• Embed Doc
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
 
Гоничи стада
*
илиФилозофија губара
 Има најмљених убица истине ипросвећености. Ма колико се ониприкривали и увијали, ипак се познају”Артур ШопенхауерТужно је и горко сазнање, да пет хиљада година, колико је, верује се, протекло одпојаве прве писане књиге, није било довољно човеку да постане слободан. Човек који се, кажу, рађа као слободна личност, данас на уласку у XXI. век, нијеодмакао даље од поимања Слободе. Што су се видици човекови више ширили, знања постајалавећа, велика, страшна жудња за Слободом јача, то су финије и непробојније постајале мреже, којечовека деле од Слободе.Као да је невидљива нека сила настојала, да Слобода остане само предмет вечнежудње, царство опсене, сна и смрти. Ни једном божанству у времену и простору није принето ролико добровољних и узалудних жртава, колико је човек принео Слободи, а да јој се ни за педаљније приближио више од свога претка.Да ли је амбивалентност људске природе, човеков истовремени нагон за животом исмрћу, уистину једини кривац што је човек до данас, остао само сневач своје Слободе, или је,просто, човекова судбина да тајну путева који до ње воде, никада не сазна?То питање се некако природно надовезује на прастара питања, као што су: Ко смоми? Одакле и због чега долазимо? , Куда и зашто одлазимо
 
(нестајемо)? и какав је, ако га уопштеима смисао појаве, коју једном речју називамо живот?Хоће ли одговор, или одговори, на та питања коначно довести човека до Слободе,или ће то бити изчезнуће човека који јесте, његова дефинитивна смрт и његово изједначење сБогом, човековим најскривенијим и најтрагичнијим сном?Освајање Слободе, можда је једина истинска могућност смртног човека да баремдође до сазнања о својим стварним могућностима. За сада таквих искустава немамо и једино штонам остаје, јесте, да се уз помоћ Истине боримо за своју Слободу, да се надамо, сањамо и -умиремо.
Ad diem dictum!
Смртоносне мреже, у којима од искони ухваћене и одвојене таворе две жудње:човек и Слобода, исплетене су и још се плету, уз помоћ свима знаних, самоизабраних исамопроглашених „представника Криста Краља, на земљи”....и њихових лажних противника,синова бога Мамона и црвених синова Еребових, мрачних апостола „социјалне правде” и„једнакости међу људима” у свету неједнаких способности..Дешава се нешто поптуно супротно ономе што се могло очекивати и о чему, чак нинајвећи оптимисти међу робовласницма, нису могли ни сањати.
*
Тема ове књиге је културна и општа историја, али књига нема претензија да буде ни културна ниопшта историја. То је просто подсетник за заборавне. Ово је првобитна верзија прве свеске књиге ГОНИЧИ СТАДА,или Филозофија Губара. Текст који је објављен у часопису БРАНИЧЕВО број 3-4. од 1990. године, био је нештоизмењен, јер ова првобитна верзија, у то време, разумљиво није могла бити прихваћена и објављена.Друга свеска објављена у Браничеву (бр. 5-6 1991) је изазвала сукоб у редакцији и писмену оставку једног од уредника, а онда су уследили притисци, претње и уцене и коначно распуштање редакције часописа.1
 
Цезаризам наиме, не само да није упокојен, него се, захваљујући вековнојдремљивости гигантског људског стада, као што и приличи вампиру,
 
тако камуфлирао
 
и заоденуоу рухо такозване парламентарне демократије и људских права, да му читаве групације народа, текослобођене бича класичних црвених Цезара, изгубивши потпуно орјентцију, буквално скачу не унаручје, него у разјапљене раље. Човечанство је детињство и младост проживело као скупина чопора, предвођених,додуше, али, попут сваке младости, дивљих и релативно слободних јединки.Појавом цркве, а нарочито државе, чопори су укроћени и претворени у стада:предводнике су заменили гоничи, власништво је створило поседе и поседнике, робове и робовласнике и, Слобода је коначно и заувек протерана у царство идеја.
,,
Ave Cezar, morituri te salutant!
''
, одјекује планетом земљом, већ више оддвадесет векова, а стадо... дрема....Ниједан проналазак, нити откриће проналазача и мислилаца, тих најтрагичнијихизданака људског рода, од постанка човекова до данас, није успео да пробуди гигантско стадо изњеговог мрачног, хиљадама година дугог дремежа, као што ни судбина бројних оних несрећника,које лицемерно називамо жртвама времена, околности, случаја, односно трибунима, херојима ико зна како још, ничему није научила то стадо, које од памтивека зна само један обликизражавања радости и туге, задовољства, бола и негодовања, сагласности и протеста, чак исмртног страха, и један једини начин оглашавања: блејање!
АПОСТОЛИ КРИВОТВОРЕЊА
Ни једна идеја, мит или легенда, нису се дуже задржали у оптицају и животууопште, од оних међу њима, које су од почетка изгледале (и до данас остале) невероватне инеостварљиве, од мислећих људи најдокументованије оспораване.Што се злосрећни човек, у име здравог разума и истине грчевитије борио противчудеса, то су мајстори манипулације, првосвештеници жртвоприношења и њихови гоничибесловесног стада (што је, после постанка апсурног човека, највећи апсурд у историји света),брже стицалаи поверење и, зашто то не рећи, љубав тог слепог стада.Ваистину, није слеп онај који је слеп, него онај који не жели да види.Има у тој злехудој чињеници неког чудесног ината незнања, да пориче разум и, поинерцији оспорава не само сваку иновацију и промену, него и неумољиву, страшну реалносточигледног, да истраје и у дело спроведе колективну, макар и самоуништавајућу вољу и моћелементарне непогоде, коју духовни жонглери, рођачки називају народним насама.Vox pόpuli, vox Dei!ме народу и којој хемисфери земљине кугле та маса припада, не игра некузначајнију улогу, јер принцип деловања масе, ретко када зависи од националне или верскеприпадности оних који ту масу чине.Због те једноставне чињенице, вешти манипулатори идејама и масом, увек су билии још дуго ће, на жалост, бити у предности, над онима који трагају за доказима и истином, јер суони који трагају за доказима и истином, стално у сукобу са маглом и духовима, којима сетакозвани борци за идеје окружују
 
чинећи, за крмељиве очи маса, невидљивим своје, али и доказесвојих неистомишљеника и оспораватеља.Њихово најмоћније оружје нису идеје саме по себи, него слепо оруђе: маса којомови, добровољни даваоци туђе крви, вешто манипулишу.
2
 
Веровање да масу занима истина, може бити опасно по живот.То најбоље знају они који нам то, на жалост, више не могу рећи, они који су таквосвоје уверење платили највишом ценом којом смртници могу платити слободу мишљења иопредељења - животом.Данас, додуше такве појединце не стрељају, нити вешају, а ни главе им не одсецају јавно, на тргу или неком другом јавном губилишту.Данас их изолују као губавце, приводе на такозване информативне разговоре, мученемаштином и глађу, мрцваре и понижавају, док их не натерају да „добровољно” пристану наживот недостојан човека, на слободу у ланцима, односно добровољно ропство, на немо, полаганоскончавање у тишини, или се сами убију.Бројне трагедије, које су често достизале, а понекад и премашивале размереприродних катастрофа, и које су масу вековима десетковале, због сукоба интереса и манипулатораидејама и људима, најуверљивији су сведоци, да, с обзиром на природу масе, да не поседујепамћење, ту масу никада до сада ничему нису научиле.Ствар је морала сваког појединца да ли ће, да се бори за сагледану истину, да јавноуказује на њу, или само неће чинити ништа да је сакрије од других.Они који се одлуче на доказивање истинских узрока вештачки изазваних људскихкатастрофа, морају
 
 рачунати с тим, да ће се морати сукобити са традиционално јаком и мрачномсолидарношћу наказа, лопова, пљачкаша и убица, лажних спаситеља и опаких манипулатора,неписменим и успаваним масама.На овом ступњу развоја друштва у свету, а код Срба још и у стању политичкедезорјентисаности, расрбљености и обезбожености најширих маса, борци за истину морају рачунати и стим да их у току хода по трњу, сваког тренутка могу дочекати метак правде скројенепо мери инквизитора и иних комесара смрти, вешала или лудница.Један од разлога што друкчији исход није могућ лежи у чињеници да истину каонепроменљиву категорију својатају сви, само дотле, док она остаје у границама начела ипрокламација, дакле, дотле док се не конкретизује. Чим се конкретизује она постаје шкодљива заинтересе властодржаца и њихових сатрапа и, као таква опасна и непожељна.Други разлог лежи у лажном или стварном уверењу судија и њихових жртава,проистеклом из прве филозофске тврдње-подвале софиста, да једна и универзална истина непостоји, из чега даље произилази да истина има онолико колико и људи, што ће рећи колико иинтереса и да сви подједнако имају право на своју истину.Та тврдња је својевремено послужила једном од најпознатијих прозелита раногсредњег века, оцу патристике Аурелијану Августину да, после напуштања манихејства и преласкау католичанство, афирмише и
 
промовише своју
 
„нову истину” о
Civitas Dei,
и њеном праву да сенародима намеће силомАвгустин је тиме католичкој цркви, дао моћно оружје, односно право да у борби за,,своју истину”, уместо универзалне истине, a priori наметне начело (обавезу) слепог веровањастада у пастире, познату Тертулијанову девизу Credo quia absurdum, а онда свој програм радасажме у аморално начело корисности: divide et impera.Теорија о више истина омогућила, Макијавелију да свој програм изложи подпаролом: „циљ оправдава средства”, што је постало застава Језуита под којом су, у име КристаКраља починили најстравичније злочине, католичко-германским расистима да промовишу својутеорију о племенитој плавој крви и супериорности нордијске и инфериорности словенске и свихдруги раса и коначно комунистима као основ да током двадесетог века, почине исто такоманијакалне злочине.То је за последицу имало кроћење и ментално сакаћење људи и физичко уништење(индустријско убијање људи, по узору на Хитлерово решавање јеврејског питања) неколикостотина милиона људских живота широм планете земље.
3
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...