sadranu u tome. Istina je mnogolikakaoProtej,rekaojeonusvomranomspisu.104Filozofijanetrebadaprezire poeziju, jer pesme mogu izraziti istinu u figurama.105Ali ima i pisaca i shvatanja koji obeleavajusukobizmeunagovetavanjaboanstvaizadravanjanasamojpredstavi. Primetili smo da je re simbol znaila prekriva, zastor ili veo. Veo je pokazivao tendenciju da postane nezavisna estetska kategorija, umesto da se strogo dri svog zadatkadabudespoljnastranahrianskemudrosti.Nijeseuvekinsistiralonatomeda veo sakriva; veo je mogao prosto biti ulaz ili spoljanji pristup: on je mogao biti i primamljivanje ka onome to je unutra. Bilo je svakojakog spoticanja izmeu tih ideja. Veo je konano, u renesansnoj misli, postao estetsko svojstvo zvano delicatesse; nagovetaji koji pripremaju tu promenu vide se u stavu mistika prema simbolu koji slui kao veo. Hugo od svetog Viktora kae da spoljanji i vidljivi znak koji skriva ideju od mistikovog razuma podstie njegovu aktivnost i svojim prisustvom budi njegovu duu iz sna. Razbuena iz dremea u koji je bila utonula, dua upire svoj pogled u taj prozirniveo,osvetljenistinom,ipokuavadagaposmatraunjegovojlepotiisjaju.106
101 102

Nikejski...oci,Iserija,sv.II,str.537;Ohrianskomuenju,II:VI,7. Adconsentumcontramendacium;Svoboda,str.166. 103 Nikejski...oci,Iserija,sv.I;Poslanica55,gl.XI,odeljak21. 104 ContraAcademicos,III,1,13;Svoboda 105 Isto,III,1,7;Svoboda,naistommestu. 106 Hugonin, Essai sur la fondation de l Ecole de St. Victor de Paris, kod: Migne, Series latina, tom 175, str.70.

~196~

 Tako,iakosumnogihrianskimisliociusrednjemvekunastojalidaigoulepe pojave kao neto to pripada svetu, telu iavolu, neodstranjivaovenost spreila je njihovo potpuno uguenje. Crkva je elela da deluje na narodne mase,i njena sredstva zatobilasumuzikaikitnjastigovori.Alionanijeprivlailatupomnotvovizijiboanske istine samo retorskim postupcima i slau muzike; njen glas je dolazio i od svetenstva kojejeisamoosealoprivlanostulnog.Dabizadovoljilisvojeemocijeiujednoizvrili svoj praktini zadatak, oni su protumaili privlanost ulnog tako da je dobivalo izvinjenje i opravdanje pred religijom. Tako je privlanost ulnog, pomognuta ovenoubiskupaimistika,svremenanavremeizlazilaispodnadzora.Tadasuslikai simbolinteresovaliljudesamiposebiizbogsopstveneprirode.

USREDNJEMVEKUNEMALEPEUMETNOSTI
Ono to se odnosi na celo carstvoulnih pojava odnosi se i na umetnosti. Za srednji vek estetika se ne nalazi u teoriji umetnosti, kao ni u teoriji igre ili privida. Poezija i slikarstvo u naem smislu bili su malo cenjeni; vaniji su bili pravljenje oklopa i zidarski rad na katedralama i zamkovima. Re umetnost sama za sebe nije u srednjem veku imala nikakve veze sa estetikom. Opti pojam o umetnosti u to vreme bio je onaj koji navodi Kleant (Cleanthes) kod Kvintilijana /Quintilian): Umetnost je metodina delotvornost. Ili jo bukvalnije: Umetnost je sposobnost koja deluje nekim nainom, to jest sreeno.107Sedam slobodnih umetnosti koje je ustanovio Marcijan Kapela (Martianus Capella) svojim kanonom bile su: gramatika, retorika, dijalektika, muzika, aritmetika,geometrijaiastronomija.Tunemapomenaopoezijiilislikarstvu;poezijaje ak katkada smatrana kao pandan logike ili retorike. Holandski Meistersingers nazivalisuseberetoriarima,jerjepoezijabilasamosekundarnaretorika,apotoje Aristotel rekao da ljudi ne mogu logiki misliti bez stvaranja slika, poezija je katkada shvatanakaopropedevtikazalogiku.108Slikarisuestostavljaniuistiredsasedlarima, jer su se sedla u to vreme bojila, a postoji i zabeleka o tome kako je dvorski slikar EdvardaIIdobionagraduzatotojeigraopostolutakodasekraljodsrcasmejaoto dovoljnojasnopokazujekakvajebilanjegovaglavnafunkcija.109

UMETNOSTKAOSTVARANJE
Ponekad su mehanike umetnosti bile nazivane poetikim* umetnostima, zato to obuhvatajupravljenjenekematerijalnestvarikaotojekua,klupa,zdela;tadasuone
Borinski,navedenodelo,str.30. Borinski,navedenodelo,str.33. 109 G.G.Coulton,ArtandtheReformation,Oksford1925,str.74. *grkareznaiinjenje,stvaranje,proizvoenje.Urednik.
108 107

~197~

razlikovaneodteorijskihipraktinihumetnosti,okojimajeraspravljaoAristotel.Potoj klasifikacijislikarstvopostajeformapoezije,jerjeslikanainjenastvarkojaposleizrade ostaje vidljiva ulima. Sveti Avgustin je svrstao praktine umetnosti, kojima je svrha neka akcija a ne delo, zajedno sa poetikim umetnostima i nazvao jedne i druge mehanikim, zato to ne deluju u mediju duha i ne vode ka duhu. Ali lepota se moe spustitiiispodslobodnihumetnostiipreobrazitiuljupkostsveoneproizvodeiakcije koji iskazuju energiju oblikovne moi. Avgustin je, kao i Plotin, uio da je umetnost u umetniku deo nadrazumnog carstva i da je plemenitija od svog proizvoda. Uz to on kae,kaoiAristotel,daumetnicistvarajupremaformikojunoseudui.Novihrianski elemenat jeste tumaenje forme i umetnosti kao darova bojih i shvatanje da one ineumetnikebogolikimaunjihovomgledanjuidelovanju.Umetnoststvaraocasastoji se u izvesnom duhovnom stanju, posedovanju brojeva koji tako rei udaraju takt pri pravljenju likova i kretanju miia, kao neki voditelj orkestra. Umetnik vidi u sebi unutranju svetlost koju je tamo stavio Bog, i prenosi uinke te svetlosti van sebe, u drvo, ili kamen, ili icu, ili napetu kou. Svetlost i broj po kojima umetnik delujeine njegov besmrtni deo. Umetnikova namera, iako pokree njegove udove i drvo ili kamen, sama je nepokretna i nalazi se van prolaznog toka vremena. Bog je umetnik prirode, i umetnik ovek ide njegovim putem, sledei obrazac koji mu je usadila vena Mudrost, samo to je ogranien uslovima svog materijalnog medija, dok SvemoniBognije. Prematomeumetnik,zarazlikuodBogaTvorca,pravitelapomou tela,premaidejiusvojojdui,dokBogpraviformeodformi.

LEPOTA MOE DATI UMETNOSTI FORMU, ALI ONA NIJE U UMETNOSTI

Za estetiku srednjeg veka umetnosti nisu bile spremita lepote iz kojih bi se mogla izvui opta definicija lepote. Naprotiv: opta svojstva lepote bila su data, a umetnosti su ili kao celine ili u pojedinim primerima pokazivale svojstva koja su im davala pravo da se nazovu lepim. Neke od poetikih, mehanikih ili preljubnih umetnosti vajarstvo, arhitektura, slikarstvo itd. gotovo sasvim odgovaraju naem dananje pojmuolepimumetnostimaiponaemnainumiljenjaimajusrodnostsalepotom; alizasrednjivektonijebilotako.Slobodneumetnosti,kaoduhovnijeisamnogovie broja i reda, bile su blie estetskom idealu. Ali postojala je i trea grupa umetnosti, jo blia cilju lepote. To su bile teoloke umetnosti, koje su se bavile ovekovim natprirodnim svojstvima. Discipline koje su unosile metodiku delotvornost u delove koji suoveku zajedniki sa Bogom bile su najvie proete svetlou i formom, jer su bile blie izvoru. A duaovekova, koja je obdarena plemenitou najvieg svojstva razuma, uestvuje u boanskoj prirodi u vidu vene inteligencije. Jer dua je u tom svom najviem svojstvu toliko oplemenjena i tako potpuno osloboena materije da

~198~

boanska svetlost struji u nju kao u anela, i zato filozofi nazivajuoveka boanskom ivotinjom.110Potakvom nainumiljenjazadovoljstvoirasko,ukrasikorisnostbili su onotoinistvarinelepima.TakvoguverenjabiojesvetiBernardinizSijene:Izraivai ukrasa ine greh kad izmiljaju suvine i neobine stvari; zato sveti Zlatoust kae : Moramo ukloniti mnogo ta iz umetnosti obuara i tkaa.... U vezi pak sa onima koji izvode komplikovanu crkvenu muziku, sveti Bernardin navodi iz Kanonskog zakona: Takav peva svetenik prua narodu uivanje svojim glasom, ali rasruje Boga svojimmoralom.111SvetiAvgustinjepovukaobitnuralikuizmeusuvinihumetnostii umetnostikojesukorisneipotrebne. Tako je za srednjovekovnu teoriju uestvovanje bilo koje umetnosti u estetskoj vrednosti stvar proporcije. Postoji umetnost koja je merilo za sve umetnosti, kao to postoji vrhovna lepota koja daje estetsku izvrsnost pojedinim lepotama. Vrhovna umetnost je umetnost kontemplacije, u kojoj dua vidi Boga iskljuivo na unutranjem ogledalu due. U toj plotinskoj koncepciji o jedinstvu onog u ogledalu i onog to se ogleda,postignutomputemkoncentrisanjaduhananjegovubitnufunkciju,datjeideal za umetnost obuara kao i muziara. Njihova brojanost i njihovi proizvodi moraju podraavati prosto jedinstvo blaene kontemplacije; njihova delotvornost mora podraavati potpuno odsustvo linog interesa u njoj i irinu boanske dareljivosti; njihovo prljanje fizikim medijem mora dati mesto preobraaju materije i tmine u formu i svetlost. Svaka umetnost moe pozajmiti neto od delotvornosti najvie umetnosti, smirenost duha i samodovoljno blagostanje. Tada muze umetnosti postaju jednosahrianskimvrlinama. (str.129130)

UMETNOST SE UZDIE TIME TO SE POKAZUJE NJENA BOANSTVENOST

Ali nije toliko vano to se novi branioci pesnikih umetnosti pozivaju na svete oce i ponavljajunjihovedokaze;vanijajenjihovaoptatvrdnjadajepoezijaplemenitazato to je vrsta teologije, ili zato to je teologija vrsta poezije, ili zato to poezija dolazi iz nedara bojih 112 . Moe se zamisliti da je svetovni duh mogao pozajmljivati argumenteodsvetihotacadabiih,vetimprenoenjem,upotrebiozasvetovneciljeve, isto onako kao to je Avgustin uio crkvene oce da otimaju od Egipana113knjievna
110 111

Dante,Convivio,III,II,14,engl.prevodJackson,Oksford1909,str.131. Dela, izd. De la Haye (engl.prevod), sv. I, str. 161; sv. III, str. 160; navedeno u: Coulton, navedeno delo,str.85. 112 Osgood,navedenodelo,str.39,40;XIV,7. 113 Vidigl.V,str159(uoriginalu).

~199~

bogatstva da bi njima pobeivali Egipane, tj. jeretike. Meutim, kontinuitet izmeu srednjovekovnih apologiara svetih nauka i Petrarke i Bokaa, odnosno onog dugog niza italijanskih i engleskih kritiara koje su oni nadahnuli, nije bio kontinuitet samo na polju nauke nego i duha. Petrarka je pisao svom bratu Gerardu (Gherardu): Poezija je daleko od toga da bi se suprotstavljala teologiji... Moe se ak rei da je teologija u stvari poezija, poezija o Bogu. Kad se Hrist nazivaas lavom,as jagnjetom,as crvom, ta je to, molim te, ako ne poetinost? A takvih stvari naie u Sv. pismu na hiljade, tolikodajanemogunipokuatidaihizbrojim.tasuustvariparabolenaegSpasitelja uEvaneljimanegoreiijijezvukdrukijiodsmisla,odnosnoalegorije,dasetehniki izrazim? A alegorija je sama osnova i potka cele poezije.114Petrarka dalje dokazuje da suPsalmipoezija,idasuicrkveniocitakogledalinatustvar;azatimkaedasuisami oci upotrebljavali pesniku formu. Zato nemoj, dragi brate, gledati popreko na praksu koju su, kao to vidi, odobravali i sveti ljudi koje je Hrist voleo. Gledaj samo dublje znaenje, pa ako je ono zdravo i istinito primi ga sa radou, bez obzira na to kakva je spoljanja forma. Hvaliti gozbu kad se na njoj slui u zemljanim zdelama, a prezirati je kad se slui u zlatnim to i suvie lii na ludost i licemerstvo.115Ako ovaj navod izgleda neobjektivan, jer je upuen lanu svetenikog reda, na koga e, prirodno, delovati samo oni dokazi u korist poezije koji istiu njen moralni i religiozni karakter, moe se navesti dugi niz drugih, od Bokaa dalje, u kojima se tvrdi da je poezija sestra teologije,daukljuujeBibliju,dajeprijatanputdomoralnogcilja.Zadatakjepoezijeda uputi ljudske misli ka nebeskim stvarima116. Osuditi poeziju znai osuditi Hristov metod i sutinu Starog zaveta; poezija je korisna zato to odvraa plemenite due od onih koji tonu pod moralnom boleu117. Parnas nas primamljuje ka istini, pie Taso (Tasso), kao to eer premazan po ivici olje privoli dete da popije koristan lek.118Ser Filip Sidni (Philip Sidney) (1554 1586), koji je preneo italijanski nain odbrane poezije uEngleskuistvoriouzorzamnogedrugeodbrane,kaedajepoezijaPrijatnostkoja gajivrlinuilekspravljenodtreanja119. Prematome,renesansnipristuplepimumetnostimanijeniizdalekaraskinuosa srednjovekovnim sistemom vrednosti, u kome je sluba Bogu bila na najviem mestu; naprotiv, prvi korak u uzdizanju tih umetnosti bio je uvek to da su one proglaavane oruimazasluenjeBoguiuesnicimaunjegovojMudrosti.Ponekadsekaedaglavna karakteristika renesansne estetike nije bilo priznavanje umetnosti, nego povezivanje umetnostisalepotom.Alipovezivanjeumetnostisalepotommoralojeproikrozstadij pozajmljivanja sjaja sa boijeg lica. Za rane renesansne mislioce kao i za
RobinsonRolfe,navedenodelo,str.261,262. Isto,str.264,265. 116 Osgood,navedenodelo,str.39,XIV,6. 117 Isto,str.78,XIV,16. 118 Torquato Tasso, Gerusalemme liberata, I, 3. dokaz je direktno ili indirektno pozajmljen od Lukrecija, Dererumnatura,I,936idalje. 119 Sidney,ApologieforPoetrie,izd.Collins,Oksford1907,str.26,27.
115 114

~200~

srednjovekovne crkvene ljude najvia izvrsnost proizlazila je iz Boga, i nain osloboenja umetnosti bio je u tome da se pokau sva svojstva po kojima se tehnika postignuaumetnostipribliavajuizvoruDobrote.Tovredizaraneslikareizapiscekoji su pisali o poeziji. Za Albertija i Leonarda slikar mora biti neto kao svetenik;120 pobonostivrlinaredovnosusmatraneneophodnimdelomopremeonogakohoeda bude slikar. Slikarstvo je nazivano boanskim, a prouavanje slikarske umetnosti, kao i saoseajno posmatranje njenih proizvoda, trebalo je da vodi ljude ka ljubavi prema Bogu.121Leonardo ponavlja Danteovu izreku da se moe rei da smo po umetnosti unuci boji122. Alberti dokazuje da je slikarstvo prikazivalo oveanstvu predmete oboavanjaitimeiniloveomavelikuuslugupobonosti123. (str.179180)

UIVANJAMATESUMORALISTIKA,MISAONA,RELIGIOZNA
Raspravljajui o sekundarnim uivanjima mate, to jest o zadovoljstvima koja dolaze od kipova, slika, opisa i muzike, i o uticaju naeg uivanja u umetnostima na nae oseanje za prirodu, Adison, sledei Lokovu psihologiju, poziva u pomo onu delatnost duha koja uporeuje ... ideje124. Mi uivamo u nekom primeru umetnosti utoliko vie ukoliko on po naem miljenju vie lii na prirodu, a u prirodi utoliko vie ukoliko nam je jasniji odnos slinosti izmeu nje i umetnosti. Mi uivamo u kipovima i portretima kao imitacijiak i kad je original neprijatan, ili obian, ili mali ... i to zbog uporeenja koje ini na um125. Osnova naeg uivanja u tragediji, ili u uasima i nesreama,jestetakoeprocesrazmiljanjailiuporeivanja.Naeuivanjeneproizlazi iz opisa neeg to je uasno, nego iz naeg razmiljanja o tome. Nama je i te kako prijatno misliti da nam ne preti nikakva opasnost od predmeta koji gledamo. Da sumiramo,dakle:iakosuAdisonovauivanjamatepoporekluulna,onasuposmislu moralistika, misaona i religiozna. Intuitivno shvatanje lepote znai da volimo da se osetimo velikim, da volimo promenu, da volimo nae srodnike, i da volimo praviti uporeenja. A volimo te stvari zato to je takva boja volja, koja nas navodi da se divimonjemuinjegovimdelima.126
J.Wolff,LeonardodaVincialsAesthetiker,Jena1901,str.142. TheNotebooksofLeonardodaVinci,sv.II,str.229. 122 Isto,sv.IIstr.228. 123 The Arhitecture of Leon Battista Alberti. In Ten Books. Of Painting. In Three Books. Of Statuary. In OneBook.Prev.naengl.Leoni,London1755,str.251. 124 Isto,sv.II,str.145. 125 Isto,sv.II,str.148. 126 Isto,sv.II,str.149.
121 120

~201~

 (str.182.)

BARKLI:NAPREDOVANJEUNUTRANJEGULA
Platonski dijalog bio je u to vreme pogodna knjievna forma za iznoenje razliitih zahteva unutranjeg ula i racionalnog shvatanja. Dord Barkli, episkop od Klojna (George Berkeley, 1685 1753) koristio se savitljivou i dramskom snagom dijaloga da suprotstavi Alcifrona, tananog filozofa, zatonika estetskog oseanja i zastupnika je ne sais quoi, i platonistu Eufranora, koji brani estetski razum. Alcifron kae da je lepota prolaznaar koja se oseti, i to je sve. Ali kakav kvalitet se osea? pita Alcifron. Odgovor je: simetrija i srazmera koje se sviaju oku. No da li je lepota samo simetrija i srazmera, ili simetrija i srazmera u odnosu na upotrebu predmeta o kome je re. Daljim razvojem argumentacije pokazuje se da simetrija i srazmera znae jedno u konju, drugo u stolici, a tree u odelu. Tako razum i duh idu pravo u je ne sais quoi;jerproporcijeiodnosimorajubititakopodeenidacelinabudesavrenausvojoj vrsti; a stvar je savrena kad odgovara svrsi za koju je nainjena127. ar se dakle u krajnjoj liniji ne obraa ulu nego razumu, posredstvom vida. U odei pomodarke, nabranoj, utirkanoj i punoj kopa, ili u gotskoj, tesnoj, izvezanoj odei i velikoj vlasulji visokog inovnika, pokazuje se nedostatak lepote na isti nain kao i nedostatak prikladnosti i zdrave pameti. Dijalog trai znaenje razuma jo dalje unazad, na njegovom izvoru u Velikom Planeru svega. Budui da bez misli ne moe biti nikakve svrheniplana;abezsvrhenemoebitiupotrebe;abezupotrebenemaprikladnostini pogodnosti srazmere iz koje proizlazi Lepota128; tako bez Bojeg Provienja koje odraava svu razumnost u svetu ne moe biti prvih izvora lepote. U tih nekoliko Barklijevih stranica imamo neto to bismo mogli oznaiti kao putovanje unutranjeg ula, jer ono putuje ne kao Banjenov (Bunyan) poklonik od teskoba tela do radosti nebeskog Jerusalima, ve od ulne jednostavnosti do intelektualne i moralne sveobuhvatnosti. (str.232.)

HAMAN:ULOKAOBOGOJAVLJENJE
Suprotan estetski ideal zastupao je J. G. Haman (Hamann, 1730 1788), Mag sa severa, kako su ga zvali savremenici. Zajedniko obojici bilo je isticanje ula. Ali Haman nije voleoula zbog njih samih, kao Hajnze. Za njega suula nosioci boanske istine, i to na joudesniji i direktniji nain nego apstraktna misao. Njegova religija je
TheWorksofGeorgeBerkeley,izd.Fraser,4sveska,Oksford1901,sv.II,str.133.Alciphron,dijalog III,8. 128 Isto,sv.II,str.138.DijalogIII,10.
127

~202~

estetiko verovanje: Celo moje hrianstvo, priznaje on, jeste uivanje u znacima a pod tim podrazumeva estetske simbole.129Meutim, isto bi se tako moglo rei da je Haman sveo estetiku na komentar misterija Bogojavljenja i inkarnacije. Drei se rei sv. Pavla: sada vidimo kroz staklo, mutno, ali ondaemo videti lice u lice130, on je poverovao da dua u ovom ivotu gleda manje istim razumom, a vie ulima i strastima. Ove pak podrazumevaju iskljuivo slike, i u slikama se sastoji celo bogatstvoljudskogznanjaisree131. (str.297298)

EMERSON:MISTIARNOVOGSVETA
Govorei u Njujorku 1843. o Novoj Engleskoj, ameriki transcedentalist Ralf Voldo Emerson (Ralph Waldo Emerson, 1803 1882) rekao je da je uticaj Vordsvorta, Kolrida i Karlajla bio bolje primljen u Sjedinjenim Dravama nego u njihovoj vlastitoj zemlji.132Nova ljubav prema beskrajnom, rekao je on, koju Nemci uvek oseaju, a koju su u Englesku uveli romantiki pisci nalazi u Americi najpogodnije tlo.133On tvrdi da se romantizam Novog sveta dublje interesuje za etiku. U spisima samog Emersona poznatiizrazivenogmisticizmadobivajunotudevianskedivljinezbognjegovekrajnje neposrednosti, pa ak i smele jedrine govora. Zbog njegovih opisa cvetova i drvea, pticaibrdakojejevideookoKonkorda,uitaocusebudioseanjenovihmogunostiu starimtemama,opesnikukaoproroku,oboanstvukojekruikrozsvestvari,otajnim podudarnostima, o beskrajnom dostojanstvu i moima ljudskog duha, i o prvenstvu mate. Mogli bismo, pozajmivi frazu od Emersonovog duhovnog roaka Vordsvorta, rei da romantizam dobiva u Emersona neto svee zato to je njegov pogled uporno uprtuamerikiobjekt.Filozofijajedoduetradicionalnimisticizam,alionaunjegovom izlaganju deluje kao neka nova legenda. On sam kae: Misli je malo, a oblika mnogo.134 Emerson dakle tvrdi, kao i ostali o kojima smo govorili, da pesnik ima duboke i prostrane moi vizije. Roenje jednog pesnika je glavni dogaaj u hronologiji.135 Pesnik je krilati 136 i veni ovek. 137 On je meu nepotpunim ljudima jedini
129 130

Schriften,izdaliF.Roth,G.A.Wiener,8delova,184143,V,278. Korinanima,Iposlanica,13,12. 131 Schriften,II,258(AestheticainNuce). 132 Works,Centenaryedition,sv.XII,str.472. 133 Isto,str.318. 134 Isto,sv.VIII,str.18,PoetryandImagination. 135 Isto,sv.III.str.11,ThePoet. 136 Isto,sv.III.str.12. 137 Isto,str.9.

~203~

potpun.138On je Kaziva i Imenilac stvari, jer je njegova mo izraavanja svojih utisaka jednaka njegovoj osetljivosti u primanju tih utisaka. On pripada drutvu heroja i mudraca. Tri tipa ljudiine Trojstvo uzvienih poziva: delovanje, miljenje, govorenje. Od te trojice pesnik je ipak najvei. Ostali mu pruaju materijal, a on je planer i graditelj.139On je prorok: Znaci i akreditivi pesnika jesu u tome to on najavljuje ono to jo niko njie prorekao.140On ima krajnju sposobnost intelektualnog opaanja i moepovezatiujednorazbijeneodlomkeloegilipovrnogulnogopaanja.Pesnik... ponovopovezujestvarisaprirodomicelinom.141 (str.304305)

METAFIZIKI,RELIGIOZNISMISAOVIZIJE
Sagledanje dakle postaje za Raskina odredba i cilj moi uoavanja. Po njegovom prikazu, umetnik prima sa posebnom nenou i utananou utiske svih ivih formi, tako da i ono to pod njegovom rukom dobije kasnije oblik apstraktnog ukrasa stie svojuosobenostilepotuodonogtojebilovieno.Takoionotoanalizatorismatraju lepotom apstraktnog obrisa ili odnosa, koji se najlake moe izraziti geometrijskim terminima, izvodi svoju vrednost iz oka koje gleda, iz oblika prirode. Sve lepe linije su adaptacijelinijakojesenajeevideuspoljnojstvarnosti.142Romanskilukjelepkao apstraktna linija. Njegov je uzor... prividni svod nebeski i zemaljski horizont. Cilindrini stub je uvek lep, jer je Bog tako oblikovao stablo svakog drveta koje se svia oku. iljasti luk je lep, jer je to vrh svakog lista koji treperi na letnjem vetru.143Jajoliki i strelasti uzorci su lepi jer nam je ta forma prisno poznata iz meke gradnje ptijeg gnezda144. U harmonijama linija Ilarijinog groba145kojima se divio, Raskin je video umetnikekopijezakonarenogtalasa,jasikovegraniceidizanjaipadanjazvezda. Poto saoseajna vizija sazreva u saznanje zakona i strukture svemira, njeno ispunjenje je srodno sa religioznom kontemplacijom. Iako je umetnik uvek videlac i tuma prirode, on vidi u obinim stvarima parabole dubokih stvari i analogije boanskog146. Tako je govorio i Karlajl i jo ceo niz onih koji su verovali u udo. U krajnjoj liniji, fenomeni mate proizlaze za Raskina iz prisustva boanskog duha u
138 139

Isto,str.5. Isto,str.7,8. 140 Isto,str.8. 141 Isto,str.18. 142 ElementsofDrawing,lectureII;XV,91idalje. 143 SevenLamps,IV,2;VIII,144. 144 Isto,IV,5;VIII,144. 145 Cook,navedenodelo,sv.I,str.178. 146 W.G.Collingwood,TheArtTeachingofJohnRuskin,London1891,str.133.

~204~

svemuprisustvakojeprepoznaju,hvaleioboavajuputemumetnostiduhovinajvieg reda. Raskin je esto optuivan da zastupa sirovu doktrine da je umetnost podraavanjeprirode.Posleanalizekojojsmopodvrglinjegovoshvatanjevizijeimate, jasno nam je kako treba da shvatimo Raskinovu izjavu da umetnost treba da slika golu injenicu. Kad on kae da je cilj velikih Umetnosti Nalikovanja bio uvek da nalie, i to danalietoblie,idadobarpejza(treba)...dastavipredvasprizorusvojnjegovoj realnosti;... tako da vam se uini... da oblaci lete i potoci penuaju, i da najbolji vajar...ini da mirovanje izgleda kao disanje, a mramor kao meso147, on misli da oko i interesovanje umetnika moraju biti okrenuti napolje, da se umetnik mora brinuti o realnom svetu oko sebe, i da iz beskrajno bogate raznovrsnosti prirode mora odabirati one vrste istina kojee se najbolje meusobno uskladiti i kojee drugom posmatrau najbolje preneti bitne i univerzalne injenice vidljivog sveta. On se suprotstavljao egoistikom diletantizmu suvremenog engleskog dentlmenapoznavaoca umetnosti, koji se brinuo o umetnosti samo utoliko to je eleo da ima svoj portret. On se suprotstavljao i suvremenoj koli ukusa, ukusu koji je, po njegovom miljenju, podsticaovetakutehnikuinekontrolisanumatu.Umetnostimamalozajednikogsa raskoiiuivanjem,sagolicanjemihlaenjemlepezomduekojaspava.

147

AratraPentelici,par.122;XX,282.

~205~

ISTORIJALEPOTE
Eko,Umberto,Istorijalepote,Plato,Beograd,2004.str.102104.

2.BOGKAOSVETLOST
Estetika claritasa po svoj prilici svoje poreklo duguje i injenici da su brojne civilizacije identifikovale Boga sa svetlom: semitski Baal, egipatski Ra, iranski Ahura Mazda, sve su to personifikacije Sunca iIi blagotvornog delovanja svetla, koje prirodno stiudopojmaDobrogkaosuncaidejakodPlatona;prekonovoplatonizma,oveseslike uvode u hriansku tradiciju. Plotin iz grke tradicije preuzima ideju da se lepo pre svega nalazi u proporciji (up. tree poglavlje), a zna da ona nastaje iz skladnog odnosa razliitih delova celine. Poto je grka tradicija smatrala da lepota nije samo simmetria vec i chroma, boja, on se pita kako je mogue postii lepotu koju bismo mi danas nazvali "kvalitativnom," "iscrpnom, koja se moe ispoljiti u prostom hromatskom utisku. U svom delu Eneade (I, 6) Plotin se pita kako to da lepima smatramo boje i svetlost sunca, ili noni sjaj zvezda, koje su jednostavne i ija lepota ne dolazi od simetrije delova.Odgovordokogadolazijesteda: "Jednostavna lepota boje nastaje zahvaljujui formi koja ovladava tamom materije, prisustvubestelesnesvetlosti,kojajelogosiideja". Otudalepotaognja,kojiblistapoputideje. AIi,ovanapomenadobijaznaenjetekuokvirufilozofijenovoplatonizma,pajetako materija poslednji stepen sputanja "emanacijom" vrhovnog i neiscrpnog Jednog. Stoga se svetlost koja sija na materiju ne moe pripisati drugome do odsjaju Jednog iz koga potie. Bog se, dakle, izjednaava sa sjajem svetlonosne struje koja obuhvata univerzum. OveidejepreuzimaPseudoDionisijeAreopagita,nepoznatiautorkojinajverovatnije pieuVvekunoveere,asrednjovekovnagatradicija,potojeprevedennalatinskiuIX veku, poistoveuje sa Dionisijem koga sveti Pavle preobrauje u Areopaga u Atini. U spisima De coelesti hierarchia (Nebeska jerarhija) i De divinis nominibus (Boanska imena), Bog je prikazan kao "sjaj", "oganj", "blistavo vrelo." Iste opise nalazimo i kod najviegpredstavnikasrednjovekovnognovoplatonizma,JovanaSkotaEriugene. U uticaju na celokupnu potonju sholastiku udela imaju i arapska filozofija ali i poezija, koje su ostavile svoje vizije bia razblistanog svetla, ekstaze lepote i sjaja, a sa AI Kindijem e se u IX veku razviti sloeno kosmolosko vienje koje poiva na sili zvezdanihzraka.

~206~

JEDNOSTAVNALEPOTABOJE
Plotin(IIIvek) Eneade,1,6 Alepotabojejejednostavnaformomivladanjemnadmrakomumaterijiusled prisustva bestelesne svetlosti koja je pojam i oblik. Otuda je i sama vatra lepa odsvihostalihtela.Jerpremaostalimelementimaimaredoblika,poloajemje iznad, a najfinija je od svih tela jer je blizu netelesnom. Jedino ona ne prima u sebe ostala tela, a ona nju primaju. Jer, ona se zagrejavaju, a vatra se ne hladi; takoe, ona je najpre obojena, a ostala tela dobijaju od nje oblik boje. Sija i blista kao da je oblik (eidos), a ono to na vlada time to je izbledelo usled svetlosti(vatre)nijevielepo:kaodaneuestvujeucelomoblikuboje.

LEPOTAOGNJA
PseudoDionisijeAreopagit(VVIvek) Nebeskahijerarhija,XV,2 ini mi se da bogolikost nebeskih umova u najveoj meri pokazuje njihov ognjeni izgled. Jer sveteni bogoslovi nadsuno i bezoblino sutastvo esto opisuju kao oganj budui da oganj sa vidljive strane, ako setako moe rei, ima mnogeslinostisasamosvojnouboanskogNaela. Naime,ulnioganj,datakokaem,usvemuikrozsveprolazibezmeanja,aod svega jaa, i budui potpuno vidan, isto kao i skriven, sam po sebi nesaznatljiv, buduidanematvarikojamujeuosnovidabiunjojispoljiosvojedejstvo,daje neuhvatljiv i nesaglediv, samovlastan nad svim, da sve u emu bi se naao menja svojim delovanjem, da sebe daje svemu to mu se na bilo koji nain priblii,daseobnavljatoplotomeravice,daosvetljavaneugasivimzrakama,da jenesavladiv,nemease,moedasluizarazlikovanje,nepromenljivje,stremi visini, brzohodan je, uzvien, ne trpi nikakvo saginjanje ka onome to je ispod njega, stalno je i na isti nain pokretan i druge pokree, sve ograniava, neogranien je, ne treba mu nita drugo, kriomice se razvija i pokazuje svoju veliinu tvarima sa kojima doe u dodir, delatan je, moan, svemu nevidljivo prisustvuje, kada je zanemaren smatra se da ga nema, a trenjem, kao kakvim traenjem, prirodno i obilno odjednom se iznova javlja i opet nedokuivo uzlee, ne umanjuje se iako sebe svemu svebogato razdaje. Mogle bi se nai, koliko ula omoguavaju, mnoge slinosti osobenog svojstva ognja sa delovanjem boanskog Naela. To su znali bogomudri te su nebeska sutastva i predstavili kao oganj, pokazujui tako njihovu bogolikost i, koliko je mogue

~207~

dokuiti,podraavanjeBoga.

SVETLONOSNASTRUJA
PseudoDionisijeAreopagita(VVIvek) Boanskaimena,IV ta se moe rei o sunevom sjaju samom po sebi? Svetlost potie od Dobra i slika je Dobrote. Stoga se dobro i slavi imenom svetlosti kao pralik koji se ispoljava u slici. Jer kao Dobrota koja je daleko ispred svega boanstvenog, kojadopireodviihivanijihsutastavadoposlednjih,aostajeiznadsvega,ipri tom niti ona via prevazilaze njenu uzvienost, niti ona nia dostiu njenu rasprostranjenost, nego sve to moe da je primi ona i osvetljava i sazdaje i oivljava i odrava i usavrava, i mera je i vek i broj i poredak i doseg i uzrok i svrha bia tako i slika koja pokazuje boansku Dobrotu, to veliko, sveosvetljavajue i veno svetlee Sunce, u malom slika Dobra, osvetljava sve to moe da u njemu uiva imajui svetlost koja se izliva na sve i koja obasipa sjajemsvojihzrakavidljivisvet,goreidole.Akolinetoneuivaunjemutonije zbog nedovoljne jaine ili ograniene daljine rasprostiranja njegove svetlosti, negozbognemogunostidausvetlostiuivajuonikojiteedajeprime.tavie, lua osvetljava i mnoge koji su u takvom stanju pri svome prodiranju do onoga to je iza njih, te nema nieg od vidljivih stvari do ega ne dopire neizmerna veliinanjenogasjaja.

BOGKAOSVETLO
JovanSkotEriugena(IXvek) KomentarzaNebeskuhijerarhiju,I Univerzalna graevina ovoga sveta najvee je svetlo koje se sastoji od mnogih delova koji su kao mnoge lue koje slue da mudrim vernicima uz pomo otrine uma, boanske blagodati i snage razuma otkrivaju iste manifestacije intelegibilnih stvari i pohranjuju ih u njihovim srcima. Stoga je Bogoslov lepo nazvao Boga Oca ocem svetlima budui da od Njega sve potie, da On Sebe u svetlima i kroz svetla svima pokazuje i da svetlou svoje mudrosti sve sa svetlomujedinjujeisvetlusaobraava.

~208~

ZRACIZVEZDA
AIKindi(IXvek) Deradiis,II U stvari, svaka zvezda razliva u svim pravcima zrake ija razliitost, takorei stopljena u jedno, menja sadraje svih mesta, jer je u svakom razliitom mestu razliit i sadraj zraka koji potie od potpunog sklada meu zvezdama. Osim toga ova zvezda, poto se neprestano preobraavala pri neprekidnom pokretu planetaidrugihzvezda,zavisnoodmestapomerasvetelemenataisvakinjegov sadrajurazliitastanja,kojaseostvarujuuzavisnostiodpotrebazaskladomu tom trenutku, iako se ljudskoj svesti ini da se razliite stvarnosti u svetu ne menjaju. Jasno je, dakle, da sva razliita mesta i vremena u svetu sainjavaju razliite jedinice na ovom svetu, i da time upravlja nebeska harmonija uz pomo zraka na njega upravljenih, koji se neprestano menjaju, to je i ulima dostupno u ovim i drugim pojavama. Dakle, razliitost stvari koja se pojavljuje u svetu elemenata u bilo kom trenutku nastaje prvenstveno iz dva uzroka, iz razliitosti materijeiizrazliitogdelovanjazvezdanihzraka. Potosurazlikeumaterijiasveeasmanje,narazliitimmestimaiurazliita vremena dobijaju serazliite stvari.Zbog toga se mogu nai odreenerealnosti kojeserazlikujuporodu,drugepovrsti,atreesamopobroju. (str.114117)

5.BOJEUPOEZIJIIMISTICI
Kodpesnikajesklonostkaivimbojamastalnoprisutnatravajezelena,krvcrvena, mlekosnenobelo.Postojesuperlativizasvakuboju(kaopraerubicundazaruu),jedna boja poseduje brojna stepenovanja, ali nijedna boja ne zamire u zonama senke. Mogli bismo se prisetiti Danteove "nene boje istonog safira", ili "lica od snega bojenog grimizom" Gvinicelija, Rolandovog Dirandala, koji, "c1e're et blanche", sija i plamti na suncu. U Danteovom Raju pojavljuju se svetlosne vizije kao "plamen je njegov svaka sledila iskra" ili "najednom svjetlost jednakoga sjaja ko ova dosad naokolo plane, kao vedrina kad obzor osvaja". Na mistinim stranicama svete Hildegarde iz Bingena pojavljujusevizijeblistavesvetlosti.

~209~

ISTONISAFIR
DanteAligijeri(12651321) istilite,I,1324 Nenabojaorijentalnogsafirakojajeblistala Ikrasilavedrinuvazduha Domestagdejezavesahorizontapadala Radosnozasjasredmogaokaiduha imsamizaaoizmrkopaklenogprostora Kojimioiisrceobueupaklenaruha. Lepazvezdakojausvakogljubavulitimora, Celiistokjeobasjalavedrinom ZasenjujuisazvezeRibe kojejepratidozora. Okrenuhsenadesnoutrenutom Kajunompoluividehetirizvezde Kojeosimpraroditelja nikojonevideurodumom.

SVETLOSNEVIZIJE
DanteAligijeri(12651321) Raj,XIV,6775 Najednomsvjetlostjednakogasjaja koovadosadnaokoloplane, kaovedrinakadobzorosvaja. AI'kostosu,kadprvisumrakpane, nanebunovelui,patad,dali jesuil'nisu,okosumnjatstane, takosu,miljah,uoimipali duhovinovi,tosuizvandvaju krugovaprvihokretatsestali. OSvetogDuhaistinitisjaju! Kakolinagloslijepeimeplanu, daoiotpornemogudadaju!

BLISTAVASVETLOST
HildegardaizBingena(10981179) Liberdivinorumoperum,II,2

~210~

Videhpresjajnusvetlostiunjojljudsko oblijebojesafirastojesvogoreloutihom plamenuvatre,itapredivnasvetlostrasuse poitavomplamenuvatre,itavatrapo predivnojsvetlosti,itapresjajnasvetlostita plamenavatrapocelomoblijuljudskom, stvarajuijednojedinosvetlojedinstvene snageimoi. Iuhkakomitaivasvetlostgovori: "OvojesmisaosvihBoijihudesa: dasetihovidiirazumetajepunoabez roenjakojojnitaneizmae,ikojasa najmonijomsnagomoznaisveputeve silnih.IkadabiustvariGospodbiolien svojemoikakvebizanjimbiloipotrebe? Nikakve,svakako,stogaseusavrenom deluvidikakavjeOnumetnik.Zatoosmotri presjajnusvetlostkojajebezroenjaikojoj nitaneizmae;onaoznaavaOca,iunjoj objavljujeSin,krozljudskooblijeboje safirabezmrljenesavrenstva,zavistiilizla, dajenastaopremaboanstvuprevremena Oca,alidaseotelotvoriokasnijeuvremenu premaljudskomobliju.Onakojasvagori odblagesjajnevatre,vatrelienedodirasa svakomsmrtnoujalovomimranom, pokazujeSvetiDuhodkogajestvorenu ljudskomoblijuJednoroeniodBoga, istovremenoroenodDevice,koji udahnjujesvetlostpravogmilosrasvetu. Aliakosetapredivnasvetiostrasipapo itavojtojpresjajnojvatri,itapresjajna vatrapoitavojtojpredivnojsvetlostiita predivnasvetlostpresjajnavatrapoitavom oblijuljudskom,stvarajuijednusvetlostu jedinstvenojsnaziimoi,tojezatotoOtac, kojijevrhovnajednakost,nijebezSinai SvetogaDuha,iSvetiDuhrazgara srcavernika,alinebezOca,aSinjepunoa moialinebezOcaiSvetogaDuha,i nerazdvojivisuuvelianstvuboanstva[...] Kaotoplamenujednojvatriimatrisnage, takojejedinstveniBogutrioblija. Kakoto?Plamensesastojiodpredivne

~211~

jasnoe,oduroenesnageivatrenogara, alijepredivnajasnoaposedujedabisjajilai uroenasnagadabivladala,ivatreniarda bigoreo.Stogarazmotriupredivnojjasnoi Ocakojiirinavernikeoinskimmilosrem svojujasnou,ishvatiprekouroenesnage predivnogplamenaSinaukometaistavatra pokazujesvojumo,Sinakojijeuzeooblije prekodeviceukojojjeBoanstvoobjavilo svojaudesa;iuhvatiuvatrenomaruSveti Duh,kojiestoprljiumvernika. Alitamogdenemapredivnejasnoe,niti uroenesnage,nitivatrenogara,tusene vidiaknijedanplamiak;kaototamogde seneoboavaniOtac,niSin,niSvetiDuh, nepostojioboavanjedostojnesnage.Kao toseujednojvatrinalazeovetrisnage, takoseujedinstvuboanstvamorajuvideti trioblija.Kaotosutrisnageoznaene RejuiliSlovom,takosemoerazumeti trojstvoujedinstvuboanstva. Opisujui Lepotu prvog anela, Hildegarda pominje Lucifera (pre pada) ukraenog kamenjem koje se presijava poput zvezdanog neba, tako da nebrojivo mnotvo iskrica ubletavilusvihsvojihukrasasvetloposipaposvetu(Liberdivinorumoperum). S druge strane, upravo srednji vek razvija likovnu tehniku koja u najveoj meri koristi ivost jednostavne boje zdruenu sa ivou svetla koje kroz nju prodire vitra gotske katedrale. Gotska crkva je ispresecana svetlosnim zrakama koje prodiru kroz prozore, ali ih filtriraju meusobno spojena obojena stakla. Ona su postojala ve u romanikim crkvama,aliseugotskomstiluzidoviuzdiuispajajuuoblikuprelomljenogluka. Prostor za okna i rozetese uveava,a tako razmaknute zidove ponajvie dre potporni zidovi i nagnuti lukovi. Graevina katedraleje u slubi svetlosti koja nadire kroz otvore nagraevini. Nadbiskup Suger koji, u slavu vere i kraljeva francuskih, zamilja opatijsku crkvu Sen Deni (prvobitno u romanikom stilu), pokazuje nam kako ovaj prizor moe oarati srednjovekovnog oveka. Suger svoju crkvu opisuje u uzletima velike ponesenosti, jednakoushienLepotomblagakojeonauvaiigromsvetlostikojaizviresavitraa. (str.121129)

~212~

7.SIMBOLIKABOJA
Srednji vekvrsto veruje da sve u univerzumu ima znaenje i izvan prirode, a da je svet poput knjige ispisane Bojom rukom. Svaka ivotinja ima moralno ili mistino znaenje, ba kao i svaki kamen ili travka (a o tome govore bestijarijumi, rasprave o dragomkamenjuiherbarijumi). Tako su srednjovekovni ljudi skloni da i bojama pripiu pozitivna ili negativna znaenja, uprkos tome to se ueni ljudi katkad meusobno spore oko znaenja pojedine boje, i to iz dva razloga ponajvie jer, prema srednjovekovnom simbolizmu, jedna stvar moe imati i dva suprotna znaenja, zavisno od konteksta u kome se posrnatra (pa tako lav katkad moe simbolizovati Hrista, a katkad Neastivog); onda, i zatotosrednjivektrajegotovodesetstolea,atokomtogvremenskograsponadolazi do promena u ukusu i uverenjima po pitanju znaenja boja. Tako je primeeno da je u ranomsrednjemvekuplava,uzzelenu,smatranabojomoskudnevrednosti,arazlogse verovatnomoenaiuinjenicidaprvobitnonijebilomoguedobitisjajnuiivuplavu boju,paodeaislikeplavobojeneizgledajuizbledeloiisprano. Poev od dvanaestog veka, plavo postaje boja na ceni setimo se mistinog znaenja i estetskog sjaja plave boje sa vitraa i rozeta katedrala, koja nadmauje druge boje i doprinosi prodiranju svetla na "nebeski" nain. U pojedinim periodima i ponekimmestimacrnojekraljevskaboja,dokjeudrugimtobojatajanstvenihvitezova koji kriju sopstveni identitet. Primeeno je da su u romanima Ciklusa o kralju Arturu vitezovi rie kose kukavice, izdajnici i svirepi, a samo koji vek ranije Isidor Seviljski je smatraodajekosanajlepaukolikojeplavairia. Na isti nain, crveni prsluci i podsedlice izraz su hrabrosti i otmenosti, uprkos tome tojecrvenaibojadelataibludnica.utasesmatrabojomkukaviluka,ivezuje seza osobesrubadrutvaiprokaene,ludake,Muslimane,Jevreje;sdrugestrane,veliase kaobojazlata,kojejesmatranonajblistavijiminajdragocenijimmetalom.

8.TEOLOZIIFILOZOFI
Ove napomene o ukusu koji je preovlaivao u to doba neophodne su da bi se potpuno razumeo znaaj ukazivanja teoretiara na boju kao izvor Lepote. Ako se ne uzmeuobzirovatakoukorenjenaibitnasklonost,moguseuinitipovrnimnapomene poputoneTomeAkvinskog(SummaTheologiaeI,39,8),pokojojlepimnazivamostvari jasnih boja. A upravo su ovo sluajevi u kojima su teoretiari pod uticajem opteg senzibiliteta. Tako Hugo od Sen Viktora (De tribus diebus) hvali zelenu boju kao najlepu, simbol prolea, sliku nastupajueg preporoda (gde mistini spoj ne potire ulno uivanje) a jednako se nedvosmisleno izjanjava i Gijom iz Overnja, potkrepljujui svoje opredeljenje razlozima psiholoke prirode, budui da je zelena boja na pola puta

~213~

izmeubele,kojairioko,icrnekojagasuava. StiemouvekukomeRoderBekonoptikuproglaavazanovunaukunamerenuda rei sve probleme. Nauna spekulacija o svetlosti u srednji vek stie preko spisa De aspectibus ili Perspectiva arapskog autora AI Hazena, izmeu desetog i jedanaestog veka, to u dvanaestom veku preuzima Vitelon u svom spisu De perspectiva. U delu Roman de la Rose, alegorinom zbiru najrazvijenije sholastike, an de Men na usta Prirode potanko razmatra divote duge i udesa krivih ogledala, u kojima patuljci i dinovi nalaze odgovarajue proporcije izokrenute, i svoje figure iskrivljene ili naglavce postavljene. Bilo da je re o metafizikim metaforama ili neposrednom ispoljavanju oseaja za boju, srednji vek uvia da kvalitativna koncepcija Lepote nije u saglasnosti sa njenim definisanjem uz pomo proporcije. Dok god se prijatne boje posmatraju bez kritikih pretenzija, a pribegava se metaforama u okviru mistikog izlaganja ili maglovitih kosmologija, ove protivrenosti mogu da ostanu i neprimeene. Ali, sholastikaeseutrinaestomvekusuoitiisaovimproblemom. Obratimo panju na kosmologiju svetlosti koju predlae Robert Grosetest. U komentaru na Hexaemeron on pokuava da razrei kontrast izmeu kvalitativnog i kvantitativnog principa, pa svetlost definie kao maksimalnu proporciju, pogodnost po sebi. Na taj nain identitet postaje proporcija u punom smislu, i opravdava nedeljivu Lepotu Tvorca kao izvora svetlosti, jer Bog, koji je nadasve jednostavan, najvia je saglasnost i pogodnost sebi samom. Novoplatoniarska postavka njegove misli navodi ga da razvije sliku univerzuma koji oblikuje jedinstveni tok svetlonosne energije, koji je ujedno izvor i Lepote i Bia. Od jedinstvene svesti proistiu, progresivnim proreivanjem i kondenzovanjem, zvezdane sfere i prirodna podruja elemenata, a otudabezbrojnenijansebojeivolumenstvari. Proporcija sveta, dakle, nije nita drugo do matematiki poredak po kome se svetlost u svom tvorakom rasprostiranju materijalizuje prema razliitom otporu koji jojpruamaterija(up.treepoglavlje). U svojoj sveukupnosti shvatanje vasione ispoljava se kao shvatanje Lepote, bilo prema proporcijama koje analiza otkriva u svetu, bilo po neposrednom dejstvu svetla, kojejeponajvieprijatnooku,maximepulchrificativa. Bonaventura iz Banjoreje preuzima metafiziku svetlosti, mada ne sledi novoplatoniarsku ve aristotelovsku tradiciju. Svetlost je po njemu, naime, supstancijalna forma tela. Na taj nain ona je princip svake lepote. Svetlo je maxime delectabilis, najugodnija stvar koja se moe zamisliti, jer se njome stvara razlino razluivanjebojeisvetlosti,zemljeineba. Svetlost se, naime, moe posmatrati s tri aspekta. Kao lux ona se posmatra po sebi, kaoista difuzija tvorake snage i izvor svake kretnje; sa stanovita ovog aspekta, ona prodiredoutrobeZemljeukojojobrazujemineraleizametkeivota,donoseikamenju i mineralima onu mo zvezda koja je delo njenog skrivenog uticaja. Kao lumen poseduje svetlonosno bie, a prenose je prozrana (dijafana) sredstva kroz prostor.

~214~

Kao boja ili sjaj pojavljuje se reflektovana sa neprozirnog tela o koje se odbija. Vidljiva boja nastaje, u osnovi, iz susreta dve svetlosti ona koja se pronosi kroz proziran prostor udahnjuje ivot svetlu zatoenom u neprozirnom telu. I upravo usled svih mistikih implikacija i sopstvene filozofije, Bonaventura je sklon da naglasi kosmike i ekstatine'implikacijeestetikesvetla. Najlepe stranice o Lepoti upravo su one koje opisuju boansku viziju i nebesku slavu u telu pojedinca preporoenog telesnim vaskrsenjem, svetlost e zablistati u svoja etiri osnovna svojstva, a to su: claritas koja ozaruje, neprijemivost, zbog koje nita ne moe da je pokvari, spretnost i prodornost kojom prolazi kroz prozrana tela nekvareiih. Toma Akvinski svetlost podvodi pod delatno svojstvo koje proizlazi iz supstancijalne forme sunca i u prozranom telu pronalazi spremnost da je primi i prenese. Ovaj affectus lucis in diaphano naziva se lumen. Dakle, za Bonaventuru je sveti ost u osnovi stvar metafizike, a za Tomu Akvinskog fizike. Samo ako se imaju na umu ove filozofske spekulacijemoeserazumetiznaajkojisvetlostdobijauDanteovomRaju.

BOJAKAOUZROKLEPOTE
HugoodSenViktora(XIIvek) Eruditiodidascalica,XII tosetiebojestvarinijeneophodnodugo raspravljati,potosamvidpokazujekoliko prirodadobijanalepotikadajeukraena mnogimrazliitimbojama.Imaliiegalepeg odsvetlostikoja,iakonemabojeusebi, osvetljavajuisvestvariinidaonedobiju svojeboje.Imalitaprijatnijeodpogledana nebokadajevedroikadasijakaosafirisa takoprijatnomkoliinomsjajaprivlaipogled iuveseljavaprizor?Suncezablistakaozlato, mesecjebledkaoilibar,nekezvezdeblistaju kaoplamen,neketrepereruiastom svetlou,anekeodailjusvakiputdrugisjaj, asruiast,aszelen,asbeo.

ZELENABOJA
HugoizSenViktora(XIIvek) Eruditiodidascalica,XII

~215~

Zelenaboja,kojapoLepotinadmauje svakudruguboju,kakozanosiduekojeje gledaju;kadaseuproleepupoljciotvore premanovomivotu,iuspravljajuise premavisinamasasvojimiljatimlistovima, kaodaodbijajusmrtnadole,kaslici budueguskrsnua;uzdiusesvizajedno premasvetlosti. tajosreioBoijimdelima,kadasetoliko mnogodivimoakinjihovimlanim imitacijama,plodovimaljudskogtalenta, kojiobmanjujuoi?

OGLEDALA
andeMeniGijomdeLoris(XIIIvek) Romanorui,stihovi1812318146 Vraamseogledalima: onainedavelikeibliskestvari postanudalekeimale, akmodaionaplanina kojasenalaziizmeuFrancuskeiSardinije. Kadasepredogledalomonapojavi odjednompostaje, siuna,takodaikadjepaljivogleda ilijevidimaloilinevidi. Drugapakpravudimenziju dajupredmetima. Akopanjuusmerinaogledalo (ononormalno) vidipredmetonakavkakavjeste,stvaran. Znamizadrugakojapredmete sagore,samoakoihstavibautaku gdesesvisunevizraci odbijajuinatousmeravaju, pakadsezagreju,planu. Nekaopetstvarajutolikofigura, sasvimrazliitih:jednostavnih ilidvostrukih,aponekadetvorostrukih, niice,nauznak,niske,izduene. Odjednogoblikanapravisto.

~216~

KOSMOLOGIJASVETLOSTI
RobertGrosetest(XIIIvek) Komentarnaboanskaimena,VII Ovodobrosamoposebislavesvetiteolozi, kaoiLepoiLepotu[...]Dakle,Lepotaje skladislaganjenjesame,isvihnjenih pojedinanihdelova,sasamimasobomi meusobno,iskladsvega,isvegasasvim stvarima.Dakle,Bogje,veomajednostavno, zbirskladaislaganja,bezikakve mogunostizadisonancuineslaganje,ne samouskladusasvimstvarima,veiizvor istogskladausutinisvihstvari.

POGODNOSTPOSEBI
RobertGrosetest(XIIIvek) KomentarnaHexameron JovanDamaskinkae:"Akonestanesvetlost, svestvarieostatineotkriveneumraku,zato tonemogudapokausvojuLepotu". Svetlostjestoga"lepotairedsvakog vidljivogstvorenja"ikaotokaeVasilije: "takvaprirodastvorenajetakodaunjojne moedabudeniegugodnijegzamisao smrtnikakojiunjojuivaju.PrvaBoijare stvorilajeprirodusvetlostiiodagnalamraki razreilatuguiodmahuinilasvakuvrstu vedromiradoupunom".Svetlostjelepa posebi,zatotoje"njenapriroda jednostavna,iusebisadrisvestvari zajedno".Izatojenajvemaobjedinjenai sebiproporcionainanaprilinoharmonian nainusaglasnostisajednakou;harmonija proporcijaustvarijeLepota.Stogaje,aki bezharmonineproprocionalnosttelesnih formi,svetlostlepaiveomaugodna

~217~

pogledu.ZlatastaLepotasvetlostijestelepa zbogsjajnesvetlostiistogasezvezde pogleduukazujukaopredivne,iakomine vidimoLepotukojaproistieizskupadelova iliproporcijatela,vesamoLepotukoja izvireizsjajasvetlosti.Ikaototvrdi Ambrozije:"prirodasvetlostijetakvadase svakanjenadranesadriubroju,meriili teini,kaotozaostalovai,veusamoj njenojpojavnosti.Onasamadrugedelove svetainidostojnimhvale".

METAFIZIKASVETLOSTI
BonaventuraizBanjoreje(XIIIvek) Sermoni,VI Kolikoesjajabitikadasvetlostvenog suncabudeobasjalaslavljenedue... Jednaizvanrednaradostnemoebiti sakrivena,akoprodreuveseljeiliuklicanjei pevanjezasveonekojimaedoicarstvo nebesko.

SUPSTANCIJAINAFORMA
BonaventuraizBanjoreje(XIIIvek) KomentarsentencijaII,12,1;II,13,2 Svetlostjezajednikaprirodakojasemoe naiusvakomtelu,bilodajenebeskoili zemaljsko, Svetlostjesutinskaformatelakojasvoju sutinuposedujuonolikorealnijei dostojnije,kolikovieunjojuestvuju.

DANTEOVSKASVETLOST
DanteAligijeri(12651321) Raj,XXX,97120

~218~

 OsjajuBoga,spomokojegvidjeh visokuslavucarstvaistinoga, pomozimidareknemkakovidjeh! Svijetlojegore,tosredplamasvoga, otkrivaTvorcasvakomstvoru,koji gledagasretansmirapotpunoga, paprotegnuvse,kruniobliksvoji tolik,dasuncu,srubarairena, kopojasnebimogaodastoji. Pojavamuodsjajanainjena, toodsijevaodprvogpokretnoga, odkojegmuivot,snagaodreena. Pakaotoseinisruhasvoga, damodabrijeguvodiseogleda,.... takoiduaokosvijetlatoga, navietisustubaseporeda (odnassusepovratilegore) isveusvijetlouprtapogleda. Stupanjnajnii,kadtolikomore zaposjestsvijetla,kolikairina moratojruibitnavrhugore! Nitiirina,anitivisina, neotevidmi,negokvantiteta ikvalitetatihsretnihvedrina. (str.154159)

ODMLADEPASTIRICEDOANEOSKEGOSPE
SVETAISVETOVNALJUBAV
Filozofi,teoloziimisticikojisuseusrednjemvekubaviliLepotom,nisuimalimnogo razloga da se zanimaju za ensku lepotu, budui da su svi bili svetena lica, a srednjovekovni moralizam pozivao ih je da se klone telesnih uivanja. Ipak, nisu mogli da ne prihvate biblijski tekst, pa su morali da tumae alegorini smisao izraen kroz Pesmu nad pesmama, u kojoj ukoliko se doslovno uzme mladoenja uznosi vidljive arisvojeneveste. Tako se u spisima hrianske nauke moe naii na napomene o enskoj lepoti koje odiunesasvimutrnulimsenzibilitetom.DovoljnojenavestiodlomakukojemHugode Fojoa (ba dok govori o Pesmi nad pesmama) napominje kakve bi trebalo da budu enskegrudi:Lepesuonegrudikojesemaloistiuiumerenosubujne...pridrane,ali nestegnute,veblagoprivezane,dasenenjiuslobodno.NijetekoovajidealLepote

~219~

dovesti u vezu sa izgledom mnogih gospi na minijaturama vitekih pripovesti, paak i na mnogim skulpturama Bogorodice sa detetom u naruju, gde tesni steznik smerno sputavagrudi,kakojevaljalodabudekodmnogihgospitogadoba. Van sredina hrianskog uenja imamo prekrasne opise enske lepote u pesmama veselih studenata (Carmina Burana), kao i u poetskim sastavima zvanim "pastorale:', gdestudentilivitezzavodipastiricukojusluajnosreeiuivaunjenimdraima. Ali, tako je bivalo u srednjem veku, koji je javno slavio krotkost i javno prireivao svireposti, i koji nam uz stranice krajnje moralistike strogosti nudi stranice nesputane ulnosti,itonesamouBokaovimnovelama.

SREDNJOVEKOVNAULNOST
Nepoznatipisac(XIIXIIIvek) CarminaBurana Alinikakavmraznemoeohladitiljubavjer jeonaizvorunutranjetoplotetemoeda oivisveonotojesanjivazimaumrtvila. Bolujemumukamaaliseponosimranom odkojeumirem.Ah!kadabionakojauiva damiprobodesrcesvojimslatkimstrelama hteladameizleisvojimpoljupcem. Veselogailjupkogaosmehasvakipogled privlaiksebi.Usnenjeneneneiulne, takonevineuistovreme,umeniizazivaju tananizanoskadapoljupcimastvaraju milinulepuodmeda.Utimtrenucima oseamseskorokaobog!Njenovedroelo belokaosneg,blistavisjajnjenihoiju,kosa zlatnogaodsjaja,rukebeljeodljiljana, uzdahmimame[...] Devojkamidopustidajepogledam,dasa njomezborim,dajepomaziminakrajudaje poljubim;alinedostajaojeonajposlednjii najslaiciljljubavi.Nebudemliuspeodado njegadoem,svetomijedopustilasamo erazbuktativatrumojeuspaljeneudnje. Blizusamcilja,anenijecajmojedragane, dajemijoveiar,dokoklevadaotvori dverisvojeednosti.Plaeajapijemnjene slatkesuze;zanosmisvevieraste,svevie

~220~

ustrastiizgaram.Poljupcioroenisuzama josuslaiisilemedamilovanjemkrenem kaskrivenimmestima.Strastmeobuzimaa plamenudnjeumenisvejaegori. Koronideumeuvremenuolakavasvojjad jecanjemigorkimplaemanimojemolitve nemogudajesmire.Namolitvudodajem molitvu,napoljubacnovipoljubac;njoj suzasuzustie,grdimeivrea, neprijateljskipoglednjenihoijusadaje gotovomoleiv.asmipruaotporasme preklinje,jajeidaljemolimimilujem,no onanidauje. Osmeliosamseikoristimsilu.Oname grebenoktima,upamikosu,svomsnagom meodbija,griseistiskakolenadane otvoridveriednosti.Ajanastavljamboj svedopobede.Snanojeprivijam,nemoe dapokreneudove,stiskamjojzapeai strasnoljubim;takoseotvaraVenerina palata.Obojesmouivali.Mojadragame vieneodbija,smirilaseisadameceliva svojimpoljupcimaslaimodmeda. (str.184187)

3.NATULNALEPOTA
U procesu obnavljanja koncepcije Lepote kao podraavanja prirode, koju je Platon osudio,odluujuuuloguodigraojenovoplatoniarskipokretkojijeuFirencipokrenuo Marsilio Fiino. On je u okviru shvatanja sklonog mistiarenju celine ureene u harmoninim i stupnjevitim sferama sebi postavio trostruki zadatak: da proiri i osavremeni antika saznanja; dovede u vezu njihove mnogostruke, naizgled neusaglaene vidove, unutar doslednog i pojmljivog simbolikog sistema; da pokae usklaenost ovog sistema s hrianskim simbolizmom. Lepota tako poprima visoku simboliku vrednost, koja je u suprotnosti sa shvatanjem Lepote kao proporcije i harmonije. NijeLepotadelovaonotoinipravupriroduLepote,vejetonatulnaLepota,koja sesagledavauulnojlepoti(madajojjenadreena). Boanskalepotarazlivasenesamouljudskombiuveiuprirodi.

~221~

OtudamaginikarakterkojiLepotaprirodedobijakakokodfilozofakaotosuPikoi Bruno, tako i u ferarskom slikarstvu. Nije sluajno da je kod ovih autora hermetika alhemija, ali i fiziognomika, manje ili vie neskriveno prisutna kao klju poimanja prirodeunutariregsaglasjaizmeumakrokosmosaimikrokosmosa. OdavdeuzimamahapisanjeraspravaoljubaviukojimaseLepotidodeljujejednako dostojanstvo, kao i autonomija u odnosu na dobro i mudrost. Ovi spisi krue po slikarskim radionicama u kojima se zahvaljujui porastu broja naruilaca slikari postepeno oslobaaju stege cehovskih pravila, naroito onog koje je propisivalo nepodraavanjeprirode,ijesekrenjesadatolerie. Na polju knjievnosti ovakve se rasprave ire naroito zahvaljujui Bembu i Kastiljoneu, i idu u pravcu relativno slobodne upotrebe klasinog simbolizma. U njihovoj osnovi, naime, lei namera; tipina za Marsilija Fiina, da se na antiku mitologiju primene kanoni biblijske egzegeze, kao i relativna autonomija spram autoriteta starih (a prema Piku je poeljnije podraavati njihov stil u celini nego pojedineoblike). Tu je koren velike simbolike sloenosti kulture tog vremena, koja se moe ostvariti usenzualnimslikamakaoufantastinojHypnerotomachiaPoliphiliilikodTicijanovihi oroneovihVenerakojeodlikujuvenecijanskuikonografiju.

NATULNALEPOTA
Plotin(IIIvek) Enaide,V Upravoovdeselepotanalaziistinskiviena: kadgod(unekom)opazirazbor (phronesis)izadivisenegledajuinjegovo licejer,onobimoglobitirunijeikad teizanjegovomunutranjomlepotom odbacivisvakooblije.Akoovotebejone podstiedakaekakojetakav(ovek)lep, tadseneeobradovatikaoneemulepom nisamomsebi,kadpogledau(svoju) unutranjost.Takobiuzalud,kadsitakav, traioonu(lepotu),jertraiejeneimto jerunoitonijeisto.Zbogtogarasprave oovakvimstvarimanisuzasvakoga;aliako siitivideodasilep,zapamtito.

~222~

SJAJVRHOVNOGDOBRA
MarsilioFiino Theologiaplatonica,XIV,I,1482. Svetlostsamogvrhunskogdobrasijau pojedinanimstvarima,iuonojukojojje tajsjajnajsavreniji,naroitopodstieonog kojeposmatra,uzbuujeonogkoonjoj razmilja,potpunoprivlaiiobuzimaonog kojojsepribliiiprimoravagadatajsjaj oboavavieodbiloegadrugog,kaoto seoboavaboanstvo,i,konano,dane teiniemdrugomdodase,odbacivi dotadanjuprirodusvoju,isamusjaj pretvori. Atoodatletonikadoveknijezadovoljan kadugledailidodirnevoljenuosobu,i estouzvikuje:"Ovajovekimausebineto zbogegaizgaram,alineznamtajasam elim!"Izegajejasnodajeduuzapalio onajboanskigromkojibljetiulepu ovekukaouogledaluikoji,nepoznatim putevimadolazei,duuosvajaikao udicomuvisineizdiesvedosamogaBoga. AliBogbibio,datakokaem,nevieni tiraninakobinasnavodiodapokuavamo dadosegnemoonotonikadanebismo moglidobiti.Zbogegasemorareidanas upravonagonidatraimonjega potpaljujuiljudskueljusvojimvarnicama.

OTVOMBOANSKOMLIKU
FraneskoKolona HypnerotomachiaPoliphili,XII,1499. (...)topostojiodtvogboanskoglikautom preplemenitombiu,paidajeZevsjedino njuimaodaposmatra,hvaledostojnuvie noijednadrugadevojkaizAgrientaiiz

~223~

vascelogsveta,njubinajprikladnijeisa punimpravomkaoosobitiprimer apsolutnogsavrenstvabioizabrao.Ata bujnainebeskanimfasadasemenihitroi razdraganoprbliilaprimiuioimamojim svojeneuporedivelepotekojesamjanajpre izdaleka,azatimjasnijeizblizinesmotrioi ostaotimepogoeniopinjen.Paimsam snagomoijuproaokrozljupkooblijei preugodnupojavudointimnihdelova,to jeseanjaiuspomeneprobudilo,srceseu dubiniuznemirilo,potomuseukazalai predstavilaonakojamujedonelabogatstvo stvaranjaipretvorilagautobolacprepun njenihubojitihstrelaiustaniteukojemje njendragilikbrinouvan,iprepoznalou njojonukojajemojemladegodineizdano potroilanaizlivesvojeprve,snaneivrele ljubavi.Jersamjaveosetiodaseono pomeraidabezoklevanjaiuporno,kao muklidobo,uranjenimgrudimajednako odjekuje.Idesilosedamisezbogtog njenoglepoginadasveprivlanogizgleda,i zbogplavihpletenicaitalasastekosekojaje uuvojcimaveselopoigravalanaovenanom elu,uinilodajeonazlatokosaPolija, beskrajnovoljena,zbogkojebimojivot, kadbisemogaopreobratitiiprotonim nainiti,postaonitamanjedovatreniplam, avelianstvenaineobinaodedakaou nimfeinepoznatomestouiniedazbog togazastanemuvelikojdvojbii neizvesnosti.Aonajesnenobelomlevom rukom,naslonivijenahionskegrudi,nosila upaljenusvetleubaklju,dignuviijemalo iznadzlatokoseglave,dreinjenveoma tankikrajustegnutojpesnici,apruajui slobodnuruku,beljunotojeikadabila rukaPelopina,pokojojsevideoplemeniti rodikraljevskoporeklo,kaotosena preistompapirusuvidelinijepovuene sandalovimperom.Papotojetomnenom desnomrukomuhvatilamoju,onaje, irokogiblistavogela,nasmeenihusta

~224~

kojamirisahunacimetiupalihobraza, probranimreimaovakoumiljatoiljupko rekla:"OPolifile,doikmenislobodnoi nemojoklevati. (str.336337)

3.TELO,SMRTIAVO
Kod D'Anuncijae dendizam poprimiti herojske oblike (Lepota odvanogina), kod drugih, naroito u francuskom dekadentizmu, dobie formu tradicionalistikog i reakcionarnog katolianstva, ispoljavanja pobune protiv modernog sveta. Ali, ovaj povratak religioznim vrelima ne ispoljava se kao obnavljanje moralnih vrednosti i filozofskih principa, ve kao podlonost arima raskonih i nesvakidanjiih obreda, izdiuih tonova i uzbuujuih prizvuka poezije poznog latiniteta, sjaja vizantijskog hrianstva, "natuknutih" divota varvarskog zlatarstva ranog srednjeg veka. Dekadentistika religioznost od religioznog fenomena zahvata tek ritualne vidove, utoliko bolje ukoliko su jo i dvosmisleni, i nudi morbidno senzualnu verziju mistike tradicije. Religioznost a rebours dekadenata bira jo jedan put, kree stazom satanizma. Otuda ne samo uzbueno zanimanje za natprirodne pojave, ponovno otkrivanje magijske i okultne tradicije, kabalizam koji neuva nita od prave hebrejske tradicije, ushiena zainteresovanost za prisustvo demonskog u umetnosti i ivotu (u tom smislu je uzorno Uismansovo delo La bas) ve i pristupanje pravim magijskim obredima i prizivanje avola, ili slavljenje svake rastrojenosti ula, od sadizma do mazohizma, poziv na Greh, privlana mo perverznih, uznemirujuih, okrutnih oblija, estetika Zla. Da bi oznaio elemente poude, nekrofilije, zanimanja za linosti koje izazivaju svaki moralni zakon, za bolest, greh, zadovoljstvo traeno u bolu, Mario Prac je svoju slavnu knjigu naslovio Telo, Smrt iavo (La Carne, la Morte e il Diavolo; u srpskom prevodu, Agonijaromantizma,prim.prev.)

NAGINJANJEKASTRANOM
arlBodler Uteiteljskemaksimeoljubavi,18601868. Zaizvesneduhoveradoznalijeiblaziranije, uivanjeurunoipotieizjednog oseanjajomisterioznijeg,izeiza

~225~

nepoznatim,iizsklonostikauasu.To oseanje,ijuklicumanjevierazvijenu svakonosiusebi,silovitoodvlaiizvesne pesnikeuamfiteatreiklinike,aenena mestaizvrenjasmrtnihpresuda.

RASTROJENOSTULA
ArturRembo PismoP.Demeny,1871. Pesnikpostajevidovitpribegavajuidugom, ogromnomismiljenomrastrojavanjusvih ula.Svimoblicimaljubavi,patnje,ludila;on istraujesamsebe,onkrozsebecedisve otrove,dabisauvaosamokvintesencije. Neopisivomuenjeukomemujepotrebna svavera,svanatoveanskasnaga,ukome onpostajevienegoikovelikibolesnik, velikizloinac,velikiprokletnik,ivrhovni Uenjak!Jeronstiedoneznanog!Jerje vienegoikousavriosvojuionakobogatu duu!Onstiedoneznanog,ikadbina krajuakipoludeoiizgubiomoshvatanja svojihvizija,onihjeipakvideo!

ESTETIKAZLA
OskarVajld SlikaDorijanaGreja,1891. Unekimtrenucimaonjesmatraodaje ravojednostavnosredstvozaostvarenje njegovogshvatanjaLepote. (str.351)

~226~

7.ESTETSKIMISTICIZAM
Dok je Bodler pisao sonet Saglasja (objavljen 1856. u zbirci Cvee zla), engleskom kulturom dominirala je figura D. Raskina. Raskin je reagovao tema je nezaobilazna nagnusnunepoetinostindustrijskogsveta,ipodsticaopovratakbriljivomistrpljivom zanatstvu srednjovekovlja i drutva XV veka; ali, ono to nas u ovom trenutku zanima kod Raskina jeste njegov gorljivi misticizam, naveliko prisutna religioznost kojom proima svoje spekulacije o Lepoti. Ljubav prema Lepoti je ona koja se duboko klanja udu prirode i boanskom tragu koji je proima; priroda nam u obinim stvarima otkriva"paraboledubokihstvari,analogijeboanstva". "Sve je oboavanje", pa ipak "najvii vid savrenosti ne moe da postoji ako se s njom ne pomea kakva tamnost..." "Platonska" napregnutnost ka transcendentnoj lepoti, oseaj tajanstva, zov srednjovekovne i prerafaelitske umetnost to su take Raskinove predikacije koje podstiu engleske slikare i pesnike toga doba, posebno one koji se 1848. godine udruuju u Prerafaelitsko bratstvo iji je osniva Dante Gabrijel Roseti. U njegovim delima, kao i u delima E. Berna Donsa, V. Holmana Hanta, E. Milea, teme i tehnike predrenesansnog slikarstva koje su ve poetkom veka oarale nemake nazareane u Rimu naginju ka izraavanju atmosfere mekog misticizma bremenitogsenzualnou. Rosetinudi:"Slikajsamoonototvojesrcehoeislikajjednostavno;Bogjeusvakoj stvari, Bog je Ljubav"; ali njegovim enama, njegovim Beatriama i Venerama usne su nabubrele, a oi usplamtele od elje. Pre nego aneoske gospe srednjeg veka u misli prizivaju perverzne ene iz stihova Svinberna, uitelja poetskog dekadentizma u Engleskoj.

~227~

SOCIJALNAISTORIJAUMETNOSTI KNJIEVNOSTI

Hauzer, Arnold, Socijalna istorija umetnosti i knjievnosti I, Kultura, Beograd, 1962., str. 119 126.

SPIRITUALNOSTRANEHRIANSKEUMETNOSTI
Jedinstvo srednjeg veka kao istorijskog perioda sasvim je vetako. On se u stvari deli na tri sasvim odreena kulturna perioda doba naturalne privrede ranog srednjeg veka, doba dvorskog vitetva, zrelog srednjeg veka i doba gradske buroaske kulture kasnogsrednjegveka.Graniceizmeuovetriepoheusvakomsluajuzadirudubljeod onihkojeobeleavajupoetakikrajsrednjegvekakaoceline.Osimtoga,idogaajikoji omeavaju ta razdoblja pojava dvorskog vitekog plemstva zajedno sa prelaskom od naturalne privrede na gradsku novanu privredu, buenje lirske oseajnosti i uzdizanje gotskog naturalizma, osamostaljenje buroazije i poetak modernog kapitalizma znaajnije su za objanjenje porekla modernog pogleda na ivot nego sva duhovna ostvarenjarenesanse. Veinaosobinakojeseobinosmatrajukarakteristinimzaumetnostsrednjegveka, kao to je elja za uproavanjem i stilizacijom, odbacivanje prostorne dubine i perspektive,proizvoljnopredstavljanjetelesnihfunkcijaisrazmera,karakteristinesuu stvari samo za rani srednji vek; one prestaju da vaeim ponu da prevlauju gradska novanaprivredaiburoaskinainivota.Jediniznaajnielemenatkojizaistadominira srednjim vekom pre i posle te epohalne promene jeste pogled na svet zasnovan na metafizici. Na prolazu od ranog do zrelog srednjeg veka umetnost se oslobaa veine nametnutih ogranienja, ali i dalje zadrava duboko religiozni i spiritualni karakter jer je izraz drutva koje je jo uvek potpuno hriansko po oseanjima i hijerarhijsko po organizaciji. Tokom celog ovog perioda duhovna vladavina svetenika, i pored pojava jeresi i raskola, ostaje neugroena, a ugled njihovog monopola nad sredstvom izbavljenja,crkvom,ostajeusutinineokrnjen. Ali transcendentalni pogled na svet srednjeg veka nije s dolaskom hrianstva odjednom dostigao pun razvoj. U umetnosti ranih hrianskih vremena nije bilo niega od one metafizike prozranosti koja ini samu sutinu romanskog i gotskog stila. ,Spiritualnost' te umetnosti, u kojoj su naunici pokuavali da nau sve sutinske elemente kasnijih srednjovekovnih koncepcija umetnosti, u stvari je samo ona ista neodreena vrsta spiritualnosti koja je nadahnjivala poslednje vekove paganizma. Spiritualni stav tih stolea nije doveo do stvaranja potpunog natprirodnog sistema koji zamenjuje prirodni poredak stvari; on je u najboljem sluaju izraavao vee

~228~

interesovanjeiosetljivostzatreptajeljudskedue.Oblicistarehrianskeumetnostisu psiholoki, a ne metafiziki izraajni, kao i oblici kasnorimske umetnosti; oni su ekspresionistiki, ali ne i vizionarski. irom otvorene oi kasnorimskih portreta izraavaju snagu due, duhovnu napregnutost, ivot pun dubokih oseanja; ali to je ivot bez ikakve metafizike pozadine a kao takav nema nikakve unutranje veze s hrianstvom. U stvari, njega su stvorili uslovi koji su nastali davno pre pojave hrianstva. Napregnutost koju reava hnianska doktrina poela je da se osea jo u helenistiko doba; i pored toga to je hrianstvo uskoro pruilo odgovore na pitanja kojasumuilatavremena,biojepotrebanradmnogihgeneracijaprenegotosuseti odgovori mogli izraziti u umetnikim obliclima, oni se ni u kom sluaju nisu javili istovremenosaproglaavanjemsamedoktrine. Tokom prva dva ili tri stolea svoga postojanja rana hrianska umetnost je bila samo nastavak ili ak varijanta kasnorimske umetnosti. Slinost izmeu kasno paganskih i ranohrianskih dela je tolika da je do odlune promene stila moralo doi izmeu klasine i postklasine, a ne izmeu paganske i hrianske ere. U umetnosti kasnog carstva, a naroito u delima iz Konstantinovog doba nagovetene su osnovne crte hrianske umetnosti njen nagon za spiritualizacijom i apstrakcijom, njena naklonost prema ravnim, bestelesnim, nestvarnim oblicima, njen zahtev za frontalnou, dostojanstvom i hijerarhijom, njena ravnodunost prema organskom ivotukrviimesa,njenoodsustvointeresovanjazakarakteristino,individualnoivrstu. Ukratko,vidimoonuistuneklasinueljudasepredstaviduhovno,aneulno,izraenu i na slikama u katakombama, mozaicima rimskih crkava i najranijim hrianskim rukopisima. Razvoj se kree od podrobnih prikaza situacije u kasnijim klasinim vremenima preko saetog zapisa injenica krajem paganskog doba do ematskih kao peatom raenih simbola rane hrianske umetnosti. Poevi od ranog carstva moemo pratiti korak po korak proces u kome ideja postaje sve znaajnija od spoljne forme, a forme se postepeno razvijaju u neku vrstu hijeroglifskog pisma. Put koji hriansku umetnost vodi sve dalje od realizma klasine umetnosti rava se u dva pravca. Jedna razvojna linija je dala simbolizam ija svrha nije toliko da prikae koliko da prevoenjem svake pajedinosti prizora na tajni jezik doktrine spasenja izazove oseanje duhovnog prisustva svetih linosti. Duhovna vrednost, koju po miljenju tog doba umetniko delo dobija ovakvim prevoenjem, objanjava neke osobine rane hrianske umetnosti koje bi inae bile nerazumljive njeno zanemarivanje prirodne veliineipodeavanjerazmerapremaduhovnomznaajupredstavljenihlinosti,njenu takozvanu ,obrnutu perspektivu' po kojoj su glavne linosti kada su dalje od posmatraaveeodpodreenihfigurauprednjemdelu,razmetljivifrontalniizgledkoji ona daje znaajnim figurama, njenu sumarnu obraduisto dopunskih pojedinosti, itd. Druga razvojna linija dala je epski ili ilustrativan stiliji je cilj da prui umu ivi prikaz raznih prizora, radnji i dogaaja. U stvari, reljefi, slike i mozaici rane hrianske epohe ili su predmeti oboavanja ili prikazuju biblijske prie i legende o svecima. U njima su

~229~

svi umetnikovi napori usredsreeni na jasno i razumljivo predstavljanje same radnje; na primer, na minijaturi iz Rosanskog jevanelja, koja prikazuje Judu kako vraa srebrnjake,jedanodprednjihstubovakojipodupirusvoddeliminojeodseendabise video svetenik, iako se pretpostavlja da on sedi iza stuba. Slikar je svakako vie eleo da jasno prikae svetenikov pokret odbijanja nego da da taan prikaz pojedinosti koje nemaju nikakve veze s radnjom. Pred nama je, bar u prvim fazama, jednostavna, popularnavrstaumetnostikojapomnogimcrtamapodseanaslikovnopripovedanjes Trajanovog stuba. Iako popularan u vreme svog nastanka, taj stil se u Rimu poeo sve vie upotrebljavati u zvaninim umetnikim delima, tako da se rana hrianska umetnost, prvobitno usklaena s ukusom niih klasa, razlikovala od umetnosti drutvene elite vie po svom kvalitetu nego po svojim tenjama. Naroito su skoro sve slikeizkatakombimoralebitideloprostihzanatlija,amateraimazalakojisusvojposao obavljali s vie verskog ara nego stvarnog talenta; ali opadanje ukusa i tehnike moe sevidetiiuumetnostistarihobrazovanihklasa. Pred nama je prekid u istorijskom toku slian onom iz naeg vremena kada je impresionizam bio naputen i zamenjen ekspresionizmom; umetnost Konstantinovog doba u poreenju s umetnou ranog carstva izgleda isto onako sirova kao Ruoove slike u poreenju s Maneovim. Obe ove istorijske promene nastale su iz promene u oseanjima jednog gradskog, kosmopolitskog drutva kome je kapitalizam podrio i poslednjeostatkesolidarnostiisada,muenstrahomodpropasti,poinjedaseuzdau pomonatprirodnihsila.Takvodrutvokojeiviuatmosferineposredneopasnostitei da pokae vee interesovanje za novu duhovnu sadrinu nego za usavravanje starih oblika. U kasno rimsko doba ta atmosfera nije nita manje vidljiva u paganskoj nego u hrianskojumetnosti;jedinarazlikajebilautometosudelanamenjenaplemenitimi imunim Rimljanima jo uvek bila ostvarenja pravih umetnika koji verovatno nisu bili voljni da rade za uboge skupove hriana. ak i da nisu imali nita lino protiv hrianskih shvatanja i da su bili spremni da rade za malu nagradu ili besplatno, oni ipak ne bi bili raspoloeni da rade za hriane koji su od njih zahtevali da se potpuno odreknu prikazivanja paganskih boanstava ustupak koji verovatno ne bi uinio nijedanumetnikodugledailipoloaja. Naunici koji potopoto ele da u najrarnijoj hrianskoj umetnosti otkriju metafiziki pogled na svet srednjeg veka tumae sve oigledne nedostatke te umetnosti u poreenju s klasinom umetnou samo kao posledicu svesnog i namernog izbora; drei se Riglove teorije ,umetnike namere' (Kunstwollen) oni na svaki neuspeh sposobnosti imitativnog izraavanja gledaju kao na duhovni dobitak i znak progresa. Kad god izgleda da jedan stil ne moe da rei neki problem oni polaze od principa da treba ispitati da li je taj stil zaista imao za svrhu reavanje problema o komeseradi. Taj princip je nesumnjivo jedna od najplodnijih ideja u doktrini umetnike namere; njegova vrednost, meutim, jeste vrednost radne hipoteze i ne bi ga trebalo primenjivativanodgovarajuihgranica;oiglednojebesmislenotumaitigatakoda se porie svaka mogunost jaza izmedu umetnikove namere i njegovih sposobnosti za

~230~

njeno izvrenje. Takav jaz je neosporno postojao u ranoj hrianskoj umetnosti. Ono to se u njoj hvalilo kao namerno uproavanje, majstorska koncentracija ili svesno idealizovanje i pojaavanje stvarnoga, u sutini je esto samo nesposobnost i siromatvo, samo primitivno vrljanje i bespomona neumenost da se prirodni oblici prikaupravilno. Rana hrianska umetnost savladala je tu nesposobnost i nezgrapnost tek posle Edikta o toleranciji kada je postala zvanina umetnost drave i dvora, aristokratskih i obrazovanih krugova. Tada ona ak ponovo stie na primer, u apsidalnom mozaiku Crkvesv.Pudenciananetoodoneistekalokagatijekojuje,nemnogoranije,usvojoj mrnji prema klasinom oslanjanju na ula odluno odbacila. Uenje da samo dua moebitilepa,doktelo,kaoisvedrugematerijralnestvari,morabitirunoiodvratno, potisnuto je posle priznavanja hrianstva bar za izvesno vreme u pozadinu. Crkva, sada bogata i snana, prikazuje Hrista i njegove uenike kao velianstvene i dostojanstvene osobe, upravo kao da su istaknuti Rimljani, carski guverneri ili uticajni senatori.Uodnosunaantikavremenataumetnostpredstavljajomanjunovinunego hrianska umetnost iz prva tri veka. Nju treba pre obeleiti kao prvu od onih renesansa koje su se neprekidno javljale tokom celog srednjeg veka i koje od sada nadaljepostajustalnimotivuistorijievropskeumetnosti. Tokom prvih nekoliko vekova hrianske ere ivot u Rimskom Carstvu je gotovo nepromenjen nastavio da se kree istim privrednim i drutvenim tokom i zasnivao se naistimtradicijamaiustanovamakaoiranije.Potosuoblicisvojine,organizacijarada, izvori obrazovanja i metodi uenja ostali praktino neizmenjeni, bilo bi neobino da je dolodonekenaglepromeneuvladajuojkoncepcijiumetnosti. Moe se rei samo to da je usmeravanje ivota u novom pravcu podrilo prvobitno jedinstvo oblika antike kulture, ali ti oblici su jo uvek ostali jedino raspoloivo izraajno sredstvo kojim se umetnik morao sluiti ako je eleo da bude shvaen. Ni hrianska umetnost nije imala nita drugo na raspolaganju i sluila se tim oblicima, kao to se ljudi slue jezikom, ne zato to je elela da ih sauva nego samo zato to su ,bilipriruci'.Starinainiizraavanja,kakoseestodeavasdavnostvorenimoblicimai ustanovama,nadivelisuduhkojiihjestvorio.Jodugopotojeduhovnisadrajivota postaohrianski,ljudisuseizraavaliuoblicimaantikefilosofije,poezijeiumetnosti. Tako je u hrianskoj kulturi od samog poetka postojalo neslaganje kakvo se ne moe nai u staroistonim ili grkorimskim kulturama u kojima su oblik i sadrina nastali i razvijali se pari passu1; hrianski pogled na svet, s druge strane, sastojao se delimino od novog, jo uvek nediferenciranog psiholokog stava a delimino od misaonih oblika jednerafinirane,kakointelektualnotakoiestetskiprezrelekulture. Novi hrianski ideal ivota u poetku nije izmenio spoljne oblike umetnosti, ali je
1

Istovremeno.Prev.

~231~

izmenio njenu drutvenu funkciju. U antikom svetu umetniko delo je imalo prvenstveno estetski znaaj, dok je za hriane njegov znaaj bio sasvim drukiji. Prvi elemenat antikog, duhovnog naslea koji se izgubio bila je nezavisnost kulturnih oblika. Po srednjovekovnom miljenju religija ne moe tolerisati umetnost kao neto to ima prava da postoji radi sebe i nezavisno od vere nita vie nego to moe tolerisatinezavisnunauku. Kao sredstvo crkvenog vaspitanja umetnost je vredela vie nego nauka, bar tamo gdejesvrhabilavrenjeuticajanatoveibrojljudi.VejeStrabonrekao:,Picturaest quaedamlitteraturailliterato',2aDurandovogeslojejouvek,Picturaetornamenatin ecclesia sunt laicorum lectiones et scripturae'3. Po miljenju ljudi iz ranog srednjeg veka, umetnost bi bila suvina kada bi svako bio u stanju daita i prati apstraktni tok rezonovanja; na umetnost se u prvo vreme gledalo samo kao na ustupak neukim masamakojetakolakopotpadajupoduticajulnihutisaka.Ona,svakakonijesmelada prua obino uivanje za oko kao to kae sv. Nil. U poreenju s antikom umetnou, pouni karakter je najtipinija crta hrianske umetnosti; Grci i Rimljani su seprilinoestosluiliumetnoukaopropagandnimsredstvom,alionazanjihnikada nijebilaobinoglasilodoktrine.Utompogleduputeviserazlilazeodsamogpoetka. SvedopetogvekairaspadanjaZapadnogCarstvanaumetnikimoblicimanevidise nikakvakorenitapromena. Stari rimski ekspresionizam sada se razvija u stil, transcendentalne izjave. Oslobaanje umetnosti od stvarnosti sada je potpuno; dosledno odbacivanje svake namere da se reprodukuje stvarnost ide tako daleko da to esto podsea na geometrijsku umetnost rane Grke. Kompozicija slike je ponovo podreena principu dekorativnog rasporeda, koji meutim vie ne izraava prosto estetsko svojstvo ritma, ve neki vii plan, neku harmoniju sfera. Umetnici se vie ne zadovoljavaju istom dekorativnou, podjednakim razmakom izmeu figura, simetrinim rasporedom grupa, ritmikom ravnoteom pokreta, prijatnim slaganjem boja; takvi principi kompozicije imaju uvodnu i podreenu ulogu u novom sistemu kakav se konano pojavljuje u brodu Crkve santa Maria Maore. Ovde se prizori dogaaju u nekoj posebnoj sredini bez svetlosti i vazduha, u prostoru bez dubine, perspektive i atmosfere, s ravnim, bezoblinim figurama koje su bez teine i senki. Potpuno je naputen svaki pokuaj da se stvori iluzija dosledne prostorne celine; figure uopte ne delujujednanadruguiodnosimeunjimasuistoidealni. Onepostajudalekoukoenijeibeivotnije,aistovremenoidalekodostojanstvenije, produhovljenije,udaljenijeodivotaiodovezemlje.Veinasredstavapomoukojihse postiu ti efekti, na prvom mestu smanjenje prostorne dubine, ravni i frontaini izgled
2 3

Slikajeknjiganepismenih.Prev. Crkveneslikeiukrasisuknjigeispisisvetovnihljudi.Prev.

~232~

figura, ekonominost i jednostavnost crtea, bila su poznata kasnorimskoj i rano hrianskojumetnosti;alisadasesvatasredstvasjedinjujuiobrazujuelementejednog naroitog novog stila. Ovi elementi su ranije nalaeni odvojeno, ili su bar primenjivani samoakojeizgledalodaihzahtevanekaodreenasituacija,iuveksubiliuotvorenom i nereenom sukobu s naturalistikim tradicijama i oseanjima; ovde je, meutim, bekstvoodsvetaupunojmeriostvarenoisvejehladna,kruta,beivotnaformamada nadahnuta vrlo snanim i vrlo neophodnim ivotom koji se ostvaruje kroz smrt telesnog Adama i buenje novog duhovnogoveka. U svemu tome odraavaju se rei sv. Pavla: ,Ja ivim, ali ne ja ve Hrist ivi u meni'. Antiki svet i njegovo uivanje u ulima sada su odbaeni; stara slava je nestala; carski Rim je u ruevinama. Crkva slavi svoju pobedu, ne u duhu rimskog plemstva ve u znaku jedne moi koja navodno nije od ovog sveta. Tek sada, kada je crkva apsolutni gospodar, ona stvara umetniki stil kojinemagotovonikakvevezesastilomantikogsveta.

~233~

ISTORIJAUMETNOSTI

JansonH.W.,Istorijaumetnosti,Beograd,str.185194

1.ISLAMSKAUMETNOST
Neverovatna brzina kojom se islam irio na Bliskom istoku i u severnoj Africi ostaje jedna od najzadivljujuih pojava u svetskoj istoriji. Samo u toku dve generacije nova vera osvojila je veu teritoriju i vei broj vernih nego hrianstvo za tri stolea. Kako je bilo mogue da jedna skupina polucivilizovanih pustinjskih plemena iznenadno provali s Arabljanskog poluostrva i nametne svoju versku i politiku vlast stanovnitvu koje ih je daleko premailo po broju, bogatstvu i kulturnom nasleu? Da su ona imala prednost iznenaenja, veliku ratniku vetinu i fanatinu volju za pobedom, da su i vizantijska i persijska vojna mo bile u opadanju sve je to bilo dovoljno esto naglaavano. Ove srene okolnosti mogu objasniti poetne uspehe Arabljana, ali ne i trajnuprirodunjihovihosvajanja. Ono to je poelo kao trijumf snage, pretvorilo se u trijumf duha kada je islam stekao odanost miliona preobraenika. Oigledno nova vera je zadovoljavala potrebe ogromnog mnotva naroda mnogo potpunije nego ijedna druga religija helenizovanog Orijenta. Za mnoge od svojih bitnih elemenata islam duguje judaistikohrianskoj tradiciji. Re islam znai pokornost; muslimani su oni koji se pokoravaju volji Alaha, jedinog i svemogueg boga, kao to je to otkriveno Muhamedu u Koranu, islamskoj svetoj knjizi. Koran mnogo tota pozajmljuje iz Biblije i ubraja starozavetne proroke, kao i Hrista, meu Muhamedove prethodnike. Njegovo uenje obuhvata strani sud, raj i pakao, anele i avole. Po etikim zapovestima islam je takoe slian sa judaizmom i hrianstvom. S druge strane, u islamu nema rituala zaije bi vrenje bilo potrebno svetenstvo; svaki musliman ima pristup Alahu, a ono ega treba da se pridrava veoma je prosto molitva u odreeno doba dana (nasamo ili u damiji), pruanje milostinje, post i hodoae u Meku. Po Muhamedu svi pravoverni su braa, lanovi su jedne velike zajednice. Za ivota Muhamed je bio njihov vo, ne samo u verskom smislu ve i u svetovnim poslovima, tako da je potomstvu zavetao veru koja je bila, isto tako, i nov obrazac drutva. Tradicija da i versko i politiko vostvo bude u rukama jednog jedinog zapovednika ostala je i posle prorokove smrti. Njegovi naslednici bili su kalifi, Muhamedovi izaslanici, ije je pravo na vlast poivalo na postavcidasuvodiliporekloodprorokoveporodiceilinjegovihprvihpristalica. Specifina odlika islama i jezgro njegove ogromne privlanosti jeste meavina etnikih i univerzalnih elemenata. Kao i hrianstvo i islam je otvarao svoje redove svima,podvlaeibratstvovernihpredbogom,bezobziranarasuikulturu.Alije,kaoi judaizam, bio nacionalna religijavrsto usredsreena u Arabiji. Arabljanski ratnici pod

~234~

prvimkalifima,kojisukrenulidaosvojezemljuzaAlaha,nisuoekivalidaenevernike preobratiti u islam. Njihov cilj je bio samo da vladaju, da nametnu drugima pokornost jer oni su se smatrali slugama jedinog pravog boga. Oni koji su hteli da steknu ovaj privilegovani status morali su postati priroeni Arabljani. Morali su ne samo da naue arapski da biitali Koran (kako je Alah odabrao taj jezik da njim govori, njegove rei se nisu smele prevoditi na druge jezike), ve i da prihvate drutvene, zakonske i politike norme muslimanske zajednice. Posledica toga je to Arabljani nikad nisu bili u opasnostidaihapsorbujestanovnitvooblastinadkojimasuvladali. Naprotiv, oni su apsorbovali pokorene narode, kao i njihovo kulturno naslee, koje suspretnoprilagoavalizahtevimaislama. U umetnosti ovo naslee je obuhvatilo ranohrianski vizantijski stil s odjecima helenistikih i rimskih oblika, kao i umetnike tradicije Persije (v. str. 66). Preislamska Arabija nije doprinela nita osim to je dala lepo ornamentalno arapsko pismo. Naseljena preteno nomadskim plemenima, nije imala monumentalne arhitekture, a vajani likovi lokalnih boanstava pali su pod udar Muhamedove zabrane idolopoklonstva. Kao i najstarije hrianstvo islam prvobitno nije postavljao nikakve zahteve likovnim umetnicima. Prvih pedeset godina posle Prorokove smrti muslimanima je za molitvu posluila crkva, persijska dvorana sa stubovima, pa,ak, i pravougaoni prostor ograen plotom ili jarkom. Jedini element koji je bio zajedniki ovim improvizovanim damijama bilo je obeleavanje qible (pravca u kome su muslimani okrenuti pri molitvi). Strana okrenuta Meki morala je biti obeleena kolonadom ili, bar, ulazom koji je bio postavljen na suprotnu stranu. Meutim, krajem VII veka muslimanski vladari, sada uvreni na osvojenim teritorijama, poeli su podizatidamijeipalatevelikihrazmerakaovidljivesimbolesvojemoi,atrebalojeda nadmaepreislamskegraevinepodimenzijamaisjaju.Tiranispomenicimuslimanske arhitekture veinom se nisu ouvali u prvobitnom obliku. Ona njihova reenja i dekoracije, koje su poznate, pokazuju da su ih gradili zanatlije iz Egipta, Sirije, Persije pa, ak, i Vizantije. Oni su gradili u stilu u kome su bili odgojeni. Jasno odreena islamskatradicijaiskristalisalasetektokomVIIIveka. TakosuzidoviVelikedamijeuDamasku,sagraene706715.godineunutarjednog rimskog svetilita, prekriveni izvanrednim mozaicima od stakla vizantijskog porekla. Sauvani ostaci, kao to je iseak reprodukovan na slici 292, su samo perspektivni pejzaiiarhitekturaraskonouokvireniornamentalnimborduramanazlatnojpozadini. Nita slino nije poznato u vizantijskoj umetnosti, ali je njihov stil oigledno odblesak iluzionizma koji nam je poznat iz pompejskog slikarstva. Kako seini, stare tradicije su se mnogo lake ouvale u provincijama Vizantijskog carstva na Bliskom istoku nego u Evropi. Kalif alValid, koji je sagradio damiju, verovatno je rado prihvatio ove helenistikorimske motive tako razliite od simbolinih i narativnih hrianskih mozaika. Jedan neto kasniji arapski pisac pominje da je u zemlji bilo puno crkava oaravajue lepih i poznatih po svom sjaju", a da je Velika damija u Damasku bila podignuta zato da bi nadmaila u lepoti ostale. Datum graenja ogromne pustinjske palate u Mati (u dananjoj Kraljevini Jordanu) bio je predmet mnogih rasprava. Lako

~235~

emo razumeti zato, jer stil dekoracija na fasadi (sl. 293) vodi poreklo iz raznih preislamskih izvora. Prema najpouzdanijim izvorima, palatu je sagradio jedan od al Validovihnaslednika,verovatnooko743.godine. ipkasti ornamenti i karakter biljnih motiva mnogo podseaju na vizantijski arhitektonskiornarnent(upor.sl275),avarijacijeusamomraduukazujunatodasuga izvodile zanatlije iz raznih provincija nekadanje vizantijske oblasti na Bliskom istoku. Tuje,meutim,prilinoizraenaipersijskakomponenta,okojojsvedoekrilatilavovii sline mitske ivotinje poznate sa sasanidskih tkanina ili radova u metalu (v. sl. 96). S druge strane, geometrijski okvir od izlomljenih cikcak linija i rozeta jednolino se ponavlja itavom irinom fasade, to nagovetava ukus za simetrine apstraktne uzorkekarakteristinezamuslimanskuumetnost. Jedan upeatljiv primer arhitektonskih poduhvata prvih kalifa, monumentlinih razmera i graenih neverovatnom brzinom, jeste Velika damija u Samari (na Tigru, severozapadno od Bagdada), sagraena pod alMutavakilom 848852. godine. Samo snimak iz vazduha (sl. 294) moe da doara njene ogromne dimenzije, po kojima je najvea damija na svetu. Bitne karakteristike osnove (sl. 295) tipine su za damije ovogperiodapravougaonik,ijajedinovskaosaupravljenanajugkaMeki,obuhvata dvorite okrueno brodovima koji se pruaj u prema qibli, ija je sredina obeleena malom niom, mihrabom. Na suprotnoj strani je minare, kula sa koje glas mujezina poziva verne na molitvu. (Ova karakteristika razvila se iz kula na ranohrianskim crkvama u Siriji, koje su, moda, imale uticaja i na crkvene zvonike srednjovekovne Evrope.) Povrina Velike damije obuhvata vie od 4.000 m2 preko 40 ari, odega je preko 22 ara bilo pokriveno drvenim krovom koji je leao na 464 nosaa. Ovi sada vie ne postoje, kao ni mozaici koji su nekada pokrivali zidove. Ali ono to najvie privlai oko jeste minare, spojeno sa damijom jednom rampom. Njegovo smelo i neuobiajeno reenje, sa spiralnim stepenitem koje vodi do platforme na vrhu odraz je zigurata stare Mesopotamije, kakva je bila uvena Vavilonska kula (v. str. 5152), kojajeutodobabilaprilinodobroouvana.DanijealMutavakileleodaobjavisvetu da je carstvo kalifa naslednik imperije starog Bliskog istoka? Da bismo stekli izvesnu predstavu o utisku koji je ostavljala unutranjost Velike damije u Samari, moramo prizvati u pomo damiju u Kordovi u paniji, zapoetu 786. godine. Iako je bila pregraena za hrianske potrebe posle ponovnog osvajanja grada 1236. godine, ona je sauvala svoj islamski karakter. Osnova (sl. 296) je prvobitno bila zamiljena kao jednostavnija verzija tipa koji smo ve upoznali u Samari, samo to su se brodovi zavravali na strani qible. Pola veka kasnije, damija je bila proirena tako to je produena duina brodova. Brodovi su bili produeni jo jednom, 961965. godine, a dvadeset godina kasnije dodato je jo osam brodova na istonoj strani, jer rena obala nijedozvoljavaladaljeirenjesjunestrane.Ovistadijumiilustrujuprilagodljivkarakter osnovenajstarijihdamija,kojijeomoguavaodaseuetvorostruiveliinasvetilitaa daseneodstupiodosnovnogobrasca.Kadseueudamiju,ugledasejednanaizgled beskrajnaumastubovaisamosmerbrodovaupuujenastranuqible.Svetilitejebilo pokriveno drvenim krovom (danas zamenjen svodovima) koji se oslanjao na dvostruke

~236~

arkade upadljivog i ivopisnog oblika (sl. 297). Nii lukovi su potkoviasti, a to je oblik koji se katkada javlja u arhitekturi Bliskog istoka preislamskog perioda, koje je muslimanska arhitektura prisvojila i preinaila na svoj nain. Oni se uzdiu sa kratkih vitkih stubova kakvi su nam poznati iz rimskog i starohrianskog doba. Meutim, ti stubovi takoe podupiru kamene nosae drugog niza lukova. Da li je ovo postavljanje jednognadrugibilapraktinaneophodnost?Jer,kakoizgleda,arhitektakojijeotpoeo gradnju damije u najbrem tempu morao je iskoristiti suvie kratke stubove neke ranije graevine. Ako je tako, on je to uinio na najbolji mogui nain, jer je postigao mnogo laki i vazduastiji utisak nego to bi to bilo mogue sistemom jednostrukih lukovainosaa.DaljarazradaistogsistemasreeseudamijiCapilladeVillaviciosa(sl. 298), u zasvoenoj odaji na severnoj strani od mihraba, koja potie iz kampanje graenja961965.godine.Ovdesulukovisapodeocimanatrisprata,isprepletenitako da stvaraju sloenu ornamentalnu pregradu. Svod je izveden sa jo vie mate; osam tankih lukova ili rebara ukrstaju se iznad kvadratne osnove i dele svod na mreuelija. Pouno je uporediti prostorni utisak damije u Kordovi s utiskom vizantijske arhitekture: kod ove druge s prostorom se uvek postupa kao sa zapreminom, on ima jasnoodreenoblik,doksuuKordovinjegovegranicenamernozamagljene,takodaga doivljavamo kao neto nepostojano, neogranieno i tajanstveno. Isto to je i u damiji Capilla de Villaviciosa: povrine i upljine ne dozvoljavaju da se zidovi ili svodovi osete kaopovezanepovrine.Prostorovdeliinaotvorenukrletku,kojajepregraenaaipak nijeodvojenaodsvojeokoline. Ovaj karakteristino mavarski (severnoafriki i panski) stil dosee svoj poslednji stadijum savrenosti u palati Alhambra u Granadi, poslednjem islamskom uporitu na Iberskom poluostrvu u poznom srednjem veku. Njen najraskoniji deo, Dvorite lavova i prostorije oko njega, bio je sagraen 13541391. godine (sl. 299). Sada su stubovi postali vitkiji, kao cvetne stabljike. Oni nose raskone lukove izvanredno sloenog oblika useene u zidove, koji kao da se sastoje samo od pauinastog ornamenta. Na unutranjim povrinama (sl. 300) je ista ipkasta dekoracija od arabeski izvedena u pastelno obojenom trukomalteru ili keramikim ploicama. U bezgranino arenilo motiva ukljuene su i trake s natpisima, ali je sve to ukroeno simetrijom i redom punimritma.Utisakjedalekobogatijinego onaj togaostavljafasadau Mati,ali,kad se pogleda unazad, vidi se da su ova dva spomenika, koja razdvajaju est stolea i itava ekspanzija u oblasti Sredozemlja, jasno vezana za jedno isto oseanje za oblik. Mavarski svodovi proli su kroz slinu evoluciju: rebra u damiji Capilia de Villaviciosa iezla su iza reetke sainjene od mnogobrojnih elija uokvirenih siunim lukovima koji vise sa tavanice kao stalaktiti. Nije udno to se Alhmbra u romantinoj mati ZapadaouvalakaoolienjeudaizHiljaduijednenoi. Poev od X veka pa nadalje Turci Selduci postepeno su napredovali na Bliskom istoku. Tu su prihvatili islam, potinili svojoj vlasti najvei deo Persije, Mesopotamije, Sirije i Svetu Zemlju i krenuli u ofanzivu protiv Vizantijskog carstva u Maloj Aziji. Za njima su u XIII veku doli Mongoli Dingiskana u ijoj su se vojsci borili Mameluci (narod srodan Turcima) i otomanski Turci. Otomanski Turci su ne samo sruili

~237~

Vizantijsko carstvo osvojivi Carigrad 1453. godine ve su okupirali iitav Bliski istok i Egipat i tako postali najvea sila u muslimanskom svetu. Sve vee uee turskog elementa u islamskoj civilizaciji ogleda se u novom tipu damija koji se iri prema zapadu. To su medrese stvorene u Persiji pod Selducima u XI veku. Najimpozantniji primer je Medresa sultana Hasana u Kairu, graena kad i Alhambra, alisasvim drukija po koncepciji. Njen glavni i najistaknutiji deo je etvrtasto dvorite (sl. 301) sa edrvanom u sredini. Sa svake strane ovog dvorita otvara se po jedna pravougaona zasvoena dvorana. Ona koja se nalazi na strani okrenutoj Meki, vea je od ostale tri i sluikaosvetilite. MonumentaInerazmereovihdvoranakaodasuodjekarhitekturepalatasasanidske Persije (v. sl. 95), dok je geometrijska jasnoa itavog reenja, naglaena strogim zidnim povrinama, turski doprinos koji e se kasnije sretati. Ona predstavlja jednu koncepciju arhitektonskog prostora koja je dijametralno suprotna koncepciji arapskih damija s mnogo redova stubova. Pripojen Medresi sultana Hasana sa strane okrenute Meki,nalazisesultanovmauzolej,velikakockastagraevinaskupolom(sl.302). Ovakvi nadgrobni spomenici bili su nepoznati u ranom periodu islama; oni su bili pozajmljeni sa Zapada (v. str. 160) u IX veku i bili su osobito omiljeni meu mamelukim sultanima u Egiptu. Kupola u naem primeru vodi poreklo od vizantijskih kupola. Najuveniji mauzolej islamske arhitekture jeste Tad Mahal kod Agre (sl. 303). SagradiogajetrivekakasnijeodovihspomenikajedanodmuslimanskihvladaraIndije, ah Dahan, kao spomenik svojoj eni. On je bio iz dinastije Mogula, koja je dola iz Persije, pa osnovna slinost Tad Mahala sa mauzolejem sultana Hasana manje iznenauje nego to se to misli na prvi pogled. Istovremeno, ovakvo poreenje naglaava osobine koje Tad Mahal ine remekdelom svoje vrste. Masivnost kairskog mauzoleja, s njegovim istaknutim vencem i vrsto postavljenom kupolom, ustupila je mesto lakoj eleganciji koja ima slinosti s Alhambrom. Beli mermerni zidovi, sa dubokim niama punim senki, izgledaju tanki kao hartija, skoro providni, a itava graevina ostavlja utisak kao da jedva dodiruje tle i kao da visi o kupoli koja lii na balon. Atmosfera pesnikog sanjarenja u velikoj meri pojaana je okvirom dugo vetako jezero u kome se graevina ogleda, oivieno tamnozelenim bunovima, istie hladnubelinuvelikogpaviljonanazaistavelelepannain. Uvrstivi se u Maloj Aziji, otomanski Turci stvorili su trei tip damije, ukrtajui selduku medresu i vizantijsku crkvu s kupolom. Meu najranije i najudnije rezultate ovog procesa spada drvena kupola damije u Ulu u Erzerumu (v. sl. 621 a), koja je uspeno izdrala zemljotrese koji suesta pojava u ovoj oblasti. Turci su prema tome, kadsuuliuCarigrad,bilidobropripremljenidaocenelepotuSv.Sofije. Onajenanjih ostavila tako snaan utisak da se njeni odjeci javljaju na mnogim damijama sagraenim u ovom gradu i na drugim mestima posle 1453. godine. Jedna od najimpresivnijih, damija sultana Ahmeda I, potie iz 16091616. godine (sl. 304306). Njena osnova je razraenija i pravilnija od osnove Sv. Sofije. Osnova je kvadrat sa

~238~

glavnom kupolom, uz koju se prislanjajuetiri polukupole, umesto dve, a na uglovima su etiri manje kupole kraj minareta. Stupnjeviti niz ovih kupola obraen je s izvanrednom logikom i geometrijskom tanou, tako da je spoljanost ove damije mnogo skladnija nego spoljanjost Sv. Sofije. Tako prva polovina XVII veka, kada su sagraene Tad Mahal i damija Ahmeda I, oznaava poslednje cvetanje muslimanske arhitekture. Prenegotoseupustimouraspravljanjeoislamskomslikarstvuivajarstvumoramo shvatiti muslimanski stav prema slikanim predstavama. On je esto bio povezivan sa shvatanjemvizantijskihikonoboraca,ali,meunjimapostojeznaajnerazlike. lkonoborci su, kao to se seamo, bili protivnici svetih slika (to jest, slika verskih linosti), a ne i protivnici predstavljanja likova samih po sebi. I Muhamed je osudio idolopoklonstvo.JedanodnjegovihprvihinovaposlepobedonosnogpovratkauMeku 630.godinebiojetojepreuzeoKa'bu(unasaba),jednoprastaroarapskosvetilite,i odatle uklonio sve idole tamo zateene. Oduvek se smatralo da su u pitanju statue, a Koran izriito kae da su statue dela Satane, dok se slikarstvo i figuralne predstave uopte ne pominju. Muhamedov stav prema slikarstvu izgleda da je bio neodreen. Jedan stari arapski izvor izvetava nas kako je 630. godine u Ka'bi bilo i zidnih slika sa religioznim(kakoizgledabiblijskim)temama.Prorokjenarediodasesveunite,izuzev slike Marije s malim Hristom, koju je on lino zatitio. Ovaj dogaaj, kao i to to nije bilo nikakvog raspravljanja o ovoj temi u najstarijoj muslimanskoj teologiji nagovetavaju da slikane predstave svetih nisu uopte predstavljale ozbiljan problem za Muhameda i njegove neposredne naslednike. Kako u Arabljana nije postojala slikarska tradicija, to je islamsko religiozno slikarstvo moglo biti stvoreno samo pozajmicama iz tuih izvora, a takav razvoj nije bio verovatan ukoliko ga vlasti nisu podsticale. Ove su mogle sebi da dozvole izvesno ispoljavanje ravnodunosti, a, povremeno, ak i izvesnu trpeljivost prema svetim slikama drugih vera (Muhamed je moda spasao od unitenja Bogorodicu s Hristom da ne bi povredio oseanja nekadanjih hriana meu njegovim sledbenicima). Ovo pasivno ikonoborstvo nije spreilo Arabljane da prime likovnu umetnost koja nije bila verskog karaktera, a na kojusunailiunovoosvojenimteritorijama.Sigurnojedasusegrozilistatuasvihvrsta, ali su se helenistiki slikani pejzai mogli uneti u damije (v. sl. 292), a sasanidske ivotinje nalaze se, tu i tamo, izmeu reljefa na palati Mata (v. sl. 293). U ruevinama jedne druge palate, savremene sa Matom otkriveni su i fragmenti fresaka s ljudskim figurama. Tek od 800. godine nalazi se u muslimanskoj verskoj knjievnosti osuda figuralnih predstava, moda pod uticajem istaknutih preobraenih Jevreja. Glavna opasnost sada nije od idolopoklonstva, ve od ljudske uobraenosti: ako umetnik slika iva bia, bespravno prisvaja sebi stvaralaki in koji je rezervisan samo za boga, jer jedinoonmoedaudahneduuivimstvorovima. Dakle, teorijski, islamski zakon je zabranjivao bilo kakve ljudske ili ivotinjske figuralne predstave. Ali, u praksi zabrana se odnosi samo na likovnu umetnost monumentalnih razmera namenjenu javnosti. Izgleda da je postojalo jedno veoma rasprostranjeno ubeenje, osobito na dvorovima kalifa i drugih muslimanskih velikaa

~239~

gde se negovala rasko, da su slike ivih bia bezopasne ako ne bacaju senku, ako su malih dimenzija ili se nalaze na predmetima svakodnevne upotrebe kao to su tepisi, tkanine, grnarija. Tako su se, kao posledica ovog shvatanja, ljudske i ivotinjske figure sauvale u ovoj umetnosti, ali se pokazivala sklonost da se svedu na dekorativne motive, sutinski nita vanije od geometrijskog ili biljnog ornamenta. Moramo se takoesetitidajeovatendencijapredstavljalavekovnutradiciju.Narodikojisustvorili muslimansku civilizaciju, Arabijani, Persijanci, Turci i Mongoli, voleli su bogato ukraene predmete, koji su se mogli prenositi zajedniko naslee iz nomadske prolosti(v.str.62).Islamje,dakle,samopogodovaoukusukojiimjebiouroen.Kada su se tehnike nomadske umetnosti ilimarstvo, rad u metalu i koi udruile s repertoarom oblika i materijala koji je bio akumuliran radom zanatlija Egipta, Bliskog istoka i grkorimskog sveta, dekorativne umetnosti islama dostigle su takav sjaj kakav nije postojao ni pre ni posle toga. Nekoliko primera na naim ilustracijama mogu da nam pokau tek najslabiji nagovetaj njihove beskrajne raznolikosti. Posebno je karakteristino to to se dobar deo najlepih primeraka nalazi po crkvama i dvorcima zapadneEvrope.Bilodasedonjihdolopoklonomilitrgovinom,bilodasubilikrstaki ratni plen,uvani su tokom srednjeg veka kaoudesni primerci matovitog zanatstva i esto podraavani. Takav komad je vezeni krunidbeni ogrta normanskih kraljeva (sl. 308), koji su islamske zanatlije u Palermu napravile za Rogera II Sicilijanskog 1133 1134. godine, pola veka poto su Normani oteli ovaj grad muslimanima (koji su ga drali 241 godinu). Simetrini raspored dva lava koji napadaju kamile s obe strane simbolinogdrvetaivotajestemotivijiuzoridoseuhiljadamagodinaunazad,ustari Bliski istok (upor. sl. 88), Ovde su ivotinje, nekada prikazivane kao krvoedne, sada prikazane s izvanrednim smislom za stilizaciju, upisane u iseke od etvrtine kruga i popunjene raznim ornamentima. Ovaj drugi element ih vezuje s nekom bronzanom ivotinjom sainjenom pedeset godina kasnije u sasvim drugom kraju muslimanskog sveta, severoistonoj Persiji (sl. 307). Ona sigurno baca senku, i to pozamanu, ako emo pravo, poto je visoka skoro 90 cm. To je, u stvari, jedan od najveih komada slobodne skulpture u celom islamskom svetu, Pa, ipak, njen posebni karakter teko bi opravdao naziv statue ivotinje. To je u osnovi sud, kadionica, iji se oblik pribliava obliku ivotinje; ono to taj oblik predstavlja izgleda da je sekundarno i sluajno. Ne bismo mogli rei koja bi ovo ivotinja trebalo da bude; da je sauvan samo jedan deo, moglibismo,ak,iposumnjatidaliuoptenetopredstavlja,tolikojeteloapstraktnoi stilizovano. Predmet postaje ivo stvorenje tek kada pone da slui svojoj nameni; ispunjena zapaljenim tamnjanom, dok joj plamen i dim izlaze kao dah, ivotinja je mogla naivnom gledaocu izgledati zastraujue realna. Selduki knez, ija je ona, verovatno, bila svojina uivao je u predstavi ovog polusmenog a poludemonskog uvarakogajemogaodaoivikadgodjehteo. Sudbina slikarstva u muslimanskom svetu izmeu VIII i XIII veka ostaje za nas skoro potpunonepoznata.Takojemalosauvanoizonihpetvekovaposledamaskihmozaika da bismo, moda, mogli doi u iskuenje da pretpostavimo da slikarski izraz za vreme islamauoptenijepostojaodaknjievniizvorineiznosepotvrdeosuprotnom.Pa,aki tako izgleda jasno da su slikarsku tradiciju odravali u ivotu ne muslimani ve slikari

~240~

koji su pripadali drugim verama. Katkada su vizamijski umetnici radili za arabljanske vladare, a hrianske crkve na istoku, koje su se sauvale u okviru muslimanskog carstva, sigurno su meu svoje verne brojale i mnoge slikare koje su mogli koristiti i muslimanski pokrovitelji umetnosti. Ali kakve li su to slike eleli muslimani? Moemo pretpostaviti da je postojala, viemanje, neprekidna potranja za ilustrovanjem naunih tekstova. Arabijani su nasledili takve rukopise od Vizantinaca na Bliskom istoku,i,kakosuivobilizainteresovanizagrkunauku,onisuihprevodilinasvojjezik. To je znailo da je isto tako trebalo kopirati i ilustracije jer su i one sainjavale bitan deo sadrine, bilo da je u pitanju apstraktni dijagram, bilo da su u pitanju slike sa predstavama(kaouzoolokim,medicinskimilibotanikimraspravama). Meu najstarijim islamskim iluminiranim rukopisima znamo i za dela ovakve vrste, premdanijednonemoemostavitiuvremepre1200.godine.Naprimer(sl.309)jeiz jednog arapskog prevoda, potpisanog i datovanog u 1224. godinu, Dioskoridovog dela De materia medica. On prikazuje grkog lekara Erazistrata zavaljenog na leaju kako raspravlja sa svojim pomonikom. (Obojica imaju oreole to je bio znak potovanja). Zanimljivojedajeuovomsluajupisarsamilustrovaorukopis,iliboljereeno,kopirao je i sliku i tekst. Najstariji izvor ove slike sigurno je bila neka kasnoantika minijatura s trodimenzionalnimfiguramauprostoru.Obliciostajustrogonapovrini,kaoipismo,a potezi pera naeg umetnika odlikuju se ritmikom sigurnou slinoj ritmu slova. Primamljiva je pretpostavka da su iluminacije rukopisa dospele u islamsku umetnost zahvaljujui pisarima koji su istovremeno bili i slikari, jer je za muslimane poziv pisara biostariuvaen. Vet kaligraf mogao je da pravi slike ako je to tekst zahtevao, a da pri tom ne misli da ga je ova uzgredna radnja obeleila kao slikara (to je bilo gnusno u oima Alaha). Bilo kako mu drago, kaligrafski stil perom crtanih ilustracija, bojenih ili ne, uskoro se pojavio u svetovnoj arapskoj knjievnosti, kao u Haririjevom Maqamatu. Ove divne prie, napisane oko 1100. godine, bile su, verovatno, ilustrovane tokom prvog stolea potosubilenapisane,jerpostojeiluminiranirukopisiHaririjapoevodXIIIveka.Crte naslici310izjednogprimerkaiz1323.godineoiglednojenastavakstilakojisejaviou sto godina starijoj ilustraciji Dioskoridovog dela. Potezi su isto tako brzi i rimtini, ali sada su mnogo slobodniji i puni izvanredne snage. Zapaanje ljudske prirode, koje na umetnik pokazuje slikajui reakciju jedanaestorice ljudi na pravdanje lukavog malog nevaljalca u sredini, tako je tano i duhovito da ga moramo smatrati za neto mnogo vienegotojezapaanjeprepisivaa. Arabljanski trgovci bili su u dodiru s Dalekim istokom i pre dolaska islama, a povremeno pominjanje kineskih slikara kod najstarijih muslimanskih pisaca ukazuje na to da su ovi dodiri doveli do izvesnog upoznavanja s kineskom umetnou. Ali, tek poslemongolskeinvazijeuXIIIvekukineskiuticajjepostaoznaajanfaktoruislamskoj umetnosti. On se najsnanije moe osetiti u persijskim iluminiranim rukopisima raenimzavladavineMongola,poevod1300. godine,kao tojeLetnjipejzanatabli u boji 16. Tri stolea ranije, pod dinastijom Sung, kineski slikari su stvorili umetnost pejzaa koja se odlikuje dubinom atmosfere i njene maglom obavijene planine i bujni

~241~

potoci davali su poetsku viziju neukroene prirode. Mongolski slikar je morao dobro poznavati ovu tradiciju; mnogi njeni bitni elementi nalaze se u njegovom delu ali pojaano ivim oseanjem za boju koje ga je nagnalo da istakne crvene i ute boje na ranojesenjem liu. Da li su takvi pejzai doprli do srednjovekovne Evrope? Nije nam poznato, ali verovatno je samo ista koincidencija to je slikarstvo pejzaa, koje je krajemantikogdobazamrlo,poelodaoivljujeupravouovovreme(v.sl.434,439). Do koje je mere ovaj uticaj obogatio i preobrazio tradiciju islamskog minijaturnog slikarstva dobro je ilustrovano scenom dvoboja dvojice ratnika u pejzau (sl. 311): to nije bojeni crte, ve jedna astoljubiva slikarska kompozicija koja ispunjava celu stranu. Pripovest koju je trebalo ilustrovati posluila je naem umetniku samo kao polazna taka; najvei deo njegovih napora usredsreen je na ambijent, a ne na akciju opisanuutekstu.Onjemoraobitivelikioboavalackineskihpejzaa,jerljupkoineno osenene stene, drvee i cvee na naoj slici jasno odraavaju da im je izvor bio na Dalekom istoku. Kompozicija se istovremeno odlikuje dekorativnou koja je izrazito islamska. U tom pogledu ona izgleda srodnija uzorku s persijskog tepiha nego vazduastojprostornostikineskogpejzanogslikarstva. Druga vana posledica uticaja Dalekog istoka, kako bi se reklo, bila je pojava religioznih tema u persijskim minijaturama. Mongolski vladari, kojima je bila poznata bogata tradicija budistike religiozne umetnosti u Indiji i Kini, nisu oseali onaj isti uas pri samoj pomisli na Muhamedove slike kao njihovi prethodnici. U svakom sluaju, scene iz Prorokovog ivota javljaju se u persijskim iluminiranim rukopisima od poetka XIV veka. Kako one nikada ranije nisu bile predstavljane, umetnici koji su ih stvarali morali su potraiti izvor nadahnua u hrianskoj i u budistikoj umetnosti. Rezultat je bila neka udna meavina elemenata koja esto ni izdaleka nije bila sjedinjena kako treba. Samo u retkim prilikama islamska verska umetnost dostie nivo koji se moe porediti s umetnostima starih religija, Takva slika je lepa minijatura na slici 312, koja prikazuje Muhamedovo vaznesenje u raj. U Koranu itamo da je Gospod uinio da njegovslugakrenenaputnou...doudaljenogmestazabogosluenjekojesmookruili blagoslovom i koje emo mu pokazati svojim znacima. Kasniji muslimanski autori dodali su razraene detalje ovom kratkom izvetaju: vaznesenje je bilo u Jerusalimu, pod vostvom arhanela Gavrila. Muhamed se uzdigao kroz sedam nebesa, gde je video svoje prethodnike, ukljuujuiAdama, Avrama, Mojsija i Hrista, i najzad je stigao pred lice Alaha. itavo putovanje je tako, izgleda, bilo zamiljeno slino putovanju Ilijinom, koji se uzneo na nebo u vatrenim kolima. Za Muhameda je, meutim, bilo reenodajejahaonanekojudesnojivotinjinazvanojburaq,kojajebilabela,manja odmazge,aveaodmagarcaikojajeimalaobrazililicekaoljudskobie;nekipisci sujojdaliikrila. Mi emo odmah poznati pretke ove ivotinje: to su krilati uvariudovita s ljudskom glavom iz Mesopotamije (v. sl. 82) i njihovi srodnici sfinge i kentauri, koji su se bili sauvali kao stilizovani motivi u velikoj meavini stilova kakva je bila islamska dekorativna umetnost, gde su leali uspavani dok ih muslimanski pisci nisu identifikovalikaoburaqe.

~242~

Na naoj minijaturi krila su svedena na prsten od perja oko buraqovog vrata, da ne bismetalisedlu.Gavrilaprateivotinjekroztamnoplavo neboposuto zvezdama;ispod njih,meurasturenimoblacimavidisenekosvetlonebeskotelo,verovatnomesec. Elementi poreklom s Dalekog istoka uoljivi su u ovoj poetskoj viziji. Nalazimo ih u zlatnim oreolima u obliku plamena iza Gavrila i Muhameda, to jeesta karakteristika budistike umetnosti; u kovrdavoj, crevastoj stilizaciji oblaka; u odelu i tipu lica anela. Ali, kompozicija kao celina ivahan pokret aneoskih slugu koje se sa svih stranastiukaProrokumnogopodseanahrianskuumetnost.Naaminijaturatako predstavljapraviijedinstvenosreansusretIstokaiZapada. Prizori kao to je ovaj javljaju se u rukopisima istorijskih i knjievnih dela, ali ne i Korana. Oigledno je da se ak ni Persijanci nisu usuivali da ilustruju neposredno Svetu knjigu, mada ili moda zato to ilustrovani primerci Biblije nisu bili nepoznati u muslimanskom svetu. Koran je ostao polje rada kaligrafa, kao to je bio od samog poetkaislama.Unjihovimrukamaarapskopismopostalojejednaveomaprilagodljiva garnitura oblika, pogodna za bezbroj razliitih dekorativnih razrada. Najbolji primeri ovakvih kompozicija su remekdela disciplinovane uobrazilje koja kao da nagovetava, nanekiudannain,apstraktnuumetnostnaegvremena.Stranicaprikazananatabliu boj i 17 koju je verovatno uradio neki turski kaligraf XV veka, daje samo jednu jedinu re: Alah. To je zaistaudo od isprepletenosti u okviru strogog niza formalnih pravila, na kome sreemo osobine lavirinta, are sa tepiha i izvesno nefigurativno slikarstvo. Vie nego i u jednom drugom pojedinanom predmetu, u njemu je saeta sutina islamskeumetnosti.

~243~