Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Društvena odgovornost u farmaciji (prvi deo)

Društvena odgovornost u farmaciji (prvi deo)

Ratings: (0)|Views: 153|Likes:
Published by Igor Lazarević
U savremenom svetu promena, društvena odgovornost ne predstavlja više mogućnost izbora, nego jasno definisanu poslovnu potrebu. Društvena odgovornost nije samo koncept, to je način razmišljanja utkan u filozofiju poslovanja savremenih organizacija. Zbog veoma osetljive prirode zdravlja, farmaceutska industrija predstavlja oblast sa veoma velikim očekivanjima i jedan od najboljih primera primene filozofije društvene odgovornosti. Ova važna tema biće obrađena u dva dela. U prvom delu, biće reči o osnovama društvene odgovornosti, dok će u drugom delu biti reči o njenoj primeni u farmaceutskoj industriji.
U savremenom svetu promena, društvena odgovornost ne predstavlja više mogućnost izbora, nego jasno definisanu poslovnu potrebu. Društvena odgovornost nije samo koncept, to je način razmišljanja utkan u filozofiju poslovanja savremenih organizacija. Zbog veoma osetljive prirode zdravlja, farmaceutska industrija predstavlja oblast sa veoma velikim očekivanjima i jedan od najboljih primera primene filozofije društvene odgovornosti. Ova važna tema biće obrađena u dva dela. U prvom delu, biće reči o osnovama društvene odgovornosti, dok će u drugom delu biti reči o njenoj primeni u farmaceutskoj industriji.

More info:

Categories:Types, Research
Published by: Igor Lazarević on Sep 27, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/14/2013

pdf

text

original

 
MENADŽMENT U FARMACIJI
36
| BB-Informator |
221
POJAM DRUŠTVENEODGOVORNOSTI
Društvena odgovornost
(
Social Re-sponsibility
) predstavlja etički pristup pokojem svaki subjekt, bilo da je reč o po-jedincu ili organizaciji, ima moralnu oba-vezu da doprinosi razvoju društva. Dru-štvena odgovornost je bazirana na kon-ceptima etike (ponašanje u skladu sa nor-mama), moralnosti (razlikovanje do-brog i lošeg), altruizma (briga o drugimljudima) i filantropije (briga prema čo-večanstvu), i predstavlja način na kojisubjekti balansiraju između ostvarenjaličnih i društvenih interesa. Društvenaodgovornost se ogleda kroz doprinos sub-jekta zajednici kojoj pripada, ostvarenjuzajedničkih ciljeva, ponašanje u skladusa etičkim normama, brigu o drugim lju-dima, zaštitu životne sredine itd.
Korporativna društvena odgo-vornost - KDO
(
Corporate Social Respon-sibility – CSR
) predstavlja društvenu od-govornost u poslovanju. KDO se možedefinisati kao koncept i kao proces.KDO predstavlja
koncept
poslovanjapo kojem organizacija vodi računa kakoo sopstvenim (partikularnim), tako i odruštvenim (opštim) interesima, poštu-jući etičke i moralne norme poslovanja,tj. ispunjavajući ekonomska, pravna,etička i filantropska očekivanja ko-je društvo ima od njeKDO predstavlja
proces
tokomkojeg organizacija poštuje društve-ne interese preuzimajući odgovor-nost za ponašanje prema internom(organiazcija, vlasnici, rukovodstvoi zaposleni) i eksternom (kupci,dobavljači, investitori, država, lokal-na zajednica, stručna zajednica,omladina, priroda i životna sredinaitd.) okruženju, tj. prema internimi eksternim stejkholderimaKDO podrazumeva da su bazičniprincipi društvene odgovornostiugrađeni u filozofiju i model poslovanjasvake organizacije, što joj omogućava danjeno poslovanje dobije pravi smisao (pu-na efektivnost) i da na taj način u pot-punosti ostvari svoje potencijale (punaefikasnost). KDO je bazirana na prime-ni poslovne etike koja je bazirana na prin-cipima poverenja, poštovanja, otvoreno-sti, solidarnosti, transparentnosti, odgo-vornosti, požrtvovanosti, usredsređe-nosti i ambiciji.KDO se ogleda u ponašanju koje jeusmereno kako na
suzbijanje negativ-nih efekata,
kao što su loši međuljud-ski odnosi, erozija vrednosti, loš kvali-tet proizvoda i usluga, neodgovornoponašanje prema zajednici, zagađenje pri-rodne sredine itd, tako i na
pospešiva-nje pozitivnih efekata,
kao što su bri-ga o zaposlenima, profitabilnost, razvojkvalitetnih proizvoda i usluga, vršenjefilantropskih aktivnosti, zaštita živo-tne sredine itd.
MODELI KORPORATIVNEDRUŠTVENE ODGOVORNOSTI
KDO se najbolje može ilustrovati kroztzv. „model trostruke osnove“ (
Triple Bot-tom-Line – TBL 
), koji KDO definiše kaousmerenost organizacije ka tri dimenzi-je, koje se često sublimiraju kroz sintag-mu
3P
(
Profit, People, Planet 
), a koje obuh-vataju:
• Ekonomske performanse
(Econo-mic – Profit), koje se odnose na primar-ne interese zbog kojih organizacije po-stoje, a to su profitabilnost, efikasnost,
Društvenaodgovornostu farmaciji(I deo)
U savremenom svetu promena, društvena odgovornost ne predstavljaviše mogućnost izbora, nego jasno definisanu poslovnu potrebu. Dru-štvena odgovornost nije samo koncept, to je način razmišljanja utkan ufilozofiju poslovanja savremenih organizacija. Zbog veoma osetljive pri-rode zdravlja, farmaceutska industrija predstavlja oblast sa veoma veli-kim očekivanjima i jedan od najboljih primera primene filozofije društve-ne odgovornosti. Ova važna tema biće obrađena u dva dela. U prvom de-lu, biće reči o osnovama društvene odgovornosti, dok će u drugom delubiti reči o njenoj primeni u farmaceutskoj industriji.
Autor:
Igor Lazarević, Aventin Partners
Održivirazvoj
Ekonomske
performanse
Društvene
performanse
Ekološke
performanse
 
221
| BB-Informator |
37
MENADŽMENT U FARMACIJI
produktivnost, kvalitet, tržišno učešće,stopa rasta itd.
• Društvene performanse
(
Social – People 
), koje se odnose na brigu o zapo-slenima, posvećenost zajednici, filantrop-ske aktivnosti, društveno odgovorneinicijative itd.
• Ekološke performanse
(
Environ-ment – Planet 
), koje se odnose na zašti-tu životne sredine, ekološki odgovornoponašanje, brigu o eksternim efektimaposlovanja itd.U praksi, često se govori i o „mode-lu četvorostruke osnove“ (
Quadruple Bottom-Line – QBL 
), kod kojeg se defini-še i četvrta dimenzija, koja se često od-nosi ili na komponentu kulture (
Culcu-re 
) ili na komponentu humanosti (
Hu-man
). Takođe, često se govori i o „mode-lu multi-osnove“ (
Multiple Bottom-Line – MBL 
), kod kojeg se govori odimenzijama vlasnika (
Shareholders
),zaposlenih (
Employees
), države (
Go-vernment 
), zajednice (
Community
), ži-votne sredine (
Environment 
) itd. Još jedan od načina ilustrovanjaKDO koncepta predstavlja i modeltzv.
„KDO piramide“
(CSR Pyra-mid), koji KDO definiše kao način dase zadovolje 4 grupe interesa, tj. oče-kivanja:
Ekonomska očekivanja
(
Eco-nomic 
), koja se svode na imperativ„biti profitabilan“, koja su obavezu-juća, i koja se ogledaju kroz profitabil-nost, efikasnost, produktivnost, tržišnoučešće itd.
•Regulatorna očekivanja
(
Legal
),koja se svode na imperativ „poštuj pro-pise“, koja su obavezujuća i koja seogledaju kroz poštovanje domaćih i me-đunarodnih propisa i standarda.
Etička očekivanja
(
Ethical
), koja sesvode na imperativ „budi etičan“, koja supoželjna, i koja se ogledaju kroz vršenjeonih aktivnosti koje su etičke i pravedne.
•Filantropska očekivanja
(
Phi-lanthropic 
), koja se svode na imperativ„budi dobar građanin“, koja su poželjna,i koja se ogledaju u brizi za društvo, bri-zi za životnu sredinu itd.Mera u kojoj se organizacija pridrža-va KDO najbolje se može ilustrovati krozkoncept
„KDO spektra“
(
CSR Spec-trum
), koji polazi od pretpostavke da seponašanje organizacije može nalaziti iz-među dve krajnosti: (1) potpuna posve-ćenost
maksimizaciji profita
i (2) pot-puna posvećenost
filantropskim aktiv-nostima.
U praksi, najveći broj organi-zacija se nalazi između ove dve krajno-sti, a razvojem koncepta KDO sve većibroj organizacija teži da se pomeri kadesnom kraju spektra, tj. ka posvećeno-sti filantropskim aktivnostima.Takođe, KDO spektar se može posma-trati i na nivou načina ponašanja orga-nizacije. U tom smislu, KDO spektar bimogao da obuhvati četiri nivoa ponaša-nja: (1)
neaktivno
ponašanje, koje seodlikuje nepreduzimanjem aktivnosti, (2)
reaktivno
ponašanje, koje se odlikuje re-sponzivnim ponašanjem, (3)
proaktivno
ponašanje, koje seodlikuje ponašanjem koje je usme-reno ka predviđanju budućnosti i(4)
interaktivno
ponašanje, ko-je je usmereno ka stvaranju bu-dućnosti.
ARGUMENTIZA I PROTIV KDO
Primena KDO koncepta u poslo-vanju ima mnoge pozitivne i ne-gativne reperkusije. Ipak, i poredznačajnih nedostataka, sve većibroj organizacija, naročito u obla-
Ekonomska očekivanja
(biti profitabilan)
Regulatorna očekivanja
(poštovati propise)
Etička očekivanja
(biti moralan)
Filantropskaočekivanja
(biti dobar građanin)
Maksimizacijaprofita
kao jedini ciljDominacija
filantropskih
aktivnosti
Činiti samoono što jeneophodno,uz traženjerupa u zakonuPoštovatizakon i težitimaksimizacijiprofitaArtikulisanjedruštvenihciljevaBiti lider na tržištu upogledu društveneodgovornostiBoriti se protivinicijativa zadruštveno odgovornoponašanjeRaditi više negošto se očekuje,angažovati se ufilantropskimaktivnostimaIntegrisatidruštvene iposlovne ciljeve
NEAKTIVNO
ponašanje
REAKTIVNOponašanjePROAKTIVNOponašanjeINTERAKTIVNOponašanje
 
sti farmacije, teži da se ponaša društve-no odgovorno. Prema Filipu Kotleru i Ne-nsi Li, primenom koncepta KDO organi-zacije mogu postati:• Organizacije koje dobro izgledaju(
Looks Good 
), koje imaju dobar imidž i re-putaciju i jak uticajOrganizacije koje se dobro osećaju(
Feels Good 
), koje najbolje motivišu zapo-slene i ostale partnere•Organizacije koje dobro posluju(
Does Good 
), koje imaju visoko tržišnoučešće, niske troškove i visoku stopu ra-sta• Organizacije koje duže traju (
Last Longer 
), koje imaju najstabilnije kupce,dobavljače i finansijerePrimena koncepta KDO ima niz
prednosti
, koji se uglavnom svode narast poslovne reputacije i viši nivo satis-fakcije svih stejkholdera. Reč je o slede-ćim prednostima: visoka integracija or-ganizacije u društvo, razvoj dobrih od-nosa sa zajednicom, unapređenje poslo-vne reputacije, bolje satisfakcija potro-šača, rast zadovoljstva zaposlenih, boljipristup izvorima finansiranja, bolji pri-stup resursima, bolje diferenciranje u od-nosu na konkurenciju, stvaranje konku-rentskih prednosti baziranih na neopi-pljivim atributima i inače uspostavlja-nje održivog razvoja.Pored prednosti, primena konceptaKDO ima i svoje
nedostatke
, koji seuglavnom svode na sukobljenost eko-nomskih i društvenih interesa, što rezul-tira u usporavanju rasta i smanjenoj pro-fitabilnosti. Reč je o sledećim nedosta-cima: česta sukobljenost interesa maksi-mizacije profita i filantropskog delova-nja, rast troškova, pad profitabilnosti, na-rušavanje primarnih ciljeva, udaljavanjeod osnovne delatnosti, problemi u me-renju efekata društveno korisnih aktiv-nosti, eskalacija KDO troškova itd.
TRENDOVI U RAZVOJU KDO
Ukoliko se posmatra na širem sociolo-škom nivou, može se reći da konceptKDO predstavlja rezultat razvoja ekono-mije bazirane na odgovornosti (
Respon-sibility Based Economy
), tj. društva soci-jalne pravde (
Social Justice 
), što predstav-lja trend u razvoju društveno-ekonom-skih sistema u poslednjih 30 godina. Ia-ko je koncept KDO postao opšteprihva-ćen model poslovanja, njegova primenaje i dalje obeležena brojnim
izazovima
– ekonomskim (raspodela bogatstva imoći, nezaposlenost, inflacija, obrazova-nje itd), ekološkim (klimatske promene,zagađenje životne sredine, neracionalnaupotreba resursa itd), političkim (pošto-vanje ljudskih prava, transparentnost,borba protiv korupcije, ekonomske inte-gracije itd), infrastrukturnim (problemiu snabdevanju vodom, urbanizacija, re-gionalni razvoj, razvoj transporta itd) izdravstvenim (dostupnost novih lekovai novih metoda lečenja, razvoj zdravstve-ne infrastrukture, borba protiv bolestikao što su AIDS, malarija itd).Prema Filipu Kotleru i Nensi Li,osnovni
trendovi
budućeg razvoja KDOsu sledeći: rast obima davanja, rast sve-sti kupaca, rast izveštavanja, rast tran-sparentnosti, dalji pritisak interesnih gru-pa, unapređenje sistema društvenogdogovaranja, kao i pomeranje fokusa saobligacija (raditi dobro da bi se dobro iz-gledalo) na strategiju (raditi ispravno dabi se dobro radilo).
STANDARDIZACIJAU OBLASTI KDO
Osnovni standard u oblasti KDO odno-si se na
seriju standarda ISO 26000
.Ovo je međunarodni standard koji dajeuputstva i smernice u vezi sa društve-nom odgovornošću. Osnovni cilj ovogstandarda je da pomogne organizacija-ma da deluju na društveno odgovoran na-čin. ISO 26000 je baziran na tri grupeprincipa: (1) opšti principi, koji predstav-ljaju osnov za izradu suštinskih i poseb-nih principa, (2) suštinski principi, kojisadrže sedam najvažnijih aspekata dru-štvene odgovornosti, i (3) operativni prin-cipi, koji utiču na ponašanje organizaci-je.Pored ovog standarda, veoma velikuupotrebu u praksi (preko 80% u razvije-nim zemljama) ima i
serija standardaISO 14000,
koji se odnosi na zaštitu ži-votne sredine. ISO 14000 je upravljačkialat koji omogućava organizacijama bi-lo koje veličine da: (1) identifikuju i kon-trolišu svoj uticaj na životnu sredinu, (2)poboljšaju svoj odnos prema životnoj sre-dini i (3) uspostave takav sistem adekvat-nog upravljanja zaštitom životne sredi-ne.Takođe, u upotrebi je i
standardSA8000,
razvijen od strane Međunarod-nog udruženja za društveno računo-vodstvo (SAI). Ovaj standard se odnosina razvoj, održavanje i primenu društve-no prihvatljivih praksi na radnom mestu.Sadrži sledeće elemente i smernice: za-pošljavanje dece, prinudni rad, zdravljei bezbednost, sloboda udruživanja i pra-vo na kolektivno pregovaranje, diskrimi-nacija, disciplinske prakse, radno vremei načini plaćanja. U vezi sa radom, u upo-trebi je i
serija standarda OHSAS18000,
koja se odnosi na upravljanje za-štitom zdravlja zaposlenih i bezbedno-šću na radu. Ova serija obuhvata neko-liko standarda, od kojih je najvažniji OH-SAS 18001:2007, koji obuhvata zahteveza implementaciju sistema.Pored navedenih standarda, stan-dardizovanje KDO se vrši i na nivou spe-cijalizovanih standarda za razne oblastirazvijenih od strane Ujedinjenih nacija(UN), Međunarodnog udruženja za rad(ILO), Međunarodnog tela za računovod-stvene standarde (IASB) i drugih insti-tucija.
MERENJE I IZVEŠTAVANJEU OBLASTI KDO
 Jedan od osnovnih problema u primenikoncepta KDO je merenje i izveštavanje,iz dva razloga: (a) prvo, zato što ne po-
38
| BB-Informator |
221
MENADŽMENT U FARMACIJI
Visoka
Last Longer
Niska
Does GoodFeels GoodLooks Good
    V    i   s   o    k   a    N    i   s    k   a
Društvena odgovornost
    M   a    k   s    i   m    i   z   a   c    i    j   a   p   r   o    fi   t   a

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->