POJAM I OPTE KARAKTERISTIKE MALOLETNIKE DELIKVENCIJE

85.

Maloletnika delikvencija je vrsta predstupnitva, pojava socijalno neprilagoenog ponaanja posebne populacione strukture stanovnitva, koja se vie ne smatra decom, ali u razvoju nisu dostigla stadijum punoletstva. Maloletnik je osoba posebne uzrastne kategorije i biopsihikih osobina. Maloletnik se od odraslih razlikuje po: 1. stepenu emocionalne i intelektualne zrelosti, 2. svesnosti postupaka i 3. odgovornosti za svoje ponaanje. Oni se obino razvrstavaju u: - kategorije mlaih maloletnika(osobe izmeu 14 i 16 godine ivota) i - starijih maloletnika ( osobe izmeu 16 i 18 godine ivota Karakteriu ih intezivne emotivne, fizike i seksualne promene. Kod njih su agresivnost, depresija i izolacija izraenije, nego kod odraslih.Oni spadaju u najrizinije grupe sklonosti delikventnom ponaanju uopte, a nasilnitvu posebno. Postoje tri pristupa u odreivanju maloletnike delikvencije: 1. prvo, ue shvatanje po kome su to samo one radnje i ponaanja maloletnika koji su obuhvaeni pozitivnim krivinim zakonodavstvom dakle kriminalitet mladih, 2. druga grupa zastupa neto ire stanovite ona polaze od prekraja svih pravnih normi, a ne samo krivino-pravnih, 3. trea grupa shvatanja pod maloletnikim predstupnitvom podrazumevaju takvo devijantno ponaanje mladih kojim se kre legalne norme i odgovarajui propisi odreenih ustanova i zajednica, kao i moralne norme drutvene sredine. Prema njihovom miljenju u delikventnost spadaju i puenje, beanje iz kole, odsustvo potovanja prema odraslim i sl. Ray Lopez: navodi da je najrasprostranjenije miljenje meu socijalnim radnicima da je re o neprilagoenoj deci i da pod tim pojmom podrazumevaju decu koja su:fiziki hendikepirana, dela koja su mentalno ispod normale, zaostala, zaputena, nestalna, neuravnoteena i nastrana, na stranputici, neprilagoena, siroad i skitnice, maloletnici koje je nemogue kontrolisati i delikventi.
1

Neke klasifikacije razlikuju preddelikventno i delikventno ponaanje. - u prvo se ubrajaju svi oblici prestupnitva izuzev kriminaliteta, a - u drugo ponaanje koje predstavlja krivina dela. Kod nas i maloletnici su odgovorni za sva dela i prekraje, kao i odrasla lica, ali se prema njima primenjuje poseban postupak i propisuju posebne kazne i vaspitne mere. Maloletniko prestupnitvo - je svako ponaanje pojedinaca ili grupa mladih koje je protivdrutveno, odnosno drutveno neprihvatljivo, t.j. kada se kre pravne ili moralne norme nekog drutva i koje kada je vidljivo izaziva spontano ili organizovano drutveno reagovanje u nameri da se zatite drutvena dobra i vrednosti, a i sami akteri takvog ponaanja. U delikvenciju mladih spada: - kriminalitet, - pojave socijalne patologije i - prekraji javnog reda.
MALOLETNIKI KRIMINALITET

Maloletniki kriminalitet je najtei oblik maloletnikog prestupnitva. Zastupljen je u delima s elementima nasilja i u nekim novim organizovanim kolektivnim oblicima kriminaliteta. Maloletnici najee vre imovinske delikte (najvie dela krae). Druga pojava po zastupljenosti su saobraajni delikti maloletnika. Trea karakteristina grupa meloletnikog kriminaliteta jesu seksualni delikti posebno krivina dela silovanja. Meloletnici skoro i da ne uestvuju u 1. politikom kriminalitetu, 2. delima protiv slubene dunosti i 3. deliktima privrednog kriminaliteta. Za maloletniki kriminalitet u novije vreme je karakteristino da je u poveanju broj delikata nasilja i to, ne samo pojedinanog nego i kolektivnog nasilja. Kolektivni kriminalitet mladih u fenomenolokom smislu je prisutniji kod mlaih nego kod odraslih lica. rtve su slabiji i hendikepirani pojedinci, koje maltretira grupa kao i stare i bespomone osobe.

Razlikuju se spontano, poluorganizovano i organizovano nasilje.

Spontano- nasilje se najee javlja u formi izazivanja nereda i

organizovane primene nasilja koje je samo sebi cilj (npr.na sportskim takmienjima, konsertima i dr. vidovima javnih manifestacija)

Poluorganizovanom - nasilju skloniji su mlai maloletnici posebno

aktima zastraivanja i reketiranja uenika - otimaju stvari sitnim kraama, tuama. Takve grupe posebno zlostavljaju svoje vrnjake.

Organizovano - nasilje maloletnika sprovodi se u maloletnikim

bandama, a one predstavljaju poseban vid predstupnikog ponaanja karakteristian po specifinom sistemu vrednosti i podkulture. U grupi se stie ugled i presti i ispoljavaju specifini oblici solidarnosti u realizaciji kriminalnih ciljeva. lanovi se odabiraju i primaju u grupu ukoliko su spremni da prihvate posebna pravila ponaanja i sisteme vrednosti delikventne grupe. Na elu se nalazi LIDER

Tradicionalne karakteristike maloletnikih band su: lanstvo istog

etnikog, rasnog i socijalnog porekla, odanost i potovanje uobiajenih normi bande. Solidarnost, ciljevi, uloge i odgovornost su jasno definisani pravilima bande.

SOCIJALNO-PATOLOKE POJAVE MALOLETNIKA

86.

Maloletniko prestupnitvo - je svako ponaanje pojedinaca ili grupa

mladih koje je protivdrutveno, odnosno drutveno neprihvatljivo, t.j. kada se kre pravne ili moralne norme nekog drutva i koje kada je vidljivo izaziva spontano ili organizovano drutveno reagovanje u nameri da se zatite drutvena dobra i vrednosti, a i sami akteri takvog ponaanja. U delikvenciju mladih spada: - kriminalitet, - pojave socijalne patologije i - prekraji javnog reda. U strukturi maloletnike delikvencije po obimu i drutvenim posledicama socijalno-patoloke pojave su izraenije od kriminaliteta i ostalih oblika prestupnitva. Uticaj alkohola i narkotika na zdravlje mladih je znatno izraeniji nego kod odraslih. Javljaju se poremeaji u metabolizmu i nervnom sistemu. Slabija je koncentracija, poremeaji u miljenju, niz drugih poremeaja koji se odraavaju na ovekov karakter. Organizam pod dejstvom alkohola i narkotika kod mladih dovodi do nedovoljne kontrole i navika koje devijantno ponaanje pretvara u normalno i svakodnevno. Problem narkomanije nije samo u bolesti u onom to ona ima za neposrednu posledicu po linost. Ona se manifestuje i u socijalnim posledicama. Ostala mladalaka populacija smatra narkomane nastranim, devijantnim i delikventnim osobama. Alkoholizam meu mladima postepeno poprima razmere epidemije. Ovako rairena pojava alkoholizma ima i subjektivnu stranu svojstvenu uzrastu. Alkohol je za oveka sredstvo osloboenja od straha, stida i model oponaanja zrelih linosti. Podaci o rasprostranjenosti prostitucije pokazuju da se najteim oblikom prostitucije smatra (ulina) bave preteno mlade ene.
PREKRAJI MALOLETNIKA

Najei oblici prekraja su: 1. iz oblasti bezbednosti saobraaja- kao i 2. prekraji protiv javnog reda i mira posebno tue, nepristojno i nasilniko ponaanje.
4

FAKTORI MALOLETNIKE DELIKVENTNOSTI UVODNE NAPOMENE Biopsiholoka struktura i socijalna obeleja maloletnih prestupnika bitno se razlikuju od odraslih delikvenata. REJ kod maloletnih prestupnika je re o neprilagoenoj populaciji, fiziki hendikepiranim, mentalno ispod normale, zaostalim, zaputenim , nestalnim, neuravnoteenim i nastranim osobama, siroadima, skitnicama, maloletnicima koje je nemogue kontrolisati. Uzroci maloletnikih prestupa su: 1. u psiholokim faktorima razvoja mlade linosti i 2. socijalnim faktorima nedostatka vaspitanja, odnosno vaspitne zaputenosti. BIOLOKI I PSIHOLOKI FAKTORI Osnovni faktori istraivanja etiolokih i fenomenolokih problema delikvencije i devijacija jesu socijalna sredina, delikt i linost. Faktor linosti se objanjava u specifinostima telesnih i psihikih promena koje su karakteristine za adolescentno doba, odnosno vreme izmeu detinjstva i odraslog doba. Linost je prevashodno determinisana optim elementima nezrele psihostrukture, koja je u razvoju. U periodu tzv. adolescentne krize linost traga za sopstvenom indetifikacijom. Sebe trai u nekom uzoru, a uzori su mu oni koji rue tradicionalne norme, za koje adolescent smatra da su i njemu smetnja afrmaciji. Podrka, pomo, poverenje porodice, autoritet i potreban uzor, zbog specifinih uslova moe da izostane, pa se deca okreu ulici umesto roditeljima. Inercija i apatija su pojave najvie izraene kod mlade generacije. Doba adolescencije predstavlja mladalaki period koji poinje od 12 do 13 godine, a zavrava se psiho-socijalnim sazrevanjem oko 24 -25 godine. U pubertetskoj fazi do 16. godine kod linosti se javljaju znaajne organske i morfoloke promene u kojima jaa fizika konstitucija, a postepeno se naputaju detinje navike i karakter postepeno stabilizuje. Linost sazreva oko 18. godine. Granice izmeu normalnog i devijantnog kod mlade linosti veoma je teko utvrditi, jer se ta svojstva razvijaju ciklino i u raznim amplitudama.
5

87.

U ovom periodu pojavljuju se fizike i seksualne promene koje imaju i propratne pojave kompleksa. Promene u ponaanju odraavaju se na nesporazume u porodici i socijalnoj sredini u kojoj mlad ovek nalazi oduka za neku vrstu asocijalnog ponaanja. Javljaju se i neka unutranja psihika svojstva izraenije nego uobiajeno: opstrukcija, agresivnost, povlaenje, depresija i izolacija. U doba adolescencije mogu se u jednom delu pojavljivati i esti sluajevi psihopatskih stanja. Stanja neuroza mogu kod mladih osoba uticati na dva tipa ponaanja: 1. ekspanzivni i 2. inhibirani. U prvom sluaju ponaanje se ispoljava u irokoj sferi ponaanja od potpune poslunosti do agresivnosti i klasine delikvencije. VARDROP (dir.klinike za sudsku psihijatriju u Glazgovu) klasifikovao je etioloke faktore sa klinikim elementima maloletnike delikvencije. On nabraja: 1. delikvente sa organskim poremeajima, 2. teko deprivirane delikvente, 3. emocionalno poremeene delikvente, 4. delikvente sa problemima u porodici i 5. situacione delikvente. U prvu grupu spadaju lica sa poremeajima nastalim u toku roenja ili ranoj mladosti. Takva stanja su uzrok nepravilnog razvoja linosti koja dovodi do odreenog stepena: psihike nezrelosti, plitkosti oseanja, niske frustracione tolerancije koji ih ine potencijalno delikventnim. U ovu grupu on ubraja i sluajeve kada su oni posledica poremeaja u funkcionisanju endokrinih lezda ili zakasnelog puberteta. Delikvencija nastala sa problemima u porodici se objanjava emocionalnim problemima interpersonalnih odnosa. (npr.opravdanje ponaanja deteta od strane majke, i drugi odnosi u porodici). Situaciona delikvencija se tumai tipinim produktima kulturne sredine.

SOCIJALNI FAKTORI (vrste faktora i uticaj)

88.

Pored unutranjih, uroenih i steenih faktora socijalni faktori ine bitnu komponentu etiologije maloletnike delikvencije. Tipini maloletni prestupnik je osoba mukog pola izvrilac imovinskog delikta, potie iz porodice sa poremeenim odnosima, drogira se i sklon je agresivnom ponaanju. Najvei broj je iz redova uenika srednjih i osnovnih kola i nekvalifikovanih radnika. Bitno obeleje maloletnikog predstupnitva je sauesnitvo. Posebni faktori su uticaji: 1. porodice, 2. kole, 3. slobodnog vremena, 4. sredstava masovnih komunikacija i 5. linost maloletnika. Porodini faktor: Porodina sredina je primarni elemenat socijalizacije u kojoj se emotivna atmosfera neposredno odraava i na intelektualni i psiholoki razvoj maloletnika. Na vaspitni proces mlade linosti neposredno se odraavaju strukturalni porodini poremeaji, kao to su: razvodi roditelja, gubitak ili naputanje dece jednog ili oba roditelja, zanemarivanje i socijalno-patoloke pojave. Na taj nain slabe ili se kidaju porodine veze. (30% maloletnika se regrutuje iz razvedenih brakova). U porodine faktore ubrajaju se i materijlna situiranost, zaposlenost, odnos i briga roditelja, stambeni uslovi i sl. Maloletni delikventi se registruju iz razorenih i alkoholiarskih porodica. Umesto roditelja deca nalaze vaspitae i uzore u vrnjatima sa ulice. Migracije, urbanicacija i industrijalizacija: Faktori urbanizacije , industrijalizacije i migracija iz ruralnih podruja se javljaju kao kriminogeni inioci, jer porodica postaje otuena i samostalna drutvena kategorija.

Ovi faktori se ispoljavaju kao sukob vrednosti: 1. 2. 3. 4. 5. savremenog i tradicionalnog; sela-grada; sukob generacija; formalnog i neformalnih obrazaca kulture; sukoba vrednosti proisteklog iz porodinog vaspitanja i vrednosti koje nudi nova socijalna sredina; 6. roditeljskog autoriteta i novih uzora. Neki autori smatraju da je kriminalitet maloletnika preteno urbani fenomen. kola: kola je institucija u kojoj se odvijaju najvaniji vaspitni i obrazovni procesi socijalizacije linosti i osposobljavanja za odgovarajue radne i drutvene funkcije. kolski programi i funkcija kole su vie orijentisani na obrazovni nego na vaspitni aspekt mladog oveka. U obrazovnom sistemu nedostaje odgovarajua oprema laboratorije i kabineti, sportske dvorane i drugi objekti za fiziko vaspitanje koji bi zaokupili interes i panju uenika i sadrajno ispunili slobodno vreme u kreativnom i inventivnom radu mlade linosti. Odreeni znaaj imaju i prekidi u kolovanju, este promene kolske sredine, beanja ili neopravdanog odsustva sa nastave kao i slab uspeh. Slobodno vreme: Bitan faktor koji se odraava na razvoj, formiranje i zrelost linosti je tzv.slobodno vreme. Pored porodice i kole ostatak vremena koje je slobodno bitno utie na opredelenja, stavove i ponaanje, koje esto u odsustvu pozitivnih sadraja prelaze u razne oblike devijantnog i delikventnog ponaanja. Organizovani ivot omladine u dananje vreme odvija se u ambijentu gde su alkohol i narkotici normalna pojava. Tamo gde procesi socijalnizacije ne odigraju svoju ulogu i funkciju slobodno vreme mladih moe biti prazno vreme vreme dosade i lenstvovanja. Poremeeni sistem vrednosti najveim delom se odraava na ponaanje mladih u slobodnom vremenu. Neki autori smatraju da se maloletnika delikvencija ak u 99% sluajeva odvija u slobodnom vremenu, kao posledica faktora dokolice.

Masovni mediji: Uticaj sredstava masovnih komunikacija na maloletniku delikvenciju je znatno prisutniji nego kod delikvencije odraslih. A) Mas mediji nude adolescentima odreen model ivota i kolektivnog oponaanja. B) Drugi bitan faktor jesu oponaanje i identifikacija. BARNET smatra da nasilje na televiziji poveava prag nasilja kod dece. Najupeatljivija iskustva iz sveta medija deca svojim ponaanjem prenose kao obrasce u realan ivot. Neki kriminolozi smatraju da uticaj filma na ponaanje dece i maloletnih delikvenata nema onaj znaaj koji mu se pridaje u javnosti i u delu kriminoloke literature. Oni istiu da je film sredstvo preko kojeg maloletnici prazne svoju emotivnu napetost i duboka psihika optereenja. Vaspitanje: Veoma bitan uzrok predstavljaju i neadekvatni procesi socijalizacije, a posebno proces vaspitanja, odnosno vaspitna zaputenost.

Vaspitanje - podrazumeva pravilan duevani i intelektualni razvoj dece i

vaspitanja mladih. To je proces prenoenja kulturnih obrazaca na pojedinca i grupe u razvoju u postupku socijalizacije linosti. Tokom vaspitanja linost prevladava egoistine, egocentrine i devijantne sklonosti. Devijantnost u ponaanju mladih moe biti posledica i represivnog apstinentnog naina vaspitanja.
Prestrogo vaspitanje stvara invalidnu teko prilagodljivu, nesigurnu i depresivnu linost, dok je linost u odsustvu vaspitanja agresivna, liena oseanja o tome ta je drutveno doputeno, a ta nije. Svaki oblik krize porodinih odnosa odraava se na emocionalni razvoj deteta. Na pravilan razvoj mlade linosti neposredno se odraavaju i problemi odsustva vaspitnih sadraja u kolskim programima, kao i uticaj asocijalne sredine u kojoj se maloletnici preteno kreu.

Vaspitna zaputenost
ogleda se u odsustvu duevnog, intelektualnog i moralnog razvoja linost. Pod tim pojmom oznaava se devijantno ponaanje mladih. Ovaj se faktor se posredno ili u sticaju javlja kao posledica delovanja porodinih inilaca, kole i ivotne sredine. Stanje vaspitne zaputenosti kod delikventne populacije, reava se resocijalizacijom, prevaspitanjem u penolokom procesu, primene vaspitnih mera izreenih u krivinom postupku.
9