Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword or section
Like this
173Activity

Table Of Contents

0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
IPT - skripta- stara

IPT - skripta- stara

Ratings: (0)|Views: 10,940 |Likes:
Published by Bleda1
Istorija politickih teorija, skripta, Sokrat, Platon, Aristotel, Polibije, Dzon od Solzberija, Sveti Avgustin, Toma Akvinski, Makijaveli, Tomas Hobs, Zan Zak Ruso
Istorija politickih teorija, skripta, Sokrat, Platon, Aristotel, Polibije, Dzon od Solzberija, Sveti Avgustin, Toma Akvinski, Makijaveli, Tomas Hobs, Zan Zak Ruso

More info:

Published by: Bleda1 on Jun 30, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/16/2013

pdf

text

original

 
PLATON ( 5. v.p.n.e)
Platon je prvi veliki mislilac Grčke čija su glavna politička dela sačuvana u potpunosti. Njegovateorija o državi i politici je izrazito idealistička, ali ona ima i neke čisto ralističko-empirijske elemente.Doba u kom Platon živi je doba opadanja moći Atine i grčke moći uopšte, tako da je osnovna crtanjegove političke misli nepoverenje u čoveka i njegovu savršenost. Zato neko drugi (država) treba danasilno usavršava čoveka ili ga bar drži u granicama reda i zakona.Vreme opadanja moći Atine bilo je vreme uzdizanja moći Sparte i zato je Sparta svojim strogoaristokratskim uređenjem i stabilnošću predstavljala uzor atinskim političarima tog doba (i u Platonovoj‘‘Državi’‘ Sparta je služila kao primer, ali posle opadanja njene moći, Platon u ''Zakonima'' odstupa odstavova koji su stvoreni pod uticajem spartanskog uređenja).Platon je pripadao jednoj od najuglednijih aristokratskih porodica u Atini i dobio je širokoobrazovanje. Pravo ime mu je Aristokle, a Platon je nadimak koji znači široki, plećati. U vreme Platonovemladosti na vlast su došla tzv. tridesetorica, 30-oro ljudi iz najuglednijih aristokratskih porodica od kojih sumnogi bili Platonovi prijatelji i rođaci. Zaveli su teror koji je trajao godinu dana, a njihov poziv da im sepridruži Platon je razočaran odbio.Nakon godinu dana u Atini je ponovo zavladala demokratija, ali Platon ni njom nije bio zadovoljan, jer je ovaj režim osudio Sokrata na smrt kao ‘‘opasnog za državu’‘. Sokratova smrt je bila prelomna tačka uPlatonovom životu, nakon čega on odustaje od političkih ambicija.Platon još neko vreme boravi u Atini započevši pisanje dela ‘‘Odbrana Sokratova’‘, a onda odlazi naputovanje. U južnoj Italiji, u Tarantu se sreće sa državom kojom vladaju filozofi i odatle uzima jednu odsvojih glavnih ideja da državom treba da vladaju filozofi.Zatim odlazi prvi put na Siciliju koja je bila najmoćnija grčka država i kojom je vladao tiraninDionisije. Kada nije uspeo da odvrati Dionisija od tiranije, Platon se razoračaran vratio u Atinu i odlučio dase posveti isključivo političkoj teoriji. Zato, u vrtu posvećenom heroju Akademu, otvara filozofsko-političkuškolu koja je dobila naziv Akademija. U njoj obučava mladiće iz svih krajeva Grčke i priprema ih zasprovođenje onakve politike koja će moći da preporodi čovečanstvo. Na Akademiji je ostao do smrti (osimdva putovanja na Siciliju).Smatra se da je Platon napisao 34 dela u obliku dijaloga, jedno u obliku monologa («OdbranaSokratova»), i nekoliko pisama. Dela u kojima se najviše bavio politikom i etikom su «Odbrana Sokratova»,«Državnik», «Zakoni» i «Država» (glavno delo njegovog života u kome je izrazio celu svoju filozofiju i uvekga nosio sa sobom)Platon je u filozofiji poznat kao objektivni idealista, zato što iako kod njega racionalno mišljenjepreovlađuje, ima mnogo elemenata iracionalnog, mistike, poezije i mita. Njegova osnovna filozofska misao jeste to da postoje objektivno date ideje koje su suština i koje su nepromenljive. One su jedni pravi svet.Materijalne stvari (pa i sam čovek) su samo odrazi, senke ideja. Suština čoveka nije u njegovom telu negou duši, a duša je otpala ideja koja teži da se vrati u carstvo večnih ideja. Čovek može postići sreću samoako se spoji sa idejama u njihovom večitom carstvu. Zadatak je etike da nađe način života koji bi toomogućio, a taj način života zavisi i od društva i njegovog uređenja.Znanjem se čovek očišćuje od zemaljskog, odnosno prolaznog, i približava večnim idejama. Znanjemraspolažu filozofi i zato oni treba da vladaju. Oni su najsavršeniji ljudi.
«Država»
-je glavno Platonovo delo i deli se na 10 knjiga, ali ta podela ne odgovara sadržini. Predmet dela jeutvrđivanje pojma pravde, pravednog života i pravedne države. Usput se pretresaju najvažnijiopštefilozofski, metafizički, etički, pedagoški, estetski i sociološki problemi. Delo je napisano u oblikurazgovora dvoje ljudi koji iznose različita gledišta i međusobno se ubeđuju. Glavni govornik je Sokrat kojiiznosi Platonove misli.Platonova teotija države predstavlja pokušaj izgradnje idealnog modela
pravedne države
. Pojampravde vezuje se za određeni karakter države ( unutrašnja struktura države- način na koji je u njojpodeljena vlast, dobra, zadaci, odgovornosti) i pojedinca( mesto koje zauzima i funkciju koju u toj državiobavlja).Zaključak:
Pravedna
 je
država
ona u kojoj svaki stalež ima specifičnu f-ju (stalež upravljača-filozofi, stalež čuvara-vojnicii stalež proizvođača-zemljoradnici, zanatlije i trgovci). A
pravedan
je
pojedinac
koji ostaje strogo u okvirima svog staleža kome po sposobnostima pripada i koji obavljaodređenu f- ju unutar staleža, tj. unutar države kao celine.Delo počinje ispitivanjem definicija pravde. Pravda se ne sastoji samo u tome da se govori istina ida se da svakom svoje, jer dati ludom njegovo oružje je zlo. Pravda se, takođe, ne sastoji ni od činjenjadobra prijatelju i zla neprijatelju, jer pravedan čovek ne sme nikom činiti zlo pošto zlo ne donosi ništadobro.Zatim se daje sofistička teza društvenog ugovora. Jedan od govornika kaže da je dobro činitinepravdu, a zlo je trpeti je. Ljudi su bivali i nepravedni i trpeli nepravdu, i na kraju oni koji su samo bili usituaciji da trpe nepravdu, zaključili su da je u opštem interesu da se ubuduće ne čini nepravda i da se netrpi nepravda. Tako su nastali zakoni i društvena pravila.
1
 
Zatim, Sokrat dokazuje da je pravda bolja za čoveka nego nepravda. On to pokazuje na primerudržave, jer je ‘‘država veća od pojedinaca, pa se i svi njeni elementi bolje vide’‘.Daje se i sociološka analiza
nastanka države
.
Država je nastala zbog mnogobrojnostiljudskih potreba I nemogućnosti svakog pojedinca da ih zadovolji.
To za rezultat imauspostavljanje ekonomske podele rada. Svaki čovek rođenjem dobija različite sklonosti i sposobnosti, takoda se više proizvodi ako svako radi ono što odgovara njegovim sposobnostima, nego da svako proizvodisam sve što mu je potrebno. Međutim, tako se javlja potreba za većim brojem proizvođača različitih svari.Ljudi razmenjuju svoje proizvode na tržištu i tako izdržavaju sebe i svoje porodice i takva država je zdrava.Bolesna država je ona u kojoj se proizvode i nepotrebne, luksuzne stvari (nameštaj, razna jela, mirisi,slatkiši, zlato) što stvara klasu proizvođača takvih nepotrebnih stvari, kao i umetnike, muzičare, pesnikeitd. Tada zemlja više ne može da zadovolji potrebe svih tih ljudi tako da dolazi do ratova. Dolazi dosvaranja posebne klase
ratnika
koji se posebno vaspitavaju za takav život.U Platonovom delu za reprodukciju i očuvanje države važnija je uloga
vaspitanja
nego zakona.Zakoni nisu svemoćni, malo ih je potrebno i njihovom stalnom popravkom nije moguće popraviti stanje udržavi. Dva su glavn a sredstvo za vaspitavanje: -
gimnastika za telo
-
muzika za dušu
(pod kojom se podrazumevaju sve umetnostii nauke)U vaspitavanju je najvažniji početak. Deci treba pričati bajke, ali one ne smeju biti lažne niti služitiza zabavu; u njima ne treba govoriti ružno o bogovima (da oni ratuju ili čine nepravdu) nego govoriti oslozi i ljubavi. Platon smatra da treba zabraniti tužne i meke melodije, a dopustiti samo muške i borbene.Cilj muzičkog vaspitanja je sklad dobrote i lepote uduši. Telesno vaspitanje, odnosno gimnastika treba dastvorizdravo telo, da bi u njemu bila zdrava duša.  Po Platonu, država je analogna ljudskom organizmu. Tri dela ljudske duše( razumski, naprasiti ipožudni) dovode se u veza s tri klase. Takođe se govori i o različitim metalima od kojih je sazdana duša jedinki u različitim staležima- zlato, srebro i gvožđe. Društveni status je određen metalom od koga jesazdana duša pojedinca, a taj metal obišno odgovara metalu njegovih roditelja, ali se u iznimnimslučajevima i razlikuje.Zatim se opisuje način na koji se izdvaja viši red čuvara- upravljači.
Upravljači
treba da budu stari,obazrivi, energični i odani državi. Čuvari nemaju posebne interese, različite od interesa države. Tako će seizbeći da od čuvara postanu tirani.U idealnoj državi nijedan stalež nije srećan( upravljači i ratnici nemaju nijedno blago, a proizvođačimoraju da rade), ali je država srečna jer obezbeđuje najveću moguću sreću u celini. Da bi se izbegla klasnaborba ne smeju postojati suviše velike razlike između bogatih i siromašnih. Sve države, osim idealne,sastoje se od dve države( bogatih i siromašnih) koje međusobno ratuju i čiji sukobo slabe snagu državeiznutra, kao i u odnosu na spoljne neprijatelje. Idealna država je
 jedinstvena
, jer svodi na najmanju meruklasne suprotnosti, a zbog očuvanja tog jedinstva ona je i relativno malih. Savršena država moraposedovati 4 osobine:
mudrost
( država je mudra jer su mudri njeni upravljači- filozofi)
, hrabrost
( hrabrisu čuvari)
, umerenost
( bolji upravljaju gorima)
, pravdu
( svako obvavlja svoje i dobija prema zaslugama).Što se tiče
položaja žena
u idealnoj državi, Platon smatra da je žena iste prirode kao i muškarac,samo što je fizički slabija. Žena treba da dobije onaj položaj u državi koji zasluje po svojimsposobnostima, čak i najviše položaje. Da bi se njene sposobnosti otkrile i razvile, žena treba da sevaspitava kao i muškarac. (čak i da rukuje oružjem i ide u rat ako je za to sposobna).Platon smatra da čuvari države treba da imaju
zajednički brak 
, tj. da imaju zajedničke žene idecu, kako ne bi došli u situaciju da suprostave sopstvene interese državnim. Deca ne treba da poznajuroditelje. Čuvari države biraju žene iz iste klase (koje i same mogu da budu čuvari), da bi se dobilo štobolje potomstvo, a decu treba da vaspitavaju javni zavodi za vaspitavanje.Za
ropstvo
Platon kaže da pošto su svi Grci na neki način braća nepravedno je da jedni drugeuzimaju za robove. Samo varvarin treba biti rob.
Filozofi
moraju znati šta je dobro, pravedno i lepo, odnosno moraju poznavati svet ideja irazlikovati ga od vidljivog, lažnog sveta. Filozofi se biraju među upravljačima. Oni upravljači koji pokazujufilozofski talenat treba posebno da se vaspitavaju još 10 godina (do 30-te).U sedmoj knjizi je opisan značaj filozofa i to slikovito čuvenom
alegorijom o pećini
.Platon kaže da postoji
 
5 državnih oblika i 5 glavnih karaktera ljudi koji odgovaraju ovim oblicimadržava
. Tih 5 oblika su: aristokratija, timokratija,oligarhija,demokratija,tiranija. U vezi s tim Platon gradi i
teoriju kvarenja državnih oblika
.
Aristokratija
je najbolji oblik, a ostala 4 su izopačeni i pokvareni oblici. Aristokratija označavavladavinu duhovne elite, filozofa, i njoj odgovara pravedan i dobar karakter ljudi. Osnovni razlog kvarenjaaristokratije kao savršenog oblika je podela u vladajućoj klasi, ali se idealna država može pokvariti ipogrešnim sklapanjem brakova, što za posledicu ima pokolenje upravljača koje nije savršeno. Tada dolazido nestanka reda i harmonije i do velike borbe. Čuvari teže da dođu do svojine, prisvajaju zemlju i kuće, aslobodne privrednike pretvaraju u robove. Taj oblik vlade se naziva
timokratija
-vlada ambicioznih ratnikai ona je na sredini između aristokratije i oligarhije. Ratnici zadržavaju odbojnost prema radu, kao izajedničke obede, gimnastičke i ratne vežbe, ali tu najpametniji ne vladaju, jer se previše cene sila ibogatstvo (iako se to krije od javnosti). Čovek koji odgovara ovoj vladi je ambiciozan, snishodljiv premapretpostavljenima, surov prema robovima, nedovoljno obrazovan, zanet za gimnastiku i rat.
2
 
 Timokratija prelazi u
oligarhiju
,vladu bogatih nad siromašnimgde se sve meri novcem. Ceni sebogatstvo, a ne vrlina. Oligarhija pati od borbe bogatih i siromašnih. Ona je slaba u ratu, jer ne smenaoružati mase. Karakter koji odgovara ovoj vladi je tvrdica.
Demokratija
nastaje revolucijom siromašnih protiv bogatih koje ovi mrze zbog bogatstva. Siromašnidolaze na misao da su jednako sposobni da vladaju samo treba da preotmu bogatstvo. Posle revolucijesiromašni dele vlast jednako među sobom, obično kockom. U demokratiji vladaslobodai zato onamnogima izgleda kao najbolja vlada. Ali preterana sloboda nije dobra, jer su u njoj izjednačene nejednakestvari, tako da vladaju i oni koji nemaju sposobnosti za to. Karakter koji odgovara demokratiji je raspuštenčovek kojim vladaju njegove strasti. Zbog preterane želje za slobodom javlja se anarhija. Tu očevipostupaju s decom kao sa sebi jednakim i čak ih se plaše, građani, prosti naseljenici i stranci teže za istimpravima. Učitelji se boje svojih đaka, a đaci se podsmevaju učiteljima. Starci sa spuštaju se na držanjemladih od straha da ne bi izgledali ljuti i despotski, robovi se ponašaju slobodno itd. Takav duh na krajudovodi do nepokoravanja građana zakonima. A preteranost slobode pretvara se u svoju suprotnost -ropstvo, a demokratija u tiraniju.
Tiranija
predstavlja ropstvo svih u odnosu na jednog tiranskogvlastodršca. Platon daje detaljan opis tiraninove psihologije i kaže da je od rob strasti koje sve zadovoljava,što u njemu izaziva nesreću. Kao što je tiranska država najnestrećnija od svih država, tako je i tiraninnajnesrećniji od svih ljudi.I na kraju dela se raspravlja o besmrtnosti duše i njenoj sudbini na nebu.
Ostala Platonova dela
U
‘‘Odbrani Sokratovoj’
‘ jednom od svojih prvih dela Platon se zalaže za apsolutnu slobodumišljenja pojedinca.Drž. nema prava da zabrani pojedincu da misli kako želi i da to mišljenje iznosi.U
‘‘Kritonu’
‘ se ističe Sokratovo mišljenje po kome je građanin dužan da se pokori državi i kad onagreši.U
‘‘Gorgiji’
‘ Platon napada političare koji umesto da vaspitavaju narod kvare ga i laskaju mu težećida dođu i ostanu na vlasti.U
‘‘Državniku’
‘ govori da politika nije nikakva praktična veština, nego nauka kao i svaka druga imože se naučiti, zbog čega je on i otvorio Akademiju. Najvažnija osobina potrebna državniku je veštinamerenja svih činjenica pri rešavanju praktičnih političkih problema. Talentovanog državnika ne trebaograničavati zakonima, ali pošto su talenti retki, zakoni mogu biti korisni kao nagomilano iskustvo. On dajei klasifikaciju vlada.Najbolja je vlada jednog despota, neograničena, ako bi se našao genijalan državnik, ali pošto jetakvog teško naći onda se vlade dele na:a) zakonite (po unapred utvrđenim zakonima) 1.monarhija 2.aristokratija 3.demokratijab) nasilničke (vlada se po slobodnoj volji) 1.tiranija 2.oligarhija 3.opet demokratijaU
‘‘Zakonima’
‘ Platon opet opisuje idealnu državu, ali ne više kao apsolutno savršenu. Ovde onviše vodi računa o stvarnosti i ljudskim slabostima. Glavna ideja je da države stradaju kako zbog preteranovelike i jake vlasti, tako i zbog preterano velike slobode. Da bi se obe slabosti izbegle treba stvoriti takvudržavu u kojoj će se imati dovoljno slobode i dovoljno jake vlasti. Pošto vrhunacvlastipredstavlja
monarhija
, a vrhunacslobode 
demokratija
, najbolji je spoj monarhije i demokratije, tj
mešovita vlada
.Umesto genijalnih državnika, koji su retki, treba stvarati mudre
zakone
po kojima će i obični ljudi moćidobro da vladaju državom. Uz svaki zakon treba dati obrazloženje zašto se on uspostavlja.Za državu treba izabrati zgodno mesto, ne blizu mora ni suviše veliko. Da se broj porodica ne biuvećao ni smanjio treba regulisati rađanje. Zemljišne parcele su neotuđive, čime se postiže da u zemljištu(osnovnom bogatstvu) svi građani budu jednaki. Platon smatra da je najbolji komunistički režim, ali pošto je on neostvarljiv. On prihvata razliku po bogatstvu, ali mora postojati granica preko koje je zabranjenobogatiti se. U takvoj državi bi bili zabranjeni zanati i trgovina. Trgovnom bi se mogli baviti stranci-naseljenici. Platon preferira relativno nerazvijenu, agrarnu privredu, sa minimumom razmene, kako bi seizbegla preterana podela rada i sukobi do kojih ona dovodi. U ovakvoj državi nema slobode mišljenja.Kritika se ukida. Za protivnike države se uvodi smrtna kazna, a protivnici su oni koji žele da menjajudržavno uređenje. Da bi se zadržala stalnost državnog uređenja zabranjuje se putovanje u inostranstvo. To je dozvoljeno samo starijim i sigurnim ljudima radi završavanja određenih poslova ili upoznavanja stranihuređenja.Državnu vlast vrši skupština svih građana koja nema stvarnu vlast nego samo bira državnefunkcionere. Skupština bira dva glavna organa: čuvare zakona i većnike.
Čuvari zakona
su zakonodavna,a
većnici
izvršna vlast. Treća vrsta organa su
cenzori
koji vrše nadzor nad zakonitošću i kojima svakiorgan vlasti odgovara zbog nezakonitosti. Ova državna organizacija ima u sebi demokratske elemente(skupština) i oligarhijske (podela u 4 klase po bogatstvu i veći uticaj bogatih klasa). Pri kraju knjige Platonuvodi još jedan vrhovni organ tzv.
noćni savet
, koji bi činilo 10 najstarijih čuvara zakona, zatim ljudi kojisu dobili nagradu zbog vrline i putnici koji su išli u inostranstvo i čijim je izveštajima vlada bila zadovoljna.Ovaj savet bi radio samo noću. Svaki od članova bi imao pravo da dovede još po jednog mladog čoveka odnajmanje 30 godina koji bi smatrao da je dostojan da bude član ovog saveta. Uloga saveta bila bi da daje
3

Activity (173)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Dženana Kokor liked this
Kristina Bozovic liked this
Miloš Morar liked this
CitalacIstoRiJe liked this
DejlKuper liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->