UNIVERZITET U KRAGUJEVCU MEDICINSKI FAKULTET

TESTOVI SA ODGOVORIMA IZ MEDICINSKE PSIHOLOGIJE

Kragujevac, 2005. godine

Autori: Prof. dr Slavica uki Dejanovi mr sci. med. dr Vladimir Janji

Recenzenti: Prof. dr Milorad Jevti, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Prof. dr Dragan Ravani, vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu

Urednik: Prof. dr Neboja Arsenijevi Izdava: Medicinski fakultet u Kragujevcu

Tira:

ISBN-

PITANJA IZ MEDICINSKE PSIHOLOGIJE ZA STUDENTE VISOKE MEDICINSKE KOLE Prof. Dr Slavica uki Dejanovi mr sci. dr Vladimir Janji

1. Ponaanje bolesnika u somatskoj bolesti zavisi od: a. linosti obolelog b. znaaja obolelog organa za bolesnika c. porodinog obrasca ponaanja d. sve navedeno 2. Kao posledica neizvosnosti prema prognozi bolesti kod bolesnika se javlja: a. anksioznost b. agresivnost c. radost d. indiferentnost 3. U somatskoj bolesti kao posledica zavisnosti od drugih javlja se: a. depresija b. strah c. regresija d. agresivnost 4. Depresija usled somatske bolesti javlja se kod osoba iji je Superego: a. fleksibilan, tolerantan b. rigidan, krut, perfekcionistiki c. oslabljen d. pojaan 5. Kao posledica besa i ljutnje na okolinu kod somatskih bolesnika javlja se: a. radost b. depresija c. agresivnost d. strah 6. Odnos bolesnika prema bolesti moe biti: a. aktivno-saraujui b. kapitulirajui c. izbegavajui d. sve navedeno 7. Kada se pacijent pridrava saveta i preporuka zdravstvenih radnika i ima elju za izleenjem njegov odnos prema bolesti je: a. kapitulirajui b. aktivno-saraujui c. izbegavajui d. odbacujui

8. Bolesnik koji ne eli da se suoi sa svojom boleu i negira je ispoljava prema bolesti: a. aktivno-saraujui odnos b. kapitulirajui odnos c. izbegavajui odnos d. transsferni odnos 9. Predavanje bolesti uz gubitak elje za izleenjem predstavlja odnos prema bolesti koji je: a. aktivno-saraujui b. pasivni c. izbegavajui d. kapitulirajui 10. Zdravstveni radnici prema bolesniku ispoljavaju psiholoki odnos: a. enpatije b. antipatije c. simpatije d. apatije 11. Enpatski odnos zdravstvenih radnika prema bolesniku podrazumeva: a. saaljenje b. saoseajnost c. netrpeljivost d. ljubav 12. Neadekvatan odnos lanova porodice prema obolelom lanu moe se ispoljiti kao: a. maksimalna rtva za obolelog lana b. naputanje porodice zbog obolelog lana c. zanemarivanje bolesnog lana porodice d. sve navedeno 13. Poremeaji na psiholokom planu koji se javljaju usled somatske bolesti nazivaju se: a. psihosomatski b. psihijatrijski c. somatopsihiki d. psihosocijalni 14. Eutanazija je: a. samoubistvo b. ubistvo iz milosra c. ubistvo sa predumiljajem d. pokuaj samoubistva 15. Postulat Pia fraus-dobronamerna la podrazumeva: a. laganje bolesnika u pogledu dijagnoze i prognoze bolesti b. davanje potpunih informacija o bolesti c. laganje kolega d. pogrena dijagnoza

16. Zbog znaaja koje oko kao organ ima, prilikom povrede oka najee se kao reakcija javlja: a. radost b. mrnja c. bes d. panini strah 17. Psiholoki problemi kod obolelih od sranih oboljenja najee se javljaju kao posledica: a. straha od smrti b. straha od lekova c. nemogunosti eljene ishrane d. redukcije radne efikasnosti 18. Umanjenje seksualne aktivnosti kod obolelih od infarkta miokarda utie na: a. profesionalni angaman b. umanjenje kvaliteta ivota c. prevremeno penzionisanje d. efikasnije dejstvo lekova 19. Poremeaji govora (govorne mane) mogu dovesti kod bolesnika do oseanja: a. ljubomore b. straha c. inferiornosti d. radosti 20. Oboljenja koe (naroito lica) dovode do psiholokih poremeaja usled oseanja: a. straha od injekcija b. straha od smrti c. radosti d. estetske naruenosti 21. Oteenja lokomotornog sistema (uroena ili steena) usled hendikepiranosti mogu dovesti do reakcija: a. depresije b. anksioznosti c. agresivnosti d. sve navedeno 22. Oboljenja urogenitalnog sistema, zbog intimnog znaaja za oveka, mogu izazvati kod pacijenata: a. estetske smetnje b. seksualne konflikte c. interpersonalne konflikte d. psihosomatske poremeaje 23. Strah od komunikacije i kontakta sa hendikepiranim licima se javlja usled: a. sopstvene narcistike povrede b. nehumanosti c. regresije d. izolacije

24. Grupa pacijenata koja se sastaje u odreenim vremenskim intervalima sa ciljem da zajedno rade na razreavanju svojih psihikih problema je: a. radna grupa b. terapeutska grupa c. grupa za podrku d. ni jedno od navedenih 25. Prednosti grupne u odnosu na individualnu terapiju su: a. jeftinija je b. uteda vremena za terapeuta je znaajna c. u kraem vremenskom periodu moe se pomoi veem broju pacijenata d. sve navedeno je tano 26. Oseanje izolacije, otuenja, usamljenosti i okrenutosti ka samom sebi najbolje se prevazilazi: a. lekovima b. fizikalnom terapijom c. banjskim leenjem d. grupnom terapijom 27. Ogranienosti grupne terapije su: a. terapeut posveuje manje panju pojedincima u grupi b. problemi intimne prirode se izlau sa vie tekoa c. poverljivost i tajnost ne moe biti garantovana d. sve navedeno je tano 28. Veliku terapijsku grupu ine: a. 6-8 pacijenata b. 50-100 pacijenata c. Terapeuti d. 20-30 pacijenata 29. Grupa od 6-8 pacijenata je: a. velika b. mala c. prosena d. radna 30. Grupa bolesnika obolelih od iste bolesti je: a. zatvorena b. otvorena c. homogena d. heterogena 31. Kada grupu sainjavaju isti lanovi na poetku i kraju grupne terapije govorimo o grupi koja je: a. otvorena b. heterogena c. homogena d. zatvorena

32. Heterogenu grupu sainjavaju oboleli od: a. iste boleti b. razliitih bolesti c. somatskih bolesti d. psihijatrijskih bolesti 33. Pomoni terapeut je uglavnom: a. pacijent b. psihijatar c. fizijatar d. radni terapeut 34. utanje, neprijateljstvo ili konformizam u grupnom radu predstavljaju indikator: a. ukljuenosti b. snage c. intimnosti d. otpora 35. Optimalno trajanje jednog sastanka terapijske grupe u minutima iznosi: a. 15-30 b. 30-45 c. 60-90 d. 120-150 36. Sastanak svih pacijenata i svog osoblja na jednom odeljenju predstavlja: a. terapijsku zajednicu b. drutvenu zajednicu c. psihoterapijsku grupu d. radnu grupu 37. Predsednik terapijske zajednice je: a. naelnik odeljenja b. glavna sestra c. pacijent d. radni terapeut 38. Grupe pacijenata leenih ili obolelih od iste bolesti koji se sastaju najee jedanput nedeljeno sa ciljem razmene iskustava i meusobne podrke predstavljaju: a. terapijsku zajednicu b. klubove bolesnika c. terapijske grupe d. radne grupe 39. Sastanci terapijske zajednice se uobiajeno organizuju: a. svakodnevno b. meseno c. nedeljno d. godinje

40. Zavretak rada u grupi se javlja kada je kod lanova grupe postignuto: a. redukcija anksioznosti b. slobodnije ispoljavanje impulsa i njihova kontrola c. potpuni uvid u sopstvene potrebe d. sve navedeno 41. Odnos izmeu lanova tima pri timskom radu mora biti: a. rivalizirajui b. intimizirajui c. uvaavajui d. naredbodavni 42. Na razvoj linosti utie socijalno okruenje: a. da b. ne 43. Linost je formirana na roenju: a. da b. ne 44. Za osobu karakteristian nain ponaanja i miljenja odreen je njenom _________________ . 45. Za razvoj linosti znaajni su ________________ i socijalni inioci. 46. Relativno opte i relativno trajne osobine linosti predstavljaju _____________ linosti. 47. Razvoj linosti je: a. statian proces b. neprekidan proces c. neprikladan proces d. statistiki proces 48. Neki dogaaji (smrt bliske osobe, teka bolest, gubitak posla) mogu dovesti do znaajnih promena linosti: a. da b. ne 49. Prilikom razvoja linosti moe doi i do regresije (nazadovanja): a. da b. ne 50. Kod ekscentrinih osoba struktura linosti je: a. oplemenjena b. poveana c. poremeena d. oslabljena 51. Osobe sa hendikepom najee razvijaju oseanje __________________ .

52. Adekvatan odnos roditelja prema deci sa fizikim hendikepom podrazumeva: a. preteranu zatitu b. zanemarivanje c. prenaglaena ljubav d. ni jedno od navedenih 53. Traumatski invalidizirane osobe moraju biti pored medicinske rehabilitacije podvrgnute: a. psihikoj rehabilitaciji b. dijeti c. stalnom nadzoru d. izolaciji 54. Osobe sa maladaptivnim crtama linosti se uklapaju u socijalno okruenje: a. oteano b. olakano c. brzo d. javno 55. Narueno zdravlje utie na: a. poboljanje kvaliteta ivota b. smanjenje kvaliteta ivota c. otpor prema lekovima d. poveanje efikasnosti 56. Nespecifina reakcija na neku noksu je stres: a. da b. ne 57. Skup nespecifinih reakcija organiza na izmenjene uslove sredine je __________________ . 58. Izazivai stresne reakcije nazivaju se ____________________ . 59. Opti adaptacioni sindrom se odvija preko osovine hipotalamus-___________________________________________. 60. Na kvalitet stresne reakcije utie psiholoka organizacija linosti: a. da b. ne 61. Hormoni imaju veliku ulogu u regulaciji metabolikih funkcija u stresu: a. da b. ne 62. U akutnoj stresnoj reakciji aktivira se: a. parasimpatikus b. simpatikus c. kora nadbubrega d. testis ili jajnik

63. Kod psihosomatskih poremeaja postoji: a. samo funkcionalni poremeaj b. pato-anatomski poremeaj c. samo psihiki poremeaj d. somatski uzrok 64. Kod psihosomatskih bolesti vodei etioloki faktor je _______________________ prirode. 65. Znaajan doprinos razvoju psihosomatske medicine dao je: a. Jung b. Frojd c. Aleksander d. Pavlov 66. Osoba koja nije u stanju da opie svoje emocije je __________________________ . 67. Izmeu stresa i psihosomatske bolesti ne postoji visoka korelacija: a. da b. ne 68. Koronarna bolest, neurodermatitis, hipertireoza, ulcerozni kolitis su: a. somatospishiki poremeaji b. psihijatrijski poremeaji c. psihosomatske bolesti d. socijalni poremeaji 69. Nastanku psihosomatske bolesti obino predhodi hronini funkcionalni poremeaj organa: a. da b. ne 70. Terapija izbora u leenju psihosomatskih bolesti je somato terapija i ___________________ tretman. 71. Osobe sa poremeajem linosti vulnerabilnije reaguju na somatsku bolest: a. da b. ne 72. Kod alkoholizma i narkomanije primarno postoji deficit: a. emocija b. panje c. inteligencije d. volje 73. Alkoholizam i narkomanija su psihosomatske bolesti: a. da b. ne

74. Najei uzrok alkoholne polineuropatije je deficit vitamina: a. C b. D c. B d. A 75. Alkoholizam je: a. medicinski problem b. socijalni problem c. zakonski problem d. socimedicinski problem 76. Pored verbalne postoji i _____________________ komunikacija. 77. Kada osoba oboli od somatske bolesti kod nje dolazi do poremeaja i na psiholokom i na socijalnom planu: a. da b. ne 78. Posmatranje oveka kao bio-psiho-socijalno bie predstavlja: a. filozofski pristup b. socioloki pristup c. holistiki pristup d. religiozni pristup 79. Gestikulacije, izraz lica, pokreti tela sa odreenom porukom predstavljaju: a. verbalnu komunikaciju b. neverbalnu komunikaciju c. epileptike napade d. nevoljne pokrete 80. Govor prepun mrnje i omalovaavanja nekoga predstavlja komunikaciju koja je: a. neverbalna b. konstruktivna c. destruktivna d. socijalno prihvatljiva 81. Komunikacija koja se odvija izmeu dve osobe koje ravnopravno uestvuju u njoj je: a. destruktivna b. jednosmerna c. dvosmerna d. monoloka 82. Stigmatizacija odreenih kategorija bolesnika (psihijatrijskih, hendikepiranih, zaraznih) je karakteristika primitivnih i nehumanih osoba: a. da b. ne

83. Zatitom i unapreenjem mentalnog zdravlja bavi se _________________________________ . 84. Osoba koja se destruktivno ponaa prema drutvenoj zajednici i njenim lanovima predstavlja: a. humanu osobu b. razvratnika c. antisocijalnu linost d. borca za politike ideje 85. U procesima socijalizacije individue vodeu ulogu ima: a. televizija b. internet c. porodica d. tampa 86. Alternativni metodi leenja mogu biti prihvatljivi ukoliko su zasnovani na: a. crnoj magiji b. religiji c. horoskopu d. naunim injenicama i priznati od strane medicinskih strunjaka 87. Usmeravanje neke osobe ka poslovima koji odgovaraju njenoj linosti i kvalitetima je: a. profesionalna selekcija b. profesionalna orjentacija c. radna terapija d. profesionalna edukacija 88. Prilikom profesionalne selekcije jedna od bitnih karakteristika je: a. psihofizika sposobnost b. socijalni status c. porodini status d. elja za zaposlenjem 89. Panjom se psihika energija: a. usmerava b. odrava c. pod a. i b. 90. Usmeravanje panje je: a. euforija b. vigilnost c. tenacitet d. rasejanost 91. Odravanje panje je: a. tenacitet b. euforija c. vigilnost d. rasejanost

92. Najintegrativnija psihika funkcija je: a. panja b. inteligencija c. svest d. opaanje 93. Prouavanju svesti najvei doprinos je dao: a. Frojd b. Jaspers c. Jung d. Adler 94. Prouavanjem nesvesnog kod oveka bavio se: a. Anaksagora b. Adler c. Frojd d. Kant 95. Iz kog jezika ima poreklo re anamneza: a. grkog b. arapskog c. turskog d. latinskog 96. Re anamneza znai: a. podatak b. seanje c. istina d. znanje 97. Osoba povuena u sebe je: a. labilna b. intravert c. ekstravert d. euforina 98. Otvorene i komunikativne osobe su: a. pasionirane b. disforine c. ekstraverti d. intraverti 99. Tipologija osoba na intraverte i ekstraverte potie od: a. Hipokrata b. Frojda c. Jaspersa d. Junga

100.

Uobiajen struni termin za posmatranje u medicini je: a. status b. anamneza c. inspekcija d. palpacija

101. Po savremenim shvatanjima prenos stavova i oseanja obolele osobe na zdravstvenog radnika je: a. transfer b. kontratransfer c. simpatija d. empatija 102. Empatija u transfernoj relaciji podrazumeva: a. razumevanje oseanja, miljenja i aktivnosti pacijenta b. simpatije prema pacijentu c. otpore i antipatije u odnosu na sagovornika Izraajni pokreti lica su: a. portret b. izraz c. mimika d. lepota Re mimika od mimios je porekla: a. arapskog b. latinskog c. grkog d. francuskog Najmlaa psihika funkcija je: a. svest b. panja c. pamenje d. inteligencija Pospanost je: a. stanje snienih intelektualnih potencijala b. perceptivna karakteristika c. najblai oblik kvantitativne promene svesti Pospanost je: a. insomnija b. letargija c. delirijum d. somnolencija

103.

104.

105.

106.

107.

108.

Psihika funkcija kojom se prepoznaju informacije je: a. inteligencija b. percepcija c. agnozija d. iluzija Prijem drai se vri posredstvom ula, a to su: a. vretenasta telaca b. epitelne elije c. mitohondrije d. nervni zavreci Astereognozija je: a. iluzija b. taktilna agnozija c. halucinacija d. gubitak vida Neuvianje sopstvenog defekta je: a. anozognozija b. iluzija c. halucinacija d. demencija Mogunost lokalizacije lezija modane kore mogua je prepoznavanjem: a. iluzija b. halucinacija c. sumanutih ideja d. agnozija Naruavanje anatomo-fizioloke i psiholoke sheme tela ima za posledicu: a. doivljavanje pruritusa b. doivljavanje bola c. doivljavanje fantomskog uda d. doivljavanje straha Halucinatorni doivljaj iz odstranjenog dela tela je _______________________ . Katalog misaonih vetina potie od: a. Grina b. Hipokrata c. Frojda d. Junga Psihika funkcija koja moe biti konkretna i apstraktna je: a. svest b. inteligencija c. volja d. miljenje

109.

110.

111.

112.

113.

114. 115.

116.

117.

Opte, zajednike i bitne osobine predmeta i pojava su: a. asocijacije b. pojmovi c. zakljuci d. stavovi Komparacija, analiza, sinteza, indukcija, apstrakcija su: a. perceptivni parametri b. intuitivni elementi c. misaone operacije d. elementi pamenja Usporenje misaonog toka je ______________________ . Logoreja se javlja kada je misaoni tok ______________________ . Prisilne ideje su poremeaji: a. intelektualnih procesa b. miljenja po formi c. miljenja po sadraju d. apstraktnog miljenja Amnezije, hiper i hipomnezije su kvantitativni poremeaji pamenja: a. da b. ne U senijumu su oteena seanja za dogaaje iz bliske prolosti: a. da b. ne Reprodukovanje upamenog je ekforisanje: a. da b. ne Reprodukovanje upamenog je egzaminacija: a. da b. ne Teorije inteligencije potiu od Spirmana i Torndajka: a. da b. ne Teorije inteligencije potiu od Frojda: a. da b. ne

118.

119. 120. 121.

122.

123.

124.

125.

126.

127.

128.

Teorije inteligencije potiu od Jaspersa: a. da b. ne Skraenica QI odnosi se na kolinik inteligencije: a. da b. ne Numeriki izraz nivoa inteligencije je: a. brzina uenja b. brzina reavanja zadataka c. brzina inteligencije d. kolinik inteligencije Skraenica QI odnosi se na koliinu imaginacije a. da b. ne Kolinik inteligencije se izraava procentima: a. da b. ne Kolinik inteligencije se izraava promilima: a. da b. ne Kolinik inteligencije se izraava verbalno: a. da b. ne Mentalne retardacije su poremeaji _______________________ . Mentalne retardacije su poremeaji miljenja: a. da b. ne Mentalne retardacije nisu poremeaji svesti: a. da b. ne Sekundarno slaboumlje je: a. mentalna retardacija b. oligofrenija c. demencija d. delirijum

129.

130.

131.

132.

133.

134.

135. 136.

137.

138.

139.

Sekundarno slaboumlje je vigilnost: a. da b. ne Sekundarno slaboumlje je tenacitet: a. da b. ne Dementne osobe su nekada imale razvijenu inteligenciju: a. da b. ne Mentalno retardirane osobe karakterie deficit inteligencije: a. od roenja b. od starosti c. od adolescencije d. od povrede glave Sekundarno slaboumlje je oligofrenija: a. da b. ne Termin oligofrenija odnosi se na: a. demenciju b. mentalnu retardaciju c. deficit panje d. agnoziju Izraz lica dementnih osoba je dugo sauvan: a. da b. ne Mentalno retardirane osobe obino imaju neupadljiv izraz lica: a. da b. ne Intelektualno insuficijentne osobe pojmove tumae bukvalno: a. da b. ne Intelektualno insuficijentne osobe bez problema tumae poslovice: a. da b. ne Latinska re emotio znai uzbuenje: a. da b. ne

140.

141.

142.

143.

144.

145.

146.

147.

148.

149.

150.

Radost. alost, bes, strah, tuga ubrajaju se u: a. intelektualne reakcije b. misaone procese c. nagonske reakcije d. emotivne reakcije Radost, alost, bes, strah, tuga nisu emocije: a. da b. ne Sedite emocionalnog ivota oveka je ________________ sistem. Emocije se mogu podeliti na _______________ i neprijatne. Abreagovanje je pranjenje _________________ . Pranjenje ideja je abreagovanje: a. da b. ne Emocije se prazne: a. miljenjem b. pamenjem c. abreagovanjem d. lekovima Dva osnovna kvaliteta emocija su _______________ i raspoloenje. Relativno ravnomerno stanje oseanja je __________________ . Afekti su praeni spolja vidljivim ________________ senzacijama. Povezanost ubeenja i afekta je ___________________. Povezanost ubeenja i pamenja je katatimija: a. da b. ne Povezanost ubeenja i anticipacije je katatimija: a. da b. ne Povieno raspoloenje je euforija: a. da b. ne Povieno raspoloenje je empatija: a. da b. ne

151.

152. 153. 154. 155.

156.

157. 158. 159. 160. 161.

162.

163.

164.

165.

Kod depresije je: a. smanjeno raspoloenje b. povieno raspoloenja c. normalno raspoloenje d. veselo raspoloenje Anticipacija je povieno raspoloenje: a. da b. ne Istovremeno postojanje ljubavi i mrnje prema nekom objektu je ___________________ . Jungovim testom asocijacija ispituju se ____________________ . Jungovim testom asocijacija ne ispituju se nagoni: a. da b. ne Jungovim testom asocijacija ne ispituju se emocije: a. da b. ne Vitalni motivi ili nagoni su ___________________ i u funkciji su bioloke adaptacije. Potreba da se ivi u zajednici iskazuje se kroz ________________________ motiv. Socijalni motivi su _________________________ i u funkciji su socijalne motivacije. Motiv prestia pripada ______________________ nagonima.. Nagoni samoodranja i ________________ _______________su vitalni nagoni. Nagoni se dele na vitalne nagone i ______________________ motive. Ako je agresija u funkciji odbrane i ouvanja vitalnih nagona zovemo je _________________ . Tenja da se ulno i logiko znanje proiri je motiv ______________________ . Sposobnost rtvovanja u interesu drugih je ________________________ . Gaenje elje za hranom u adolescenciji je __________________________. Udaljavanje iz okruenja i otudjenje poremeaj je _____________________ motiva. Najmladja ljudska funkcija psihe i svojstvo svesnog JA je ____________________ . Psihomotorni ispadi zbog oteene volje su _________________________ fenomeni. ___________________________je nekritino prihvatanje tudjih stavova.

166.

167. 168. 169.

170.

171. 172. 173. 174. 175. 176. 177. 178. 179. 180. 181. 182. 183. 184.

185. 186. 187. 188. 189. 190. 191. 192. 193. 194. 195. 196.

Slabost volje je _________________________ . Gubitak volje je ___________________________ . Poslunost osoba umereno snienih intelektualnih potencijala je ______________________ . Automatska poslunost je ekstremni oblik ________________________ . Siromatvo pokreta i pasivno zadravanje poloaja tela je _____________________ . ____________________ je aktivno ili pasivno opiranje izvrenju naloga. ___________________ je engleska re i znai ogled, merenje, proba. J. Catell je prvi uveo ____________________ u psiholoko psihijatrijsku praksu . Psiholikim testovima pripadaju testovi ____________________i testovi linosti. Psiholokim testovima pripadaju testovi sposobnosti i testovi __________________ . Za ispitivanje linosti savremena psihijatrija koristi i dalje ____________________ tehnike. Za procenu linosti najpoznatiji je ____________________test.

197. _____________ radnik ima posebno mesto u timskom radu kod problema neadaptibilnosti pacijenta na okruenje. 198. 199. 200. 201. 202. 203. 204. 205. 206. 207. 208. Informativnu i savetodavnu ulogu u timskom radu ima _____________ ______________. Socijalni radnik je odgovoran za _______________ _________________ nakon leenja. Socijalna __________________ je i pripremanje okoline da prihvati zaleenu osobu. Potenciranje jedne na raun druge osobine je ____________________. Doivljaj kad je osoba osujeena zbog neostvarene elje je ____________________. ____________________ je osujeenje zbog nerealizovane elje. Na frustracije osobe reaguju ____________________ ili neadekvatno. Ne frustraciju osobe reaguju adekvatno ili _____________________ . Razmaenost dece dovodi do snienja __________________ praga. Otpornost osobe na neuspehe je _____________________ tolerancija. Urodjeni potencijali su najbitniji za razvoj linosti prema Lajbnicu i ________________.

209. 210. 211.

Prema _________________ljudski um je tabula rasa i razvija se pod uticajem okoline. Tzv. funkcionalnu autonomiju motiva opisuje ___________________ u teoriji linosti. ovek sa okruujuom sredinom uspostavlja: a. jednosmerni odnos b. podaniki odnos c. dvosmerni odnos d. nadreeni odnos

212. Optimalnu adaptaciju organizma na zahteve sredine omoguava povezanost _________________ i endokrinog sistema. 213. U organizmu oveka postoji strukturalna i ______________________ povezanost nervnog i endokrinog sistema. 214. Za optimalnu adapraciju organizma na zahteve sredine pored nervnog vaan je i: a. vaskularni sistem b. endokrini sistem c. krvni sistem d. gastrointestinalni sistem Osnovna jedinica grae nervnog sistema je _____________________________ . Nastavci neurona su dendriti i ______________________ . Neurit je isto to i: a. soma b. dendrit c. akson d. mijelin Aksoni su uglavnom obavijeni _____________________ omotaem. Nervne elije imaju sposobnost nadraljivosti i _______________________________ . Provoenje impulsa kroz neurit je proces bioelektrine prirode: a. da b. ne Spoj izmeu dva neurona naziva se ______________________________ . Impulsi se kroz sinapsu prenose: a. transmiterima b. vodom c. kalijumom d. krvnim elijama

215. 216. 217.

218. 219. 220.

221. 222.

223.

Centralni nervni sistem ne predstavlja integrator informacija: a. da b. ne Filogenetski najmlaa struktura mozga je: a. kimena modina b. mali mozak c. mirisni mozak d. veliki mozak Veza izmeu hemisfera odvija se pute komisuralnih puteva: a. da b. ne Obe hemisfere velikog mozga u organizaciji psihikih funkcija: a. imaju istu ulogu b. nemaju nikakvu ulogu c. nemaju istu ulogu d. nijedan odgovor nije taan U zavisnosti od psihike funkcije obino je jedna hemisfera dominantna: a. da b. ne Vezu izmeu funkcionalne organizacije mozga i psihike delatnosti izuava: a. neurologija b. anatomija c. fizijatrija d. neuropsihologija Na razvoj neuropsihologije najvie su uticali radovi: a. Lurije b. Frojda c. Junga d. Pavlova Elementarni kortikalni motorni centar se nalazi u: a. temporalnom renju b. parijetalnom renju c. frontalnom renju d. okcipitalnom renju Kod odraslih osoba povrinski slojevi kore mozga su veoma diferencirani: a. da b. ne Kod novoroeneta povrinski slojevi kore mozga su veoma diferencirani: a. da b. ne

224.

225.

226.

227.

228.

229.

230.

231.

232.

233.

Psihiki ivot je nastao kao rezultat dugog evolucionog razvoja ivih bia: a. da b. ne ovek je bie koje: a. prilagoava se sredini b. sredinu prilagoava svojim potrebama c. uspostavlja dvosmerni odnos sa sredinom d. sve navedeno je tano Povezivanje oseaja sa predhodnim iskustvom se odvija u sekundarnim psihoulnim centrima. a. da b. ne Integrativna funkcija podataka koji pristiu iz pojedinih senzornih zona odvija se u: a. tercijarnim projekcionim zonama b. primarnim projekcionim zonama c. sekundarnim projekcionim zonama d. ponsu

234.

235.

236.

237. Temporo-parijeto-okcipitalna raskrsnica predstavlja ________________________ projekcionu zonu. 238. Delovi tela koji izvode najfinije i najsloenije pokrete (prsti, usne) imaju __________________ reprezentaciju u motornim zonama kore mozga. 239. Najveu reprezentaciju u motornoj kori mozga imaju: a. miii lea i trbuha b. miii prstiju i usana c. miii nadlaktice i podlaktice d. miii vrata Psihiki procesi oveka predstavljaju sloene funkcionalne sisteme: a. da b. ne Retikularna formacija modanog stabla regulie tonus i stanja ________________________ . Za organizaciju aktivne svesne delatnosti odgovoran je _____________________ korteks. Prefrontalni korteks vri procesiranje (selekciju, obradu) informacija koje stiu u mozak: a. da b. ne Za regulaciju (registrovanje i kontrolu) ponaanja odgovorna je: a. okcipitalna regija b. temporalna regija c. parijetalna regija d. prefrontalna regija

240.

241. 242. 243.

244.

245.

Deo mozga odgovoran za doivljaj telesne sheme je: a. subdominantna hemisfera b. dominantna hemisfera c. mali mozak d. produena modina Termin somestezija odnosi se na sliku o _________________________ shemi. __________________________ hemisfera je odgovorna za neverbalnu kominikaciju. U organizaciji telesne sheme uestvuje i: a. povrinski senzibilitet b. duboki senzibilitet c. senzibilitet za bol d. termosenzibilitet Poremeaj telesne sheme struno se naziva ________________________________ . U stanjima straha dolazi do poveanja nivoa: a. hemoglobina b. adrenalina c. hormona rasta d. oksitocina Hiperaktivnost i razdraljivost se mogu javiti kod smanjene funkcije tiroidne lezde: a. da b. ne Prilikom smanjene funkcije tiroidee reakcije organizma su usporene: a. da b. ne

246. 247. 248.

249. 250.

251.

252.

253. Svojstva pojedinca kao to su miljenje, sloena oseanja, oseanje identiteta nastaju samo ako postoji razmena unutar ljudske grupe: a. da b. ne 254. Drutveni ivot je znaajno unapredio, miljenje, pamenje i druge saznajne funkcije: a. da b. ne Povezivanje linosti u celovit sistem predstavlja ___________________________ linosti. Na roenju mentalni ivot se uglavnom svodi na funkcionisanje __________________ aparata. Razvoj ulne osetljivosti, motorne pokretljivosti i afektivnih reakcija zapoinje tokom: a. kolovanja b. adolescencije c. prve godine ivota

255. 256. 257.

d. zrelog doba 258. Socijalni odnosi novoroeneta ogranieni su na: a. sposobnost deteta da reaguje osmehom b. preverbalnu vokalizaciju c. prve korene verbalne komunikacije d. sve navedeno Tokom prve godine ivota deteta pamenje je: a. logiko b. dugotrajno c. kratkotrajno d. pojaano Orjentacija u prostoru poinje u drugoj godini ivota: a. da b. ne Tok i proces socijalizacije zavisi od _______________________ u kojoj dete raste. Deci igrake esto slue u ostvarivanju: a. verbalne komunikacije b. dobiti c. socijalne komunikacije d. nadmonosti Tokom socijalizacije deteta egocentrinost ustupa mesto _________________________ . Najbitnije obeleje razvoja deteta od druge do sedme godine ivota ini razvoj: a. sekundarnih polnih odlika b. jetre c. govora d. amoralnosti

259.

260.

261. 262.

263. 264.

265. Pojava govora dovodi do temeljnih promena u postupcima na afektivnom i na intelektualnom planu: a. da b. ne 266. Mentalni razvoj deteta od druge do sedme godine velikim delom se odvija kroz: a. gledanje televizije b. pevanje c. igru d. sviranje Poveano delovanje seksualnog nagona karakteristino je za uzrast od: a. godinu dana b. tree do pete godine c. preko 65 godina

267.

d. nema tanih odgovora 268. 269. Na neuspeh predkolsko dete reaguje ____________________ ili agresivnou. Rani moralni razvoj kod dece je zasnovan na principu: a. poslunosti b. neposlunosti c. kanjavanja d. pohvaljivanja

270. Pod uticajem govora i socijalizacije inteligencija se u predkolskom periodu transformie od proste senzomotorne do misaone: a. da b. ne 271. Postavljanje pitanja je znaajna odlika dece od druge do sedme godine ivota: a. da b. ne Dete je sposobno za upis u kolu kada pokazuje: a. fiziku zrelost b. psihiku zrelost c. socijalnu zrelost d. sve navedeno

272.

273. Sposobnost tolerancije na neuspeh u takmiarskim aktivnostima uspostavlja se u periodu od sedme do desete godine ivota: a. da b. ne 274. Moralna oseanja dece pri polasku u kolu karakterie poslunost prema odraslima: a. da b. ne Potpuni razvoj apstraktnog miljenja se deava u: a. predkolskom periodu b. novoroenakom periodu c. preadolescentnom periodu d. starakom dobu Samokritinost kao rezultat moralnog razvoja se javlja u________________________ periodu. Preadolescentni period ivota karakterie: a. intenziviranje seksualnog nagona b. opsednutost telesnim promenama c. pojaanje narcizma d. sve navedeno Tenja ka pripadnosti grupi vrnjaka je karakteristika:

275.

276. 277.

278.

a. b. c. d.

predkolskog perioda preadolescentnog perioda perioda zrelosti starakog doba

279. Afektivna socijalizacija (ideali, vrednosti, humanost) je karakteristika ____________________ doba. 280. 281. Formiranje identiteta se odvija u periodu _______________________________ . Tokom druge godine ivota ne dolazi do jasne razlike izmeu vlastitog tela i okoline: a. da b. ne

ODGOVORI 1. d 2. a 3. c 4. b 5. c 6. d 7. b 8. c 9. d 10. a 11. b 12. d 13. c 14. b 15. a 16. d 17. a 18. b 19. c 20. d 21. d 22. b 23. a 24. b 25. d 26. d 27. d 28. d

29. b 30. c 31. d 32. b 33. a 34. d 35. c 36. a 37. c 38. b 39. c 40. d 41. c 42. a 43. b 44. linou 45. nasledni 46. crte 47. b 48. a 49. a 50. c 51. inferiornosti 52. d 53. a 54. a 55. b 56. b 57. stres 58. stresori

59. hipofiza-nadbubreg 60. a 61. a 62. b 63. b 64. psiholoke 65. c 66. aleksitimina 67. b 68. c 69. a 70. psihijatrijski 71. a 72. d 73. b 74. c 75. d 76. neverbalna 77. a 78. c 79. b 80. c 81. c 82. a 83. mentalna higijena 84. c 85. c 86. d 87. b 88. a 89. c 90. b 91. a 92. c 93. b 94. c 95. a 96. b 97. b 98. c 99. d 100. c 101. a 102. a 103. c 104. c 105. a 106. c 107. d

108. 109. 110. 111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. 129. 130. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 138. 139. 140. 141. 142. 143. 144. 145. 146. 147. 148. 149. 150. 151. 152. 153. 154. 155. 156.

b d b a d c fantomski ud a d b c bradipsihija ubrzan c a a a b a b b a d b b b b inteligencije b b c b b a a b b a b a b a d b limbiki prijatne emocija b c

157. 158. 159. 160. 161. 162. 163. 164. 165. 166. 167. 168. 169. 170. 171. 172. 173. 174. 175. 176. 177. 178. 179. 180. 181. 182. 183. 184. 185. 186. 187. 188. 189. 190. 191. 192. 193. 194. 195. 196. 197. 198. 199. 200. 201. 202. 203. 204. 205.

afekat raspoloenje telesnim katatimija b b a b b b ambivalencija emocije a b uroeni gregarni steeni socijalnim odranja vrste socijalne benignom za znanjem altruizam anoreksija socijalnih volja katatoni sugestibilnost hipobulija abulija docilnost sugestibilnosti katalepsija negativizam test testove sposobnosti linosti projektivne Rorahov socijalni socijalni radnik socijalnu rehabilitaciju rehabilitacija kompenzacija frustracija frustracija adekvatno neadekvatno

206. 207. 208. 209. 210. 211. 212. 213. 214. 215. 216. 217. 218. 219. 220. 221. 222. 223. 224. 225. 226. 227. 228. 229. 230. 231. 232. 233. 234. 235. 236. 237. 238. 239. 240. 241. 242. 243. 244. 245. 246. 247. 248. 249. 250. 251. 252. 253. 254.

frustracionog frustraciona Kantu Loku Olport c nervnog funkcionalna b neuron (nervna elija) neurit (akson) c mijelinskim sprovodljivosti a sinapsa a b d a c a d a c a b a c a a tercijarnu najveu b a budnosti prefrontalni a d a telesnoj subdominantna b autotopagnozija b b a a a

255. 256. 257. 258. 259. 260. 261. 262. 263. 264. 265. 266. 267. 268. 269. 270. 271. 272. 273. 274. 275. 276. 277. 278. 279. 280. 281.

integraciju refleksnog c d c a sredine c drutvenosti c a c b povlaenjem a a a d a a c preadolescentnom d b adolescentnog adolescencije b