More From This User
Related Docuements
Свети Јустин Ћелијски - Светосавље к...
"Светосавље није друго до Православно Хри...
From MiloradMojic1944
Исидор
Тудоран
СТАЊЕ
ЧОВЕКА
ПРЕ
И
ПОСЛЕ
ПАДА
ПРЕМА
ПРАВОСЛАВНОМ
,
РИМОКАТОЛИЧКОМ
И
ПРОТЕСТАНТСКОМ
СХВАТАЊУ
*
Хришћанство
придаје
човеку
велику
важност
.
Из
тог
разлога
антропологија
зау
-
зима
тако
значајно
место
у
хришћанској
догматици
.
По
њој
,
човек
представља
крај
и
круну
стварања
.
Он
је
вредан
дивљења
,
јер
поседује
дух
који
чини
најве
-
ћу
вредност
овога
света
.
Човек
је
тачка
у
космосу
,
место
где
се
небо
и
земља
,
вечност
и
пролазност
прожимају
и
спајају
.
Он
истовремено
припада
духовном
и
материјалном
свету
сједињујући
их
својом
природом
,
што
га
чини
малим
светом
у
великоме
(
ми
-
крокосмосом
)
и
сликом
великог
света
у
маломе
(
макрокосмосом
).
Тако
је
и
за
-
писано
у
православној
догматици
: „
На
крају
створи
Бог
човека
од
бестелесне
и
разумне
душе
и
материјалног
тела
да
би
тако
саздан
спознао
истину
;
Бог
је
створио
како
духовни
,
тако
и
материјални
свет
,
јер
Он
у
себи
има
слику
свог
великог
света
.“
1
Хришћанство
приписује
човеку
узвишен
задатак
,
као
љубљеном
Божијем
бићу
,
које
би
требало
подићи
и
спасити
будући
да
је
оно
једини
носилац
лика
Божијег
у
себи
.
Зарад
спасења
човека
оваплотио
се
Син
,
Реч
Божија
,
друга
Ипо
-
стас
Тројичног
Бога
(
Фил
2
7
),
како
би
обновио
човекову
природу
и
вратио
чове
-
ка
на
предодређени
пут
.
Сва
хришћанска
исповедања
су
у
овим
основама
истине
сагласна
.
Разлике
у
антропологији
наступају
тек
када
пређемо
на
одређивање
првобитног
стања
на
-
ших
прародитеља
и
на
исход
њиховог
греха
.
Ту
наилазимо
на
догматске
разли
-
ке
,
посебно
уочљиве
на
плану
спасења
.
Учења
римокатолика
и
протестаната
о
стању
човека
у
рају
,
његовом
паду
и
спасењу
нису
у
складу
са
Откровењем
.
Непоколебиво
се
базирајући
на
Светом
писму
и
Светом
предању
,
Правосла
-
вље
је
било
у
стању
да
избегне
претеривања
и
погрешке
римокатолика
и
проте
-
станата
,
који
су
лоше
тумачили
Божије
речи
прилагођавајући
их
својим
схвата
-
њима
и
удаљавајући
их
од
мишљења
васељенске
Цркве
.
Из
православне
антропологије
износимо
само
неопходне
тачке
,
како
бисмо
ову
проблематику
показали
у
светлу
Православља
и
упоредили
је
са
римокато
-
личким
и
протестантским
исповедањима
вере
.
Реч
је
,
дакле
,
о
положају
човека
у
Рају
,
његовом
природном
,
религиозном
и
моралном
стању
и
о
последицама
ње
-
говог
греха
.
По
својој
природи
уздигнут
и
постављен
на
узвишено
место
,
изнад
свих
*
Чланак
L’etat de l’homme avant et apres la chute selon la conception orthodoxe, rimocatholique et protestante
преузет
је
из
: “Messager de l’Exarchat Russe en Europe Occidentale. Revue trimetrielle, leConseil de l’Exarchat”, 30–31/1959.
Текст
са
француског
језика
превела
Јулија
Видовић
.
1
Петар
Могила
,
Confession Orthodoxe
, I,
одговор
на
18.
питање
;
Ј
.
Кармирис
,
Dogmatica et symbolicamonumenta Orthodoxae Catholicae Ecclesiae
, II,
Атина
, 1953, 602.
И
.
ТУДОРАН
L O G O S
2
створова
земаљских
,
човек
је
добио
и
задатак
у
сагласности
са
положајем
који
је
заузимао
.
Тај
задатак
може
се
сагледати
са
три
становишта
,
у
зависности
од
тога
да
ли
човека
стављамо
у
однос
са
Богом
,
са
самим
собом
или
са
природом
.
Када
желимо
да
сагледамо
човеков
однос
са
Богом
,
потребно
је
да
имамо
у
виду
стварање
у
целини
.
Пошто
је
циљ
стварања
достојно
слављење
и
изобилно
учешће
у
благодати
Божијој
,
следи
да
је
то
и
сам
циљ
човековог
назначења
(
Рим
11
36
;
Јев
2
10
;
Ефес
1
5–6
;
Кол
1
16
).
Он
је
предодређен
да
упозна
,
воли
и
слави
Бо
-
га
и
тако
достигне
своје
остварење
.
Његова
духовни
склоп
га
упућује
да
следи
тај
пут
.
Човеков
разум
тежи
истини
,
његова
осећања
лепоти
и
срећи
,
а
воља
до
-
бру
;
према
томе
,
испуњење
његове
чежње
се
налази
у
Богу
.
Задатак
човека
је
да
свесно
и
слободно
тежи
Богу
као
истини
,
добру
и
апсолутној
срећи
;
на
тај
начин
истовремено
славимо
Бога
и
постајемо
бољи
.
Свето
писмо
образлажући
човеков
задатак
не
пропушта
да
укаже
на
дарове
које
човек
прима
његовим
извршењем
(
Ис
Сир
17
7–11
),
поступајте
„
тако
да
се
свијетли
свјетлост
ваша
пред
људима
,
да
виде
ваша
добра
дјела
,
и
прославе
Оца
вашег
који
је
на
небесима
“ (
Мт
5
16
),
и
да
свако
делање
,
мало
и
велико
,
буде
у
славу
Божију
(1
Кор
10
31
).
Када
говоримо
о
човековом
односу
према
себи
самом
,
његов
задатак
сада
одређујемо
као
потребу
за
непрестаним
развијањем
и
усавршавањем
,
кроз
под
-
виг
,
до
образа
и
подобија
Божијег
по
коме
је
био
створен
.
Овај
задатак
није
ја
-
сно
одвојен
од
претходног
,
он
чини
део
претходног
и
услов
је
за
остварење
претходног
.
Непрестаним
развијањем
својих
духовних
снага
и
врлинским
живо
-
том
човек
се
стварно
може
приближити
Богу
и
објавити
Његово
савршенство
,
тј
.
славити
га
постижући
тако
праву
срећу
.
Из
тог
разлога
Реч
Божија
каже
: „
Бу
-
дите
дакле
свети
,
јер
сам
ја
свет
.“ (
Лев
11
45
)
и
„
Будите
ви
,
дакле
,
савршени
као
што
је
савршен
Отац
ваш
небески
“ (
Мт
5
48
).
Светост
и
праведност
се
испољава
-
ју
кроз
дела
која
су
знак
и
круна
чисте
свести
;
човек
је
и
створен
„
за
дјела
до
-
бра
“ (
Еф
2
10
),
јер
ће
само
они
који
творе
вољу
Оца
ући
у
Царство
Небеско
(
Мт
7
21
).
Право
слављење
Господа
је
неодвојиво
од
врлинског
живота
(
Ис
1
11–21
).„
Ми
смо
створени
за
добра
дела
“,
каже
св
.
Григорије
Богослов
, „
да
би
Господ
био
величан
и
слављен
и
да
бисмо
се
,
колико
је
то
могуће
,
уподобљавали
Бо
-
гу
,“
2
јер
нас
он
није
створио
да
би
нас
казнио
,
већ
да
бисмо
учествовали
у
Њего
-
вој
савршеној
доброти
,
јер
је
Он
добар
.
3
Када
говоримо
о
човековом
односу
према
природи
,
човеков
задатак
је
,
по
православној
антропологији
,
да
буде
Божији
заступник
на
земљи
и
господар
створенога
света
.
На
то
је
указано
у
Светом
писму
: „
Да
начинимо
човјека
по
својему
обличју
,
као
што
смо
ми
,
који
ће
бити
господар
од
риба
морских
и
од
птица
небеских
и
од
стоке
и
од
цијеле
земље
и
од
свијех
животиња
што
се
мичу
по
земљи
“ (
Пост
1
26
).
Имајући
лик
Божији
,
човек
је
постављен
изнад
природе
и
предодређен
да
буде
посредник
између
Творца
и
бесловесних
бића
.
Човек
је
требало
да
буде
проповедник
који
својом
речју
и
делом
обавештава
ниже
врсте
о
вољи
Божијој
.
Он
је
и
свештеник
који
приноси
хвалоспев
и
захвалност
Богу
у
име
свих
створе
-
ња
лишених
моћи
говора
.
Створен
зарад
високог
и
узвишеног
циља
човек
је
од
Бога
примио
физичку
и
духовну
снагу
,
неопходну
за
његово
остварење
.
Човеков
задатак
нам
је
нагове
-
штен
у
чињеници
да
је
створен
по
обличју
Божијем
,
да
би
владао
земљом
и
свим
што
је
на
земљи
(
Пост
1
26
;
Прем
2
23
).
Достојанство
човеково
проистиче
из
чи
-
2
39
e
Oraison, n.7.
A la Sainte Lumière
, lib. Migne PG XXXVI, col. 431 C.
3
Св
.
Јован
Дамаскин
,
De fide Orthodoxia
, lib. Migne PG XCIV, col. 969 A.
СТАЊЕ
ЧОВЕКА
ПРЕ
И
ПОСЛЕ
ПАДА
L O G O S
3
њенице
да
је
он
„
слика
и
слава
Божија
“ (1
Кор
11
7
).
Из
реченога
следи
да
се
узвишеност
првозданог
човека
базирала
на
образу
и
подобију
Божијем
.
А
шта
је
подразумевало
образ
и
подобије
Божије
у
чове
-
ку
?
Свето
писмо
говори
само
о
стварању
човека
по
образу
Божијем
,
не
обја
-
шњавајући
при
том
шта
образ
Божији
подразумева
,
него
тек
код
Светих
Отаца
наилазимо
на
тражено
објашњење
.
Јасно
је
да
се
образ
Божији
није
односио
на
тело
као
што
су
тврдили
јеретици
(
антропоморфисти
),
пошто
је
Бог
бестеле
-
сан
.
Ако
су
и
неки
од
старијих
Светих
Отаца
,
као
свети
Јустин
Мученик
и
све
-
ти
Иринеј
,
у
борби
против
гностицизма
,
тврдили
да
је
и
тело
створено
по
об
-
личју
Божијем
,
под
тим
нису
подразумевали
да
се
слика
Божија
односила
ис
-
кључиво
на
тело
,
већ
да
и
тело
на
неки
начин
учествује
у
слици
Божијој
,
у
за
-
једници
са
душом
,
својим
обликом
,
стањем
,
функцијом
,
испољавајући
снагу
и
величину
душе
.
Тако
узевши
цео
човек
је
слика
Божија
.
У
Светом
писму
стоји
,
пре
но
што
човеково
тело
би
створено
: „
Начинимо
човека
по
образу
и
подобију
нашему
.“
Будући
да
је
Бог
савршени
Ум
јасно
је
да
се
образ
Божији
односи
на
човекову
духовност
,
тј
.
на
његов
разум
,
вољу
и
осећања
у
тој
његовој
тежњи
ка
Богу
као
апсолутној
истини
,
добру
и
срећи
.
Образ
Божији
у
човеку
се
огледа
у
његовој
тежњи
ка
Богу
.
4
Такво
је
схватање
већине
Светих
Отаца
.
Свети
Оци
,
такође
,
праве
разлику
између
образа
и
подобија
Божјег
,
по
који
-
ма
је
човек
створен
,
иако
их
Свето
писмо
понекад
употребљава
као
синониме
:
у
Књизи
Постања
(1
26
)
реч
је
о
образу
и
подобију
;
у
главама
1
27
; 5
1
; 9
6
о
облич
-
ју
,
а
у
Саборној
посланици
св
.
апостола
Јакова
(3
9
)
о
подобију
. O
бличје
Божије
се
односи
на
човеков
ум
и
морал
,
разум
и
слободу
,
у
његовој
тежњи
ка
Богу
;
док
је
подобије
Божије
циљ
коме
човек
тежи
развијајући
се
и
напредујући
у
врлини
.
Човек
би
могао
да
наликује
Богу
само
ако
би
истрајао
у
добру
,
што
би
с
једне
стране
зависило
од
вољне
и
моралне
снаге
човекове
,
а
с
друге
од
благодати
Бо
-
жије
.
Почетак
у
стицању
подобија
Божијег
је
у
образу
Божијем
,
разуму
и
вољи
човековој
,
јер
су
они
ти
који
теже
ка
истини
и
добру
.
Нама
је
својствено
по
ства
-
рању
да
постојимо
по
образу
Божијем
који
и
чини
човека
човеком
;
али
задобијање
подобија
Божијег
зависи
од
наше
воље
.
И
то
што
зависи
од
наше
во
-
ље
налази
се
у
нама
као
могућност
која
се
може
остварити
само
нашом
слобод
-
ном
сарадњом
са
Божијом
благодаћу
.
Као
што
примећује
св
.
Василије
Велики
,
образ
је
подобије
по
снази
,
а
подобије
је
образ
по
делу
.
5
Подобије
Божије
се
по
-
стиже
практиковањем
врлине
,
оно
је
стање
потпуне
светости
и
праведности
,
оно
је
морална
сагласност
створеног
са
Творцем
.
По
св
.
Јовану
Дамаскину
, „
реч
образ
означава
разум
и
слободну
вољу
,
а
подобије
значи
уподобљавање
добродетељи
ко
-
лико
је
то
могуће
“.
6
Разлика
између
образа
и
подобија
је
уочљива
и
у
Светом
писму
.
Пре
но
што
створи
човека
–
Бог
рече
: „
Начинимо
човека
по
образу
и
подобију
нашему
,“
а
потом
нам
је
речено
: „
И
створи
Бог
човјека
по
обличју
својему
.“ (
Пост
1
26-27
),
али
изоставља
: „
и
по
подобију
“.
Зато
што
је
подобије
човеку
дато
само
као
мо
-
гућност
;
оно
му
је
задато
као
циљ
који
би
требало
достићи
слободном
вољом
и
уз
Божију
благодат
.
У
складу
са
овим
вредно
је
подсетити
на
објашњење
које
је
дао
св
.
Григорије
Нисијски
: „
Зашто
није
урађено
оно
што
је
намеравано
?
Зашто
не
кажемо
да
је
Бог
створио
човека
по
свом
образу
и
подобију
?
Да
ли
је
Творац
4
Христу
Андруцос
,
Dogmatica Bisericii orthodoxe ràzàritaine
,
на
румунски
превео
Д
.
Станило
a
е
,
Сибињ
, 1930, 150.
5
1
re
Oraison,
’Sur la structure de l’homme
, c. 20. Migne PG XXX, col. 32 C.
6
Св
.
Јован
Дамаскин
,
ibid
., col. 920 B.
of 00
Tudoran
259 Reads
Info and Rating
| Category: | |
| Rating: | |
| Upload Date: | 07/04/2009 |
| Copyright: | Attribution Non-commercial |
| Tags: |
Leave a Comment