Pravilnik o nastavnom programu za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Pravilnik je objavljen u "Slubenom glasniku RS - Prosvetni glasnik", br. 5/2008, 3/2011 i 1/2013.
lan 1. Ovim pravilnikom utvruje se nastavni program za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja. lan 2. Nastavni program za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo. lan 3. Nastavni program za esti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poev od kolske 2008/2009. godine. lan 4. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

MUZIKA KULTURA (1 as nedeljno, 36 asova godinje)

1

Cilj i zadaci Cilj: - razvijanje interesovanja za muziku kulturu; - razvijanje muzikalnosti i kreativnosti; - negovanje smisla za zajedniko muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa uenicima; - upoznavanje muzike tradicije i kulture svoga i drugih naroda. Zadaci: - negovanje sposobnosti izvoenja muzike (pevanje/sviranje); - sticanje navike sluanja muzike, podsticanje doivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike; - podsticanje kreativnosti u svim muzikim aktivnostima (izvoenje, sluanje, istraivanje i stvaranje muzike); - upoznavanje osnova muzike pismenosti i izraajnih sredstava muzike umetnosti; - pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost kole; - upoznavanje zanimanja muzike struke. Operativni zadaci Uenici treba da: - pevaju po sluhu i iz notnog teksta pesme naih i drugih naroda (narodne, umetnike, deje, starogradske); - upoznaju osnovne pojmove iz muzike pismenosti; - upoznaju muzike dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru; - razvijaju stvaralake sposobnosti. SADRAJI PROGRAMA Izvoenje muzike Pevanje, sviranje i osnove muzike pismenosti Obraditi i pevati narodne, deje, umetnike pesme, kanone i pesme naih i stranih kompozitora. Na dejim ritmikim i melodijskim instrumentima izvoditi pesme odgovarajue teine (obnavljanje cele note, polovine, etvrtine, osmine, esnaestine u grupi i odgovarajuih pauza; obrada osminske triole i sinkope). Kroz obradu pesama upoznati F-dur, D-dur i d-moll lestvicu. Sluanje muzike Sluati vokalne, vokalno-instrumentalne i instrumentalne kompozicije naih i stranih kompozitora. Posebnu panju obratiti na solo i horsku pesmu uz osnovne informacije o delu i kompozitoru. Uenike osposobiti da prepoznaju i upoznaju zvuk instrumenta u primerima koje sluaju, predstavljati im izgled i mogunosti instrumenta.
2

Stvaranje muzike Podsticanje muzike kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima. Improvizovanje dijaloga na instrumentima Orfovog instrumentarija. Stvaranje dejih pesama. ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA Izvoenje muzike Pesma koju uenik ui po sluhu ili iz notnog teksta ima najvie udela u razvoju njegovog sluha i muzikih sposobnosti uopte. Pevanjem pesama uenik stie nova saznanja i razvija muziki ukus. Kroz izvoenje muzike uenik treba da savlada pojmove iz osnova muzike pismenosti. Nastava ima zadatak da kod uenika razvija ljubav prema muzikoj umetnosti i smisao za lepo, da pomogne u svestranom razvoju linosti uenika, da uenika oplemeni i da mu ulepa ivot. Pri izboru pesama nastavnik treba da poe od psihofizikog razvoja uenika, od njima bliskih sadraja, irei pri tom njihova interesovanja i obogaujui dotadanja znanja novim sadrajima. Potrebno je, takoe, da oceni glasovne mogunosti razreda pre odabira pesama za pevanje. Detaljnom analizom potrebno je obraditi tekst i utvrditi o emu pesma govori, kao i u kojoj je lestvici napisana. Za upoznavanje narodne pesme vano je razumeti njeno etniko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obiajima ili svakodnevnom ivotu. Jedna od karakteristika narodnih pesama je i zavretak koji odudara od onoga to je uenik saznao kroz osnove muzike pismenosti - zavretak na drugom stupnju. Na ovu karakteristiku treba skrenuti panju, a ona e ujedno biti i orijentir za prepoznavanje narodne pesme. Nastavnik bira od predloenih pesama, ali mora voditi rauna da u njegovom radu budu zastupljene umetnike, narodne, prigodne pesme savremenih dejih kompozitora, kao i kompozicije sa festivala dejeg muzikog stvaralatva koje su stvarala deca. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoe, moe nauiti uenike da pevaju i poneku pesmu koja se ne nalazi meu predloenim kompozicijama ako to odgovara cilju i zadacima predmeta i ako odgovara kriterijumu vaspitne i umetnike vrednosti. Posebnu panju treba posvetiti izraajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji. Sviranje U svakom odeljenju postoji jedan broj uenika koji ima vee ili manje potekoe u pevanju. Takvim uenicima treba dati mogunost afirmacije kroz sviranje na dejim muzikim instrumentima da bi uestvovali u grupnom muziciranju. U radu koristiti ritmike i melodijske instrumente. Poto su uenici opismenjeni, sviranje na melodijskim instrumentima bie olakano jer se mogu koristiti notni primeri pojedinih pesama koje su solmizaciono obraene. Potrebno je razvijati deje predispozicije za muziko oblikovanje i omoguiti im da doive radost sviranja, ime se bogati linost u osetljivom periodu emocionalnog
3

sazrevanja. Sluanje muzike Sluanje muzike je aktivni psihiki proces koji obuhvata emocionalno doivljavanje i misaonu aktivnost. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa sluanju muzike je od presudne vanosti za estetski odnos prema muzici, za tumaenje muzikog dela i njegov doivljaj. Kompozicije koje se sluaju moraju svojim trajanjem, sadrajem i muzikim izrazom da odgovaraju mogunostima percepcije uenika i organizacije asa. One treba da budu kratke, a ravnopravno treba da budu zastupljene vokalne, instrumentalne i vokalno-instrumentalne. Kod sluanja dejih pesama potrebno je da uenici: uoavaju i objanjavaju tekst, razumeju funkciju instrumentalne pratnje i naina na koji muzika doarava tekst. Pre sluanja treba obnoviti znanja iz oblasti muzikih izraajnih sredstava koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati utvrene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obrauje. Analizu sluanog primera treba raditi kroz dijalog sa uenicima podstiui slobodno izraavanje. Linost stvaraoca se predstavlja najuoptenije, sa osnovnim hronolokim podacima, s merom odabranim anegdotama i uz nastojanje da se uenikova znanja iz razliitih oblasti poveu i stave u funkciju razumevanja sluanog dela. U izboru instrumentalnih kompozicija treba koristiti primere najpopularnijih dela, onih koja e svojom upeatljivou privui panju i lako biti prihvaena. Elementi muzikog oblika ne smeju se obraivati na formalistiki nain. Objanjenja u vezi sa formom dela moraju biti u funkciji olakavanja praenja muzikog toka. Muziko stvaralatvo Deje muziko stvaralatvo predstavlja vii stepen aktiviranja muzikih sposobnosti, koje se stiu u svim muzikim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i obrazovnu vrednost: podstie muziku fantaziju, oblikuje stvaralako miljenje, produbljuje interesovanja i doprinosi trajnijem usvajanju i pamenju muzikih reproduktivnih i stvaralakih aktivnosti i znanja. Stvaralatvo moe biti zastupljeno kroz: - muzika pitanja i odgovore; - komponovanje melodije na zadati tekst; - sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva; - improvizacija pokreta na odreenu muziku. Ove aktivnosti treba vrednovati prema stvaralakom angaovanju uenika, a ne prema kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzike improvizacije pedagoki opravdane. Praenje i vrednovanje uenika Da bi se ostvario proces praenja napredovanja i stepena postignua uenika u
4

nastavi muzike kulture, neophodno je da nastavnik prethodno upozna i identifikuje muzike sposobnosti svakog uenika. Ocenjivanje uenika u nastavi mora se sprovoditi organizovano. Ono treba da obuhvati i prati poseban razvoj svakog uenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje, stav, umenost, kreativnost i slino. Nastavnik treba da prati razvoj linosti u celini i da objektivno procenjuje koliko je uenik savladao programske zahteve. Smisao ocenjivanja u nastavi muzike kulture ne treba da bude iskljuivo vezan za ocenu muzikih sposobnosti, mada njih treba istai, ve i u funkciji nagrade za zalaganje, interesovanje, ljubav prema muzici. Ocenu treba koristiti kao sredstvo motivacije: ona treba da uenike motivie na muzike aktivnosti i na bavljenje muzikom u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama. Domai pismeni zadaci ili pisani tekstovi, kontrolni zadaci i slino ne zadaju se za ovaj predmet ni u jednom razredu. Celokupno nastavno gradivo ostvaruje se samo u koli. PREPORUENE KOMPOZICIJE ZA PEVANjE U ESTOM RAZREDU Himne Dravna himna Himna svetom Savi Himna kole Narodne pesme Izbor narodnih pesama iz razliitih krajeva Srbije Pesma iz Japana - uti, uti bambusov list Narodna iz Indonezije - Koija Pesme drugih naroda Deje pesme Z. Vauda - Brimir i Brimirka Z. Vauda - Leptirova uspavanka S. Mokranjac - Povela je Jela S. Mokranjac - Oj, za gorom V. A. Mocart - enja za proleem K. Babi - Konjski rep J. S. Bah - Zima J. S. Bah - Ah, to volim . B. Pergolezi - Gde je onaj cvetak uti D. Kabalevski - Spokojno spavaj Pesme iji su stvaraoci deca Nagraene kompozicije sa dejeg konkursa. PREPORUENE KOMPOZICIJE ZA SLUANjE U ESTOM RAZREDU
5

Himne Dravna himna Himna svetom Savi Himna kole Narodne pesme i igre Izbor pesama iz razliitih krajeva Srbije Domai kompozitori S. Mokranjac - Peta rukovet S. Mokranjac - Osma rukovet J. Marinkovi - Ote na S. Biniki - Mar na Drinu M. Milojevi - Muha i komarac M. Tajevi - Sedam balkanskih igara (izbor) K. Babi - Gimnastika za dva cvancika D. Radi - Gungulice (izbor) R. Petrovi - Svatovske aljivke Izbor iz dostupnih instrumentalnih dela savremenih kompozitora Strani kompozitori J. S. Bah - Druga svita za flautu i orkestar, poslednji stav, Badinera Vivaldi - koncerti iz ciklusa Godinja doba - Zima Tartini - avolji triler, sonata za violinu i klavir, prvi stav V. A. Mocart - duet Papagena i Papagene iz opere arobna frula Betoven - Prvi stav Pete simfonije F. ubert - Divlja ruica F. Mendelson - Violinski koncert, prvi stav J. Brams - Maarske igre (izbor) P. I. ajkovski - odlomci iz baleta Uspavana lepotica A. Borodin - Polovecke igre iz opere Knez Igor E. Grig - Prva svita iz muzike za dramu Per Gint, Jutro (prvi stav) i U dvoru planinskog kralja (etvrti stav) N. Rimski-Korsakov - odlomci iz svite eherezada Izbor iz dostupnih dela kompozitora XX veka

DODATNI RAD HOR I ORKESTAR Svaka osnovna kola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlaih razreda i hor starijih razreda. U svakoj koli u kojoj postoje uslovi treba da se osnuje kolski orkestar. asovi hora i orkestra se izvode kontinuirano od poetka do kraja
6

kolske godine. asovi hora i orkestra kao redovna nastava ulaze u fond asova nastavnika muzike kulture: hor niih razreda, 111 asova godinje. hor viih razreda, 136 asova godinje. asovi rada sa horom i orkestrom (koji su identini sa trajanjem kolskog asa - 45 minuta) unose se u raspored kole i deo su radne obaveze uenika koje odabere nastavnik. Uenici koji ve pohaaju muziku kolu ne ukljuuju se u hor ili orkestar. Hor Repertoar kolskih horova obuhvata odgovarajua dela domaih i stranih autora raznih epoha. U toku kolske godine potrebno je sa horom izvesti najmanje deset kompozicija. Orkestar kolskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.) ili meovitog sastava prema raspoloivim instrumentima. Repertoar kolskog orkestra ine dela domaih i stranih kompozitora raznih epoha, u originalnom obliku ili prilagoena za postojei kolski sastav. U toku godine orkestar treba da izvede najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom. Ako postoji orkestar u koli, fond asova je kao i za hor viih razreda, tj. 136 asova godinje. U svim kolama u kojima rade nastavnik ili nastavnici koji vladaju nekim instrumentima organizuje se dodatna nastava za darovite i zainteresovane uenika u sviranju na pojedinim instrumentima. Zadaci instrumentalne nastave su: - da kod uenika razvija muzike sposobnosti i elju za aktivnim muziciranjem i sudelovanjem u kolskim ansamblima; - da uporedo sa instrumentalnom nastavom uenicima daje i potrebna teorijska znanja; - da i ovom nastavom podstie kod uenika njihove kreativne sposobnosti i smisao za kolektivno muziciranje. Nastava se odvija u grupi do etiri uenika, odnosno od pet do devet uenika kada se radi o blok flautama, tamburama, mandolinama ili Orfovom instrumentarijumu. Zavisno od mogunosti i interesovanja uenika, u dodatnoj nastavi se formiraju mali muziki sastavi. Programom i sadrajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajue udbenike, prirunike i zbirke za pojedine instrumente, kao i dela (u originalnom obliku ili prilagoena sastavima uenika dotine kole) domaih i stranih kompozitora iz raznih epoha, dostupna izvoakim mogunostima uenika. Uenici prikazuju svoja individualna i grupna dostignua iz dodatne muzike
7

nastave na kolskim i drugim priredbama i takmienjima. Za dodatnu nastavu se odreuje 1 as nedeljno. Dodatna nastava je deo radne obaveze nastavnika i izabranih uenika. Uenici koji pohaaju muziku kolu ne ukljuuju se u dodatnu nastavu. Slobodne aktivnosti U svakoj osnovnoj koli ima muziki obdarene dece, ije se interesovanje i ljubav za muziku ne mogu zadovoljiti samo onim to im prua nastava u razredu. Za takvu decu koja ne pohaaju muziku ili baletsku kolu moe se organizovati dodatna nastava i tako se mogu ukljuiti u razne grupe ili kolski orkestar. Mogu se osnovati grupe pevaa vokalnih solista i solista instrumentalista sa kojima se uvebavaju solo pesme, mali komadi, dueti, terceti, kvarteti, mali kamerni instrumentalni sastavi, sekcija ljubitelja sluanja muzike - koji e sluati razna muzika izvoenja u koli ili van nje (koncerte, radio i televizijske emisije, muzike filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja sluanja muzike mogue je organizovati sekciju mladih kompozitora sa kojima se radi individualno na razvoju muzike kreativnosti. Mogue je, takoe, osnovati sekciju mladih etnomuzikologa koji e prikupljati malo poznate ili gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj ive. Broj i vrsta muzikih sekcija koje je mogue osnovati u osnovnoj koli u odnosu na sposobnosti i interesovanja uenika odreeni su samo afinitetom nastavnika i njegovim entuzijazmom. Za slobodne aktivnosti se odreuje 1 as nedeljno. Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele kolske godine. NAIN OSTVARIVANjA PROGRAMA U programu muzike kulture istaknuto mesto ima sluanje muzikih dela i aktivno muziciranje (pevanje i sviranje). Osnove muzike pismenosti i muziko-teorijski pojmovi u ovakvom pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzikog dela. Osnovni princip u ostvarivanju cilja i zadataka treba da bude aktivno uee uenika na asu. Pri tome na jednom asu treba obuhvatiti razliita podruja predviena za taj razred i kombinovati razne metode u nastavi. as posveen samo jednom podruju i izvoen samo jednom metodom ne moe biti ni koristan ni zanimljiv za uenike, to vodi ka osiromaivanju sadraja i smisla predmeta. Nastava muzike kulture ostvaruje se kroz: - pevanje, sviranje i sticanje osnova muzike pismenosti; - sluanje muzike; - deje muziko stvaralatvo. Grupnim i pojedinanim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje uenika da aktivno uestvuju u muzikom ivotu svoje sredine. Preporuke za ostvarivanje programa u estom razredu Sluanje muzike - Usmeravanje panje uenika na analitiko sluanje muzike stimulisanjem
8

aktivnog praenja primera. - Razlikovanje zvunih boja muzikih instrumenata, upoznavanje njihovih karakteristika (osnovne grupe, graa, tehniko-izvoake mogunosti). - Podsticanje razliitih vidova izraavanja uenika u vezi sa sluanjem muzike i muzikim doivljajem. Ovo se ne sme svoditi na pasivizaciju uloge nastavnika i pomeranje akcenata sa aktivnog sluanja na druge aktivnosti, obino likovne ili literarne, za koje nastavnik nema pravu kompetenciju tumaenja i ocenjivanja. - Upoznavanje muzikih dela, stvaralaca i izvoaa. Osnove muzike pismenosti - snizilica, razreilica, obnavljanje povisilice; - upoznavanje klavijature; - obnavljanje prostih parnih i neparnih taktova sa etvrtinskom i osminskom jedinicom brojanja (utvrivanje odnosa naglaenih i nenaglaenih delova takta, objanjenje taktiranja i dirigovanja); - upoznavanje ala breve takta (polovina kao jedinica brojanja); - obnavljanje znakova repeticije, uenje oznaka prima i sekunda volta; - upoznavanje korone; - obnavljanje oznaka za dinamiku (p, mp, f, mf, crescendo, decrescendo) i tempo (adagio, andante, moderato, allegro), uenje novih: pp i ff, vivo, presto. Objanjenje znaenja termina molto, poco, meno, kao i oznake karaktera cantabile; - objanjenje znaenja lukova: luk trajanja i luk legata, oznaka za stakato i glisando; - ponavljanje starih i obrada novih lestvica F-dur, D-dur i d-moll obnavljanje znaenja termina stupanj, stepen i polustepen, upoznavanje akorda na prvom stupnju (poreenje mola i dura, objanjenje tonaliteta). Pevanje pesama po sluhu i iz notnog teksta - neophodni su redovno ukazivanje na znaaj pravilne higijene glasa, stalna briga o poloaju tela pri pevanju, vebe za pevako disanje, vebe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence; - uenje pesme poinje uvoenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaenje literarnog teksta sa naglaavanjem vaspitnih elemenata; - kod uenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni vid pesme (u tempu, sa dinamikom), zatim radi jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniko uoavanje ponavljanja i kontrasta); - kod uenja pesama iz notnog teksta prvo se radi analiza zapisa pesme (uoavaju se: klju, predznaci, takt uz probu taktiranja, dinamike i artikulacione oznake, duine i imena tonova), zatim se notni tekst iitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se veba raspevavanja i prelazi na pevanje dok nastavnik svira melodiju; - osmiljavanje poetne intonacije pesme najbolje je dati kroz instrumentalni uvod; - pesma se ui po delovima i frazama uz instrumentalnu pratnju koja se u poetku svodi na melodiju (aranmane dodati tek poto je pesma nauena); - tee ritmike figure i melodijski skokovi se obrauju kroz ponavljanja;
9

- tokom uenja neprekidno se insistira na izraajnom i doivljenom pevanju. Sviranje - Ponavljanje kraeg zadatog melodijskog motiva. - Uvoenje veeg broja raznovrsnih instrumenata Orfovog instrumentarijuma. - Sviranje na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima. Muziko stvaralatvo - Ritmikim i zvunim efektima kreirati pratnje za pesme, stihove, koristei pri tom razliite izvore zvuka. - Kreiranje pokreta uz muziku koju uenici pevaju ili sluaju. - Smiljanje muzikih pitanja i odgovora, ritmika dopunjalka, melodijska dopunjalka sa potpisanim tekstom, sastavljanje melodije od ponuenih dvotaktnih motiva. - Improvizacija melodije na zadati tekst. - Improvizacija dijaloga na melodijskim instrumentima Orfovog instrumentarijuma. Didaktiko-metodika uputstva Preporueni sadraji ovog nastavnog predmeta uenicima treba da prue znanja i informacije kako bi razumeli, pratili, razlikovali, doivljavali i to bolje procenjivali muzike vrednosti. Za uspenu realizaciju nastave muzike kulture neophodno je ostvariti osnovni preduslov: kabinet sa nastavnim i oiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve uenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureaj za sluanje muzike, a poeljni su i kompjuter, ureaj za emitovanje DVD sa prateom opremom. Oigledna sredstva ukljuuju: slike pojedinanih instrumenata, gudakog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaih kompozitora i izvoaa, kvalitetne snimke primera. Sadraji muzike kulture treba da prue uenicima dovoljno znanja i obavetenosti koja e im omoguiti da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okruuje u svakodnevnom ivotu od onih sadraja koje ne razvijaju njihov ukus i ne doprinose njihovom estetskom vaspitanju. Usvajanje znanja uenika zavisi od organizacije asa, koji mora biti dobro planiran, osmiljen i zanimljiv. Uenik treba da bude aktivan na asu, a as muzike kulture treba da bude doivljaj za uenike. Raznim oblicima rada, tehnikama i oiglednim sredstvima uenicima se prenose znanja i kombinuju razne metode u nastavi. Nastavnik je ravnopravni uesnik u svim aktivnostima. Domae pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom razredu. Nastavu treba uvek povezivati sa drugim predmetima, muzikim ivotom drutvene sredine i uestvovati na takmienjima i muzikim priredbama.

10