ODGOVORI NA ISPITNA PITANJA
I
1.POCECI USTAVNOSTI U SRBIJI
U početku oruzane borbe, za vreme I srpskog ustanka, u Srbiji nisu postojali centralniorgani vlasti. Zajednicki poslovi rešavani su na zasedanjima narodne skupštine. Medjutimubrzo se osetilo, da pored nje, treba da postoji centralni organ drzavne vlasti koji biupravljao zemljom i resavao tekuće poslove.U početku ustanka sva vlast se nalazila u rukama ustaničkih vojvoda, odnosnoizvirala je iz vojne sile, ali ubrzo se pristupilo stvaranju organa civilne vlasti. Naskupštinama u Ostruznici, Reljinom Brdu i Pečanima, izabrane su
sudije
kao prvi organicivilne vlasti.1. septembra 1805. godine, u selu Borku, na Karadjordjevu inicijativu, sazvana je Narodna skupština, na čijem zasedanju je osnovan
Praviteljstvujući Sovjet srpski
. To je bio prvi centralni organ drzavne vlasti u Srbiji. Brojao je 12 članova, a središte mu je bilo prvo u Smederevu, a potom u Beogradu. Sovjet je vodio računa o:1. Drzavnim finansijama (prihode od prodatih turskih imanja unosio je u drzavnukasu).2. Organizovanju sudstva (donosio je naredbe o osnivanju i uredjivanju sudova).3. Otvaranu škola.4. Snabdevanju vojske.Sovjet je po svom osnivanju vršio samo sudsku vlast, a tek kasnije je prosirio krugsvog poslovanja. U svakoj nahiji osnovan je po jedan sud, koji je brojao tri sudije i jednog pisara. Sudije je birao narod, ali je izbor zavisio i od volje pojedinih glavara.Postijali su seocki, knezevski, nahijski i Vrhovni sud. Za krivična dela bile su predvidjenetri vrste kazni (novcana, zatvor i batine), ali su od kazne batinanja bili izuzeti trgovcikmetovi i drugi predstavnici vlasti.Svojim radom Sovjet je doprinosio ustavnoj borbi srpskog naroda za slobodu.Uporedo sa oruzanom borbom u Srbiji su izvršene revolucionarne promene u njenomdruštvenom uredjenju:1.Ukinut je Spahijski sistem.2.Zemlja je postala vlasništvo seljaka.3.Vlast su uzeli imucni zemljoradnici i trgovci.Karadjordje je ometao svaki pokušaj Sovjeta da se izdigne iznad njegove staresinskevlasti.Pod uticajem Rusa, ubrzo je bilo pokrenuto pitanje donošenja Ustava. Nacrt prvogUstava nove srpske drzave izradio je ruski diplomatski predstavnik u Srbiji KonstantinRodofinikin, avgusta 1807. godine. Nacrt Ustava je nosio naziv
Osnova praviteljstva srpskog
. Predvidjao je ustanovljenje novog vrhovnog organa drzavne vlasti, pod nazivom
Praviteljstvujuci senat
. Bio bi sastavljen od vojvoda i drugih starešina, a Karadjordje bi bio predsednik senata. Ovaj ustavni nacrt radjen je po obrascu drzavnog i društvenoguredjena apsolutisticke Rusije, medjutim ustavni nacrt nije bio potvrdjen od strane ruskogcara, tako da nikada nije stupio na snagu, čime je Karadjordje, razume se bio zadovoljan. Nahijske vojvode zelele su da budu gospodari u svojim oblastima, dok je Karadjordje pak zeleo da bude neograničeni gospodar nad celom zemljom. Ova neslaganja dovela su
do borbe oko prevlasti izmedju Karadjordja i vojvoda. Najveci protivnici bili su muJakob Nenadović, Milenko Stojković i Petar Dobrnjac.Zeleci da spreči ponovne pokušaje ograničenja svoje vlasti, Karadjordje je sa svojim prijateljima izradio i izneo pred Sovjet, decembra 1808. godine,
ustavni akt
od dvačlana, koji je skupština prihvatila. Aktom se svi poglavari i sav narod obavezaoKaradjordju na poslušnost, a Karadjordje je proglašen za vrhovnog vozda Srbije. Zauzvrat Karadjordje se obavezao da će se očinski brinuti za narod, i da će zapovestiizdavati u dogovoru sa Sovjetom i preko njega.Ova odluka je bila ishitrena, jer je u to vreme bilo neophodno da centralna vlast načelu sa Karadjordjem bude jaka, kako bi se Srbija uspesno branila od napada turskevojske. Zbog toga, ubrzo, po pitanju drzavnog uredjenja ponovo izbijaju nesuglasiceizmedju Karadjordja i starešina, i on januara 1811. godine, saziva skupštinu koja tada prihvata predlog reorganizacije Sovjeta. Donela je
novi ustavni akt
, kojim je Sovjet bio podeljen na dva dela:1.Popeciteljstvo (Vlada), koju su činili ministri na celu sa Karadjordjem.2.Vrhovni zemaljski sud, koji su činili ostali članovi nekadasnjeg Sovjeta.Ovim aktom je ponovo naglašena Karadjordjeva samodrzavna vlast, ali su svim ovim promenama u Srbiji polozeni temelji novovekovne drzavnosti Srbije.
2.ORGANIZACIJA VLASTI PO SRETENJSKOM USTAVU
Da bi ogranicili apsolutističku vladavinu kneza Milosa Obrenovića, narod je zahtevaodonosenje Ustava, koji ce tačno odrediti prava i duznosti, kako kneza tako i gradjanina.Grupu narodnih starešina koja je stala iza opozicije narod je nazivao
Ustavobranitelji
.Opozicioni pokret naročito je uzeo maha u kragujevačkoj i jagodinskoj nahiji, podvodstvom Milete Radojkovića. Pobunjeni narod je 1835. godine u Kragujevcu podigao
Miletinu bunu
. Trazio je da se smanje porezi i ukine kuluk, da se otpuste iz sluzbe rdjavestaresine, i da se svakome dozvoli sloboda kretanja i trgovine.Pritisnut ovakvom situacijom Milos je 2. februara 1835. godine sazvao narodnuskupstinu koja je usvojila
Sretenjski Ustav
. Ustav je izradjen po zapadnoevropskimuzorima, sastavio ga je Dimitrije Davidović, po ugledu na francuski Ustav iz 1791.Formulisao je sve glavne tačke narodnih zahteva, i istovremeno je istakao političkuindividualnost Srbije (grb i zastava).Po ovom ustavu, drzavni organi vlasti su Drzavni savet i Narodna skupština.Knez i savet zajedno vrše izvršnu i zakonodavnu vlast. Podloge zakona izglasavasavet, a knez ima pravo da ga prihvati ili ne, sa tim sto predhodno izglasasan zakon odstrane saveta, ne sme da odbije vise od dva puta, ukoliko ga savet dokazima ne ubedi dazakon nije stetan po narod i Ustav. (ipak ima mogucnost apsolutnog veta). Narodna skupstina je izborno telo od 100 deputata i ima ustavotvornu vlast. Kadaknez i savet istaknu da je potrebno, u njoj se glasa o potrebi donošenja novog Ustava.Poterebno je da bude prisutno najmanje ¾ deputata da bi odnuka bila donesena, a morada se donese dvo trećinskom vecinom od ukupnog broja prisutnih. U nadleznostiskupstine je i propisivane poreza i drugih dazbina.Ustav ima i svoj posebni deo koji nosi naziv
Opste narodna prava Srbina
, u kome segarantuju osnovna lična prava, stalnost činovničke funkcije, penzije...Ipak je ostaoobavezan kuluk (za gradjenje gradjevina od opštenarodne koristi).
Ovaj ustav nikada nije stupio na snagu, jer je zbog svoje prevelike demokratičnostiizazvao zestoku reakciju Rusije, Austrije i Turske. Veoma brzo je morao biti ukinut, ali bez obzira na to borba za donošenje ustava se nastavila. To je podrzala Rusija koja jezahtevala da se u Srbiji uspostvi savet koji bi zajedno sa knezom učestvovao u resavanjuunutrašnjih političkih pitanja.
3.TURSKI USTAV I VLADA USTAVOBRANITELJA
Pošto Sretenjski Ustav nije urodio plodom, borba za donosenjem Ustava se nastavila.Milos je odugovlačio resavanje ustavnog pitanja, zato sto je u tome video pokušajograničavanje svoje vlasti. Opozicija se oslanjala na Rusiju, a Milos na Englesku. Milos je najzad morao popustiti i pristao da se donese tzv
Turski ustav
, nazvan tako jer jesastavljan u Carigradu.Ustav je objavljen 10. decembra 1838. godine. Nime je ustanovljen drzavni savet od17 dozivotno biranih članova koje je postavljao knez, ali koje nije mogao da smeni bezodobrenja Porte. Savet je zamisljen kao zakonodavno i nadzorno telo.Ovim ustavom uvedena su četiri ministarstva:1.Spolnjih poslova2.Unutrašnjih poslova3.Pravde4.FinansijaSkupstina nije pominjana jer nju nisu zelele ni Turska ni Rusija, zbog toga sto suracunale da će lakše uticati na clanove saveta, nego sto bi mogle uticati na narodne poslanike.Ukinut je kuluk svake vrste i uvedena je slobodna trgovina, takodje su zajamčena prava činovnika.Autokrati Milošu, ovakvim Ustavom bile su potpuno vezane ruke. Sa ovakvimresenjem Milos se nije mogao sloziti, on se posle godinu dana povlači sa vlasti 1839.godine. Napušta zemlju, ostavivši vlast svom sinu Mihajlu Obrenovoću. Mihajlo Srbijomvlada do 1842. godine (do Vučićeve bune), kada su ustavobranitelji organizovali pobunu ina vlast doveli Aleksandra Karadjordjevića.Period izmedju 1842. i 1858. naziva se period vlade
Ustavobranitelja
. Za to vreme je poštovan
Turski ustav
, a da bi se obezbedilo uredno sazivanje skupštine donet je i zakono Narodnoj Skupštini.
4.NAMESNICKI USTAV I DOBA USTAVNOSTI
Na zasedanju Svetoandrejske skupštine, sa vlasti je zbačen Aleksandar Karadjordjevići na presto ponovo postavljen Miloš Obrenović, koji je vladao do 1860. godine. Za vremenjegove vladavine Srbija je povratila medjunarodni ugled.1860. godine Mihajlo O. po drugi put dolazi na vlast. Nastojao je da vladaapsolutistički, zbog čega je imao mnogo neprijatelja. Ubijen je 29. maja 1868. godine, aza novog kneza je imenovan maloletni Milan Obrenović (unuk Mihajlovog brataJevrema). Do njegovog punoletstva drzavom je upravljalo knezevsko namesništvo.
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
