Ispovest-ratnih-zatochenika-i-stradalnika-na podruchju-Tuzle

Novi Reporter br. 222, 13/6/2007

Ispovesti ratnih zato

č

enika i stradalnika na podru

č

ju Tuzle (1)

«Friziranje» smrti«Uglavnom su to bili leševi civila srpske nacionalnosti koji su prethodno brutalnozlostavljani. U takvim slu

č

ajevima obi

č

no su po nalogu sudija Višeg suda u Tuzli ra

đ

eneobdukcije. Ali pri pisanju izveštaja o obdukciji kao i u toku upoznavanja sa operativnim podacima za ubijenog, 'sugerisano' je od pripadnika policije CSB Tuzla kao i od istražnihsudija suda u Tuzli, da se u izveštaju o obdukciji konstatuje da je najverovatnije re

č

osamoubistvima ili li

č

nom povre

đ

ivanju», naveo je Zdravko Hlodika iz tamošnjeg Zavodaza patologiju i sudsku medicinu u svojoj izjavi koja se nalazi u izveštaju MUP-a RS

Slobodan Durmanovi

ć

O stradanju srpskih civila i ratnih zarobljenika na podru

č

ju Tuzle do sada se malo govorilo. Ne

č

ove

č

no postupanje, tortura i ubistvazato

č

enika u zatvorima i u javnim i privatnimobjektima, u srpskoj javnosti gotovo da su ostalau senci zlo

č

ina nad pripadnicima JNA naBr

č

anskoj malti na samom po

č

etku rata 15. maja1992. Zajedni

č

ko i tom zlo

č

inu i zlo

č

inima nadzato

č

enicima i civilima srpske nacionalnosti jesteda do sada nijedno lice nije procesuirano uTužilaštvu BiH za ratne zlo

č

ine, uprkos tome štose neki od zlo

č

ina nad zato

č

enicima i civilimamogu, po perfidnosti i svireposti, svrstati unajužasnije ratne zlo

č

ine.Pre oko godinu i po dana MUP RS je TužilaštvuBiH o tim zlo

č

inima podneo izveštaj u kojem senalazi niz imena osumnji

č

enih i svedo

č

anstvažrtava. U izveštaju se navode podaci za 197 licasrpske nacionalnosti razli

č

ite starosne dobi irazli

č

itog pola. Oni su prošli razli

č

ite fizi

č

ke i psihi

č

ke torture, protivpravno su zatvarani, a 62lica su usled tih tortura ubijena.

Zatiranje tragova ubistava:

Interesantno je dasu, prema tvrdnjama pojedinih svedoka, uzatiranju tragova ubistava zato

č

enika u

č

estvovalii pojedini zaposleni radnici u tuzlanskoj bolnici.Prema svedo

č

enju dr Zdravka Hlodika iztamošnjeg Zavoda za patologiju i sudskumedicinu, u tu ustanovu dovoženi su leševi u policijskim vozilima i vozilima TO Tuzla.«Uglavnom su to bili leševi civila srpskenacionalnosti koji su prethodno brutalnozlostavljani. U takvim slu

č

ajevima obi

č

no su po- 1 -

nalogu sudija Višeg suda u Tuzli ra

đ

ene obdukcije. Ali pri pisanju izveštaja o obdukcijikao i u toku upoznavanja sa operativnim podacima za ubijenog, a koji se uobi

č

ajeno daju prilikom obdukcije, 'sugerisano' je od pripadnika policije CSB Tuzla kao i od istražnihsudija suda u Tuzli, da se u izveštaju o obdukciji konstatuje da je najverovatnije re

č

osamoubistvima ili li

č

nom povre

đ

ivanju», naveo je Hlodik u svojoj izjavi koja se nalazi uizveštaju MUP-a RS u koji je «NR» imao uvid.Kao jedan od najupe

č

atljivijih primera navodi se ubistvo civila Vaskrsija Jovi

č

i

ć

a koji je bio zato

č

enik Vojnog zatvora u Tuzli. On je 22. juna 1992. priveden na saslušanje u VPMiladije, gde je oko 16

č

asova na

đ

en mrtav u kancelariji. «Prema konstataciji istražnogsudije Ize Tanki

ć

a, Jovi

č

i

ć

se najverovatnije obesio konopcem za radijator. Taj podatak istražni sudija Tanki

ć

dobio je na osnovu izjave zastavnika pomenute VP MirsadaMuji

ć

a», navodi se u izveštaju MUP-a RS. Podatak koji je Tanki

ć

dobio ne slaže se,me

đ

utim, sa tipskom šemom konstatovanih povreda na telu Vaskrsija Jovi

č

i

ć

a dva danakasnije i izjavom njegove supruge Tonke, kao i još nekih dokumenata, iz kojih senedvosmisleno vidi da je Jovi

č

i

ć

zadobio teške telesne povrede pre nego što je izdahnuo.«U svim takvim slu

č

ajevima re

č

je, zapravo, o nasilnim smrtima, ali sud nije pokazaonikakvo interesovanje za naše nalaze, koje su lekari obducenti dostavljali po službenojdužnosti sudu», naveo je u svojoj izjavi dr Hlodik.Zašto sudija Izo Tanki

ć

nije sproveo detaljnu istragu o Jovi

č

i

ć

evoj smrti, ve

ć

je, prakti

č

no, poverovao na re

č

zastavniku jedinice, pitanje je na koje nema razumnogodgovora.

Č

ini se da je još nerazumnije to što je takav sudija petnaest godina kasnijeizabran za sudiju Suda BiH a da je do danas ostalo neraš

č

iš

ć

eno njegovo sau

č

esništvoako ne u ubistvu, ono u neprofesionalnom istražnom postupku prilikom doga

đ

aja u kojem je jedan

č

ovek prona

đ

en mrtav sa teškim telesnim povredama.«Friziranje» uzroka smrti, kako se to naziva u izveštaju MUP-a RS, o

č

ito je i u slu

č

ajusmrti Cvijana Savi

ć

a, 7. septembra 1992. U potvrdi o Savi

ć

evoj smrti lekar AbdulrahmanKuldija iz sanitetske službe Okružnog štaba Oružanih snaga Tuzle, konstatuje da «nematragova niti znakova spoljnih hematoma niti bilo kakvih povreda na lešu». Me

đ

utim, u potvrdi o smrti na ime Cvijana Savi

ć

a broj 1480/92 izdatoj 8. 9. 1992, ugledni odbucentdr Zdenko Cihlarž konstatovao je da je do neposrednog uzroka smrti došlo usled krvnih podliva grudnog koša i trbuha i nagnje

č

enja leve ruke. Evidentna disproporcija izme

đ

udva nalaza lekara, naveo je MUP RS na sumnju da je dr Kuldija odgovoran za prikrivanjestvarnog

č

injeni

č

nog stanja, odnosno ubistva Cvijana Savi

ć

a,

č

etiri dana nakon što je priveden u Vojni zatvor u Tuzli.Potpuno identi

č

an slu

č

aj prethodnom jeste i slu

č

aj ubistva Stevana Tubi

ć

a u istomzatvoru. U potvrdi o Tubi

ć

evoj smrti broj 1472/92 koju je potpisao dr Rifat Kamberovi

ć

,dosta šturo opisuje se Tubi

ć

evo stanje, dok se u potvrdi koju je potpisao dr Cihlarž znatnodetaljnije navode uzroci smrti.Dr Hlodik govorio je i o slu

č

aju Riste Boži

ć

a iz Grada

č

ca koji je primljen u tuzlansku bolnicu 25. jula 1992, a pri prijemu pacijenta nalazi potvr

đ

uju da na Boži

ć

evom telu iglavi nema znakova povre

đ

ivanja. Dva meseca kasnije, 24. septembra Boži

ć

je mrtav. Dr Hlodik, koji je izvršio letimi

č

an pregled leša konstatovao je povrede i uneo ih u zapisnik.Iz Zavoda za patologiju i sudsku medicinu su zatim zatražili od tadašnjeg predsednikaVojnog suda Ismeta Trumi

ć

a da izda naredbu za vršenje obdukcije Boži

ć

evog tela u ciljuizjašnjavanja o uzroku smrti. Trumi

ć

se, me

đ

utim, naslepo izjasnio da obdukcija nije potrebna, jer njemu ništa nije bilo sumnjivo. Istovremeno, Trumi

ć

je naložio da se potpiše- 2 -

potrebna dokumentacija za sahranu Riste Boži

ć

a, bez pregleda leša!? Bi

ć

e da je i on,dobrovoljno ili pod prisilom, poverovao na re

č

nekom vojniku koji mu je, može biti,izjavio da se nesretni Boži

ć

«samopovredio».

Tortura po zatvorima:

Da su pomenuta lica izdahnula nakon teškog mu

č

enja, svedo

č

ilisu posle rata i neki od njihovih sapatnika koji su uspeli da prežive torturu u raznimzatvorima. Zoran Osvald iz Siminog Hana kod Tuzle u Vojnom zatvoru u Tuzli bio jemesec dana nakon zato

č

enja «raspore

đ

en u ekipu koja je delila hranu po

ć

elijama».«Tako sam i vi

đ

ao teško pretu

č

ene zatvorenike, posebno one koji su prethodno bili uzatvorima u Živinicama, Banovi

ć

ima i u Srebreniku. Video sam da su u

ć

elijama od posledica teškog fizi

č

kog zlostavljanja podlegli Stevan Tubi

ć

i Cvijetin Savi

ć

iz Smolu

ć

e,u

č

ijoj

ć

eliji se nalazio i Stokan Markovi

ć

koji je bio neposredan o

č

evidac kada je Savi

ć

podlegao. Li

č

no sam sa još nekim zatvorenicima izneo njihove leševe iz

ć

elija», ispri

č

ao je Osvald istražnim organima RS.Cvijeta Guši

ć

, ro

đ

ena Tuzlanka koja je danas nastanjena u Bijeljini, ispri

č

ala je da su je uleto 1992. godine Faruk Prci

ć

i njegovi vojni policajci odveli u prostorije Direkcijerudnika «Bukinje». «Ispitivali su me policajci u vezi sa decom i suprugom, te da li posedujem oružje. Tu

č

ena sam vojni

č

kim kaišem, uglavnom po le

đ

ima, a pre

ć

eno mi jenožem da

ć

e me zaklati, se

ć

i i sli

č

no. Nakon izvesnog vremena jedno lice koje suoslovljavali sa Šerija izveo me iz zgrade i pustio uz pretnju da nikome ne smem re

ć

i štasu mi radili», ispri

č

ala je ta svedokinja, koja

ć

e, nakon potonjih maltretiranja, skorogodinu dana poslije toga uspeti da iza

đ

e iz Tuzle putem razmene. Kao ni mnogimdrugima lažno osumnji

č

enima, ni toj ženi nikada nije dokazana bilo kakva krivica za bilošta. Jer, prosto, nikakve krivice nije ni bilo.Još gore prošao je Milivoje Joki

ć

iz Siminog Hana, danas nastanjen u Tobutu kod Lopara.«Dana 11. 6.1992. odveo me iz ku

ć

e vojnik Hebeg Ferahbegovi

ć

iz Simin Hana unjihovu komandu koja se nalazila u ku

ć

i Šukrije Tanovi

ć

a iz Simin Hana, a zatim me preuzeo Sead Svrabovi

ć

iz Tuzle i automobilom odvezao u muslimansku komandu kojase nalazila u zgradi MZ Slavinovi

ć

i. Tu me je lice koje su oslovljavali sa Dževad tukaonogama, kundakom puške, pesnicama, drškama noža i saslušavan sam uz pretnje da

ć

eme zaklati, izvaditi o

č

i i sli

č

no. To je trajalo oko pet

č

asova. Povremeno su me polivalivodom i vra

ć

ali svesti, te nastavljali da tuku, stavljaju

ć

i cev pištolja u usta ili na glavu,udarali kundacima po zglobovima, kolenima, stopalima i drugim delovima tela. Odnanetih povreda ostale su mi trajne posledice. Nakon izvesnog vremena odveden sam uzgradu 'Elektroizgradnje', gde sam opet tu

č

en i maltretiran, a zatim u Rudarski institut u'Gumaru' kod bolnice u Kreki, gde su nastavili da me tuku. Potom sam odveden uOkružni zatvor u Tuzli gde sam zadržan oko dva meseca. Tamo nisam bio tu

č

en i fizi

č

kimaltretiran, ali nisam dobijao lekove da bih sanirao povrede koje sam zadobio. Nikadanisam bio registrovan od Me

đ

unarodnog komiteta Crvenog krsta», ispri

č

ao je taj starackoji je u RS dospeo tek nakon razmene, i to više od godinu dana kasnije.

Ku

ć

ni pakao:

Me