Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Aristotelova_metafizika

Aristotelova_metafizika

Ratings: (0)|Views: 864 |Likes:
Published by Bleda1
Aristotelova metafizika
Aristotelova metafizika

More info:

Published by: Bleda1 on Jun 30, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/11/2014

pdf

text

original

 
40. Aristotelova metafizika:
Aristotelovo delo koje se bavi „prvom filozofijom“ i koje je imalo velikog uticajana dalji razvoj filozofije nosi naziv
Metafizika.
Predmet metafizike je biće kao takvo, iliono što se nalazi iza sveta pojedinačnih stvari. Biće je ono u čemu se pojedinačno biće(kao bivstvujuće) pojavno temelji. Ono nije kao kod Platona nepristupačan svet ideja, već je unutašnji razlog bića. Dok se fizika bavi čulno-saznajnim vidom bića, matafizika se bavi onim što je teže za saznanje, jer se nalazi iza pojavnog bića. Odnosno – metafizikase bavi
razlozima
, a fizika
 posledicama
bića. Razlog razloga, tj. glavni osnov svih bića je, po Aristotelu – 
 Bog,
 pa se prva filozofija naziva i
teologika
Aristotel uvodi pojam
mere
, da bi preko toga ustanovio da je jedno uzrok i načelo brojeva. Ipak prave znanosti o najopštijem jednom nema, jer je ono prazno i neshvatljivo.Jedno se takođe može shvatiti i kao subjekt (hypokeimenon), ali samo ako se gleda ukontestu sa nečim što je „pridolazeće“, odnosno ako se nešto izriče o nečemu. Znači,svako biće je dvostrano, tj. uvek postoji kao jedno (subjekt) i kao ono što mu se pridodaje(određuje ga- kategorija). Ono što pokreće subjekt je oblik (eidos), i samo tako ono jedno pridolazi biću, i zajedno sa bivstvujućim čini jednost bića. Dakle, iako se biće sastoji od jednog i ono što ga kategorizuje, ono je samo jedinstveno i nedeljivo i kao takvo ono jeono što jest-
 suština
. Biće je dakle jedinstvo mnoštva.Biće nije ideja, nije čak ni najviše duhovno biće, već konkretna pojedinačna stvar ili prva supstancija. (Drugu supstanciju po Aristotelu čine vrste i rodovi u koje spadasupstancija u prvom smislu. Druga supstancija i sve ostale kategorije jesu predikat prvojili se nalaze u njoj.) Aristotel zaključuje da nema pojedinačnog bića (kao bivstvujućeg,grčki
to on
) bez bića (kao bivstva, grč.
einai
), ali nema ni bivstva bez bivstvujućeg.Postoje četiri počela ili razloga bića, uzroka:
oblik (formalni uzrok), materija(tvar), početak kretanja i svrha (finalni uzrok).
Oblik 
, forma ili ideja – razdeljuje ili raščlanjuje sveukupno biće time što se uvek nalazi u pojedinačnim predmetima ili u „građevinskoj tvari sveta“. Za razliku odPlatona, ovde ideje imaju samo dinamičko značenje. To znači da oblik (ideja)nikada ne postoji sam za sebe, već sadrži nešto što je delatno ili aktivno. Stoga jenadređena nediferenciranoj prvoj materiji, i omogućava pojedinačno biće. Aktivni princip, gr. energeia (actualis).
Materija (tvar)
 jeste ono što „leži u temelju“ – ono podeležeće, koje se oblikuje itrpi promene i stiče svojstva. Može se predstaviti i kao materija u koju se unosevečni oblici (ideje) koji tom prilikom dobijaju svoju individualnost. Prva materija je potpuno neodređena i kao „čista potencijalnost“ postoji sama za sebe, dok jedruga materija relativna i postoji kao nešto što je unapred oblikovano i što se daljemože oblikovati. Prva materija je sekundarna u odnosu na oblik, što ne znači da se biće može jednostrano svesti na formu ili mišljenje. Pasivni princip, dynamis(potentia).
Dva osnovna uzroka su materija i oblik.
Početak kretanja ili delatni uzrok 
 predstavlja delatnu silu ili uzrok postojanja, promena i uopšte kretanja. Reč je o prelazu iz mogućnosti (potentia) u stvarnost(delatni čin), odnosno u ostvarenje mogućnosti. Ono što nastaje, ne nastaje ni izčega (ex nihilo), već predstavlja ostvarenje mogućnosti. Kretanje (kao i vreme) jevečno i tumači se kao unutrašnja potreba materije za oblikom. Nastajanje i

Activity (7)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Toni Dzartov liked this
Toni Dzartov liked this
Darija Lucic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->