Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
46693510 Kritofer Las Pobuna Elita

46693510 Kritofer Las Pobuna Elita

Ratings: (0)|Views: 1 |Likes:
Published by aksolotl

More info:

Published by: aksolotl on Sep 12, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/12/2013

pdf

text

original

 
ДВА
ПОБУНА ЕЛИТА
Некад je "побуна маса" била оно што ce сматрало опас-ношћу no друштвени ред и цивилизујуће традиције западнекултуре. У наше време, међутим, главна опасност, изгледа,нрети од оних на врху друштвене хијерархије, не од маса, Овајзначајни обрт догађаја помућује наша очекивања од кретањаисторије и доводи y питање наше давно утврђене претпо-сгавке.Када je Хозе Ортега и Гасет објавио своју књигу
Побунамаса,
први пут преведену на енглески 1932, није могао дапредвиди да ће доћи време када ће бити адекватније говоритио побуни елита. Пишући y ери Бољшевичке револуције иуспона фашизма као и последица катаклизмичног рата којиje разорио Европу, Ортега je кризу западне културе приписао"политичкојдоминацији маса". Данас су, међутим, елите -оне који конгролишу међународне токове новца и информа-ција, председавају филантропским фондацијама и институци-јама вишег образовања, руководе инсгрументима културнепроизводње и тиме постављају услове јавне дебате - оне суте које су изгубиле веру y вредност Запада, или, боље рећи,y оно што je од тих вредности осгало. За велики бројљуди.већ сам израз "западна цивилизација" сада значи један ор-ганизовани систем доминације замишљен да наметне при-хватање буржоаских вредности и да жртве патријархалногугњетавања - жене, децу, хомосексуалце и обојене људе -држи y стању перманентне подређености.Са Ортегиног сгановишта, које je y своје преме билошироко прихваћено, вредност културних елита лежи y њихо-нојвољности да на себе приме одговорност за строге стан-дарде без којих je цивилизација немогућа. Оне су живеле y29
 
служби идеала који пуно захтевају.
"
Племсгво ce дефинишезахтевима које пред нас посгавља - својим обавезама a неправима." Ha другојсграни, обичан човек није имао обевезанити je схватао шта оне подразумевају, "никакво осећањепрема (тим) великим исгоријским дужносгима". Уместо тога,он je тражио "права обичног". Истовремено озлојеђен и са-мозадовољан, он одбацује "све што je одлично, индивиду-ално, квалификовано и одабрано". Он je "неспособан да ceподреди управи било које врсге". Немајући никакву свест окрхкосги цивилизације или трагичном карактеру исгорије,он живи не мислећи, y "убеђењу да ће сутра (свет) бити јошбогатији, обилнији, савршенији, као да ужива неку спонтану,непресушну моћ увећавања". Он брине само за сопственудобробит и гледа y будућност "неограничених могућносги" ипотпуне слободе. У његове многобројне недостатке спада и"одсуство романтичности y односу према женама". Еротскаљубав, сама no себи идеал који пуно захтева, за њега неманикакве привлачности. Његов однос према телу je суровопрактичан: он je од физичке кондиције направио култ и под-редио ce хигијенским режимима који обећавају да ће га одр-жавати y добром сгању и продужити му век. Међутим, оношто je више од свега карактерисало масовни ум, била je мрт-на мржња према свему што није он", како то Ортега каже.Неспособан да ce пита или да поштује, човек масе je "раз-мажено дете историје".Све ово je данас карактеристичније за више нивое дру-штва него за ниже или средње. Тешко да би ce могло рећида обични људи данашњице гледају y будућносг "неограни-чених могућности". Сваки осећајда масе јашу на таласимаисторије давно je ишчезао. Радикални покрети који су потре-сали мир двадесетог века пали су један за другим и никога коби их наследио нема на хоризонту. Индустријска радничкакласа, која je некада била главна потпора социјалисгичкогпокрета, претворила ce y сопствени остатак вредан жаљења.Нада да ће "нови друштвени покрети" заузети своје место yборби против капитализма,. која je једно кратко време одр-жавала левицу касних седамдесетих и раниих осамдесетих,30
 
претворила ce y ништа. He само што нови друштвени пок-рети - феминизам, права хомосексуалаца, права на социјалнупомоћ, агитација против расне дискриминације - немају ни-чега заједничког него je циљ њиховог једино кохерентногзахтева да ce укључе y доминантне структуре, уместо да до-веду до револуционарне трансформације друиггвених односа.He само да су масе изгубиле интересовање за револуцијувећ ce њихов политички инстинкт показао још конзерватив-нијим од њихових самозваних изасланика и назови ослободи-лаца. Ha крају крајева, баш радничка и нижа средња класа суоне које захтевају ограничавање права на абортус, држе ceмодела породице са два родитеља као извора сгабилности yузбурканом свету, опиру ce експериментисању са "алтерна-тивним начином живота", и raje дубоку резервисаносг премаафирмативнојакцији и другим подухватима друпггвеног ин-жењеринга великих размера. Још једна ствар коју Ортега ис-тиче je да они имају развијенији осећајза границе него ониизнад њих. За разлику од оних над њима, ови људи разумејуда постоје границе људскојконтроли над правцима друштве-ног развоја, над природом и телом, над трагичним елемен-тима y људском животу и исгорији. Док ce млади професио-налци подвргавају напорним режимима физичких вежби идијета замишљених да смрт држе на одстојању (да себе одр-жавају y стању перманентне младоликости, вечно атрактив-ни и привлачни за потенцијалне нове бракове), на другојстрани, обични људи прихватају да je пропадање тела непггопротив чега ce мање-више не вреди борити.Либерали више средње класе, због своје неспособносгида схвате важност класних разлика y обликовању погледа наживот, пропуштају да ce суоче са класном димензијом својеопседнутости здрављем и моралним уздизањем. Тешко им jeда схвате због чега њихова хигијенска концепција живота неуспева да изазове универзално одушевљење. Они су крену-ли y поход за дезинфекцију америчког друштва: да креирају"средину без дима", да цензуришу све - од порнографије доовора мржње" - и да исговремено, y раскораку са свим овим,прошире домет личног избора y питањима y којима највећи31

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->