M A S A V U KI S AI O N JI J A P A N

tefapija namestanja kostiju kuka gnjeienjem - pritiskanjem

osnovu liolistikc i narodnc tcrapijc, originalnu nictodu lccnja: Tcra-piju nanictanja kostiju kuka pritiskoni i'gnjccnjcm. Tinic jc sistcniatizovao nictodc prirodnog lccnja. Pod njcgovoni upravoin Japansko Drutvo za naiiictanjc kukova pritiskoni i gnjccni, postigao jc istaknutc uspchc.

ISBN - 86-901073-1-2

PREGLED O AUTORU
Autor MASAVUKI SAIONJI rodcn jc 1943. godinc u Tokiju. Dircktor jc Mcdunarodnog instituta Prcvcntivnc nicdici-nc. U niladosti poco jc studijc Komcrcijalnog Fakultcta, nicdutini napiistio jc studije na Univcrzitctu Mciji. Kasnijc jc prcdavao Kincski jczik i kaligrafiju. Tada sc upoznao sa gospo-dinoni Ono Hidckazu, istaivacm kompcnzirajuc tcrapijc Shaolin kolc borilakih vctina. On ga jc obuio za nastavnika. Radi usavravanja tcorijc studirao jc Japansku kolu za Aku-prcsuru sa prstinia. Stckavi diplonui krcirao je na

SPECIJALN A ORIJENTAL NA

BOANS TVENA MASAA

Autor ne odgovara za posledice koje eventualno nastanu prilikom primene terapije opisane u ovoj knjizi od strane itaoca.

SADRAJ
I TA JE TERAPIJA NAMETANJA KOSTIJU KUKA PRITISKANJEM I GNJEENJEM? .................................. IIUDESNA TERAPIJA ............................................................. Uzroci bolesti.......................................................................... Pacijeut se oslobaa svih 69 simptoma bolesti........................ Da li verujete u ove dramatine efekte?.................................. Jednostavne metode za odstranjenje lumbaga ..................... (1)Namestiti kimeni stub ............................................. (2)Pritiskati i gnjeiti svaki mii na krstima - kime . . ' (3) Pritiskati i gnjeiti region iznad levog zgloba butne i kosti............................................................................. (4) Pritiskanje i gnjeenje dela iznad velikog zgloba butne kosti desne noge . . /................................... : (5) Nametaiije desnog sakro-ilijanog zgloba ............... (6) Nametaiije leve strane zgloba u krstima .................. m UZROK BOLESTI LEI U DISLOKACIJI ? KOSTIJU KUKA ................................................................. Samo 0,1% Ijudi iniaju normalne kukove............................... ,; Kako poinju da se pomeraju kosti kuka?............................... 1 Kako nepraviliiost poloaja kostiju kuka izaziva bolesti? . . Terapija nametaiija kostiju kuka pritiskaiijem i gnjeenjem * je najsigumija ................................................................ Ogranienost terapije modeme nauke..................................... ,; Rano je tvrditi da je to fenomen starosd".............................. Ova metoda moe poboljati vae telesno staiije..................... IV KARAKTERISTIKE TERAPIJE ZA NAMETANJE KUKOVA PRITISKANJEM - GNJEENJEM .................. Klju za iskorenjivaiije bolesti je sposobnost ;;; samoozdravljenja bolesnika................................................ Zbog ega je nepotrebno medicinsko ispitivanje i dijagnoza moderne medicine za ovu Terapiju?................................... Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeenjem je najidealnija medu prirodnim terapijaina........................ Ne postoji racionalnija metoda vebanja od Terapije nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem . . . .

Prevodilac i izdava: Terezija Kapista, Studentska 39/23, N. Beograd Lektor: prof. Ivan tabler Tira: 300

1 2 2 3 3 4 5 5 6 7 7 7 9 9 9 10 10 10 11 11 12 12 12 13 14

Naslov originala: '

Orienta Speciala Diina Masago

Koksosto-gustiga Prem-kneda Terapio (Kun ilustrafoj)

tampa: SZR Save Toorova Dubrovaka 3 Beograd

Kako Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem deluje na bolesnike od raka u odmaklom stadijumu? ......................................................................................... Ostali efekti Terapije nametanja kostiju kukova pritiskanjem-gnjeenjem ......................................................................................... V KAKO PREPOZNATI DISLOCIRANOST KOSTnUKUKA? ............................................................................................... U kom je stanju dislokacija kostiju kuka? ............................................................................................... Prvi stadijum dislociranih kostiju kuka: ; ; ' Drugi Trei stadijum stadijum dislociranog iaenja kuka kuka

Kakve bolesti proiizrokuje dislokacija kostiju kuka? . . . Kako sami da ispitate svoje kosti kuka? ............................................................................................... VI UDESNI EFEKTI TERAPIJE NAMETANJA KOSTUU

KUKA PRITISKANJEM - GNJEENJEM ...........................................................................................

Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem gnjeenjem podesna je, takoe i za vas ......................................................................................... Pravilan postupak dovodi do brzog ozdravljenja ............................................................................................... Ljudi su osloboeni dugotrajnih bolova ............................................................................................... Primeri obinik sluajeva

(3)................................................................... (4)...................................................................
Primeri istrajnosti u dugotrajnom leenju Primer tekih sluajeva

(5)................................................................... (6)...................................................................
Primeri prirodnog leenja bez operacije

(7) Primeri uspenog leenja posle uzaludne operacije .

R en TISKANJEM-GNJEENJEM KOD KUE........................ e ja Osnovni pokreti...................................................................... a .............................................................................................. Pokreti za leenje lumbalgije................................................ k M (8).................................................................... Osnovni c e pokreti................................................................................ ij h (9).................................................................... Progresivn e a i pokreti............................................................................. p n Pokreti leenja sindroma nervnih bolova i bolova u zglobu o i kolena.................................................................. sl z (10).................................................................. Osnovni e a pokreti................................................................................ n m (11).................................................................. Progresivn a i pokreti............................................................................. m r > Pokreti za leenje sindroma glavobolje i slabiji bol ramena e e (12).................................................................. Osnovni t a pokreti............................................................................... a k (13).................................................................. Progresivn n c i pokreti............................................................................. j ij Pokreti za leenje sindroma, srca, plua i gojaznosti . . . a a 1. Osnovni pokreti............................................................ k k 2.Progresivni pokreti........................................................ o o Pokreti za leenje sindroma sistema za varenje .............. st d ij n u a k m u e k a t s a u n p j r a e k d u z k n a.............................................................................................. a VII k s TERAP k UA o NAME r TANJA o KOSTU g U KUKA oz P dr R av lj I

(1 4)
14 15 17 17 17 17 18 18 21 31 31 31 32 32 33 33 33 33 34 34 35 36 42 43 47 52 52 54 56 57 62 66 67 69 74

VEBANJA

Os no vn i po kr eti 87

UVOD ..................................................................................... 101 OBJANJENJE ZA SAMOSTALNO VEBANJE............................ 103 ______STOJEAPOZA . . . . . . ._.._..._..__._......._._... . . ._._103_
nje zglobova ramena .............................................................. 103 103

(16)......................................................................... Oputa (17)......................................................................... Oputa

nje prljenova vrata....................................................................

(18)......................................................................... Zatezan
je i oputanje potiljaiiih vratnih miia................................... je vratnih miia......................................................................... '"

20

(1 5)

(19).........................................................................Zatezan (20).........................................................................Okretan
je glave....................................................................................... 6. Zatezanje i oputanje zglobova ramena............................... 105

104

105 106 (21).........................................................................Veba ramenog zgloba.......................................................................... 106 (22).........................................................................Zatezan je i oputanje zglobova ramena................................................. 107 (23).........................................................................Zatezan je zglobova ramena ................................................................ 107 ! , 10. Oputanje zglobova lakta..................................................... 108 (24)......................................................................... Zatezan 88 je prednjih delova podlaktice ................................................. 108 ~ . (25)......................................................................... Oputa Ostali nje runog zgloba....................................................................... 109 pokreti (26)......................................................................... Oputa ove nje zglobova prstiju.................................................................... 109 terapije (27)......................................................................... Vebap ................................................................................................................. rstiju ....................................................................................... 110 89 ,j (28)......................................................................... Oputa POGO nje zgloba ake........................................................................... 111 VOR (29)......................................................................... Zatezan ............................................................................................................... je ruku......................................................................................... 111 98 t (30)......................................................................... Zatezan je i oputanje gonijih spoljiiih delova trupa i zglobova ramena.................................................................. 111 H (31)......................................................................... Zatezan DE je i oputanje lumbalnih zglobova............................................. 112 O (32)......................................................................... Zatezan GIM je zadnjeg dela nogu ............................................................... 113 NAS (33)......................................................................... Veba TIK za zglobove kolena ................................................................. 114 A (34)......................................................................... Zatezan SAM je zglobova kuka......................................................................... 114 OST (35) Zate ALN zanje zadnjih delova nogu i oputanje zglobova kiika 114 OG

Pr og res iv ni po kr eti

(36)....................................................................
Zatezanje zadnjeg dela tela i nogu 115

(37)....................................................................
Oputanje zglobova kolena i glenjeva 116

(38)....................................................................
Oputanje vrkova prstiju 116

(39)....................................................................
Zatezanje miia listova 117

____ SEDEAPOZA..................j:_t./.:.-_.j..^._-_.-...i-_..---_.-...._iil_

(40)....................................................................
Zatezanje miia listova 117

(41)....................................................................
Zatezanje miia butina

(42)

118

Veba za oputanje zglobova kuka, lanka i prstiju nogu 119 Veba oputanja zglobova kuka 120

(43).................................................................... (44)....................................................................
Oputanje kimenog stuba 121

nje vertikalnih miia i zadnjih delova nogu . . ..................121 LEEIPOLOAJ .............................................................. 122 (46)..............................................................Zatezanje 1 prednjeg dela trupa..................................................' . . . ' . 122 (47) Zatezanje miia nadlaktice, grudi, trbulia i prednjih delova nogu ................................................................. 122 (48)......................................................................... Gnjee nje glenjeva......................................................................... 123 (49)......................................................................... Zateza nje prediijih delova tela i butina ........................................ 123 (50) Zavrtanje vertikalnih miia, velikih sedalnili miia, >.: oputanje kostiju kuka i sakroilijanih zglobova . . . . 123 (51)......................................................................... Zateza nje lea................................................................................. 125 (52)......................................................................... Oput anje grudnih prljenova......................................................... 125 (53)......................................................................... Zateza nje zadnjih delova trupa i nogu............................................. 126 (54)......................................................................... Oput anje gornjih grudnih prljenova............................................. 127 (55)......................................................................... Oput anje zglobova kuka............................................................... 127 (56)......................................................................... Oputa nje zglobova prepona ........................................................ 128 (57)......................................................................... Oput anje zglobova kolena............................................................ 129 (58)......................................................................... Vebe vrhovima prstiju nogu........................................................... 129

(45)......................................................................... Zateza

RECENZUA
Knjiga Terapija nametanja kukova pritiskanjem i gnjeenjem je popularan prikaz jednog osavremenjenog oblika primene manipulativnih tehnika u leenju bolova u leima iz bogate riznice tradicionalne kineske medicine. Ono to ovu knjigu izdvaja iz niza slinih tiva jeste da se ne bazira samo na vievekovnom iskustvu tradicionalnog kineskog leenja, ve objanjenja za uspeh leenja trai i u savremenim saznanjima u oblasti savremene biomehanike lokomotornog sistenia. Autor sa pravom ukazuje da su mnogi bolni sindromi u predelu kimenog stuba uzrokovani promenama zglobno-miinog sistema nogu (svodova stopala, kolena) i miia i zglobova karlinog pojasa, i da otklanjanjem tih primamih uzroka moe doi do nestanka tegoba i promena u predelu kime. Naravno i ova knjiga kao i sline koje se baziraju prvenstveno na iskustvima tradicionalne medicine pati od precenjivanja vrednosti prikazanih tehnika sa isuvie irokim podrujem indikacija primene. Ipak smatram da u odreenim sluajevima uz pravilnu selekciju indikacija, opisani metodi manipulativnih tehnika mogu biti od koristi, za pacijente. S toga se, knjiga moe preporuiti lekarima i fizioterapeutima da iz nje uz kritiki pristup, a u skladu sa svojim obrazovanjem i iskustvom obogate svoj arsenal sredstava u leenju najeih tegoba savremenog oveka bolova u predelu vrata i krsta. '- Prim.drscimed.Los/o5v/rt/i7j

(59)......................................................................... Lei (60)......................................................................... Zateza

na lea i istovremeno snano mahati sa dignutim nogama........................................................................... 130 130 130 131

nje celog tela .................................................................... 48. Oputanje celog tela....................................................... POGOVOR .................................................................................

PREDGOVOR
26-io godinja gospodica K. koja stanuje u kvartu Katsushika, radila je u restoranu svog oca pored stanice Aoto na eljeznikoj pruzi Keisei, posle ega je zavrila viu srednju kolu. Poto je stajala po ceo dan u restoranu, a moda i od jake preklade, poela se aliti na lumbago u svojoj dvadesetiprvoj godini ivota. Trebalo je da se uda za mukarca sa kojim ju je verio njen poznanik. Tog prolea kada je imala 23 godine. Na dan venanja njoj je iskoio meuprljenski disk u kimi. Nekako je izdrala do kraja ceremonije venanja, ali brano putovanje je otpalo. Mlada se morala vratiti kui svoje majke da lei. Posle etiri dana mu je preko navodadije oglasio venanje nitavim, zbog bolesti mlade. Nesretna gospoica K. poseivala je mnoge bolnice i domove zdravlja, posle svog razvoda, ali nije postigla zadovoljavajue rezultate. Posle tri godine iniala je novu Ijubav. Jednom, upravo kada su imali randevu, nju je opet uhvatio lumbago, to ju je potsetilo na bol na dan venanja. Uplaila se da e se isto ponoviti kao i onda. Roditelji i lekari su se dogovorili da njenu drugu svadbu zakau za pet meseci i posle operacije, nadajui se njenom ozdravljenju. Ona nije htela da se udaje oteena" od operacije. Nije znala ta da radi. U to vreme saznala je za moju terapiju i pohitala mi je sa zadnjom nadom za ozdravljenje. Ja sam ustanovio dijagnozu: iaenje desnog kuka za 2 cm. Odmah istog dana sam joj namestio kuk. Posle sam joj radio terapije tri puta nedeljno i uskoro je ozdravila. Kasnije je dolazila na ispitivanja jednom meseno na moj Institut. Prole su tri godine od njene ponovne udaje. Ona sada uiva u srei. Nije ponovo imala lumbago, od ega je patila est godina. Ima puno Ijudi koji trpe poput nje; . Ja sam uspeo mnoge od njih izleiti. Zbog toga mi je dolazilo sve vie i vie pacijenata. S toga je moj Institut nazvan .Krajnjom stanicom bolesti". . Isaenje knka ima svako, urodeno ili steeno, slabo ili jako, sa ili bez simptoma. I iaenje kuka je glavni razlog lumbaga. ak i Ijudi bez simptoma malo po malo od svakodnevnog rada i ivota, dobijaju ozbiljnu dislokaciju kostiju kuka, sa prateim simptomima. Zbog toga treba ranije to znati i namestiti dislocirane kosti kuka, da bi preventivno delovali i leili bolest. Ova knjiga klasifikuje terapije u sedam posebnih metoda, prema simptomima, da bi se lako primenila i u kui. Nadam se da ete izabrati odgovarajuu metodu leenja prema vaim simptomima, verujem da ete se sigurno osloboditi dugotrajne torture i postii udotvorno izleenje sa uspehom. Januar 1988. Masayuki Saionji

I TA JE TERAPUA NAMETANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEMI GNJEENJEM?

injenica je, da je teko nai jednog oveka, medu hiljadu, sa normalnim kostima kuka. Skoro svaki ovek ima, manje ili vie, dislocirane kosti kuka. Zbog dislociranja kostiju kuka, iskrivljeni kimeni stub pritiska nerve i uzrokuje poremeaje u funkciji miia, zglobova, droba. Dislocirane kosti kuka su glavni uzrok bolova kuka, ramena, unutranjih organa. To su smetnje kod mnogih Ijudi. Ova Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem i gnjeenjem je metod leenja za nametanje svih kostiju tela, za oslobadanje napetosti miia i vezivnog tkiva i radikalno odstranjuje njihove bolesti sa centrom u kostima kuka. Prednost metode je da sadri razne masae, uzglobljenje, fiksiranje kostiju: povlaenjem, istezanjem, nametanjem, vertikalnim pritiskom, to u mnogome poveava efikasnost leenja.

n UDESNA TERAPIJA
Uzroci bolesti Kod divljih ivotinja ne primeujemo takve komplikovane bolesti kao kod Ijudi. Kada ih izolujemo od prirodne sredine, da bi ili gajili u talama i kavezima, nastaju isto tako komplikovane bolesti kao kod Ijudi. Uglavnom, razlog lei u tome to im je kretanje relativno nedovoljno, spoljni nadraaj je veoma jak i obavezno hranjenje izaziva nenormalnu reakciju u njihovom telu. U modernoj visoko civilizovanoj zajednici, sa visoko razvijenom naukom, mi smo takoe primorani izvesno vreme iveti u neodgovarajuoj ivotnoj sredini i pokreti su nam relativno nedovoljni. Svaki deo Ijudskog tela koji se ne kree po zakonima i zahtevima prirode e atrofirati i degenerisati se, njegova funkcija e oslabiti, to prouzrokuje razna oboljenja. Javljaju se neki rani simptomi mnogib. bolesti; manji bolovi oko kukova i slabljenje nogu. Kako je poznato Ijudsko telo svojom teinomjednako deluje na levu i desnu nogu. Ako se stalno naslanjamo na desnu nogu, leva slabi. Kada je jedna noga vie optereena osea se umor te noge, a potom i druge, tako da obe noge oslabe. To se ponavlja naizmenino. Kakve posledice donosi nenormalna pozicija kostiju kuka? Neto opirnije emo objasniti razlog slabljenja desne noge. Zato slabi desna noga? Uzrok je nenormalni poloaj kuka na desnoj strani. Taj nenonnalni poloaj slabi cirkulaciju krvi u desnoj nozi, kontrahuje i izaziva bolove u miiima. Ja nazivam ovaj sluaj ,tip dislokacije desnog kuka". Bolesnik ovog tipa je mrav, pati od proliva, nepravilne funkcije jetre, stomaka i creva. ene ovoga tipa esto imaju ginekoloka oboljenja. Oslabljenje leve noge ja nazivam tip dislokacije levog kuka". Bolesnik ovog tipa je debeo, lako dobija prehlade, ima este zatvore, loe funkcije srca i plua. Slabljenje obe noge nazivam kombinovani tip". U poetku bolesnik ovog tipa osea slabljenje jedne noge i zbog toga se oslanja na drugu. Tako, da kasnije malo po malo i ova oslabi, zbog optereenosti. Kao rezultat toga je da dislokacija postaje ozbiljna, kimeni stub prima oblik slova S i bolest se sve vie i vie komplikuje. Iaenje kuka u detaljnije opisati posle. Ono to vi treba da znate, da svaka bolest potie od defonnacije kostiju kuka.

Koji metod leenja je najefikasniji? Razumljivo, nita drugo nego nametanje kiika, normalizovanje ravnotee kostiju i miia tela. Terapija nametanja kostiju kukova pritiskanjem - gnjeenjem, koju ja primeujujem ve vie od20 godina, je najidealnija. Ova terapija ima za cilj uspostavljanje ravnotee sa mobilizacijom ivotne energije, i time izleenje bolesnika. Bit je u ublaavanju bolova i iskorenjivanju bolesti. Zbog toga je ova Terapija nazvana uzrona terapija", ili fuiidamentalna terapija".
'!

Pacijent se oslobada svih 69 simptoma bolesti Meupacijentima koji su doli u moj Institut nalazio se i 30-to godinji mukarac. On se alio da se kod njega pojavio 69 simptoma bolesti. Neu sve da ih prikaem, ali u u izvesnoj meri izneti dobar efekat leenja na neke od njih. Njegova petnaestogodiuja nadutost nestala je posle 20 terapija. Njegovi uljevi ublaeni su posle 6 terapija. Sedmogodinja patnja zbog zatvora se ublaila ve posle 7 leenja, a potpuno prola posle 40 terapija. Lumbago kojeg je irnao 5 godina ublaio se posle 8 leenja. Bol u leima i vratu (15 godina) neto su se ublaile posle 12 leenja, a petogodinji iijas je prestao posle 40 leenja. Njegova trogodinja neuralgija meu rebrima potpuno se smirila posle 12 leenja. Bolovi u ramenima i kimenom stubu, kao i bronliitis nestali su posle 30 leenja... Iz ovoga moete videti da Terapija nametanja kostiju kuka pritiskom i gnjeenjem, moe dati udesne rezultate ako se primeni maksimalno 40 puta, i mnogostruko deluje. lako je ovo Terapija nametanja kostiju kuka, ipak, ona veoma potie i ivotnu snagu Ijudskog tela, te se konsekventno tome postie cilj izleenja bolesnika. U kiinom leenju, uz konstantnu konsultaciju sa lekarem, bolesnici e se sigurno osloboditi mnogili bolesti bez uzimanja lekova. Da li verujete u ove dramatine efekte? Takozvani dramatini efekti terapije nametanja kukova su oni kada simptomi potpuno nestaju posle jedno-dve terapije. Ti efekti nemaju direktne veze sa starou,, bolesnika, niti zavise od sposobnosti terapeuta, niti od teine bolesti, nego zavise od elastinosti samog bolesnika. Za vreme leenja oveka elastinog-tela jasno se uje pucketanje. Miii i vezivna tkiva su izvorno elastini. Tako se cirkulacija krvi poboljava i simptomi bolesti odmah nestaju posle nametanja kostiju. Proseno jedan od 50 pacijenata moe doiveti ovaj dramatini fenomen, tj. efekat momentalnog izleenja. Ipak ovi efekti se bolje postiu kod mladih, jer im je telo veoma elastino. Pogledajte sledee primere: T.U. 6-godinji deak, koji je patio od izvijene kime ozdravio je od jednog leenja;

K.A. 21-godinja devojka, koja je patila od tucanja, podrigivanja i neuralgije obraza, ozdravila je posle jednog leenja; U.T. 20-godinja devojka patila je od amenoreje, ozdravila je posle jednog leenja; S.E. 30-godinja ena ija se glava tresla, oslobodila se toga posle jednog leenja; R.Y. 32-godinja ena imala je dismenoreju i smetnje vegetativnib. nerava, ozdravila je posle jednog leenja; S.M. 42-godinja ena, koja je teko govorila promuklim glasom, ozdravila je posle 3 leenja. Istovremeno njeni bolovi u stomaku, kimi i prstima ruku su se ublaile; S.J. 43-godinji mukarac, koji je patio 5 godina od lumbaga, ozdravio je posle 4 leenja. Glavobolja i manji bolovi ramena i runog zgloba, kao i gljivino oboljenje koe i jo neki simptomi nestali su istovremeno; K.F. 40-godinji mukarac, koji je izgubio apedt, posle tri leenja ponovo je eleo da jede. Njegov zatvor, bol u ramenima, zamagljen vid i druge bolesti su izleene istovremeno; T.F. 40-godinji mukarac koji je imao bolove kuka i kime, gastritis i smetnje vegetativnog nervnog sistema, ozdravio je posle jednog leenja; T.O. 53-gcxiinji mukarac koji je patio od sindroma Meniere oseao se neto bolje posle prvog leenja. Bolest se vie nije pojavila posle 20 uzastopnih leenja; K.K. 71-godinji mukarac koji je izgubio mo ula levog uha, ozdravio je posle jednog leenja, a nestalo je zujanje u uima i vrtoglavica to ih je ranije imao uvek pre spavanja. Vei deo gore pomenutih pacijenata, ozdravio je posle jednog leenja sa mojom Terapijom. Vi moete sumnjati to, ali sve navedeno je nepobitna injenica. Ako nastavljate sa itanjem ove knjige, razumeete i prihvatiti, pa ak i nauiti kako se osloboditi od bolesti.

oveku u vozu, koji je izvrnuo struk. Ozdravio je pre no to je stigao do sledee stanice i zahvaljivao mi se za pomo. Dole su navedeni metodi leenja protiv lumbaga. Bolesnici se mogu osloboditi bolova, ako prihvate leenje prema slikama od 1-4.

(1) Namestiti kimeni stub

Glavni cilj je namestiti prljenove lumbalnog dela kime. Terapeut neka une sa sastavljenim kolenima, te kolena da pritisne na sredinu struka pacijenta, ruke treba da podvue pod pazuhe pacijenta, uhvati ga za ramena i vue nazad. Tada se glave sastave to onemoguuje pacijen-tovom telu da se pokree. (Slika 1/A). Posle terapeut pod pravilnim uglom neka pritisne svojim kolenima kimu pacijenta na 5-6 taaka, od lumbal-nog dela - do iznad kuka, sve do prljenova ispod lopatica. Za to vreme terapeut svaki put neka pritisne svoje elo na potiljak pacijenta, koji treba da je oputen, sa leerno sputenim rukama. Uspeh e oznaiti pucketanje prljenova kod jakog pritiska od strane terapeuta. (Vidi sliku 1B).

Jednostavne metode za odstranjenje lumbaga inioci lumbaga su: Iskljuenje meduprljenskog diska kime, Ptoza prnjena, zapaljenje slabinskog miia psoazis i bolesne promene unutranjili organa, sve to ja nazivam simptomima lumbaga. Svi bolovi u kuku mogu se istraiti prema dislokaciji kime, naroito po poziciji kuka i karliae kosti, kimene muskulature i miia oko kuka, jer njih ini uglavnom iaenje kuka. Da bi se odstranio lumbago neophodno je namestiti prljenove kime sa kostima kuka kao centrom. Lumbago e proi sam od sebe kada popusti grenje i zatezanje miia u lumbalnom delu i kukovima. Sa mojom terapijom ja mogu za samo pet minuta izleiti bolesnika od hernije meuprljenskog diska. Nedavno sam dao terapiju

Slikal. (2) Pritiskati i gnjeiti svakl mii na krstima - kime

Glavni cilj je olabaviti miie lumbalnog dela. Terapeut neka klekne, a noge prebaci preko zadnjice pacijenta i pritiskajui gnjei palevima mii oko krsta. Kako menja mesto pritiska, tako i svoj poloaj dapritisak ide uvek pod pravim uglom. Pritiskanje vriti na 10 taaka, ponoviti dva

puta. (Vidi sliku 2).

povrina pritiskanjagnjeenja

Imena i pozicije milia kuka:

(61) (62) (63)

srednji sedalni miSi kruikasti miHi unutrainji zaporni mii

4. veliki sedalni miSi Slika 3.

(4) Pritiskanje i gnjeenje dela iznad velikog zgloba butne kosti esne noge Vidi sliku 80. (5) Nametanje desnog sakro-ilijanog zgloba Pacijent lei na levoj strani tako da malo savije desnu nogu, a leva noga je ispruena. Terapeut klekne tako da desna noga bolesnika bude meu njegovim kolenima, pritiska desni kuk pacijenta svojim levim laktom, dok se desnom rukom naslanja na desno rame bolesnika. Terapeut tada napregne svoju snagu i zvrne struk pacijenta. Ako se struk ne pokrene, terapeut treba da teinom svog tela ponovi to pritiskanje i zavrtanje. To treba vie puta ponavljati. Uspeh e oznaiti pucketanje zglobova krsta i struka, prilikom zavrtanja (Vidi sliku 4).
Slika 2.

pozicije palca i ostalih prstiju pri pritiskanju i gnjeienju

(3) Pritiskati i gnjeiti region iznad levog zgloba butne kosti Cilj je olabaviti i odkoiti miie levog kuka. Terapeut klei sa nogama sa obe strane, iznad leve noge potkolenice pacijenta, levom rukom neka se nasloni na pod i potom 25 puta pritiska - gnjei taj region iznad zgloba butne kosti. Ukoen mii treba mnogo gnjeiti dok se opusti. (Vidi sliku 3).

S l i k a 4 . ( 6 ) N a m e t a n j e l e v o g s a k r o i l i j a n o g z

g l o b a . ; P a c i j e n t l e i n a d e s n o j s t r a n i , s a m a l o s a v

i j e n o m l e v o m n o g o m , a d e s n a n o g a j e i s p r u e n a . T

e r a p e u t k l e k n e t a k o d a l e v a n o g a p a c i j e n t a b u d e Slika 3

meu njegovim kolenima, pritiska levi kuk svojim desnira laktom, podupre se levomi rukom na pacijentovo levo rame. Siiano se napreui zavrne struk pacijenta. Ako se struk ne zavre, neka koristi sopstvenu teinu tela i ponovo pritiska i zavre. To treba ponoviti vie puta. Uspek oznauje pucketanje zglobova krsta i struka za vreme zavrtanja struka pacijenta. (Vidi sliku 5).

UZROK BOLESTILEIU DISLOKACIJI KOSTUU KUKA

Samo 0,1% Ijudi imaju normalne kukove Da li je neko sportista ili pisar-kaliograf, nita nije vanije nego stabilnost struka. U svakodnevnom ivotu esto ujemo ove rei: ispravi se", kgubie lep stas", ili ,Uh, polomila sam struk". Kineski ideogram zapojam stas" sastojiizdvadela: jedanoznauje meso", adrugi .vanost" iz ega se zakljuuje da je stvaralac ideograma poznavao vanost stasa. Stvarno je struk vaan deo ovekovog tela. Kosti koji slue kao osnova struka jesu kosti kuka. One se sastoje od leve i desne kosti karlice, stidne kosti i repne kosti. Iznenauje je da od hiljadu Ijudi samo moda jedan, ima pravilne kosti kuka. Kod mnogih Ijudi kosti su pomerene 1-2 santimetra. Dislokacija u osnovi ovejeg tela, sigurno prouzrokuje lo uticaj na itavo telo. Neki Ijudi, koji izgledaju sasvim zdravi, imaju kosti kuka u neobinim poloajima. Ako oni jo i ne oseaju nikakve smetnje, prolaskom vremena ova nenormalnost, svakako e dovesti do oboljenja. Kako poinju da se pomeraju kosti kuka? Kod bolesnika nepravilnost poloaja kuka u 99 % sluajeva je uroeno, jer dolaze na svet preko rodnice, majke, koja je imala isto nepravilan kuk. Kanal te majke ima oblik poloenog slova V i miii kanala su vrsti, odnosno nedovoljno elastini. Fetusove, kosti i miii koji su mekani, zavrnu se prolazei kroz krivi, vrst kanal. Upravo u tom trenutku nastaje isaenje kuka. Osim uroenog moe biti i steeno iskrivljenje kuka, od pada ili sudara. Ali mogunost isaenja kuka u tim sluajevima je mnogo manja nego urodena bolest. Anketa pokazuje da oko 58 % devojaka u srednjoj koli pati od dismenoreje. Razlog je uticaj njihovih majki u vreme poroaja. Ozbiljan problem je to se ove devojke trebaju udati i raati decu. Stegne mi se srce pri pomisli o njihovoj budunosti. Zbog toga neophodno je da ene, koje hoe da uzmu na sebe zadatak raanja, pre udaje izvre pregled da li su kosti kuka normalne ili ne. Nije potreban takav zahtev, to je obaveza budue majke.

Slika 5.
Mnogi koji pate od lumbaga mogu da ozdrave od samo jednog ovakvog leenja. Ako jo oseaju bol, ja ih molim da veruju da e im bolest nestati posle vie leenja.

Nadam se da svi shvaate, da ceo ivot deteta zavisi od stanja kostiju budue majke.
Kako nepravilnost poloaja kostiju kuka izaziva bolesti? Kua treba da ima: temelj, stubove i krov i razumljivo da temelj mora biti solidan. Na loim temeljima e se kua pre ili posle sruiti, bez obzira na vrstinu stubova, ili lepotu krova. Telo oveka je kao kua, temelj su kosti kuka, a kimeni stub kao stubovi. Ako se kosti kuka pomere - isae, kimeni stub se iskrivi. Kimeni sub se sastoji od 26 prljenova, koji su najlake pomerljivi" od svih delova ovekovog tela. Pomereni prljenovi poinju pritiskati kimenu modinu, a potom i osnovne nerve kime. Rezultat toga su bolovi u pritenjenim delovima, ili poremeaji u organima povezanim sa tim nervima. Osim toga, pomeren prljen povlai ligamente i miie i pravi smetnje u cirkulaciji krvi i limfe. Slede pojave mnogih bolesti. Moda mislite da bolesti cirkulacije krvi mogu biti leene nametanjem prljenova. Ja to ne tvrdim, jer problem je u kostima kuka! Ako kosti kuka, kao osnova celog organizma, nisu na svom mestu, sva nastojanja da se ispravi stub bie uzaludna. Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem i gnjeenjem je najsigurnija Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem i gnjeenjem je prirodno leenje, a ujedno i preventivna metoda. Za vreme terapije pritiskaju se odredeni delovi tela da bi se postigla prirodna otpomost ovekovog tela, sa ciljem leenja i prevencije bolesti. Za ovu terapiju nisu potrebni lekovi, injekcije i operacija, i nema sporednik neeljenih efekata. Golim rukama mogu se leiti i spreiti mnoge bolesti. Za vreme leenja terapeut koristi svoje ruke, da bi ustanovio elastinost miia, koristi svoje oi, da vidi izraz lica bolesnika i boju koe, koristi svoje ui, da bi uo pucketanje za vreme nametanja kostiju. A sve to u interesu ublaavanja bolova i postizanja dobrog efekta leenja pacijenta. Ogranienost terapije moderne nauke Jo se nedovoljno poznaju nzroci poremeaja nervno vegetativnog sistema i nema efikasne metode leenja protiv tih bolesti. Bolesnici esto uzimaju sredstva za umirenje, odnosno ublaavanje bolova. Duga upotreba tih sredstava dovodi do neuroze, ili, to je veoma vano, i do gubitka radne i normalne ivotne sposobnosti. Terapija nametanja kostiju kuka pritiskom - gnjeenjemje jedinstveno sredstvo za odstranjenje tuge tili pacijenata, koji su se uzaludno leili u bolnicama.

Rano je tvrditi da je to fenomen starosti" Niko vam ne moe pomoi, vae smetoje su fenomen vae starosti". Neki sedamdesetogodinjak Ijutio se zbog ove grube tvrdnje svog lekara. Istina je da se kosti, miii i ostali organi degeneriu u starosti, ali miljenja sam da je prerano kriviti starost zbog bolova, greva i svih drugih simptoma, jer su pacijenti u dubokoj starosti, koji su prihvatili moju terapiju, nali spasa od tih simptoma, skoro bez izuzetaka, ak i hronine bolesti staraca, kao bol kolena i iijas mogu biti leeni. Uglavnom, stari mogu uskoro ozdraviti, upravo stoga to imaju elastinije telo u dubljoj starosti. Lekar koji je rekao da se vi ne moete osloboditi svoje bolesti, mora povui svoju izjavu. Umesto gubitka hrabrosti, on mora shvatiti da njihova bolest moe biti odstranjena ako se preduzmu odgovarajue metode leenja. Ova metoda moe poboljati vae telesno stanje ta odluuje stanje tela? Po mom gleditu, stanje tela se stie i njega odreuje stanje kostiju kuka pri roenju. Na stanje tela razumljivo utiu i ivotne okolnosti, ali direktni uticaj ima stanje kostiju kuka, to je moja tvrdnja. Primena Terapije za nametanje kostiju kuka pritiskanjem -gnjeenjem moe poboljati stanje tela i kod bolesnika koji pate od: gojaznosti, zamora, preosetljivosti na hladnou, visokog i niskog krvnog pritiska, sputenih unutranjih organa,preosetljivosti, neotpornosti organizma, dijabetesa, opte slabosti i raka. Moramo priznati da postoje razlike medu Ijudima. Da li je bolesnik sposoban da popravi svoje telesno stanje to zavisi od njegove sposobnosti samoozdravljenja, koja je urodena. Ako poseduje tu sposobnost moe se predvideti ozdravljenje. Dakle, Terapija naraetanja kostiju kuka pritiskom - gnjeenjem je najbolja metoda za oivljavanje preostale sposobnosti bolesnika za samoozdravljenjem.

IV KARAKTERISTIKE TERAPIJE ZA NAMETANJE KUKOVA PRITISKANJEM - GNJEENJEM

:

KIju za iskorenjivanje bolesti je sposobnost samoozdravljenja bolesnika

' '

Preciznije, Terapija nametanja kostiju kukova pritiskanjem - gnjeenjem je kombinacija nametanja i pritiskanja - gnjeenja. Kosti kuka su osnov, sa zglobovima kuka i prljenovima kime, kao centrima i omekivanje miia, vezivnih tkiva, kao glavni cilj, terapija po mogunosti normalizuje dislocirane kosti, odstranjuje napetost i ukoenost miia i vezivnih tkiva i proimje polje pokretljivosti zglobova. Dislociranje kostiju kuka, izaziva pomeranje-dislokaciju zglobova, iskrivljenje kime, lou cirkulaciju krvi i time dovodi do raznih oboljenja. Dakle, nametanje kostiju kuka je neophodna intervencija. Kako sam izneo, moja terapija nema za cilj leenje bolesti kao fenomena, nego pronai uzroke i njegove simptome i na taj nain leiti bolest, otuda naziv uzrona terapija", ili fundamentalna terapija". Bolesti nastaju zbog neravnotee tela. ovek ima ugradenu mo odravanja ravnotee, a to je ivotna snaga, ili sposobnost samoozdravljenja. Ako ovek izgubi tu sposobnost za samoozdravljenje, on se ne moe suprostaviti bolesti i javljaju se simptomi koji oznaavaju bolest. Tada se javlja vaan problem: da se pronae ve izgubljena mo samoozdravljenja. Terapija nametanja kosti kuka pritiskom-gnjeenjem je najefikasnije sredstvo za poveanje i oivljavanje te sposobnosti. Zbog toga sam je nazvao uzronom terapijom", ili fundamentalnom terapijom".
Zbog ega je nepotrebno medicinsko ispitivanje i dijagnoza moderne medicine za ovu Terapiju?

Ljudsko se telo sastoji iz fizikog tela i duha. Fiziko telo sainjavaju: ruke, noge, mozak, srce, muskulatura, krv i drugi razni organi i ddva, koji zajedno odravaju aktivnost ivota i u medusobnom su odnosu i ispomau fuiikcije. Kada se telo poremeti u funkciji, pojavljuju se primetna odstupanja" izmeu pojedinih delova tela. To je osaova razjedinjenosti moderne medicine. Razbijenost na pojedine delove, a ne na celinu. U terapiji nametanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeenjem nisu potrebna medicinska ispitivanja, ni pojedinani rezultati. Nepoznati su problemi moderne medicine - razjedinjenost na delove. Ovom Terapijom nameste se kosti kuka, to je glavni uzronik bolesti, ako je potrebno i druge kosti, otkoe se zglobovi, omekaju miii i vezivna dciva, to dovodi do toga da se poveava opta sposobnost samoozdravljenja, ivotna snaga se vraa, bolest se odstranjuje. Razumljivo je da se mogu koristiti i dijagnoze moderne medicine, kako bi bre i sigurnije postigli efekat.

Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeenjem je najidealnija medu prirodnim terapijama

Gospodin Taro Takami, predsednik Medicinskog udruenja Japana, umro je od raka, njega su uzaludno leili moderaom medicinom. On je priznao nedostatke moderne medicine Frakcija, gledana kao elita moderne medicine, donosi more problema, po mom miljenju, ukoliko ne uzima u obzir oveka kao celinu, odnosno kompletnu situaciju". Ove rei otkrivaju najvei nedostatak moderne medicine.

12

Terapije koje ne koriste nikakva iustrumenta, nazivaju se priroduom terapijom. Svaka uobiajena prirodna terapija irna svoj glavni sadraj. Od njih neke kao i leenje celine, sadre nametanje kostiju a druge, kao masaa rukama, prstima, akcenat daju na mii. Moja terapija je veoma slina gore iznetim, ali, iako je i ona prirodna terapija, ipak se razlikuje od njih. Na pr. u kiropraktici glavni naglasak je na korekciji iskrivljenja kime, bez ikakvog ozbira na kosti kuka. Kima se ispravlja masaom, a posle izvesnog vremena ona e se opet iskriviti kao to je i bila. Rekli smo, kao kua na loim temeljima, mora se raspasti bez obzira na stub. U poslednje vreme se obraa panja na to. Oni koji primenjuju leenje celine, malo po rnalo, ipak obrate panju i na kosti kuka. Neki primenjuju ak i pritiskanje. Ipak miljenje je jednostrano, jer ni samo nametanje kuka nije dovoljno. Jer, iako se nameste kosti kuka, mora se postii i omekivanje miia i vezivnih tkiva, kako bi se to novo stanje odralo. Terapija nametanja kostiju kiika pritiskanjem - gnjeenjem nije obina masaa. Ona deluje ne samo na lo poloaj kostiju nego i na mii. Njena tehnika predstavlja pritiskanje, trljanje, gnjeenje. Na toj, osnovi terapija daje vertikalan pritisak na neku taku, a to je glavna karakteristika. Trljanje i gnjeenje se rade istovremeno sa pritiskom, kao kod masae prstima, zbog toga ja nazivam ovu kombinovaiiu tehniku metodom .pritiskanjem - gnjeenjem". Pritiskajua i gnjeea tehnika daje bolji efekat od masae prstima. Ona moe kompletno olabaviti miie i vezivna tkiva, obnoviti elastinost miia, olakati nametanje dislociranih kostiju i dovesti do uspeha u 13

leenju. Osim toga ona takode, poboljava cirkulaciju krvi i lokalnog metabolizma. Ovakva medusobna povezanost je tehnika za divljenje. Pri pominjanju terapije, seam se svog uitelja gospodina Shuiichi Ohno. On je, oduevljen kineskim stilom hrvanja SHAOLIN, otiao u Kinu u svojoj esnaestoj godini. Uio je terapiju nametanja kostiju, za vreme boravka u Kini, kao deo borilake vetine. U Kini je ostao do kraja II Svetskog rata 1945. godiae. Po povratku kui studirao je razne narodne terapije, stavljajui u centar svog interesovanja nametanje kukova, pritiskanje i gnjeenje, sa kombinovanom osnovom nametanja, a po dostignuima koje je uio u Kini. Ja sam poznavao gospodina Ohno preko njegovih dela i divio sam se njegovoj eminentnoj umetnosti i udesnoj efikasnosti izleenja. To je razlog to sam posvetio svoju mladost studiranju ove terapije. Posle sam sredio i sistematizovao metodu koja je primenjivana vie od 20 godina, i u saglasnosti sa gosp. Ohno nazvao sam je Terapija za nametanje kostiju kukova pritiskanjem-gnjeenjem. Ona kao bazu ima kinesku terapiju zvanu .Zheng Ti Fa" (Leenje celine). Ne postoji racionalnija metoda vebanja od Terapije nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem

Drugi 57-godinjak imao je rak jetre, obratio se mom Institutu, sa jako oslabljenim orgaiiizmom. Posle vie leenja on je dobio na snazi i mogao je u kolicima izlaziti u etnju. Ipak njegovo zdravstveno stanje bilo je nestabilno. Ja sam prestao sa leenjem posle 20 terapija, na zalitev njegovih lanova porodice, jer su primetili da su se njegovi bolovi ublaili. Posle mesec dana i ovaj pacijent je umro spokojno. To pokazuje ogromnu razliku izmeu bolesnika od raka koji je primio Terapiju i umro spokojno, od onoga koji nije primao Terapiju i umro u strahovitim bolovima. Bol troi energiju i ubrzava smrt. Moja Terapija moe produiti ivot i ublaiti bolove, to sminije i lanove porodice. Zbog toga mislim da leenje mojom terapijom ima ne mali znaaj. Ostali efekti Terapije nametanja kostiju kukova pritiskanjem-gnjeenjem Terapija ne samo to moe da lei bolest, nego dobro deluje i kao prevencija od bolesti i odstranjuje zamor tela. (1) Terapija deluje tako da oseate toplotu, osveenje i zadovoljastvo. Ustvari vi ne oseate zamor srca, niti treba da imate strah od ovog leenja kao u bolnici. (2) Terapija odstranjuje zamor tela da bi se moglo osetiti zadovoljstvo. Kada se regulie cirkulacija krvi, metabolizani oivi, substance i izazivai zamora se eleminiu.

Moe se rei da je ova Terapija vrsta metodskih vebi. Razlikuje se od ostalih vebi za leenje, jer ga pacijenti ne mogu raditi sami, nego bolesnik prima na sebe uticaj drugoga tj. pokrete terapeuta. Za vreme leenja pacijent je oputen celim telom na podu. Terapija se izjednaava sa vebom koju po teini iziskuje tranje na 1500 metara. Razlika je u tome to taj koji tri dahe ubrzano, srce mu lupa i osea se neprijatao. Ali pacijent koji prima moju Terapiju osea se prijatno, njegovo srce kuca stabilno, niiii su mu oputeni, krvotok je dobar, pa neki od njih lako i zaspu. Ali, efekat je isti kao da su trali 1500 metara, bez napora za srce, bez grenja miia, a nametajui dislocirane kosti. ' Kako Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem deluje na bolesnike od raka u odmaklom stadijumu? Ranije sam viao mnogo bolesnika koji pate od raka u odmaklom stadijumu. Meu njima je bio i 55-godinji mukarac, koji se presavijao od jakih bolova, imao je rak stomaka u odmakloj formi, a doao je u moj Institut na leenje. Ja ga nisam mogao spasti sa mojom tehnikora leenja, ipak moja mu je Terapija pomogla u odstranjivanju bolova, i kako saznajem on je umro miran, iako leenje nije uspelo.,....

(64)

Terapija lei teke bolesti. Ona moe podii sposobnost samoozdravljenja vaeg tela, poveati vau otpornost prema bolestima, pojaati unutranje funkcije i zbog toga vi ete izbei sigumo teke bolesti.

(65)

Terapija stvara imunitet protiv prehlada. Bilo kakav lek da uzimate nee vam pomoi ako niste stekli otporaost prema virusima. Moja Terapija vam obeava ivot bez prehlada. (5) Terapijom se poveava visina tela. Zalivaljujui nametanju kostiju kuka omekava se muskulatura u krstima, proiruje se meuprljenski prostor u kimenom stubu, koji se ispravlja i tako raste visina, naroito kod dece. (6) Terapija ulepava vae lice. Ona odstranjuje bore koe, lei ekcem i perutanje koe kao i bubuljice. Ima uticaja da kosa ne sedi, da se ne elavi, spreava gljivina oboljenja na nogama. Spreava 15

14

stvaranje zadebljanja koe na tabanima. Terapijom se zaobljuju enske grudi. (7) Terapija ini telo elastinim i oivljava njegove pokrete. esto se . kae da je gimnasticiranje zdravo. Da li je stvarno sport najbolji i da se stvori uravnoteenost tela? Da li to odgovara svim Ijudima? Ja sumnjam u to! Ali moja Terapija shii za pokretanje celog tela i odgovara svim Ijudima.

(66)

Terapija vas ini bezbrinim i ivalmim. Zdrav duh nalazi svoje mesto u zdravom telu. Ako se duli razboli, ra/boli se i telo. Ako vi elite imati zdravo telo sa zdravim duliom, i elite postati bezbrini i ivahni, prihvatite se leenja mojom terapijom.

V KAKO PREPOZNATIDISLOCIRANOST KOSTIJU KUKA?

U kom je stanju dislokacija kostiju kuka?

(67)

Terapija poboljava seksualnu funkciju. Sigumo je da ima povoljne efekte kod smanjene seksualne funkcije.

Linija ramena i linija faikova kod oveka sa normalnim kostima kuka, su horizotnalna, i kad sedi ili stoji (vidi sliku 6A). Kada kima see liniju kukova na taki, stvara se pravougaoni kvadrat, jedna noga je duga kao i draga. Sada u objasniti stanje dislociranog desnog kuka.
Prvi stadijum dislociranih kostiju kuka:

Kada se lei na stomaku, desna strana linije kuka bie via nego leva, isto tako i linija ramena (vidi sliku 6B). Dislocirane kosti kuka krive se nazad sa desnim kukom viim, nego sa levim. Stojei ili hodajui ovek sa normalnim kukovima optereuje podjednako levu i desnu nogu. Da bi poduprlo iskrivljeno telo, leva noga mora izdrati vie od polovine njegove teine. Da bi se odrala ravnotea, grudni i lumbalni prljenovi zavijaju se udesno, a vratni prljea ulevo i glava se savija udesno. Linija kuka postaje via na levoj strani, a aia na desnoj, dok linija ramena postaje kao i u leeem poloaju l(vidi sliku 6C). Dislocirani desni kuk kree napred, levi kuk izgleda vii nego desni. Desno rame, pod uticajem udesno iskrivljene kime, kree napred i telo se savija ulevo.
Drugi stadijum dislociranog ku

Ako dislocirani de kuk ne name due vreme, m po malo zamori leva noga, zb optereenja teinom tela. U vreme desna no jo moe izdr optereenje. Ka teina prede desnu nogu, de

zglob kuka, koji se iznutra ve iskrivio, postepeno se izgurava napolje i desna zbog toga postepeno postaje dua. Poto teina pree na desnu nogu, gornji deo kimenog stuba mora se iskriviti na levo. Ali ve udesno iskri-vljeni deo kime ne moe se ispraviti kao ranije, ona moe koristiti samo krivinu gornjeg dela kime da bi se odrala telesna ravnotea. Evo zbog ega celo telo dobija oblik slova S.

17

Tada, zbog odravanja ravnotee, postoje gomji deo kime iskrivljen, linija ramena die se levo, a sputa se desno. Oba ramena se naginju napred i tee na desno. Takvo telo naziva se telo zmije" (vidi sliku 6D). Trei stadijum iaenja kuka Kada se situacija jo vie pogorava, desna noga, koja mora biti kraa od leve, postaje toliko duga, koliko leva, iako je dislociran desni kuk kada pacijent lei potrbuke. U najteem sluaju desna noga postae neto dua od leve da bi moglo izdrati preveliko optereenje. ak i u blagom sluaju dislociranja levog kuka siluje sebe, iako noge izgledaju iste duine. Kom-binovane karakteristike dislokacije desnog i levog kuka nazivam kombino-vani tip". Iskrivljenje tela se pogorava, jer teina tela naizmenino prelazi s desne na levu nogu, pa s leve na desnu, to izaziva kimu da pri hodu crta" komplikovanu cik-cak liniju. Osim toga i desni i levi zglobovi kuka nepre-stano se izmetaju u tom stadijumu. Dislokacija se iri ne samo na ramena, laktove, zglobove ruku i zglobove prstiju, nego ak i na rebra. Slino dislokacija zgloba kuka utie na noge, na lanke nogu, zglobove prstiju nogu. Strano je to dislociranje koje se prvo odigralo u kuku, pre ili posle loe utie na zglobove celog tela. Kakve bolesti prouzrokuje dislokacija kostiju kuka? Bolesti prouzrokovane dislokacijom kostiju kuka su veoma raznovrsni. Gore je data analiza iz mog vlastitog materijala kojeg sam sakupio tokom dugotrajnog studiranja. var ira, nai zm eni n o pro livi i zat vor ii uo pt eni tipi ni si mp to mi (1) i (2) .

Slika6.

(68)

Tip sa dislociranim desnim kukom (tip sa optereenim desnim zglobom kuka). - tip optereenog parasimpatinog nerva - loa funkcija jetre i stomaka, prolivi, mravljenje, ginekoloka oboljenjaisl.;

(69)

Tip sa dislokacijom levog kuka (tip sa optereenim levim zglobom kuka) - tip optereenja simpatinog nerva - hipofunkcija srca, plua, debljanje, zatvor, prehlade i sl.; (3) Kombinovani tip (tip dislokacije desnog kuka kombinovana sa optereenjem levog zgloba kuka, ili tip optereenja i dcsnog i levog zgloba kukova, ili tip sa isaenjem levog kuka, kombinovanog sa tipom optereenja desnog zgloba kuka, ili tip optereenja i desnog i levog zgloba kuka)- probirljivost u hrani, telesna teina

SI . .' .

19

Bolesti nervtto vegetativnog sistema: " '>>

Podrhtavanje, masne tvari u krvi, posledica infarkta miokarda, defekt sranih zalizaka, nesvestice prilikom stajanja, proirenje vena, zastoj u krvotoku, poveanje tiroidne ljezde, smanjenje tiroidne ljezde, proirenje srca, posledice krvarenja u mozgu, promuklost glasa, nemogunost proizvodnje glasa, aritmija, angina pektoris, posledica tromboze u mozgu, povieni krvi pritisak, smanjeni krvni pritisak, tahikardija, usporen rad srca, oticanje ruku, obraza, kapaka, nogu i ruku.
Bolesti disajnih organa: I

Podrigivanje, bolest mesearstvo, uspavanost, premalo znojenje, oseaj edi, tremor glavom, hrkanje, gasovi u crevima, krvarenje u mozgu, jako znojenje, nedostatak znojenja, glavobolja, oseaj teke" glave, i jako znojenje za vreme spavanja.
Kolna i gljividia oboljenja:

| Oteano disanje, oseanje pritiska u grudima, sklonost prehladama, ; smetnje u grlu, fobije u prisustvu puno Ijudi, oseaj guenja, zapaljenje sinusa, bronhitip, zapuenost nosa, zevanje, astma, oteano disanje, krvarenje iz nosa, est kaalj, uveano luenje pljuvake, bolesti organa za varenje, oseaj nadutosti trbulia, suenje jednjaka, izbirljivost u hrani, oteano gutanje, lo apetit, gubljenje apetita, nemogunost poveanja tele-sne teine, povraanje, garavica, sputen stomak, smetnje u ui, podrigi-vanje, poremeaj rada creva, gaenje u stomaku, hronino zapaljenje slepog creva, zapaljenje une kese, zapaljenje creva, gojaznost, zatvor, preretka stolica, proliv, krvava stolica, zapaljenje pankreasa, stomane smetnje, smetnje rada jetre, ir dvanaesto.-palanog creva, neutoljiva glad za slat- ] kiima. |
Urogenitalne bolesti:

Nepravilan oseaj ukusa, mirisa, bola, dodira, temperature, gruba koa, perutanje koe, gnojno zapaljenje korena zuba, kaikasti nokti, kona dermatomikoza, uljevi, zadebljanje koe na stopalima, seda kosa, svrab, pigmentacija, ekcem, promene na koi kao posledica uzimanja droge, bore po licu, poveana pokretljivost.
Deije bolesti:

Povraanje mleka, vritanje nou, naklonost prehladama, gubitak apetita, nedovoljan rast, zatvor, proliv, lako dobijanje temperature, ekcemi, kaalj, laka isaenja, gojaznost, glavobolja, znojenje prilikom spavanja, astma, probirljivost u hrani, bolovi u trbuhu, naklonost padanju, zapuen nos i grevi.
Ostale bolesti:

..

>

Neuredna menstruacija, sklonost stvaranju kamena u bubregu, smetnje u seksualnoj funkciji, nono mokrenje, bolno mokrenje, esto mokrenje, nmogo mokrae, premalo mokrae, zadravanje mokrenja, hemoroidi, lutajui bubreg, uveana prostata, zapaljenje sluzokoe materice, zapaljenje vagine. \
1

Opti zamor tela, esti zamori, nestrpljivost, nedostatak snage za rad, eksplozivnost, prepodnevni zamor, lo san, rasejanost, bezvoljnost za ivot, nedostatak ivahnosti, fizika slabost, pesimizam, oseaj straha, pospanost, uznemirenost, gubitak sna, temperatura, poviena temperatura, anemija, bledilo, neprijatan miris pod pazuhom, kriva kima, osetljivost na zimu, lo zadah iz usta. Kako sami da ispitate svoje kosti kuka? Mislim da ve znate da malo Ijudi ima normalne kosti kuka i da isaenje kuka izaziva mnoge bolesti. Zbog toga je neophodno znati da li se kosti pomeraju ili ne, kao i to kom tipu pripada dislokacija kostiju, da bi se leenje primenilo blagovremeno. Vi ete lako ustanoviti dislokaciju kostiju, saznati tip dislokacije i leiti se u svojoj kui po ovim metodama:
/. Dislokacija se vidi na prvi pogled

Bolest pokreta oseaja:

Parkinsonova bolest, padaviarstvo, gubitak sposobnosti liodanja, tranja, sedenja, i stajanja; spavanje samo ukoliko je okrenut licem na dole, redukcija vida, nejasan vid, ogranienje vidnog polja, grevi, bol kolenog zgloba, bol zgloba knka, zapaljenje nerva iijadikusa, bol kod trigeminusa u glavi, bol kod okcipitalnog nerva, bol nerva rebara, bol u struku, oseaj koenja vrata, bol ramenog zgloba, bol tabana, nonih prstiju, prstiju ruku, zapaljenje ligamenata, hronini lumbago, manji bol u krstima, bol u leirna, bol laktova, bol ramena, razne povrede, ziijanje u uima, log, neosetljivost ] ruku, prstiju, lakta, donjih ekstremiteta, glave, usana i voda u zglobovima kolena.

Dislokacija ostavlja svoje znake, bilo da je leva ili desna, ti se znaci nalaze na licu, na ostalim delovima tela i na pokretima. (1) Znaci na licu

Normalno Ijudsko telo je simetrino a u centru se nalazi kima kao ispruena strela. Isto tako je i lice. Tu simetriju remete isaeni kukovi. Konkretni primeri su sledei: Jedno oko je iroko otvoreno, jedan gornji kapak ima dvostruku ivicu, a drugi ne. Jedan donji kapak je oteen, dok je drugi ravan, jedna obrva visi na dole, horizontalne bore na elu prostiru se na dole na jednoj, a na gore na drugoj strani. Vertikalna bora izmeu obrva se javlja samo na jednoj straoi, nosna linija je kosa, jedna nosna upljina je manja, nosna pregrada nije prava, bora izmeu korena nosa i oka usne nedostaje na jednoj strani okovi usana nisu na istoj liniji, brada je kriva, jedno je uho vie od dmgog (Vidi sliku 7). Jedan ili vie od tih znakova pokazuju da su kosti kuka dislocirane. (2) Znaci isaenja su vidljive po telu i nje govim pokretima. Ne samo lice nego i dragi delovi tela, kao i nesvesni pokreti tela, ukazuju nam na dislokaciju kuka. Ako ste paljivi zbog toga moete uoiti da je ovek sa iskrivljenom glavom, sa jednim ramenom niim od drugog, ili koji ima jednu ruku duu, ovek sa presavijenom kimom, ovek iji su noni prsti savijeni prema unutra ili napolje u obliku X, ovek sa razliitom veliinom stopala, ovek sa kajiem koji nije horizontalan, sa krivim vratom, koji nema dubok san ukoliko ne lei potrbuke ili na odreenoj strani, koji peai sa vidljivim nenormalnim manirom, ovek koji stalno ima ranu na jednoj peti (lanku) ili nozi, ija je jedna ruka manja i ovek koji je preiveo teko rodenje. Gornji znaci tela i njegovi pokreti bez izuzetka ukazuju na iaenje kuka.
2. Kako proiiai dislokaciju prema pokretima i pozama ?

Poto je desni kuk vii od levog desna noga je odignuta. Rezultat toga je da nam se aesna noga ini kraa od leve, kada su levo i desno koleno sastavljeni. (Vidi sliku 9). Kada je desni kuk isaen hronino je loa cirkulacija krvi u okolini desnog kuka i zategnutost i neelastinost okolnih miia. To oteava ispruanje desnog zgloba kuka i die levi kuk kada ste u leeem poloaju potrbuke (Vidi sliku 10).

Slika 9.

Slikall
U svakodnevnom ivotu svi pravimo nesvesne pokrete i poze. Analizirajui te pokrete i poze mi raspoznajemo tipove dislokacije kostiju kuka. (1) Znaci dislokacije desnih kostiju kuka. SlikaS. 1) Leanje na trbuhu Desna strana linije kuka je via od leve. Pritisnite i levi i desni kuk palcima i naiete da je desna kost kuka via od leve. Bore koe nastale od pritiska prostiru se na gore na strani desne ruke (Vidi sliku 8).

Slika 10.

Kada ovek sa dislokacijom desnog kuka lei potrbuke ojegova leva noga se nehotino savije, a desna noga se dri isprueno, pravo (Vidi sliku 11). 2) Leanje na leima Leei na ledima ovek sa iaenim desnim kukom esto zauzima sle*dei poloaj: Leva je noga prebaena preko desne, odnosno prekrtene

su (Vidi sliku 12A). Leva noga je savijena, a desna ispruena (Vii sliku 12B). Leva noga je izbaena ustranu, desna malo skupljena prema naslonu

kreveta, sa malo savijenim prstima (Vidi sliku 12C). 3) Leanje na jednoj strani Desna noga je stavljena na levu i prekrtene su (Vidi sliku 13) B
Slika 15.

SlikalS. 4) Sedenje na stolici Za vreme sedenja gornji deo tela je nagnut udesno jer je desna noga kraa od leve. Da bi se odrala ravnotea gornjeg dela tela, prirodno se glava kloni ulevo (Vidi sliku 14). Poto se desni zglob kuka tee pokree leva potkolenica je uvek iznad desne i osea se tegoba i zamor (Vidi sliku 15B) Kada noge nisu prekrtene onda je leva noga vie ispruena od desne (Vidi sliku 16A). Kada su potkolenice sastavljene, levi prsti nogu su ispred desnih (Vidi sliku 16B). Ako je ena sa sastavlje-nim potkolenicama njeno se telo klanja na levo.

Siika 14.

24

25

5) Stajanje Poto je desna noga relativno kraa, podie se levi kuk. Linija kuka je via na levoj strani. Znajte da je stanje suprotno od onog u leeem poloaju na trbuhu. ovek koga zamolimo da zauzme stav voljno, uvek prvo isprui levu nogu ulcoso napred, stavljajui teinu tela na desnu nogu, a kada se zamori desna noga, zameni poloaj nogu. Razlog je to se levi kuk moe lako pokretati (Vidi sliku 17B). Kada ena stoji, esto stavlja teinu tela na desnu nogu, ispred koje je leva noga prekrtena (Vidi sliku 17C).

kostiju kuka to je mogue pre. Slika 18. 6) Sedenje Japanci obino sede na kolenima sa levom nogom na desnoj (Vidi sliku 19). to ee tako bude sedeo ovek sa desnim iaenjem sve e se vie kriviti tj. iaenje e se pogoravati. Da bi se sedelo na kolenima sa jedne strane, moraju se

Slikal7.
"$:

ovek sa desnom dislokacijom kuka, kada peai mora teinu tela stavljati na levu nogu. Da bi se odrala ravnotea kima se izvija desno, a telo levo. Kao rezultat toga je podizanje levog ramena. Da bi se postigla ravnotea tela, glava klone udesno (Vidi sliku 18). ovek sa oigledno podignutim ramenom, ija kima je ve ozbiljno iskrivljena mora primati ovu Terapiju nametanja

Slika 20.

oba kolena upraviti na levo (Vidi sliku 20). Ako se kolena usmere desno, ne moe se sedeti stabilno i komotno. To pokazuje da se isaenje po-gorava.

U poetnom stadijumu dislokacija kostiju levog kuka je identina sa onim desnog kuka, oni se razlikuju samo u pravcu dislokacije. Oba tipa mogu prerasti u kombinovani tip. Zbog toga mora se voditi rauna o tome da taj koji nema jasne karakteristike desne ili leve strane je kombinovani tip. (3) Ostali znaci Svi tipovi imaju osim gore opisanih znakova i druge suptilne manifestacije koje je teko prepoznati, a korisni su za upoznavanje tipova.

Slika 19.

Kada se sedi na kolenima sa prekrtenim potkolenicama leva je noga stavljena iza desne (Vidi sliku 21). 7) Silazak niz stepenice Kada se silazi niz stepenice tada se rotira leva noga prema spolja poto je ona dua od desne, ak i kada se ide polako pomalo se izbacuje leva noga. Slika 22.

Slika 21.

Slika 22.

(2) Znaci tipa sa dislokacijom kostiju levog kuka ili kombinovani tip

1) Oblik tela i kosa ; , <' . Tip sa desnom dislokacijom kuka: Do sada se nije ugojio i obino ima sedu kosu Tip sa levom dislokacijom kuka: Obino je debeo ve od detinjstva, a najee i elav. Kombinovani tip: Posle gubitka izvesne teine on se ugojio u jednom vremenskom periodu, a posle je smrao, i ima proreenu sedu kosu. 2) Devijacija pupka Tip sa dislokacijom desnog kuka: Pupak se krivi na levo Tip sa dislociranim levim kukom: t Pupak se krivi na desno. 3) Istroenost donova cipela Tip sa dislokacijom desnog kuka: Levi don je vie istroen nego desni i nejednak je, jer je desna noga slafeija i leva mora nositi vei deo teine tela. Tip sa dislokacijom levog kuka: ,....,. Suprotno od prethodno opisanog. . Kombinovani tip: , Jedan on je jako istroen. 4) Sedea poza u WC-u , Tip sa dislokacijom desnog kuka: Kad sedne na wc olju isprui levi vrh noge ispred desne i leva noga je neto okrenuta od desae. Tip sa dislokacijom levog kuka: Suprotno od gore opisanog. Kombinovani tip: Znaci gornja dva tipa se izmenjuju me^usobno. 5) Ispruanje prstiju ruku Tip sa dislokacijom desnog kuka: Taj koji moe odvojiti palac leve ruke od ostalih sastavljenih prstiju vie nego na desnoj ruci (Vidi sliku 23A). Taj koji moe rairiti sve prste leve ruke ire nego desne (Vidi sliku 23B). Taj koji moe napraviti slovo V na levoj ruci ire od desne (Vidi sliku 23C). Siika 23. A

t. /"v->

Tip sa dislociranim levim kukom: Suprotno od gore opisaaog. 6) Iskrivljenje nonih prstiju Tip sa dislokacijom desnog kuka: Noni palac leve noge je toliko iskrivljen da se nalazi na ili ispod drugog prsta noge, poto se telo naslanja samo na levu nogu (Vidi sliku 24). Tip sa dislokacijom levog kuka: Suprotno od gore opisaiiog. Kombinovani tip: Slika 24. Krivljenje palca je jo ozbiljnije, primet-no je i na levoj i desuoj nozi. ovek normalnih kukova, nema iskrivlje-ne paleve, ili ako poseduje taj fenomen, on je manje ozbiljan, jer teina takvog tela je rasporeena na obe noge podjednako. Pogledajte i videete da kod beba taj fenomen ne postoji. 7) Pucketaiije prstiju Tip sa dislokacijom desnog kuka: Zglobovi prstiju desne ruke i noge uopte ne pucketaju, ak ako ih i povlaimo jedno za drugim, ili to ine sasvim tilio, u uporeenju sa levom nikom i nogom. Miii desne noge kod ovog tipa su tvri od leve noge. To loe utie na prste niku i nogu. Ovaj tip teinu tela stavlja uglavnom na levu nogu da bi potedeo slabiju desnu, ime samo slabi miie desne noge, miii se koe, cirkulacija krvi se pogorava. Tako kruti miii slabe pokretljivost zglobova desne noge i ruke. Takoe preterano optereenje leve noge dovodi do koenja desne rake, jer slabi pokretljivost zglobova u desnoj raci. Tip sa dislokacijom levog kuka. Suprotno od gore opisanog. Kombinovani tip. Neki zglobovi desne i leve ruke i noge pucketaju pstali ne, ili uopte ne pucketaju. 8) Zakljuni po simptomima Tip sa dislokacijom desnog kuka: Ima desnu hemikraniu, slabljenje sposobnosti vida desnog oka, zapuenu desnu nozdrvu, ee zubobolje na desnoj straiii, eventualno zapuenje desnog uva, bol u desnom ramenu, bol desne strane vrata, desne strane miia pored kime, slabiju pokretljivost desne strane struka meurebarske neuralgije na desnoj strani, bol u desnoj strani trbuha, smetnje; u menstruaciji i drage simptome koji se javljaju na desnoj gornjoj strani tela. Tip sa dislociranim levim kukom:

Suprotno od gore opisanog. Samo prolivi su zaraenjeni zatvorima. Kombinovani tip: Simptomi se pojavljuju i na levoj i desnoj strani istovremeno ili naizmenino. Proliv i zatvor se smenjuju. 9) Zakljuci po nainu zatezanja nogu. Tip sa dislokacijom desnog kuka. Jak oseaj bola pri zatezanju miia desne potkolenice, listova i drugih mesta u desnoj nozi, kada se sagnete napred sa obe ruke dotiui vrhove prstiju nogu, a noge su rastavljene u irini ramena (vidi sliku 25a) i kada se sedi na podu rairenim nogama i savijenim strukom prema napred ka prstima desne noge (vidi sliku 25b). Tip sa dislokacijom levog kuka. Taj bol se osea kada se savijamo prema prstima leve noge. ' Kombinovani tip. ' sliku 25 Bol osea u obe noge.

VI UDESNI EFEKTI TERAPUE NAMETANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEM - GNJEENJEM

Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem - gnjeenjem podesna je, takode i za vas Dislokacija kostiju kuka je veoma esta bolest. Njena evolucija kod bolesnika je skoro istovetna.a zbog toga je neophodna metoda leenja koja odgovara svima. Miljenja sam da ta metoda nije nita drugo nego Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem. injenica je da svi koji prilivataju leenje u mom Institutu postiu siguran efekat. Zaonekoji su tvrdili .Terapijameoineodgovara'Jabilirekao: Prvo probajte moju terapiju i nee biti kasno ni posle toga izvesti zakljuak da li vamodgovara ili ne". Neki samo poslejedne-dve terapijebrzo izjave: Sada ostavljam terapiju jer mi ne odgovara". Mislim da takvi Ijudi nemaju veru u pobedu svoje bolesti. Kod veine Ijudi koji su primili desetak, pa ak i preko stotinu akupunktura, rune masae i druge terapije, javlja se perutanje koe okorelost" koe kao tvrda koa slona, zbog dugotrajnog nadraaja. Da bi se efekat postigao nastavlja se dalje nadraivanje inae nee biti efekta. Zbog toga ne dajem za pravo onim mojim pacijentima koji odustaju posle jedne-dve terapije. Moja terapija je iroko aplicirana. Ona je izleila mnoge neizleive" pacijente. Probajte moju terapiju, siguran sam da e te nii biti zalivalni. Pravilan postupak dovodi do brzog ozdravljenja
t'

-v
'm,

lako Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem odgovara svima, ipak mora se paziti kako se ona primenjuje. Samo ispravan postupak prua oekivani efekat. Prvo ne nametajte zglobove beba od 4-5 meseci starosti. Drugo ne postupajte grubo kod predebelili-korpulentnih i starili i teili bolesnika, koji su ve leeni, a nije postignuti efekat. Terapiju treba da primenite sa velikom odanou, strpljenjem i veto. Ne postoji sluaj kod koga terapija ne odgovara. Naprimer, tekog sranog bolesnika morate uputiti vrsnom terapeutu, a ne primiti ga ako jo nemate dovoljno iskustva. Vet i iskusan

31

terapeut moe pomoi i sranom bolesniku. Ipak, nespretna aplikacija';j a. moe dovesti do neuspeha-. Znai teki bolesnici iziskuju najiskusnijeg jgiski terapeuta. Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem je metoda aSgnja koja razvija sposobnost samoozdravljenja, efikasnost terapije moesseiSest t postii samo ako bolesnik ima bar i malo ivotne energije. tae eaerg; boiov; Ljudi su osloboeni dugotrajnih bolova Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem ima pnkrai-gaj metne rezultate leenja kod svih bolesti. Dozvolite mi da vam ukaem na rai dkonkretne primere uspenog leenja sa mojom Terapijom. Dobro je da-.:feipijc pre nego to krenete na moje terapije znate da ima i takvih Ijudi u svetusu ak koji su izleeni mojom Terapijom.

Disajne tegobe. K.T. 25-godinji mladi sa 1 cm isaenim desnim kukom, izleen je posle 6 terapija. I njegove ostale bolesti, kao visok pritisak, lumbalgija, nestali su posle 9 leenja.

2. Primeri istrajnosti u dugotrajnom leenju

K.K. 47-godinja ena patila je od lumbaga i stvaranja kamena u uaoj kesi, gojaznosti. To je sve nestalo posle 165 besprekidnib. terapija. Ona je dobar primer istrajnosti u leenju. ,
(

/. Primeti obinih sluajeva

, sa 1

Bolest kolagena. Y.M. 51-godinji mukarac, sa 1,5 cm dislokaci-jom desnog kuka alio se na dermatomitis, reumatizam, snieni krvni pritisak, pomodrelost, lumbago i dr. On je izleen posle 20-30 leenja mojom terapijom. Meteorizam. F.M. 35-godinja ena, sa 1 cm isaenim kukom (desna strana), alila se na neurednu menstruaciju, zubobolje i pesimizam. Ona je izleena posle 22 terapije. Smetnje debelog creva. M.I. 56-godinji mukarac sa 2 cm iku isaenim levim kukom, alio se zbog posledica infarkta miokarda. Njemu je ponovo vraena ivahnost posle 10 leenja i sada ivi dobro u veselju i spokojno. /t * Bolest srane pregrade. Y.O. 36-godinja ena. Imala je preko 20 simptoma od srane insuficijeneije. Ona je izleena posle 65 j, 5* terapija. '' Poveanje titne ljezde. T.H. 60-godinja ena bez dislokacije ku-ka, oseala se dobro ve posle 6 terapija. Vie od 30 njenih simptomai nervno-vegetativnog sistema ublailo se posle 2-3 leenja. ? < Poveanje titne ljezde. S.O. 57-godinja ena, sa 2 cm isaenim desnim kukom, imala je vie od 40 simptoma, koji su u nestali posle 15 leenja. i> Zapaljenje pankreasa.. F.M. 34-godinja ena imala je vie od 20 simptoma zbog poremeaja nervno-vegetativnog sistema, koji su skoro nestali posle 6 leenja. Angina pektoris. M.F. 36-godinja ena sa 2,5 cm isaenim desnim kukom, patila je 16 godina od poveanja masnoe u krvi-hiperlipemije, neuredne menstruacije, i smanjenog krvog pritiska sa vie od 30 simptoma. Ona je izleena posle 66 terapija.

3. Primer tekih sluajeva s !&?,> F.O. 57-godinji mukarac, sa 1,5 cm isaenja desnog kuka, patio je od rane faze raka jetre. Njegova bolest se smirila posle 20 leenja, ali se ponovo pojaala zbog prestanka sa leenjem. Leenje smo prekinuli po elji njegovih lanova porodice, a on je umro posle mesec dana. T.S. 60-godinja ena, sa 3 cm isaenim desnim kukom, bila je potpuno fiziki iscrpljena, nije mogla ni jesti ni spavati. Ona je ozdravila posle 20 leenja. 4. Primeri prironog leenja bez operacije T.H. 19-godinji mladi, sa 3 cm isaenim desnim kukom, patio je od jakih bolova u kostima zbog hernije ineuprljenskog diska. Preporaena mu je operacija, ali on se obratio mom Institutu. Njegovi bolovi nestali su posle 6 leenja. K.K. 64-godinji mukarac, patio je od lumbaga od posle II svetskog rata i niko nije uspeo da mu odstrani bolove. Mnogi su mu savetovali operaciju, ali on je verovao u moju terapiju i ozdravio je posle 25 leenja. A njegovih 20 ostalib. simptoma ublailo se posle 50 leenja.

5. Primeri uspenog leenja posle uzaludne operacije

O. 45-godinji mukarac, sa 1 cm dislociranim levim kukom, patio je od lumbaga i bolova u krstima preko 20 godina. On se 2 puta operisao, ali bezuspeno. Posle 5 mojih terapija ozdravio je. Njegovo stalno zujanje u uima i hladnoa u lumbalnom delu tela nestali su posle 20 leenja. S.M. 32-godinja ena, sa 1 cm isaenim desnim kukom, patila je od lumbaga, zbog hernije meuprljenskog diska i zbog toga je i operisana. Posle je leena mojom terapijom 4 puta i oslobodila se bolova. Istovremeno prestali su joj bolovi u ramenima, leima i potkolenicama. Gornji primeri su samo deo mojih uspeha. Mislim da Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem ima vidne uspehe i efekte nad svim bolestima i moe vas ubediti da vaa bolest nije izuzetak.

Reakcije posle nametanja kostiju kuka su predznak skorog ozdravljenja Neki bolesnici su se alili da su se njihovi simptomi pojaali posle moje terapije. Ja sam to nazvao .fenomen nametanja kostiju kuka". Te reakcije su primeene kod teih bolesti ili kod onih koji su primili terapiju kratko vreme u toku bolesti. Reakcije se javljaju ak i kod zdravih Ijudi. One nestaju postepeno za vreme leenja. Uglavnom reakcija se javlja kod onih pacijenata u dva tri maha koji prime oko 20 terapija. Kod onih pacijenata koji prime vie terapija posle e se reakcija javiti samo jo jednom. Ta reakcija ukazuje na dobre efekte leenja i predznak je skorog ozdravljenja. Mehanizam reakcija kod nametanja kuka kuka. Kako nastaju te reakcije? To u prikazati na primeru isaenja desnog

VH TERAPUA NAMETANJA KOSTIJU KUKA PRITISKANJEM-GNJEENJEM KOD KUE

Svako moe uraditi terapiju nametanja kostiju kukova pritiskanjemgnjeenjem, ali samo propisani-odgovarajui pokreti mogu doneti uspenu etvu efikasnosti. Terapija postie cilj leenja samo pomou odredene snage koja treba da deluje na telo oveka. Neodgovarajui pokreti ne samo to ne daju dobar efekat leenja, nego mogu ak i prouzrokovati neoekivane traume. Zbog toga terapeut mora da uree u srce sledea pravila za vreme leenja: (1) Pacijent treba da nosi tanko, leerno i meko odelo, da je bez obue, bez nakita, sata, naoara i dr.; (70) Terapeut mora imati odelo koje mu omoguava slobodne pokrete; (71) L eenje treba da se po pravilu obavlja na strunjai, ne na jastuku, aravu, tepihu, krevetu i sl.;

ovek sa dislokacijom desnih kostiju kuka stavlja telesnu teinu na levu nogu, kada stoji. Nametanjem kukova nastoji se vratiti teina sa leve na desnu nogu, tako da e loa cirkulacija krvi i u desnom gornjem delu tela biti poboljana ili regulisana. Poto se optereenje kree ka levom gornjem delu tela, desi se skoro privremeno isaenje u levom kuku. Kao rezultat javlja se ukoenost i zatezanje miia i vezivnih tkiva u levom gornjem delu tela, koje izaziva simptome na slabim takama tog dela tela, ili se pojavljuju stari simptomi. Ova reakcija nestaje tek posle dve nedelje, ili ak mesec dana, ako se terapija prekine zbog straha od tih reakcija. Oni e nestati samo ako se terapija ne prekine, nego nastavi bez prekidanja. Te reakcije su samo kamen spoticanja na dobrom putu ka ozdravljenju. Zbog toga pacijenti treba da se raduju tim reakcijama. Potpuno je pogreno miljenje da se stanje bolesnika pogoralo zbog prijema terapije. Posmatrajte te reakcije tako, kao one koje nastaju posle masiranja ramena jer, tada se ima oseaj velike reakcije na terapiju.

(72)

j,

emperatura sobe treba da je umerena; , (73) Bolesnik treba da je oputen i da odrzava psihiku smirenost; (74) Kada pacijent lei na trbuliu za vreme leenja, treba mu pod grudi staviti jastui, jer neprestani dodir grudi moe prouzrokovati traumu grudnog koa; (75) Za vreme leenja dece, starih, ili korpulentnih osoba ili previe mravih terapeut treba da pazi na sfere zglobova i ne sme preterano koristiti svoju snagu; (76) Terapeut treba da obrati veliku panju na snagu upotrebljenu pri leenju bolesnika koji su operisali zglobove kolena ili kuka; (77) Pacijenti koji koriste lekove, neka ne prekidaju uzimanje lekova naglo, nego postepeno, zavisno od efekta ove terapije;

(78)

Terapeut treba da pone sa terapijom onili delova tela pacijenta

koji su najpokretljiviji i postepeno se poveava sadraj rada na ostalim delovima. Nemojte lakomisleno pritiskati delove tela iji efekat leenja nije siguran; (79) Pacijent treba da prima jedno leenje - terapiju dnevno, ako je teak bolesnik, ili ako je pacijent jak moe imati i dva leenja dnevno. Bolesnik koji nema dovoljno vremena mora uraditi terapiju svaki dnigi dan, bar nedelju dana, a posle rede. Kome je terapija potrebna radi prevencije bolesti, dovoljno je ako se lei jednom meseno ili ak i dvomeseno.

35

(12)Najidealnije je da se leenje odvija sistematski, po prograrau ovog metoda. Pacijent koji ne moe sistematski primati terapiju, ili ima ograniene uslove, ipak treba da prima terapiju, jer i smanjeni broj terapija moe pruiti eventualne odgovarajue efekte leenja. U tom sluaju efekat nameStanja kostiju bie samo 80 % od ukupnog efekta leenja, koji se postie svakodnevnim terapijama. (13)Ponavljanje leenja nekoliko puta, nije nekorisno. to vie puta se primenjuje leenje telo e postati sve elastinije. Uglavnom posle 20-30 leenja u jednoj seriji ve se mogu redukovati simptomi. Potom moemo definisati sledei projekat prema konkretnom stanju pacijenta. Moram napomenuti, da nemojte prestati sa terapijom u sluaju kada simptomi nestaju, nego morate nastaviti sa terapijom sve dotle dok se normalizuju kosti i ovrsnu miii. Samo tako se moe izbei ponavljanje bolesti, kao i nastanak eventualnih novih patnji. Elastinost Ijudskog tela je nejednaka, takode broj terapija za omekivanje miia oije isti kod svakoga. Terapeut kada pritiska-gnjei miie osetie da li su miii omekali - postali elastini ili ne. Spolja otvrdnuo mii teko je pritiskati-gnjeiti. Kada oni omekaju, mogu se duboko pritiskati palcima, tako se proiruje i mogunost gnjeenja. Prema pokretima ili fleksibilnosti ispruanja zglobova moemo odrediti mekouelastinost organizma. Kada su miii i vezivna tkiva graba, polje pokreta zglobova je ogranieno, malo. Ukoliko se ne uju nikakva pucketanja u postupku nametanja, to pokazuje da su zglobovi nepokretni, miii i vezivna tkiva neelastina. Ako se uje pucketanje, to nam ne osigurava da je sve u redu. Mora se praviti sinteza uporeenja po karakteristikama pucketanja. Gore navedene take mogu se sada svesti na sledee: Po ukoenosti: Zglobovi se ne mogu ispmati i nemogue ih je namestiti ak ni posle aplikacije metode, razumljivo ne uju se ni pucketanja kod nametanja. Pacijent osea ili jak bol, ili ne osea nita. Kod male mekoe": Dislocirane kosti su neto malo nametene, nametanje daje tiho pucketanje metalnog zvuka. Samo jedan ili dva prljeiia pucketaju. Pacijent osea bol. Kod mekoe: Nametanje ide glatko, nadleni zglobovi daju jasan zvuk pucketanja pri nametanju. Miii i vezivna tkiva su meka i elastina. Pacipnt ne osea bolove. Na kraju pacijenti se ne smeju previe zamarati i moraju iveti uredno. Drugaije se ne moe postii povoljan efekat leenja. , Osnovni pokreti

Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeem ima ukupno 100 pokreta. Najbolje je da ih terapeut sve upotrebi za vreme leenja. Da bi se olakalo pamenje tih pokreta, ova knjiga ih svrstava u dve grupe: 36

Prva je grupa OSNOVNIH POKRETA, koja je efikasna kod svib. simptoma; Druga su pokrefi LEENJA ZA ODREDENE BOLESTI. lako terapeut mora upomo pamtiti i veto aplicirati kompleksno ceo proces u toku leenja, mora kod svakog bar jednom ispuniti ceo komplet pokreta. Samo na taj naia ponjeemo uspeh najboljih efekata. Efekat leenja ini jedinstvo sa uobiajenom primenom i vetinom teraneuta. Zbog toga je vano da terapeut zna napamet sve tekstove ispod ilustracija i da zna cilj i osnovne zahteve svakog pokreta. Ne sme se napustiti lecnje zbog nespretnosti tehnike i slabog efekata leenja, nego se mora istrajati u radu i paljivo osmatrati pokrete. Posle toga e postepeno ali sigurno usvojiti ono to je bitno u terapiji, a samim tim uspeh u leenju e se poveavati. Sada u prikazati osnovne pokrete. Oni su stvarno pokreti leenja za nametanje dislociranih kostiju kuka i ispravljanje kime. Konkretni koraci su sledei: Prvo: namestiti zgloblove ramena i gornje gradne prljenove, a pucketanje prilikom nametanja oznaava uspenost tih pokreta; Dmgo: Namestiti srednje i donje prljenove grudnog koa i prljenove lumbalnog dela. Pucketanje znai uspeh; Tree: Namestiti donje prljenove gradnog koa i lumbalne prljenove. ue se nekoliko pucketanja ako je lumbalni deo postao elastian; etvrto: rukom, ponavljajui, pritiskati i gnjeiti miie krsta sa obe strane kime, od gornje krivine lopatica sve do ilijanog grebena, da bi se omekali kruti, ukoeni miii i tako postepeno vratiti kost kuka na svoje normalno mesto; Peto: namestiti zglobove u krstima. Ako se miii oko zglobova omekaju ue se pucketanje s jedne strane tela pacijenata. U medicini krsni zglob se naziva nepokretnim zglobom, a zvuci pucketanja ipak kazuju da je on pokretan. Zadnji korak je nametanje zgloba kuka. Ako se odstrani zategmitost ligamenata kuka i okolnih grupa miia ue se jasan zvuk nametanja. Zglob kuka kod onih koji nmogo peae moe se lako ispruiti. To pokazuje da je zglob kuka vaan pri peaenju. Posle aplikacije gore navedenih terapiskih pokreta pacijent treba da legne potrbuke da bi se osmotrila karlina linija. Ako je ona horizontalna i formira pravi ugao sa kimom moe se zakljuiti da je kuk pacijenta nameten. ak i za iskusnog terapeuta je teko odjednom namestiti sve kosti pacijenta sa ukoenim miiima. Zbog toga nemojte se zanositi da moete odmah namestiti kuk, samo zbog usvojenog znanja gore opisanih pokreta. Za leenje morate imati strpljenja. Gore opisani pokreti igraju vanu ulogu u nametanju svih kostiju tela i mogu dati vidljive efekte leenja u kratkom vremenu. Zbog toga vano je

37

nastojanje terapeuta da ih dobro usvoji od prvog dana. Samo tako moe biti na usluzi pacijentu uvek i na svakom mestu. (1) Nametanje zglobova ramena i gornjih prljenova gradnog koa Terapeut une iza pacijenta, oslonjen na tlo prstima, i sa oba kolena stee zadnjicu pacijenta. Pacijent obe nike sa prepletenim prstima stavlja na svoj potiljak. Terapeut podvlai svoje ruke pod pazuhe pacijenta i stavlja ih na njegove ruke (Vidi sliku 26A). Povlaei pacijenta prema sebi terapeut istovremeno jakim pokretom ga podie gore. Ukoliko se uje nekoliko pucketanja to pokazuje da su kosti nametene. Ovaj pokret iziskuje da terapeut ispravi svoje laktove, a grudima se naslanja na leda pacijenta (Vidi sliku26B). >' ';'.'

N ametanje kime . Vidi sliku 1 (81) Nametanje lumbalnih prljenova Terapeut stavlja svoje desno koleno na butinu pacijenta, ispravi svoju levu ruku i podvue pod levi pazuh pacijenta, i stavlja pacijentovu desnu ruku na levo rame; desnom rukom gurne desno rame pacijenta napred, da bi telo mogao okrenuti ulevo. Ako osea nemo, terapeut treba da napregne snagu (Vidi sliku 27A). U momentu dodavanja jae snage ue se pucketanje kime, to znai da je nametanje uspelo. Sve se to isto mora ponoviti na suprotnoj strani (Vidi sliku 27B).

(80)

pozicije ruku te ra pe ut ai p ac ij en ta S Ji

po zic ija ru ku te ra pe ut

Sl ik a 2 7. <

38

4) Pritiskanje-gnjeenje gornjih delova miia sakralne kime Terapeut u kleeem poloaju sedne na struk pacijenta i palcima pritiska-gnjei oba miia pored kime do iznad lopatice deset puta na svakoj taci (Vidi sliku 28).

5) Pritiskanje-gnjeenje prljenova lea > .; Vidi sliku 2 . . ,.,;, ,,,- . (86) Nametanje desnog zgloba karlice Vidi sliku 4 (87) Nametanje levog zgloba karlice Vidi sliku 5 (88) Nametanje levog zgloba kuka Pacijent legne na desnu stranu, licem okrenutim neto udesno, prirodno skupi levo rame, savijene ruke prui ispred grudi, savije desnu nogu, a isprui levu. Terapeut desnom nogom pritisne desni gleanj pacijenta, a ostavlja levu nogu po strani. Posle terapeut obema rukama uhvati levu nogu pacijenta i okree ga levo i desno, pritiskajui svojom desnom nogom desnu nogu pacijenta. Terapeut sa obe ruke okrene levu nogu pacijenta unutra i jako ga vue. Ako osea otpor, mora poveati svoju snagu. Pokrete ponoviti 2-3 puta (Vidi sliku 29).

pozicija nogu terapeuta

Slika 29.

(1) Trapezni mii (2) Lopati&ii mii - diza (3) Romboidni

miSi

iroki ledni mii - latisimus Donji zadnji mii Spoljanji medurebarni mii Vanjski kosi miid trbuha 10. Krstano kimeni mii (sakrospinalni)

(82) (83) (84) (85)

Slika 28. fatena ipoloiaj lednih mitta

9) Nametanje desnog zgloba kuka Pacijent legne na levu stranu, lice neto vie levo, prirodno skupi ramena, ruke prui savijene ispred grudi, savije levu nogu, desna je ispruena. Terapeut pritisne levom nogom gleanj leve noge pacijenta, a desnu nogu ostavlja sa strane. Posle terapeut sa obe ruke uhvati desnu nogu pacijenta i okree ga levo i desno, gurajui svojom levom nogom nogu pacijenta, terapeut sa obe ruke uhvati i okrene desnu nogu pacijenta unutra
40

i jako ga vue. Ako osea otpor, morae poveati svoju snagu, pokrete ponoviti 2*3 puta (Vutt liku 3d).

SlikaSO.

Pokreti za leenje lumbalgije

Mnogi Ijudi pate od lumbalgije. ta su razlozi simptoma lumbalgije? Pre nego to prikaem metodu leenja prvo u neto rei o lumbalgiji. Mnoge bolesti, kao bolovi miia, kostiju, nerava, unutranjih organa, mogu izazvati lumbalgiju. Takode, neravnomerno korienje lumba moe prouzrokovati lumbalgiju. Ako je bolest oko struka, a lumbago je samo simptom bolesti slabine, tada medicina to ne naziva lumbalgijom. Samo bolovi kostiju kuka bez jasnih razloga se nazivaju simptomima lumbalgije. Bolovi oko struka zbog napregnutih miia najee se zovu lumbalgija, jer to ima jasan razlog, stoga bol lumbalnog miia mogao bi se nazvati bol lumbalnog miia. Naalost ne zovu ga tako. Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem ne daje klasifikaciju uzroka. Svi bolovi oko struka su lumbalgija. Svi simptorai u Ijudskom telu prouzrokovane sudislociranjem kostiju kuka. Napregnutost i ukoenost miia i vezivnog tkiva prouzrokovani su zbog dislokacije kostiju kuka, kliniki izazivaju bol u struku. Terapijsko leenje nametanje kostiju kuka, deformacija kostiju, miina napregnutost i ukruenost vezivnog tkiva, moguda ostrane lumbalgiju. Svakodnevno mi dolaze pacijenti koji pate od hernije meuprljenskog diska i prljenskog ptosisa, prema dijagnozi lekara istone medicine, a svi oni su izleeni u mom Institutu. Neki od njih se moraju operisati po tvrdnji lekara, a dnigi posle neuspele operacije dolaze kod mene na leenje. Zbog toga sam doao do zakljuka da je skoro svaka lumbalgija prouzrokovana dislokacijom kostiju kukova. Nije neophodna operacija da bi se lumbalgija izleila. Sada mnogi pacijenti izjavljuju: Pokuajte prvo sa Terapijom nametanja kostiju kuka, pritiskanjem - gnjeenjem".

Pacijent koji pati od dislokacije desnog kiika prvo osea manji bol na desnoj strani tela, a ponekad bol spontano nestane. Nalaze se i takvi pacijenti koji pate od bolova na levoj straiii tela ozbiljaije nego na desnoj strani. Uskoro se bol proiri na ceo struk i postaje hronina lumbalgija. Zbog razliitog stepena ukoenosti Ijudskog tela, neki pacijenti ozdrave posle 10 leenja mojom terapijom, a neki ni posle 80 leenja. Znai broj leenja zavisi od pacijenta. Medu pacijentima koje leim malo ih je koji nisu ozdravili posle 20 leenja. Ako se sa leenjem mojom terapijom istraje bez prekida, sigurau sam u ozdravljenje, a to govorim iz iskustva jer ve 20 godina radim ovom Terapijom. Da bi se leila lumbalgija moraju se odstranid napregnutost i kratost miia, slabine, zadnjice, krstanog dela, ilijanog grebena, miia iznad karlice, velikih sedalnih miia, kmkastih niiia, unutranjih zaponiih miia, miia butine iznad velikogtrohanterai dr. Zbog toga terapeut mora da paljivo pritiska-gnjei gornje pomenute delove tela, naroito spoljne delove krsta. Ukoliko se pojavi iznenadni gr miia za vreme pritiskanja-gnjeenja, terapeut ne treba da okleva, nego mora nastaviti i dalje pritiskivanjem -gnjeenjem dve do tri sekunde dok gr ne popusti. Lumbalgija je veoma esto oboljenje kod ofera, kondiiktera, sportista, plesaa, tekih fizikih radiiika, pa i kod nastavnika. . j , 1. Osnovni pokreti (1) Pritiskanje-gnjeenje gomjih delova levog velikog trokantera Vidi sliku 3 (2) Pritiskanje-gnjeenje gornjih delova iznad desnog velikog trokantera Vidi sliku 8 (3) Pritiskanje-gnjeenje lumbalnog dela slabine dlanovima Terapeut sedne na stranjicu pacijenta i pritiska-gnjei mesto SlUca Iti. '"'" iznad ilijanog grebena dlanovinia, posle snano palevima pritiska-gnjei miie krsta, ovo se mora ponoviti 10 puta (Vidi sliku 31).

(4) Pritiskanje-gnjeenje mesta iznad ilijanog grebena dlanovima Poloaj terapeuta je isti kao na slici 31. Terapeut prvo stavi ruke na mesto iznad ilijanog grebena, i to jednu na drugu, i tako pritiskaSlika 32. gnjei (Vidi sliku 32).

(7) Nametanje zglobova kuka Pacijent iegne na lea, sastavi i savije obe noge. Terapeut stavlja svoje ruke neposredno pod kolena pacijenta i svojom teinom tela, snano ih eura

35AX
Siika 35.

"*" nc mba *
( 6 P o

(5) Pritiskanje gnjeenje krstanog dela miia kolenima Terapeut stavlja ruke na lanke ruku pacijenta i kleei na njemu, pritiska-gnjei mii ilijanog grebena kretanjem kolena, 10 puta (Vidi sUku 33).

Slika 33.

slika 34
4 4

(8) Olabavljenje levog i desnog zgloba kuka Pacijent lei na ledima sastavi i savije obe noge. Terapeut klekne ispred nogu pacijenta, stavljajui ruke na njegova kolena, razdvaja ih i gura butine napolje da bi se olabavili zglobovi kuka. Pritiskanje ponoviti 2 puta (Vidi sliku 36).

Pacijent sedne na pete. Terapeut sedne iza njega, podvue ruke pod pacijentove pazuhe, obrui njegova ramena, pritisne struk kolenima i polako pada n37fld Pacijent mora opustiti glavu i ramena. Tada e pacijent postii luni oblik kieme sa nepokretoim nogama koje ostaju na strunjai (Vidi sliku 37).

Slika 36.

(9) Savijanje lea nazad luno

2. Progresivni pokreti
pogreanpoloaj poloajnogu nogu pravilan pacijenta

(1) Pritiskanjegnjeenje krsta Terapeut sedne na pacijenta, kao na slii, palevima pritiska-gnjei krsta pacijenta tri puta na 4-5 taaka. Dobro je smanjiti snagu kod repne kosti (Vidi sliku 38).
Slika38.

(2) Pritiskanjegnjeenje levog sedalnog miia Terapeut klekne tako da medu nogama ima levu nogu pacijenta. Pritiska-gnjei levi sedalni mii 20 puta, prvo palevima, potom dlanovima (Vidi sliku 39). (89) Pritisk anje - gnjeenje desnog sedalnog miia Vidisliku79 "!' : (90) Pritiskanje - gnjeenje levog sedalnog pliso miia Terapeut sedne na levu nogu pacijenta kleei i tako pritiska-gnjei levi mii-pliso butine 10 puta (Vidi sliku 40). Imena i pozicije sedalnih miia nalaze se na slici 3.
S l

imena i pozicije miia nogu

SWca40. (6) Pritiskanje - gnjeenje dvoglavog miia - bicepsa leve butine Terapeut kleei sedne na levu potkolenicu pacijenta i pritiska gnjei 4 puta palcima na 8 taaka levog dela dvoglavog miia sve do ispod kolenog pregiba. Ostalib. 8 prstiju trebaju biti koherentni na butini kako bi poveali efekat pritiskanja-gnjeenja (Vidi sliku 41). (91) Pritiskanje - gnjeenje dvoglavog miia - bicepsa desne butine Isti postupak kao gore samo na drugoj nozi. (92) Ispruiti istovremeno prednje miie potkolenice Terapeut stane nogama pod prevoje kolena pacijenta, obema rukama uhvati prste nogu pacijenta, blago ib. na dole pritiska tako da pete dodirnu debelo meso pacijenta (Vidi sliku 42A). Tada se terapeut malo sagne napred i tako pojaava pritiskanje ka debelom mesu pacijenata (Vidi sliku 42B). (9) Okretanje levog zgloba kuka .

Slika 39.
(5) Pritiskanje - gnjeeaje levog sedalnog miia Vidi sliku 81

sfera pritiskivanja - gn je&nja L Veliki primica - adukator 1 2. Zadnja loa Dvoglavi mii - biceps Veliki zateza buta - fascia tenzor Dvoglavi miid lista Lisnjaa - muskulus soleus Ahilova tetiva - petna ila

(93) (94) (95) (96) (97)

Slika 41. Imena i pozicije miia nogu

48

kako drati levu potkolenicu pacijenta Slika 42 A.

Pacijent lei na leima. Terapeut prihvati levo koleno pacijenta svojom desnom rukom, a lanak levom i pritiska potkolenicu pacijenta prema gore i napolje 2 puta, da bi savio zglob kolena, savija i gura desni kuk napolje, povue - isprui zglob kolena dva puta (Vidi sliku 43). (10) Okretanje desnog zgloba kuka Pacijent lei na ledima. Uhvativi desno koleno levom rukom, a lanak desnom, terapeut pritiska butinu napolje i na gore dva puta da se savije zglob kolena, savije i gurne zglob kuka napolje i povue zglob kolena na 2 puta (Vidi sliku 44).

kako drati desnu potkolenicu pacijenta Slika 44.

Pokreti leenja sindroma nervnih bolova i bolova u zglobu kolena Sindrom je uglavnom kod iijasa bol nerva butine, bol zgloba kuka, bol kolenog zgloba, edem potkolenice i drugo. Iijas je esto viena bolest koja oteava hodanje. Bol pod uticajem promene vremena, naroito kada zahladuje vreme i kada je hladno. Miii se skupe i moraju se uvati od hladnoe. Tako, na primer, za vreme spavanja moe se staviti termofor sa toplom vodom na debelo meso zadnjice i butine. Za vreme leenja prvo se moraju normalizovati kosti kuka i uiniti da noge podjednako nose teinu tela da bi se odstranio bol iz lumbalnog dela, krsta i miia zadnjice, miia potkolenice i vezivnog tkiva. Ako je nametanje radeno sa preterivanjem doi e do iialgije na suprotnoj strani. Kvadriceps posluuju nervi butine. Kada je kvadriceps u nenormalnoj napregnutosti, ispravljanje kolena stvara nervni bol. Obino ako je prednji deo potkolenice napregnut napregne se i zadnji deo. Takode bolovi hidropsa u kolenom zglobu prouzrokovane su nenormalnom zategnutou miia potkolenice nastalih takode isae ajem kuka. Ako se ta zategnutost - napregnustost koncentrie oko zglobova kolena osea se bol u kolenima. Stoga klju leenja je da se odstrani napregnutost miia oko kolena. Kod debelih Ijudi (zbog teine) lako se deavaju oboljenja kolenog zgloba i njihovo leenje iziskuje due vreme. Pri pritiskanju-gnjeenju miia oko kolena moraju se posebno obraivati gornji i donji miii, tj. iznad i ispod aice (patelo). Ako tada pacijent osea posebno bol, terapeut e nastaviti pritiskanje-gnjeenje jo 2-3 sekunde na bolnom mestu, ukoliko pacijent to moe da izdri. Posle terapije pacijent treba da se uva prehlade. Od iijasa pate esto oni koji moraju na poslu dugo stajati, ili stalno sedeti, oni koji ne vole sport, oni koji rade u bladnim prostorijama, vlanoj radnoj sredini ili koji dugo peae do posla i nazad.
1. Osnovni pokreti ' ' ''

Vidisliku

43

(98)

Pritiskanje - gnjeenje krsnog dela Vidi sliku 38 (99) Pritiskanje - gnjeenje regiona iznad levog velikog trokantera Vidi sliku 3 (100) Pritiskanje - gnjeenje regiona iznad desnog velikog trokantera Vidi sliku 80 (101) Ispruiti istovremeno prednje miie potkolenice Vidi sliku 42 (102) Nametanje zglobova kuka Vidi sliku 35 (103) Okretanje zgloba levog kuka

(7) Okretanje zgloba desnog kuka Vi d i s l i k u 4 4 . . , < (8) Ispravljanje vuenjem levog kuka Terapeut stavi levu potkolenicu na svoja kolena, svojim desnim laktom nasloni se na gornji deo kolena pacijenta i uhvati mu petu svojom levom rukom. None prste pacijenta uvrsti na svoj levi koren ake. Za vreme leenja terapeut vue levom nikom, levu potkolenicu pacijenta ka svojim grudima, pritisne ga svojim laktom, uz pomo sopstvene teine tela, da bi potpuno ispruio petnu ilu. Pokreti se ponavljaju tri puta (Vidi sliku 45)

kako drati levu nogu pacijenta Slika 45.

(9) Ispruiti i vai desnu potkolenicu Vii sliku 88

52

2. Progresivnipokreti ..-...;

,j

,, ,

Pritiskanje - gnjeenje levog sedalnog miia Vidi sliku 39 (105) Pritiskanje - gnjeenje desnog sedalnog niiia Vidi sliku 79 (106) Pritiskanje - gnjeenje levog niiia - pliso zadiije strane Vidi sliku 40 (107) Pritiskanje - gnjeenje desnog miia - pliso zadnje strane -. Vidi sliku 81 (108) Pritiskanje - gnjeenje levog miia butine Vidi sliku 41 (109) Pritiskanje - gnjeenje desnog dvoglavog miia bicepsa butine Vidi sliku 82 (110) Pritiskanje - gnjeenje levog potkolenog pregiba poplito foso Terapeut klekne tako da mu leva potkolenica pacijenta bude meu nogama. Pritiska - gnjei pregib kolena dlanovima, ili palevima 10 puta (Vidi sliku 46). Imena miia nogu i polja pritiskanja - gnjeenja oznaena suna slici 41.

(104) (104) (104) (104) (104) (104) (104)

Pritiskanje - gnjeenje desne zatkolene jame - fosa poplitea Vidi sliku 83 (112) Pritiskanje - gnjeenje troglavog niiia - tricepsa leve potkolenice Terapeut klekne tako da mu leva noga pacijenta bude meu kolenima. Pritiska-gnjei triceps na 8 taaka, od kolenog pregiba sve do pete, to se ponovi 4 puta (Vidi sliku 47). Imena nonih miia i polja pritiskanjagnjeenja navedena su na siici 41. (113) Pritiskanje-gnjeenje troglavog miia tricepsa potkolenice Vidi sliku 84 (114) Nametanje zglobova glenja-lanka " ;- '

(111)

Slika46.

(115)
Terapeut klekne izmedu ispruenih, rairenih nogu pacijenta, obema rukamauhvati mu zglobove oba lanka i pritiskajako prema spolja. Ponoviti dva puta (Vidi sliku 48).
Slika 47. Slika 48.

(12) Gnjeenje - pritiskanje tabana Terapeut sa obe ruke uhvati pete pacijenta pritiska-gnjei srednji deo tabana 10 puta palevima (Vidi sliku 49)

pozicija paleva pri pritiskanju - gnje&nju Slika 49.

(13) Pritiskanje'gigeenje desnog i levog velikog sedalnog miia kolenima Vidi sliku 34 (15) Pritiskanje-gnjeenje levog etvoroglavog miia butine - kvadricepsa Pacijent lei na leima. Terapeut mu klei sa obe strane leve potkolenice i palevima pritiska - gnjei etvoroglavi mii. To ponovi 3 puta. (Vidi sliku 50) (16) Pritiskanje - gnjeenje desnog kvadricepsa butine Vidi sliku 85

glavica, slabljenje vida, drhtanje glave, nosni katar, zapuen nos, koenje vrata, iskrivljenost vrata, zujanje u uinia i drugo. Slabiji bolovi u ramenima javljaju se zbog ukoenosti i napregnutosti miia oko ramena, trapeznog miia i paravertebralnog miia kime, koji su centri izvora bola. To je oseaj stegnutosti i tupog bola. Tu bolest nalazimo kod Ijudi iji posao zaliteva da esto diu ruke, ali poto te znake nemaju samo oni koji rade takav posao, znai ne smemo bolest pripisati jedino tom faktoru. Mislim da je glaviii uzrok iaenje kostiju kuka. Na pr.: ovek sa desno isaenim kukom, stavlja svoju teinu tela na levu mogu i pod tiru uticajem kima se krivi na desno, a levo rame visi na dole, sputa se. Tada rastojanje od lumba do ramena na desnoj strani je due nego na levoj, levi gornji deo tela je oputen, a desna strana zateguuta, kruta. To znai da optereeuje na desnoj straiii gonijeg dela raste kada leva noga nosi vei deo teine tela. Konstantna zategnutost desnog gornjeg dela tela prouzrokuje mravljenje i poremeaj u cirkulaciji krvi. Kada poremeaj cirkulacije krvi dostigne kritian stepen, tada nervna funkcija odbrane sopstvenog tela izaziva bol. Tako, kod onih koji pate od bolova u ramenu zategnu se ne samo miii oko ramena, nego i oni oko struka i vrata. Radikalni uzrok je dislokacija kuka. Kod tog pacijenta u poetku zatezaiije miia se koncentrie na desni gornji deo tela. Nedugo posle, leva noga osea zamor, a teina tela se postepeno prebacuje nazad na desnu nogu, to izaziva sekundarnu dislokaciju levog kuka od zatezanja sa leve gornje straiie dela tela. Tada nestaju simptomi koji su do sada bili na desnoj strani. Posle teina tela ponovo kree desno i levo i na kraju zaboli i levo i desno rame istovremeno. Ukoliko se to nastavlja, paraliza nerva e zameniti bol. Posle primene moje Terapije, slabiji bol ramena moe da se ponovo pojavi kod onili pacijenata koji su ranije iniali ozbiljan bol ramena, a kasnije je to oslabilo. Ukoliko bi bili uporni u leenju mojom Terapijom, bol ramena e posle izvesnog vremena kompletno nestati. Iste uzroke imaju i simptonii iznad vrata. Pri leenju prvo se moraju namestiti dislocirani vratai prljenovi, pritiskaiijem-gnjeem vratnili miia.
1. Osnovni pokreti si'" ~

polje i poloaj pritiskanja - gnjeenj Slika 50.

Pokreti za leenje sindroma glavobolje i slabiji bol ramena Sindrom glavobolje i slabijih bolova ramena podrazumeva da ramena bole, ali ne prejako, glavobolja sa oseajem teke glave", osea se vrto-

(1) Nametanje vratnih prljenova (kleei poloaj) Terapeut klekne iza pacijenta, pritisne palac desne ruke na vrat paci-jenta izmeu sedmog vratnog prljena i prvog lednog prljena (sedmi prljen je najispupenija kost kada se spusti glava). Terapeut desnu ruku metne na desno rame pacijenta, donji deo desne ruke pritisne na leda pacijenta radi jaeg oslonca. Levu ruku stavi na levu stranu pacijentovog vrata, tj. dela ramena. Okreui glavu pacijenta na desno terapeut ga gume iznenada na dole ka desnom ramenu. Ako se uje pucketanje znai da su prljenovi nameteni. Prema stanju vratnih prljenova i miia terapeut moe promeniti pravac kretanja, a upotrebljena snaga treba da je prirodna (Vidi sliku 51).

pozicija leve ruke terapeuta

Pritiskanje-gnjeenje gonjih krstano-kimenih miia Vidi sliku 28 (117) Nametanje vratnih prljenova (leei poloaj) Pacijent lei na trbuhu sa savijenim i ispruenim rukama ka glavi, glava okrenuta na levo. Terapeut pritiska svojim desnim dlanom na sedmi vratni prljen, levu ruku stavlja na levu stranu glave pacijenta i pritiska je udesno dva puta, uz pomo teine svog tela (Vidi sliku 53).

(116)

SlikaSS. Posle e pacijent okrenuti glavu na desnu stranu, a terapeut e pritiskanje ponoviti kao na levoj strani (Vidi sliku 54).

Slika54. Potom bez promene poloaja terapeut e to sve uraditi i sa okretom glave na suprotnu stranu (Vidi sliku 52).
sedmi vratni prljen pozicija desne ruke terapeuta

(4) Pritiskanje-gnjeenje leve i desne strane vratnih miia Terapeut kleei sedne na zadnjicu pacijenta, pritiska-gnjei levu i desnu stranu splenio vratnog miia palevima na tri take pet puta (Vidi sliku55).

treba oseati da ispravlja grudi. Pritiskivanje se ponavlja 2-3 puta (Vidi sliku 57).

<

SlikaSS.

-"

(5) Vuenje vratnih prljenova Pacijent bez jastuka lei na ledima. Terapeut mu sene iznad glave, tako da je glava pacijenta medu njegovim nogama, a tabane stavi na oba ramena pacijenta. Stopalima gura rame bolesnika dok rukama uhvati vilicu i vue prema sebi. Za vreme guranja raraena pacijenta, terapeut moe snano povui ka sebi glavu pacijenta dva puta. Ne treba mnogo pritiskati palevima (Vidi sliku 56).

pozicije ruku pacijenta i terapeula Slika 57. j e

r u k u

p o z i c i

n o g u

t e

r a p e u t a

S I K a

(7) Pritiskanjegnjeenje regiona iznad lopatica Terapeut stane iza pacijenta, rairenim nogama sa kolenima naslonje-nim na leda pacijenta, svoje ruke stavi na ramena pacijenta i pritiska-gnjei region iznad lopadca svojim palevima pet puta (Vidi sliku 58).

5 6 .

(6) Nametanje lenih prljenova Pacijent klekne i sa obe ruke obuhvati svoj potiljak. Terapeut prebacuje svoje ruke iznad ramena bolesnika i klekne iza njega. Potom ruke stavlja na leda pacijenta, rukama pritisne nadlakticu pacijenta, koji tada 6 0

pozidja ptleva pri pritiskanju - gnjeenju

>":' "' ;'! SlikaS S. '

pozicija dlanova pri pritiskanju - gnjeenju pozicija ruku Slika 59.

2. Progresivni pokreti ; , (1) Pritiskanjegnjeenje trapeznih miia leve strane Terapeut kleei sediie na debelo meso pacijenta, isprui svoju levu ruku, stavljajui je pod pazuli pacijenta, tako da palcem pritiska levo rame, a desnom rukom pritiska levi trapezni mii 10 puta. Imena i pozicije' rameuih miia nalaze se na slici 28. (vidi sliku 59).

Slika 60.

( 1 ( 1 p

S l

( 4 T ( 5

d e d r ( 6 P a n o L e

na strunjai, desnom pritiska-gnjei pacijenta po

62

pozicija paleva pri 62. Slika 63.

pritiskanju - gnje&nju

velikom levom vratnom miiu na 5 taaka tri puta, palcem desne ruke (Vidi sliku 63).

(7) Pritiskanje-gnjeenje desnog velikog vratnog miia Pokreti su isri kao gore, ali se radi na suprotnoj strani (Vidi sMku 64).

Slika64.

.,*.,-

(8) Pruanje ruke unazad Pacient klei i sedi na stopalima. Terapeut klekne iza njega i obema riikama vrsto uhvati lanke ruku bolesnika i horizontalno vue nike unazad i nastoji ih malo sastavljati, po mogunostiraa. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 65).

Slika 65.

(9) Pritiskanje-gnjeenje mesta izraedu lopatica Terapeut klekne iza pacijenta, obema rukama uhvati njegova ramena i vue ih unazad, kako bi se ispravile gradi. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 66). (10) Pokretanje ramenih zglobova gore-dole Terapeut prihvati ramena pacijenta i vue ih gore, a posle ih pusti da prirodno padnu. Pokrete ponoviti 5 puta (Vidi sliku 67).

Srce i plua su vani organi. Najbolje je ako se za vreme terapije izvedu svi pokreti leenja. Ako nedostaju uslovi sigurni efekti e se postii dole navedenim pokretima. Nadam se da e isti poboljati sadraj pritiskanja i gnjeenja. Da li zbog primarne leve dislokacije kuka ili sekundarne desne, ali pokreti Ijudskog tela upravljeni na desnu nogu, prouzrokovani su slabljenjem leve noge. Da bi se stanje izmenilo, moraju se prvo namestiti zglobovi leve noge. Odstraniti zategnutost, ukoenost u miiima i bol. Protiv toga drago sredstvo ne postoji.

Slika 67.

Sffifca 66. Pokreti za leenje sindroma, srca, plua i gojaznosti Glavni simptomi su: angina pektoris, smanjeni pritisak, podrhtavanje teko disanje, sklonost ka preliladama, astma, kaalj, preteran apetit, gojaznost, zatvor, nepravilni otkucaji srca, zapaljenje pankreasa, eerna bolest, gnojenje zubnihkorena i anemija. Prema klinikim podacima da li je primarna dislokacija levog kuka ili sekundarna dislokacija desnog, moe poveati optereenost srca i piua. Dislokacija kuka, takoe, stimulira nervni centar za apetit, digestivni sistem dobije hiperfunkciju to izaziva prevelik apetit, pa to opet dovodi do gojaznosti. Zatvor lako stvara zaepljenje creva. Ono se obino nalazi na levoj strani Ijudskog tela, stoga je zatvor posledica primarnog levog dislociranja kuka i sekundanie desne dislokacije kuka. Velika debljina uveava koliinu krvi, a koliina krvi utie na hormon za regulaciju prerade eera u krvi. Dugotrajno takvo stanje zaniara pankereas i reducirae koliinu izluenja.

Kod igranja odbojke i golfa, levi zglobovi mke igraju vanu ulogu. Ako oni koji po navici udaraju loptu desnom rukom, koriste levu ruku u igri, time mogu poboljati fuiikciju srca i plua. Moramo vebati sa svim prikladnim svesuim sportskim manirom. Sledee metode u kombinaciji sa Terapijom pritiskanjem-gnjeenjem radi redukovanja debljine dae bolje efekte. (120) Dobro savakati teko svarljivu hranu; (121) Rigorozno se drati uzimanja odredene koliine hrane. Izreka goji se i kada ne jede" je potpuno bez osnova; (3) Za vreme peaenja u rekreativne svrhe, deblje se obui. Poto Ijudsko telo veim delom sadri vodu, ona se moe eleminisati "'' znojenjem. '''.. f, T' /. Osnovni pokreti Pritiskanje-gnjeenje levog sedalnog miia Vidisliku39 (123) Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad levog velikog trokantera Vidi sliku 3 (124) Pritiskanje-gnjeenje levog sedalnog miia (pliso) Vidisliku40 (125) Pritiskanje-gnjeenje levog dvoglavog miia butine Vidi sliku 41 (126) Pritiskanje-gnjeenje levog potkolenog pregiba (poplita foso) Vidisliku46 (6) Pritiskanje-gnjeenje levog potkoleninog troglavog miia - tricepsa Vidi sliku 47 (127) Is pruiti levi i desni zglob kuka Vidisliku36 " (128) Okrenuti levi zglob kuka Vidisliku43 (129) Pritisnuti-gnjeiti kvadriceps leve butine Vidi sliku 50 (10) Pritiskati-gnjeiti levi troglavi mii podkolenice Pacijent legne na leda, terapeut kalekne sa njegove leve strane i stavi pacijentovu nogu preko svog desnog kolena. Okreui pritiska potkolenicu 5 puta (Vidi sliku 68) (11) Pritiskanje-gnjeenje miia lista leve noge Pozicije pacijenta i terapeuta su iste kao na slici 68. Terapeut pritiska-

gnjei list pacijenta od kolena do lanka na est taaka. To ponoviti dva puta, uglavnom se to radi palevima, a treba da se pojaa pritisak na mestima gde osea tvrdi deo miia (Vidi sliku 69). (12) Ispraviti i vui levu potkolenicu ; .-,. Vidisliku45

(122)

SKka 68.

2.Progresivni pokreti

(1) Nametanje zglobova prstiju leve noge Terapeut stavlja levu pacijentovu nogu na svoje koleno, uhvati mu lanak desnom rukom i savija na dole none prste svojom levom rukom, da bi namestio zglobove (Vidi sliku 70). (2) Udaranje levog tabana Poloaj pacijenta i terapeuta su isti kao na slici 70. Terapeut dri prste leve noge pacijenta, a svojom desnom rukom udara pesnicom levi taban pacijenta. Udaranje ponoviti 5 puta
poricija ruku terapeuta

polje pritiskanja - gnjeienja

pozicija palieva

SMca 69.

(Vidi sliku 71).

Slika 70. Slika 71.

(130)

Pritiskanje-gnjeenje levog trapeznog miia Vidi sliku 59 (131) Pritiskanje-gnjeenje leve lopatice i lenih lumbalnih miia

Pacijent lei na trbuhu. Terapeut mu klei na zadnjici, pritiska-gnjei krstane miie od leve lopatice do lumba na 10 taaka, 2 puta. To radi palevima koji su jedan preko drugog, desna iznad leve, ili rukama jednim iznad druge (Vidi sliku 72).

pozicija pritiskanja -gnjeCenja palevima

Slika 72.

Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad lopatic* (leei poloaj) Vidisliku60 (133) Pritiskanje-gnjeenje ramenih miia Vidi sliku 61 (134) Pritiskanje-gnjeenje trbuha vidi sliku 73 Pacijent lei na ledima terapeut klei pored butine, pritiska i gnjei trbuh pacijenta na mestu od 2-3 santimetra ispod gradnog koa sve do donjeg dela trbuha na 6 taaka. Pritiskanje vri palevima i sve ponovi 3 puta. Ne treba prejako pritiskati trbuh, a kosti iznad srca se uopte ne smeju pritiskati. (8) Pritiskanje dlanovima donjeg dela trbuha Pacijent lei na ledima, savijenim nogama, tabani su na strunjai. Terapeut klekne levo od pacijenta i uzastopno pritiska dlanovima donji deo trbuha 5 puta sa leve ka desnoj strani (Vidi sliku 74). (9) Pritiskanje-gnjeenje levog miia - dizaa lopatice i dubokih lenih miia Pacijent lei na leima, a glava je okrenuta desno. Terapeut sedi levo do pacijenta uhvativi njegov levi lanak ruke, svojom desnom rukom,

(132)

1. titna (tiroidna) ljezda; 2. timus; 3. gornji reanj desnog plunog krila; 4. srednji reanj desnog plunog krila; 5. donji reanj desnog plunog krila; 6. jetra; 7. uzlazno debelo crevo; 8. tiroid; 9. dunik; 10. srce; 11. gornji reanj levog pludnog krila; 12. donji reanj levog plunog krila; 13. dijafragma; 14. stomak; 15. una kesa; 16. popreno debelo crevo; silazno debelo crevo.

Slika 73. Imena i polotuj unutranjih organa 70

L Nadlaktini (135) Podlopatini mii (136) Veliki okrugli miid (137) Latisimus (138) Dvoglavi (biceps) mii nadlaktice (139) Troglavi (tricepsi) mii nadlaktice (140) Del t oidni mii ramena poloaj i polje rada pritiskanja - gnjeenja

Slika 76}

pozicija dlanova jedan preko drugog Slika 74.

Slikajs

Slika 75. Imena i mesta miia oko ramena (10) Pritiskati-gnjeiti miie leve nadlaktice Pacijent lei na ledima, glavom okrenutomudesno. Terapeut sedi sa njegove leve strane, pritiska-gnjei miie leve nadlaktice, svojim desnim palcem, du cele nike dva puta (Vidi sliku 76). (11) Nametanje zgloba lakta leve ruke Terapeut podmetne i dri svojom levom rukom levi lakat pacijenta, (Vidi sliku 77A) desnom rukom uhvati desni lanak pacijenta, die taj levi lakat na gore, a istovremeno vue desnom rukom lanak pacijenta na dole, da bi se ispravio zglob lakta (Vidi sliku 77B). Pokreti se ponavljaju dva puta. 72

pritiska i gnjei levi diza lopatice i duboke ledne miie, 10 puta, svdjim levim palcem (Vidi sliku 75).

Slika 77. Slika 78.

(12) Nametanje zglobova prstiju leve ruke Pacijent lei na ledima, glavom okrenutom nadesno. Terapeut sedi sa njegove leve strane, uhvativi mu desnom rukom levi lanak. Pritisne pod pazuh pacijenta svoju levu nogu i vue svaki prst leve ruke pacijenta

Pacijenti izmedu 20-40 godina mogu se efikasno leiti posle 20-30 puta uraenili kompletnih terapija mojom metodom. Leenje se tee postie kod pacijenata iziiad 50 godina, ali sa uponiim i duim leenjem sigurno e se stomak pomeriti ka pravom svora poloaju. Ne iiznemirivajte se ako se neko od bolesnika ugoji za vreme leenja. Kontinuirano nastavljanje terapije naterae ga ponovno da smra. Loa funkcija digestiviiog sistema, bez iziizetka, je posledica desnog iaenja kuka. Zbog toga prvo treba ojaati desnu nogu, da bi mogla nositi teret tela. Ako se teina kree prema desnoj nozi, organi za varenje ipak nisu jo u redu, a to je mogua reakcija od gore pomenutog pritiskanjagnjeenja. Da bi poveao efekat leenja, moe se prvo pojaavati leva noga, a tek posle desna, kada se pojave te reakcije gnjeenja-pritiskanja. Jetra je najvei organ droba, veim delom se nalazi na desnoj strani tela i ima stotinak funkcija od kojih sintetizovanje i rezerviranje substanci u odnosu na hranu reprodukovanje i odstranjivanje toksina i proizvodnja izluivaiije ui su najvaniji. u proizvedena u jetri prolazi kroz uni kanal u dvanaesto'palano crevo. Ako jetra loe fuiikcionie smaiijie se izluivanje ui, kiseli materijali stomaka, naroito masnoa, nee se dobro variti i tako nastaje proliv i ir dvanaestopalanog creva. Bilo da je iaenje desnog kuka ili sekimdarno levog kuka, to utie na funkciju jetre. Ljudi sa loom jetrom su slabi radnici i lako se zamaraju. Ljudi sa slabim stomakom, crevima i jetrom ne treba mnogo da jedu, piju alkohol, naroito ne uvee i nou. Bolje je ne jesti kada se ne osea glad. Osim toga treba se uzdravati premasnih jela, treba dobro spavati, i ne zamaratise previe.

pojedi-nano svojom levom rukom (Vidi sliku 78).

1. Osnovni pokreti

(1) Pritiskanje-gnjeenje desnog sedalnog miia Terapeut kleei uzrne medu noge desnu butinu pacijenta i pritiska-gnjei desni glutealni mii 20 puta, prvo sa palcem desue ruke, a potom desnim dlanom (vidi sliku 79). Imena i po^dcije sedalnih miia prikazane su na slici 3.
Pokreti za leenje sindroma sistema za varenje Glavni simptomi su proliv, guenje u grudima, morska bolest, podruguvanje, nedostatak apetita, brujanje u crevima, naklonost ka povraanju i dr., esto praeno gastritisem i hepatitisom. Pacijenti koji imaju nepravilnu funkciju sistema z a A k

Slika 79.
7 4

'' (2) Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad desnog velikog miia - trokantera terapeut kleei sedne iznad desne noge padjenta, tako da se desnom mkom nasloni na tlo. Palcem leve ruke pritiska veliki mii - trokanter 25 puta. Na delovima gde osea ovrsnue vie puta pritiska-gnjei, dok ne oseti daje mii omekao. (Vidi sliku 80). Imena i poloaj sedalnili miia nalaze se na slici 3.

Slika 82.

Slika 83.

SlikaSO.
;

'>'

(3) Pritiskanje-gnjeenje desnog prevojnog dela sedalnog miia (pliso) Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude izmeu kolena i sa oba palca, pritiska-gnjei 10 puta desni mii pliso. (Vidi sliku 81). Imena i pozicije sedalnili miia nalaze se na slici 3.

(5) Pritiskanje-gnjeenje desnog pregiba ispod kolena - poplita foso Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude medu kolenima. Pritiska-gnjei pregib pod kolenom 10 puta, dlanovima ili palevima (Vidi sliku 83). Imena i pozicije nonih miSia i polje pritiskanja dati su na slici 41. (6) Pritiskanje-gnjeenje troglavog miia tricepsa desne potkolenice Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude meu kolenima. Pritiska-gnjei troglavi mii potkolenice od pregiba pod kolenom sve do pete na 8 taaka i to ponovi 4 puta (Vidi sliku 84).

Slika 84.
Slika 81.

:.-.',.,;,.

(141)

(4) Pritiskanje-gnjeenje desnog dvoglavog miia - bicepsa butine Terapeut klekne tako da mu desna potkolenica pacijenta bude meu kolenima. Palevima obe ruke pritiska-gnjei od debelog mesa nadole do pregiba iza kolena biceps-dvoglavi mii na 8 taaka. Ostalih 8 prstiju lee na butini pacijenta, kako bi se pojaao efekat pritiskanja (Vidi sliku 82). Imena i pozicije miia nogu i polje pritiska-gnjeenja date su na slici 41.

Ispruanje levog i desnog zgloba kuka Vidi sliku 36 (142) Zavrtanje desnog zgloba kuka Vidi sliku 44 ,; ; (9) Pritiskanje-gnjeenje desnog butnog kvafliiCjspsi

pozicije i polje pritiskariJB gnjeenja Slika 85.

Pacijent legne na ka. Terapeut klekne tako da mu desna noga pacijenta bude medu kolenima. Palevima pritiska-gnjei mii kyadriceps tri puta (Vidi sliku 85).

puta. Treba pojaati pritiskivanje 03 mestima g$9 osea da je mii krut (Vidi sliku 87).

(10) Pritiskanjegnjeenje desnog butnog troglavog miia tricepsa Pacijent lei na leima. Terapeut klekne pored njega sa desne strane i stavi pacijentovu desnu potkolenicu na svoje levo koleno i okree ga. Pokrete ponoviti dva puta (Vidi sliku 86). ;

palevima pritiska-gnjei od kolena do lanka mii lista na 6 taaka. To ponovi 2

Slika86.

(11) Pritiskanjegnjeenje lista desne noge Pozicija pacijenta i terapeuta je ista kao na slici 86. Terapeut

pozicija paleva sfera pritiskan jagnjeenj a

Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 88).

Slika 87.

2. Progresivni pokreti ' < -

(12) Ispruanje i vuenje desne potkolenice Terapeut stavlja desnu potkolenicu pacijenta na svoja koleua, pritisne svoj levi lakat na nogu pacijenta, iilivati mu petu desnom rukom i fiksira prste nogu sa desnim korenom ake. Terapeut vue petu pacijenta ka svojim grudima i pritiska njegovo koleno levim laktom 112 pomo svoje teine tela, da bi ispruio petnu tetivu.
7 8

(1) Nametanje zglobova prstiju desne noge .: Terapeut stavi desnu nogu pacijenta na svoja kolena, dri mu lanak levom rukom i savije mu prste na dole desnom rukom, da bi namestio zglobove (Vidi sliku 89). .,..,......,.,... ,
f

(2) Udaranje desnog tabana

pozicija kako drati ruku desnu terapeuta petu

SlUcaSS.

Pozicija terapeuta i pacijeuta su ista kao na slici 89. Terapeut dri prste desne noge pacijenta levom rukom, a desnom pesnicom jako udara desni taban pacijenta 5 puta (Vidi sliku 90). (3) Pritiskanje-gnjeenje desnog trapeznog miia

erape ut klee i sedn e na debel o meso pacij enta, ispru i svoju desn u ruku i uliva ti rame pacij enta tako da palce m pritis ka rame ,a levu ruku stavlj a na traSlika 89. pezni mii . Poto m obe ma ruka ma vri istovremeno

pritiskanje-gnjeenje 10 puta (Vidi sliku 91). Imena i pozicije miia ramena nalaze se na slici 28. (4) Pritiskanje-gnjeenje desne lopatice i lumbalno-lenih miia Pacijent lei na trbuhu. Terapeut kleei sedne na padjentovo debelo meso, pritiska-gnjei mesto krstanog dela miia od lopatice do kukova na

pozicija ruku terapeuta Slika 91. 8 0

(6) Deltoidni mii ramena 83 poloaj i pravac pritiskanja - gnje&nja (7) Nadlaktni mii (8) Podlopatini mii (9) Veliki okrugli mii (10) Latisimus (11) Dvoglavi (biceps) mii nadlaktice (12) Troglavi (triceps) mii

10 taaka, 2 puta. To radi rukama tako da je desna ruka preko leve, ili palevima jednim preko drugog (Vidi sliku 92).

desnim palcem (Vidi sliku 94).

82

pozicija ruku i polje pritiskanja - gnjeenja Slika 92.

(143)

Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad lopatice (leed

poloaj) VidislikuO (144) Pritiskanje-gnjeenje ramenog miia Vidislikul

(146) Pritiskanje-gnjeenje donjeg dela trbuha dlanovima, jednog preko dragog vidi sliku 74 (147) Pritiskanje-gnjeenje desnog lopatinog levatora i dubokih lenih miia Pacijent lei na leima okrenuvi glavu na levo. Terapeut sedi s desne strane pacijenta i dri lanak desne ruke pacijenta svojom levom rukom, pritiska i gnjei desnu lopaticu levator i duboke ledne miie 10 puta. To radi desnim palcem (Vidi sliku 93). (10) Pritiskanje-gnjeenje miia desne nadlaktice Pacijent lei na leima, okrene glavu ulevo. Terapeut sedi s desne strane pacijenta i pritiska-gnjei miie desne nadlaktice pacijenta 2 puta,

abdomena x Vidi sliku 73

(145)

Pritiskanje-gnjeenje

Slika 93. Imena i pozicije miSia oko ramena

(11) Nametanje desnog zgloba lakta Terapeut podupre desni lakat pacijenta svojom desnom rukom, dri desni koren ake svojom levom rukom (Vidi sliku 95A), posle digne lakat pacijenta i istovremeno vue levom rukom da bi se ispravio zglob lakta (Vidi sliku 95B).

sna, znai da ste zciravi. Ako se posle spavanja oseate umonii, znai morate pronai neko protusredstvo-sledeeg daua. Tada e vam pomoi Terapija nametanja kostiju kiika pritiskanjem-gnjeenjem. Fizika napregnutost treba da inia svoje granice. Dugotrajno zamaranje e se akumulirati. Jo je opasniji duevni zamor, jer vam usporava pokrete, pravi vas uznemirenim i neoekivano desi se udes. Moete zamisliti kakvu tetu moe prouzrokovati ofer, koji upravlja autom u polubudnom stanju zbog zamora. Po meni zamor je posledica dislokacije kostiju kuka, jer smanjenje cirkulacije krvi redukuje sposobnost da se odstranjuju materije koje su izazivai zamora. Tada jaanje miia nogu moe da dovede do bolje cirkulacije krvi, ali vanije je pojaati funkciju jetre. Da bi se jetra oslobodila optereenosti mora se jesti i piti rnanje, izbegavati masna hrana, treba se vie odmarati i dovoljno spavati.
1. Osnovni pokreti .... s

Slifca95.

Siika 96.

ponaosob, svojom desnom rukom (Vidi sliku 96).

(12) Nametanje zglobova prstiju desne ruke Pacijenti lei na ledima, okrenuvi glavu ulevo. Terapeut sedi sa desne strane pacijenta i dri mu desni koren ake levom rukom, pritisne desni pazuh svojom desnom nogom i vue prste desne ruke

(1) Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad levog velikog trokantera "* Vidi sliku 3 ; (2) Pritiskanje-gnjeenje desuog trapeznog miia . Vidi sliku 91. (3) Pritiskauje-gnjeenje desiie lopatice i lumbalnog dela miia Vidi sliku 92 (148) Nametanje vratnih prljenova (leei poloaj) : Vidi sliku 53 i 54 (149) P ; ritiskanje-gnjeenje regiona potiljka " : Vidisliku62 (6) Pritiskanje-gnjeenje levih i desnih vratuih miia "fl :;;: Vidi sliku 55 r (7) Vuenje vratnih prljenova x Vidisliku56 (8) Pritiskanje-gnjeenje trbulia Vidi sliku 73 (9) Pritiskanje-gnjeenje donjeg dela trbulia sa dlanovimajednimizna drugog Vidisliku74 ; 7 >, Pokreti za leenje sindroma zamora i uznemirenosti Glavni siruptomi su laki zamor, oseaj slabosti celog tela, uznemire-nost, inertnost, nezainteresovanost, nesanica itd.

Odmor je veoma vaan, ali u mnogostranoj zauzetosti u modernom svetu to je veoma teko obezbediti. Ako se oseate odmoreni posle

slatkog

2. Prog resivni pokreti

84 . . '^; .

(1) Ispmiti istovremeno oba prediija miia potkolenice Vidi sliku 42 (2) Pritiskanjegnjeenje gornjih krstanih miia \, Vidi sliku 28 ( 3 ) N a m e t a n j e z g l o b o v a o b a k u k a V i d i

slik u35

(150)

kuka Vidi sliku 36 (151) Okretanje levog zgloba kuka Vidi sliku 43 (152) Okretanje desnog zgloba kuka Vidi sliku 44 (153) Ispruenje i vuenje leve potkolenice Vidi sliku 45 (154) Ispruanje i vuenje desne potkolenice Vidi Isliku 88

Olabavljenje levog i desnog zgloba

Deca roena od majki koje su leeiie; mojom Terapijom su veoma retko bolesna i nou ne plau. Takve su porodice srene, jer mogu uivati u nonom odmoru. Za vreme terapija trudnice lee bono, nikada potrbuSke. Osim toga u terapiji ne treba primenjivati vebe sa pritiskanjem trbuha niti druge neodgovarajue pokrete za vreme nametanja.
1. Osnovni pokreti

Pokreti za leenje ginekolokih bolesti esto videni simptomi ginekolokih bolesti su: neuredna menstraacija, izostanak menstruadje, slabost miia, sterilitet, ciste, osetljivost koe ena na minku i dr. Menstruacija je normalna fizioloka pojava kod ena, ali neke ene za vreme menstruacije imaju jake bolove u donjem delu trbuha i krstima. To esto utie i na uenje i radnu sposobnost. Ja sam ve izneo da u Japanu 58% uenica vie srednje kole pate od neuredne menstruacije. Moramo napomenuti da se menstrualni bolovi najee javljaju uz neka ginekoloka oboljenja. ene koje pate od menstrualnih bolova najee imaju sputene unutranje orgaae i stomak. Zbog pritiska sputenib. unutranjih organa, remeti se cirkulacija krvi, materice i ostalih delova, to postepeno izaziva mnoge bolesti. Ginekoloka oboljenja najee su prouzrokovane iaenjem desnog kuka i sekundarne forme iaenja levog kuka, zbog toga je jako vano ojaati funkciju desne noge, omekati miie i vezivna tkiva donjeg dela trbuha sa Terapijom pritiskanja-gnjeenja kako bi se normalizovala cirkulacija krvi. Kakvo e telo deteta da bude u mnogome je predodredeno od svojih roditelja, a najvie od majke. Dete ivi u majinom telu 9 meseci pre nego to dode na svet. Da bi se rodila zdrava beba, majka mora namestiti kukove. Da bi se to uradilo najbolje sredstvo je Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem-gnjeenjem. ene koje su primile 20-30 mojih terapija, nisu imale nepovoljne reakcije za vreme trudnoe. Zahvaljujui tome ak i starije ene prvorotkinje porodile su se bez carskog reza, glatko bez potekoa. Dobro je leiti sterilitet, tako da brani parovi zajedno primaju moju Terapiju. ene mogu primati ovu Terapiju za celo vreme trudnoe. Razumljivo, takve terapije treba da radi samo iskusan terapeut koji je vet i sposoban. Ako trudnice budu istrajne u primeni moje terapije, nee imati problema na radu za vreme trudnoe, a porodie se bez rizika.

Pritiskanje-gnjeenje regiona krsta Vidi sliku 38 (156) Pritiskanje-gnjeenje desnog sedalnog miia Vidi sliku 79 (3) Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad desnog velikog troglavog miia Vidi sliku 80 (4) Pritiskanje-gnjeenje grudnih krstano kimenih miia kolenima Pacijent lei na trbuhu, malo savijenim ispruenim rukama napred. Terapeut mu klekne na leda,stavi svoje ruke na pacijentove i pritiska-gnjei kolenima mesto ispod lopatica sve do kuka na pet taaka (Vidi sliku 97)

(155)

Siika 97.

(157)

Pritiskanje donjih krstakih miia kolenima Vidi sliku 33 (158) Olabavljenje levog i desnog zgloba kuka Vidisliku36

(159)

O kretanje desnog zgloba kuka , Vidisliku44 ' (160) Pritiskanje-gnjeenje desnog ligamenta u prevoju i

ilijanog miia

(161)
8

Pacijent lei na ledima. savije desnu noga. Terapeut klekne rairivi noge iznad desnog kolena pacijenta i pritiska*gnjei miie dva puta (Vidi sliku 98). ..., ,.

(13)
ligaraent

ingvinalni

(2) Pritiskanje-gnjeenje desnog miia lista Vidisliku87 ,., ' ,,,.. (164) Kako ispruiti i vui desnu potkolenicu Vidi sliku 88 (165) Kako namestiti zglobove prstiju desne noge Vidi sliku 89 (166) Kako pritiskati-gnjeiti desni trapezni mii Vidi sliku 91 (167) Pritiskanje-gnjeenje lopatine i lumbalno-kimenih miSia Vidi sliku 92 (168) Pritiskanje-gnjeenje desnog sedalnog miiapliso Vidi sliku 81 (169) Pritiskanje-gnjeenje bicepsa - dvoglavog miia desne butine Vidi sliku 82 (170) Pritiskanje-gnjeenje desnog pregiba ispod kolena poplita foso Vidi sliku 83

pozicija paleva pri pritiskanju -gnjeenju

(171)
Sllka 98.

(9) Pritiskanje-gnjeenje desnog kvadricepsa butine Vidi sliku 85 (162) Pritiskanje-gnjeenje trbuha Vidi sliku 73 (163) Pritiskanje donjeg trbuha dlanovima jednim preko drugog Vidi sliku 74
2. Progresivni pokreti

Pritiskanje-gnjeenje desnog troglavog miia potkolenice ' Vidi slilcu 84 (172) Pritiskanje-gnjeenje lumba dlanovima Vidi sliku 31 (173) Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad ilijanog grebena dlanovima Vidi sliku 32 ,-t\ Ve sam prikazao pokrete za leenje sedam sindroma, koje vi moete probati kod kue. Ali, kako sam vie puta napomenuo, terapija ima ukupno 100 pokreta. Najbolje ih je sve uraditi za Ostali pokreti ove terapije

(1) Pritiskanje-gnjeenje desnog potkoleninog tricepsa-troglavog miia Vidisliku86 -

sedei na petama. Terapeut klekne rairenim nogama vrsto 112 zadnjicu pacijenta. Pacijent prui ruke unazad (Vidi sliku 99). ;: (2) Pritiskanje-gnjeenje trapeznih miia

vreme leenja. Sada emo prikazati ostale pokrete terapije, ija se efikasnost ne moe postii dragim pokretima.a zbog toga i ove moramo uzastopno usvojiti. Moda oseate potekoe oko savlaivanja ovih 100 pokreta. Ako nauite napamet njihov redosled i glavne crte pokreta, vi ete ih brzo savladati i slobodno ih upotrebiti. (1) Pripremni poloaj Pacijent klekne,

Slika 99.

89

Terapeut pritiska gnjei trapezne miie iznad lopatica rukama 10 puta (Vidi sliku 100).

Slika 102.

(174) trapezni miic (175) veliki vratni mii

(zavrta vrata)

Pokreti kao na slici 102. Terapeut vrati noge pacijenta u prvobitni poloaj, potresa none prste da bi namestio zglobove prstiju (Vidi sliku 103). (6) Pritiskanje-gnjeenje regiona iznad velikog trokantera. Pacijent lei na trbuhu. Terapeut klekne s desne strane i pritiska gnjei pacijentov veliki trokanter palcima, da bi olabavio mii i popustila krutost miia (Vidi sliku 104).
SlikalOO.

(176) mali vratni mii

iinena i pozicije miia oko ramena

(3) Pritiskanjegnjeenje vratnih i potiljanih miia Terapeut obema rukama pritiska-gnjei te miie 5 puta (Vii sliku 101)

( 5 ) N a m e t a n j e z g l o b o v a p r s t i j u n o g u

Slika 103.

( 7 ) P r i t i s k a n j e g n j e e n j e l e v e i d e s

SlikalOl.
.'; ' ' ' l l.,

(4) Nametanje zgloba lanka noge Pacijent lei na trbuhu rairenim nogama. Terapeut klekne meu noge pacijenta i obema rukama uhvati vrhove prstiju i gura pete pacijenta prema zadnjici pomou sopstvene teine. Neka pojaa snagu pri otporu (Vidi sliku 102). >;;;

ne ile peta Pacijent lei na trbuhu, isto-vremeno terapeut klekne meu no-ge pacijenta i pritiska gnjei ile iznad peta 10 puta, istovremeno na obe noge, i to radi dlanovima (Vidi sliku 105). (8) Pritiskanjegnjeenje levog i desnog miia lista istovremeno

Slika 104. Slika 105.

90

SIikal06.

Terapeut i pacient iniaju isti poloaj kao na slici 105. Terapeut priti-ska-gnjei miie lista pacijenta, istovremeno tri puta, dlanovima. (9) Pritiskanje-gnjeenje desnog i levog zgloba lanka ruke i zglobova prstiju Pacijent lei na trbuhu sa malo rairenim nogama. Terapeut mu kleei sedne na zadnjicu, pritiska-gnjei lanke ruke i prste svojim dlanovima. To uradi 5 puta (Vidi sliku 106).

Slikal07.
' > a. v qi ak o h i' '-; re c n i p ^ .! '" -' u 1 0 9) .

(10) Pritiskanjegnjeenje obe nadlaktice istovremeno Pacijent i terapeut su kao na slici 106. Terapeut pritiskagnjei nalak-ticu i podlakticu pacijenta svojim dlanovima 3 puta (Vidi sliku 107).

. is-vo i dssito

(11) Pritiskanjegnjeenje ligamenta u preponi i ilijanog miia leve noge Pacijent lei na ledima i savije levu nogu. Terapeut klekne tako da mu koleno pacienta bude meu kolenima. Pritiska-gnjei ligament i miie u preponi na tri take palevima, jednim preko drugog. Pokrete ponoviti 3 puta (Vidi sliku 108). (12) Okretanje pritiskanje leve petne ile

s!r3iit ca ac'V u isti i 6.ao v.luuka desue s*Jce

92

Pacijent isprui svoju desnu ruku dlanovima na dole. Terapeut obema rukama uhvati i vue lanak pacijenta, potom pritiska-gnjei sve do prstiju (Vidisliku 110). (15) Nametanje lanka leve ruke Pokreti su isti kao na slici 110, samo na levoj ruci. (16) Pritiskanje-gnjeenje podlaktice desne ruke Terapeut dri desni lanak pacijenta svojom desnom rukom, a levom palcem pritiska-gnjei region od lakta do lanka na 6 taaka, i to ponovi 3 puta (Vidi sliku
polje - gnjeenja Slikapritiskanja 110.

palevima miie dlana od centra prema spolja, to radi na 5 taaka i ponavlja 3 puta (Vidi sliku 112). (177) Pritiskanje-gnjeenje levog dlaiia Pokreti su isti kao na slici 112. (178) Pritiskanje-gnjeenje korena palca i kaiprsta desne ruke
pozieija paleva pri pritiskanju - gnjeenju Slika 113.

Slika 112.

Terapeut pritiska-gnjei region delte izmedu palca i kaiprsta 3 puta svojim desnim palcem (Vidi sliku 113). (21) Pritiskanje-gnjeenje korena palca i kaiprsta leve ruke Pokreti su isti kao na slici 113.

111).

(17) Pritiskanje-gnjeenje podlaktice leve ruke

Slika 111.

Pokreti su isti kao na slici 111 (18) Pritiskanje-gnjeenje desnog dlana Terapeut stavi svoje male prste na desnu ruku pacijenta, izmeu palca i kaiprsta i malog i domalog prsta. Istovremeno paleve dri na dlanovima pacijenta, tj. sa dve strane miia hipotenara a ostalih 6 prstiju mu je na nadlanici ruke. Posle vukui ispravlja dlan pacijenta i pritiska-gnjei 94

(22) Kako ispruiti desnu nadlakticu Pacijent lei na ledima sa ispruenom desnom rukom na gore, iznad glave. Terapeut klekne s desne strane pacijenta i stavi svoju desnu ruku na de-

. . sru pazun pacijenta, unvati mu lakat levom rukom i pritiska na dole, kako bi se desna nadlaktica sasvim ispravilaispruila (Vidi sliku 114). Pokreti za ispruanje druge ruke su isti.

* Slika 114. 95

Slika 118.

Slika 119,

, ; Terapeut udara pacijenta iznad lopatica dela potiljka i vrata, svojim prepletenim prstima. Udaranje ponoviti dva puta (Vidi sliku 120). (29) Zavrni pokreti Terapeut obema rukama pritiska-gnjei region iznad lopatica 5 puta, a potom ga izudara pesnicama iznad lopatica i po ramenima (Vidi sliku 121). (23) Pritiskanje-gnjeenje stranice nosa Pacijent legne na leda sa licem pokrivenim tnaramicom. Terapeut sedne iznad njegove glave i blago pritiska-gnjei palevima nos sa obe strane (Vidisliku 115). (24) Pritiskanje-gnjeenje one duplje i slepoonice Pacijeut lei na leima sa maramicom na licu. Terapeut sedne iznad njegove glave i pritiska-gnjei gornje i donje ivice one duplje paleviina, potom slepoonice. Sve ponovi 3 puta (Vidi sliku 116).

Slika 121.

96

Slika 115.

Slika 116.

(25) Pritiskanje oiju dlanovima Pacijent lei na leima, pokrivenim licem rnaramicom. Terapeut fiksira malim i domalim prstima zigomatinu kost pacijenta, a pritiska one jabuice srednjiin prstima u trajanju od tri sekunde. Ponoviti pritiskanje 3 puta (Vidi sliku 117).

Slika 118.

Slika 119. Terapeut udara pacijenta iznad lopatica dela potiljka i vrata, svojim prepletenim prstima. Udaranje ponoviti dva puta (Vidi sliku 120). (29) Zavrni pokreti Terapeut obema rukama pritiska-gnjei region iznad lopatica 5 puta, a potom ga izudara pesnicama iznad lopatica i po ramenima (Vidi sliku 121). Slika 115. (25) Pritiskanje oiju dlanovima Pacijent lei na leima, pokrivenim licem maramicom. Terapeut fiksira malim i domalira prstima zigomatinu kost pacijenta, a pritiska one jabuice srednjim prstima u trajanju od tri sekunde. Ponoviti pritiskanje 3 puta(Vidislikul!7). (26) Pritiskanjegnjeenje lica Pacijent lei na Slika 116.
s

ledima, maramicom preko lica. Terapeut preple-tenim prstima uhvati lice pacijenta od nosa do oiju i blago

Slika 121.

region prvi vratni ispod iznad karlica ilijani dvanaesti cela greben grudni lopatice prljen lopatica prljen -\ sedmi vratni prvi lumbalni Prljen prljen prvi grudni krsta prljen linija kuka

' POGOVOR

U 1986. godini ukupni trokovi leenja graana Japana preli su 17.000 milijardi jena, a prosek po stanovniku dostigao je 140.000 jena. Tih 17.000 milijardi nije utroeno na zatitu zdravlja nego samo na leenje. Razumljivo, to ne smemo smatrati rasipnitvom. Ali gigantska cifra krstano-ilijani lopatica nas tera da o tome dublje razmislimo. zglob Zbog rairenosti moderne medicine, zglob kuka izmiljena je poseta lekaru samo kada je ve veliki greben nastupila bolest. To faktiki prouzrokuje maligno butne kosti kruenje, jer trokovi za leenje stalno rastu kao baena snena grudva koja se kotrlja. Kada se razbolimo to nije samo patnja, od koje mi patimo, nego je i novano i psihiko optereenje cele nae porodice, sve to rui spokojan i veseo ivot. Taj se nevidljivi gubitak ne moe ni sraunati. Svi hoe zdravlje, ali, kako da se ne razbolimo, ili kako da se ne razboljevamo esto, to je vaan problem. U tom pravcu mislim da bi morali mnogo vie poveati profilaktiku-zatitu od bolesti. Miljenja sam da je Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjemgnjeenjem inicijativa koja moe ponjeti pravi profilaktiki efekat. Nadam se da e se ova Terapija praktino primenjivati, na osnovu temeljnog upoznavanja ove knjige i uivaete radei na ovoj terapiji i radovati se zdravlju koju ona donosi. Iskreno se nadam da e se sve vie osoba zauzeti na propagiranju ove knjige odnosno ove terapije i da e oni koji budu radili na tome, uspostaviti i medusobne kontakte. KARLICA I KIMA GLEDANA S LEDA

ini deo
trtina kost karlica sedalna kost

Slika 122.

GJMNASTIKA SAMOSTAtNG VEBANJA

SASTAVLJENO OD STRANE DRUTVA ZA TERAPIJU NAMETANJA KOSTUU KUKA PRITISKANJEM-GNJEENJEM

MEUNARODNIINSTITUT ZA PREVENTIVNU MEDICINU - TOKIO, JAPAN

101

UVOD

OBJANJENJE ZA SAMOSTALNO VEBANJE

Terapija nametanja kostiju kuka pritiskanjem gnjeenjem slui za poduavanje i praktian rad fizioterapeuta, kako bi leili pacijente. Bolesnici bez fizioterapeuta ne mogu sami primeniti svoje leenje. Prezauzeti posloviina elimo usvojiti takvu terapiju za leenje koja se lako i brzo moe nauiti, koja nije ograniena mestom izvoenja ali ipak ona odstranjuje lumbalgiju, bol u leima, ramenima, zamorenost i druge bolesti koje nas mue u svakodnevnom ivotu. _____Zbog goreiznetogkreir ao samgimnastikuz a vebanje, kpjasebazira na Terapiji nametanja kostiju kuka gnjeenjempritiskanjem. Ova gimnastika je klasificirana u 48 taaka pokreta za vebanje razliitih delova celog tela. Sada dozvolite mi da izloim karakteristik e ove gimnastike. Terapija za nametanje kostiju kuka pritiskanjemgnjeenjem ima za cilj nametanje kostiju, ali se sa njom ne moemo sami leiti, nego samo putem rada fizioterapeut a sa nama. lako uz pomo ove gimnastike ne moemo namestiti kosti, ona pred-stavlja dobar nain za

n a M e A k S a

2. Oputanje prljen STOJEA POZA

Podii levo ram iskriviti vrat na levo. polagano a posle puno uraditi taj pokret. P stranu su isti.

1. Oputanje zglobova ramena

Rair iti noge u irini ramena i brzo istovremeno podii oba razmena na gore. Ako se uje pucketanje , fleksibilno st ra-mena je prvoklasna . Ako se pucketanje uje sa-mo kod jednog ramena, fleksibilno st je drugorazre dna.

1.2-3-4 5.6.7.8

Ako se uje pucketanje sa obe strane na vie prljenova vrata fleksi-bilnost je izvrsna. Ako se uje samo 1-2 pucketanja na obe strane, fleksi-bilnost je prvorazredna. Ako se pucketaiije uje samo na jednoj strani, fleksibilnost je drugorazredna.

4. Zatezanje vratnih miia

Okrenuti glavu ulevo koliko je mogue, potom u desno 3. Zat eza nje i opu tan je poti lja nih vrat nih mii a S P o levo 1 2 3 4 ' t "' desno . . ,' 1234 . K ' 5.6-7.8

5. Okretanje glave Okrenuti glavu polako i u mogue to veem luku prvo levo, potom desno.

levo desno

12 3 -4

'2.3.4 desno 5. 678

1 5. 678

levo

8. Zatezanje i oputanje '' zglobova ramena 6. Zatezanje i oputanje zglobova ramena Ispruiti ruke gore napred, zatvoriti pesnice, saviti lakat na manje od 90 stepeni posle ili rairiti ustranu, drati ih u visini ramena i isprsiti se to je vie mogue. Ukoliko se uje samo jedno pucketanje ramenog zgloba, gornjih prljenova ili rebara tada je fleksibilnost izvrsna. Ispruiti ruke sa prepletenim prstima nazad, paziti da ne savijemo laktove. Ovi pokreti e opustiti zglobove ramena. Ako pucketaju ramena, fleksibilnost je prvorazredna. Ako je pucketanje samo na jednoj strani fleksibilnost je drugorazredna.

1.2-3-4 5.6-7 9. Zatezanje zglobova ramena Ostaviti da prirodno visi leva ruka pored tela, potom je dizati prema gornjem delu lea, dokle moemo. Ispruimo i podignemo desnu ruku stavljajui preko desnog ramena na lea, dohvatajui levu ruku. Pokreti za drugu stranu su isti. Ponovimo vebu vie puta na onoj strani gde nam je tee to uraditi. Ako uspemo uhvatiti ruke iza lea, fleksibilnost ramena je izvrsna. Ako uspemo samo da dodirnemo prste dveju ruku, fleksibilnost je prvorazredna, ako to uspemo samo na jednoj strani, fleksibilnost je drugorazredna.

1-2-3-4 5.6.7-8 7. Veba ramenog zgloba

Okrdiuti ruke napred, pa nazad, jednu posle druge, sa savijenim laktom i oputenim miiima.

106

levo 1 . 2 3 4 desno 5.6-7-8

levo 1 2 * 3 4 * 5 * 6 7 desno 1 2 3 4 5 6 7

10. Oputanje zglobova lakta Drati levi lakat sa desnom rakom i dii ga gore u visinu ramena, zatim zatvorimo pesnicu (prsti prema nama), potom pustimo da ruka padne. Isti su pokreti i za desni lakat i ruku. Ukoliko se uje pucketanje oba lakta prilikom pada, fleksibilnost je prvorazredna. Akopucketasamojedan lakat, fleksibilnostjedrugorazredna. levo zategnuti 1 2 opustiti 3 4

levo 1 * 2 * 3 4 desno 5 6 7 8

desno zategnuti

opustiti .

1 '2 34

11 Zatezanje prednjih delova <'"' podlaktice Ispruiti levu ruku horizontalno u visini ramena, sa dlanovima na go-re, uhvatiti prste leve ruke desnom nikom i savijati ih unazad-dole da se to vie zategnu prednji delovi ruke. Pokreti su isti za desnu podlakticu. .,.

12. Oputanje runog zgloba Uhvatiti levi lanak desnom rukom i snano je izbaciti napred. Isto uradimo i sa desnom rukom. Ako oba lanka pucketaju fleksibilnost je prvorazredna. Ukoliko pucekta samo jedan lanak fleksibilnost je drugorazredna. levo 1.2O.4 desn 5.6-7-

13. Oputanje zglobova prstiju Stavljati prste leve ruke jednog za drugim izmedu kaiprsta i srednjeg prsta desne ruke i steui povlaiti sve prste ponaosob. Isto ponoviti i na desnoj ruci.

108

Ako se uje pucketanje na dva-tri zgloba u odnosu na 10 prstiju znai da je fleksibilnost izvrsna. Ukoliko se uje pucketanje samo jednog zgloba u odnosu na prste jedne ruke, fleksibilnost je prvorazredna. Ako pucketa samo jedan zglob fleksibilnost je drugogazredna. Ukoliko prsti uopte ne pucketaju, to znai da je veba bolestan i nije dugovean. levo 1-

15. OpuStanje zgloba ake Prirodno oputeno podii ruke izaad glave, malo saviti laktove i posle mahati korenom zgloba ake.

1234 16. Zatezanje ruku Sa prepletenim prstima ispruimo ruke horizontalno ispred sebe, dlanovi treba da budu spolja, i naglo snano podignemo ruke da bi se zategla unutranja strana ruku.

2 . 3 . 4 . 5 . 6 . 7 desno I.2.3.4.5.6.7. 14. Veba prstiju Obe ruke podii iznad glave sa rairenim prstima, potom ih zatvoriti u pesnicu i to ponoviti 4 puta.

4puta J ' 2 . 3 4

17. Zatezanje i oputanje gornjih spoljnih delova trupa i zglobova ramena Drati levi lakat desnom rukom iznad glave, i vui ga desno koliko se moe. Veba oputa levo rame i levu stranu gornjeg dela trupa. Pokreti za desnu stranu su isti.

Ukolikoi e uje pucfce$nje u zglobovima ramena fleksibilnost je prvorazredna. Ako se to uje kopjednog zgloba, fleksibilnost je drugorazredna. 14

112
18. Zatezanje i oputanje lumbalnih zglobova A) Pripremna veiba Prvo zavrnuti struk na levo, posle na desno i istovremeno to pratiti njihanjem ruku. B) Veba za oputanje Ruke jednu na drugu poloimo ispred sebe na telo, napravimo pokret levom nogom, potom desnom, a to je vie mogue zavrnimo telo u struku na desno, koristei snagu otpora kod okreta tela prilikom prelaska sa leve na desnu nogu.

Ukoliko se pokreti prave snano to utie na oputanje prljenova grudnog koa kao i zglobova kuka. Pucketanje na obe strane kuka znai izvrsnu fleksibilnost, ako je to samo na jednoj strani zgloba knka, fleksibilnost je prvorazredna. na obe strane priprenma veba 1 * 2 * 3 * 4 veba 5 * 6 * 7 * 8 19. Zatezanje zadnjeg dela nogu
:

Stati u raskorani stav u irini ramena, saviti telo dole napred ne savijajui kolena, sanguti se to dublje, tako da rukama dohvatimo tlo. Ispraviti se i saviti unazad, obema rukama se podupirajui iznad kukova.

113

napred 1 * 2 * 3 * 4 nazad 5 * 6 * 7 * 8

20. Veba za zglobove kolena Stati u raskoraui stav u irini ramena, obema rukama uhvatiti se za oba kolena, unuti i ispravljati se naizmenino. ' " ' ' 1 -2 Brojei do 20, ponavljati zatezanje ;.; s!isi oputanje. ' opustiti 3 * 4 , zategnuti 5 * 6 * 7 * 8 Za vreme vebe ne odizati pete sa tla. 21. Zatezanje zglobova kuka

Stati na levu nogu i uhvatiti desni gleanj desnom rukom i snano ga podii gore unazad, za to vreme levom rukom drimo se za sto ili neto drugo pogodno da bi mogli odrati ravnoteu tela. Po mogunosti teinu tela poloiti napred da bi se zategli zadnji delovi nogu i zglobova kuka.

Stati u raskorani stav sa nogama rairenim u dvostrukoj irini ramena, prsti su okrenuti napred, unuti to dublje. U tom momentu ispraviti lea da bi se izbegao pad napred. Obema rukama drimo kolena, guramo ili napolje da bi se zategla kolena. Ko dri lea pravo, i do kraja isprui kolena.a moe drati zadnjicu nie od visine kolena, znai da su mu zglobovi kuka izvanredno fleksibilni. 18

22. Zatezanje zadnjih delova nogu i oputanje zglobova kuka

Pokreti za dragu stranu su isti. Ukoliko su zglobovi kuka fleksibilni a ne kruti ue se pucketanje, to je znak izvrsne fleksibilnosti. Ukoliko je pucketanje primetno samo na jednoj strani fleksibilnost je prvovazredna. obostrano 1 2 3 4

Pokreti za drugu stranu su isti. Posle maksimalno rairiti noge i zatezati noge jednu za dragom. inei te pokrete, treba, koliko je to mogue, gornji deo tela drati pravo. Svaki put kleknuti sve dublje sa butinama to blie zemlji, ruke su jedna na drugoj na gornjoj strani ispruene noge i tako drimo ravnoteu tela. Pokreti za drugu stranu su isti. plitko unuti 1 * 2 * 3 * 4 -.'-"' duboko unuti 5 * 6 * 7 * 8

23. Zatezanje zadnjeg dela tela i nogu Rairiti noge vie od irine ramena, ruke staviti na kolena, saviti desno koleno, a ispraviti levo. Uhvatiti levo koleno levom rukom, da bi se zategla noga.

24.

26. Zatezanje miia listova

Stati na prste i posle dizati i sputati pete gore-dole 4 puta.

1.2.3.4.5.6.7.8

Oputanje zglobova kolena i glenjeva Stati na desnu nogu, neto malo podii levu i opustiti levo koleno, posle utnuti punom snagom na gore levom nogom, jedno za drugim 3 puta. Za vre-me vebe treba se nasloviti na sto ili neto drugo pogodno. Pokreti za desnu nogu su isti. Ukoliko se uje pucketanje zglobo-va kolena i glenjeva fleksibilnost je prvorazredna. Ako se to uje samo na jednoj strani fleksibilnost je drugora-zredna. obostrano 1234

2 5 N A

SEDEAPOZA 27. Zatezanje miia listova

l e v o d e s n o 1.23-4

A ) Rairiti noge koliko moem o, obema rukama se nasloni mo na tlo i diemo celo telo goredole ponavlj ajui, tako e

s e U

B) Nastavak Rairiti noge prema mogunostima, zavrnuti telo levo, istovremeno rairiti noge maksimalno da bi se zategli zadnji delovi leve noge i prednji delovi desne noge. Ako noge mogu sasvim dotai tlo fleksibilnost je izvanredna. Pokreti se ponavljaju na drugu stranu. levo 1 * 2 * 3 * 4 desno 5 * 6 * 7 * 8

B) nastavak Zavravajui vebu 28A, zavrnuti telo na levo, drati prste leve noge ili lanak desnom rukom (ako se to ne moe postii ispraviti prste, da bi se ruka pribliila koliko moe), tako se zateu zadnji delovi leve noge i vertikalni miii desne noge. Pokreti za drugu stranu su isti. Ukoliko su noge rastavljene do 180 stepeni, a grudi dodiruju butine, fleksibilnost je izvanredna. Ako elo dodiruje tio, fleksibilnost je prvorazredna. levo 1 * 2 * 3 * 4 desno 5 * 6 * 7 * 8

29. Veba za oputanje zglobova kuka, lanka i prstiju nogu A) Sesti na zemlju, desnom nogom neto savijenom, staviti levu nogu iznad desne butine i vui ga ka desnoj preponi i posle snano pritisnuti levo koleno do tla. 2*3*4

28. Zatezanje miia butina A) Sedei licem napred maksimalno rairenih nogu, ispruiti ruke napred ispraviti lea, saviti napred gradi pritiskajui ka zemlji da bi se zategli miii unutranje strane nogu i vertikalni miii lumba. Ako hoemo bolji efekat, rukama moemo drati glenjeve nogu. Ukoliko su noge rastavljene do 180 stepeni, a trbuh, grudi i elo dodiruju tlo, znai da je fleksibilnost izvanredna. 18 levi i desni zglobovi knka 1_ zavrnuti desno 1 zavmuti levo 3

118

Ukoliko kolena lako dodiruju tlo, fleksibilnost je izvrsna. B) Posle ispruiti desnu nogu pravo, staviti levu potkolenicu na desnu butinu, pored kolena uhvatiti leve prste desnom rukom, drati levi gleanj levom rukom i polako zavrtati prema unutra. Isti su pokreti za desnu nogu. Pokrete vriti to polaganije, a krug zavrtanja treba da je to vei. C) Posle zavrtanja glenja, savijati i ispruati prste. Pokreti za obe noge su podjednaki. Posle vebi 29A, B, veba treba mnogo da masira prste kako bi potpomogao da veba postigne to bolji efekat.

31. Oputanje kimenog stuba

Ispruiti levu nogu pravo napred. Staviti desnu nogu na levu. Saviti desnu nogu (stopalo na tlu), drati spoljnu stranu desne potkolenice levom podlakticom, po-sle zavrauti trup i glavu, koliko god moemo, na desno i nazad, iza sebe na-slanjamo se na desni dlan, a lea drimo pravo. Isto ponovimo i na drugu stranu. Ukoliko se uje vie pucketanja pri zavrtanju, fleksibilnost je izvanredna. Ako se pucketanje uje samo na jednom prljenu fleksibilnost je prvorazredna.
levo

30. Veba oputanja zglobova kuka

A) Sedei sastaviti tabane, po mogunosti ih podvui pod trbuh, obema rukama uhvatiti kolena pritiskujui na dole kako bi se butine to vie rairile. Ukoliko kolena dotiu tlo, a pete su pod trbuhom, fleksibilnost zglobova kuka je izvrsna. 1234 , ,, , ,v f

B) Drati istu sedeu pozu stim da obema rukama drimo vrhove prstiju, a telo savijamo napred, lakat isturimo da bi ispravili leda i redom savijamo trbuh, gradi i elo. Ukoliko pete dodiruju deo pod trbuhom, a elo dodiruje tlo, zglobovi kuka su izvrsni.

1-7.8
1 -- 7 6

desno

*:.

',

1 4

32. Zatezanje vertikalnih miia i zadnjih delova nogu

Ispruiti noge napred sa ispruenim prstima, ispraviti zglob kolena, obema rukama uhvatimo vrhove prstiju i potom po redu pritiskamo ka nogama, trbuh, grudi, elo, a sve to radimo pri izdahu. Ukoliko trbuh, gradi i elo dodiruju noge, a pri tome prsti i kolena ostaju ispravljena fleksibilnost je izvrsna. Ako ne moemo rukama uhvatiti prste. Tada veba mora esto ponavljati ovu vebu sve dok ne postigne

postavljene zahteve u ovoj vebi.

na trbuliu, fleksibilnost miia i prednjih delova trupa je izvrsna.

33.

Zatezanje prednjeg dela trupa

Leei na trbuhu sa ispruenim nogama, stavimo dlanove obostranp pored tela, laktovi su na gore. Savijamo vrat i grudni ko unazad, diui bradu gore, ispravljajui ruke i podupirajui se na njih. 18 '.' " ' '....... ., . .

34. Zatezanje miia nadlaktice, grudi, trbuha i prednjih delova nogu

Lei na trbuh, obema rukama uhvatiti noge iznad prstiju, kako bi lea savili u obliku luka. Sastaviti kolena i tako drati pozu nekoliko momenata. Ukoliko grudi i butine mogu da se odignu sa tla, a telo se dri samo

35. Gnjeenje glenjeva

Sedeti na petama, kuk drati horizontalno, zadnjicom pritiskajui pete.

36. Zatezanje prednjih delova tela i butina

Sedeti na petama, ali rairiti butine tako da sa kukom dodirujemo tlo. Sputati trup i glavu nazad do tla, zadravajui se na laktovi-ma, da bi se veba jednostavnije uradila i sputanje na tlo bilo blae. Ukoliko leda dodirnu tlo sa kolenima sa-stavljenim u sputanju 18 nazad, znai da je fleksi-bilnost prednjih delova trupa izvanredna.
37. Zavrtanje vertikalnih miia, velikih sedalnih miia, oputanje kostiju kuka i sakroilijanih zglobova A) Pripremna veba

Lei na lea, rairiti nadlaktice pravo na obe strane tela, saviti kolena, podii npge i prebaciti se ustranu. Ramena ostaju poloena na du. Ponovimo 2 puta. B) Vea za opautanje Ispruiti noge na do napred, polako dii ispruenu levu nogu do 90 stepeni saviti i spustiti da padne udesno, preko desne noge. Tada pokrenuti desnu ruku na levo. Istovremeno okrenuti i glavu na levo da bi se telo to vie zavrnulo. 123

122

Prilikom zavrtanja leva ruka ostaje na tlu, takoe i ramena moraju biti poloeni na tlu. Posle saviti levu nogu i pritisnuti je desnom rukom do tla. Tada zavrnuti telo to je vie mogue ulevo. Pokreti za drugu stranu su isti. Ukoliko se uje pucketanje obostrano na vie zglobova fleksibilnost je izvanredna. Ako se uje samo na jednoj strani fleksibilnost je prvorazredna. ,. , pripremna veba 1 8 obostrano veba levo 1 - 2 - 3 . 4 . 5 . 6 . 7 . 8 desno '

38. Zatezanje lea Lei na lea, ruke preklopiti jednu preko druge i tako zagrliti kolena i povui ih do grudi to je mogue blie. Saviti se jako i pokuati staviti elo izmeu kolena. , . . .
8

1-2.3.4.5.6.7.

39. Oputanje grudnih prljenova Sesti na tlo, ruke staviti jednu preko druge i staviti ih na prednji donji deo potkolenice to blie glenjevima. Pustiti trup da padne nazad. U momentu kada se kuk i lumbalni deo odigne od zemlje jae zagrliti noge i vui ih prema grudima. Ukoliko se uje pucketanje kod nekoliko prljenova fleksibilnost je izvanredna. 1 2 3' 4 5 . 6 7 8

124

40. Zatezanje zadnjih delova trupa i nogu

Lei na lea, ruke spustiti pored sebe, dlanovima dole. Ispruiti noge pravo sa sastavljenim prstima, polako dizati noge preko glave tako da prsti dotaknu tlo iza glave, posle snano gumemo pete napred da se zategnu zadnji delovi trupa i nogu. Ukoliko za vreme vebe kolena drimo zategnuto bez savijanja i uspemo prste spustiti iznad glave, fleksibilnost je prvoklasna.

41. Oputanje gornjih grudnih prljenova

"'''" Lei na lea. Noge saviti, tabani na tlu, ruke saviti jednu pod drugu ispod potiljka i obema rukama dizati glavu gore, stiskajui glavu izmeu laktova. Posle rastaviti laktove i pruati glavu napred. Ukoliko se uju pucketanja kod vie prljenova fleksibilnost je izvrsna.

42. Oputanje zglobova kuka

Lei na lea, savijeno drati noge na tlu, posle jako rairiti kolena na obe straue. Ponoviti tu vebu vie puta. Ukoliko se uje pucketanje zglobova kuka fleksibilnost je izranredna. Ako se to uje samo na jednoj strani fleksibilnost je prvorazredna. Poza posle oputanja - mali odmor u tom poloaju (Slika 42).

1-2-3.4 1 2

43. Oputanje zglobova prepona A) Lei na lea, noge drati savijeno, tabani na tlu, potom levu nogu prekrstiti preko desne butine. Naglo ispruiti levu nogu da bi snaga iznenadnog pokreta opustila gleanj. Ukoliko se uje pucketanje kod oba glenja fleksibilnost je prvorazredna. Ako pucketa samo jedan gleanj fleksibilnost je drugorazredna. B) Produetak veibe Poza posle oputanja Pokreti za desnu nogu su levo isti desno 1-2-3.4

44. Oputanje zglobova kolena

;';;;.!";<>* rv H

Lei na lea, ruke ispod glave, laktovi na podu. Opustiti levo koleno i nogu malo prebaciti na desnu butinu. Desna noga je savijena sa stopalom na tlu. Tada to snanije izbaciti levu nogu gore kako bi se levo koleno zateglo i opusrilo. Pucketanje u kolenu znai prvorazrednu fleksibilnost. Ako se to deava samo u jednom kolenu flekabilnost je drugorazredna. Vebu uraditi sa obe noge. Poza posle oputanja leva i desna noga 1 2 3 4 Drati koleno savijeno pa ispruiti u vazduhu. Pokreti za desnu nogu su isti.

1.2-3-4

45. Vebe vrhov

iA'"

Slobodno ali sna

1 2

46. Lei na lea i istovremeno snano mahati sa dignutim nogama.

POGOVOR
Mnogi postavljaju pitaiije da li esperanto kao vetaki stvoreni meunarodni jezik moe sliiiti Ijudima? Mislim da i ova kanjiga, kao i ostalili preko 40.000 naslova izdatih na esperantu potvruje da je taj jezik nezamenjiv ne samo u meunarodnom sporazumevanju bez prevodioca, prilikom kongresa i drugih susreta i pose-ta, koristan ne samo za beletristiku, nego se primenjuje i u muogirn dnigim svakodnevnim stvarima. Ako ste ovu knjigu prihvatili kao vaan prirunik, to moete zalivaliti ba esperantu. Naime, autor Masayuki Saionji je Japa-nac, ali poto zna da bi malo Ijudi prevelo kiijigu sa japanskog, on je knjigu tampao na esperantu, tako sam i ja mogla da je prevedem na srpskolirvat-ski. Kiijiga je do sada tampana na preko deset jezika, a svirua je izvonii tekst bio esperanto. Da li da uimo esperanto? Pitajte kompjuteriste, matematiare, pravnike, medicinare, i nmoge druge, sve do filatelista, kolekcionara i drugih koji svi imaju svoja struna esperantska udruenja na svetskom nivou. Ako se zainteresujete za ovaj jezik obratite se za obavetenja i udbenike: Na adresu: 48. Oputanje celog tela Lei na leda, rairiti noge u irini ramena, drati ili oputeno. Ruke rairimo na 30-40 stepeni od tela, dlanovima na gore. Polako okreemo vrat sa leve na desnu stranu 8 puta. Potom pravimo nekoliko vebi za trbuno disanje i posle prirodno opustimo telo. Ostajemo leei. Ostanemo leei u tom oputenom poloaju 5-10 minuta. vrat 1 - S disati SAVEZ ZA ESPERANTO SRBIJE Terazije 42 HOOOBEOGRAD, ili bilo kom esperantskom drutvu u vaem gradu ili u stotinak gradova irom nae zemlje. Svi se danas trude da uu u Evropu". Esperanto vam nudi ceo Svet!

47. Zatezanje celog tela Lei na lea, ispruenih ruku, bez savijanja laktova, prepletemo prste i ruke metnemo preko glave, dlanovi su okrenuti napolje, istovremeno ih savijamo napolje-unutra. 56 zategnuti 1 * 2 3 4 zavmuti napolje zavmuti unutra

RAJTIGILO Je la nomo e Masayuki Saionji mi konsentas,ke Terezija Kapista ,kiu .logas en 11070 Novi Beogra Stuenska 39/23,eloni la libron'-'Orienta speciala iina masago"en serbo-kroata lingvo. 1990 04 08 Direktoro e I.I.P.M.P. Masayuki Saionji

C.P.O. TO?aO BOX NO 405,Japanujo Internacia Instituto e Preventa Meicina Pi-aktiko