www.msp-ipa2007.

org

Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga

Smiljan Vukanovi Andrea Vugrinovi Zorica Bili

Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga

Program podrke optinama IPA 2007 nansira Evropska unija a realizuje konzorcijum koji vodi nemaki Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH International Services ukljuujui VNG International, Project Management Group i Halifax Consulting.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

Projekat nansira Evropska unija

Projekat realizuje konzorcijum koji vodi

Oktobar 2012.

SADRAJ
PROJEKAT MSP IPA 2007 UVOD LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA SAOBRAAJA I POSTOJEI ZAKONSKI, INSTITUCIONALNI I PLANSKI OKVIR 3 5 6 9

METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 15 KORACI U IZRADI LOKALNIH STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 18 SADRAJ LOKALNE STRATEGIJE RAZVOJA SAOBRAAJA NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZU I DATI OCENU STANJA SAOBRAAJA NA LOKALNOM NIVOU? OCENA STANJA ILI UOAVANJE KRITINIH DELOVA SAOBRAAJNOG SISTEMA INDIKATORI ISTRAIVANJE STAVOVA GRAANSTVA 24 31 34 34 42

KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITI NA PROBLEME I IZAZOVE? 46 KORIENI IZVORI I REFERENTNA LITERATURA 48

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou Prirunik Autori Dr Smiljan Vukanovi, dis Andrea Vugrinovi Zorica Bili Izdava Program podrke optinama IPA 2007 Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga Cincar Jankova 3, 11000 Beograd Za izdavaa Dr Klaus Richter, voa tima Grafika obrada Atelje, Beograd www.atelje.rs tampa Interprint d.o.o, Beograd www.interprint.rs Tira: 500 primeraka

Ova publikacija napravljena je uz finansijsku pomo Evropske unije. Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost autora i konzorcijuma koji predvodi GIZ International Services i ni na koji nain ne predstavlja stavove Evropske unije.

PROJEKAT MSP IPA 2007

Projekat MSP IPA 2007 - Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga finansira Evropska unija, a sprovodi konzorcijum koji predvodi GIZ International Services. Realizacija projekta je zapoela u januaru 2010. a zavrie se u januaru 2013. godine. Projekat predstavlja deo dugogodinje tehnike pomoi i podrke fonda bespovratne pomoi za razvoj optina u Srbiji. Sadri pouke i iskustva ranijih programa koje je finansirala Evropska unija, nastavlja se na ranija dostignua i fokusira se na realizaciju i efekte. Sveobuhvatan cilj je da doprinese boljoj upravi i ekonomskom razvoju u Srbiji kroz podrku velikom nizu aspekata decentralizacije odgovornosti i nadlenosti sa centralnog na lokalni nivo. Projekat obuhvata etiri komponente: 1. Optinsko planiranje 2. Optinske finansije 3. Administrativna efikasnost 4. Upravljanje fondom bespovratne pomoi Lokalne strategije odrivog razvoja su korisne jedino ukoliko se sprovode!

Opti cilj komponente Optinsko planiranje jeste nadgradnja na uspehe iz prolosti; nadgradnja na rad Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) i fokusi ra nje na pomo optinama oko sprovoenja lokalnih strategija odrivog razvoja. Kroz ovu komponentu projekat MSP IPA 2007 namerava da osnai i podri sprovoenje ve razvijenih strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) kroz realizaciju tri glavne aktivnosti: Izrada sektorskih planova u okviru razvijenih SLOR Razvoj akcionih planova na osnovu postojeih SLOR i identifikacija projekata Podrka Stalnoj konferenciji gradova i optina u promociji SLOR metodolokog okvira.
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

4 Na osnovu otvorenog poziva, u oktobru 2010. godine, odabrano je 15 optina za podrku razvoju sektorskih planova. Jedan od sektora za koji su optine mogle da se prijave jeste i razvoj saobraaja. Za izradu lokalnog sektorskog plana razvoja saobraaja odabrana je Gradska uprava grada Kragujevca. Odabranoj gradskoj upravi su pomagali eksperti projekta MSP IPA 2007 iji je zadatak bio da prue tehniku pomo gradu Kragujevcu koristei kombinovani pristup: obuka + mentorska podrka u izradi dokumenata.

UVOD
Prirunik Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou izraen je u okviru Projekta MSP IPA 2007 i predstavlja korisan alat za unapreenje optinskog planiranja u oblasti razvoja saobraaja. Namenjen je pre svega onim jedinicama lokalne samouprave koje nameravaju da unaprede planiranje razvoja saobraaja na njihovim teritorijama, ali moe biti od koristi i regionalnim institucijama i agencijama, nacionalnim institucijama i organima i meunarodnim organizacijama i donatorskim programima aktivnim u oblasti saobraaja, transporta i komunikacije. Cilj prirunika je da, prikazujui iskustva projekta MSP IPA 2007, pomogne lokalnim samoupravama u Srbiji prilikom stratekog planiranja razvoja saobraaja i izrade lokalnih sektorskih planova razvoja saobraaja a primenjujui metodoloki okvir SLOR. Prvi deo prirunika posveen je odreivanju koncepta odrivog saobraaja i odredbama zakonskog, institucionalnog i stratekog okvira u oblasti saobraaja i planiranju razvoja saobraaja na lokalnom nivou. U drugom delu, prirunik predstavlja primenu SLOR metodologije u izradi lokalnih sektorskih planova razvoja saobraaja ukljuujui opis procesa stratekog planiranja i obuhvat ovih planova. Trei deo prirunika daje detaljan opis koraka u analizi stanja saobraaja na lokalnom nivou kao i pregled praktinih saveta vezanih za planiranje saobraaja na nivou gradova i optina.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ

Kretanje (transport) i komunikacije su nasune ljudske potrebe. SAOBRAAJ je posledica realizacija potreba ljudi za kretanjem, potreba za prevozom proizvoda, sirovina. Potrebe za kretanjem mogu biti razliito motivisane (svrhe), ostvarene na razliite naine (naini kretanja), u razliitim periodima vremena (vremenske neravnomernosti). Najvei broj kretanja ljudi i dobara obavlja se u svetu i kod nas na mrei puteva i ulica, u zavisnosti od grada i drave (Evropa) i do 80% kretanja je ovog tipa. Osnovni akcenat se daje, kada je saobraaj u lokalnim zajednicama, gradovima i naseljima u pitanju, na kvalitetno i bezbedno odvijanje saobraaja (kretanja i komunikacija), kao preduslova odrivog razvoja. Opta tenja danas, kada su u pitanju lokalne zajednice, je uzdizanje naselja ili grada na nivo vieg ranga prema merilima odrive ekonomije i napredne tehnologije, a u svrhu postizanja vee teritorijalne kohezije grada ili naselja, vieg nivoa pristupanosti, funkcionalne policentrinosti i razvijenog urbanog identiteta. Na lokalnom nivou je neophodno izgraditi i razviti saobraajni (i komunikacijski) sistem koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrku ubrzanom razvoju lokalne zajednice i njene konkurentnosti i u regionu i ire.

Opti principi odrivosti:

Stepen iskorienosti neobnovljivih resursa ne prelazi stepen razvoja njegovih obnovljivih zamena; Stepen iskorienosti obnovljivih resursa ne prelazi stepen njihove regeneracije; Stepen zagaivakih emisija ne prelazi nosive kapacitete ekosistema. Princip odrivog razvoja infrastrukture podrazumeva definisanje takve politike u prostornom razvoju kojom se kroz izradu odgovarajue dokumentacije (planske i tehnike) stvaraju uslovi za izgradnju i korienje infrastrukturnih sistema u skladu

7 sa optim principima odrivosti. Njegovom primenom se podstie ravnomeran prostorni razvoj i to prvenstveno kroz stvaranje uslova za povezivanje nerazvijenih i izolovanih podruja sa veim naseljima i omoguavanje njihovog pristupa magistralnim infrastrukturnim sistemima (transporta i komunikacije). Pristup odrivom planiranju infrastrukturnih sistema je u Vodeim principima za odrivi prostorni razvoj Evropskog kontinenta1 definisan kroz dva principa, i to: Princip promovisanja uravnoteene dostupnosti koji podrazumeva dobru dostupnost svih delova Evrope kroz izgradnju i korienje pan-evropske transportne mree. U cilju postizanja regionalno uravnoteenog razvoja on podrazumeva poboljanje veza izmeu malih gradova i gradova srednje veliine, kao i ruralnih oblasti sa trans-evropskim mreama i saobraajnim centrima (eleznice, autoputevi, vodni putevi, luke, aerodromi i intermodalni centri), kao i aktivnosti na poveanju regionalne dostupnosti kroz ostvarivanje nedostajuih unutranjih regionalnih veza. Pri tome se prioritet daje onim vidovima saobraaja koji imaju manji negativan uticaj na ivotnu sredinu, i to prvenstveno eleznici, vodnim putevima i pomorskom saobraaju, kao i smanjenju potrebe za fizikom komunikacijom pravilnim urbanistikim planiranjem; Princip razvijanja pristupa informacijama i znanju koji podrazumeva sprovoenje aktivnosti izgradnje telekomunikacionih mrea i eliminisanja fizikih i drugih ogranienja, sa ciljem da se svim regionima obezbedi podjednak pristup informacijama. U tom smislu je potrebna obnova i proirenje telekomunikacionih mrea koje treba da pokrivaju itavo podruje. Na osnovu toga mogue je postaviti tri osnovna cilja odrivog razvoja infrastrukture na nivou lokalne zajednice , i to: 1. integracija infrastrukturnih sistema sa infrastrukturnim sistemima u okruenju; 2. podsticanje ravnomernog razvoja pristupanosti; 3. razvoj alternativnih vidova saobraaja uz smanjenje saobraaja motornih vozila.

Zato strateko planiranje odrivog saobraaja

STRATEKO planiranje odrivog saobraaja pomae da se naselje ili grad uzdigne na nivo vieg ranga prema merilima odrive ekonomije i napredne tehnologije, vee teritorijalne kohezije naselja ili grada, vieg nivoa pristupanosti, funkcionalne policentrinosti i razvijenog urbanog identiteta. Izgradnja i razvoj saobraajnog sistema grada, koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrku ubrzanom razvoju grada i njegovoj konkurentnosti i u regionu i ire, danas je jedan od kljunih ciljeva odrivog urbanog razvoja.
1 Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European Continent, 12th Session of the European Conference of Ministers responsible for Regional Planning (CEMAT), September 2000, Hanover. Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

8 U dananjim uslovima mobilnost sve tee prati trend odrivosti. Uverenje da bi bilo drutveno korisno da ona raste u budunosti, poinje sve vie i vie da bledi. Ova konstatacija je tana kada su u pitanju velike gradske i metropolitenske zajednice u kojima je pitanje odrivosti mobilnosti izuzetno komplikovano. Ove urbane tvorevine suoavaju se sa paradoksom sopstvenog razvoja u budunosti individualni saobraaj koji je bio glavni podstreka njihovog ekonomskog progresa i irenja, postaje konica razvoja. Negativni efekti saobraajnog zaguenja, posebno u gradskim centrima, stvara situaciju, da se poslovne, uslune i trgovake aktivnosti iz njih iseljavaju gradovi poprimaju policentrinu formu sa zrakastim irenjem ka predgraima du glavnih ulazno izlaznih pravaca. Strateko planiranje odrivog saobraaja stoga pretpostavlja: Paljiv razvoj namena povrina da bi se duina putovanja smanjila bez uticaja na mobilnost, odnosno putovanja postoje ali su manje duine; Supstitucija kretanja putnikim automobilima, biciklom ili uvoenjem vozila na elektro pogon ili kombinacija sa sistemom JMPP (javni masovni prevoz putnika). Moderan saobraaj namee potrebu odrivosti sa ekonomskog, socijalnog i ekolokog stanovita. Tri osovine odrivosti sa aspekta saobraaja se odnose na: Efikasnost - predstavlja traenje saobraajnih reenja u skladu sa potrebama i mogunostima, imajui u vidu raspoloive resurse, a uz dostizanje maksimalno mogueg kvaliteta. Efikasnost je jedan od osnovnih indikatora u saobraaju i podrazumeva iroku skalu uslova u saobraaju a najee se iskazuje preko nivoa usluge koji obuhvata vreme putovanja, zastoje, ekanja u redu i slino; Pravinost - dajui prioritet intervencijama koje promoviu dostupnost za sve korisnike saobraajnog sistema (u smislu pristupanosti, vreme provedeno u saobraajnom sistemu, trokovi korienja sistema); Odrivost - uzimajui u obzir i snanu interakciju sa drugim politikama i traenje maksimalnog kompromisa izmeu drutvenog, ekonomskog i domena ivotne sredine.

Neophodnost sveobuhvatnog stratekog okvira

Obzirom na sloenost saobraaja, uzrono posledinih veza izmeu ekonomskog razvoja i saobraaja, kao i saobraaja i ivotne sredine, strateki okvir je neophodan da bismo jasno definisali kakav saobraajni sistem elimo i moemo da imamo u narednih 10 godina. Sveobuhvatnost podrazumeva sve korisnike, sve vidove kretanja, sve uesnike u sprovoenju prihvaenih akcionih planova. Strateki okvir, takoe, predlae odgovore na izazove ekonomskog razvoja, odgovore na probleme vezane za finansiranje razvoja infrastrukture, a postavlja i okvir za podsticaj razvoju privrede.

STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA SAOBRAAJA I POSTOJEI ZAKONSKI, INSTITUCIONALNI I PLANSKI OKVIR

Planiranje razvoja saobraaja, ni na lokalnom, ali ni na nacionalnom nivou, nije regulisano postojeim zakonskim okvirom. Indirektno, Zakonom o lokalnoj samoupravi je predviena nadlenost lokalne samouprave da donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapreenju opteg okvira za privreivanje u jedinici lokalne samouprave. Podrazumevajui saobraaj kao jedan od vanih aspekata koji omoguavaju i prate lokalni ekonomski razvoj, to implicira da lokalne samouprave imaju nadlenost donoenja programa razvoja saobraaja. Sa druge strane, zakoni, normativi, pravilnici koji se bave i saobraajem su: Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09 ispravka 64/10US i 24/11); Zakon o bezbednosti saobraaja (Sl. glasnik RS br. 41/09, 53/10 i 101/11); Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik RS br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 31/11); Zakon o putevima (Sl. glasnik RS br. 101/95); Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006); Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/10); Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 135/04); Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04); Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04). Nijedan od ovih Zakona ne regulie oblast planiranja saobraaja na lokalnom nivou, osim u pojedinim odredbama gde se indirektno pominje lokalni nivo i nadlenosti koje lokalna samouprava ima u smislu ovih zakona. Tako, na primer, Zakon o planiranju i izgradnji u lanu 20. navodi da je prostornim planom jedinice lokalne samouprave planiran prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih sistema. Zakon o bezbednosti saobraaja, takoe, navodi planiranje samo jednog
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

10 aspekta saobraaja, bezbednosti i lanom 13. Zakona navodi da Skuptine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godinji plan bezbednosti saobraaja na putevima na svom podruju u skladu sa Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom. Zakon takoe navodi odgovornost jedinica lokalne samouprave u planiranju i sprovoenju mera saobraajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja, vetina i navika neophodnih za bezbedno uee u saobraaju, unapreivanja i uvrivanja pozitivnih stavova i ponaanja znaajnih za bezbedno uee u saobraaju. Zakon o prevozu u drumskom saobraaju lanom 36. utvruje da optine, gradovi i grad Beograd, u skladu sa saobraajno-tehnikim uslovima, donose program kojim definie optimalno organizovanje auto-taksi prevoza. Ovim zakonom je takoe detaljnije ureen lokalni prevoz putnika. Zakon o putevima daje kategorizaciju puteva. Nadlenost nad lokalnim i optinskim putevima je u delokrugu rada lokalne zajednice. Sa druge strane veoma je relevantan i Zakon o zatiti ivotne sredine, naroito sa aspekta uticaja saobraaja na lokalnu sredinu i Zakon o zatiti od buke u ivotnoj sredini.

Institucionalni okvir
Kada su u pitanju regulatorni kapaciteti u oblasti saobraaja na nacionalnom nivou, nadlenost je podeljena na sledea ministarstva: Ministarstvo saobraaja, Ministarstvo graevinarstva i urbanizma i Ministarstvo unutranjih poslova. Ministarstvo saobraaja je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog transporta, osim podzakonskih akata koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti u drumskom saobraaju, gde su nadlenosti podeljene izmeu ovog Ministarstva i Ministarstva unutranjih poslova. Poslove bezbednosti saobraaja, Ministarstvo unutranjih poslova organizuje i sprovodi preko Uprave saobraajne policije u seditu Direkcije policije. Uprava saobraajne policije, politiku bezbednosti saobraaja sprovodi preko 27 policijskih uprava. Ministarstvo unutranjih poslova je odreeno kao obraiva Zakona o bezbednosti u drumskom saobraaju. Ova dva ministarstva meusobno sarauju po svim pitanjima koja su vezana za bezbednost saobraaja. Ministarstvo saobraaja i Ministarstvo graevinarstva i urbanizma obavljaju poslove dravne uprave u oblasti eleznikog, drumskog, vodnog i vazdunog saobraaja, koji se odnose na: ureenje i obezbeenje saobraajnog sistema; realizaciju

11 projekata izgradnje saobraajne infrastrukture; unutranji i meunarodni prevoz i intermodalni transport; ureenje i bezbednost tehniko-tehnolokog sistema saobraaja; obligacione i svojinskopravne odnose; inspekcijski nadzor; strategiju razvoja saobraaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju saobraajnog sistema i organizaciju prevoza; izdavanje upotrebne dozvole za saobraajni objekat i infrastrukturu; homologaciju vozila, opreme i delova vozila; organizovanje finansijske i tehnike kontrole; meunarodne poslove u oblasti saobraaja; mere za podsticanje istraivanja i razvoja u oblasti saobraaja, kao i druge poslove odreene zakonom. Institucionalni kapaciteti u okviru ovih ministarstva nisu dovoljni za upravljanje bezbednou u saobraaju u skladu sa standardima koji vae u zemljama EU i proizilaze iz propisa Evropske unije. Javna preduzea u delokrugu Ministarstva saobraaja i Ministarstva graevinarstva i urbanizma su: JP Putevi Srbije, JP eleznice Srbije, Jat Airways, a.d. i JP Aerodrom Nikola Tesla, Beograd. Na lokalnom nivou, institucionalni okvir upravljanja razvojem saobraaja organizovan je na razliite naine u zavisnosti od veliine lokalne samouprave, razvijenosti saobraajne mree i slino. Tako u razvijenijim gradovima, koji imaju vee zahteve u pogledu upravljanja saobraajem, mrea organizacija i institucija, ili pak odeljenja u ijoj se nadlenosti nalazi upravljanje saobraajem, moe biti vrlo razvijena i razgranata. Manje optine, sa druge strane, esto nemaju ni posebna odeljenja niti odseke koja se bave ovim pitanjima, te se pitanjima razvoja saobraaja, uglavnom, bavi u okviru odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj ili pak u okviru odeljenja za komunalne poslove. Izuzev tri grada u Srbiji gde postoje posebni sekretarijati za saobraaj, u veim gradovima postoje posebna odeljenja za saobraaj koja vre poslove iz oblasti saobraaja u upravnom smislu, donosei administrativna akta, i predlaui mogua reenja i korekcije u cilju poboljanja nivoa saobraajne usluge te poveanja nivoa bezbednosti saobraaja u gradu. Odeljenje (ili sekretarijat, ako postoji) predlae i uestvuje u donoenju odluka vezanih za delatnost saobraaja, koje u sklopu sa odgovarajuim zakonima, ine institucionalni okvir za upravno delovanje, a prema Zakonu o upravnom postupku. Takoe, u zavisnosti od veliine i razvijenosti optina, razliita javna preduzea se mogu baviti upravljanjem saobraajem. U manjim optinama najee postoji jedno javno preduzee koje se bavi izgradnjom gradske saobraajne mree. U razvijenijim gradovima upravljanje saobraajem moe biti podeljeno i na nekoliko razliitih javnih preduzea i agencija: Direkcija za urbanizam, Direkcija za izgradnju grada, Preduzee za niskogradnju, Parking servis, Agencija za saobraaj, Gradski prevoznici i slino.
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

12

Planska dokumentacija
Na nivou lokalnih samouprava, studijska dokumentacija koja se direktno ili indirektno bavi pitanjima razvoja saobraaja moe biti razliitog nivoa, naziva i sadraja i to: Prostorni plan, Generalni urbanistiki plan, Saobraajna studija grada, naselja, Studija poboljanja saobraaja, Transportni generalni plan grada, Strategija odrivog razvoja saobraaja i slino. Prostorni Plan i Generalni urbanistiki plan (GUP) su zakonski definisani. Saobraajne studije grada ili naselja su veoma detaljne i najee sastavni deo ili prethode izradi GUP-a ili velikih infrastrukturnih projekata. Studija poboljanja saobraaja sa planom intervencija je oslonjena na odreena istraivanja, po obimu manja od saobraajnih studija, ali nudi reenja u periodu od 3-5 godina. Transportni generalni plan grada je osnov za dugoroni razvoj sistema. Veoma je detaljan i slui kao osnov za vrednovanje reenja, ispitivanja varijantnih reenja, generisanje velikih i novih reenja i predstavlja najdetaljniju bazu za sva dugorona i srednjorona planiranja. Verovatno usled sloenosti i trokova izrade, Transportni generalni plan nije zaiveo, izuzev u sluaju Beograda, u drugim gradovima u Srbiji. U odnosu na svu gore navedenu dokumentaciju, poloaj Strategije odrivog razvoja saobraaja, odnosno lokalnog sektorskog plana razvoja saobraaja, je krovni i hijerarhijski. Strategije odrivog razvoja saobraaja moraju biti polazni dokument. Strategije su zasnovane na principu utvrivanja neophodnih prioriteta i kroz Akcioni plan otvaraju mogunost brzog zapoinjanja izrade projekata iz oblasti saobraaja koji e brzo dati poetne efekte.

13

Primer
Grafiki prikaz 1.1. Studijska dokumenta iz domena saobraaja na lokalnom nivou
Dokumenta o ureenju prostora:

Preporuena studijska dokumenta iz domena saobraaja:

Tipski naziv studije: Prostorni plan PP Generalni urbanistiki plan GUP Regulacioni planovi (RP-i) i Urbanistiki projekti (UP) Akt o uslovima ureenja prostora AUP-a Saobraajna studija

Orijentaciona trajnost u godinama:

Prati trajnost GUP-a

Studija(projekat) poboljanja saobraaja u (naselju, gradu) sa predlogom mera

3-5(7)

Studija (organizacije, eksploatacije) sistema upravljanja saobraajem

5-10

Transportni generalni plan Strategija odrivog razvoja saobraaja/Lokalni sektorski plan razvoja saobraaja

10-20

Do 10 godina

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

14 Projektna dokumentacija je, takoe, razliitog sadraja i trajnosti. U narednoj tabeli dat je jedan primer strukture saobraajne projektne dokumentacije za infrastrukturne objekte u gradovima odnosno naseljima. Grafiki prikaz 1.2. Projektna dokumentacija u oblasti saobraaja
Naziv projekta Rok izrade

Idejni projekat (graevinski i saobraajni, elektro)

< 1.5 godine

Glavni (izvoaki) projekat (graevinski, saobraajni, elektro)

< 1 godine

Arhivski projekat ili Projekat izvedenog stanja

nakon zavretka gradnje

Analiza uticaja

Pre izvoenja

15

METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA

Strategije razvoja saobraaja na lokalnom nivou mogu se izraivati na osnovu Metodologije za strateko planiranje odrivog razvoja lokalnih samouprava (SLOR). Metodologija za strateko planiranje odrivog razvoja lokalnih uprava u Srbiji (SLOR) je nastala kao rezultat aktivnosti Programa Exchange 2 (2008 2010.) sa ciljem da postane standardna metodologija koju e Stalna konferencija gradova i optina preporuiti svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Nacrt SLOR formata, koji su osmislili domai i meunarodni eksperti programa Exchange 2, na osnovu postojee prakse u zemlji, dopunjen je primerima odrivog planiranja i aktuelne EU prakse. Ovako postavljen metodoloki okvir je potom testiran u preko 20 odabranih lokalnih samouprava (gradova i optina) u Srbiji. Pre i tokom faze testiranja data metodologija je predstavljena i ekspertskoj grupi sastavljenoj od predstavnika ministarstava i kljunih nacionalnih i meunarodnih organizacija i drugih zainteresovanih strana, koja je nakon integracije sugestija u decembru 2009. godine odobrila konanu verziju SLOR metodologije. Strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) je opti strateki plan grada/optine koji definie smernice i kljune aktivnosti za budui razvoj grada/optine. Ona mora biti definisana u skladu s nacionalnim i regionalnim planovima i strategijama. SLOR predstavlja proces integrisanog planiranja koji se tie i svih zajednikih pitanja (socijalna inkluzija, informatiko drutvo, ivotna sredina...). Kao krovna strategija, trebalo bi da definie i smernice, ciljeve i mere relevantne za sve sektore uestvujui, tako, u stvaranju povoljnih uslova za sve druge preduzete (ili oekivane) planove na nivou optine. Svi sektorski planovi na lokalnom nivou, e ire razraditi i razviti smernice definisane i date SLOR dokumentom, za svoje specifine oblasti uz potovanje osnovnih smernica odreenih prioritetima, vizijama i ciljevima.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

16 Dugorona Strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) prepoznaje tri glavna sektora: ekonomski, drutveni i zatitu ivotne sredine. U okviru SLOR-a, sektorski planovi se izrauju za svaki od ova tri sektora, esto i za dalje podele u okviru svakog sektora. Sektor Saobraaja predstavlja preklapajui podsektor koji se najee podrazumeva u okviru ekonomskog sektora, ali neretko se razmatra i u okviru drutvenog razvoja i zatite ivotne sredine. Slika 2.1. Glavni sektori u okviru SLOR

Ekonomija

Drutvo

ivotna sredina

Osnovni principi metodologije primenjeni u procesu izrade planova: Jedinica lokalne samouprave vodi i upravlja procesom. Optine/gradovi odgovorni su za proces izrade planova jer se na ovaj nain doprinosi jaanju institucionalnih i tehnikih kapaciteta optine, ali i mogunosti da se unapredi optinski potencijal u cilju efikasnog sprovoenja plana i poveanja apsorbcionih kapaciteta same optine. Pristup je participativan uz iroko uee svih zainteresovanih strana. Participativni pristup predstavlja proces putem kojeg se miljenja svih zainteresovanih strana integriu u procesu planiranja ili donoenja odluka u vezi sa planom. Participativan pristup odraava ideju da je plan proizvod saradnje lokalne samouprave i zajednice. Stoga je vano da sve zainteresovane strane budu ukljuene, inae vlasnitvo, podrka i kredibilitet nee biti ostvareni. Participacija i razvijanje partnerstva su kljuan deo procesa i direktno su povezani sa jednom od najznaajnijih strana procesa stratekog planiranja uenjem.

17 Proces je organizovan u pet faza koje se ponavljaju u desetogodinjim ciklusima. Metodologija predvia dugorone planove koji pokrivaju period od 10 godina. Iako se kompletan sistem odvija u tako velikim ciklusima, upravljanje i praenje zahtevaju kontinuirano auriranje i evaluaciju u skladu sa stepenom realizacije i ostvarenim rezultatima. Slika 2.2. Glavne faze procesa u okviru SLOR

Faza 5. Priprema implementacije

Faza 1. Pripremna faza

Faza 2. Analiza sektora Faza 4. Akcioni plan

Faza 3. Strateki okvir

Prema SLOR metodolokom okviru, proces izrade Strategije moe se podeliti u 5 osnovnih faza: Pripremna faza, Analiza sektora, Strateki okvir, Akcioni plan i Priprema implementacije (vidi sliku). Svaka od ovih faza sadri odreene korake koje je neophodno preduzeti u cilju uspene izrade Lokalnog sektorskog plana za razvoj saobraaja. Koraci koji ine deo izrade Sektorskog plana prate i redosled poglavlja Sadraja samog dokumenta.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

18

Koraci u izradi lokalnih strategija razvoja saobraaja

PRIPREMNA FAZA
Obuhvata: Politiku podrku Potrebno je da se o postupku izrade Lokalne strategije razvoja saobraaja oglasi Gradsko odnosno Optinsko vee ili u boljem sluaju, ukoliko je to mogue i Skuptina optine odnosno grada. Formalno, politika podrka odnosno platforma za strateko planiranje obezbeuje se donoenjem odluka o pokretanju procesa izrade Strategije. Uspostavljanje organizacione strukture - Pripremna faza podrazumeva i uspostavljanje tela/ struktura za koordinaciju i organizaciju izrade Strategije. Neophodno je imenovati koordinatora, osobu koja e delovati kao odgovorni menader za sprovoenje procesa izrade Strategije. Dalje, u organizacionoj strukturi, vano mesto zauzima Koordinacioni tim kao operativno telo zadueno za sprovoenje i organizovanje procesa izrade Strategije. I koordinatora i koordinacioni tim moe imenovati Odlukom/Reenjem predsednik optine/gradonaelnik ili Optinsko/ Gradsko vee. Ukljuivanje zainteresovanih strana - Ukljuivanje zainteresovanih strana obezbeuje se putem formiranja Radne grupe koja je kljuno telo/struktura za razvoj participativnih aktivnosti u izradi Strategije. Zainteresovane strane su pojedinci, grupe, institucije ili organizacije iz javnog, privatnog ili civilnog sektora koje: poseduju relevantne informacije, resurse ili ekspertizu; kontroliu instrumente koji su neophodni za sprovoenje Strategije; sprovoenje Strategije utie na njih ili oni utiu na njega. U praksi, pored pojedinaca i zaposlenih u Gradskoj/Optinskoj upravi i relevantnim javnim preduzeima, Policijskoj upravi i ostalim relevantnim javnim institucijama, potrebno je ukljuiti i predstavnike privrede i civilnog sektora.

19 Informisanje graana Informisanje i ukljuivanje graana u proces stratekog planiranja u oblasti saobraaja je veoma bitna i sa aspekta unapreenja kvaliteta procesa ali i sa aspekta doprinosa boljem sprovoenju Strategije i podizanja svesti stanovnitva u oblasti razvoja saobraaja. Stoga je neophodno da graani u svim fazama izrade Strategije budu adekvatno informisani o donoenju kljunih odluka, ali i da im bude omogueno da daju svoj doprinos u procesu donoenja ovih odluka.
Obezbediti politiku podrku Gradskog vea i Gradske skuptine Ukljuiti zainteresovane strane Formirati radnu grupu

Uspostaviti organizacionu strukturu Imenovati odgovornu osobu ili tim

Informisati graane

ANALIZA i OCENA STANJA

Da bi smo znali gde elimo da stignemo, moramo najpre da shvatimo gde se tano nalazimo. U tom cilju je neophodno analizirati stanje saobraaja sprovoenjem nekoliko koraka: Prikupljanje podataka koje podrazumeva, najpre identifikaciju izvora podataka u pogledu raspoloivosti postojee dokumentacije koja se odnosi na analizu saobraaja na lokalnom, ali i regionalnom i nacionalnom nivou. Pored postojee dokumentacije, za izradu analize razvoja saobraaja, neophodno je korienje referentne i zvanine statistike. Sprovoenje dodatnih istraivanja je neophodno sa aspekta dobijanja pouzdanih i detaljnih podataka koji se ne vode u zvaninoj statistici niti postoje u skorije sprovedenim istraivanjima. Ova dodatna istraivanja najee podrazumevaju odreena merenja (npr. merenje brzine kretanja na saobraajnoj mrei), ali takoe podrazumevaju i istraivanje stavova korisnika saobraaja, lokalnog stanovnitva ili specifinih ciljnih grupa.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

20 SWOT analiza predstavlja subjektivno stanovite zainteresovanih strana o faktorima koji utiu na razvoj saobraaja u gradu. SWOT analizu je neophodno sprovesti zajednikim radom sa svim lanovima Radne grupe. Ocena stanja ili uoavanje kritinih delova na mrei i osnovnih problema koji prete razvoju saobraaja na lokalnom nivou izvodi se kao poslednji korak i kruna analize stanja sektora saobraaja na lokalnom nivou. Ocena stanja daje se na osnovu rezultata prethodno sprovedenih koraka a u odnosu na definisane indikatore i utvrene injenice. Zbog vanosti ove faze za ceo proces izrade Strategije razvoja saobraaja, ali i zbog specifinosti koja razlikuje sektor saobraaja od drugih sektora, oceni stanja posvetili smo i posebno poglavlje u ovom Priruniku.
Prikupiti relevantne podatke na osnovu postojee dokumentacije i statistike

Izvriti ocenu stanja u odnosu na indikatore

Izvriti odgovarajua merenja i istraivanja u cilju dopune nedostajuih podataka

Sprovesti SWOT analizu sa relevantnim zainteresovanim stranama

STRATEKI OKVIR
Strateki okvir nam govori koje stanje elimo da postignemo u oblasti razvoja saobraaja u vremenskom okviru od 10 godina. Za definisanje stratekog okvira neophodna je saradnja sa relevantnim zainteresovanim stranama uz izgradnju zajednike platforme i saglasnosti meu lanovima Radne grupe, a na osnovu zakljuaka proisteklih iz ocene stanja saobraaja. Strateki okvir, u tom smislu, mora biti direktno povezan sa problemima identifikovanim u analizi stanja, to jest, mora direktno da odgovori na kljune probleme proistekle iz ocene stanja. Strateki okvir podrazumeva:

21

Definisanje vizije razvoja saobraaja

Definisanje vizije odvija se kroz proces kojim se utvruje eljena budunost razvoja saobraaja u odreenoj lokalnoj zajednici. Vizija predstavlja realistian san koji pokazuje kako bi zainteresovane strane koje su ukljuene u razvoj saobraaja na jednoj teritoriji volele da oblast razvoja saobraaja izgleda u budunosti. Vizija je fokusirana na daleku budunost i predstavlja idealan ishod razvoja saobraaja u budunosti. Ona bi trebalo da predstavi stanje kakvo lanovi Radne grupe ele da vide na krajnjoj taki realizacije stratekog dokumenta. Vizija se moe izraziti kratkim sloganom ili pak duom, opisnom, reenicom, ali bez ulaenja u konkretne detalje i specifina reenja. Utvrivanjem vizije se gradi konsenzus meu zainteresovanim stranama u pogledu osnovnog pravca razvoja saobraaja i stvara se oseaj vlasnitva nad idejom. Vizija bi trebalo da bude inovativna i da predstavlja odvajanje od ustaljenog naina razmiljanja, a naroito od kratkoronog naina razmiljanja. U tom smislu, vizija ne treba da bude usmerena na reavanje nekih konkretnih, trenutnih problema, ve da ponudi najbolji, inovativni pristup u odgovoru na izazove u razvoju saobraaja.

Definisanje prioriteta razvoja

Prioritet predstavlja vie objedinjenih ciljeva koji pokazuju jedan strateki pravac delovanja u okviru Strategije. S obzirom da se ne moe istovremeno odgovoriti na sve izazove metodologija uvodi odreivanje prioriteta koji bi trebalo da odgovore na pitanje: Reenju kojeg kljunog pitanja dajete prednost? Vie prioriteta u okviru Lokalne strategije razvoja saobraaja bi trebalo da sainjavaju viziju.

Definisanje stratekih ciljeva

Strateki ciljevi razvoja saobraaja predstavljaju eljenu taku u vezi sa specifinim pitanjima i tee specifinim rezultatima koje zajednica eli da ostvari. Veoma je vano da se strateki cilj bavi problemom koje je mogue reiti a definisan je u SWOT-u i da se na njega moe uticati lokalnim nadlenostima i resursima. Iz tog razloga, strateke ciljeve je najbolje direktno vezati za probleme koji su definisani ocenom stanja, odnosno definisati ih kao konkretna reenja ovih problema. Tako na primer ukoliko je ocenom stanja identifikovan problem nizak nivo bezbednosti na saobraajnoj mrei, kao strateki cilj bi trebalo postaviti unapreen nivo bezbednosti na saobraajnoj mrei.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

22

Definisanje specifinih ciljeva

Specifini ciljevi su jo specifiniji i precizniji od stratekih ciljeva i postavljaju merljivu obavezu povezanu sa ostvarivanjem ciljeva. Specifian cilj bi trebalo da bude kratkoroan ili srednjeroan, vremenski ogranien i kvantifikovan. Rukovodei se primerom problema bezbednosti, specifini cilj bi mogao da glasi: Broj saobraajnih nezgoda na saobraajnoj mrei smanjen za 50% do 2020. godine. Veoma je vano da specifini ciljevi budu tzv. SMART ciljevi, tanije da budu Specifini (jasno definisani), Merljivi (da mogu da se procene na osnovu kvaliteta, vremena itd), Dostini (postoji mogunost da budu ostvareni), Realni (da postoji direktna odgovornot u dostizanju cilja) i Blagovremeni (da postoje jasni rokovi za njihovo dostizanje).
Usaglaavanje vizije razvoja saobraaja Denisanje stratekih ciljeva

Denisanje prioriteta razvoja saobraaja

Denisanje specinih ciljeva

AKCIONI PLAN
Na osnovu definisanog stratekog okvira, koji predstavlja eljeno stanje, Akcioni plan nam slui kako bismo utvrdili nain na koji emo realizovati strateki okvir. Ako analiza stanja pokazuje gde se nalazimo, tj. Taku A, a strateki okvir gde elimo da budemo, tj. Taku B, Akcioni plan nam pokazuje jasne korake kako da stignemo iz take A u taku B. Proces izrade Akcionog plana podrazumeva sledee korake: Identifikacija projekata Identifikacija odgovornih institucija i partnera Odreivanje vremenskog okvira za realizaciju projekata Utvrivanje finansijskog okvira, tj. potrebnih sredstava i izvora finansiranja Definisanje indikatora na nivou svakog projekta.

23
Identikacija projekata Utvrivanje vremenskog okvira Denisanje projektnih indikatora

Identikacija odgovornih institucija i partnera

Utvrivanje nansijskog okvira

PRIPREMA SPROVOENJA
Kako biste osigurali da se Lokalna strategija razvoja saobraaja sprovodi potrebno je ve prilikom njegove izrade definisati odreene mehanizme sprovoenja i obezbediti politiku podrku za samo sprovoenje. U tom cilju, neophodno je da, u poslednjoj fazi izrade Strategije, utvrdite najpre mehanizme za sprovoenje, odnosno monitoring i evaluaciju: Ko sprovodi Strategiju, ko vri nadzor nad tim sprovoenjem, ko i na koji nain meri efekte sprovoenja Strategije. Dalje je potrebno utvrditi koji indikatori e biti korieni za merenje uspenosti sprovoenja Strategije. Kako bi dokument bio to transparentniji i zaista dobio podrku za realizaciju od najireg kruga ljudi, potrebno je sprovesti i javnu raspravu i dati graanima priliku da daju svoj komentar na samu Strategiju. Nakon ovih koraka, Lokalnu strategiju razvoja saobraaja usvaja Skuptina grada odnosno optine.
Utvrditi mehanizme za monitoring i evaluaciju

Sprovesti javnu raspravu

Napraviti listu indikatora

Usvojiti plan na nivou skuptine

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

24

SADRAJ LOKALNE STRATEGIJE RAZVOJA SAOBRAAJA

Dokument koji predstavlja Lokalnu strategiju razvoja saobraaja lokalne samouprave, a koji je pripremljen u skladu sa SLOR metodolokim okvirom, moe biti organizovan na razliite naine. Ovim prirunikom dat je predlog preseka dokumenta prema poglavljima.

1. UVOD
Sam Uvod dokumenta je potrebno da sadri najpre kratko obraanje gradonaelnika odnosno predsednika optine u kojem se definiu razlozi za pokretanje procesa izrade Strategije, osnovni ciljevi razvoja saobraaja kao i znaaj koji razvoj saobraaja ima sa aspekta drutveno ekonomskog razvoja jedinice lokalne samouprave. Pored obraanja gradonaelnika, u uvodnom delu je potrebno navesti ciljeve, zadatke i metodologiju rada u procesu izrade stratekog dokumenta. Takoe, veza sa drugim stratekim dokumentima na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou mora biti prikazana u ovom delu dokumenta. U uvodnom delu je potrebno prikazati i listu indikatora koji su utvreni i korieni za analizu stanja razvoja saobraaja.

2. OPTE INFORMACIJE O GRADU/OPTINI

Ovo poglavlje sadri osnovne informacije o gradu odnosno optini koja izrauje Strategiju. Pored optih informacija, kao to je administrativni i geografski poloaj jedinice lokalne samouprave, u ovom poglavlju je potrebno navesti saobraajnu povezanost optine odnosno grada, zatim demografsku sliku podruja kao i mogue projekcije kretanja broja stanovnika u narednih par decenija. Takoe, ovaj deo bi trebalo da sadri i ostale podatke relevantne za razvoj saobraaja na lokalnom nivou, poput optih statistikih podataka o broju zaposlenih, postojeoj industriji i privredi i broju motornih vozila na teritoriji grada odnosno optine. Preporuljivo je da ovaj deo sadri i uporednu analizu sa slinim naseljima i gradovima.

25

3. ANALIZA STANJA SAOBRAAJA

Postojee stanje se opisuje na osnovu postojee dokumentacije, rezultata istraivanja i ekspertskih saznanja dobijenih nakon detaljnog obilaska sistema. Bitno je sve podatke i dokumentaciju svesti na unapred utvrenu baznu godinu za koju se vre analize postojeeg stanja. Analiza stanja se u samom dokumentu moe prikazati pratei sledee podoblasti:

a) Osnovna ulina mrea i raskrsnice

Ova podoblast podrazumeva opis (duina, irina, vrsta kolovoza) postojee mree sa kategorizacijom i vezama sa dravnim putevima I i II reda. Tekst bi trebalo da je propraen odgovarajuim dijagramima i kartama. Primer: Ukupna duina puteva u optini iznosi 444 km (savremeni kolovoz 261 km), od toga: - magistralni putevi 134 km - regionalni putevi 19 km - lokalni putevi 291 km. Iz tabele se moe uoiti da optina ima izuzetno slabu gustinu mree, kao i to da gustina mree puteva izraenih od savremenog kolovoza je dvostruko manja od ukupne, to je posledica slabog odravanja i ulaganja u poboljanje kvaliteta kolovoza lokalne mree puteva koja je inae dobro razvijena.

b) Postojei reim saobraaja i stanje signalizacije

Ova podoblast sadri opis postojeeg reima za putnika vozila, teretna vozila, vozila javnog gradskog prevoza (ako postoji), reim snabdevanja propraeno odgovarajuim skicama. Opta ocena stanja saobraajne signalizacije (vertikalne, putokazne i horizontalne).

c) Upravljanje saobraajnim tokovima putem svetlosnih signala

Ovde je dat detaljan opis broja signalisanih raskrsnica, naina rada, tipovi ureaja, nain povezivanja, broj programa u toku dana.

d) Javni Masovni Prevoz Putnika (JMPP)

Ova podoblast podrazumeva opis sistema javnog gradskog prevoza. Mnoga naselja i gradovi u Srbiji nemaju posebno organizovan javni prevoz nego transportne kompanije koje prevoze u meugradskom saobraaju to rade i na podruju
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

26 grada ili naselja. Ovaj sistem ima funkciju javnog prevoza pa ga takoe treba opisati. Takoe je potrebno opisati, ukoliko postoje, odreene pogodnosti za osobe sa invaliditetom.
Primer

Javni gradski i prigradski prevoz putnika obavlja javno preduzee XY-trans, kojim se godinje preveze oko 50.000 putnika. Mreu linija javnog gradskog prevoza putnika ini ukupno 30 linija duine 140 km.

e) Parkiranje
U okviru ove podoblasti potrebno je dati opis postojeeg sistema parkiranja, da li postoji ili ne, da li je zonski ili nije, zatim broj raspoloivih mesta ulinog parkiranja i u garaama i parking povrinama ako ih ima i procenu broja ponuenih i potrebnih parkirnih mesta.

f) Biciklistiki saobraaj
Potrebno je opisati i stanje biciklistikog saobraaja kao saobraajnog podsistema: da li postoji ili ne i u kojoj meri; nain regulisanja i voenja biciklistikog saobraaja itd.

g) Peaki saobraaj
Podrazumeva opis osnovnih peakih koridora; nain regulisanja peakih tokova na raskrsnicama u zonama atrakcije; obim peakih tokova; peake zone, ako postoje. Potrebno je opisati i sisteme voenja peakog saobraaja za osobe sa invaliditetom, tj. da li postoje posebni sistemi poput taktilnih staza, zvunih semafora i slino.

h) Zatita dece u zonama kola

Potrebno je i dati prikaz zatite dece u zonama kola. Na primer: U zonama kola se (ne) primenjuje posebna zatita u smislu umirivanja saobraaja, upozoravanja i slino. Tokovi uenika u kolama koje se locirane uz primarnu mreu nisu/ jesu posebno regulisani.

j) Bezbednost saobraaja
U okviru bezbednosti saobraaja potrebno je predstaviti detaljan prikaz po strukturi nezgoda, vremenskoj i prostornoj distribuciji za baznu godinu i po mogustvu

27 nekoliko godina ranije da bi se uoio trend. Takoe, potrebno je dati sliku nivoa bezbednosti na prunim prelazima i slino. Primer: Na osnovu podataka iz tabele broj saobraajnih nezgoda u 2006. godini je vei u odnosu na 2005 godinu za 11,2 % odnosno 9,3%. Sagledavanjem broja nezgoda sa materijalnom tetom i nastradalih lica uoava se da saobraajne nezgode sa materijalnom tetom uestvuju u ukupnom broju od 72% do 78 %, sa poginulim od 0,05% do 1,2 % i sa nastradalim od 21% do 26 %.

k) Zakonska regulativa
U ovom odeljku je potrebno analizirati postojeu zakonsku regulativu na lokalnom nivou a koja se odnosi na saobraaj, to podrazumeva presek gradskih odnosno optinskih odluka na lokalnom nivou kojima se ureuje oblast saobraaja. Primer: Zakonska regulativa se zasniva na zakonima Republike Srbije, kao i na odlukama koje su u nadlenosti Optine. 1. Odluka o tehnikom regulisanju saobraaja na putevima na teritoriji Ovom odlukom definisane su: povrine na kojima je trajno zabranjen saobraaj (peaka zona i druge povrine predviene prostorno planskom dokumentacijom); reim saobraaja ( jednosmerne dvosmerne ulice, nain regulisanja saobraaja na raskrsnicama) uslovi za kretanje teretnih vozila i autobusa na podruju naseljenog mesta (definie zone u kojima je zabranjen ulazak teretnih vozila vee nosivosti od 5 tona i zaprenih vozila); mesta za parkiranje teretnih vozila i autobusa; uslovi za izvoenje radova na povrinama na kojima se odvija saobraaj i kretanje peaka; uslovi za postavljanje natpisa i reklamnih tabli pored povrina na kojima se odvija saobraaj 2. Odluka o javnim parkiralitima Odluka o javnim parkiralitima ureuje uslove i nain korienja, odnosno organizovanja poslova u vrenju komunalne delatnosti upravljanja i odravanja javnih parkiralita u Optini 3. Odluka o prevozu putnika u drumskom saobraaju na teritoriji Optine Ovom odlukom blie se ureuje nain obavljanja javnog i auto-taksi prevoza koji se obavlja na teritoriji Optine Pored ovih Odluka, u oblasti regulacionih planova, koji delimino tretiraju i saobraaj, treba spomenuti planove koji su doneti ili su u fazi donoenja, poput Prostornog Plana, Generalnog Plana, Planova detaljne regulacije za delove prostora itd.
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

28

l) Saobraajni tokovi na mrei

Potrebno je, na osnovu postojeih podataka, analizirati saobraajne tokove na mrei. Meutim, izuzev merenja sa automatskih brojaa na dravnim putevima I i II reda u iroj zoni grada odnosno optine, ovi podaci se ne prikupljaju jer merenja ne postoje. U cilju dobijanja merodavne saobraajne slike, vremenske i prostorne neravnomernosti tokova na mrei, strukture saobraajnih tokova, vremena putovanja i brzine na mrei i vremenskog zastoja vozila, peaka i peakih tokova itd, neophodno je sprovesti adekvatna istraivanja i merenja2..

m) Finansiranje
Poslednja oblast koju je relevantno prikazati za analizu stanja podrazumeva postojei sistem finansiranja saobraaja na lokalnom nivou. Iako je teko dobiti taan uvid, jer lokalni budeti jo uvek nisu koncipirani na nain da daju utroak sredstava prema odreenim programima, neophodno je utvrditi koliko je sredstava utroeno za odravanje saobraajnica, posebno za saobraajnu signalizaciju, svetlosnu signalizaciju, koliko za izgradnju saobraajnih infrastrukturnih objekata, zatita u zonama kola. Takoe, potrebno je navesti strukturu prihoda odnosno naine finansiranja.

n) SWOT analiza
U ovom odeljku potrebno je predstaviti rezultate SWOT analize, prema matrici unutranjih i spoljanjih faktora, a koji su dobijeni sprovoenjem analize od strane lanova radne grupe. Dakle u ovom delu predstavljaju se Snage i Slabosti razvoja saobraaja na lokalnom nivou i Mogunosti i Pretnje koje na njegov razvoj utiu.

4. STRATEKI OKVIR
Poglavlje etiri predstavlja rezultate stratekog okvira definisanog od strane radne grupe prema redosledu koji je prikazan u objanjenju metodologije odnosno koraka. Osim matrice koja sadri viziju, prioritete, strateke i specifine ciljeve, strateki okvir nije potrebno detaljno objanjavati, iako je to mogue, ukoliko neke lokalne samouprave to smatraju za izuzetno vano ili smatraju da se iz same matrice ne vidi dovoljno povezanost problema i stratekog okvira. Matrica najpre prikazuje viziju a zatim i prioritete koji bi trebalo da dovedu do ostvarenja vizije. Za svaki od prioriteta u matrici su prikazani njemu pripadajui strateki i specifini ciljevi.
2 Videti deo istraivanja koji se odnose na efikasnost saobraaja u okviru odeljka Indikatori

29 Grafiki prikaz 3.1. Nain grafikog predstavljanja stratekog okvira

Vizija

Prioritet 1
Strateki cilj 1.1 Strateki cilj 1.2

Prioritet 2
Strateki cilj 2.1 Strateki cilj 2.2

Prioritet 3
Strateki cilj 3.1 Strateki cilj 3.2

Specini cilj 1.1.1. Specini cilj 1.1.2.

Specini cilj 1.2.1. Specini cilj 1.2.2.

Specini cilj 2.1.1. Specini cilj 2.1.2.

Specini cilj 2.2.1. Specini cilj 2.2.2.

Specini cilj 3.1.1. Specini cilj 3.1.2.

Specini cilj 3.2.1. Specini cilj 3.2.2.

5. AKCIONI PLAN
U ovom odeljku, prikazana je tabela koja predstavlja Akcioni plan, sa pripadajuim projektima, odgovornim institucijama i partnerima, vremenskim okvirom, finansijskim podacima i utvrenim indikatorima. Akcioni plan utvruje se prema definisanim prioritetima, odnosno ciljevima. Tabela akcionog plana moe izgledati ovako: Tabela 3.1. Tabelarni prikaz dela Akcionog plana
Strateki cilj 1.1. Specifini cilj 1.1.1. Broj projekta 1.1.1.1. Naziv projekta Odgovorne institucije i partneri Vremenski okvir Vrednost projekta i izvor finansiranja Kljuni pokazatelji uspeha

Takoe, preporuljivo je da se posebno izdvoji i analizira deo koji se odnosi na finansijska ulaganja. Odnosno koliko ukupno iznose ulaganja u realizaciju akcionog plana, kolika su ulaganja prema prioritetima, koji deo pada na teret lokalne samouprave a koji se oekuje od eksternog finansiranja, dinamika realizacije sredstava prema godinama.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

30

6. MONITORING I EVALUACIJA
U okviru ovog poglavlja opisani su mehanizmi sprovoenja Strategije i nadzora i vrednovanja sprovoenja. Dati su i indikatori na osnovu kojih se meri uspenost sprovoenja Strategije. Detaljno je opisan lanac odgovornosti: ko je zaduen za sprovoenje, ko nadzire sprovoenje, kome se podnose izvetaji i ko vrednuje postignuto.

31

NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZU I DATI OCENU STANJA SAOBRAAJA NA LOKALNOM NIVOU?
Problem razvoja saobraaja u gradu je veoma kompleksan, zahvaljujui, izmeu ostalog, velikoj koncentraciji urbanih sadraja i aktivnosti u neposrednom okruenju i njihovoj razmeni uticaja sa saobraajem zatim potrebi da se kvalitetno opslui saobraajni zahtev a da se pri tom ne ugroze zahtevi i kvalitet urbane sredine, suprotstavljenim interesima i velikoj konkurenciji razliitih korisnika sistema na ogranienim prostorima i kapacitetima mree (dinamiki tokovi i parkiranje, peaci i motorni saobraaj, ciljni i tranzitni tokovi, javni gradski prevoz putnika itd.). Metodologija rada, nakon inicijalnog uoavanja problema u odvijanju saobraajnog procesa u gradu, predvia definisanje realnih ciljeva Strategije, a zatim i formiranje i detaljnu analizu iroke informacione baze o saobraajnom i urbanom sistemu grada. Baza se sastoji iz dve celine: referentne planske i projektne dokumentacije urbanistikog i saobraajnog karaktera iz razliitih perioda koji prethode Strategiji, zakljuno sa aktuelnim gradskim odlukama i programima rada, i informacija neposredno vezanih za aktuelno stanje saobraajnog procesa na ulinoj mrei grada, zasnovanih na saobraajnim istraivanjima i anketa graanstva o saobraajnom sistemu. iroka informaciona osnova treba da doprinese realnijem i potpunijem sagledavanju trendova razvoja grada, nastanka i prirode pojedinih saobraajnih problema, realnih transportnih zahteva grada i ogranienja koja odreuju razvoj njegovog saobraajnog sistema. Posebno su u tom okviru znaajni rezultati analiza GUP-a i ostalih relevantnih studija i projekta raenih poslednjih godina u gradu odnosno optini. Reenja koje nudi Strategija kroz program mera mogu se, prema karakteru, svrstati u vie kategorija:
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

32 predlozi neposrednih operativnih regulativno-reimskih mera koje za realizaciju ne zahtevaju velike investicione zahvate (programi rada svetlosne signalizacije, horizontalna i vertikalna signalizacija, korekcija geometrije); definisanje planske i zakonske dokumentacije grada vezane za sektor planiranja i regulisanja saobraaja (okviri za Odluku o reimu saobraaja); idejna reenja rekonstrukcije i izgradnje pojedinih elemenata saobraajne infrastrukture (rekonstrukcija kritinih raskrsnica, smirivanja saobraaja u zoni intenzivnih peakih aktivnosti, parking prostora i garaa u centru grada); tipska idejna reenja pojedinih saobraajnih potreba i elemenata sistema (okretnice vozila javnog prevoza, zavreci slepih ulica, nie i polu-nie autobuskih stajalita, lokacija stajalita itd.) ; definisanje osnovne saobraajne mree i funkcionalnih zahteva koje njeni elementi treba da ispune za pojedine vidove saobraaja (vozila JMPP-a, teretni i tranzitni tokovi, biciklistiki saobraaj itd.); strateka reenja razvoja i upotpunjenja osnovne saobraajne mree grada (kljuni gradski koridori, mostovi, obilaznice); lista prioriteta odnosno plan postepene i fazne realizacije reenja predvienih Strategijom u skladu sa potrebama saobraajnog sistema grada i mogunostima finansiranja radova; demo projekti pokaznog karaktera, koji pored funkcionalnog reenja koje sadre, treba da ilustruju i odgovarajuu formu i sadraj elaborata (zatite dece u zoni osnovne kole, projekat signalisane raskrsnice). OSNOVNI KORACI Definisanje vremenskog obuhvata i prostora koji se razmatra Prostor koji je obuhvaen Strategijom je podruje definisano GUP-om, eventualno Prostornim planom. Vremenski horizont koji Strategija obuhvata je 10 godina. Upoznavanje i pregled postojee dokumentacije U toku rada na pripremi Strategije raspoloiva postojea dokumentacija treba da se obezbedi i proui. esto se deava da, u lokalnoj samoupravi, ne postoji jasan pregled niti baza podataka dokumenata koji su izraeni za odreeni sektor, naroito ukoliko je institucionalni okvir razvijen na nain da postoji vie odeljenja koja direktno ili indirektno, delokrugom svoga rada, obuhvataju odreenu oblast. Proces izrade Strategije moe se iskoristiti i u cilju sagledavanja postojee dokumentacije od strane koordinacionog tima. Na taj nain, sumirae se razvijena studijska dokumentacija u oblasti saobraaja od strane svih nadlenih odeljenja (Gradske odnosno Optinske uprave, Javnih preduzea, ali i regionalnih institucija koje itekako mogu raspolagati sa dokumentacijom relevantnom za lokalni nivo.

33 Tabela 4.1. Spisak raspoloive dokumentacije i organizacija koje ih imaju na raspolaganju - primer
Organizacija Dokumentacija Postojea kategorizacija mree Mrea biciklistikih traka Stajalita i reim JGPP-a Spisak semaforisanih raskrsnica i karta, kao i raskrsnice koje su u planu da budu semaforisane Orto foto karta, GIS podloge Projekti u fazi realizacije (proli sve procedure finansijski zaokrueni) Generalni plan do 20xx godine 2. Zavod za urbanizam, JP Saobraajna policija J.P. za prevoz putnika Parking servis Optina Putevi Srbije Zavod za zatitu spomenika kulture Regulacioni plan centra grada, po fazama ako ih ima Plan detaljne regulacije za delove prostora izmeu odreenih ulica Ostali projekti, studije iz zatite ivotne sredine i dr. 3. 4. 5. 6. 7. Broj registrovanih vozila, broj saobraajnih nezgoda po uzrocima, vremenu, lokacijama, itd. Mrea linija gradskog prevoza i gradske linije, mreaprigradskog i meumesnog prevoza putnika Karte sa parking zonama, tarifama i spiskom ulica za svaku zonu, studija parkiranja itd. Strategija odrivog razvoja optine/grada; Strategija ekonomskog razvoja lokalne zajednice itd. Brojanje saobraaja na putevima Republike Srbije za odreeno razdoblje Dokumenti vezani za spomenike kulture

1.

Direkcija za izgradnju

8.

9.

Lokalno Podaci vezani za izgradnju, rekonstrukciju i odravanje lokalne preduzee za puteve, mree niskogradnja i sl. Turistika organizacija Planovi , projekti, statistike vezane za turistike lokalitete

10.

Agencija za saobraaj, javni Odreeni broj dokumenata i podataka mogue je , ako postoje , 11. saobraaj, za dobiti od ovih agencija investicije 12. Referentni internet sajtovi Zvanini sajtovi (Republiki zavod za statistiku, Agencija za zatitu ivotne sredine, Agencija za privredne registre, grad/optina i druge institucije)
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

34

Ocena stanja ili uoavanje kritinih delova saobraajnog sistema

Na osnovu izvrene analize daje se ocena postojeeg stanja i to: u odnosu na uspostavljene indikatore; u odnosu na utvrene injenice proizale iz analize. Odnosno ocena se daje kao: Opta ocena stanja na posmatranom podruju, i to; Ocena buduih saobraajnih zahteva (period do 10 godina); Pruanje mree u odnosu na osnovne saobraajne zahteve; Nivo usluge na saobraajnicama i raskrsnicama; Nivo bezbednosti saobraaja; Kvalitet opsluge JGPP-a na mrei (ako postoji); Zone zaguenja na mrei; Kvalitet i stanje raspoloivog upravljakog sistema i signalizacije; Parkiranje; Investicije u saobraaj i institucionalni aspekt; Miljenje graanstva o kvalitetu saobraaja. Ocena postojeih kritinih delova mree ili delova koji e biti u posmatranom periodu kritini i to; Mrea po kojoj se kreu putnika vozila; Mrea po kojoj se kreu teretna vozila; Mrea po kojoj se kreu zajedno bicikli i motorizovani saobraaj; Mrea u zonama kola; Mrea na kontaktu vangradske i gradske mree; Peaki prelazi; Pruni prelazi.

Indikatori
U cilju analize i praenja stanja odreenog sektora ili prioriteta, stratekog ili specifinog cilja, definiu se indikatori odnosno pokazatelji koji predstavljaju kvalitativne odnosno kvantitativne injenice pomou kojih se stanje u nekom sektoru ili stepen dostizanja odreenog cilja moe meriti odnosno vrednovati. Kada je u pitanju sektor saobraaja, osnovni indikatori koji slue za analizu stanja sektora saobraaja na lokalnom nivou su tzv. indikatori uticaja. Pomou ovih indikatora

35 moe se analizirati i sagledati ukupno stanje saobraaja u nekoj lokalnoj zajednici, gradu ili optini, ali takoe i meriti uticaj koji odreeni ciljevi imaju za razvoj saobraaja. Svaki od ovih indikatora, u cilju analize i praenja stanja, mora biti predstavljen sa odreenim vrednostima i objanjenjima, prema odgovarajuoj matrici koja sadri objanjenje indikatora, izvore podataka za indikator, pravni i institucionalni okvir na koji se indikator odnosi, vrednosti indikatora prikazani grafikim prikazom, tabelarno ili slikom i njihova objanjenja i komentare, ukoliko postoje. U sektoru saobraaja, indikatori uticaja mogu biti sledei: 1. Efikasnost saobraaja 2. Bezbednost u saobraaju 3. Ekonominost 4. Pristupanost 5. Udobnost (komfor) 6. Zatita ivotne sredine

Efikasnost saobraaja
Indikatori efikasnosti saobraaja podrazumevaju iroku skalu uslova u saobraaju a najee se iskazuju preko nivoa usluge koji obuhvata vreme putovanja, zastoje, ekanja u redu i slino. Pod tim se podrazumeva kompozitno vreme, raunajui od mesta polaska do odredita, ukljuujui prilazak sistemu, parkiranom vozilu, ekanje na voznu jedinicu, trajanje ukrcavanja i iskrcavanja, presedanja (pretovara), kao i terminalnih vremena na kraju transportnog procesa, traenje slobodnog parking mesta i slino. Ova vremena se bitno razlikuju kod individualnog prevoza i kod javnog prevoza putnika i robe - to je vezano za tehnologiju i organizaciju naina prevoza. Kod javnog prevoza na linijama, ulogu igraju udaljenost linije, uestalost nailaska vozila, broj presedanja, brzina vonje, zadravanja i dr. Iako su vremena uslovljena razliitim faktorima, uvek treba voditi rauna o tome da korisnika u sutini interesuje samo ukupno utroeno vreme od vrata do vrata. Efikasnost saobraaja moe se izmeriti jedino organizacijom posebnih i specifinih istraivanja i to vremena putovanja, zastoja, vremenskih gubitaka po jednoj od verifikovanih metodologija kao to su: 1. Pokretni osmatra - Test vozilo se kree u toku kao proseno vozilo, odnosno koliko ga vozila pretekne toliko vozila i on pretekne. Za vreme vonje belee se podaci o vremenima ulaska odnosno izlaska sa deonice, vreme trajanja zastoja i uzroci zastoja 2. Sledi vou - Test vozilo izabere u toku, na poetku opitne deonice, vozilo i prati ga u kretanju i belei vreme putovanja i vreme trajanja i uzroke zastoja . Minimalni broj merenja koja bi trebalo sprovesti su 5 - 7 u vrnom satu. Merenja uglavnom pokrivaju putnike automobile i eventualno vozila JGPP-a.
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

36 Kada je efikasnost saobraaja u pitanju, osnovni parametri su: proseno vreme putovanja (na odreenoj deonici) odreene kategorije vozila sa i bez vremenskih gubitaka iskazano u sekundama; proseni vremenski zastoji na raskrsnici iskazani u sekundama; prosena brzina sa i bez zastoja na odreenoj deonici u km/sat; Tabela 4.2. Prikaz merenja efikasnosti saobraaja-primer
Saobraajnica -smer Obod smer 1-18 Obod smer 18-1 Gradska magistrala Gradska magistrala smer 24-3 Duina um 11.070 11.070 1.648 1.648 Brzina bez zastoja (km/h) 41 40 36 39 Brzina sa zastojima (km/h) 36 32 27 32

Vrednosti u kojima se iskazuje indikator jesu brzina sa i bez zastoja u merodavnim periodima dana koje se kreu izmeu 20 i 50 km/ sat na gradskoj mrei. Brzine manje od 15km/ sat ukazuju na zaguenja u toku. Vremenski gubici vozila na raskrsnici kreu se od 5 s do 30 s pri stanjima kvalitetnog nivoa usluge. Vremenski gubici preko 30s po vozilu na raskrsnici ukazuju na niske nivoe usluge. Nakon sprovedenih istraivanja, neophodni su i detaljni prorauni. Sa izuzetkom posebnih projekata prilikom ije izrade su raena slina merenja brzina i vremena putovanja, a koja mogu prikazati u ukupnom zbiru efikasnost saobraaja, u veini gradova u Srbiji se ova merenja ne vre. Gradovi bi trebalo, u skladu su uspostavljenom metodologijom, da prate saobraajne parametre - protok , brzine vremena putovanja i da imaju formiranu bazu podataka koja e biti potpora u regulisanju, upravljanju, planiranju saobraaja i projektovanju.

Bezbednost u saobraaju
Indikator bezbednosti u saobraaju podrazumeva verovatnou da se kretanje obavi bez nezgode, odnosno bez tetnih posledica po uesnike u saobraaju. Kao izvori podataka za ovaj indikator najee se koriste podaci Ministarstva unutranjih poslova, odnosno Policijskih uprava na teritoriji pojedinanih gradova. Takoe, statistiki godinjaci mogu sluiti kao izvor podataka za ovaj indikator ali i posebne ankete koje se mogu sprovoditi u cilju utvrivanja miljenja graana, odnosno pojedinanih grupa uesnika u saobraaju, u pogledu bezbednosti, i

37 specijalna istraivanja na nivou gradova odnosno optina. Parametri koji se koriste u cilju utvrivanja bezbednosti u saobraaju su sledei: Broj nezgoda sa poginulim, teko i lake povreenim, sa materijalnom tetom, prema lokaciji i vremenu deavanja; Struktura nezgoda na posmatranom podruju i lokaciji; Uzroci nezgoda na posmatranom podruju i lokaciji Vrednosti indikatora mogu se prikazati na nekoliko naina, grafiki ili tabelarno. Tabela 4.3. Primer mogueg tabelarnog prikaza parametra
Uesnici stradali u nezgodama Ukupno Vozai Biciklisti Peaci Putnici 2008. 482 174 24 132 152 2009. 456 184 16 130 126 2010. 421 160 19 119 123

U naoj zemlji se pokazatelj broj poginulih na milion preenih kilometara ne koristi jer ne postoje statistiki podaci o broju preenih kilometara godinje na putevima i ulicama. Koristi se uglavnom podatak broj nezgoda ( prema strukturi ) na 1000 stanovnika. Ovaj pokazatelj ukazuje na opti trend ali je nedovoljan da utvrdi stvarno stanje odnosno stanje u odnosu na ukupan transportni rad. Iz toga razloga je neophodno razviti metodologiju na nacionalnom nivou koja omoguava utvrivanje broja nezgoda na milion preenih kilometara, verifikovati je i primenjivati. Jedino na bazi ovako utvrenih vrednosti moemo se realno uporeivati sa drugim zemljama odnosno sa drugim gradovima u regionu. Takoe je neophodno na nivou gradova formirati mape rizika na mrei puteva i ulica kao podlogu utvrivanju potrebnih regulativnih i upravljakih mera.

Ekonominost
Indikator Ekonominost pokazuje ukupan iznos direktnih i indirektnih trokova koje treba platiti za obavljanje putovanja u odnosu na vreme utroeno za to. Kao izvore podataka za indikator ekonominosti saobraaja koriste se: Zvanini statistiki podaci Rezultati verifikovanih studija i projekta u kojima je raena i evaluacija reenja Studije posebne namene gde je koriena i simulacija Transportni modeli podruja ili grada Transportni generalni planovi
Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

38 Trebalo bi razlikovati troak koji ima korisnik korienjem odreenog vida prevoza od cene usluge koja je ponuena. Postoje veoma sloene, egzaktne procedure utvrivanja trokova i koristi. Parametri Trokovi realizacije, utede u vremenu, gorivu , operativni trokovi, prihodi, ulaganja u sistem, itd. Vrednost vremena putovanja kree se od 3 do 5 evra po satu za domae putnike, od 12 do 15 evra za strane putnike u zavisnosti od svrhe putovanja. Trokovi vremena putovanja: (posebno za domae posebno za strane putnike) vrednost vremena putnika sa svrhom poslovno/radno vrednost vremena putnika sa svrhom ostalo trokovi zastoja (kanjenja) po satu Trokovi vozila: trokovi novih - zamene vozila trokovi novih - zamene pneumatika trokovi goriva po litru trokovi maziva po litru trokovi radnog osoblja na odravanju vozila po satu plate vozaa po satu godinji reijski trokovi kamata U cilju to preciznijeg i efikasnijeg merenja ekonominosti saobraaja na lokalnom nivou neophodno je i na nacionalnom nivou razviti metodologiju koja omoguava utvrivanje jedininih trokova vremena putovanja, nezgoda, operativnih trokova na nivou Srbije. Osnov moe biti i REBUS (Referentna Baza trokova u saobraaju), studija raena na Saobraajnom fakultetu u Beogradu za potrebe grada Beograda 2006. g.

Pristupanost
Indikator pristupanosti pokazuje mogunost pristupa ciljnoj taki, odreditu, saobraajnici bez nepotrebnih ogranienja (vremenskih, vidovnih, prostornih, fizikih). Izvori podataka za ovaj indikator su postojee odluke o tehnikom regulisanju saobraaja, reimu saobraaja po kategorijama vozila, specifina merenja i ankete razliitih korisnika.

39 Pravni i institucionalni okvir koji pokriva ovaj indikator podrazumeva Odluke o tehnikom regulisanju saobraaja, Planove tehnikog regulisanja saobraaja, Konvencija o osobama sa invaliditetom, Strategije unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, http://www.skills.rs/images/stories/osi/docs/Strategija unapredjenja polozaja osoba sa invaliditetom u republici srbiji.pdf, Pravilnik o nesmetanom kretanju, Vodi kroz prava osoba sa invaliditetom i drugo. Vrednosti indikatora pristupanosti izraavaju se parametrima faktora pristupanosti po kategorijama korisnika u vremenu. Faktor RF kao odnos stvarne duine putovanja i minimalne duine putovanja ili stvarno utroenog vremena i i idealnog vremena po putanji bez ogranienja. Prihvatljive vrednosti RF su od 1 do 1.4 odnosno 1.7. Vee vrednosti govore o ogranienjima koja mogu biti rezultat nerazvijenosti mree, reimskih ogranienja i dr. Detaljniji pokazatelji pristupanosti mogu biti: pristupanost putnikim automobilom pristupanost korienjem vozila JGP-a pogodnost za osobe sa invaliditetom pogodnost snabdevanja objekata pristupanost razliitim komunalnim vozilima Dva bitna inioca definiu pristupanost sa aspekta korisnika: Udaljenost moje lokacije u odnosu na druge (geodistanca); Lakoa veze (nemanje tekoa) izmeu moje lokacije I ostalih mesta. Generalno, pristupanost kao jedan od kvaliteta ivota se moe posmatrati u odnosu na 1. Sadraj lokacije (trni centri, medicinske ustanove, rekreativne zone i dr.) 2. Kategorije uesnika u saobraaju (vozai putnikih automobila, komunalna vozila, taksi slube, vozila za snabdevanje, peaci, biciklisti, osobe sa invaliditetom i dr.) 3. Hijerarhiju prostora (unutar naselja, grada, naselja u optini u odnosu na optinski centar, u odnosu na regionalni, republiki centar i dr.) 4. Vidove transporta (drumski, elezniki, vodni, vazduni) Ili kao kombinaciju prethodno navedenih.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

40

Udobnost / Komfor
Indikator udobnosti podrazumeva iroku skalu uslova pod kojima se transportna usluga obavlja, poev od uslova prilaska saobraajnom sistemu do uslova u vozilu, naina plaanja usluge i dr. Kod javnog gradskog prevoza putnika se ukljuuje i udobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja, mogunosti udobnog sedenja, strukture i koncentracije putnika, ljubaznost osoblja i dr. Kao izvore podataka za ovaj indikator mogu se koristiti specifina istraivanja miljenja korisnika saobraaja, tj. ankete korisnika prema odreenoj metodologiji (direktni intervju na sluajnom ili stratifikovanom uzorku, putem pote i slino. ) Kao parametar se moe koristiti prosena ocena udobnosti po pojedinim elementima, sa ocenama od 1-10. Naredni pokazatelji mogu blie odrediti udobnost komfor saobraaja na nivou grada: napetost vozaa uzrokovana saobraajem, stres oseaj bezbednosti i pouzdanosti sistema raspoloivost i kvalitet parking prostora kvalitet kolovoza i trotoara opremljenost stajalita JGP-a (fizika i informaciona) razliita urbana oprema (ograde, stubii, klupe, parking zapreke itd.) signalizacija i informatika (putokazi, nazivi ulica itd.) odravanje planiranog reda vonje vozila JGP-a.

Uticaj saobraaja na stanje ivotne sredine

Ovaj indikator podrazumeva iroku skalu uticaja saobraaja na kvalitet vazduha, nivo buke, nivo vibracija, zaprljanosti povrina i slino. Za utvrivanje ovog indikatora koriste se terenska merenja pojedinih parametra po odreenoj metodologiji i u skladu sa postojeim Zakonima i Pravilnicima, poput Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS, broj: 135/04), Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006); Pravilnika o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Sl. glasnik RS, broj: 54/92); Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, broj: 135/04) i Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, broj: 135/04). Vrednosti se mogu prikazati na vie naina, grafiki, tabelarno, itd.

41 Primeri: Tabela 4.4. Primer prikazivanja merenja u odnosu na granine vrednosti emisije za neorganske materije
Nenastanjena i rekreativna podruja Vreme uzrokovanja 24 asa* 1 as 100 40 70 70 65 3 150 85 120 5 -** x 30 30 40 50 60 3 c98*** Nastanjena podruja Vreme uzrokovanja 24 asa 1 as 150 50 120 85 85 5 350 150 150 150 10 x 50 50 70 60 80 3

Zagaujua Jedinica materija mere

c98

Sumpordioksid a Suspendovane estice Azotdioksid Prizemni ozon Ugljenmonoksid

g/m3 g/m3 g/m3 g/m3 g/m3 g/m3

150 50 100 85 120 5

350 150 200 150 150 10

Primer: Tabela 4.5. Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi (u daljem tekstu: dozvoljeni nivo buke) izraen A - ponderisanim nivoom u dB (A)
Situacija/objekat U stambenoj zgradi (boravine prostorije) pri zatvorenim prozorima Iz izvora buke izvan zgrade U naseljenim mestima prema zonama naselja (izvan zgrade): Danju dB (A) 35 45 Nou dB (A) 30 35 dozvoljeni nivoi buke utvreni u tabeli 1 standarda SRB u J6.205

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

42 Pored ovih indikatora, takozvanih indikatora uticaja, takoe se mogu postaviti i indikatori rezultata, na nivou svakog pojedinanog projekta koji je predvien akcionim planom. Ovi indikatori rezultata najee kvanititativno oznaavaju kilometre izgraene odnosno rekonstruisane mree, broj novoizgraenih ili rekonstruisanih raskrsnica, mostova, broj nabavljenih vozila javnog prevoza, signalisanih raskrsnica, itd.

Istraivanje stavova graanstva

U prethodnom poglavlju je opisano da se do odreenih pokazatelja i indikatora moe doi jedino istraivanjem miljenja korisnika saobraaja odnosno stavova graanstva. Istraivanja stavova bitno je ne samo sa aspekta utvrivanja stanja i indikatora nego takoe i zbog ukljuivanja graana u sistem donoenja odluka u oblasti saobraaja. U zavisnosti od potreba na lokalnom nivou mogu se sprovesti razliita istraivanja. Najee e se raditi prvenstveno istraivanje opteg stava korisnika saobraaja. Opti stav korisnika prema kvalitetu saobraaja moe obuhvatati niz aspekata kao to su vreme putovanja, bezbednost, ekonominost, parkiranje, njihov stav o problemima u funkcionisanju saobraaja kao i njihove preporuke za unapreenje saobraaja. Mi emo ovde predloiti jedan od moguih izgleda ankete, ali je na lanovima Radne grupe u postupku izrade Strategije da se usaglase o pitanjima, na osnovu utvrenih specifinosti lokalne zajednice.

43 Primer ankete o odnosu korisnika prema kvalitetu saobraaja 1. Starosno doba

a) 20-30 b) 30-40, v) 40-50, g) 50-60, d) >60

2. Mesto stanovanja (deo grada) __________________________________________ 3. Najei nain kretanja na posao a) peaenje b) javni prevoz v) privatni auto g) bicikl d) ostalo

4. Ocenite ocenom od 1 do 5 (zaokruivanjem) kvalitet saobraaja u gradu 1 2 3 4 5

5. Da li, po vaem miljenju, postoji problem saobraaja u gradu? a) da b) ne

6. Ako je odgovor da navedite koji je najvei problem a) putevi b) gradski prevoz ) signalizacija v) parking g) zagaenje vazduha i buka

d) bezbednost

e) nedostatak peakih povrina, trotoara

7. ta je po vaem miljenju kljuno za unapreenje kvaliteta saobraaja u gradu? __________________________________________________________________

8. Ako koristite auto za dolazak na posao koliko vremena potroite u traganju za parking mestom? a) do 5 minuta b) od 5 -15 minuta v) preko 15 minuta

9. Ocenite ocenom 1-5 kvalitet gradskog prevoza? 1 2 3 4 5

10. Ocenite ocenom 1-5 oseaj bezbednosti u saobraaju? 1 2 3 4 5

Radna grupa, u zavisnosti od identifikovanih problema, moe pored opteg utiska korisnika saobraaja identifikovati potrebu i da se rade specifina istraivanja miljenja graana kao to je bezbednost dece u saobraaju. Mi emo ovde navesti anketu roditelja o bezbednosti dece u saobraaju, meutim, mogu se raditi i posebna istraivanja meu razliitim aspektima odvijanja saobraaja (parking, vreme putovanja, javni gradski prevoz, itd) ili razliitim ciljnim grupama (deca, zaposleni, biciklisti, peaci, osobe sa posebnim potrebama i slino).

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

44 Primer ankete o bezbednosti dece u saobraaju

1. Starosno doba deteta __________________________ godina 2. Mesto stanovanja (deo grada) ___________________________ 3. Koliko je udaljena kola od mesta stanovanja deteta? a) do 500m v) 1000-1500 b) od 500-1000, g) >1500m

4. Najei nain prevoza deteta do kole a) peaenje v) prevoz automobilom b) prevoz gradskim prevozom g) biciklo

5. Da li dete samostalno ide u kolu ili u pratnji odraslih? a) samostalno v) u pratnji odraslih b) sa drugovima/drugaricama

6. Koliko vremena traje kretanje od kue do kole? a) do 15 min, b) 15-30 min, v) preko 30 minuta

7. Da li je dete upoznato sa osnovnim saobraajnim pravilima? a) da b) delimino v) ne

8. Od koga je dete steklo znanje o osnovnim pravilima saobraaja? a) roditelji b) kola

v) ostalo ____________________________(molimo vas navedite)

9. Da li dete nosi zatitni (fluroscentni) prsluk na putu do i od kole? a) da b) ponekad

v) ne ____________________________________ (molimo vas navedite razlog)

10. Da li na putu do kole ima dovoljno peakih prelaza? a) da v) ne b) delimino g) nema potrebe za prelaenjem ulice

11. Da li na putu do kole ima dovoljno peakih staza? a) da b) delimino v) ne

12. Da li je put od kole, ako se dete vraa nou, dovoljno osvetljen?

45
a) da b) delimino v) nije osvetljen

13. Da li se dete osea sigurno na putu do i od kole? a) da b) delimino v) ne

14. ta je po vama najvie ugroava bezbednost dece u saobraaju? a) Neprimerene brzine kretanja vozila b) Nepravilno obeleeni prelazi i peake staze v) Nepropisna signalizacija u zoni kola g) Nedostatak peakih povrina/kretanje po kolovozu d) Ostalo, ta _________________________________________________________

15. Da li imate konkretne predloge za poveanje bezbednosti deteta u saobraaju? ____________________________________________________________________ ____________________________________________________________________

U zavisnosti od anketa i istraivanje se moe sprovesti na nekoliko naina. Najefikasnije je da se angauju anketari sa jasnom obukom i instrukcijama. Meutim, ankete se mogu podeliti i putem pote i na druge naine.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

46

KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITI NA PROBLEME I IZAZOVE?

Strateki dokumenti vezani za planiranje razvoja saobraaja na meunarodnom nivou istiu potrebu da se prvenstveno smanji potreba stanovnika za kretanjem kroz bolje planiranje prostornog razvoja. Taj pristup se obino ne uzima u obzir kad se radi o lokalnom stratekom planiranju razvoja saobraaja jer se pogreno smatra da saobraaj neminovno mora rasti i razvijati se kako se razvija i naselje/grad i njegova privreda, pa smatramo da je dobro posebno napomenuti da se najefikasnije planiranje postie integracijom politika razvoja privrede, saobraaja, prostornog planiranja, zatite ivotne sredine, te politika obrazovanja i zdravlja. Integracija s politikom prostornog planiranja i razvoja privrede znai da se ciljevi usklade na praktinoj osnovi, tako da se privreda i prostorni razvoj usmere da ne stvaraju dodatnu potrebu za kretanjem. To podrazumeva smetanje javnih (uprava, policija, sud) i socijalnih usluga (kole, vrtii) i svakodnevno potrebnih usluga, kao to je kupovina, na lokacije koje su dostupne javnim prevozom ili njihovo izmetanje u predele gde ivi veina stanovnitva, a smetanje komercijalnih centara i industrije na lokacije koje su lako pristupane a istovremeno ne zaguuju saobraaj i omoguuju prilaz razliitim modalitetima saobraaja. U ruralnim podrujima ovo je tee ostvarivo, no svejedno se moe paljivim prostornim planiranjem i planiranjem razvoja koncentrisati veinu institucija, komercijalnih sadraja i socijalnih sadraja koji se koriste na dnevnoj bazi u satelitske centre, i time podsticati policentrini razvoj. Istovremeno se poseban naglasak moe staviti na poboljanje saobraajne povezanosti tih satelitskih centara sa sreditem grada odnosno optine javnim prevozom. Prioritet se u projektima osim investicija u razvoj saobraajne mree i sigurnosti saobraaja prvenstveno stavlja na razvoj javnog prevoza i ograniavanje saobraaja vozila te razne mere kao to su politike oporezivanja (npr. oporezivanje ulaska u centar grada vozilom, zabrana saobraaja po odreenom delu saobraajnica ukoliko je u vozilu samo jedna osoba i sl.), poveanje popularnosti i pristupanosti drugih naina prevoza (npr. besplatno parkiranje na poetnim stanicama javnog

47 prevoza, subvencije za javni prevoz, besplatni bicikli za najam na raznim lokacijama u gradu, nabavka boljih autobusa i sl.). U sluaju razvoja novih delova naselja uzimaju se u obzir postojea saobraajna reenja a naroito je bitno da se to uradi kad se planira smetanje neke institucije ili atrakcije koja e redovno privlaiti vei broj ljudi. Investicije u razvoj saobraaja moraju se poklapati s investicijama u razvoj privrede i svega potrebnog za normalno funkcionisanje stanovnitva. To ukljuuje i davanje prioriteta ljudima u odnosu na vozila, odnosno irenje peakih zona, poboljanje pristupa invalidima, izgradnju biciklistikih staza i poboljanje javnog prevoza. Stanovnici moraju imati odrivi izbor kad se radi o kretanju. Smanjenje pritiska na saobraajnice, smanjenje zagaenja ivotne sredine, jeftiniji, efikasniji i pristupaniji transport ljudi i tereta, samo su posledice poboljanja u prostornom i saobraajnom planiranju koje se dri principa odrivog razvoja. Politike koje se odnose na lokalni razvoj trebalo bi pripremati u skladu s principima odrivog razvoja. Kako bi se postigli najbolji rezultati i pripremili dokumenti koji dugorono dovode do najefikasnijih reenja, potrebno je integrisati politike razvoja privrede, zatite ivotne sredine, prostornog planiranja, saobraaja i komunikacija, sa socijalnim politikama kao to su politike obrazovanja i zdravlja. Svaka od tih politika ima svoje mesto u optem razvoju lokalne zajednice te bi se uvek morale pripremati i sprovoditi u koordinaciji. Participativna priroda izrade stratekih dokumenta obezbeuje panel za razmenu miljenja i informacija potrebnih za izradu svih stratekih dokumenata. Potrebno je iskoristiti tu razmenu miljenja i prirodno usklaivanje interesa svih zainteresovanih strana, koje postaje vidljivo pri planiranju i stratekom razmiljanju, i za izradu drugih stratekih dokumenata, jer jedino usklaeni dokumenti mogu dovesti do smislenog razvoja i postii cilj odrivosti. Pri tome je strateko razmiljanje o razvoju saobraaja i komunikacijejedan od najvanijih povezujuih elemenata.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

48

KORIENI IZVORI I REFERENTNA LITERATURA

Pravni i regulatorni dokumenti:
Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09 ispravka 64/10US i 24/11); Zakon o bezbednosti saobraaja (Sl. glasnik RS br. 41/09, 53/10 i 101/11); Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik RS br. 46/95, 66/01, 61/05, 91/05, 31/11); Zakon o putevima (Sl. glasnik RS br. 101/95); Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006); Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/10); Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 135/04); Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04); Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04).

Strateki planovi i druga referentna dokumenta:

Strategija razvoja saobraaja grada Kragujevca 2011. godine; Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine; Prostorni plan Republike Srbije; Generalni plan saobraaja u Srbiji; Nacionalna strategija odrivog razvoja, ,,Sl. glasnik RS broj 57/08); Vodi za stratesko planiranje i upravljanje lokalnim odrivim razvojem, Pier Roberto Remitti, Projekat Exchange 2, SKGO, 2010. godine SMARTPLAN Saobraajni master plan Beograda, Konzorcijum PTV, DDR, Tridet, 2006-2008; Idejni koncept upravljanja saobraajem u Beogradu, POYRY, 2010. godina; Istraivanja karakteristika saobraaja na osnovnoj mrei grada Beograda deo metodologija, 2006. godina;

49 Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European Continent, 12th Session of the European Conference of Ministers responsible for Regional Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

50

51

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou