Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
0Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
XXV Vlada Kralja Aleksandra

XXV Vlada Kralja Aleksandra

Ratings:
(0)
|Views: 0|Likes:
Published by obrad_milovanovic
O vladi Aleksandra I Karadjordjecica
O vladi Aleksandra I Karadjordjecica

More info:

Categories:Book Excerpts
Published by: obrad_milovanovic on Sep 16, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/16/2013

pdf

text

original

 
23.4.13.Vladimir Corovic: Istorija srpskog narodarastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_25.html1/19
ВладимирЋоровић:ИсторијаСрбаКупитештампаноиздање овеизванреднекњиге
<< Садржај >>
Влада краља Александра
Краљевић-регент Александар, са чијим је именом везанонераздвојно наше народно уједињење, био је тада млад човек, унапону снаге, у правом смислу речи "овенчан славом". Имао је тек тридесет година (рођен на Цетињу 17. децембра 1888.). Био је малограста и нежна здравља, али необично жив, пун покрета, сав однерва. Год. 1910. једва се спасао од трбушног тифуса у Нишу ичитава је живота патио од стомака. То је осетно деловало и нањегова расположења, али се он трудио да увек влада собом.Школовање у пажевском корпусу у Русији није завршио кад се, радиздравља, вратио у Београд, али је своју личну културу допуњаваоинтензивним читањем. Нарочито га је занимала историја и нашастара уметност. Био је несумњиво даровит и знао је да прозре иљуде и ствари. Очи су му имале редак сјај, биле су продорне, инеобично топле. Мало је људи чији је поглед имао тако нечегсугестивног и привлачног и који је остављао тако дубока трага удуши. Имао је великих амбиција, разумљивих у тим годинама и послетоликих успеха; дошло је време, мислио је он, да се изиђе из ускихоквира и да се стварају велика дела на свима подручјима. Као свиљуди, имао је и својих недостатака, мањих и већих, који се код лицакоја су на власти појачавају у већој мери зато што врло често и могуоно што хоће. Био је личан и понекад искључив без потребе; уизвесним поступцима прек и својевољан. Имао је пуно разлога дабуде поносит на све оно што се учинило и постигло за време његовевладе и његовом сарадњом, али је у великом успеху било врлокрупних заслуга и удела и других чинилаца, с којима се он нијераставио у љубави. Услед те црте он је у својој владавини све вишескретао ка аутократизму и морао да прима одговорност и за ствари,које су по природи његова положаја а и иначе имале остати ванњегова домашаја.Одмах, на почетку живота нове државе, било је извесног шкрипања.Заједничка влада Срба, Хрвата и Словенаца образована је тек тринедеље иза прогласа уједињења,последугогнатезања око поделе мандата. Влада је била концентрациона;у њусу ушли претставници свих странака, свих племена и све три главневере у земљи. С тога  је она испала врло велика; у влади је било 20 министара, од којих 18ресорних. Тако је од првог дана, пристанком свих, проширен кругзаједничких послова и ударен темељ централизацији власти, мада сузадржане све дотле постојеће покрајинске владе са њиховим ужимлокалним компетенцијама. Али је код избора претседника нове владедошло до прве незгоде. За претседника је, по формалном договорусвих странака, имао доћи Никола Пашић. Али су се против њега,споредним путевима, јавиле сплетке и он је у последњи час биоодбијен и замењен Стојаном Протићем. Кад је тај акт изазвао
 
23.4.13.Vladimir Corovic: Istorija srpskog narodarastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_25.html2/19
извесно негодовање, Пашић је именован за шефа наше делегацијеза мировне преговоре у Паризу.Прве одлуке нове владе донесене су, ради изједначења највиднијихразлика, а према одредбама Крфскога пакта, у овим стварима:уведена је нова, заједничка, државна застава (плаво-бело-црвена);заједнички грб, склопљен из србијанског, хрватског и тобожесловеначког; и уведен је нови календар. С тога се и у овој књизи, одове главе, сви датуми означавају по новом календару. Ново стањепримљено је у огромној већини земље без поговора. Сем поменутихпокушаја преврата присталица краља Николе у Црној Гори, неред јеизазван још само у Загребу 5. децембра. Тамо су извесне чете издва бивша аустриска пука, у све око 1.200 људи, биле изишле наЈелачића трг да прогласе републику, али су их ту разбили одредидалматинских морнара и хрватски соколи. То је било делофранковачких елемената, чије су се вође биле разбегле или повуклеу позадину. Надбискуп Штадлер умро је у Сарајеву оног дана кад јетамо улазила српска војска, генерал Саркотић отишао је у Беч, аИван Франк, син Јосифа Франка, био је једно време у Пешти.Франковиц нису смели после тога да иступају јавно, него су радилиподземно.Као вођа Хрвата истакао се тад Стјепан Радић. То је био даровитчовек, са лепим знањем страних језика, и са извесним ширимидејама. Као чешки ђак, ожењен Чехињом, он је волео Словенство исловенске народе, био је уверен и о нашем народном јединству и опотреби уже везе међу јужним Словенима, а заступао је напреднеидеје и у политичком и у социалном животу. Загребачко вишедруштво није га примило у свој круг. Није могао да дође ни наУниверзитет, иако је то живо желео. Огорчен на господу и "капуташе"он је са енергијом и истрајношћу прихватио идеје свог брата Антуна,који је тражио нову политичку и друштвену обнову од хрватскоградног сељачког народа и његове вредности. Хрватски сабор нијебио претставник народа, него се састојао из вирилних чланова поположају и од посланика, које су бирали само чиновници и грађани исељаци са доста високим пореским цензусом. Хрватски сељак нијеимао политичког утицаја и с тога му се политички људи нису ниобраћали. Браћа Радићи осетили су добро и на време тај крупнинедостатак хрватског политичког живота, ушли су у народ и стали гаобрађивати. Успех с почетка није био велики, али је зато био сталан.После Антунове смрти Стјепан је наставио рад сам. Ишао је стално ународ, са збора на збор. Био је врло активан и прилично безобзиран.Говорио је течно и много, али беседник није био. Није чак ни пазио нато шта баш говори, и како говори. У политичком животу није имаоникакве сталности, а ни храброст му није била врлина. За време ратасарађивао је с франковцима, певао химне Хабзбурзима, грдио Србе.Бистар и лако покретан он се тргао на време из тог друштва,предосећајући слом Аустрије, и пришао је Народном Већу. У Већу јебио орган оних, који нису смели отворено да изађу "с бојом на среду".Ту је покушавао да се одреди граница докле сме ући српска војска усаму Хрватску; изјашњавао се за републику; одбијао да иде у
 
23.4.13.Vladimir Corovic: Istorija srpskog narodarastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/7_25.html3/19
Београд. Кад је проглашено народно уједињење и почео рад владестао је купити потписе против створеног стања с тим, да их упутиконференцији мира. У практичној политици то није могло иматиникаква значаја, јер се Хрвати на мировној конференцији нису моглипојавити ни у каквом својству као неки чинилац, али му је то требало уунутрашњој политици, да око себе окупи све противникеСрпскохрватске Коалиције и нове државне творевине.Према постигнутом споразуму, Привремено НародноПретставништво састало се у Београду 1. марта 1919. Састављалису га: половина чланова србијанске Народне Скупштине, делегатиподгоричке и војвођанске народне скупштине и повећани бројчланова Народног Већа. У том Претставништву огромну већинупретстављале су присталице народног јединства; у нашемполитичком животу мало је која скупштина била на већеминтелектуалном нивоу. Али је и у њој брзо дошло до оштрих криза.Ево зашто.Светозар Прибићевић ушао је одмах у тешње везе са србијанскомопозицијом, коју су сачињавали самосталци, националисте инапредњаци, и створио је с њима Демократску Заједницу. О Васкрсу1919. то је већ било свршено дело. Он је то учинио из два разлога: 1)да Хрватима из Српскохрватске Коалиције омогући спој сасрбијанским политичарима, да би се у новој јединственој државистворила и јединствена снажна странка, која би прихватила државнепослове. Хрвати нису хтели да се спајају са радикалима, јер су ови, сПашићем на челу, били оглашени као носиоци не југословенске неговеликосрпске идеологије, 2) била је жеља круне, да се код србијанскеопозиције пречисти питање облика државе. Код извесних србијанскихстранака било је то време, због солунског процеса и иначе,отворених републиканских струјања. У Хрватској цео Радићев покретишао је с том фирмом. Републиканске идеје доносили су и комунистикоји су долазили из Русије. Могло се, према том, догодити дарепубликанци уђу у Конституанту са врло великим бројем, нарочитоако србијанска опозиција отворено изиђе с републиканскимпрограмом. Спајањем србијанске опозиције са СрпскохрватскомКоалицијом и њезиним пријатељима из осталих области то сепресекло. Демократска заједница постала је одједном највећаполитичка групација у парламенту и главни носилац власти с надомда то остане и у будуће. Њезине главне вође, сем малих изузетака,напустиле су републиканске тежње и тако осигурале за будућузаједницу облик монархије.Ово републиканско питање била је прва проба снага и прва ствар накојој је јавно почео спор између Срба и Хрвата. Срби ван Србије,присиљени да славе туђе владаре као своје, а иначе васпитани утрадицији нашег епског монархизма, гледали су у српском краљу илицрногорском кнезу претставнике српске државне мисли и носиоцеДушанова и Лазарева духовног наслеђа. Нарочито је био постаопопуларан краљ Петар, "бели краљ", под којим је Србија процвала,постала слободнија, и претстављала привлачну тачку за свепотиштене и поробљене. Нападан, ружен, обасипан мржњом за

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->