Klasifikacija istraivanja

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Istraivanje
Sistematsko prikupljanje, analiza i interpretacija podataka, da bi se odgovorilo na odreeno pitanje ili reio zadati nauni problem

Istraivanje
Istraivanje u oblasti zdravlja obuhvata sve oblike biolokog, bihejvioralnog i/ili socijalnog istraivanja Istraivanje zdravstvenog sistema

Klasifikacija istraivanja
Prema nivou istraivanja: 1. Fundamentalna (bazina) usmerena ka poveanju opteg znanja 2. Strateka dovode znanje do onog momenta kada se ono moe neposredno primeniti 3. Primenjena daju odgovor na neko praktino pitanje i oekuje se da doe do primene rezultata 4. Razvojna usmerena ka usavravanju ve poznatih metoda ili ka primeni generalizovanog znanja na lokalne uslove

Klasifikacija istraivanja
Prema naunim oblastima: 1. Biomedicinska istraivanja 2. Klinika istraivanja 3. Javnozdravstvena istraivanja

Klasifikacija istraivanja
Prema primenjenom postupku: 1. In vitro 2. In vivo 3. In silico 4. In papyro

Klasifikacija istraivanja
Prema nainu prikupljanja podataka: 1. Kvantitativna prikupljanje brojanih podataka 2. Kvalitativna zasnovana na opisnim podacima 3. Javnozdravstvena istraivanja

Osnovi metodologije epidemiolokih istraivanja

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Epidemiologija
Grana medicine koja prouava rasprostranjenost poremeaja zdravlja u populaciji, kao i faktore koji dovode do, ili utiu na te poremeaje zdravlja. Bazina grana medicine, usko povezana sa svim drugim, kako javnozdravstvenim, tako i klinikim granama medicine.

Ciljevi epidemiologije
Identifikovanje etiologije poremeaja zdravlja i faktora rizika Utvrivanje uestalosti obolevanja u populaciji Prouavanje prirodnog toka i prognoze bolesti

Ciljevi epidemiologije
Evaluacija postojeih i novih preventivnih i terapijskih mera, kao i oblika pruanja zdravstvene zatite Pruanje osnova za izmenu regulative i donoenje odluka

Odnos prema klinikoj medicini

Predmet epidemiologije: populacija Predmet klinike medicine: bolesnik Primena epidemiolokih principa u klinikoj praksi = klinika epidemiologija

Klinika epidemiologija
Podrazumeva studije sprovedene od strane kliniara, na klinikim odeljenjima, sa bolesnicima kao predmetom studije Koriste se metode razvijene u epidemiologiji, koje se integriu u klinike grane medicine

Klinika epidemiologija
Cilj klinike epidemiologije je pomo pri odluivanju u vezi identifikovanog sluaja bolesti Centralna pitanja klinike epidemiologije su: Definicija normalnog i patolokog Pouzdanost dijagnostikih testova Prirodni tok i prognoza bolesti Efektivnost leenja Prevencija u klinikoj praksi

Epidemioloki metodi
Opservacioni metodi Deskriptivni (populacione i nepopulacione studije:vremenske serije, ekoloke studije, studije migranata, studije preseka, prikaz sluaja, klinike serije sluaja, studije preseka) Analitiki (anamnestike i kohortne studije)

Epidemioloki metodi
Eksperimentalni Randomizovani kliniki eksperiment Terenski eksperiment Eksperiment u zajednici

Deskriptivni metod

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Deskriptivne studije
Jednostavan opis zdravstvenog stanja zajednice, zasnovan na rutinski prikupljenim podacima ili podacima dobijenim u posebnim istraivanjima Nemaju za cilj da utvrde vezu izmeu uzroka i posledice Opisuju obolele i umrle na osnovu uzrasta, pola...vremena i mesta javljanja oboljenja

Deskriptivne studije
Opisuju obolele i umrle na osnovu uzrasta, pola...vremena i mesta javljanja oboljenja Cilj im je da sagledaju obim neke pojave i/ili da formuliu hipotezu

Deskriptivne studije
Nepopulaciona (klinika) serija Populaciona serija

Sluajevi koje je video jedan lekar ili grupa lekara, obino u jednoj ustanovi

Podaci o sluajevima prikupljenim iz dostupnih izvora

Obuhvata i osobe van administrativnog podruja

Iskljuuju se osobe s mestom boravka van administrativnog podruja

Iskljuene su osobe koje nisu leene u ustanovi iz koje potiu podacu

Obuhvaene su osobe leene u raznim ustanovama, kao i one kojima nije pruena medicinska pomo

Najee nije mogue izraunati stope, jer je nepoznat imenilac

Mogue je izraunati stope za odgovarajue odministrativno podruje

10 15 20 25

19 77 19 78 19 79 19 80 19 81 19 82 19 83 19 84 19 85 19 86 19 87 19 88 19 89 19 90 19 91 19 92 19 93 19 94 19 95 19 96 19 97 19 98 19 99 20 00 20 01 20 02 20 03

Populacione serije
Kretanje akutnog Hepatitisa B u AP Vojvodini

Populacione serije
Incidencija autizma u Danskoj od 1970. do 2000. u uzrastu2-9 godina

Populacione serije
30.0

25.0

20.0

Rate/100

15.0

10.0

5.0

0.0 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 Year MSM Drug users Sex workers 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Topografska analiza

Studije migranata
Znaajne za procenu genetskih i sredinskih inilaca u nastanku bolesti nepoznate etiologije

Klinike serije sluajeva

Pain exposure physical therapy may be a safe and effective treatment for longstanding complex regional pain syndrome type 1: a case series

Studija sluaja

Studija preseka
Studija prevalencije Izloenost i ishod se posmatraju u istom momentu

Studija preseka
Dizajn:
Definisati populaciju

Prikupiti podatke o izlaganju i obolevanju

Izloeni Oboleli

Izloeni Nisu oboleli

Nisu izloeni Oboleli

Nisu izloeni Nisu oboleli

Studija preseka
Oboleli Izloeni Nisu izloeni a c Nisu oboleli b d

Studija prevalencije hepatitisa C meu zatvorenicima

Dizajn:
tienici Okrunog zatvora u gradu X, uzrasta 19-59 godina mukog pola N=200

Podaci o obolevanju: ELISA anti-HCV, podaci o izloenosti: upitnik

100

30

65

Studija preseka
Oboleli Izloeni Nisu izloeni 100 5 Nisu oboleli 30 65

Obolelo 100/130=76.9% izloenih i 5/70=7.1% neizloenih: Izloeno 100/105=95.2% obolelih i 30/95=31.6% zdravih

Studija preseka
Mere samo prevalenciju, a ne incidenciju Oni koji su umrli pre zapoinjanja istraivanja nisu obuhvaeni Ako povezanost i postoji, radi se o povezanosti izloenosti i preivljavanja, a ne izloenosti i rizika od obolevanja

Studija preseka
Nemogue je utvrditi vremeski redosled izlaganja i obolevanja da li su oboljenja lokomotornog sistema ea kod gojaznih, ili je gojaznost ea kod obolelih od bolesti lokomotornog sistema

Studija preseka

Prednosti deskriptivnih studija

Lake za izvoenje Ne kotaju mnogo Neke ne zahtevaju ispitanike (vremenske serije, studije migranata, odnosno ispitanici su bolesnici ve dostupni (klinike serije, studije sluajeva)

Prednosti deskriptivnih studija

Omoguavaju sagledavanje trendova i zdravstvenih potreba populacije (ponavljane studije preseka) Omoguavaju postavljanje hipoteze o uzronoposledinom odnosu

Nedostaci deskriptivnih studija

Najee ne mogu da utvrde uzrono-posledine veze Ne uzimaju u obzir brojne bitne, pridruujue faktore, za koje ne postoje rutinski podaci Rezultat zavisi od kvaliteta dostupnih podataka Imaju malu nauno-istraivaku vrednost

Anamnestike studije

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Anamnestike studije
Jedan eminentni profesor obavljao je komplikovane operacije u jednoj bolnici. Posle nekog vremena, odluio je da studentima medicine odri predavanje o uspenosti primene svoje operativne metode. U jednom momentu, njegovo predavanje je prekinuo jedan student pitanjem: "Profesore, koja polovina ispitanika Vam je inila kontrolnu grupu?", a profesor je poeo da se smeje i pitao: "Mislite, koju polovinu JA nisam operisao?". Student je odgovorio: "Da". Onda je profesor rekao: "U tom sluaju, polovina pacijenata danas ne bi bila iva", a student je opet upitao: "A koja polovina?".

Anamnestike studije
Slue za utvrivanje uzrone povezanosti izmeu izlaganja potencijalnom uzroku poremeaja zdravlja i pojave bolesti, odnosno slue za proveru hipoteze generisane deskriptivnim studijama

Anamnestike studije
Studija zapoinje formiranjem studijske grupe (grupa obolelih), koju ine oboleli od bolesti koja se ispituje (sluajevi) Sledi formiranje kontrolne grupe, koju ine osobe koje ne boluju od bolesti koja se ispituje (kontrole)

Anamnestike studije
U obe grupe se ispituje prisustvo izloenosti koja se ispituje Zatim se odreuje statistiki znaaj razlike u izloenosti studijske i kontrolne grupe, ime se potvruje radna, odnosno nulta hipoteza

Anamnestike studije
Imaju koronarnu bolest Puai Nepuai Ukupno % puaa 112 88 200 56.0 Nemaju koronarnu bolest 176 224 400 44.0

Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih Hospitalizovani/ambulantni bolestici; Selektovani iz registara oboljenja ...

Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih Ukoliko se grupa formira od bolesnika iz samo jedne bolnice, boli koji faktor rizika koji se identifikuje, moe biti jedinstven za tu bolnicu, kao posledica naina upuivanja bolesnika ili drugih faktora, pa se rezultati ne smeju generalizovati na sve obolele od date bolesti!

Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih Ukoliko se radi o tercijarnom nivou, hospitalizovani bolesnici su, po pravilu, oni sa najteom klinikom slikom, pa utvreni rizici kod njih mogu biti faktori rizika samo za najtee sluajeve

Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih Poeljno je da oboleli budu selektovani iz vie razliitih ustanova Kriterijumi za ukljuivanje u istraivanje moraju biti paljivo i detaljno specifikovani

Anamnestike studije
Formiranje grupe obolelih Ukljuivanje svih ili novodijagnostikovanih obolelih? Ukljuivanjem svih obolelih (prevalentni sluajevi) iskljuuju se oni koji su umrli od ispitivane bolesti (kratko vreme preivljavanja...), pa se zakljuak moe generalizovati samo na preivele Poeljnije je ukljuiti samo novoobolele

Anamnestike studije
Formiranje kontrolne grupe Jedan istraiva je uporeivao prisustvo tuberkuloze meu umrlima od karcinoma bronha i kontrolne grupe umrlih, koji ne boluju od karcinoma bronha u jednoj plunoj bolnici. Zakljuak: TBC je ea kod neobolelih od Ca bronha protektivni faktor

Anamnestike studije
Formiranje kontrolne grupe Drugi tim istraivaa je ponovio studiju, ali je za kontrolnu grupu uzeo umrle od bolesti srca u bolnici za KVB. Zakljuak: TBC je podjednako prisutna kod obolelih i neobolelih od Ca bronha

Anamnestike studije
Formiranje kontrolne grupe Nehospitalizovani (opta populacija, komije, telefonsko pozivanje sluajnih brojeva, najbolji prijatelji) Hospitalizovani (nisu reprezenti opte populacije, zavisni od sistema upuivanja)

Anamnestike studije
Meovanje Proces selekcije ispitanika iz kontrolne grupe, tako da su oni slini ispitanicima iz grupe obolelih u odreenim karakteristikama (uzrast, rasa, pol, socioekonomski status, zanimanje...) Grupno i pojedinano

Anamnestike studije
Meovanje Grupno meovanje: u kontrolnoj grupi odreenu karakteristiku ima isti procenat ispitanika, kao to je to sluaj i u grupi obolelih (npr. 25% su u braku, 50% su ene, 30% su nezaposleni...)

Anamnestike studije
Meovanje Pojedinano meovanje: svaki ispitanik iz grupe obolelih ima svog srodnog para u kontrolnoj grupi (npr. 50-ogodinjem mukarcu iz grupe obolelih odgovara 50-ogodinji mukarac iz kontrolne grupe)

Anamnestike studije
Meovanje Problemi 1. Praktini: to je broj zajednikih karakteristika vei, ispitanike za kontrolnu grupu je teko nai 2. Koncepcijski: meovana osobina ne moe se ispitivati

Anamnestike studije
Problemi u priseanju Podaci o izloenosti najee se dobijaju putem intervjua Ispitanici mogu da ne raspolau traenim podacima (preleane bolesti u detinjstvu, faktori kojima je majka bila izloena u trudnoi) = ogranienje priseanja

Anamnestike studije
Problemi u priseanju Pojedini ispitanici mogu da prenaglaavaju prisustvo/znaaj pojedinih faktora, a drugi da ih negiraju Majke dece roene sa kongenitalnim malformacijama pre e se prisetiti pojedinih potencijalnih rizika, nego majke zdrave dece

Anamnestike studije
Prednosti Mali broj ispitanika je dovoljan Brzo se izvode Nisu skupe Pogodne za retke bolesti Simultano ispitivanje dejstva vie faktora Etiki problemi su retki Nema osipanja ispitanika Retko je odbijanje uestvovanja

Anamnestike studije
Nedostaci Tekoa pouzdanog izbora kontrolne grupe Problemi u priseanju Nije mogue izraunavanje stopa Ispituje se uticaj agensa na samo jedan poremeaj zdravlja Nisu primenljive na retko prisutne rizike

Kohortne studije

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Kohortne studije
Kao i anamnestike studije, slue za utvrivanje uzrone povezanosti izmeu izlaganja potencijalnom uzroku poremeaja zdravlja i pojave bolesti, odnosno slue za proveru hipoteze generisane deskriptivnim studijama

Kohortne studije
Istraiva selektuje dve grupe: 1. Grupu pojedinaca izloenih nekom faktoru 2. Grupu pojedinaca koji nisu izloeni nekom faktoru

Kohortne studije
Obe grupe se prate odreeni vremenski period Izraunava se incidencija ili mortalitet poremeaja zdravlja u obe grupe

Kohortne studije
Ukoliko postoji povezanost izmeu izlaganja i bolesti, oekuje se da e incidencija ili mortalilet biti vei u grupi izloenih 3000 puaa i 5000 nepuaa, koji nemaju koronarnu bolest

Kohortne studije

Razvila se koronarna bolest

Nije se razvila koronarna bolest

Ukupno

Incidencija na 1000

Puai

84

2916

3000

28.0

Nepuai

87

4913

5000

17.4

Kohortne studije
Razlika u odnosu na kliniki eksperiment: Etiki problem Randomizacija (eksperiment) Izlaganje potencijalno tetno (kohortne st.)

Kohortne studije
Formiranje studijske populacije: 1. Putem obrazovanja grupe izloenih i grupe neizloenih (status izloenosti poznat za sve) 2. Odabirom na osnovu kriterijuma koji nije povezan sa izloenou (npr. Prebivalite) pre nego to je prisustvo izloenosti prisutno ili utvreno (izloenost nije prisutna ili nije utvrena)

Kohortne studije
Tipovi 1. Prospektivna (izloenost zapoinje u sadanjosti, a pojava bolesti se javlja u budunosti) 2. Retrospektivna (izloenost je poela u prolosti, a bolest je prisutna u sadanjosti)

Kohortne studije
Tipovi U oba sluaja kree se od izloenosti, ne od bolesti: u prospektivnim istraivanje kree iz sadanjosti, u retrospektivnim od odreenog trenutka u prolosti

Kohornte studije
Potencijalne greke (bias) Greka u proceni ishoda: ukoliko je osoba koja procenjuje da li je bolest nastala ili ne upoznata sa hipotezom, to poznavanje hipoteze moe uticati na procenu da li je bolest nastala ili ne

Kohornte studije
Potencijalne greke (bias) Informativna greka: razliit kvalitet informacija za izloene ili neizloene; posebno prisutno u retrospektivnim studijama (npr. deca kojima na roenju nije utvrena kongenitalna malformacija kasnije se ne javljaju lekaru)

Kohornte studije
Potencijalne greke (bias) Greka nedavanja odgovora i gubitka praanje osipanja ispitanika Analitika greka: osobe koje obrauju podatke mogu svoja oekivanja da unesu u rezultate

Kohornte studije
Prednosti Omoguavaju izraunavanje stopa Omoguavaju direktnu procenu relativnog rizika Pouzdanije merenje izloenosti riziku Uoavanje niza poremeaja zdravlja kao posledica jednog rizika Nema problema formiranja kontrolnih grupa Pogodne za retke pretpostavljene uzroke poremeaja zdravlja

Kohortne studije
Nedostaci Obim i dugo trajanje Visoki trokovi esto ograniene na bolesti koje nemaju dug latentni period Etike dileme Nemogunost izuavanja retkih bolesti Nekada nije mogue sagledati efekte razliitih faktora rizika

TUMAENJE REZULTATA EPIDEMIOLOKIH STUDIJA

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Relativni rizik
Predstavlja odnos rizika za pojavu oboljenja meu izloenima prema riziku za pojavu oboljenja meu neizloenima (kohortne studije) RR=rizik kod izloenih/rizik kod neizloenih

Relativni rizik
Razvila se koronarna bolest Nije se razvila koronarna bolest Ukupno Incidencija na 1000

Puai Nepuai

84 87

2916 4913

3000 5000

28.0 17.4

RR = 28.0/17.4 = 1.61

Unakrsni odnos ansi (odds ratio)

Slian relativnom riziku, ali se primenjuje onda kada se ne mogu izraunati stope (anamnestike studije).

Unakrsni odnos ansi (odds ratio)

Kohortna studija Izloeni Neizloeni Razvila se bolest a c Nije se razvila bolest b d Anamnest. studija Oboleli Kontrole b d Izloenost u a prolosti Bez izloeosti u prolosti
OR = ad/bc

OR = ad/bc

Unakrsni odnos ansi (odds ratio)

Anamnest. studija Izloenost u prolosti Bez izloeosti u prolosti Oboleli 200 100 Kontrole 9800 9900

OR = 200x9900/100x9800 = 2.02

TUMAENJE RR I OR
RR/OR > 1 Rizik od nastanka bolesti kod izloenih je vei nego kod neizloenih (pozitivna povezanost, moguna uzronost) RR/OR = 1 Rizik od nastanka bolesti kod izloenih je jednak riziku kod neizloenih RR/OR < 1 Rizik od nastanka bolesti kod izloenih je manji nego kod neizloenih (negativna povezanost, mogui protektivni faktor)

Granice poverenja (Confidence interval)

Najee 95%CI Predstavlja raspon za koji se sa 95% sigurnosti moe tvrditi da se u njegovom okviru nalazi stvarna vrednost RR/OR to je raspon manji, rezultat je pouzdaniji Ako obuhvata 1, razlika se ne smatra znaajnom.

Granice poverenja (Confidence interval)

Dobili IBS Puai Nepuai 60 40 Nisu dobili IBS 3940 5960 Svega 4000 6000

RR = 60x5960/40x3940 = 2,25 95%CI = [1,51;3,35] Pri stostrukom ponavljanju studije, donja granica CI bi bila 1,51 ili via, tj. od 100 ponavljanja, 95 puta bi se pokazalo da puai imaju barem 51% vii rizik da obole od ishemijske bolesti srca

Povezanost
1. Ne postoji 2. Postoji statistika povezanost povezanost je neuzrona - povezanost je sluajna - povezanost je sekundarna Povezanost je uzrona - Indirektna - Direktna

Uzrona povezanost
Vremenski sled Jaina povezanosti Odnos doze i efekta Ponovljivost Bioloka prihvatljivost Razmatranje alternativnih objanjenja Prestanak izlaganja Konzistentnost Specifinost

Greke merenja
Pristrasnost (BIAS) Pridruenost (Confounding)

Pristrasnost
Pristrasnost izbora (pristrasnost upuivanja/volontiranja, iskljuivanja) Informativna pristrasnost (pristrasnost pogrene klasifikacije, pristrasnost nadzora, pristrasnost prijavljivanja, pristrasnost negiranja)

Pristrasnost
Pristrasnost u proceni ishoda Neodgovaranje Osipanje ispitanika Pristrasnost priseanja Analitika pristrasnost Sukob interesa

Pristrasnost
Pristrasnost vodeeg vremena u skrining programima moe da preivljavanje bolesnika deluje due kao efekat skrininga, mada je samo bolest otkrivena ranije, a umiranje nije odloeno Pristrasnost preteranog dijagnostikovanja . Istraiva prepun entuzijazma sklon je da vidi oboljenje tamo gde ga i nema

Pristrasnost
Pristrasnost publikovanja prvenstveno se objavljuju radovi koji podravaju neke teorije, za razliku od onih koji ih opovrgavaju, kao i radovi za koje se misli da su zanimljiviji za itaoce

Pridruenost
Odnos izmeu dve varijable je zamagljen uticajem tree varijable, koja je povezana sa obe prethodne NE nalazi se na uzronom putu od pretpostavljenog uzroka ka oekivanoj posledici Za infarkt miokarda puenje ne predstavlja pridruenost, ali rekreacija predstavlja

DIJAGNOSTIKI TEST

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Bioloke varijacije
25 20 15 10 5 0 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 Prenik induracije

Bimodalna kriva Primer: distribucija tuberkulinske reakcije

Bioloke varijacije
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 manje 110 od 110 120 130 140 150 160 170 180 i vie

Unimodalna kriva Primer: sistolni krvni pritisak kod mukaraca cutoff

sistolni pritisak

Cutoff
Idealno: da je odreen na osnovu biolokih informacija sistolni pritisak iznad vrednosti cutoff-a je povezan sa povienim rizikom od nastanka cerobrovaskularnog inzulta, infarkta miokarda ili prevremene smrtnosti Siva zona

Validnost dijagnostikog testa

Sposobnost testa da obolele oznai kao obolele, a da zdrave oznai kao zdrave Ima dve komponente: Senzitivnost sposobnost testa da obolele identifikuje kao obolele Specifinost sposobnost testa da zdrave oznai kao zdrave

1.

2.

Testovi sa dihotomnim varijablama

Dijagnostiki test Oboljenje genitalna hlamidijaza Svega

Pozitivan Negativan Ukupno

Prisutno 80 20 100

Odustno 100 800 900

180 820 1000

Senzitivnost = 80/100 = 80% Specifinost = 800/900 = 89%

Testovi sa dihotomnim varijablama

Dijagnostiki test

Oboljenje genitalna hlamidijaza

Prisutno Odustno Lano pozitivni (b) Stvarno negativni (d) b+d Stvarno pozitivni (a) Lano negativni (c) a+c

Svega

Pozitivan Negativan Ukupno

a+b c+d a+b+c+d

Senzitivnost = Stvarno pozitivni/stvarno pozitivni+lano negativni Specifinost = Stvarno negativni/stvarno negativni+lano pozitivni

Testovi sa kontinuiranim varijablama

Senzitivnost=25%, specifinost=90%

Testovi sa kontinuiranim varijablama

Senzitivnost=85%, specifinost=30%

Testovi sa kontinuiranim varijablama

Multiplo testiranje
Sekvencijalno (neizmenino) testiranje osobe koje su pozitivne na jednom testu, testiraju se drugim testom Simultano testiranje osoba se istovremeno testira sa dva ili vie testova

Multiplo testiranje
Sekvencijalno (neizmenino) testiranje umreeni gubitak u senzitivnosti, a dobitak u specifinosti Simultano testiranje umreeni gubitak u specifinosti, ali gubitak u senzitivnosti Umreenost =rezultat upotrebe vie testova

Prediktivna vrednost
Validnost odgovara na pitanje koliko je test dobar u razlikovanju obolelih od zdravih i ukazuje kod kojeg procenta obolelih moe testom da se utvrdi da su oboleli Prediktivna vrednost slui da se kod pacijenta sa pozitivnim rezultatom proceni koja je verovatnoa da je on stvarno bolestan

Prediktivna vrednost
Dijagnostiki test

Oboljenje genitalna hlamidijaza

Prisutno Odustno 80 20 100 100 800 900

Svega

Pozitivan Negativan Ukupno

180 820 1000

Pozitivna prediktivna vrednost = 80/180 = 44% Negativna prediktivna vrednost = 800/820 = 98%

Prediktivna vrednost
Znaaj prevalencije oboljenja: Test ima senzitivnost 99% i specifinost 95% u populaciji od 10.000 ljudi, u kojoj je prevalencija oboljenja 1% 100 ljudi ima, a 9900 nema oboljenje. Test e tano oznaiti 99 obolelih i 9405 zdravih 594 osobe e biti oznaane kao pozitivne (99 stvarno i 495 lano) PPV je svega 17%

Pouzdanost
Osobina testa da daje isti rezultat prilikom ponavljanja Individualne varijacije ispitanika Unutarispitivake varijacije Meuispitivake varijacije

Oblici i znaaj naunih komunikacija

Doc. dr sc. med. Predrag uri

Nauna komunikacija
Predstavlja ceo proces publikovanja, transfera i prijema naune informacije Predstavlja osnovni mehanizam postojanja i razvoja nauke Nauni rad ima smisla samo onda kada se publikuje

Nauna komunikacija
Neobjavljeni rezultati naunog rada imaju dva mogua znaenja: 1. Istraivanje nije zavreno 2. Istraivanje je zavreno bez uspeha Ukoliko se ne publikuju rezultati naunog rada, to je kao da istraivanje nije ni raeno

Nauna komunikacija
Nauni rad (lanak) je napisan i publikovan tekst koji prezentuje rezultate originalnog istraivanja i doprinosi poznavanju i razumevanju nekog problema. Rad je prezentovan tako da se moe ponoviti od strane bilo kojeg kompetentnog istraivaa.

Oblici naunih komunikacija

Originalni nauni lanak Pregledni lanak (sistematski prikaz, metaanaliza) Pismo urednitvu Prethodno saoptenje Teze Izlaganje na naunim skupovima

Originalni nauni rad

Primarni izvor naunih informacija i prenosilac novih ideja, otkria i saznanja

Sistematski prikaz
Objektivan pregled svih primarnih studija o jednoj temi Jasno definisani kriterijumi za ukljuivanje studija u prikaz Iscrpno prikupljanje svih publikovanih i nepublikovanih informacija Savesna analiza

Metaanaliza
Analiza analiza Statistika sinteza podataka iz slinih studija, kako bi se rezultati razliitih ispitivanja sveli na jedan pokazatelj Sadri kvantitativnu analizu (saimanje obilja informacija na jedan brojani izraz) i kvalitativnu analizu (procenu primenjenih metoda)

Pismo urednitvu
Komentariu neki prethodno objavljen rad Prezentuju neki interesantan sluaj Prikazuju neko interesantno istraivanje sa jednostavnom porukom

Prethodna saoptenja
Kratko obavetenje o rezultatima nekog istraivanja, bez detaljnog opisa metoda i obrazloganja rezultata, sa kratkim preliminarnim zakljukom

Teze
Doktorska Magistarska Predstavljaju originalno i samostalno nauno delo

Saoptenje sa naunih skupova

Objavljeni radovi u zbornicima radova, u formi apstrakta ili u celini Predavanja po pozivu

Moderna nauna komunikacija

Elektronski asopisi Elektronski bilteni Newsletter Forumi Diskusione grupe Blogovi

Praktian rad
Rad u grupama 1-4 studenta Pronai jednu deksriptivnu studiju Opisati tip studije, izvor podataka, opisane karakteristike, zakljuak i mogue hipoteze Pronai jednu studiju preseka Opisati uzorak, cilj istraivanja, zakljuak, greke merenja i mogue hipoteze

Praktian rad
Pronai jednu analitiku studiju Opisati hipotezu, nain formiranja studijske grupe i kontrolne grupe, kriterijume za ukljuivanje i neukljuivanje u studiju, ispitivane izloenosti, zakljuak i uoene greke merenja i reprezentativnost uzorka Pronai jednu kohortnu studiju Opisati hipotezu, nain formiranja grupe izloenih i neizloenih, izloenost koja se ispituje, vreme praenja, pristup (prospektivni, retrospektivni), zakljuak i uoene greke merenja

Praktian rad
Rezultate praktinog rada poslati u obliku Word dokumenta do 10. aprila na adresu: duricp@gmail.com Obavezno potpisati sve studente (najvie 4) koji su radili zajedno Rad treba da ima 3-4 strane, font Times New Roman, veliina fonta 12, sve margine 2,5 cm, jednostruki prored, numerisane strane