Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
Upravljanje
232. Smisao upravljanja
Sve što je organizovano, što je živo, mora daposeduje neki nivo organizovanosti – reda. Svakiorganizovan sistem trpi delovanje entropije, opštetendencije ka dezorganizaciji. Svetom uglavnomdominira nered, haos. Najveći deo svoga života svakičovek i socijetalne zajednice provode u nastojanjuda uspostave u postojećem haosu red i organizaciju.Razvoj civilizacije se ogleda kroz uspone i padoveuspostavljene organizovanosti, institucija i reda.
Da bi se red što duže održao uprkos delovanjuentropije sistem mora da koristi negentropiju,tendenciju koja ima za cilj da uspori ili umanjidelovanje entropije. Nastojanje da se sistem odupreraspadanju, dezorganizaciji i entropiji predstavljarad.
Koncept negativne povratne sprege kaoupravljačkog mehanizma zamenio je princippozitivne povratne sprege, tj. umesto održanjastabilnosti cilj postaju promene u socijetetu.Vrednosni aspekti nekog sistema su zamenjni saefikasnošću i rezultatima funkcionisanja sistema.Odustaje se od teorije konstantnog evolutivnognapretka, a pod uticajem postmoderne, sve manjesu važne „velike priče“, a sve bitnije „male“.
212. Rad i opstanak sistema
Sve što je organizovano, što je živo, mora daposeduje neki nivo organizovanosti – reda. Red jeneophodan da bi mogao da se obavi neki rad.Međutim, svaki organizovan sistem trpi delovanjeentropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji.
Da bi sistemi opstali, a to uključuje ljude i njihovadruštva, mora da postoje organizacije, sistemisposobni da obavljaju neki rad. Rad je svakaaktivnost koja omogućava da sistem opsaje, daegzistira u vremenu i prostoru.
Ljudski rad se ispoljava u nastojanju da se stvoriorganizacija, da se u prirodi prepoznaju delovistruktura koje mogu biti upotrebljene kao izvorinegentropije, da se pronađe ili stvori organizacijakoja će moći da realizuje određen proces, da sezadovolje određene ljudske potrebe, da se obavineki dati rad.
Za rad je neophodno trošenje energije. Trošenjeenergije doprinosi očuvanju sistema ali sa drugestrane omogućava realizaciju entropije. Celadinamika egzistencije se realizuje u stalnomnastojanju entropije da poveća nered, akoncenrisane energije, materije i informacija da tajnered suzbije ili bar umanji brzinu njegovog širenja.
Smatra se da se entropija može savladati ukolikočovek uspe da ovlada svim potrebnim aspektimaznanja. Haos je posledica nedovoljno savladanogznanja o prirodi stvari.
55. Haos i red
Nastojanja da se iznadju načini da se postignuunapred odredjeni ciljevi, da se smisao života i radaodredi kao nastojanje da se realizuju neki unapredzamišljeni, poželjni dogadjaji, karakteristika jeljudskih i naučnih napora do samog kraja prethodnogmilenijuma. Celina smisla čovekovog života jestepostizanje i realizacija u realnom vremenu i prostoru(u sadašnjosti) postavljenih ciljeva.
Haos, nered, dezorganizacija je u osnovi svakogreda. Samo iz haosa može da nastane red. Haos, kaouslov iz koga nastaje red se ne ukida potpuno inepovratno uspostavljanjem reda, već je toprivremeno stanje. Uspostavljeni red, pre svegazbog delovanja entropije, kad tad se pretvara unered.
Red i haos su uzajamno vezani, medjutim ta vezanije stalna. Kao što je red izvor nekog haosa, tako jei haos izvor nekog reda. Upravljanje je stogakorišćenje haosa da se uspostavi red, a neponištavanje tog haosa.
46. Entropija i negentropija
Svaki sistem koji je organizovan trpi delovanjeentropije, opšte tendencije ka dezorganizaciji.Dezorganizacija neumitno dovodi do raspadanja ismrti sistema. Zbog entropije nijedan sistem nijevečan, već stalno teži haosu.
Da bi se red što duže održao uprkos delovanjuentropije sistem mora da koristi negentropiju,odnosno negativnu entropiju. Negentropija jetendencija koja treba da uspori ili umanji delovanjeentropije. Delovanje entropije i negentropije suuslov za funkcionisanje sistema.
45. Entropija i ljudski rad
Dinamika ljudske egzistencije se ogleda u stalnomnastojanju entropije da poveća nered, akoncentrisane energije, materije i informacija da taj
1
 
nered suzbije ili barem smanji brzinu njegovogširenja.
Ljudska delatnost, ljudski rad, ljudsko stvaralaštvose ispoljava u nastojanju:1.da se u prirodi prepoznaju delovi struktura kojemogu biti upotrebljene kao izvori negentropije
2.
da se pronadje ili stvori organizacija koja ćeomogućiti da se ostvaruje, realizuje odredjenproces, da se zadovolje odredjene ljudskepotrebe, da se obavi neki rad.
Čovek doprinosi stvaranju reda, ali i nereda. Moželi se nadvladati tendencija ka razgrađivanju ukolikočovek bude uspeo da ovlada svim aspektimapotrebnog znanja? Da li se iz haosa stvara red? Da lisu stvoreni red i organizacija večni? Harmonija iravnoteža.
220. Red kao poželjna stvarnost
Greši se kada se pod upravljanjem podrazumevaproces koji je između sadašnjeg i budućeg. Priuspostavljanju tog odnosa, zaboravlja se da jebuduće samo pretpostavka koja se “konstruiše” irealizuje u sadašnjosti. Takođe, ne smemo zaboravitini prošlo – jer je sadašnje zapravo „prošlo“ i„buduće“ emanirano u sadašnjem momentu u komese stvari dešavaju.
U
prošlosti
stvari su se desile – danas možemosamo da nagadjamo na osnovu onoga što nam jeostalo iz prošlosti kako je to bilo. U
budućnosti
stvari će se tek desiti – oni koji upravljaju moguimati želje i pretpostavke o budućem ali sebudućnost ne može odrediti.
Upravljanje nije uspostavljanje odnosa izmedjusadašnjeg i nekog budućeg , već je postavljanjemedjusobnog odnosa pojava u sadašnjosti.Upravljanje nije i ništa drugo do upoređivanja usadašnjosti dva sloja realnosti.
Budućnost samo predstavlja neki daleki horizontkome težimo a do kojeg nikad ne stižemo. Vizijabudućnosti nam služi kao mera stvari, kao orijentir,kao želja koja se isključivo realizuje u sadašnjosti.
112. Kopernikanski obrt u shvatanju upravljanja
Tokom razvoja čovečanstva dominirala su dvaparadigmatska pristupa razvoju socijeteta vezana zasmisao i svrhu života i za upravljanje društvom. Ovirazličiti pristupi ogledali su se i kroz koncepcijuvremena, tj. kroz različite ciljeve upravljanjasocijetetom a to su harmonizacija i ravnoteža:
1.
Ciklični pristup
- ciklično shvatanje razvoja. Onpostulira da se sve društvene pojave cikličnokreću prateći u stvari sliku koju daje prirodapromenom svojih godišnjih doba. Cikličnokretanje se povezivalo sa rođenjem, rastom ismrću svakog čoveka. Sve ono što su ljudi videliih je vezivalo za ciklično kretanje.
2.
Evolutivni pristup
- shvatanje da je razvojljudskog socijeteta istina postepen ali stalan i daje uvek usmeren ka napretku, višoj fazi razvoja.Ovaj pristup ima osnove u vizijama čoveka osvom napretku i u ideji da se „nije živelouzalud“.
3.
Pristup haosa i reda
-
 
početkom novogmilenijuma nastaje treća paradigma koja seodnosi na shvatanje da odnosi haosa i reda ležeu osnovu socijetalnog stanja, što znači da sestanje haosa ne pojavljuje samo kao nepoželjnatendencija već da je i ono deo nastajanja reda.
57. Harmonija u socijetetu
Najuspešnija i najdugotrajnija društva u istorijičovečanstva su matricu socijetalne reprodukcijezasnivale na konceptu harmonije. Harmonija počivana organskoj matrici socijetalne reprodukcije. Onapolazi od toga da su ciljevi društva mir,ravnopravnost, spori rast, a sve se to iskazuje krozharmonične društvene odnose među ljudima,socijalnim grupama i institucijama društva.
Cilj upravljanja je održavanje postojećeg stanja injegovo sporo menjanje i prilagođavanjeeventualnim novonastalim potrebama.
Odnos prema nauci – ovakvo društvo ne negiranaučna saznanja i tehnološke inovacije, ali se njimaodnosi sa stanovišta koliko doprinose stabilnostidruštva i njegovom miru, a ne sa stanovišta promenakoje mogu da izazovu. Nauka se koristi za jačanjeelemenata matrice socijetalne reprodukcije.
Harmonija - ne favorizuju se individualizam,konkurencija i sukobi ni na makro ni na mikro nivou.Pristojnost, blagost i poštovanje zasnovano natradiciji se favorizuje.
Borba protiv dezorganizacije je briga celinedruštva, smatra se da je ona posledica ljudskognemara i neetičkog delanja. Harmonija je rezultat
2
 
kolektivnog čina svih članova društva, svakog u svomdomenu života i rada. Ne upravlja se na osnovuunapred određenih ciljeva, niti na osnovu delatnostipojedinih ljudi ili grupa ljudi. Entropija ne postoji nikao koncept.
Ovakav model organizovanja je bio poznat uvelikim civilizacijama u Staroj Grčkoj, Kini i Indiji.Danas je to ideal privatnog i porodičnog života.
34. Dinamička ravnoteža
Ravnoteža je dinamička pojava koja podrazumevada delovanje različitih sila medjusobnim dejstvom iuravnoteženjem dovode do privremene ravnoteže.
Kretanje, promene, dinamičnost odnosa,nepredvidivost su osnova ovog pristupa. Svakisocijetet je nestabilan i podložan entropiji.Organizovanost koja se uvek iskazuje kroz dinamičkastanja može da opstaje samo ukoliko dolazi dostalnog uravnotežavanja svih sila koje deluju, kakoonih koje ojačavaju organizovanost tako i onih kojeje slabe.
70. Inicijalni uslovi
Opšte je mesto da se budućnost određujeprošlošću, da onaj koji zna prošlost može da odredikakva će biti budućnost. To je netačno jer ne postojimogućnost određivanja inicijalnih uslova. Teorijeupravljanja su dugo počivale na istraživanjuprošlosti, što je poduprto stavom enciklopedista dana jednom mestu treba okupiti svo znanje jer će setako moći predviđati budućnost.
Budućnost ne može da se projektuje na osnovuprošlosti jer se prošlost ne može opisati na dovoljnoprecizan način. Da bi se budućnost mogla odrediti sadovoljno velikom verovatnoćom realizacije,neophodno je odrediti na tačan, precizan i potpunnačin inicijalne uslove od kojih se polazi.
Inicijalni uslovi se odredjuju kao potpun isveobuhvatan opis svih dogadjaja, elemenata iprocesa koji su se odvijali u nekom odredjenommomentu u prošlosti. Oni su toliko brojni da ih jenemoguće nabrojiti.
Inicijalni uslovi zavise od sačuvanih izvora koji, sajedne strane, nisu potpuno pristupačni, a sa druge,oni se moraju posmatrati u okviru vrednosnogsistema vremena u kome su nastali, što je nemogućejer ih mi samo možemo videti naočarimasadašnjosti.
144. Neizvesnost
Svakim danom postaje sve jasnije da slikastabilnog i harmoničnog sveta ne postoji, i sve višese veruje stavu da je svet mesto neizvesnosti.Centralno pitanje prestaje da bude kako obezbeditida sistemi i organizacije postignu trajnu inepromenljivu stabilnost.
Cilj upravljanja je danas kako u velikom brojumedjusobnih komunikacija i veza koje postojemedju elementima, ljudima, sistemima iorganizacijama obezbediti onu vrstu dinamičkeravnoteže koja će obezbedjivati najbolju mogućufunkcionalnost datog sistema u nekom vremenu.
Svet je mesto neizvesnosti. Funkcionalnost jeprivremena. Upravlja se u uslovima nestabilnosti,neizvesnosti, stalnih promena, stalnim nastojanjimada se obezbedi dinamička stabilnost. Upravljanjedanas postaje nastojanje da se “upravlja”neizvesnošću, pre svega haosom iskazanim ulokalnim okvirima.
275. Zašto i kako?
Nagli prodor istraživanja procesa upravljanja udvadesetom veku vezan je za (1) ekspanziju novihznanja pre svega u prirodnim naukama i (2) rastbroja i složenosti društvenih veza i odnosa. Pošto suna ta pitanja davani veoma različiti odgovori, kojinikada nisu bili konačni, ili zadovoljavali socijalneuslove, većina tih pitanja je i dan danas ostala.
Do kraja 19. veka, ljudi su se bavili metafizičkim,„zašto“ pitanjima. Od kraja 19. veka nauka se sveviše interesovala za “kako” nego “zašto” tj. začovekovu egzistenciju. Time se nisu zaboravilametafizička pitanja, več se pažnja i energijausmerila pre svega na funkcionalnost i efikasnost.
Tek kada se veliki deo ljudske znatiželje ali iracionalnih aktivnosti od metafizičkih nastojanjaokrenuo ka nastojanjima da se promeni postojeće,upravljanje kao aktivnost i naučna disciplina jepostalo moguće.
Suština drušvenih nauka je vezana za razumevanjedruštvenih pojava i nastojanje da se to razumevanjeiskoristi za racionalnu socijetalnu svrhu. Saznanja iiskustva iz prošlosti mogu da nam pomognu, ali nisusvemoguća. Težimo iznalaženju novih autentičnihrešenja primenljivih u našoj sadašnjosti.
258. Upravljanje – pogled u budućnost
Nastankom novih IT stvaraju se uslovi da se red iporedak pa samim time i haos dožive i emaniraju nanov način. Upravljanje od nastojanja da se postignešto bolja i stabilnija organizacija polako biva
3
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more