Organizacija i tehnologija graenja

Prof. dr Goran irovi, dipl. gra. in.

Tehnologija Organizacija

Dinamika

graenja Menadment

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA
PROJECT MANAGEMENT

UPRAVLJANJE PROJEKTIMA
Upravljanje projektom je celokupno planiranje, rukovoenje, kontrola i koordinacija uesnika u realizaciji jednog projekta, od definisanja projektnog zadatka, pa do zavretka projekta, odnosno objekta, sa ciljem da se ostvare zahtevi investitora i obezbedi zavretak projekta sa predvienim finansijskim sredstvima i u predvienom vremenu.

Projekat
Pod pojmom projekat podrazumeva se poduhvat koji treba zavriti u odreenom vremenu, sa poznatim ciljem, u okviru raspoloivih resursa sa odreenim kriterijumima ocene valjanosti realizacije.

Podela projekata
Postoji vie naina da se izvri podela projekata:

prema nameni ili predmetu projekta, prema riziku ostvarenja i prema uestalosti u poslovnom sistemu.

Podela projekata

Prema nameni
nauno-istraivaki, razvojni, istraivanja trita, investicioni i ostali

Prema riziku ostvarenja

deterministiki i stohastiki

Prema uestalosti
jednokratni i tipski

Struktura projekata

Projekat je upravljivi ili kibernetiki sistem, sa velikim stepenom celovitosti i centralizacije. Celovitost - svojstvo sistema da promena u bilo kojoj komponenti izaziva promenu u celom sistemu. Centralizacija - postoji podsistem koji donosi odluke i utie na ukupno ponaanje sistema.

Investicioni projekti - karakteristike

potrebna velika sredstva vrlo kompleksni za realizaciju zahtevaju angaovanje vie firmi kao izvoaa i podizvoaa dui vremenski period etapnost u realizaciji aktivnosti i ciljevi prethodno planirani veliki uticaj faktora iz okruenja

Upravljanje projektom
Projekat predstavlja celovit kibernetiki (upravljivi) sistem poseban podsistem vri funkciju upravljanja.

UPRAVLJAKI INVESTITOR TIM PROJEKAT

INFORMACIONI PODSISTEM

Upravljanje projektima obuhvata

planiranje organizovanje kontrolu koordinaciju

Planiranje

odreivanje svih aktivnosti, njihovog trajanja i potrebnih resursa utvrivanje dinamike njihove realizacije u skladu sa predvienim rokovima zavretka projekta u celini ili pojedinih njegovih faza

Organizovanje

formiranje adekvatne organizacione strukture projekta koordinacije aktivnosti uesnika preduzimanja ostalih organizacionih mera

Kontrola

identifikacija odstupanja od planiranih ili projektovanih veliina preduzimanje odgovarajuih korektivnih mera da se ta odstupanja otklone

Koordinacija
Upravljaki tim i rukovodilac projekta

planiranje projekta kontrola i praenje realizacije projekta tehnika i tehnoloka problematika projekta ekonomska i pravna problematika projekta odnosi sa investitorom odnosi sa firmama koje uestvuju u realizaciji projekta rukovoenje projektnim timom

Uesnici u investicionim projektima

Investitor ili Naruilac (Employer, Client)

pravno ili fiziko lice koje finansira realizaciju projekta i za iji raun se projekat ostvaruje

Izvoa ili Ugovara (Contractor)

osoba, preduzee ili kompanija iju je ponudu Investitor prihvatio obuhvata Izvoaeve predstavnike, naslednike i osobe na koje je Izvoa s dozvolom preneo svoja prava i obaveze

Uesnici u investicionim projektima

KONSULTATNT (INENJER) PODIZVOA 1

INVESTITOR

IZVOA

PODIZVOA 2

PODIZVOA n FINANSIJSKE INSTITUCIJE PROJEKTANT

Tehnika dokumentacija

skup projekata kojima se utvruje koncepcija objekta, uslovi i nain izgradnje i elementi za potrebe odravanja objekta

Tehnika dokumentacija izrauje se kao:

generalni projekat idejni projekat glavni projekat (projekat za odobrenje za graenje) izvoaki projekat projekat izvedenog objekta (izvedenih radova).

Tehnika dokumentacija
Kada se radi o objektima od znaaja za Republiku, generalnog projekat i prethodni radovi ine osnovu za izradu prethodne studije opravdanosti (Prefeasibility Study), a prethodni radovi i idejni projekat ine osnovu za studiju opravdanosti (Feasibility Study).

Nadzor nad izgradnjom objekata

U naoj praksi postoji

projektantski struni upravni nadzor

Tehnologija graenja

Uticaj objekata na tehnologiju Tehnologija metode Organizacija gradilita Dinamiki planovi graenja

Tehnologija graenja

Tehnologija istrauje odvijanje proizvodnje u celini, a posebno radnoga procesa Tehnoloki proces oznaava redosled i nain obavljanja pojedinih delova sloenog radnog procesa Tehnologija graenja je izbor metoda graenja

OBJEKTI I SISTEMI GRAENJA

Objekti visokogradnje Objekti hidrogradnje Objekti niskogradnje

Osnovni metodi izgradnje

Tradicionalni metod Tradicionalno unapreeni metod Montani metod Industrijski metod

VRSTE GRAEVINSKIH RADOVA

Grubi graevinski radovi Instalaterski radovi Zavrni (zanatski) radovi

Grubi graevinski radovi

Zemljani radovi Tesarski radovi Armiraki radovi Betonski radovi

Nearmirani beton Armirani beton Prednapregnuti beton

Montaerski radovi

Instalaterski radovi

Instalacije vodovoda
Instalacije plitke vode Instalacije protivpoarne vode

Instalacije kanalizacije
Instalacije fekalne kanalizacije Instalacije kine kanalizacije

Elektro instalacije
Instalacije jake struje Instalacije slabe struje

Termo-tehnike instalacije
Instalacije grejanja Instalacije klimatizacije

Procesne instalacije

Zavrni (zanatski) radovi

Teracerski radovi Fasaderski radovi Kamenorezaki radovi Gipsarski radovi Keramiarski radovi Molerski radovi Farbarski radovi Tapetarski radovi Podopolagaki radovi Parketarski radovi

Zavrni (zanatski) radovi

Izolaterski radovi Stolarski radovi Bravarski radovi Limarski radovi Roletnarski radovi Staklorezaki radovi Radovi na antikorozivnoj zatiti Radovi na izradi sputenih plafona Radovi na izradi lakih pregrada

OSNOVNI POJMOVI

Naruilac Izvoa Ugovor o graenju Graevinski objekat Konstrukcija Gradilite Tehnika dokumentacija Tehnika specifikacija Standard Normativni dokumenti Izgradnja objekta

OSNOVNI POJMOVI

Metod graenja Graenje objekta Rekonstrukcija objekta Aktivnosti Radovi na graevinskim objektima Pripremni radovi Vikovi radova Manjkovi radova Nepredvieni radovi Naknadni radovi

PRIPREMNI RADOVI

GRADILINI
Stambena naselja, proizvodni objekti, sistemi veza, prilazne saobraajnice, vodosnabdevanje, dalekovodi za prenos el. energije, kanalizacioni kolektori

VANGRADILINI
ienje, ruenje postojeih objekata, ograde, planiranje teritorije gradilita, osvetljenje, geodetski radovi, sniavanje nivoa podzemnih voda, izmetanje postojeih i polaganje novih instalacija

PRIPREMNI RADOVI Transport do gradilita graevinskih maina Organizacija sistema veza gradilita i okruenja Izgradnja odgovarajuih objekata kao delova ispitnih poligona, meteorolokih punktova i mernih stanica Obezbeivanje teritorije gradilita protivpoarnim sistemima

PRIPREMA TERENA

Predradnje:
Obeleavanje granica parcele Postavljanje zatitne ograde oko budueg gradilita Postavljanje utvrenih taaka geodetske osnove

PRIPREMA TERENA

Pre poetka zemljaniih radova neophodno je izviti uklanjanje viegodinjeg rastinja. To moe biti izvedeno:
Seenjem stabala srvea ali sa ostavljanjem korenja ispod povrine terena (runo, mainski, spoecijalnim ureajima prikljuenim za dozere koji imaju radni organ u obliku testerastog noa) Seenjem stabala runim ili mainskim vaenjem korenja upanjem stabala zajedno sa korenjem (sajlama i lancima obavijenim oko jednog ili vie stabala koji se povlae dozerima) Spaljivanjem niskog i visokog rastinja

PRIPREMA TERENA Iskop i deponovanje humusnog sloja zemljita koje se nakon zavretka graevinskih radova moe iskoristiti za rekultivaciju terena oko objekta poinje nakon oslobaanja prostora za angaovanje graevinske mehanizacije Skidanje humusa sa povrine terena je neophodno i zbog njegove slabe nosivosti Humus se odlae u deponije pravilnog oblika izvan gradilita i odrava zasejavanjem nove trave i periodinim polivanjem vodom

PRIPREMA TERENA

U radove na pripremi terena spada i uklanjanje (izmetanje) stambenih, privrednih ili javnih objekata namenjenih ruenju. Ruenje se organizuje na poseban nain angaovanjem specijalizovanih ekipa strunjaka za primenu eksploziva u graevinsrstvu

PRIPREMA TERENA Pozajmita materijala iji oblik i veliina zavise od:

Potrebnih koliina materijala Topografskih uslova (poduni nagibi terena) Karakteristika postojeih saobraajnica Nivoa podzemne vode Uslojenosti i kvaliteta materijala Vrste zemljita na kome se pozajmite otvara Visine naknade za otkup zemljita Trokova rehabilitacije zemljita

PLAN GEODETSKIH RADOVA

Radovi na obeleavanju objekta Radovi na praenu izgradnje objekta

Odstupanje geometrije Doputene veliine greaka

IZGRADNJA PRIVREMENIH OBJEKATA

Stambeni i objekti drutvenog standarda Mainska radionica Tesarska i armiraka radionica Magacini i skladita

KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE

Najvanija osobina tla je njegova vlanost u prirodnom stanju Osnovna zatita gradilita i zone iskopa su objekti za prihvatanje odvoenje povrinske vode To su nasipi i rovovi

KONTROLISANJE NIVOA PODZEMNE VODE

Privremena zatita od dejstva podzemne vode Trajna zatita odreenog podruja Izbor se vri na bazi finansijskih sredstava koja su planom namenjena izradi zatitnih objekata

SNABDEVANJE GRADILITA RESURSIMA

Snabdevanje vodom Snabdevanje elektrinom energijom Snabdevanje agregatom i cementom Snabdevanje gorivom i mazivom

IZGRADNJA GRADILINIH PUTEVA

Parametri za oblikovanje puteva Radovi na obeleavanju trase puta Iskop materijala Priprema podtla za izradu puta Izrada nasipa za put Izrada slojeva asfaltnog zastora

POSTAVLJANJE PRIVREMENIH INSTALACIJA

Privremenog karaktera jer se uklanjaju nakon prestanka potrebe za njima Veina instalacija se sastoji od mrea vodova ije se grane sustiu u vorovima Veina mrea se postavlja ispod zemlje Otvoreni i zatvoreni nain gradnje

Tehnologija - zemljani

Tehnologija - betoniranje

OPLATA

Osnovni zadatak oplate je da prihvati i oblikuje sveu betonsku masu vibracijama pretvorenu u gust fluid, i da joj sauva projektovane dimenzije kao i da sauva ugraeni beton od moguih tetnih uticaja sve dok ne dostigne eljene mehanike i druge karakteristike i postane sposoban da primi eksploataciona optereenja.

Oplata zidova

Zidna oplata Mali Io

Oplata stubova

Radne povrine prenosne oplate

Oplata za ploe

Oplata za ploe

Tinelska oplata

Tunelska oplata

Zatitne ograde

Detalj spajanja oplate tip FARESIN

Klizna oplata

HUNNEBECK - zidna oplata

HUNNEBECK - zidna oplata

HUNNEBECK - plafonska oplata

NOE - oplata

Taktovi oplate

Taktovi oplate tipskog sprata

Montaa oplate zidova

Montaa ploa

SPECIJALNE VRSTE OPLATA

Oplata za struktur beton Ugraena oplata

Omnia tavanica Fert tavanica

Oplata za kasetiranje ploa Oplate za tunele, mostove i brane Oplate za prefabrikaciju nosaa

Pomona sredstva za primenu oplate

Pribor za oplate
Distanceri za armaturu Oplata za ostavljanje otvora u betonu Anker spone Umetci za neravne spojeve tabli oplate Umetci za uglove oplate zidova i stubova

Pribor za oplate

Pomona sredstva za primenu oplate

Premazi za oplate Oprema za ienje oplate

Sredstvo za premazivanje oplata

Graevinske skele

Izrada graevinskih skela Voenje kontrolne knjige skele

Modularna skela

Konzolna skela

Fasadna skela

Aluminijumska skela

Izrada drvenih krovnih konstrukcija

Vrste krovnih konstrukcija

Prosti krovovi Krovovi sa raspinjaom Krovovi sa slemenjaom Krovovi sa ronjaama Krovovi sa prostom vealjkom Krovovi sa dvojnom vealjkom

Elementi krovnih konstrukcija

Letva Rog Ronjaa Pajanta Stub Podmeta Spreg Vealjka Raspinaa Kosnik Kljeta Slemenjaa Venanica

ARMIRAKI RADOVI

Obuhvataju sve aktivnosti na pripremi, izradi, transportu i ugraivanju sredstava (armaturnih ipki, armature u koturovima i zavarenih armaturnih mrea) koja se koriste za armiranje betonskih konstrukcija

VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

Armatura kao ojaanje betona se primenjuje ve skoro jedan vek i u tom razdoblju se razvoj njenih karakteristika kretao:
U pravcu poboljavanja karakteristika svakog materijala posebno U pravcu obezbeenja to kvalitetnijeg sadejstva ovih materijala

VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

Glatka armatura GA 220 \ 340 Glatka armatura GA 240 \ 360 Rebrasta armatura RA 400 \ 500 Zavarene armaturne mree od glatke ice MAG 500 \ 560 Zavarene armaturne mree od rebraste ice MAG 500 \ 560 Bi armatura BiA 680 \ 800

VRSTE I KARAKTERISTIKE ARMATURE

Prema ulozi koju ima armaturu moemo podeliti na:

Glavnu armaturu Podeonu armaturu Montanu armaturu

OBRADA ARMATURE

Priprema armature se vri u proizvodnim jedinicama smetenim u zatvorenom prostoru pogonima Pogoni za obradu armature (armiranice) predstavljaju mono sredstvo za racionalizaciju procesa graenja Izvode se kao stalni objekti, postavljeni samostalno ili u sklopu veeg centra za tehnoloku pripremu proizvodnje

OBRADA ARMATURE

U ponudi maina za armaturu na tritu zu zastupljena etiri tipa maina:

Maine za obradu armature isporuene u kalemovima Maine za obradu armature isporuene u ipkama Maine za pravljenje mreaste armature Maine za pravljenje armaturnih koeva

IZVOENJE ARMIRAKIH RADOVA

Armatura se u oplatu unosi u obliku:

Pojedinanih, pravih ili oblikovanih komada Zavarenih armaturnih mrea Prefabrikovanih armaturnih formi

Prilikom dovoenja armature u projektovani poloaj postavljaju se distanceri i proverava se ravnomerna udaljenost ipke od najblie povrine oplate

IZVOENJE ARMIRAKIH RADOVA

Zadatak armiraa je da postave armaturne profile u projektovani poloaj ali odgovorna struna lica moraju pre prijema postavljene armature i poetka ugraivanja betona proveriti:
Da li postavljena armatura ima projektovani popreni presek Da li maksimalni razmak ipki rebraste armature ne prelazi zadate granice Da li minimalni razmak ipki obezbeuje efikasno ugraivanje betona i ostvarenje projektovanog stepena prijanjanja armature i betona Da li je debljina zatitnog sloja do armature dobijena postavljanjem distancera jednaka projektovanoj Da li su duine sidrenja i preklopa armature na mestima nastavljanja jednake ili vee od projektovanih vrednosti

BETONSKI RADOVI

Razliita mehanika svojstva vetakog kamena potiu od promena u sastavu njegovih komponenata, a one se odraavaju i na zapreminsku masu materijala, pa prema tom kriterijumu razlikujemo tri vrste betona:
Laki beton zapreminska masa 1800 kg/m3 Beton - zapreminska masa od 2100 kg/m3 do 2500 kg/m3 Teki beton zapreminska masa 2800 kg/m3

BETONSKI RADOVI

Tehnoloki proces izvoenja betonskih radova na licu mesta formiraju tri tehnoloke linije:
Za proizvodnju, spoljni i unutranji transport i ugraivanje svee betonske mase Za proizvodnju, spoljni i unutranji transport, demontau i odravanje oplate Za proizvodnju, spoljni i unutranji transport, montau armature i gotovih sklopova

Osobine komponenata betonske meavine

Uticaji materijala koji ulaze u sastav meavine:

Agregata (krupan, sitan): vrstoa, oblik, veliina zrna, granulometrijski sastav,....... Vode: kvalitet vode, v\c faktor Cementa: finoa mliva, hemijski sastav cementa Aditiva: koliina dodataka, hemijska reaktivnost

Osobine komponenata betonske meavine

Uticaji tehnologije izrade betona

Doziranje konstituenata (preciznost doziranja) Meanje svee mase (trajanje, nain meanja) Transportovanje (trajanje, vrsta sredstva) Ugraivanje betona (trajanje, sredstvo za ugra.) Negovanje betona (vlanost, temp., trajanje nege)

CEMENT

Hidrauliko vezivo koje pomeano sa vodom daje plastinu (kaastu) masu koja nakon zavretka procesa vezivanja ovrava na vazduhu ili u vodi i pomeana sa agregatom daje kvalitetan graevinski materijal beton.

CEMENT

Danas na tritu se mogu nai razliite vrste cementa pod sledeim oznakama:
Portland cement Portland cement da dodatkom zgure
Do 15% Do 30%

PC
PC 15z PC 30z PC 15p PC 30p PC 15d PC 30d
M P Mp

Portland cement sa dodatkom pucolana

Do 15% Do 30%

Portland cement sa meanim dodatkom

Do 15% Do 30%

Metalurki cement sa dodatkom zgure od 30-80% Pucolanski cement sa dodatkom pucolana preko 30% Metalurki cement sa dodatkom pucolana do 30%

CEMENT

Cementi se oznaavaju i oznakama klase: 25, 35 S, 35 B, 45 S, 45 B, i 55. Oznake S i B oznaavaju spori, odnosno brzi prirataj vrstoe u toku prvih 7 dana vezivanja cementa. Via klasa oznaava bri rast vrstoe Cement moe imati razliite boje (belu, sivu, zelenkasto sivu, crno sivu)

AGREGAT

Prirodni kamen se koristi kao graevinski materijal u razliitim oblicima: u komadima i ustinjen Usitnjeni kamen razliitih veliina zrna zove se agregat i razlikuje se:
Prirodno usitnjeni agregat (ljunak) i Vetaki usitnjeni agregat (drobljenac)

AGREGAT

Granulometrijski sastav agregata je njgova najvanija tehnoloka karakteristika, jer od nje zavise:
Koliina potrebnog cementa u meavini Koliina potrebne vode u meavini Koliina potrebne energije za spravljanje i ugraivanje meavine

VODA

Voda je vrlo osetljiva na temperaturne promene sredine i absorbovanu toplotu unosi u proces kao fiziki akcelerator. I pored toga to ini neto manje od 1\6 zapremine meavine ona znaajno utie na njenu temperaturu jer ima viestruko veu specifinu toplotu od ostalih komponenti

ADITIVI

Primena aditiva je danas toliko rasprostranjena da vie od polovine svetske produkcije sveeg betona ukljuuje i upotrebu nekog od hemijskih dodataka. Aditiv je prema jednoj od definicija:
Svaki materijal osim ljunka, vode i cementa koji se dodaje betonskoj meavini u toku ili odmah posle meanja da bi promenio jednu ili vie osobina betona

Nema betona projektovanog za savremene uslove izvoenja radova u koji nisu ukljueni hemijski dodaci

PROJEKTOVANJE BETONA

Preliminarne procene potrebnih koliina materijala zasnivaju se na recepturama sa prethodnih objekata slinih tehnilikih parametara od kojih su najvaniji:
Udaljenost fabrike betona od gradilita Vrsta transportnog sredstva Tip i klasa primenjenog cementa Mehanike karakteristike agregata Poroznost agregata Aditivi koji se mogu koristiti

PROJEKTOVANJE BETONA

Karakteristike nosaa i konstrukcije koja se izrauje Nain ugovaranja Odlike oplate u koju se beton ugrauje Neophodne mere u toku negovanja

to je slinost projekata vea to su elementi procene precizniji

PROJEKTOVANJE BETONA
Proraunati aproksimativnu koliinu agregata koja e zadovoljiti usvojeni v\c odnos i zahtev u pogledu gustine meavine Proceniti procentualni odnos razliitih frakcija sitnog i krupnog agregata Na osnovu podataka o poroznosti agregata i uslovima izrade meavine proceniti koliinu vode koja e se absorbovati u toku spravljanja meavine Izabrati obradljivost (konzistenciju) primerenu uslovima transporta i ugraivanja, kao i temperaturi sveeg betona od spravljanja do zavrne obrade Izabrati plastifikatore, retardere, aeratore i druge aditive kojima e se uticati na ponaanje svee mase

PROIZVODNJA BETONA

Meanje komponenata betona u kontrolisanim uslovima ima za cilj dobijanje to potpunije homogenizacije smese uz pravilno obavijanje zrna agregata cementnom pastom. Da bi se to ostvarilo potrebno je:
Pre poetka rada pregledati mealicu i otkloniti eventualne nedostatke U prvom meungu dozirati prvo krupan agregat i vodu kako bi se pokvasila unutranjost bubnja, a zatim cement i sitan agregat u neto veoj koliini od potrebne Materijale treba unositi u bubanj mealice simultano ili sukcesivno jedan za drugim Doziranje podesiti tako da se ne prekorai kapacitet bubnja mealice Rotacije bubnja vriti propisanom brzinom Prazniti mealicu odjednom

Mealice za beton

U odnosu na princip rada moe se izvrti podela mealica na:

Mealice za beton sa slobodnim padom Mealice za beton sa prinudnim meanjem

Fabrike betona

Ujednaenost kvaliteta i stabilnost produkcije betonske meavine mogu se postii samo u fabrikama betona, sloenim postrojenjima koja svoje zahteve ostvaruju zahvaljujui automatima koji teinski doziraju frakcije (greka 2 3 %), smesu meaju optimalno dugo (0.5 2 min) i meavini daju propisani v\c faktor.

Fabrike betona

Fabrike betona se prema veliini radnog uinka dele na:

Male proizvode do 20 m3h Srednje proizvode od 20 do 50m3h Velike proizvode vie od 50 m3h

Fabrike betona Prenik cevi za vodovodni prikljuak Dohvat strele skrepera Potreban kapacitet skrepera Kapacitet deponije agregata Kapacitet punog transportera Kapacitet silosa za cement Ukupna instalisana snaga

Transport betona

Sa pojavom fabrika betona javila se potreba za transportovanjem sveeg betona na vea rastojanja tzv. spoljni transport betona I pored korienja retardera nije preporuljivo beton dopremati sa daljina veih od 15-20 km

Transport betona

Pri analizi tehnolokih parametara relevantnih za izbor naina transporta panju treba usmeriti na:
Ukupan obim betonskih radova koji se moraju izvesti Dozvoljeno vreme izvrenja Konzistenciju koju beton mora imati u trenutku ugraivanja Koliinu radova koja se izvodi na pojedinim nivoima

Auto mealice

Tehnike karakteristike savremenih auto mealica su vrlo ujednaene, a razlike u modelima nastaju uvoenjem novih tehnikih reenja za:
Prijem i distribuciju betonske mase Meanje sadraja bubnja u toku transporta Odravanje temperature i konzistencije betona u projektovanom opsegu

Pumpe za beton

Prema nainu kretanja razlikujemo dve vrste pumpi:

Stacionarne pumpe Mobilne pumpe

U zavisnosti od principa potiskivanja betona razlikujemo:

Hidraulike pumpe Pneumatske pumpe Vakuum pumpe

Kranovi

Kranovi za raspodelu montirani na auto pumpama Kranovi za raspodelu montirani na izvedenoj ploi tavanice Toranjski kranovi za raspodelu betona

Kranovi

Toranjski kranovi su odlino sredstvo za transport betona i osim njea mogu posluiti za transport armature, oplate i prefabrikovanih betonskih elemenata Kranovi mogu da koriste korpe za beton razliitih zapremina (0.5-12 m3) pa treba prilagoditi njenu veliinu nosivosti krana u zoni radijusa betonskih radova

UGRAIVANJE BETONA

Ugraivanje betona je proces punjenja pripremljene oplate sveom betonskom masom, ispunjavanja prostora oko armature i umetaka za ostavljanje otvora ili praznina u elementu, kao i zbijanja betonske meavine primenom nekog od tehnikih sredstava

Metode ugraivanja betona

Ugraivanje apliciranjem spoljanjih sila, koje obuhvata:

Statiko delovanje
Sisajuim dejstvom Valjanjem Presovanjem

Dinamiko dejstvo
Nabijanjem Centrifugalnim dejstvom

Ugradnja samougraujueg betona

Transport valjanog betona

Ugradnja valjanog betona

Most od prakastog betona

Negovanje betona

Pod negovanjem betona treba podrazumevati skup razliitih postupaka i mera koje se preduzimaju u cilju ostvarenja projektovanih mehanikih karakteristika u izabranom periodu vremena

ZIDARSKI RADOVI

Za vezivanje zidarskih elemenata koristi se malter ili lepak sa mineralnim puniocima Maltera u ukupnoj zapremini zida moe biti i samo 7% ali je njegova uloga u ostvarenju eljenih mehanikih svojstava zida i tada dominantna.

Vrste zidova

Nosei zidovi Nenosei zidovi Zidovi za ukruenje Jednoslojni zidovi Jednoslojni meoviti zidovi Dvoslojni zidovi Dvoslojni zidovi sa upljinom

Podela zidova

Prema nameni Poloaju Materijalu Nainu izvoenja

Zidarski materijali

Najei zidarski element je puna opeka od gline ije dimenzije u normalnom formatu iznose (12 / 25 / 6.5) Teina pune opeke iznosi oko 3.5 kg. Za 1 m3 se utroi oko 365 kom. opeke normalnog formata, odnosno 380 kom. kada se obuhvati i lom opeke

Zidarski materijali

Za zidanje se koriste zidni elementi razliitih dimenzija, razvrstani u sledee grupe proizvoda:
Puna opeka od gline Puna fasadna opeka od gline Puna opeka od gline sa olakanom osnovnom masom uplje opeke i blokovi od gline uplje fasadne opeke i blokovi od gline uplje opeke i blokovi od gline sa olakanom masom

Zidarski materijali Kreno silikatne pune i uplje opeke uplji blokovi od betona Kreno silikatni uplji blokovi Zidni blokovi od autoklaviranog elijastog gasbetona Prirodni obraeni kamen

Izvoenje zidarskih radova

Zidni elementi nakon dopreme na gradilite moraju biti razvrstani i paljivo sloeni, a zatim prekriveni kako ih praina i blato ne bi uprljali, a mraz otetio Opeka i blokovi mogu doi na gradilite spakovani na palete ali se na mestu ugraivanja smeju paletirani deponovati samo ako to nosivost meuspratne konstrukcije doputa

Zidanje zidova

Zidovi od opeke
Pregradni zidovi (d = 6 cm, d = 12 cm) Nosei zidovi (d = 25 cm, d = 38 cm, d = 51 cm)

Zidovi od blokova
Pregradni zidovi (d = 7 cm, d = 9 cm, d = 12 cm) Nosei zidovi (d = 19 cm, d = 24/25 cm, d = 29 cm, d = 59 cm)

Malterisanje zidova Ozidani zidovi se (po pravilu) malteriu sa obe strane ime se zid titi od atmosferilija i dobija gladak sloj maltera sposaban da sprei vee gubitke toplote iz prostorije Uloga maltera je i da pokrije kablove elktro instalacija i cevi vodovodnih instalacija privrenih za zid I da obezbedi termiku zatitu za drvene i metalne delove konstrukcije

Malterisanje zidova Mainsko nanoenje maltera (torketiranje) se vri pneumatskim transportom maltera kroz gumene cevi i usmeravanjem mlaza pod velikom brzinom na odgovarajuu povrinu Za ubrzanje mase se koriste rotacione pumpe ili kompresioni ureaji Malter dobijen na ovaj nain pokazuje, na povrini zida, veu gustinu, vodonepropustljivost, homogenost i vrstou od klasinog, runo

Izrada podnih kouljica

Da bi se pravilno postavile i lako odravale podne obloge trae kvalitetnu, ravnu podlogu sa ili bez nagiba Sloj kojim se postie prethodno mora biti tanak, odnosno od sitnog agregata, pa se za izradu podnih kouljica (estrih) najee koristi cementni malter

MONTANI RADOVI

Primena montanih radova je potpuno opravdana pri izgradnji objekata visokogradnje, industrijskih objekata i uopte svih objekata pri ijem su projektovanju projektanti koristili tipizirane raspone pri oblikovanju konstrukcije i primenom modularne koordinacije projektovali vei broj elemenata istih geometrijskih katrakteristika i iste nosivosti

MONTANI RADOVI

Da bi se kvalitetno primenjivali potrebno je obezbediti:

Modularnu koordinaciju Tipizaciju elemenata Otvorenost sistema Zaokruenost proizvodnje Celovitost sistema

Sistemi montanog graenja

Skeletni sistem Panelni sistem Blokovski sistem elijski sistem

elijski sistem sa tunelskim elementima elijski sistem sa prstenastim elementima elijski sistem sa skeletno panelnim elementima

Prefabrikacija betonskih elemenata

Proizvodnja na gradilitu Proizvodnja na poligonima za prefabrikaciju Proizvodnja u fabrikama za proizvodnju montanih elemenata

Mehanizacija za montane radova

Dizalice (kranovi)
Samohodne (auto) dizalice Toranjske dizalice Portalne dizalice Konzolne dizalice Derik kranovi Kabl kranovi Lanane dizalice Plovee dizalice

Hidraulike dizalice (prese) Viljukari Specijalni ureaji za dizanje ili povlaenje tereta

Izrada projekta montanih radova

ema montae Uticaj vetra Osvetljenost gradilita

Izvod iz projekta montae armirano-betonske hale

OSNOVA

D
S2 T1

E
S3

S1 GN G1 T2

FP

100 500 600

100

140

260 400

140 180 300

200 300 100

200 300 100

1

200 300 100

T1

180 140 300 100

Izvoenje montanih radova

Kontrola i priprema leita za element Kontrola i priprema elementa za montau Zahvatanje i probno podizanje nosaa Postavljanje nosaa u projektovani poloaj Izrada veze elementa sa konstrukcijom

Veza stuba I temelja

Istovar montanih stubova na gradilite

Montaa stubova

Montaa stubova

Montaa poprenih ukruenja

Glavni nosa

Montaa glavnog nosaa

Montaa glavnog nosaa sa elinim zategama

Konstrukcija od elika Veza stuba sa temeljom

Montaa eline konstrukcije

Autodizalica u radu na montai

Montaa konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta

Zavrni radovi

Zavrni radovi se grupiu prema sledeeim elementima objekta:

Krov sa odgovarajuom zatitom Sistemi fasada i obimni zidovi Prozori, balkonska vrata, ulazna vrata i drugi spoljni otvori Unutranja vrata Laki pregradni zidovi Ugraeni nametaj Pod Zavrna obrada i zatita povrina

Krovopokrivaki radovi

Biber crep Falcovani crep Kanalica crep

Fasaderski radovi

Prema konstruktivnom sklopu objekta

Nosee Noene

Prema zavrnoj obradi

Staklena zid zavesa Fasada od aluminijumskih panela Kamena fasada Kombinacija prethodnih

Kemenorezaki radovi

Osnovne karakteristike za utvrivanje vrednosti kamena i njegove primenljivosti za zidanje ili oblaganje povrina objekta su:
Poroznost Higroskopnost Vodopropustivost Sprovoenje toplote Otpornost na uticaj vetra Otpornost na habanje vrstoa na pritisak, zatezanje i savijanje

Gipsarski radovi

Malterisanje plafona gips malterom Rabiciranje plafona u jednom ili vie slojeva Izrada profilisanih plafona sa obradom gips malterom Izrada gipsane plastike (lajsne, rozete, kapiteli) Montaa prefabrikovanih gips kartonskih ploa Izrada sputenih plafona od prefabrikovanih gipsanih ploa Izrada lakih pregradnih zidova od prefabrikovanih gips - elemenata

Keramiarski radovi

Obuhvataju oblaganje unutranjih i spoljnih zidova, podova i plafona keramikim ploicama, ali i oblaganje svih povrina u prostorijama u kojima se zahtevaju posebni uslovi Ploice se polau na sloj sveeg cemetnog maltera ili se lepe sitetikim lepkovima koji se isporuuju na gradilite u vidu praha, paste ili smole

Farbarski radovi

Podrazumevaju runu ili mainsku obradu unutranjih povrina objekta premazima razliitih vrsta, bojama ili lakovima Podloga za farbarske radove mora biti suva i nezaprljana Ukoliko je drvo ne sme biti trulo ili neobraeno, a ukoliko je metal ne sme biti zarao Boja se nanosi etkom, valjkom ili nekim mehanikim alatom

Tapetarski radovi

Obuhvataju sve radove na oblaganju unutranjih povrina objekta (zidovi, plafoni) tapetama i slinim pokrivnim materijalima Tapete mogu biti papirne, papirne plastificirane, tekstilne i sl., a za oblaganje se mogu koristiti tanke ploe razliitih dimenzija izraene od plastike, plute i drugih materijala.

Izolaterski radovi

Mineralna vuna Ekspandirana vuna Staklena vuna Materijali na bazi drvenih vlakana ili drvene vune Penoplasti
Stiropor Porofen Poliuretan

Podopolagaki radovi

Obuhvataju sve radove na izradi podnih obloga od:

Linoleuma Gume PVC a Ploastog vinil azbesta Tekstila

Parketarski radovi

Klasian parket Lamel parket Panel parket

Bravarski radovi

Svi radovi na izradi bravarskih proizvoda (ograde, prozori, vrata, pregrade, poklopci za ahtove, kapci, reetke, aluzine, merdevine, penjalice za ahtove, brisai za obuu) koji se izrauju od profilisanog elika i limova, kao i izradi nosee eline konstrukcije

Antikorizovni radovi

Gotovi elini elementi se moraju antikorozivno zatititi odgovarajuim postupkom:

Toplim cinkovanjem Premazima Metalizacijom Katodnom zatitom

Limarski radovi

Obuhvataju sve radove na pokrivanju ili opivanju limom objekta (ili njegovih delova) kao i izradu oluka, obradu prolaza, prepusta i otvora na fasadi, a ukljuuju izradu ventilacionih kanala i drugih slinih delova objekta

Stolarski radovi

Izrada i ugraivanje prozora, vrata, ormara, pregrada i druge graevinske stolarije od mekog i tvrdog drveta i proizvoda na bazi drveta Savremeni prozori mogu biti izraeni u kombinaciji sa metalom i plastikom

Staklorezaki radovi

Obuhvataju radove na rezanju, obradi (bruenje) i ugradnji graevinskog stakla, a izvode se na razliite naine uz korienje zaptivnog materijala od gita (obian, silikonski) i profila od gume, drveta i obojenih metala Najee se primenjuju sledee tri vrste stakla:
Vueno staklo Liveno staklo Presovano staklo

Sputeni plafoni

Sputeni plafoni se prave od metala, drveta i proizvoda na bazi drveta, gipsa, plastinih masa, razliitih materijala mineralnog porekla, a montiraju se na potrebnoj udaljenosti od postojeeg plafona kako bi ispunili odreene funkcionalne i estetske zahteve

Lake pregrade

Lake pregrade (laki zidovi) podrazumevaju jednoslojne ili vieslojne pregrade koje imaju funkciju privremenog ili trajnog razdvajanja prostora unutar objekta Razlikuju se pokretni i nepokretni laki pregradni zidovi Rade se od materijala slinim onim za sputene plafone i ugrauju se montaom (u suvo)

Organizacija graenja

ema gradilita Pripremni radovi Privremeni objekti Unutranji vertikalni i horizontalni transport

ema organizacije gradilita

ema gradilita montana hala

ema gradilita montani objekat

ema gradilita stambeni objekat

15 16 13 13 11 10

8 7

19 5 17 4 18

3 2

Bezbednost i zdravlje na radu

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Pravilnik o zatiti na radu prilikom izvoenja graevinskih radova Elaborat zatite na radu

MRENO PLANIRANJE

MRENI DIJAGRAM

Kritini put

Ciklogram

Gantogram - stambena zgrada

Planiranje - resursi