UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU TEHNOLOKI FAKULTET ZVORNIK

KATEDRA ZA HEMIJSKU TEHNOLOGIJU ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA I

JANKOVI MLADEN

PROIZVODNJA PRAKASTIH DETERDENATA

SEMINARSKI RAD

ZVORNIK, jun, 2012. godine

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU TEHNOLOKI FAKULTET ZVORNIK

KATEDRA ZA HEMIJSKU TEHNOLOGIJU ORGANSKA HEMIJSKA TEHNOLOGIJA II

PROIZVODNJA PRAKASTIH DETERDENATA

SEMINARSKI RAD

Student: Jankovi Mladen Broj indeksa: 21/09

Predmetni nastavnik: Dr Vojislav Aleksi, docent

Zvornik, juni 2012

SADRAJ
Br. strane 1. UVOD 1.1. Istorija proizvodnje deterdenta 1.2. Podela deterdenata 2. SIROVINE ZA PROIZVODNJU PRAKASTIH DETERDENATA 2.1. Povrinski aktivne materije (tenzidi) 2.2. Neorganske komponente 2.3. Organske komponente 2.4. Ostali dodaci 3. PROCES PROIZVODNJE PRAKASTIH DETERDENATA 3.1. Osnove proizvodnje prakastih deterdenata 3.2. Priprema sirovina 3.3. Proizvodnja slarija 3.4. Rasprivanje slarija 3.5. Dorada osnovnog deterdenta 4. ANALIZA GOTOVOG PROIZVODA 5. ZATITA IVOTNE SREDINE PRI PROCESU PROIZVODNJE DETERDENTA 6. LITERATURA 4

10

14 14 15

1. UVOD 1.1. Istorija proizvodnje deterdenta

Ljudi su od najranijih dana ljudskog drutva imali potrebu za odgovarajuim sredstvima za pranje koja bi omoguila, kako pranje koe, tako i rublja, tj. tkanine a postoje podaci o proizvodnji sredstava za pranje jo 2800. godine p.n.e. Jedno od najranijih takvih sredstava, dobijano je kuvanjem kozijeg loja sa potaom, nastalom izluivanjem pepela drveta. Pri tome, vrena je hidroliza masti, kojom nastaju soli karboksilnih kiselina i glicerol, odnosno ista reakcija koja se primenjuje u proizvodnji sapuna. Sam proces proizvodnje sapuna ustanovljen je tako pre nekoliko vekova i dugo vremena to je bilo jedino sredstvo za pranje. Meutim, sapun je, kao univerzalno sredstvo za pranje, imao svoje nedostatke, te je stvorena potreba za sredstvom za pranje koje bi bilo otpornije prema tvrdoj vodi, a ta potreba je rasla sa razvojem tekstilne industrije. Tako su, poetkom 19. veka zapoela istraivanja drugih mogunosti za proizvodnju sredstava za pranje bazirana na dejstvu sulfatnih jedinjenja na ulja dobijena od biljaka, a industrijska proizvodnja tako dobijenih supstanci poela je 1875. godine. Revolucija u proizvodnji sredstava za pranje desila se 1907. godine u Nemakoj, kada su Henkel-ovi hemiari kombinujui natrijum silikat sa natrijum perboratom, proizveli prvi aktivni deterdent za ve. Njihov proizvod stvarao je fino rasprene mehurie kiseonika prilikom otkuvavanja vea, nije sadrao hlor, a tkaninu je posebno omekavao tokom pranja. Deterdent je bio u prakastom obliku te se pakovao i prodavao u kartonskim pakovanjima pod i danas poznatim nazivom, Persil. Neto kasnije, 1916. godine, jo jedna Nemaka firma, Badische Anilin und Soda Fabrik A.G., proizvela je sulfoniranu supstancu na bazi naftalena i izopropil alkohola, koja je oznaena kao alkilarilsulfanat, a proizvod je nosio naziv Nikel-A. Na ovaj nain, utrt je put za komercijalnu proizvodnju sredstava za pranje kod kojih su u najveoj meri bili otklonjeni nedostaci prisutni kod upotrebe sapuna. Razvoj proizvodnje deterdenata nastavljen je, i do drugog svetskog rata ve je postojalo nekoliko proizvoaa u Evropi i SAD, koji su industrijski proizvodili razliite deterdente. Ekspanzija u proizvodnji deterdenata usledila je vrlo brzo nakon rata, te je na komercijalnom tritu njihova proizvodnja dostigla visoku poziciju, a prodaja je tokom pedesetih godina 20. veka, po prvi put, nadmila prodaju sapuna. Svi deterdenti proizvoeni u tom periodu bili su u vrstom stanju, tanije, kao prakaste materije, dok su se prvi teni deterdenti pojavili na tritu nakon polovone 20. veka.

1.2. Podela deterdenata

Deterdenti predstavljaju sredstva za pranje i ienje (lat. detergere obrisati, skidati) koja su bazirana na sintetikim povrinski aktivnim materijama (tenzidima), supstancama koje sniavaju povrinsku napetost i time ubrzavaju kvaenje iene povrine te emulgiraju i disperguju neistoe i stvaraju penu. Jedna od glavnih karakteristika deterdenata u odnosu na sapun je to to su prilino neosetljivi prema tvrdoj vodi.

Zapravo, deterdenti su kompozicija povrinski aktivne materije, neorganskih soli, organskih komponenata te razliitih dodataka koje utiu na poboljanje svojstava povrinski aktivne supstance i samog deterdenta. Svojstva deterdenta zavise od nekoliko faktora kao to su: sastav smese, meusobni odnos komponenata, nain proizvodnje, tvrdoa vode te namena zavisno od vrste ienog materijala i vrste oneienja. Prema tome, postoji nekoliko vrsta deterdenata, koji se mogu podeliti na: deterdente za pranje u domainstvu i perionicama, deterdente za doradu u tekstilnoj industriji, kao i deterdente za razliite specijalne namene. Deterdenti za pranje u domainstvu i perionicama predstvljaju najzastupljeniji segment. Pod tim podrazumevamo deterdente za pranje rublja koji su najee u prakastom obliku, pa se esto sree i naziv praak za rublje. Svojstva ovog deterdenta zavise pre svega od vrste rublja za koju su namenjeni pa mogu biti npr. za belo, areno, sintetiko, polusintetiko ili rublje od prirodne svile i vune. Takoe mogu biti namenjeni za runo ili mainsko pranje. Za tvorniku doradu tekstila, deterdentii mogu biti za kvaejne, iskuvavanje, ispiranje, bojenje, omekavanje i sl. zavisno u kom delu procesa se koriste. U deterdente za specijalne namene ubrajaju se razne vrste ovih sredstava, najrazliitije namene. Tako u ovu grupu spadaju: sredstva za pranje posua, za pranje stakala, sredstva za pranje ambalae u prehranbenoj industriji, sredstva za ienje metala, odmaivanje metala kod povrinske obrade, sredstva za ienje drvenih i lakiranih povrina, pa i amponi za pranje kose i sl. Deterdenti se na trizu pojavljuju u razliitim oblicima. Pored pomenutog prakastog deterdenta, mou biti jo i teni, kao paste ili kao kreme.

2. SIROVINE ZA PROIZVODNJU PRAKASTIH DETERDENATA

Prakasti deterdenti, odnosno sredstva za pranje rublja, kao to je ve reeno za datardente uopte, predstvljaju smese razliitih komponenata. Povrinski aktivne materije (tenzidi) najee su prisutne u koliini od oko 15%. Od ostalih komponenata, sredstva za omekavanje vode ine najvei deo deterdenta i prisutne su sa oko 25-30%, a zatim sredstva za beljenje koja ine 15-20%. Enzimi ine oko 0,5%, optika belila, mirisi i drugi dodaci 1%, a ostala pomona sredstva mogu initi i do 30%. Ovi podaci su okvirni i mogu znatno da variraju za razliitie deterdente. Generalno, supstance koje ulaze u sastav deterdenta su tenzidi, razne neorganske komponente, organske komponente, punila i dr.

2.1. Povrinski aktivne materije (tenzidi)

Povrinski napon nastaje kao rezultat neuravnoteenosti privlanih sila koje deluju na molekule na povrini tenosti. Do te pojave neuravnoteenosti sila dolazi jer su molekuli na povrini tenosti samo sa jedne strane u dodiru sa slinim molekulima, stoga na njih deluju razliite sile u razliitim pravcima i iz tog razloga sile se ne mogu ponititi te se javlja rezultantska sila koja deluje u pravcu normalnom na povrinu tenosti. Ova sila tei da povue molekule ka unutranosti i povrinu uini to manjom. Javlja se praktino kod svih materijala nezavisno od agregatnog stanja, ali njen intenzitet nije uvek isti i moe varirati u irokim granicama, od vrlo velikih kao kod vode do vrlo malih kod npr. parafina.

Upravo iz tog razloga imamo, na primer, pojavu da slobodne kapljice svih tenosti tee da poprime oblik loptice, tj. oblik sa najmanjom specifinom povrinom. Povrinski aktivne materije (skr. PAM) se u rastvoru, u ovom sluaju vodenim, rasporeuju tako da je njihova koncentracija na graninoj povrini vea od koncentracije u unutranjosti rastvora, pa zbog toga dolazi do promene povrinskog napona sistema. Ove materije imaju iroku primenu koja se ne svodi samo na sredstva za pranje. Koriste se u tekstilnoj industriji ali i poljoprivredi, umarstvu, rudarstvu, proizvodnji kozmetikih preparata kao i mnogim hemijskim industrijama. Povrinski aktivne materije predstavljaju osnovu svakog deterdenta i njegovu najbitniju komponentu, te najvie utiu na kvalitet pranja. Ove materije svojim dejstvom smanjuju povrinsku silu na granici faza, odnosno smanjuju napetost vode u odnosu na vazduh ali i druge supstance, kao to su masnoa i razna druga oneienja. Rastvorena u vodi, ova jedinjenja ve u malim koncentracijama znatno smanjuju povrinski napon vode na graninim povrinama. Na taj nain omoguavaju ispunjenje dva vrlo bitna zahteva za kvalitetno pranje, a to su: da se neistoe uklanjaju sa povrine koja se isti, da se ta neistoa rastvori i dispergije u sredstvu za pranje, kako se ne bi vratila na oienu povrinu. Razlog zato povrinski aktivne materije imaju dejstvo na sniavanje povrinskog napona jeste u tome to molekuli ovih materija imaju asimetrinu strukturu te zbog toga pokazuju dvostruki afinitet. Molekul povrinski aktivne materije najjednostavnije bi se mogao prikazati formulom RX, gde R predstavlja hidrofobni, a X hidrofilni deo. Hidrofilnim je nazvan onaj deo molekula koji ima afinitet prema vodi (gr. filos - prijatelj), dok deo koji odbija vodu nazivamo hidrofobni (gr. fobos - strah).

Slika 1. Hidrofobni deo (rep) i hidrofilni deo (glava) Hidrofobni deo je ne-polarnog karaktera, u najveem broju sluajeva to je ravan ili razgranat alifatski ugljovodonini lanac, koji, iako je povrinski aktivna materija rastvorljiva u vodi, jako teko sa vodom uspostavlja vezu. S druge strane, upravo ovaj deo molekula tei da se ujedini sa uljem biljnog ili ivotinjskog porekla sadranog u prljavtini. Na taj nain suprotne sile veu prljavtinu i rasporeuju je u vodi. Ugljovodonini lanci koji ine hidrofobni deo mogu biti razliite duine, a sa poveanjem njihove duine raste i hidrofobni karakter supstance. Hidrofilni deo molekula omoguava da sempovrinski aktivna materija rastvara u vodi zajedno sa hidrofobnim delom. Grupe koje sainjavaju hidrofilni deo dele se na:

kisele: karboksilna [-COO-Na+], sulfatna [-OSO3-Na+], sulfonska [-SO3-Na+], o-fosforna [-OPO32-(Na+)2] i dr.; bazne: primarna [-NH2HCl], sekundarna [=NHHCl], piridinska [(C6NH5)+Cl-] i dr., nejonogene: etarska [O], hidroksilna [OH], esterificirana karboksilna [COO-], karbonamidna [CONH], etilenska [CH=CH] i druge.

Povrinski aktivne materije mogu biti prirodnog porekla, tj. biljnog i ivotinjskog, ili sintetikog porekla. Ukoliko su biljnog porekla poznate su i kao oleo-hemikalije koje se najee proizvode iz palminog ulje. Povrinski aktivne materije sintetikog porekla dobijaju se iz nafte i nazivaju petrohemijske. Postoje etiri vrste povrinski aktivnih materija: anjonaktivne, katjonaktivne, nejonogene i amfoterne.

U proizvodnji sredstava za pranje uglavnom se koriste tenzidi anjonskog i katjonskog tipa. Ako je hidrofilna grupa kisela, tada je povrinski aktivna materija prisutna kao anjon, koji je vezan nekim malim katjonom, najee jonom Na. Ta kombinacija predstavlja anjonaktivno jedinjenje. Kada je hidrofilna grupa bazna, jedinjenje je u vodenom rastvoru prisutn kao katjon, pa se smatra da je povrinski aktivna supstanca katjonaktivna. Materije ije hidrofilne grupe ne obrazuju soli nazivaju se nejonogene. Zbog zagaenja ivotne sredine, nastoji se da se smanji upotreba povrinski aktivnih materija sa razgranatim ugljovodonikovim lancima. Ove materije su ranije bile u veoj upotrebi, ali zbog teke bioloke razgradnje nanose tetu pre svega vodotokovima. Povrinski aktivne materije u sastavu deterdenata, moraju imati sledea svojstva: dobru sposobnost kvaenja, smanjenje povrinske napetosti, dobru sposobnost stvaranja pene, netoksinost, blago i nekodljivo delovanje na kou i sluzokou, sposobnost bioloke razgradnje, neutralan miris, mogunost jednostavne primene.

Od anjonaktivnih tenzida, u upotrebi su najee: linearni alkilsulfonat, lauril sulfonat, alikil etersulfat i dodecilbenzolsulfonska kiselina.

Slika 2. Anjonski tenzidi - linearni alkilsulfonat i alikil etersulfat Najee primenjivani katjonaktivni tenzidi su kvaterni estersulfat i monoalkil kvaternerni spojevi.

Slika 3. Katjonski tenzidi - estersulfat i monoalkil kvaternerni sistem Kod nejonogenih tenzida koji se koriste u proizvodnji deterdenata, razlikuju tenzidi tipa nonilfeniloksietilena i tenzidi tipa natrijum sulfata etoksiliranih masnih alkohola. Amfoterni tenzidi su najee tipa alkil bataina.

2.2. Neorganske komponente

U sastav deterdenata ulazi niz neorganskih supstanci od kojih su najzastupljeniji karbonati, silikati, perborati, fosfati i zeoliti ali i druge komponente. Karbonati koji najee ulaze u sastav deterdenata su uglavnom natrijumovi i kalijumovi karbonati, i to: natrijum karbonat ili kalcinirana soda [Na 2CO3], natrijum hidrogenkarbonat [NaHCO3], natrijum seskvikarbonat [Na2CO3 NaHCO3 2H2O]. Natrijum karbonat omoguava visoku alkalnost i omekava vodu taloenjem Ca i Mg karbonata uz uslov da je pH rastvora vei od 9. Deluje kao alkalna komponenta punila. To je vrsta bela prakasta materija bez mirisa, jako hidroskopna te je potrebno uvati od vlage kako se ne bi ugrudvala, a takoe tokom vlaenja moe da se zagreje i do 150C. Natrijum karbonat se najvie koristi upravo u proizvodnji prakastih deterdenata. Natrijum hidrogenkarbonat se ponekad dodaje u cilju smanjenja pH vrednosti. Natrijum seskvikarbonat deluje na omekavanje vode a slui i za regulisanje alkalnosti rastvora. Silikati poseduju nekoliko pozitivnih osobina zbog kojih ulaze u sastav deterdenata. Jako bitna osobina silikata je to to imaju dobro pufersko dejstvo, to je posebno znaajno kod pranja rublja gde su prljavtine kisele prirode. Zapravo, silikati imaju najizraenije pufersko dejstvo od svih alkalija. Silikati takoe omekavaju vodu formirajui talog koji voda lako spira. Poboljavaju svojstvo kvaenja i emulgovanja. Ne taloe se na vlaknima tkanine koja se pere ali suspenduju na istoj. Ukoliko se silikati u deterdentima koriste zajedno sa kondenzovanim fosfatima, poboljavaju sinergijsko dejstvo izmeu fosfata i deterdenta.

Od silikata najee se koriste: natrijum ortisilikat [Na4SiO3], natrijum seskvisilikat [Na6Si2O7], natrijum silikat [Na2SiO3]. U retkim sluajevima moe da se koristi i kalijum silikat, a takoe se koristi i magnezijum silikat [Mg 2SiO4], koji predstavlja stabilizator kiseonika ukoliko se koriste perborati za beljenje. Zeoliti su materije koje se u proizvodnji deterdenata danas najee koriste za omekavanje vode, mada imaju iroku upotrebu i u drugim industrijskim procesima. To su zapravo otvorene kristalne reetke alumosilikata koje sadre mikroskopske pore u kojima mogu da se smeste katjoni poput Na+, K+, Mg2+ ili Ca2+ jona. estice zeolita koji se koriste u izradi deterdenta sadre hiljade slojeva Na + jona. Ovi joni se u kontaktu zeolita sa tvrdom vodom izmenjuju sa Mg 2+ i Ca2+ jonima koji se nalaze u vodi poveavaju njenu tvrdou. Sam alumosilikatni skelet zeolita je negativno naelektrisan te zbog toga privlai prisustvo katjona koji su kroz njegovu strukturu pokretni, odnosno mogu menjati mesta. Kako Mg2+ i Ca2+ joni imaju dva pozitivna naelektrisanja, oni se vre veu za strukturu zeolita te se otputaju Na + joni slabijeg naelektrisanja. Neki tipovi zeolita danas takoe mogu da se koriste za izmenu fosfata. Fosfati takoe koriguju tvrdou vode pojaavajui mo pranja. Najei fosfati u upotrebi su: trinatrjev fosfat [Na3PO4], tripolifosfat natrijuma i kalijuma [Na5P3O10 i K5P3O10] te pirofosfati natrijuma i kalijuma. Sekvestren ST-90 50% (tetranatrijum etilendiaminotetraacetat) primenjuje se zbog svojih svojstava kompleksnog vezivanja metalnih katjona sa ulogom da odstrani njihovo negativno dejstvo na proces pranja. Natrijum perborat [NaBO 2 H2O2 H2O] koristi se takoe u proizvodnji prakastih deterdenata zbog svojih osobina da oslobaa kiseonik, koji ima efekat beljenja ali ne utie na sintetika vlakna. Natrijum perborat predstavlja jednu od najrasprostranjenijih peroksigenih meavina i moe se koristiti kao univerzalno sredstvo za beljenja pri pranju. Ipak, upotreba perborata je u nekim zemljama ograniena zbog tetnog dejstva borovih soli koje zaostaju u vodi nakon pranja. U tom sluaju koristi se inatrijum perkarborat [2Na 2BO3 3H2O2], koji je neto stabilniji od perborata i ima veu mogunost razgradnje. Mnoge druge neorganske supstance koriste se u proizvodnji deterdenata u cilju poboljanja nekih svojstava pranja, kao na primer: boraks (retko se koristi), natrijum hlorid koji u odreenim sluajevima poboljava pranje a slui i kao punilac kod prakastih deterdenata u udelu do 10%, magnezijum sufat koji se esto dodaje prakastim deterdentima kao stabilizator perborata a jaa i mo pranja, te natrium sulfat. Takoe koriste se i punila a to su najee silicijum dioksid, mermerna praina, kvarc i dr.

2.3. Organske komponente

Karoksil celuloza (CMC), natrijumova so glikolnog etera celuloze, je prakasta higroskopna materija koja spreava taloenje neistoa na povrini opranog rublja. Ova jedinjenja su razgradiva u vodi i tipino negativno naelektrisana. Enzimi takoe ulaze u sastav pojedinih deterdenata,a njihova uloga je razgradnja belanevina, kod neistoa koa to su mrlje od krvi, mleka i sl. oni predstavljaju neiscrpne biokatalizatore i mogu zameniti veliku koliinu hemikalija koje je stvorio ovek. Efikasni su na niskim temperaturama i potpuno biorazgradivi. Inae, to su kompleksni proteini

velike molekulske mase koji predstavljaju supstance u obliku praha ili zrna. Vrste enzima koje pozitivno utiu na proces pranja su profaza, amilaza, lipaza i celuloza. Optika belila su supstance koje apsorbuju nevidljivu UV svetlost i emituju vidljivu svetlost u plavom delu spektra, a kako je plava boja komplemantarna utoj tkanina izgleda belje. Ove supstance koriste se i u izradi sapuna, papira, u kozmetici, izradi plastinih masa i dr.

2.4. Ostali dodaci

Ovde spadaju razni dodaci za poboljavanje moi kvaenja, dispergovanja, emulgovanja, dodaci za dezinfekciju, mirisi i niz drugih dodataka. Mirisi su organske materije koje svojom upotrebom daju dekorativni imid proizvodu. Po svom sastavu, mirisi uglavnom predstavljaju razliite strukture aromatinih derivata. este osnovne sirovine iz kojih se dobijaju mirisna eterina ulja su cvet rue, labanda, kora limuna, borove iglice i dugi etinarski proizvodi i poljsko ili planinsko cvee. Kao dezinfekciona sredstva primenjuju se najee etvorovalentni amonijani spojevi. Dodaci za penjenje biraju se zavisno od toga da li se eli dobiti proizvod sa veom ili manjom moU penjenja. Za veu sposobnost penjenja koristi se anjonaktivna supstanca u kombinaciji sa tzv. ''pojaivaima punjenja'' kao to su etanolamid ili oksid amina. U drugom sluaju koristi se kombinacija anjonaktivne supstance sa masnim sapunom, i nejonogenom PAM.

3. PROCES PROIZVODNJE PRAKASTIH DETERDENATA 3.1. Osnove proizvodnje prakastih deterdenata

Prakasti deterdenti najee se proizvode na taj nain to se sastojci deterdenta prema odgovarajuoj formulaciji sa malom koliinom vode u mealicama zameaju u pastu, koja se u industriji jo naziva slari (engl. slurry). Dobijane pasta se potom sui u aparatima za suenje rasprivanjem pod pritiskom. Pri tome nastaju sitne kuglice ili ljuspice kojpadaju na dno aparata. Poetnoj smei koja prolazi ovaj proces ne dodaju se na poetku komponente koje su osetljive na poviene temprature, kao to su perborati, mirisne supstance i dr. Takoe se jo uvek negde koristi i starija, tzv. ''gumna metoda'', koja se izvodi tako to se odgovarajua smea komponenata dovodi kaasto stanje upotrebom vode, a zatim se smea deterdenta u tom obliku vee na neku neorgansku so, uglavnom Na 2CO3 ili Na2SO4. na taj nain nastaju kristalni hidrati tih soli, koji se potom melju na eljenu granulaciju. Mana ove metode je to to ograniava upotrebu povrinski aktivnih materija a prednost je u tome to praktino nema utroka energije za suenje. Komponente osetljive na poviene temperature dodaju se naknadno, nakon zavrenog procesa meanja i suenja osnovne smee, tj. slarija. Proces proizvodnje deterdenta moe se podeliti u sledee faze: priprema sirovina,

10

proizvodnja slarija, rasprivanjee i suenje slarija, dorada proizvoda, odnosno dodavanje termoosetljivih komponenti, pakovanje i skladitenje.

Bitno je takoe napomenuti da samo sastavljenje odgovarajue smee zahteva dugotrajan istraivaki rad, kako bi se se dobio najpogodniji udeo pojedinih komponenti.

Slika 4. ema pogona za proizvodnju prakastih deterdenata

3.2. Priprema sirovina

Priprema sirovina obuhvata pripremu svake pojedinane sirovine koja ulazi u sastav slarija, odmeravanje tane koliine komponente te njeno doziranje u posudu za meanje. U sastav slarija obino ulazi desetak razliitih komponenti, a taan sastav zavisi od toga kakv se konaan proizvod eli dobiti. Uopteno, priprema sirovina podrazumeva da se sve komponente koje ulaze u sastav slarija, pripreme u odgovarajuoj formi podesnoj za proces. Pri tome prpirema prakastih sirovina obuhvata uglavnom samo skladitenje i odravanje u prakastom stanju, dok je priprema tenih deteraenata neto sloenija. Specifian sluaj pripreme i doziranja tene sirovine, koji predstavlja posebnu celinu u postrojenju za pripremu slarija jeste i dobijanje sapuna. Sapuni su vrlo bitna komponenta u slariju ako i u samom deterdentu, a dobijaju se neutralizacijom masnih kiselina pomou NaOH. Postupak se izvodi tako to se u rezervoaru masne kiseline zagrevaju do do oko 60C i doziraju u posudu za pripremu sapuna. U istu posudu doziraju se u vidu rastvora, NaOH i voda. Posuda (neutralizator) poseduje mealicu kao i sistem za hlaenje i grejanje. Z dobru

11

teljivost sapuna, temperatura neutralizacije je 85-90C. Sam proces je egzoterman i provodi se kontinualno. Priprema kompleksne otopine Na-Mg-silikata takoe se odvija u zasebnom reaktoru opremljenom mealicom i grejaem, i smetenom na vagu. U rezervoar se doziraju odgovarajue koliine magnezijum sulfata, natrijum hidroksida, natrijum silikata i vode a proces se odvija dodobijanja stabilne koloidne otopine odreene pH vrednosti. Produkt se skladiti u rezervoare sa mealicama kako bi se spreilo raslojavanje nastale smee. Priprema suspenzija vri se u reaktoru sa mealicom i grejanjem. Tano odreene koliine komponenti i vode doziraju se u reaktor gde se uz grejanje i meanje dobija jednolina suspenzija koja se zatim skladiti u rezervoare u kojima se odrava na odgovarajuij temperaturi do doziranj u posudu za pripremu slarija. Priprema ostalih tenih komponenti obuhvata sve tene komponente ija se priprema pre doziranja sastoji u samo u zagrevanju i meanju u odgovarajuim rezervoarima. Postrojenje tekoe obuhvata i ureaj za rekuperaciju otpadnih praha i otpadnih voda, a sav otpadni prah, kart, sakuplja se u vree i doprema u posudu opremljenu meaem i grejaem. kart se tu meanjem i grejanjem priprema sa odreenom koliinom iste vode ia zatim vodi u rezervoare u kojima se skladiti i odrava do ponovne upotrebe u prizvodnji slarija. Doziranje svih komponenti vri se posebnim dozatorima, na taj nain to se na dozirnim vagama odmeravju tano odreene koliine odgovarajuin materija i doziraju dovoljno uestalo da se proces moe smatrati kontinualnim. Odvage se kru od 1 do 5kg, a svaka vaga izvri i do sto mernih operacija u toku jednog asa. Dozirne vage isputaju sve prakaste komponente u edan puni transporter, a tekoe sve tene komponente u zajedniki cevni vod, tako da se sirovine delimino izmeaju jo pre samog ubacivanja u posudu za pripremu slarija.

3.3. Proizvodnja slarija

Predstavlja najbitniju fazu u procesu proizvodnje prakastih deterdenata, jer od nje direktno zavisi kvalitet gotovog proizvoda. Odvija se u meau, koji se jo naziva i homogenizator iz kog je uklonjen zrak. Tano odreene koliine komponenti doziraju se najpre u jedan homogenizator gde se meaju na odreenoj temperaturi koja zavisi od sastava slarija, odnosno od osobina krajnjeg proizvoda. Masa se zatim vodi u drugi homogenizator, takoe sa meanjem i grejanjem, u kome se vri konana homogenizacije pri odgovarajuoj temperaturi, tj. zavrno stvaranje slarija, tzv. dozrevanje. Ovako dobijen slari predstavlja gustu viskoznu masu koja sadri estice fine disperzije. Vri se filtriranje mase radi uklanjanja mehanikih primesa, a zatim prolaskom kroz magnetni filter izdvajaju se i feromagnetne estice. Nakon toga ubacuje se u pumpe za finu homogenizaciju i ponovo, posle toga, filtrira, a zatim odlazi u pumpe visokog pritiska za rasprivanje.

12

3.4. Rasprivanje slarija

Nakon proizvodnje slarija u homogenizatoru i njegovog filtriranja radi uklanjanja estica nepoeljnih materija, sledi rasprivanje. Rasprivanje je postupak koji se izvodi kako bi se dobijeni slari koji se nalazi u pastoznom stanju, preveo u prakasti oblik. Praak koji nastaje u ovom procesu, naziva se pretpraak ili osnovni deterdent. Postupak se izvodi u tornju za rasprivanje koji predstavlja jedan od osnovnih delova postrojenja za proizvodnju prakastog deterdenta. Pastozna masa nakon meanja i filtriranja odlazi u pumpu visokog pritiska kojim se pasta potiskuje ka vrhu tornja gde se kroz dizne raspraava. Pritisak u pumpi, zavisno od vrste deterdenta, kree se izmeu 30 - 50105 Pa. Dizne su povezane u kruni prsten pri vrhu unutranjeg dela tornja, tako da je obezbeen ravnomeran protok kroz svaku od njuh. Prenik dizni varira od 1,5 do 3,5 mm, a njihov broj je od 12 do 16. Sam proces rasprivanja izvodi se radi lakeg suenja pastozne mase. Suenje se izvodi pomou topog vazduha zagrejanog na 250-350C koji se uvodi kroz otvore na dnu kolone, te tako struji na vie suprotno smeru kretanja usitnjenih kapljica paste koje izlaze iz dizni. Temperatura vazduha strujanjem opada, tako da je u zoni rasprivanja ona oko 160-200C, a na izlazu iz tornja 105-120C. Tokom kontakta slarija sa toplim vazduhom, dolazi do razmene toplote, slari se greje, a voda koja se nalazi u njegovom sastavu isparava, a jedan deo vode se i vee u obliku kristalne vode. Tokom celog procesa u tornju se pomou ventilatora obezbeuje mali nadpritisak. Topli vazduh koji naputa toranj sa sobom nosi i estice deterdentskog praha razliite veliine. Zbog toga se ovaj vazduh prerauje, najpre u ciklonu radi uklanjanja krupnijih estica a zatim u talonoj komori gde se izdvajaju finije estice. Sav prah izdvojen ovako iz vazduha vraa se u ponovo u toranj ime se smanjuju gubici u procesu. Slari koji naputa toranj nalazi se u vidu poroznih kuglica ili ljuspica. Na samom dnu tornja, ispod prstena kroz koji se uduvava topli vazduh, nalazi se i zona hlaenja, koja slui da dobijani praak ohladi pre potpunog naputanja tornja, tako da praak koji naputa toranj ima temperaturu 45-55C. Prakasti osnovni deterdent koji izlazi iz tornja pada na transportnu traku i vodi se upreko vazdunog lifta u separacionu komoru. Pri prolasku kroz zrani lift dodatno se praak hladi a zaostala vlaga isuuje ili vee u kristale. Zadatak separacije je da razdvoji krupnije i sitnije estice.

3.5. Dorada osnovnog deterdenta

Dorada je zavrna faza u procesu proizvodnje prakastog deterdenta i u ovoj fazi deterdentu se dodaju preostale komponente kojima se postie konani kvaliteti proizvoda, a koji nisu mogli ranije da se dodaju zbog termike nestabilnosti. Takoe, tokom ovog dela procesa, dodaju se i komponente koje upravo i imaju zadatak da u zavrnim fazama izvre neke promene u sastavu deterdenta ili pak nije bilo potrebe da se dodaju ranije pa je njihovim dodavanje na kraju postignuta uteda energije. Proces dorade izvodi se u mealicama u kojima se doziraju i meaju tano odreene koliine osnovnog deterdenta i prethodno pripremljeni dodaci. Dodaci koji se dodaju u tokom dorade zavise od formulacije deterdenta, a meu njima su najee natrijum perborat, mirisi, enzimi i dr. 13

Nakon procesa dorade, gotov deterdent pakuje se u odgovarajuu ambalau za prodaju i skladiti.

4. ANALIZA GOTOVOG PROIZVODA

Laboratorijska analiza proizvoda vrlo je bitan deo gotovo svakog procesa u hemijskoj industriji pa tako i u ovom sluaju. Analiza prakastog deterdenta vri se prema standardu propisanom specijalno za ovu vrstu proizvoda, a ispituje se niz osobina i karakteristika odreenog proizvoda, kao to su: sadraj ukupne anjonaktivne tvari (%), pH podruje, sadraj alkalija ili kiselih supstanci, taka temperaturnog zamuenja, mirisi i druge fiziko-hemijske osobine. Ukupna aktivna materija u proizvodu predstavlja zbir procentualnih vrednosti povrinski aktivnih materija koje vode poreklo od upotrebljenih zadanih sirovina. Odreivanje pH vrednosti veoma je bitno kod gotovog proizvoda, i esto se zahteva strogo potovanje odgovarajue pH. U zavisnosti od deterdenta, moe se zahtevati da on bude neutralan ali i da ima blago kisela ili bazna svojstva. Miris deterdenta predstavlja rezultat izbora odgovarajuih mirisnih eterinih ulja u procesu proizvodnje. esto je jako bitan jer daje posebnu mirisnu notu opranoj taknini, pa tako moe uticati na prepoznatljivost proizvoda kao i izbor krajnjih potroaa. Izgled deterdenta je takoe jedna od fizikih osobina deterdenta kao i njegova specifina teina. Mikrobioloka stabilnost deterdenta je jedna od najvanijh osobina kod ove vrste proizvoda, te je u cilju njenog postizanja potrebno ispuniti sledee mere: osnovna higijena pogona i istoa procesnih ureaja, osnovna higijena zatitne odee koja se koristi, redovna i vanredna dezinfekcija procesnih ureaja odgovarajuim sredstvima, svakodnevno uzorkovanje kod pakovanja gotovih proizvoda, uzorkovanje sirovina kod prijema.

Kontrola kvaliteta predstavlja kontrolu kvaliteta prakastih deterdenata kao i analizu svih sirovina koje ulaze pre nego to uu u proces proizvodnje, a podrazumeva i kontrolu kvaliteta ambalae u koju se pakuje gotov proizvod.

5. ZATITA IVOTNE SREDINE PRI PROCESU PROIZVODNJE DETERDENTA

Biorazgradivost deterdenta, odnosno komponenti koji ulaze u njegov sastav predstavlja imperativ kada je ova vrsta proizvoda u pitanju. U veini zemalja sveta zabranjena je potreba deterdenata koji nisu biorazgradivi, i zahteva se da biorazgradivost bude najmanje 80%. Sutina je da sve komponente koje ulaze u sastav deterdenta imaju osobinu biorazgradivosti. 14

Tokom samog procesa proizvodnje deterdenta, koliko se sve obavlja kako treba, nema opasnosti od zagaenja okoline. Jedine mogue zagaivae predstavljaju otpadne vode i topli gasovi koji izlaze sa vrhe tornja, ali te vode krue po pogonu i ne isputaju se u okolinu, dok se gasovi preiavaju. Otpadne vode koje nastaju tokom procesa proizvodnje spadaju u dve grupe. Prva grupa su vode koje slue za hlaenje pumpi i drugih ureaja kojima je potrebno hlaenje tokom rada. Ove vode su uvek u krunom toku. Drugu grupu predstavljaju zaprljane otpadne vode koje u sebi nose estice deterdenta. One se sakupljaju u rezervoarima, preiavaju se i koriste ponovo kao procesna voda. Zagaeni vazduh koji izlazi iz tornja i sadri estice deterdenta, tanije pretpraka, pre isputanja u okolinu priava se u tri faze: centifugalno u bateriji multciklona, taloenjem u talonoj komori, ispiranjem u koloni za ispiranje (skruberu).

6. LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. Sadadinovi, J. (2008): Organska tehnologija, Tehnoloki fakultet Tuzla Ilikovi, N. (1992): Organska hemijska tenologija, Svjetlost, Sarajevo http://www.henkel.rs/index.htm http://en.wikipedia.org/wiki/Surfactants file:///C:/Documents%20and%20Settings/mladen/My %20Documents/Downloads/Laundry%20Detergent%20Production.htm 6. file:///C:/Documents%20and%20Settings/mladen/My %20Documents/Downloads/Zeolite%20-%20Wikipedia,%20the%20free %20encyclopedia.htm

15

16