Српске Народне Игре (1907.Год.) - Тихомир Ђорђевић

?
~ ,
§or с::Теу/(! ј 77hofl///- ,.е
v СРПСКА КР АЉЕВСКА АRАДЕ~ИЈА.
.
СРПСКИ ЕТИОГР АтСRИ ЗБОРНИК
КЊМГА ДЕВЕТА
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
УРЕДИО
Д-р. ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
КЊИГД 1.
у BEOl'PAAY
ШТЈ.ЮUПО ., АРЖАВПОЈ ШТАМПАРИЈИ ttРАЈЬКВИНК срп....
+907.
Digitized Ьу Goog1е
ПР-ВИИИ Е'ТНОГРА ФСКИ ЗВ'ОРН:Иflf
ИЗДА.ЈЕ
dPiI"1tA КРАЉЕВОКА АRАДЕМИЈА
ЦЊИГА АЕВЕТА
у BEOrPAAY
mТАМПАНО у ДРЖАВRОЈ ШТАМПАРиЈИ КРАЉЕВИНЕ СРВИЈЕ
1907.
СРПСКЕ
НАРОДНЕ ИГРЕ
УРЕДИО
Д-р. ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
•
КЊИГА 1.
--·'.'4••• '.-'·
, . ., BEOrPAjJ.Y
-ШТАМПАНО у ДРЖАВНОЈ Ш'ГАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СР8И.lК
1007.
-
~;~,; .
1>~41:~
10.13. StJ
'в Go
:.2..2 v.
САДРЖАЈ
';тРАтт
А·Р Твх. Р. 'f.top1;eB.1I - Српевё ваРОАве иrре 1

YTT~ 8
Шта. је иrpа 3
Дтоба. Tfa.PT 5
L В~тешке .гре 7
ЗтРавнт вгрт . 9
III. Игре Ауха· • • 10
• Иђуе зт Ао6тт 11
У. Орске игре . • 14
Орсltе иrре у старини· 18
O~Clte Trpe CpZ?8. 26
1. Ре4иrиоан!' иrре· 26
2. Слетсу;т иrр;; 45
Игре 6.1Ia .,. ' • . 61
Нтттметт за тиуп,таче ощут.ватт НтР';АНтт ОРттlX тттра М
Значај наРОАНВХ вгара . 78
~~H • ~
1. з'Шw;;а Рл1;вР PjeJffi?HZOC;;P - щ~рп,л?е ННi;ОАЗ;У; внре Вонне

и Херцеrовиие • • . • . . • • • • • • 89
1. В.тешке игре . • . . • • . • • • . • • • • 95
се ;;а. р"лњу (иа Г;?Ц";,) 95
2. Диаа.ње хоп..ьа. (ВЗ Га.ц"а.) 95
Д5??тње БИС5?;;; (и;; 96
4. Ка.ба.Аа. (из !'а.цка) 96
Кзн;;а. Гн;;"а.) 96
6• .ку"е (иа Га.цв:а.) . 97
Гo"~ "
8. На.1а.ва. ПАН Jfjерити со (onh:t у Херцеrовини) . 97
ПРђђућђ се ;;лuод РУКО (иа l';;цка) 97
10. Тен, тен, тен! (ВЗ Моста.ра.) 98
На lа.бр (ив Са.цк;;) 99
----------------------------------------
УI
СТРА.НА.
12. ПО.iЬубити вариЪак (из Фојиице у Босии) 100

13. Прескакати преко штапа (вз Гацка) • . 101
...
14.
15.
Зуце (из Гацка) • • • • • • • • • • • .
ВеАике коБИАе НАИ цетест шеснест (из Мостара)
101
102
-.
16. Хамама (из Мостара) 103
17. ОРАова (из Гацка) ••..•• 104
18. Погаче (опt.а у Херцеговини) • 105
19. ИU.lиконца (И3 Мостара) • • •• 106
20. Скока од три крока (НЗ Гацка) • 106
21. Вука (опliа народна по седима) . 107
22. Мале кобиле (из Гацка) . . • • 108
23. Војничког града (из Мостара) • 108
24. Трке око .lијеске (из Мостара) . 109
П. Забавне IIrpe . • • • • .' • • • • • • • • 109

1. Продаја cllpheTa (оцта) (И8 Гацка) 109
2. Исповиједи (И3 Гацка) • . • • • • 111
3. Ац)·, ацу, ацу-цу! (И3 Гацка)· • . 112
4. арађа црстена из тањира (И8 :Мостара) 113
5. Крађа црстеиа из њрдара (И8 Гацка) • • 114
6. Прстена цод каце (ollIia народна сеоска .игра) • 115
7. Прстена ваље (И8 ~IOCTapa) 117
8. ПРСТl'на кадијанr (И3 Мостара) 117
9. Акша. - баша-и (И3 Мостара) 118
10. Заната (И3 Мостара) • . 119
11. Жпвера (Н3 :Мостара) . 121
12. Телеграфа (на Мостара) 123
13. 'Подвезе (И3 Мостара) . 123
14. Чирака (113 :Мостара). . 124
15. Баста на (из Фqјнице у Босни) 125
16. 3авуЪи се.у оцанм; (И3 Гацка) 126
17. .Ilађе (из Мостара). • • • • . 127
18. Двојица прrдстаВ.iЬају једнога (из Мостара) 128
19. Ево нос, рво уво! (И3 :Мостара) 129
20. Хуса (И3 Гацка) • . • 130
21. Тамбура (из Мостара) 130
22. Ћуприје (из Мостара) 131
23. Гусе (из ~locTapa) • • 133
24. Обичиога rpaAa (И3 )IocTapa) . 134
25. Дај ии, кума, ситс! (из Града у Посавини) 134
26. IIице, ццпавице и.ilи саl\РlllН1Чf' (II~ :'\[остара) 134
27. IIИ.lИliа (из Фојнице у Босни) 136
28. 1'00убова (И3 Мостара)· . • . • • . . . 137
29. Миша и lIачке (И3 Гацка) • • • . • 137
30. БеРЮI, берем грожђе (из l'рада у IIосавип) 138
31. Петињака (И3 Мостара) . • . . • • . • • • 188
32. Кеве (И3 Мостара) . . . . . ••••.•.• 142
88. Бyliе од јахе (опЪа пародна у Херцеговини) 144
СТРАНА
34. јахе (и~

35. Иrр2Ь џ,птом (ОПР'i
36. Жар2Ь Џ2Ьри (И3 Посавини)
37. КОПИАади (И3 Стоца) . 147
38. П.llеске (из Мостара) . 147
39. С.IIипа миша (из Мостара) 147
Ауха·
1. ТИККiii Моста[нс)
2. ШТii ,i""[iЖИШ, ДРРКСс (из МОСТ:фii)
3. llорађаље броја (из Мостара) 151
4. Трубир (ИЗ )IocTapa) ••... 151
5. ЦВllјеЬа (из Мостара) ..•.. 152
6. на IIPCTiiiiii llраче)
8а Аобiii
1. Буt.е пара (опt.а народна у Херцеl'ОВИНИ) • 154
2. Пара па &0.110 (опt.а вародна у Херцеговини) 155
3. Новаца у рапу (опьа нарО"на) ]55
4. Пар," (иа МОЈ
5. 1'YHi" (из :МШiiНРii}
6. 1'УНiЭ (из
7." Rупа (из Мостара). • 157
8. Шеха (из Мостара) 157
9. Rадијане (из Мостара) 158
10. На[iiЩi" Мостаљнс]
,, ))Н[iiiтаи
БројаЉi у ири на ра ,[Н' н"iине до
П. Станоје М. Мијатоаиll Српске наРОАие иrре на Аевча

Тем:пиt..а 161
[iнннwие игре
\
1, 1. На
2. Криви цар· 165
8. Ги6!1.икање (сеКl!ричање) 165
4. Трџе коБИ.llе 167
5. ЧеН"iiiiiiii
6. lIlШ]'Нii
7. IIlTHHH!'H
8. Ж:!6а - згура 170
\1. (;!;очи МИIII 171
10. Jlовци 171
11.
12. Ј еж,з 'с]
13. Me""iii
П. Забавне игре • • 173
1. ПипаАа рус:! . 173
2.
УIII
СТРАН.&.
3. Цt.ракање • 175
4. Умро човек 176
5. СжреАање . 177
6. Мацаље •. 178
7. Авај, ВУАе! 178
8. ЦвеЪе (анђео и ђаво) 180
9. Врцање . lRl
10. Топови .... 183
11. Пиmжо..ъи . . . ]83
12. КаАоперо, Рајо! 184
18. Расцвежа се аужи Аренак 185
14. Тижрање '. . . • • • . ]86
15. .ilеж, ryco, Аеж, Аеж, Аеж ••• 188
16. Пијаница • . . 188
17. Марrита - rи:rа • • . . • . 188
18. ПиАИьи • . . • • • . . . . 189
19. Сеио, САаJlа - 306, 806, 306 190
20. Градичкаље, пежа'lеље, на rpaдoBe 191
1. Први rpaд • 192
2. Товар 193·
3. Капiца ..•. 198
4. ЧепJtа (раКАа). 198-
5. Грива 193
6. КАпцање (веАИХО '1ежири) . ]94
7. Туцаље •••• 194
8. Мељање· • • . 194
9. Шапа (вађеље) • ]94
10. Гре6ање • • . • 195
21, Gакривање хапа (ЕеЦЕање) 196·
22. Прсженкање 197
23. КАаЦЕање . . 197
24. Иm!· ..•. 198
25. МаrаРИ'lкање 198
26. Даривање . • 199
27. Гу со, ryco, ПИАе 1Iоје! 199
28. :Миm и хаЧJtа 200
29. СОАИ ••. 200
80. Шжа је жо? 201
31. 30ра •. 202
32. Перорса . 208
33. 204
34. 204
35. 2()6.
36. 205
37. .". . 205
38. 205
39. 205
40. 200
IX.
СТРАН.&.
41. 206
42. 207
43. 207
«. 207
45. 207
46. 208
47. 208
48. 208
49. 208
50. 208
51. 209
52. 209
53. 209
54. 209
55. 209
56. 209-
57. 210
58. 210
59. 210
60. 210·
61. 211
62. 211
m. Игре Ауха . . 211
1. Пац пу иц праскавица • 211
2. ТУ'Е)'1Iишкаље 212
. 3. Миц пу . 213
4. ВиАИШ АН? • 214
5. Cua'Ea . • • 215
6. IIрс'ЕИ 215·
7. ItJlИ .IУК, ca,u 6а6а .IУК 215
8. Ко је Ш'Еа? 216
IV. Игре аа Аоб.т, • • • • 216·
,. . 1.
2.
Купкаље "
Цица - кица •
216
218
3. Дуrхиllаље . 220
АОАатак, • • . • • 221
Бројавице. • 221
Ш. Атанас.Је Петро •• "", - Српске П.РОАВе пре в. с.опеке

Црве rope . . . 227
1. В.теш.е .гре . • • • • • • 229'
1. IIреврllаље • • • 22iI
2. Топка ии ШУШУК 229
3. С'Еоиер • 230
4. КO.Iчиllи • 230·
5. Кахен, 230
6. Рнпаље • 230
Digitized Ьу Goog 1е
t -
.t
I
I
I
-1
I
I
'-
СРПСКЕ НАРОЦНЕ ИГРЕ

од
Ј Д-РА тих. Р. ЋОРЋЕВИЋА

г
УВОП
---
Шта је иrра
у једноме, јаким раЗ.llозима поткреп.ьеном, де.ll.У

l1Ока8ао је К. агоов Ј да животиље не употребља
вају сву своју МУСКУ.ll03НУ И ФИЗИЧRУ снагу једино
ради добијаља средстава за материја.ll.НО одржање, већ
да један, сувишни, део троше и за извесни индифе
рентни ЦИЉ, који не доприноси никакве користи. а то
је да се забављају; једном речи тај се сувишни део
троши на игру, тј. животиље се поред рада око одр
жања још и играју. Још са више раЗ.ll.ога не може бити
другојаче ни код човека, чији је ФИЗИЧRИ и душвени
живот узео тако пространих димензија. И у другоме
свом де.llУ, у коме говори о игри код људи, говореhи
о игри са ФИЗИО.ll.ОШRО·Г Г.llедишта, агоов ве.ll.и: 2 »Над
је човек здрав и кад не зна шта ће са својом снагом,
он почиње да пева и да подвикује, да игра и да скаче,
да се задиркује, (( другим речима човек почиље да се
игра. Према томе игра није ништа друго до изража

вање и испољаваље сувишне, непотребне, снаге, која
се НаЈЈ.ази у човечјем организму. Осећање потребе за
изражавањем и испољавањем те снаге могли бисмо на
звати· тежња за игром.
На истоме месту3 наводи агоов још два схватања

о игри. По једноме игра има диаментра.ll.НО различити
1 Ше 8piele derThiere, Jena, 1896.

2 Die Spiele der Menschen. Jena, 1899. стр. 467.
3 Стр. 467-468.
1*
4
значај од ODor првог, тј. игра нам, кад нас збиља жи
вота сувише притиокује, даје могућнос'Ги иоцрп.ьевој
онази за одмор и разонођење. Као год што жица на
цитри и 'тетива на .I1уку не омеју увек бити затегнути,
ако хоћемо да инотрумена'г и оружје оачуваЈу овоју
ваљаноот, иото тако и човек потребује разонођења у
игри. Друго охватање односи се на ве.l1ИКО те.l1ео.ЮШКО
охватање о игри. Кад пооматрамо игре животиња и
људи, не можемо да не дођемо до закључка, да оу оне
од ве.l1ике важl!ООТИ за те.l1есни и душевии напредак
индивидуе, да оу оне вежба IVorubung) за 08биљне 8а

даЬе у щивоту.
Према ОВОМ8 ове игре "удоке имuе би пао узрок:
{. изражај оувиmве онаге; 2. одмор и равовођење Iнпр.
код отаријQХ људи), и 3. В8щба за озбиљне ПОО.l10ве
подражавање (нпр. код деце). И према томе и тежња
за игром проистицаАа би И8 ова три узрока.
ЛАИ ПрИ овем овом први узрок каща је најјачи и
њега ва.ьа и узети за нај ГАавниј и. У МАадооти је п КОА
животиња и код ЉУАИ тежња за игром заотупљена у
најјачој мери, а оа годинама и опадањем снаге ОП8,Аа

и тежња за игром. Томе смо сведоци оваки А8Н и КОА
животиња и код људи. 1 Тежња за игром АаКАе iiPO-
иотиче ПОГАавито из тежње за потрошком оуввшне
снаге у организму.
ЛАв исто онако као што је веАИка разАика између

цеАОКУПНОГ и Физичног и душевног живота животиња
и ЉУДИ, исто је тако ВеАика разАИка и У њиховој ИГРИ.

Животиња живи природним, инстиктивним, животом;
човечији је пак живот заснован И на његовим душев
ним Аиспозицијама - на свеоти. Човек је свој живот
УАесио, дотерао према ПРИАИкама, КОМПАиковао, ,4&0
I Ј"Ава ва.а ваРОАЈ(а 80с.&оа.ца te.UI ap..lo arOABO у Т<Ј. 8or.aeAJ"

.Стар вас аа игру ве .ар.. с (НароАВО Б.lаг.э СВУ'ВО в ваАао ]leXJleA-6ег
Кав8'lаИОlвt. .љубу.ц, Сарајеао 1888. C'l'p. 159).
Ы~· RештаЧRИ об.шк. Животиља ('е игра 110 нагону, нро
С'ГО .\:\ Аlце .. зра~~а овој ој (~увпltlкој 011&811 п "1II1t1'&
ВШIlt>: ЧОRек Ј(' 'гаЈ lIsражај овој(\ t'ltart' op(\~ .. o, ,.tnTf'-
рао према M«'>(~"Y ГАе ј(\, према ttрtt.шкама у Iщl.IМf\ јо,
RОМП.шковао It украОIlО Ilpet.tn А"(I"IIII ('АОја ItYATYP~.
РЈео ('вога луха, Tt' ./е 'гако ш'ра .\обllw\l\ раl\.,ПЧП'r~ аб
.ШR~, који оу У MROI'O u.tуча.lеllа .\оr.ТIIt\4И orpoMltt') (Н\
nршенотnо.
Деоба .rapa
Тежњу AaK.IIe аа ИI'ром човек шtраЖ8.h& 111\. Р&Н
.IIИЧИ'l:е начинl3, од Н8.јПРООТИЈИХ 1'о..tооltих II(H\pt\,'l\ ЛО
Н8.јеАожениј их и нај комБИНОВ311ијих КРО'I'I\ња '1'(\,"& ~I духа.
Што Је човек (ЈРИМИТИSЮ'.1И, ТО му јtl It И['I)I\ tlJHtM"-
тивнија, а са Ifапр(~'гком љеговим If игр(' оу му ОН"
раIМИЧИ'l'llје, КОМП.llИКОВ8.нијо. IIllчнншј('l. lIаI11>"'IИ'I'"
је,dаи шематички IIpet·.IIeA и Аеобу игара ОЛ fшЈнр<>о"'И
јих АО нај<можеНи1Их и најРl\~мичитијI1~ шн>м" је му
чан ПОСАО, If аПСОАУТНО T8.'ltlO иаnОАен Шtг..tОА8. ми не
могуЬ, јер игре, и ако иаЈраrМИСlИ'ГИЈе 8J1C'I'Q, 11 Р 0..1 11.11«1

јеАна у другу, еАемеlfТИ јеАНС врто и['ара fI&AIIH6 08
КОА других и обратно, те 'ГО веома ()'N~ЖRна O.I&t(() IЮ'Г
ПУНО и аПСО.llУТIIО (Јио'гема'гие8.IЫ~ н дсобу. 110 нри (Ш.)М
том ~a сам се ПОТРУАИО, Аа ове игре ОВnЛШd IItt IНшо
.IIИКО .IIОl'иtr1СИХ категорИЈа, ма д . . (Је и flрИ оноЈ дооби
може деси'ги Аа се .1СА'lа игра ММIШ '(lтанИ'гИ у ЛIЈ(! и .. и
више К8.'гегорИја, IJpCMa томе иак() ео шlt В 11.'tи ,
Најпростије маниФеО'l'аци.lС '!'(,ЖЉ() :IA, иr"ом ~И..1И
би прости покрети појединих ЛО.АОI18 И..1И СIIIТUJЮf' 'l'oJh,
онако као ш'го је С.llучај кол ~JAI)ll.Ite и 8ВАово ..ЫЈ8 жи-.
во'гиње. КаА јо кољ сит и 8л!'ltfJ ШШ'f(Ј И јури, ~altA м
• ногама, олекакује у с'грану и'гл.; lIao (НЈ ~UЛОIf().ьflО
H~љa И.IIИ се рве са АРУ['ИМ III:I)М; ИЈ'рају (Ю 'I'ИI(6 у ,.ин-
..уху и рибе у ВОАИ. ИСТИ је такав С.IЈЧај в са ЧО8е
ко.: ЗАРав и заАОВО.ьав човек изражава најпростије
~jy тежљу за игром ТИllе што потскакује, пrro се
3аАВркује, JLЬ8cкa рукаllа и САичво. Ове су прве в нај
простије lIави.естацвје тежље за Игроll веуређене, без
ЈЈАава, без ритма, тако реhи САобо..\Не в провзво.ьве.
Строго узевши то би још би.Аа жввorвњска нгра, а
ве ЉУАСка; то би за .ьУАСКУ игру БПАП тек е.аеJlентв
И3 којих постаје и ИЗ којих се развија, ИСТО овако као
ЈЈПО је ГАас еАемеват говора и као што је звук еАе
иеват музике.
Док животиље остају СТЗАВО ва ОВИII еАеllеНТИllа

игре, ва овим неуређеНИJl покреТИllа Te.la, као ПрОСТИII
иэражајима тежње за игром, АОТАе је чове~ Иllајуhи
Аругојачих УСАова за цеАОКУПНИ жввот и развитак Aa.I»e
изводпо и усавршавао ове манифестације свога биhа,
те тако постаДОIПе Р~~АВЧИТИ оБАВЦИ игара са разАИ
читом наменом.
ЉУАске игре могу се АеАИТИ на раЗАичите начине.

Оне могу бити: двчје и .ьудсК8, ако их АеАИJlО према
узрасту вграча; .м.ушке и женсК8, према томе који их
ПОА игра; аРОАетње, АВТње, јесење, и ЗUAtске. према добу
ГОАине кад се играју.; аоједuна:чне, иарне в груане,
према томе КОА ИКО их особа ВЗВОДIl итд. итд. ЛАв као
што рекох ни једна од ових деоба није аПСОАУТНО т.ачна,
те то ЧИНИ веАИКУ тешкоћу за Аеобу и свстематисање
игара. Ја ћу, међу тим, овде покушатв да све игре
подеАИМ према томе чему САуже. По тој деоби игре
ос могу подеАИТИ на: Ј Вuтешкв игре, II 3абавн.е игре,
111 Игр~ оуха, JV Игре да добит и V Орске игре.
,~ ________ ~_-'='= ---",,--=====,--...o::..:=~"=;;'-=-"';;"==='-------- ----
I ВИТЕШКЕ ИГРЕ
Витешке су игре оне у којима се тежња за игром

испољава тако, да су теЈ1есни покрети намењени јачању
ИЈ1И вежбању окретности теЈ1а ИЈ1И надметању у сназњ
Такве су игре: оравање«\ IJскоиа с Мјеста«\ »скока
трчке (вагонкеј«а, »камена С paMeHa tt • (с места, ис
трке ИЈ1И эагоничкејl »трчање tt , »сц.москока про ножа tt6
»јежа tt ', »hуприје«8, »сеиз-коБИЈ1е«","i »нишана (ив пу
шкеt<10,' »кољенима О дрво«l1, »хаЈ1ка«12 итд.
у нашим народним традицијама често се сретамо
са витешким играма, нарочито у народним песмама.
Ст. Новаковиh казује нам неке појединости о јуначким

витешким: играма у старој српској држави, као вежби
ва озбиљну борб у 18.
Нешто је витешких игара овде онде 11 забеЈ1ежено
у нашем народу, аЈ1И то још није ни ив даЈЈека све
што у народу има. С тога мислим да ће бити веома
корисно ако l1спитем неКОJlика питања, која могу по
СЈ1УЖИТИ као пострек за скупљање и као потсеhај на
оно на што' треба обратити пажњу при скупљању и
при описиваљу народних витешких игара. Ова питања
могу да ПОСЈ1уже и за остаЈ1е врсте игара:
1 М. Ћ. МИДИћеВИћ, Живот Срба сељака, CpJl. Етногр. 3борник, књ. 1. стр. 250
-251. ~ Вук ВрчевиЪ. Српске народне игре, Београд 1868. бр. 85. - 3 Ibidem
• бр. 86. - I Ibid. бр. 87. - 5 В. М. Г. МеД8КОВИћ, .живот и обичаји Црно
гораца, Нови Сад 1860, стр. 159. - 6 В. ВрчеllИЬ, CPIJ. Тlap. игре, 61'. 71. -
, Ib. бр. 72. - 8 Ib. бр. 74, - 9 Ib. бр. 75. - 101b. бр. 91. - 11 lb. бр. 93
12 Вук С. КараџиЪ, Живот и обичаји народа српског, Беч, 1867. стр. 2f12 -29:>
. Ы Стара српска војска, Београд, 1893. стр. 100-110.
8 тих. Р. ЋОРЋЕВИЋ
а) Прем8. добу ста.рости uzpa1(a

1. Које витешке игре И1'рају само деца, које само људ.и,
које пак и једни и други?
2. Кад једну исту игру играју и деца и људи, има ли раз
дике у TO~Ie како је играју једни а како други, ИJlИ је играју
на исти начин и подједвако?
:3. До ког се доба старости играју и људи, а кад престају
и не играју се више? Да .'ЈИ то зависи од година, здравља или
0,'.( каквог догађаја у животу дотичних?
б) Према UОАУ uzpa1(8.

4. Има ли витешких игара које игра само женскиње ~
5. Да ли ту има разлике у играма деце и одраслога жеН7"
ткиња?
6. До ког се доба старости игра женскиње? Од чега то
аависн?
В) Према добу zодuне 1
7. Које се игре играју преко целе године?

8. Има ли игара које су привеване искључиво з.а извесн1I.
годишња времена, или само за извесно време (месојеђе, белll.
недеља и томе олично)~
9. Има ли игара које се играју оамо даљу или оамо у вече?
Најбоље је описивати сваку игру за себе, са тачним озна •
чењем свега што уз њу иде. ()но пак што је опште код СВИХ
или многих игара може доhи у засебним напоменама испред
или после описа.
При опису игре ваља тачно означити: ко дотичну игру игра,

да ли само један или по двојица, или неколицина. Ако се игра
110 паровима ИЛИ по групама, како се бирају И одвајају lIарови
и групе, како се одлучује ко ~e почети игру. Сем тога напо
менути и означити по имену све што је важно и што би тре
бало знати.
I Деца по варошима, вели М. Ћ. МИЛИћеВИh, имају неки ред Itојим ИДУ

љихове игре. Tallo, од Фебруара ДО апри.аа, играју се "и""ковај ПОС.l1е апР".lа
до половине маја - ".IIиса и Ay,~eTa; од маја до јУЈЈ.а мете; - ОД јуЈЈ.& до
СIптембра - з~ајееај o)t t!ептеибра ДО краја октобра - ".IIиса, а преко зиме
се zPYAnjy. (Живот Uрба t!е.ъаЈШ, Срп. Етн<>гр. 3борник 1, стр. 223).
11 ЗАБАВНЕ ИГРЕ
Забавне су игре оНе у којима се тежња аа игром

испољава тако, да су теАесни покрети наиењени искљу
чиво забави играча. Такве су игре: играње Ауткаиа,

пуштање змаја, чигра, и раЗАичите друштвене игре
које се играју забаве ради: »прстена у рукама('" »пр
стена испод ФИАџана«\ »прстена испод ха..ъине«3 »пр
~TeHa у мекиње«\ »живо, жива ти га дам', »ОАИ ку
ПИТ гуску«', »иајмуна«', »Циганина«8, »утопника у
ПОЧУАу«9, »на бр.lJ.ину«lО, »звек за мирис ИАИ ИИАО за
драго« 11, »МИАовања И освете« 1\ »удавати ђевојку«lа
I »ПАанинt\е«Н, ))КВQчке«15, »эадужбине«18, »мрца« и,
»продавати крану«l8, »орања«)', »коБИАице на нос«2',
»срне«21, »крщ: .II.ишhе эе.llено«2\ »поиграј .Ilепи Пn.
В.II.е«2З, »ђе.ll.-ђевојке«2\ »сијати бибер«2i итд.
И забавне су игре где што скуп.ьане из народа,
аАИ, како ми се чини њих је у народу (нарочито у за
падном деАУ нашега народа), највише, те би се њих
има.ll.О још много СI\УПЈьати.
1) Вук Врчевиh, Српске на.родне иrре бр. 1. - 2 Ib. бр. 2. - 3 Ib.

бр. 3. - , Ib. бр. 4. - 5 Ib. бр. 7. - 6 ЈЬ. бр. 8., ' Ib. бр. 14. - 8 Ib. бр.,
]6. - • Ib. бр. 17. - 10 Ib. бр. 18. - 11 Ib. бр. 19. - l' Ib. бр. 20. -
13 Ib. бр. 21. - 14 Љ. бр. 22. - 15 lb. бр. 23. - 18 Ib. бр. 24. - ., Ib.
бр. 25. - 18 lb. бр. 26. - 19 Ib. бр. 27. - 20 Ib. бр. ВВ. - 11 IЬ. бр. 38. -
2'Ј. lb. бр. 39. - 23 Ib. бр. 40. - 2' Ib. бр. 41. - 15 lb. бр. 42.
ТИХ. Р. 'IЮРЪЕВИЋ
су, по ХеРОАОТОВУ казивању,' ИЗМИСJlИАИ игре коцкаАИ

су се. 1
Игара за Аобит имају и Аанашњи неКУАТУРНИ на
РОАИ, аАИ нису СВУАа поАјеАнако раширене.НildеЬгапdt
веJlИ Аа их није запавио међу наРОАИМа. источне АФрике 2 ,
док су ГреНJlанђани токико ДаАеко ивмаКJlИ у томе, Аа
имају чак и једну врсту ру Аета. '
Тешко је претпоставити Аа игара ва Аобит није
. БИJlО И У нашој старини, аJlИ КОJlИКО је мени познато
о томе нема помена. Па не само што се не помињу,
но ја .и данас не знам Аа има много чисто наробних
игара те врсте, којима би се наш народ играо. Овде_
би спаАaJIО играње »на новац с орасима«', »на ПJlојке«
у Црној Гор:и\ »на пиљке«8, .так aJIИ JlИК«', »ораха
на ваљаАа« В, »ораха на граАац (купе О , кубе)10, »шаре
них јаја« н, »)каиш« .2.
Наша народна игра »так аJlИ JlИК« 13, која је боље
позната ПОД турским именом nчиФТ тек« КJlИ »чикми
текми(', и ако је ВрАО старог пореКАа (познаваJlК оу је
већ стари Египhани, а Римљанима беше позвата IIOA
именом )Jludere раг impar«, Немци је зову »Рааг oder
unpaar«), l ' ипак бих рекао по одомаћеном познатијем
имену да у вас није српског, већ турског постанка. То
1 Herodotova povjest, Шо 1, preveo D-r А. Musie, Zagreb, 1&1;, оар.94.

2 Zeit80bift ff1r Ethnolugie 1878, отр. 393., наВОА у R. Andree-a, Ethno-
grapbiscbe Parallelen und Vergleiche II, Jlајпциr 1889. сТр. 104.
3 Н. Egede, Вe8chreibung У&М Gronland, ВерАИВ, 1763. сжр. 178., И&80А
'1 R. Angree-a Etbnogr, Paral. und Vergleiche П, стр. 104.
I В. ВрчеВ8, ОраОЕе наРОА. игре, бр. 94.
~ В. М. Г. МеАаковић, Живот и обичаји Црногораца, сТр. 159., В. Вр
чевић, Ори" иар. иrpе бр. 88., В} к С. Караџић, ЖlfВож и обичаји ваРОАа 01'11-
окога, сТр. 287.
о В. ВрчевиЪ, Срп. пар. иrре, бр, 34.
7 Ibidem бр. 35.
81Ь. бр. 36.
9 В. О. КараџиЪ, ЖИВОТ и обиv.ји наРОАа СРllскога, СТР. 281.
10 В. Врчевић, Срп. нар. игре бр. 37.
11 Ib. бр. 84.
11 М. Ћ. МИАиliевић, Кно&. Србија, стр. 592.
11
н
11".
В. Вр1fееиt., Ср.. 6,. 35.
иrре,
R. Andree, EtbnographooM Parallolen und Vergleiche 11, етр. 104.
""- - - - --------- -- ~=======================:-::-:
СРПСКЕ НАродне ИГРЕ 13
би се иото МОГАО реhи и за игру )тура јазија« (»на

ПОД кашiце«l и за игру )шеш беш«, која се игра у
нашим Новим Rрајевима по варошима и у крајевима
ПОД Турцима. Играње карата, домина, туцање крајца
рица !»на под КАечке«1 ~ итд. што ое где што у на
роду нашем нађе нова је тековина; такође туђега по
реКАа.
Због тога МИСАИМ да би и на то ваЉаЈ10 обратити

пажњу и разабрата, има АИ у народу још каквих игара
за добит, како се 80ВУ, како се играју, ко их игра,
кад и где; у чему се састоји добит од љих, да АИ у
новцу, стварима, стоци итд'. и како се 80ве таква добит.
у П08навањем ових ствари можда би се ДОШАО до
са8наља и решеља једне карак'геристичне ОДАике, а на
име да ли можда у старини у нас, И8узетно, и нема
игара 8а добит (хазардних игараl, чему у ПРИАОГ може

иhи ОКОАНОСТ што су праве народне игре за добит у
нас ВрАО оскудне, а исто тако и ваш ни податак што
га наводи Ст. Rорениh, да код Ступничана, крај За

греба, старији и одраслији људи не познају ДРУГИХ
игара недељом и празником до карта ље и то без uо
ваца,3 где се даКАе чиста игра 8а добит игра просто као
эабавна игра бе8 добити. Што пак сад у нас има игара
за добит можда су туђинска позаЈмица, која је са раз
них страна МОГАа доhи у наш народ. Или можда и наш
народ не прави изузетак и не одступа од толиких дру
ГИХ И културних и некултурних народа, већ је од вај

када имао и игара за добит. Да се ово питаље пра
вилно реши потребно је много више података но што
их сад ииа.
1 В. ВрчеВИh, Срп. иар. игре, бр. 96. са та.llијанскои UРИll8СОИ која се

ВЦИ у речима. »иарки« И ,.м:аАона.«
,. В. Врчевиh, Срп. пар. игре бр. 95. са таllијанском прииесои која се
ВЦН у речима .иаРВ:II С и ,.и&;\он&«.
3 Zbornik za narodni zivot i oЫ~aje Jnznih Slavena, 1. стр. 129.
v ОРСКЕ ИГРЕ
Орским играма називамо оне игре, у којима се

тежља за игром испољава тако, да су теАесни покрети
намељени изражавању ЉУА,СКИХ осећаја и зцовољаваљу

човечјег осећања за Аепик. Због тога су неки орску
игр~' назваА" »поesпјОМ те-Аесних покрета.« Орском се
игрок називају ритмоваН[1 покрети TeAa~ Тј. такви по
крети, &оје пратп ритам, био он од песме НАИ од му
зике. Ти су nOKpeTII уређени по извесном е такту, по
извеСНОllе правИАУ, чиме се тежо да се змово.ьи есте
тична страна живота. Такве су игре: KO..la, ПОАке итд.

Као го..\ и Аруге врсте правнх ..ьу..\ских игара исто
тако п орске игре само су човеку својствене. И ако
се често пута у ФНГУРИ IlAИ поетски рекне ..\а игра
сунце ·На НСТОКУ заигра.ш сунцеl. звеЗА,е. ВОАа ИТА.,

то не 1Iоже имати ово значење. Па и животиље К3А
се изуче могу иђи по извеСН01lе такту ,тј. играти. нпр.
кољп, vе..\веА,П, С.юновп. пси ОТА.', &.IJI је оце потпуио
нешто ,.Ј.РУГО, ОВ,.Ј.е је Аресура без re.:Jr:њe .за шро.1t и без
Ј.ушевног заАОВо.ьства п осећања, пето онако као што
животиља не осеЬа ни накит, пп шарање, нп украша
ваље, KojlUl<i је човек )'.tenmaвa.
Кц је човек з..\рав. ,.Ј.обро раСПОАожен и весео не
»оже у Аово..ьној lIери реЧПХ<i ,.Ј.а ПЗр:tзи своје осећаље,
већ то чини и иначе само његово биhе, очи 11>' саме по себи
,.Ј.<.1бпјају ('.:'06111'[1 пзра~. HeCBe~H') певуmи~ а ХО,.Ј. ку се
ОЖllв.ь;."\В~t: на )I&'T-,) VllpHOr :l:о..\а "'O.I&8B сК&Кутање.
ОРПСКЕ ЋАРОДНЕ ИГРЕ t5
весеАОМ покрету ногу ПРИДОАази подизање руку и не
жни покрет цеАОГ теАа - он почиње да игра. Тако и

данас постаје орска игра, а тако је постајаАа и код
предака данашњих нараштаја. Кад уз ове еАементарне
покрете дође још и такт, који их реГУАише И управља,
онда је то тек права орска игра. Орска је игра даКАе
тактом реГУАисани теАесни израз људских осећаја. Дру
гим речима, као год што је песма постаАа из осећајем:
потенцираfIОГ rOBopa,l исто је· тако орска игра по
стаАа из патентичног осећајем потенцираног покрета.
Пос'ганак се даКАе ореке игре губи у дубокој CTa~
рини онога доба, над је човек оеетивши потребу за
орском игром, могао њоме да испољи (изрази) тежњу
за игром. И као год што се не може знати доба по
станка језика, ИАИ поезије, ИАИ музике, исто се TaRo
не зна ни време постаНRа орсне игре; а ItaA је веn
постаАа, она је са RYATypOM oЪYДCROM напредоваАа, ГАа
ДИАа се и УАепшаваАа. МИТОАошке приче о 'гоме, да су
0pcRe игре пронаШАИ богови ИАИ музе IнпР. Терпси
хора у грчкој МИТОАогији) само су поеТСRе приче и ни
шта више. Може бити говора само о творцу ове ИАИ
оне умеТНИЧRе орсне игре, аАИ и то се зна само на
већем ступњу КУАтуре .lЬYAcRe, а творци еу појединих

народних орских игара, исто онако као и творци на
Р,одних песама, потпуно непезнати.
Да би се уреДИАИ телесни покрети у орској игри

уведен је још од најстаријих времена извесан рит8.М,
извесни удари, који су давали звук, по коме су вршени
теАесни покрети, као што је нпр. пљескање рукама,
ударање дрвета о дрво, ИАИ метаА, или раэапету кожу.
Такви ритмични звуци бим! су довољни да задовоље
1 Код АустраАИјанаца говор и певање ве могу се оштро одвојиtи јеАНО

ОД другога. Ibихов говор у афекту непрестано пре411.ЗИ у песку, при чему ви
'" (;8ВУ одређује њихов ocet..aj. Радост, гиев, по Grey-y чак и ГАад, покреt..у их
Jla певању. (F. Ratzel, VOlkerkunde 1, 1894. сТр. 320.) .
•
bigitized Ьу Goog1е
18 ТИХ. Р. 'Ј>ОР1>ЕВИ Ћ
дl Према такту има игара у аравом такт!! (нпр.,

щотиш, полка, галоп) у н.еараво.м. ИЛИ тродеоном (нпр .
.I1ендлер и валцер). Као готово изумрли куриозитет на
АаЗI4 се старих игара у аромвн.љuвом таnту.
еl Према степену развитка може се говорити о се

љачкuм. (наРоднимi играма, које сам народ у селу ИАИ
вароши без ИКaI;ВОГ уауства, сам од себе, учи и оо не·

кад врло вешто игра, и о у.ывтн.uчкuм играма, које се
не могу изучити без учи'геља, какве се нпр. игре ви
ђају на бинама и отменим баловима.
НајсаВРll1енија је игра ОВАет. То jt: сценична пред
става извесне радње па.нтомимом и игром уз пратњу
музике.
Орских игара је било од како је човечаНС1'ва у

у свију народа и играhе се докле света траје. Али
сваки народ, у пркос свчј У мешања и утицаја са стране
има својих игара, у којима се изражава његова соп

ствена природа и у којима се огледа његов сопствени
карактер. Ове каракте,НIстичне игре зову се н.ацuо

налн.е или н.ародн.в игре. Тако нпр. имамо: Француских,
та.l1ијанских, немачких, српских итд. народних игара.
Орсве иrре у старини
Напред је речено да је орска игра постала из п&

тетичног осећајем појачаног покрета тела. Али И ако
је такав њезин постанак, ипак различити индоевропски
језици, у овом погледу имају различитих назива ::Ј8-
игру. Следеhа табела назива представља нам ову ра.з

.-IИКУ очиг..tедно:
санскритски rgbllyati "тресе се, бесни« - грчки

ОехЕоџа1. ,) играм. «
..штаВСКII z агав »извесна врста хода « - грчки x,o~o~
"ОРО«, "КОЛО«.
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 19
са.П'Скри"гск'И ku'rdati ))ска.че, [Јоскакује«, средњ'е

o
llИСОКОRемfl,ЧКИ schirze )) в'еесло скачем « - гр\tRИ

ах,(Х(е6Ј "играм.« (и rюскакујем), x,oeha~ ))игра«.
грчки a'A'Aoџat ),скачем«, латински ваНо, томе СЛЙ:'IВО
- salto ))играм«.
санскритски гб'јаtё "љу.ьам се, бесним«, ..IитванСКи
laigyti "ДljBљe оптрчавnти", готски )aikan )ска
ка1'И, скакутати« - rОТСRИ laiks »йгра«.
санскритски dflo. "колебати«, грчки 8V6J!-Ul,t "беспи
"rи«, старовисокомемачки tftmalon »посртати«
- С1'аРОВИСОКОllемз.чкн tUшОп. »)играти".
санскритски ranhate .)журити«, ириски lingid "ска-
кати«,
leimm, кимријСRИ Нат "скок« - ким
рИјсюt llemmain "saltare«.
санкритски l'inkhati ),лагано се креће«, грчки ~t
xvovt1fJat X&VEZf1fJat 'af11.EfLOV6J~ - ириски гil1сiш
))игра м«.
авестијСIШ saM.ite ))мимо пролазити", готски ske-

wjal1 )иhи'{, ирисни scuchim ))одлазити«, 'ста
рословенски скокъ )скок« - литавсюt szokis
»игра«, sz6kti )играти« (и снакf\,ТИ):
Из овога се ФaI~та може закључити да се у старо

индоевропско правреме још није осеhала никаква 00-
"греба да се нојам свечаних и осећајем појачаних по
крета издвоји особитим речима од појма игре, из про
стог разлога што се још не беше навикло да се обични
покрети и покрети у игри, у којима беше веЬ и ритма
сматрају као нешто засебно.
1\
Исто су тако у области појединих језика исти из
рази 380 дуго овна чавали идење, скакање, Њllхање и
о.
о'
играње. Како би се иначе у рпмској језичној области
име ваШ (Иl'рачи), који су јамачно ритмично скакалп
1 О. Schrader. Reallexikon der indogermallischell Аltегtumвkпndе, 1901,

C'lp, 847-848.
22 ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИт.
С.в.е је пак ово у непосреДНОј веви са питањем о ор

ској игри код С ..ювена у рано Доба. Од эападноевроц
ских помева ваС.llужује особиту пажњу онај по).а1'аl(
~' коме Ермецрикус Аугиенаис, у IX ве«у, иврично (јЦО
миље САовен.uн.а џграча (: tu psalterium аггјре puto поп
aliouius тјтј ante ianuam stantis sed neque sclavi эаЈ
tantis) ив чега Јагиh 1 МИСАИ да би се да.llО вакључити
да се у оно доба често виђало по Гермавији С.Ilовеаа,
који су ува овој народни инструменат (мощда и ГУС.llе)
Jlfpa.l,ЏI и пева4И; но да .IlИ су се оци с том својом ... у
ЗIШОМ цо варошима покаэива.llИ, ИДИ је на ДРУГИ који
начин Ерменрик дщшао о њиховој играчко-мувичкој
Џ~К.Ilоности, из овога се не да разумети. Исто тако и
по С.llовенским споменицима надазе се расејани ситни
подаци који с.ведоче о словенском одушевљењу у му
вrщи, о орсцој игри, K~O што је то С.4учај }ЮД пољских

хроничара. %
Довде наведено допуњујемо једном сликом старо

руоких свирача и играча, како су f1редстављени ка
црквеним фрескама ив ХI века у Кијеву,3 .Један сви

рач ту свира у инстру.мен~т надик на харфу, двОјица
трубе, а OC'l:I\.414 [IO свирци nocKaliyjy, при чему један
од игра.ча свира у Флауту, а други удара у мета.4ие
таоове. Покрете и оде.llО трудио ое САикар да предотави

својом КИЧИЦО)f доста верно, марљиво и природно. Овај
нам ста.ри драгоцени споменик помаже како да заlШ
ш.ьамо ПРИМИТI1ВНУ орску ш'ру код САовена у ХI веку.

l{о.4ИКО је познато других С.l1ика ореке игре у 0.110-
вена у најстарије доба нема. Ив прос'Гих пак H&IIO-
мена о орској игри код Словена у то најстарије ДQба
не можемо створити јасну представу. Эбог тога нам
Ј Jbidem, сТр. 56.

2 Љ' о Cenl!k Zibrt, Jak ве kdy v СесЬа.сь tallcovalo стр. 3.
з ВИАИ с"IИКУ и њезин ОП~С у lIомеиутој КЊИЗ:I (~. Zibrt·a, сТр. ::.
не остаје ништа ДРУГО дО домишљање, које hеио ОВ,Ј.е

извести.
Изгледа Аа је KO.tO не само код Европљана, но у

опште, најстарИјИ облик орске игре. l
Аеца, која У MHol'oMe представљају прелазно доба
ка зрелости не само У живо'гу већ и у КУА'ГУРИ, верно
чувају у својим играма трагове и ОС'IЋ'гке КОАа. Поред
остаАИХ Е. Tylor је покаsао како се дечје игре нехо
тице вековима задржавају у народноме предању као
преживеАИ остаци КУА'гуре, у којима се ПОСАе многих

векова види начин живота, обичаји и забава зрелих
људи 113. прастарпх времена. Ако эаl'Аедамо на неке
дечје игре у САовена 2 ми ћемо заllазити да су оне,
ИСУГО тако као год и дечје ИГр'е АРУГИХ народа, стар<?га
пореКАа и да цеАОКУПНОМ својом битношhу личе на
орсну игру, забаву, при којој се круг играча креће
одређеним покретима, при којима се пем,. О'ГУАа мо
жемо извести да су неке од ових Аечјих игара пре
живеАИ остаци из старих времена, као забава, која је

тю·;о реhи нехо'гице, сачуваАа IJОТЈетно доба О}Ј('lШХ
игара.
Сем тога 11 други нас подаци упуhују на КО.Ю као

на најстарији оБАИК орске игре. Тако lЈОлаци о ореној
игри у почетку средњега века казују нам да су нпр.
АонгобаРДII ИШАII у ~O.(O певајуhи. Немачки I1С1ЈИтивачи
Rochholz а и Bijhme"' посматрајуhи трагове најстарије
1 .80 scheint be80nders das Таnz~. iш Kreil!6 'Jder in ВеЊе'l ffir die
friihesten Zeiten charakteristi8ch zn зеin е (Der Tanz у/)п Dr. Karl ~t/)rck. Вје
lefeld und Leipzig. 1903. C'rp.3.).
~ ТаЈ:ве ~ Н. пр. Hallle Аечје иrре: .КО4арнЪу, llаниl.у!<iД .. чје ИfIЈ"
и .tеU&II&Ције .риреAJIО cr. НиI:ОЩ 189]. mp. 22.). • lJаун 08".8',
Ве<эrpад
~К3.40пер·псро. Је.lО«, ~.Te.e. ~..џ D.lе'rеио СИ'rВО ХОАО' И 'r. Д. (Аечјl' шре,
IIpRpe-'U8 Кa'r. ll. Шарчевића п Ст..Ј. НИJtо.IИЬ. Беоrра..\, 1902. стр. 22.. 21) .•
27.. 28.).
• Ј Аlеmаппi.юhеs Кinderlied nnd Кinderspipl. Leipzig, 18&7. сТр. :mЈ.
• Geschio-ht,· des Тавхаз јп Den'вchland. l/9S1;. стр_ 13--14.
26 ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИт.
ОРСЈСе иrре у Срба
Од ових ОDШТИХ напомена о орској игри код С.,ю

Бена прелазим на орске игре у (~рба, које, пошто су
IЈОIIИКАС И3 заједничког словенског вреАЗ, имају у себи
У почетку, па Ао неК.IIе и .l\оцније, зајеАНИЧНИХ црта
што се тиче циљева којима су СЛУЖИ.llе, и ако су срп
сне орсне игре у заv'ГОју према ОРСКIiМ играма север

них и напаАНИХ Словена.
ПремR. томе нанвој потреби орске игре С.iуже ми
ОЛИМ Аа их је најбоље поделити у .1. Религиозне игре
којо служе томе Аа изразе ре.llИГИ03НО осећање и 2.
Светске игре, које изражавају веаело раСПО.llожење и
зaДOBO.IЬO'Гoo у обичним, весе.llИМ, при.,шкама у животу.
1. Религиозне игре
Код старих народа не беше никаквог ОДl:tвања 110-

IJIте боговима без свечаних церемонија и безща.ра.
Игром и lIеомом ВрШ8ХУ стари ИНДИ своје обичаје нри
ликом правновања оунца, над AeBojI~a са пуним крча
вима играше око ватре и певаше, у чему је Н. Olden-
burg 1 видео праотаро чини за кишу. Игром щюслав
..ъаху ЕГИllћани Бабустиа и службу Озирису. Игром
пранновахј" Персијанци IlрааllИК Митра, Аевlt'ти '! ста
рих Јевреја играху своје игре, и у опште у Јевреја ре
.4игиозна игра беше веома честа и Вр.llО омпљена стнар.1
у првој књизи О цареВflМ9- у r .IIавн 1~., стш: "?6. ка
зује се како 450 пророка феничанског бога Ва.llа У:iеше
јунца кога им пророк ИМlја AaAt' "И ПРИГОТОВJllIIе и
СТlцоше "ризиuа:ги име Ва.юво од јутра ).0 J[O~H(,. го
вореhи: Ва.llе, УО.llИIlIИ lIае! Али никаКва 1'.1аса, ни кога
да ОДI'ОIЮрП. 11 C1,at>a.-.:y 01\и О •.('l'о.ро. t>ujlt наЧUНlАIЩ~. «
1 Die Religion 111'8 \' t'da. Berlil\. 1894.. еТJI. 445 .. ;Ю'.
1 Pr Кагl 8torck. Her Tanz. сТр. '.:-10.
СРПСКЕ НАРОДtlЕ ИГРЕ 27
у Омирово доба ВРШИJlе су се у част умрлих прили

ком погреба утакмичке игре. Ахил даје у част палог
ПаТРОRла игре, као што су вучење KOJla, песничање,
борба у колу, трка, борба мачевима. l Једна од главних
спона које везиваху грчка племена у целину беху јав-че
игре у част богова, које у доба цветања ГРЧRога на
рода беху поевеhене коме од великих богова; тако
игре у Олимпији беху поевеhене 3евсу, на Истму По
сејдону итд.1 Свечаним играма пропраhаху Грци и свој
празник Панатенеа. Мале Дионисије. земаљски празник
вина, прослав..ьаху се маскарадама и ПОЗ0РИШНИМ играма,
у почетку грубо, а за ТИМ отменије п свечаније. Ве

лике или градске Дионисчје беху празник посвеhен
пролећУ, које је Пизистрат изводио са особитим сјајем,
играњем кола и СЛИЧНИМ, из чега се развише траге
дије и комедије. а Нод Римљана приликом вршења -култа

беше сценичних представа II ЦИРК)СRИХ вежбања. Ове
игре, вршене са великом помпом, беху привезане за
жртве и жртвене оброке и беху посвеЬене Јупитеру.
Аполону су се игре држале још од другог ПУНСRОГ
рата, као богу који дарује 1I0беду над непријатељима.
Почетак новог века прослављан је нрло раскошно и
са свечаним играма (ludi seculOI·um). Но и сваке године
беше светковина играма. Ово беше најпопул.арнији и
најомиљенији део култа' У Римљана саl:тавни део култа
беху и ludi roтani, игре у циркусу у част богова и са
њима IIривезане богате жртве и жртвене гозбе, а исто
тако и сјајне литије у којима се симболи богова ношаху
у свечаној помпи са l\апитола у циркус. 6 На гробовима
богатих Римљана беШб и посмртних игара. 6 Нод Рим-
1 COlJrad V. Orelli, Allgemeine Religionsgeschichte. ВОНП, 1~99. сТр. 5Rti

~ IWp. 590.
3 Ibid. 62~.
4 Ibid. 682.
" Ibid 650.
6 IIIid. 6Н3.
30 ТИХ. Р. 'Iюрт,ЕВИЋ
по обичају сврши ЧIIН пре.шваља жртве, онда оав на

'род поееда за noraTe сто"н>ве, једе, пије, па се за 'гим
весеЈЈ.И и игра." I
ПРИЈЈ.ИКОМ сахрањиваља ИЈЈ.II спаљиваља мртваца

иди иначе као се СЈЈ.аrш помен УМРЈЈ.ИХ био је, а и да
нас је КОА иногих некУАТУРНИХ народа, обичај да се
гости, Ш-р8 и певн. f{оЈЈ.ико је такав обичnј био уко
рењен код еНРОIlСКИХ народа, док беху многобошци,
показује низ забрана од отране хришhанске цркве, ПО
којима су остаци многобожачких жртава и 1l0гребних
светковина били оглашеНII за ђаВОЈЈ.ске. У УПI веку за
брањује Регино певање ђавоЈЈ.СКИХ песама над мртвима,
збијање ПЈаJlе и игре. Rарло Не.IlИКИ забранио је 785.
год. у Падерборну смртном казном да ое на гробивима
умрлих чине гозбе, пева и игра. Забране исте вроте
поновио је римоки синод за време lJапе Аава IY, око
850. ГОД., а две године ДОЦllије ОГЈЈ.ашује надбискуп
Хинкмар у Ремешу нијанке, коцку, играље играчица
и машкаре при свечаНОСТlIма у част мртвих за ђавол
ске стнари. Доцније је на КОНЦИЈЈ.У наређено да се мр
тваци сахрањују са поштоваљем и богобОјажљивоmhу,
да ое п РИ томе никоме не допушта певање ђаВОАСКћХ
пе~ама и играње, које су И3МИСЛИJlИ незнабошци надах
нути ђаволом. 2
Арапин АЈЈ.-Бекри из XI века (умро 1094. г.) забе
ЈЈ.ежио је о СJlовенима да се радују и весел.е ари саа
.ьuваљу мртва-ца. Ј Овакви су се весеJlИ обреди одржаЈЈ.И
код CJlOHeHa и онда кад су примаЈЈ.И ХРIlшhанство. Ro,d.
Чеха су нпр. онакве погребне свечаности трајале за
дуго ПОСЈЈ.е ПОКРШ'l'ења. Чеси се, вел и С. Zibrt, нису
I .11 . .I1е.е, С.I.()венс"а Митологија, превео Рад. Агатовиь., 1904. стр. 188.
АО 184.
2 С. Zibrt, Jak 86 kdy v СесЬасћ tllncovalo, стр. 12.
3 к.упникъ И баронъ Розенъ. ИЗВЋстiя Ад-Бекри и АРУГИХЪ авторонъ
О Руси и СлаВlIнахъ. Спетербургъ, 1878. П, сТр. 55.
VPIICKE НАI'ОДIIЕ ИГРЕ 3t
МОРАИ одреhи ових наслеђених погребних свечанооти И

нису МОГАИ да се одмах навикну на хриmhанске обреде.!
И ако немамо непосредних пода"гака о погребним
'иvрама код Срба. ипак и аналогија и неки оо таци у
народу то наговештапају. У српској народној lтесми »Же
видба МИАиh Варј актара (( казује се, како сватови кад
видеше да је умро Милиh
Наопако копља онренуше,

Наопако "0""0 uоведоше,
JliаАостuву дјесму заuјеваше;
(;абљама му сандук сатесаше,
Иаџацима раку ископаше,
(;а'ранише Милиh Барјактара. 1
Говореhи о паштровскоме нарицању Вук Караџиh

вели: »Паштрониhи дакле једини, колико је мени поз
нато, имају неш'l'О постојанога нарицаља у стиховима,
које жене од рода 110којникова, у.\:ватuвшu се за руке
1СаО у колу кад њим.е UОКАањају!iu се заuuјевају: сваки
се стих запијева 110 два пут: једна жена као KOAoeofja
почиње а остале јој [Јомажу, изговарајуhи за 1I.0М кад
IlO други пут запијева само последњу стопу од Сl'Иха
(као што се У Хрватској и АаАм.ацијu и у КОАУ uјевау3
1 Ј ak ве kdy v СесМсћ tancovalo, сжр. 1~

2 CpBcJte ваРОАне пјес'(е скупио Вук С. Караџ:иli, књ. III, Београд 1894.
етр. 504.-505. У народној песни .Сесжра Иван-капетала~ овначава »КОАО нао
пако С такође Жа.Аосж:
Кад се Сењу примакоше 6.483У,

.A..II' Аиђуша ко.ао Јфати.аа
у зе.аену Иванову 6ашчу.
Кад саг.аеда Нуltиt.-6арјакжара (Jtora је ВО.4е..tа)
Свезаније руку наопако,
"ве га вуче зеRан О,," меГАана,
ОНАа Анђа «0.110 охрвНУАа
О«ренуда «одо наоuахо.
(Српске нар. пјесме скупио В. С. Ка.раџкЬ, књ. VI, 1899. C'lp. 433).
4 Српске lJаРОАне пјеск", КЊ. 1, ВеограА. 1891., сТр. 90.
ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
----------------------------------
ноше, sаветине остаци су старпх религиозних игара.
које су се некаА& вршиле, па су се и Ао Аанас ОАРжаАе.

НајэlЦ и већ онакажени трагови, који су при пз
издисају, и који се јеАва назиру, потсеhају на старе
религиозне игре, нпр. 13ерм.ан.. 1
П ако t:Be ово не може да АаАе јасну САИКУ на
ших народних реЛИГИО:ЈНШС игара у старини, а оно нам
бар казује њихову егsис'генцију, која је таАа БИ.IIа у

пуном јеку.
*
Тако је од ПРII.шке било пре увођеља Хришhан
ства. Но са увођењем Хришhанства све је почело узи
мати другојаЧII вид. Хришhанска се религија труђаше
.да потисне или истисне старе незнабо;качке ре.lИгиозне
обреде II да их или својима замени пли у своје прео
брати. Но то не могаше бити нагло, ОА јеАНОМ, јер
многобожачка религија и све што иђаше с њом беше
у чврстом јединству са биhем народним. Између оста
.I.ora први проповедници Хришhанства имали су ве.lИ
lШХ тешкоnа II са игром, која код JIIногобожаца беше
чврсто укорељена као саставни део ЊИХОВИХ реАИГП
\)~~НПХ обреда. 3најуlш да многобошци ВрАО много IIО

.1ажу на своје обре.де u .да бп потпуним иск..ьучивањем
тнх. tн.1рt>да наш.Ш ма.1О 1l0БОРНIIка за ХришћанGТВО,
t'L!pe~!Ho\.."r 1131 Ha.l,\r'J,:!11:' да се неки незнабожачки 06и
чајlI. .lНTllje u пгре. ОДООрl:' и У хрпшnанској вери и
црква. ~. Нt>!Ш3i \)\..'1..)6 п r!l~ значеЊП\lа П.Јједнних израза
у ('в. Il~LB.l ..\ Н;Ј.ђt> се. да је 1.':p~t:·t:d арu.lи"'О.1( с.... у.жбе
[';"'_'~~'!! "')1.1:~:.... :"'.'f.,I, u ГpL'~'~ T"\~-l1"H~-pгoc епископ нео
Цl..\,;;\~\~>.~.ц у tl\\,ll..'~{:J.tHt 1П I3t:'Ка ОД '2-i-*. fO.t.1 уве,4е
U:TY ': ..\ ':Вl131. rt> al..'~ r ..u~ 1.." ..\\..'raSHa дt'О хрпшh.анс&ИХ цр
l"BI..'H:l"\. ...·dl..'чан·у rtl. .:a~.) j~ ~:~'a _·Вi\.lба1l:а OR..l3. 3&-
t'~' ,\a.,~ :ц.
l~И
.IИ':
'!1!
се и данас
.
~T старим хриmhанским црквама (нпр. у Риму) може
видети узвишено место, ХОЈе
.
се зове хор
': ,'1 :'. \Chor!, који беше одвојен од осталих делова цркве и
озидан као неко порориште. На њему вођаху овеште
ници о ве.4.ИКИМ празницима, доцније и сваке недеље
своје свете игре. ВОђИ у овим црквеним игџама беху
сами епископи и наэиваху се Pra.e8ul (Vortanzer, ко
.Ilовођа).
Игре првих Хришhана беху часне, учтиве И пуне
пристојнооти и побожности. Празнична весеља посве
Ьена Богу вршила су се обично у великим варошима,
где су становали епископи. Ту су се скупљали Хриш
: ;~... nани и водили своје побожне игре улицама до гробова
а ,~- мученика на отвореномлољу. ТеОАосије (Hist. ЕсеЈ. с. 27.)
!~.•::. приповеда о првим ХришЬанима у Антиохији Аа су играли
I ': у цркви и код гробова мученика. ЉУАИ и жене никаА
,,! ,L не играху заједно, веЬ сваки пол имађаше својих за·
1 - себних кола. При свима побожним радњама тадашњих
"
Хришhана људи беху засебно а жене засебно; у цркви
жене стајаху на црквеном хору, који беше ограђен ре
шеткама, да се не би могле видети; и да би све ишло
часно и побожно, све беше уве:к под наАЗОРОМ епи
скопа и свештеника. Најревноснији и наЈвр.шј'И Хриш
hани скупљаху се ноnу пред Цр,квеним вратима на БАенија,
ту певаху песме и u.гра.ху. Црквени су оци у својим
списима одавали игри велику похвалу. Тако Св. Васи
лије вели (Epist. 1 ad Greg.) Аа је игра најП.llCменитија
забава аНђела на небу и бодри своје читаоце Аа им
подражавају.
ААИ МаАО по мало црквене се игре изметоше у
праву разузданост и блу А ; нарочито то важи за ноnне
игре приликом бденија. У заЛУА су црквени старешине
корели и осуђивали овакве поотупке коА Хришhаиа,
разузданост трајаше непрестано, па је чак и расла,
тако да најзаА скрете пажњу на себе чак и црквених
, 3*
• 36 ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
сабора. Један закључак сабора ив године 622. поку-

шава да Докаже, да оваква празновања
•светаца нису
хришhанска, већ су подражавања незнабожачким Аи

онисијевим и Бахусовим правницима. Папе Гргур ПI
(731. г.) и Захарија (74! г.) ДаАИ су прве декрете про
тив разузданооти у црквама, а поједини епиокопи ру
жаху у својим опиоима црквене игре, као шкод.ъива
безакоња.
Као год што су у Грчкој, ИТаАији И Галији први
Хришhани задржали своје многобожачке игре, иото је
тако било и у Немачкој. И тамо су игре добиле хриш
hаноки значај, па оу, пренеоене на хришhанске праз
нике, игране и одобраване ради уве..шчавања олужбе "
Божје, јер ни овде не могоше нови' Хришhани да на
пусте своје укорен-ене обреде и обичаје око њих. Но
JI овде ое игра изметнула у раокалашност, те су због
тога САедовале забране. И од немачког апостола Бо
нифација Iрођ. 684. t 755.) који забрањује игре лаJlка
и певање девојака, а чашhење по црквама 0значује
као недопуштено и грешно, па све до новога доба било
је много забрана против играња у цркви, код цркве,
на гробљу, на светим местима итд!
Понекад је због играња бацана на играче и ана
тема, ИАИ су причане приче о кавни, која би снаАазИАа
непослушне играче. ЕНГАеоки историк Malmesbury, који
је живео око 1140. год. прича IУ своме деАУ De gestis
Anglorum, lib. 11, стр. 67.1 како су о Божиhу 1021. Г.
шеснаеоторица напитих сељака и три жене играАИ на
гробљу манастира RОАбиха, на реци Випери, недаАеко

од Бернбурга и како су играјуhи викаАИ и лармом уз
немираваАИ свештеника Руперта при ОАужби Божјој,
не хотеhи га послушати, кад им је игру забрањивао.
Свештеник им тада у светом узбуђењу викне: ))Играјте
I F. М. В6hше, Geachichte d88 TanZ81 in Deut8chland, стр. 15.-19.
Digitized Ьу C:;;oog1е
цеАе године!« Како је рекао, тако је и БИАО; они су

од' тада играАИ и дању и ноћу, немогавши се зауста
вити све ДОТАе, док архиепис~оп из КеАна није КАетву
опозвао. Жене су одмах паАе мртве, а људи су се од
тада треСАИ цеАога века, и никад се више нису МОГАИ
!>а3весеАити. 1 . На САичан начин пррдставља нам прок.tе

ство дрских играча рукописна хроника из ХIII века,
која се наАаэи у бибАиотеци у АјнсидеАУ. Ту се ка
зује како је у ХI веку у сеАУ КорбеАији, које при
пада дијецези бискупа хаАберштатског неки сељак по
имену Отберт са петнаесторицом људи ~ трима женама
играо недаАеко од цркве, у којој се у то време свр
шавао свети обред, и не обзируhи се на свето место
• праВИАИ су Аарму, певаАИ и играАИ. Свештеник Ру
бертус их је у заАУД неКОАИКО пута опомињао, но они
га не ПОСАушаше, те их он прокуне, па су непрестано
играАИ, док није дошао архиепископ из ИеАна, по

имену Херберт, 'ге их ОСАободио од КАетве. 2
С. Zibrl наводи 8 уз ове варианте још једну, која
је до сада БИАа маАО позната и која се у цеАИНI1 САаже
са наведенима. ДеСИАО се то у сеАУ КОАбеку на Бадњи
дан 1005. г. за време цара Хенриха П. ИграАО је 18
људи и 15 жена код цркве. Свештеник их је корео и
опомињао 8АИ у эаАУ д, најзад се ПОМОАИ Богу да их
казни, и Бог их казни тиме, што нити су ГОВОРИАИ,
нити јеАИ, нити ПИАИ, већ су цеАе године ИГРаАИ, а
свет је из даЈ1ека ДОАазио да види овај Ж&АОСНИ при
зор. Најзад их опрости ПРОКЈ1ества усрдна МОЈ1итва не
ког духовника; &АН их четворо одмах умре.
Ова прича о ПРОКАеству играча понављаАа се у

средњем веку а и доцније ВрАО често, да би БИЈ1а опо-
1 ё. Zibrt, Jak 8е kdy v ёесМсЬ tancovalo. С1:Р. 9.

2F. М. B~bтe, Gech. d. Tanzes in Deut8chl. стр. 19-20.; ё. Zibrt, Jak
• ве kdy v ёесМсЬ tancovalo, стр. 9. .
3 Jak ае kdy v ёесЬасЬ lancovalo. стр. 9-10.
ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
мена за играче, а уз текег је обично IIШАа и ДрВО

реэна САика ПРОКАеТl1Х играча, која је по(ые преАа
ЭИАа из књиге у књигу.
Оно што је БИАО на другим местима БИАО је п међу

САовенима ПРИАИКОМ примања Хришhанства. И код
њих су као што смо видеАИ игре БИАе· саставни део
реАИГИ03НИХ обреда. Па и у нас Срба није МОГАО бити
другојаче.
у нас има података који су се очува.1lИ као тра

гови, који нас потсеhају на ствари, које довде пом е
нусмо.
Као каАуђерско играње мог ло би се навести оно

што Кра.ъевиh Марко у наРОДНОј песми »Rра.ъевиh
Марко и Мина од Костура «, преобучен у калуђерско
одело, говори МИНИ од Костура:
»1'ОСllодару, Мина од .костура,

Је л' слободно на весељу твоме
Поиzрати ситно калУберсн;и!«
Вели њему Мина од Костура:
"Јест слободно, црни Jiалуljере,
Ј ест СЈЈоБОДНQ зашто не би било?"
Скочи Марко на ноге .'lагаие,
Обрну се u два и три аута,
Сав се Ч1lрдак из темеља тресе}
у Э8кључцима Синода шибеНИЧRога од год. 1564.,

У задарском синоду од год. 1598. (choreas vel privatas
vel publicas praecipue nocturno tempore поп exerceant),
у скадарском сабору 1679. год. за епископа Доминика
I Вук С. lСараџиь., Српске народне пјесме, кљ. П, Београд, 1895., сжр.

:i~,i. У народној песми .Марко Rра..ьевиь. избав..ьа бега Константина С 011е'l:
Н8Аазимо ситно &&Ауђерско играње:
Па поигра Itра..ьевиь.у Марко,

011 lIollfpa ситно К8.4уђерски,
qBe се двори И8 жеме..ьа тресу.
(В. С. Караџнь., CPIl. иарод. пјесме l:Љ. УЈ, етг. !!4.) Играље се IШАУ
I)ерско помиње још на lIеItОАИ\СО крста у народним пеСМIIЩI.
j.Nemo (вс. од свештеника) horeis publicis intersit ас

multo mil1uS deposito habitu clericali ipse сlщгеаs ducat
(КОЈlO води) et реdibЩI рlаudаt);забрањује се свеште
ницима играње l Што се овде забране односе на све
штевике I;Iначи, веJlИ В. Јагиh, да је играње у нашег
народа на западу БИJlО међу св~штеницима ВрАОУКО
рењено, па га је ваЈЬаАО. најпре међу њима уништити.
ААИ зато црква није остаАа раВ,н"Д.ушна ни према игри
у самоме народу,' а овим је само хтеАа црква да стане
на пут већем ЗJlУ, игрању самих свештеника 2 .
Да је пак играње свештеника у нашега народа
БИАО узеJlО веАИКОГа, маха МИСАИМ да би ·МОГАа ПОСJlУ
жити као доказ и српска варианта о ПРОК.4еству играча,
• у. којој је играч баш свештеник Радомир Алексиh,

ђак УчитеЈЬске ШКОJlе забеАежио је од неке жене из
Ужица, једну и ако непотпуну, ипак ВрАО карактери
стичну, варианту ПРОКАества играча, и то баш CB~
штеника: ВИАИ ПО11 И попадија, веАИ се у тој причи,
па имаАИ двоје деце. Једном се пред црквом даВаАа
даћа, на којој се поп и попадија добро напију, па поп
поведе КОАО, у које се ухвати и попадија и њихова
деца. У том ту наиђе ВJlаДИl..а и видеhи попа где игра
прокун~ га, да се претвори у магарца, попадија у ма
гарицу, а њихова деца у магариhе. У који час ВАадика
изрече ПРОКJlес'гво,У тај се час они у истини претво
рише како је ВJlадика рекао. В.Ilадичин САуга поведе их
В.Ilадичиној куhи, па је на њима носио воду у ђугу-
I В. ЈагиЬ, Rad jugosl. akademije, JtЊ. 37, стр. 45.

~ Донеие се на :sабраиу кмуђерског играља односи и народна врипо
ветка »Калуljер у колу,С У којој се казује, како је некакав млад КаАуljер на
ВожиЬ чуо, где су МОМЦИ и девојке ухватили КО.ll.О у иекаквок се.ll.У, те он
потрчи овамо без дозволе ИГУМRнове, па се укеlпа међу. девојке у КО.ll.У, те
почне с љима певати па и играти испред колR. То дочује игуман »те не Bjr-
рова да то КаАуljер може радити и своЈ чив грдити,« потрчи оиа'IО rAe ср
• пева итд. (Вук Врчевиъ, Српске народне прпповпје'Iке, Београд 1868., стр .
125.-126.)
40 ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ
мика. 1 После неког времена дође владици

некакав старац, па му рече, да се самом Богу ража
АИЛО гледајуhи како се поп и попаАија муче, нарочито
попадија, која је трудна, па се не може породити, већ
нека оа њих окине ПРОКАество. Владика га помуша
и претвори их као ш~о оу и били, али попу запрети
да ое не ша.IJИ више да игра.
И ако ова причА не мора бити орпокога порекла,

већ може бити оамо варианта поменутих већ припо
веАака из оредњега века, ипак је караК'1'еристично, што
је у нао привезана за овештеника и његово играње 2 •
О игрању код наших цркава у старо доба има пи
оаних помена. Вива.нтинац Ниhифор Грегорас описујуhи
свој пут из год. 1325.-1326. кроз МаhеДОНИју и Ср
бију казује како је на Ускрс дошао на Струмицу. Кад
се после црквене службе одмарао гледаше како ста
новници онога места славе празник и оветковину uгра
ње.м. КО.А.а 3 • 1573.--1578. год. путовао је кроз Србију

Стеван Герлах. На дан Св. Петра и Павла био је у
меоту Кури Чешме (Guritzeseme) које је било недалеко
од данашње Беле Паланке према Пироту", па је при
суствовао олужби Божјој. Пооле службе на.род је јео
и пио око цркве, а неки, како вели Герлах, чак и у
цркви, а после јела се играло и пева.IJ.,)II.
Играње код цркава има још II данас овога израза
у црквеним саборима нашим,6 којих је било, као што
се из горњега види, о празницима још у старо доба.
1 Средине ове приче се приповелзч не сеЬа.

2 И Чеси имају вериавту ове приче, коју је чуо Ј. L. Holuby 1892. r.
у Бошачкој долини «(:. Zibrt, Jak ве kdy v (:есћасћ tancovalo, стр 10.), али
у љој није проклество иад свештеницпма, веЋ над свирачииа н иrрачииа, који
су се весеАИ.ш у време поста.
3 Rad jugosl. akademije, кљ. 37., стр. 111.

~ Види ~КараЏИЋ« за 1899. год., стр. 66-67.
11 Rad jugoBl. ahademije, 37., стр. 117-118.
6 Види опис сабора у 3имљии Вечерииа од мо Ћ. МИАвt.евиt.а, сТр.
4l~58.; .живот Срба сељака (Срп. Етиограф. 3борпик кљ. 1) стр. 141--142.
СРСПItЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 41
Но ни код нм се није остало на томе да игре

буду са~тавни део религиозних свечаности, већ се Ma.I10
по маАО' и црквени сабори, састанци младежи, измет
нуше у раскалашност, чему као најбољи доказ може
да послужи чувено стрн:џ.ање по еаборима неких кра
јева исто чне Србије. По свој прилици због такВИХ и
сличних ствари црква је и у нас реагирала против
учешhа свештеника у играљу и против играља код
цркава. На сваки начин на такве се ствари односи
забрана епископа Андрије 3мајевиhа у Бару од 1702.
год.: Ludi et cantus поп sacri inter ecclesiae septa поп
admittantur пес detestabilis saecularium toleretur abusus,
sacramentum Poenitenti~e et Communionis ante ipsos
fores ecclesiae cantationibus et salutationibus profanis
praecedenti et subsequendi .... I
На тај је начин хришhанска црква, забрањујуhи их,
реагираЛlt против остатака обредних реЛИГИ08НИХ игара
у хришhанских народа, па се трагови тога виде и у
нас 2 • Али их она у нас није могла искоренити, већ су
се ОАр~а.llИ и до дана данашњега или у светсвим играма
или као саставни делови црквених обреда (ЛИ'гије, за

ветине) или поред ЉИХ (игре после литија и служба
црквених) или :нао чисти остаци старих реЛИl'И08НИХ
обреда (додоле, лазарице, краљице итд.).
у једној приповетци Вука Врчевиt.а веАИ се да је реиа баба пошавши на

сабор: .Иде1ll, синко, на панаЈјур (сабор) да се Богу Ilо.м:0.А8111 и још једН01ll
да UОСКО'lUМ и старе костн растресем« (В. Врчевиt., Срп. пар. приповијетltе,
стр. 22.).
1 Rad jugosl. akademije кљ. 37, стр. 45-46.
:1 И'1IIухаиеданска је вера забраљива.dа игру. Ја сам у Годишљици Ни
ItОАе Чупиt.а књ, ХХ!, стр. 237. забе.ll.ежио о то.м:е овакво турско предаље:
Азрети А.Аија и.м:аоје два сина: Имам Асана и Има.м: Усејиаа (8маи-свеmтеип:).
Бореt.и се ва ширеље ИС.ll.а.м:а они допадну ропства у Јеаита. Јеаити су их десет
дана МУЧИАИ Г.ll.аЈју и жеЈју, туuи су ИХ И на Р3ЗАичите .м:уltа стзв.љuи. На
nOC.leTKY су И1ll одсек.II.И ГАаве, па су се sима JtУГАаАИ по СТО.lУ, баЦИАИ их
• на вем.љу, играв око љих и гази.ll.И их. Од тога доба :М:ухаИe,II.анци нити једу
за СТО.ll.О1ll НИТII играју.
42 ТИХ. Р. ЋОРЋЕRИЋ
Но би.ю је У нас и тога да је црква старим ре

.I1игиозним играма даАа хриmhански карактер заменом
незнабожачких песама и игара хришhанским песмама
и побожним походима, заоденувши их тиме хриmЬанском
спољашношhу, ма 048 им је јевгро прехришhанско. В.
Јагић наводи примере где је хриmhанска црква У меото
многобожачких песама препоручива.llа САовенима »Ки
рије еАејсон« (Господе ПОМИАуј !)\ које се У САовена
ДУГО одржаАО БИАО као »Rирије еАејсон'« било у с.,ю
венском преводу: Hospodine роmНиј ny ИАИ Господе
I
ПОМИАуј. Овакву замену многобожачких реАИГИОЗНИХ

-~
песама црквенима и многобожачке ре.llигиозне игре
свечаним походима (Аитијама, 'рроцесијама\ имамо и ми
Срби. Потсећам само Hf: наш обичај ношења крс'га
I
(Аитије) о коме М. Ћ. МИАиhевиh овано веАи: 2 »У тај
дан (тј. ношења крста\ скупе се МОМДИ код цркве,
узму себи на прси иконе па два и два за барјактаром, а з~
љима свештеНИI-: са јеванђељем, иду од записа до записа
~ви госаодајуnu у ГАас: Rрстоноше Бога МОАе, Господе,
ПОМИАуј !«3 Па не само то, већ се из .уста народних
могу чути ПРИАИКОМ ношења крста и читаве црквене
песме, као IIПр. ускршљи тропар. ~ - Стари обичај

кеАеда, КОјИ се састојао У томе што су момчад У очи
Божића ИШАа од куће до куће те пева.llа песме од ко
.Ilеде 6 замењен је у неким местима ввртвuом, ИАИ како
се то у Аесковцу каже uрвдввчн.uм, који се састоји у
томе што ђаци и момчад на Св. Игњата (20 децембра)
1 Rad jugosl. akad. кљ. 37. стр. 41- 44.

2 ЖИВОТ Срба Сељака (Срп. Етногр. 3бори. 1) стр. 127.
3 Читаве народне песие О ношељу крста са .ГОСПОАе ПОИВАуј« аНАН у
Ч.l&Ику .м. Ћ. МИАиhеаиhа ,.Сдаве у Сраа (ГОАишљица НИК. Чупића, КЉ. 1,
С'1'р. 153-154.). Види још и ,.Ношеље крста, српски народни обичај на Црне
Горе« ОА Иван-Јов-Ишевиhа- Аољокрајског, rAe се :кесжо ,.ГОСПОАе ПОИИ.lуј«
пева и ,.lIодај Господе!« (Годишљица XXIV, стр. 153-247).
Ј .l\.араџиЪ« за 1899. г. стр. 203.
" Вук С. Itараџиh, Живот и обичај и каРОАа српског, стр. 6.
иду у предвечни те певају од куће до куће песме l:oje

се односе на Христово рођење 1 •
На овај начин постадоmе ко" Срба реАигиозне
игре, ИАИ још боље љихови остаци, са хрuшftанскuм
хара хтвро.:н.
ААИ и поред свију забрана од стране цркве и по·

ред свију замена ипак се и до данас очуваше и старе
реАигиозне игре ИАИ још боље ЉИХОВИ остаци, који у
себи немају готово ничега хришhанскога. Такве су
игре: KOJleAa 2, краљице З , краљ" додоле 5 , ciрпоруше, А
чариоце О , ДОДОАице" Аазарице 8 , Ааэаркиње 9 , букара 1О ,
r
ладање l1 итд. итд. Дан Љ. Катиh описао је народни
обичај који се врши у Сталаhу (срез расински, округ
крушевачки) о Ускрсу, У Iюме девојке у колу певају
веселе песме пропраhајуhи их радњама, које представ
љају читаве сцене. Ови се обичаји врше сва три дана
1 ,.Rараџић« за 1899. ГОА СТр. 103-104. Тамо је описан и читав обичај

аРlЈАввЧНIl.
2 В. С. Караџић, Живот и обичаји наРОАа српскога, стр. 6-17.; Српске

наРОАпе пјесме, књ. 1, Београд стр.
lJ9-121.; М. Ћ. Мuићевиli, ЖИВОТ
1891.
Срба сељака (Српски Етпогр. 3бориик 1) стр. 160.; И С. Лстребовъ, Обычаи и
ПЋСПИ турецихъ Сер60ВЪ, СПетербургъ, 1889. стр. 27-33.
3 В. С. I\араџиli, Живот и обичаји lIapoAa српског СТр. 35-50.; Срп.
иар. пјесме 1, СТр. 99-115.; М. Ћ. МИЈ1ићевиli, ЖИВОТ Срба сељаЕа (Срп. Ет.
36. 1) CTn. 126.; и. В. Поповиli, Краљице (Браство, к:њ. 11, стр. 7-29.); Кра
љице, пародни обичај из Деск:овачког Поморавља од Ћ. М. (КОЈ10 за 1901. К:Њ.
11, св. 1, стр. 45-51).
-1 .Караџиь.« за 1899. г. стр. 80-83.
6 В. С. ltараџиli, Живот и о би'!:. пар. срп., стр. 61-65; Срп. пар. пјесме
1, стр. 116-117.; М. Ћ. МИЈ1иliевиli, Живот Срба сељака (Срп. Етн. 3б. 1),
стр. 135-136.; И. С. Лстребовъ, Оба'!:аи и ПЋСПИ турецк:ихъ Сербов'Ь, сТр. 170-177.
6 В. С. Караџиli, Живот и оБИ'iаји пар. срп. стр. 61---65.
? .Караџић« за 1899. г. стр. 204. Бугари их зову још: пеперуда, пепе

руга, преперуга,перперуга, п}перунга, додо.1а, ДУАУЈ1а, ДУДУJlица, А.азарка (А.
П. СТОII.10ВЪ, МОЈ1ба за даждъ).
8 В. С. Караџиli, Живот и обичаји пар срп. стр.
25.; М. Ћ. МИЈ1ићевиli,
Живот Срба сељака (Срп. Ети. 3б. 1,) стр. 98-102.; Браство к:њ. IV, стр
43-52 1I 66-94.; II С. Лстребовъ, Обыч. и ПЋСНИ тур. Сербовъ. стр. 104-121
Браство, ЕЊ. IV, сТр. 43 .
• • 9
10 В. С. Караџиь.. Живот И обичајп пар. CPI!. стр. 21.
I.J Jbid. стр. 29.
у скрса и то: ПР.ВОГ се Аана врши скупљаље, другога

ПРОСИАба, ПРОВJlачење, павун и јеж, а трећега - реља l •
Ни према овим наРОАНИМ играма. црква није остала
равнодушна. Доситије ОбраАовиh прича о КОАедама из
своје ране МJlаАОСТИ ово: »Игре ROJleдa ја Аобро пам
тим у Банату. Обичавuе су се по Божиhу чрез све
месојеђе: МJlаАП момци чудно би се некако поизоБJlа
ЧИJlИ и вооружаJlИ, ИШJlИ би 004 куће до куће и пје
вuи uzpajyftu и скачуftи: КОJlеђани, КОАедо! Вичте,
браhо, КОАедо! Скачте, момци, КОАедо! ПОАвикујте
КОАеАО! и проча. БJlажене памети ГОСПОАИН Георгије
Попович, епископ теМИIЏварски имао је ПОСJlа док је
ове игре UCTpetJtuo. А шта су ГОВОРИJlИ о њему? Наш
је ВJlаАика гори од Турчина, не Аа нам КОАеда играти,
ни вампире ископава ти. « Вук Караџиh на неКОJlИКО
места помиље забрану играља краљщ~а од стране све
штеника: »По Срему су играJlе краљице до скора, пак
је садашње свештенство sабрани.IlO· - аJlИ по Славо
нији (код Срба каТОJlИЧКОГ вјероисповједанија) јоште
играју. «2 »Краљице играју у данашње вријеме, веJlИ
В. С. Караџиh на другоме месту, по СJlавонији до Цера
и .004 Међедника Ао Тимока и у СJlавонији код Срба
Римскога Закона; по Сријему, по Бачкој и по Банату,
играJlе су Ао скора, па су нови свештеници забраНИJlИ
и искоријеНИJlИ, говореftи да је то идОАОlZОКАонички
обичај. Мени је у Шишатовачком Прњавору приповије
дала једна баба, како је некакав I~аJlуђер оданде иа
манастира с батином гонио и растјерао краљице међу
којима је и она БИJlа. «8 И М. Ћ. МИJlиhевиh помиње
Аа су »попови И АРУГИ управници ПОНИШТИJlИ« обичај
идења у краљице у старом шабачком OKPYГY.~ Исто
I Браство, кљ. VJ, стр. 311-318.

2 Срс:ке иар. пјеске, КЉ. Ј,. БеоrР&А, 1891., СТр. 100. •
s Живот и обичај и народа срп., стр. 36.; Српсltи Рјечииlt, ход речи
Краљице.
, Кнежевииа Србија, стр. 561.
СРDСЕЕ ВЛРО~ВЕ 8гrE
тако вук С. Караџић по.иље А& су .)' ВОјВОА(':ТВУ IЮRВ

свеmтeRRЦИ saбраљивuп и дodо.Ае.·'
Rao ГО"" што човек поезијо. ве изражава ема . .)

своја реАвгвозна осећаља) вето .у тако ви орека вгр&.
»поезија теАесних покрета)" не o..tужи je,l.IIHO изража
вању реАВГИОЗНВХ потреба, же.ьа, тежња. и оеећања,
већ му може служити и као израз З&Аово.ьетва, веое..а и
.. раСПОАожења,
би светске игре.
Изражавања такве врсте IIГРОМ ЧIIНИ.tо
По свој ПРИАИЦИ је и првобитно светоко Ilграњо

. БИАО у колу, које је очувано међу Србима 11 ДО дана
данашњега, ма да о појединостима тога првобитног
светског играња у нас не знамо ништа.
Доласком на Балканско Полуоотрво и ДОДИРОМ (\а

његовим староседеоцима можда су у орпске <,во'гоко
игре унесени и понеки елементи игре тих о'га.роое,ll.О
лаца. ЈПто се очито ниди, то је, да је код наших ОВО'Г

ских игара, поред српске речи коло узела маха и грчt(В
реч оро (1.0~O,), БИАО да је дошла непосре,ll.110 IIPOI<O

Грка или посредно преко романског стаНОВНИlJJтва, КОјll
је такође позајмило ту грчку реч И добило своје choru8.
а Дозније chorea.
Вид'3ЛИ смо како се ухришhанске реЛИГИО~llе игр('
увукоше многобожачки И светски елементи, који беху
повод T~ је црква забрањивала чак и саме ИI'ре. Нво
светски елеменат у нас могло би се узети BectMO играље
код цркава. Поменули смо како Је Ниhифор Грегор8.С
путујуhи са грчким ПОСАанством 110 Србији 1325. и 1320.
год. дошао о Ускрсу на Струмицу, где Је ГАедао lIOСА"
.. службе Божје, како становници 'гога места САане I1раз-
I Жпо-r а об... аја ..ро.џ cp.cкora, С%р. 62.; Ср.сп РЈ..... КОА р"'"
АоАОАе.
нии И светковину играњем кола (сЬогеаэ virorum, adu-

lescentum et риегогит speculabamus).l
. Над је 1344. год. дошао глас 3адранима, да Ье нм
доhи у помоh угарско-хрватски краљ у граду qеше ве-
. лико весеље у коме аноним вели да св КОА.О uо УА.и
ца.ма вЬдиА.О (totus vulgus laetatur, inestimabilem susce-
pit laetitiam, tripudia et сЬогеав рег vicos discurrere
compellitur). ~
Пола века касније (1402. год.) беше исто такво
весеље у 3адру, кад у њега уђе намесних краља Аади
слава, по имену Алојзиус, у коме весељу савременик
(Paulus de Paolo) вела да је такође играло коло (сЬогеа!.3
1573. и 1578. г. пропутовао је кроз Српске 3ем.ье
Немац Стеван Герлах. На празник Св. Петра и Павла
био је у Rуричешми; где је присуствовао служби Бож
јој, па казује да је после службе народ ручао, а после
ручка су девојхв у uоворци играА.е u nвваА.е КОА.схе uвс.мв
(Nach dem Essen haben die Jungfern in einem Reyen ge-
tanzet. und Chol'weise gesungen, је 2 und 2 miteinander, die
fйг und {йг in einem Ring herumbgegangen, und das sollen
sie einen ganzen halben Tag treiben). ~ - Неколико дана
после овога, 1. јула, имађаше Герлах у Нишу ПОНQва
прилику да чује К.ОА.ске uес.ме, које су људи враhајуhи се
из поља певали (sangen Љге gewohnliche Reyen Lieder).
Наш историк Јован Рајиh у XVIII веку приповеда нам по
Бранковиhевој хроници, како су кнез Павао и Батори
1485. г. прослав.ьали победу над Турцима у Ерде.ьу.
Седеhи на мртвим 'груповима почеше пити и веселити
се и »воставше начаша воинственно хоро играти, при
ПЋвающе различныя юначкия пЋсни«.5
1 Rad jugosl. akadem. кљ. 87., сТр. 111.

2 Jbidem, 118,
3 Jbid, 114. "
4 Jbid. 118.
5 Jbid' 118.
СРПСКЕ НАРОДНЕ ~ГPE 47
у проповеАима Фра Стефана Јајчанина, које иза

ђоше 1708. ГОА. у Млецима I10A насловом »Fala ot sveti,
alliti govorenia ot svetkovina zabilizini priko godiS6a«
(штампано боса.нчицом) на стр. 14б-147 .. налазимо ме
сто, ГАе се помиње игра: »На сваком собету и на части
и на пирових има се голема тризност имати и обслу
;кити \ зашто на кому су собету игре и. писне неПQ
!ITeHe, онде је ђаво својими војници који коло ВОАе«"
Књижевник српски из ХVIП века Матија Антун
Рељковиh (1732-17951 у своме »Сатиру« врло често по
миње коло, играње у колу и колске песме.:
Али није У КОАУ аU6llтu,2 -

Када. почну У 'l(ОАУ тРIlТU. з
у делима наших дубровачко': далматинских пе

сника чеСТII су помени који се ОАносе на коло. Међу
песмама Ханиба.1J.a Jlуциhа (1480-1534) налази се једна
са насловом »0,11, кола\ коју је Jlуциh по свој прилици
спевао по облик.у народних песама које се певају у
КОЛУ. Међу лирским песмама Динка Рањине налазе се
четири под насловом »пјесни 0,11, кола«ј које такође
НИСУ ништа друго ,11,0 имитација народним КОЛСЮIМ пе
смама онога времена. О игрању кола говори се врло
често и У делима других дубровачких песника. у ГУН-'
дулиhевој Дубравци се веАИ:
ИtР8Ј '1(0-'0, СКОЧ.IКО боље,

Свак се кажи добре воље
у Игњата Ћор~)иhа налазимо ове стихове:
Бабко у биелој поциелици
Води 'l(йАО ао УАици. - И Т. д. И Т. Ц.
Пратити даље помене iKOJla :ка садашњости пот-,

пуно је неш.>Требно, јер је то и сувише познато. На
,
1 Jbid. 119.
2 Сатир, издаље Tpel.e ОД roA. 1822•., стр. ~8.
з Jbid, стр. 38.
50 ТИХ. }'. ЋОРЋЕВИЋ
КаџаРИЦА 1 (: Маџарица DИJlе пече

ОД пилета чорба тече -).
Дуиераи~а2
(: Што. се ВИСИ очеmљапа, леле Дун.враю(в. Като

Пироt.авке?
Иди куhи очешљај се, леле Дун.реан.ке, Като Пи
роt.аике!
Овда дођи, коло вопи, лсле Дун.вран.ке, Като Пи

pot.aHKe! --).
(: Дудо, бела Дудо,

Дудо. шалвар Дудо,
Дудо, ве ломи се,
Дудо, ве крши се,
Дудо, лако играј! -).
Кара ти.аи:цара40 ( : Ој ти Маро тиАин.даро -).
8ајам 6
(: 8аја.м, заја.м узајмила,
Па га више ве вратила -Ј.
1 Ibid. 1414., 356., 1012.; Кра.љ. Србија стр. 139. По кок е сиrуриоке са
знаљу пре педесе1: и више 1'0дииа певu.а СУ деца у Кљажевцу у &олу, jaMa'lHo.
страиик утицајем поиуЬену. песку, тпо судик бар по језику, &оји није &ња
жева'llUl:
Маџарица ПИАе пе'l8,

Из IIИАе1:а 'Iорба 1:e'le,
. ПИАе ьеко транџирати,
Чорбу ьеио по&усати,
МаџарИllУ пољубити (ПАИ обљубити).
У Дојпнцу. СеАУ У о&рру ПИРО1:СКОК, ја сам 1897. rодпие забеАежио оро.

које се 80ве: ~Маџарица ПИАе пе'lе и од ПИАе чорба Te'le. с Помиљек да реч
Маџарица не треба разуке1:И &ао народносно ике, веь значи куварица од
rp'lKe речи џа71flO~-Rу.ар. У Тиио'lltој Крајини реч АСа6ар И данас зиа'lИ ку
вар. У БАИ3ИВВ A.l.еItсивца (Триава) чуо сак да се lIaIjap зове и манастирски
ИАII ЦРItвеии cAyra. (виilи и Нову Ис&ру за 1906. r. свеСЕа за aBrYCT, стр. 253.).
Ibid.
2 124., 1084.
Ibid.
3 124., 856., 514., 930.
, Ibid. 219.
5 Ibid. 356.• 416., 514., 636., 701., 767., 821., 1085.; Краљ. Србија. С1:р. 139
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ .51
Иха ... r . што боље. 1

Паун. 2 (: П а)'в пме, трава расте -).
Хватајте се таиие c.a&Jl&e. S
Плети' танац. 6
ОевеАа. 1 (: Турчин води болну Боју, сенеде,
Севедесу, лесу, десу, сенеде -Ј.
Отара сенеАа. 11
По~ох у Ваау.'
Рече 1ЈИча.· (: Рече чuча да ме жени, диду, лиду, ди!
Чича рече стрина неЬе, диду, лиду, ди!
Па се диго' сам да тражим, диду, хиду, ди!
Про~о' село, разби' чеJlО, диду, лиду, ди!
Про~о' ДРУГО, разби' уво диду, хвду, ди! -ј.
Цицо, лепа тв сн.·
Иrpuо :&о.ао ПОА ВЈЦИВ. 10 (: Иtра.4.0 )(0.4.0 аод Видин
Пусти ме мајко да видим -).
Трн ваАИl ll
Усела Ју.аа Аората. 12
Копа вец репу, а Ј1Исица ротхву.Ј3

JeJl:&a тамничарха. 16 (: Јелке тавнвчарке
Остави тавницу
МJlадом тавничару!
Ајде да игра~о!
Ајде да певамо! -).
Шв.но Аушо. 1 &
Ј Jbid. 356.
2 Jbid, 572.
3 Jbid. 562.
4 Jbid, 562., 636. 3а игре: »Паун«, ,.Хватајте се таике м&мке« 11 »П.4ети
танац« веАИ изриком М. 'В. Мшиlieвиli, да су старије иrре, и да се играју уз
пеСJlУ ме ст\) свирке, Кнеж. Србија, стр. 572.
ъ Jbid. 767.
6 Jbid. 767. Текст )IИ је ове песме непознат, аАИ МИCJlЈНI да је и ово име
остатак од песме.
, Jbid. 821.
• Jbid. 930, 1012.
9 Jbid. 930.
10 Jbid. 930.
11 Jbid. 930.
u Jbid. 1085.
13 Jbid. 1085.
14 М. 'В. МИ.l1иliевиli. Краљев. Србија 139.
IЪ Jbid. 329. Ту је и цеАа песма за ону игру.
.ј*
52. тих. Р. ЋОРЋЕВИЋ
------~~ ~---
Шакајр,о или Оакајр,о.l (Сакајдо, паргар ва паргар -ј.
Свима овим именима игара, која су остаци од пе

сама и које је эабеАежио М. Ћ. МJ.tАиhевиh у Rвеже
вини и Краљевини Србији, ја сам КОАИКО сам могао
нашао и У загради поред њих записао остатке од песама,
уз које су се некада играАе. Но сем тога. и ја У сво

јим беАешкама имам неКОАИКО таквих игара које.. носе
имена по песмама, од којих су с маАИJrl ивузетком тек
остаци у животу. Такве остатке требаАО би нарочито
беАежити, ве би АИ се из њих видеАа и ПРОУЧИА& садр
жина ко.4ских песама. Можда ће други бити среhнији, па
ће наhи у вароду и читавих, још живих остатака ко.t.ских
песама. Што пак ја имам У беАеШRall& ТО овде саопштавам:
Ајр, на лево (: Ајд на Авво, браца Стево,
Ајд на десно, мила сестро,
Ето један, ето два, ето три, ето четири,
Ето пет, ето шес, ето седам, ето ооам -.)
(Алексив&ц).
Чича r лиmа (: Еј, ЧUЧ8 ГАишо, не ваља ти радња -).
(Алекоинац)
(Еј, чuча ГАUШО, не ваља ти радња
(два пут)
Један, два, три, четири, пет,
Оде дика н' онај свет,
Да донесе бео цвет,
Да га мете за качкет).
(Крагујевац--Београд, пред 50 год.).
Иа Ва.. у це (: Ив Бању идв шејтан девојче,
Из Баљу иде, избањало се,
ИзбањаJlО ое, очешљаJlО се,
ОчешљаJlО ое, окитило се,
Окитило се, наГИЗДИJlО се -).
(Алексинац).
Тита. тита, .аобар,а. (: Тита, тита, Ао6ада,
Имаш кога од рода?
Немам никог од рода
Само брата и Бога,
Брат ме посла у бостан,
1 I~нежевина Србија, сТр. 124., 802., 416" 686.
, I
"'''''ео", Goog!e ј
Да наберем ђулистаи
Не потре.их ђУJlистан,
ВеЪ потрефиJt ј&6уку.
ГРИ8Л& "ома ја6уку,
Ујеха ое за руку:
Ј ао, јао ручвце,
Девојачка душице !).
(Београд пре 40-50 година).
Иrра :&0..0 (: Иzра )1;0,(0, иzpa "0.(0

На двадесет и два,
И у коло IJ У коло
Лепа Маца игра,
Како Маца, како Маца
Медна уста има,
Да ме oЪ~ да ме оЬе
. Пољубити с њима .
Беле руке има,
Да ме оЬе, да ме оће
3агрлити с њима.
Русе косе ими,
Да ме о"е, да ме оЬе
3амотати с њима -Ј. (Алексинац).
Мајка Мару (: Мајка Мару оп, оп, оп!

Мајка Мару: цув, цуп, цуп!
Мајка Мару ва далеко дајЕ:'! -Ј.
(Београд пре 40-50 година).·
- - - - - ---- - ---
Ј У А.lексllИЦУ сах од једне c'l:ape rоспође, која је П&ДОСТ прове.lа у
Беоrраду, н од тада запаКТИ.lа, эабе.lежио ову песку И8111ТО Apyroja'le, &АН це.lУ:
Мајка Мару: оп, оп, оп!

Мајка Мару: цуп, .уп, цуп!
Мајка Мару на наук/! Aua,
На науке Kuy!jepcKe руке,
Да научи ЧИ'l:ати, писати.
Није ПРОlllAа ни rодииу дана,
Мара JlajltK ситну кљиry ПИlllе:
ПОIIIЉИ, мајко, повој и пе.lене,
Сваком !јаку СВИ.lеиу карвку
Иrумаиу ratie и кошуљу.
Ко.lНКО rоспођа памти и уз ову се песму У БеоrрJl.дУ иrрuо.
5f тих. Р. ЋОРЋЕВИЋ
Кај . . М:ару OBeTOB&.Ila.
(Мајка Мару сввтоваАа:

Не ид', Маро, у то коло,
у то копо Иванов о,
Ј ер је Иван варалица,
Он ће тебе преварити,
Па ће тебе обљубити.
Мара мајку не послуша,
Веь се хвата до Ивана.
Како Иван копом крене,
Тако Мара оком трене,
Како Иван мамузама,
Тако Мара МИНђушама,
Иван момку намигнуо,
Ухватише лепу Мару,
у шуму је заведоше.
Њој говори лепи Ива:
Видиm, Маро, ону јелу?
Онде ЬУ те привезати,
Русе косе ишчупати.
Ал' говори лепа Мара:
Вако било свакој друзи
Која мајке пе слушала!·
Тад говори лепи Иван:
Видиш, Маро. оне дворе?
Тамо ЬУ те ја одвести,
Русе косе миповати,
Бело лице ижљубити,
Ти Ьеш, Маро, моја бити Ј).
(Београд, пре 40-50 година).
Војаиа (: Поведи поведи коло, Бојано,

Не могу, не могу, брате .1азаре _). I
Ој М:аруш~о чуоава (: Ој Марушко чуаава,
Чупава си сва. -)
(Књажевац).
1 Ова два стиха забеАежио сам у Нншу од једне свнрачltе циrансltе дру
жине, која је на захтев свирада ово КОАО И пеВаАа уз СВИРКУ свега ова два
стиха, јер више није 8ИаАа. На ноје питаље одаЕАе знају ту песму, нису 8НUИ
да ни кажу 4pyro до то, да знају јер је то песна, па треба да знају, а.ан су
ј (' за.'iораВИ;АИ.
- ---:_-- ---=.-=-:-: --~-._
---
.. -
----
СРПСКЕ НАРОДНЕ ПГРЕ 55
Јо.аике, Orојаике I 1: CeдaM~eoeT сеха про~о'

Јованке, С'I'ојанке!
Седамдеvет цуре љу6.
Јовавке, Јоваво!-).
(А..'Iекvинац).
Је.аке та.иичарке I (: JtMKe 'I'&.ICнuчарке,
Ајце да играмо,
Ајде да играмо,
( Кљажевац).
Ле.ае рука (: .АеАв рука, леле нога,
Варај танка половивка -ј.
(Пирот).
Таика Отаиа. (: Танка С'I'ана аршив д'лга,
Аршив д'хга, два широка -Ј.
(Пирот).
Невеи цвеће (:Невен цвв"в у градину, ој хехе, леле у град.ву,
Нема никој да га бере, ој леле, леле да га 6ере,
Само момче и девојче, ој пеле, леле в девојче).
(Враље).
И у Отоку у САавонији имена појединих КОАа ДОШАа

су од песама уз кој е су се некад ИГР8..llа. 1
Поред КОАСКИХ песама у КОАУ су ое при игри, Be~

hином кад се игра уз музику, llеваАе и аоскочuцв ИАИ
бројг:иu'Цв, тј. кра.тке песмице од неКОАИКО отихова. Њима
се као ожив..ъава.ll.а и оовежава.ll.а окретноот, издрж.IЬИ
во ст и веое.ll.ООТ у игри. Томе у ПРИ.ll.ог ИlII.ll.а је и њи

хова, где што отраона, раопа..ъива а и саб.ll.Rжњива, 011.-
држина. М. Ћ. МИАиhевиh код ота рог шабачког округа
помиње забране по'окочица од стране ВАаОl'lf »јер оу
по неке и .сувише драотичне.(С:&
у Немачкој где се такође за дуго уз песму играАО,
пеuме за игру почеде су да се губе постепено од 110-
.II.0вине XVH века и мадо 110 маАО УС.ll.ед напретка ин
струменталне музике, услед престанка играња на 01'80-
реним меотима и опаД1:l.ња кола, које због тога наступи,
1 Zbornik za narodni !ivot i оЫсаје Juznih Slavena, св. IV, стр. 101-103.
2 !i.нежевин& Србија, стр. 514.
-.
46 ТИХ.
ник и светковину играњем кола (choreas virorum, adu-

lescentum et риегогит speculabamus).l
Над је 1344. год. дошао глас 3адранима, да Ье нм
угаРСКО-ХРЕ%:3ЕЕI'~И у граду
, лИIШ у коме aЊ.?H%:3,~% да св холо

(totus vulgUE inestimabiIER'Гb
tripudia et рег vicos
Пола века касније (1402. год.) беше исто такво

весеље у 3адру, кад у њега y~)e намесних краља Аади
слава, по имену АЛОјЗиус, у коме весељу савременик
(Paulus de Paolo) вела да је такође играло коло (chorea).3
1578. г. кроз Сршжгь
Св. Петра
био l{уру;,чеШМИ ј l'ДГЬ рис~рс~твовао
јој; да је послгь народ ручао;
ручка су девојхе у uовор'Ци играле и nевале холсхе uесме
(Nach dem Essen haben die Jungfern in einem Reyen ge-
tanzet und Chorweise gesungen, је 2 und 2 miteinander, die
fйг und fur in einem Ring herumbgegangen, und das sollen
sie halben . • - НеКОЛ~1fЮ
поедгь 1. јула, у Нишр
чује Х,олсхе
из ПГЬЕГЬ.ЛИ (sangen Rеуеп
Наш историк Јован Рајиh у XVHI веку приповеда нам по
Бранковиhевој ХРОНИЦИ, како су кнез Павао и Батори
1485. г. прослав.ьали победу над Турцима у Ердељу.
Седеhи на мртвим 'l'руповима почеше пити и веселити
се нос тннше начаша хоро игр%:3
5
Рf~,;;lЛИЧНЫЯ ЮЊРf;lZ}ш
akadem. кљ. ЗУ;

13,
з Jbid, 114-
4 Jbid. 118.
~ Jbid' 118.
Digitized
СРПСКЕ НАРОДНЕ ~ГPE 47
у проповедима Фра Стефана Јајчанина, које иза

ђоше 1708. год. У МJl.сцима под насJl.ОВОМ »Fala ot sveti,
alliti govol'enia ot svetkovina zabiliiini priko godisca«
(штампано БОСl1нчицомl на стр. 145-147. наАазимо ме
сто, где се помиње игра: »На сваком собету и на части
и на пирових има се ГОАема тризност имати и обсJl.У
;кити, зашто на ком У СУ собету игре и писне неПQ
~lТeHe, онде Је ђаво својими војници који КОJl.О воде«.1
Књижевник СРПСКII из ХVIП века Матија Антун
Рељковиh ('1732-17951 У своме »Сатиру« ВРJl.О често по
миње КОJl.О, играње у КОАУ и КОАске песме.:
Али није У 'КОАУ llивати,2 -

Када. почну У 'КОАУ uzparu. S
у деJl.има наших дубровачко': даJl.матинских пе

сника честп су помени који се односе на КОJl.О. Међу
песмама Ханиба.lJ.а Ауциhа (1480-15341 Нlмаэи се једна
са насJl.ОВОМ »од КОJl.а«, коју је Ауциh по свој прилици
спевао по оБJl.ИКУ народних песама које се певају у
КОJl.У. Међу АИРСRИМ песмама Динка Рањине наJl.азе се
четири под насJl.ОВОМ »пјесни од КОАа«, које такође
нису ништа друго до имитација народним коJl.ским пе
смама онога времена. О игрању КОАа говори се ВрАО·
често и у деАима других дубровачких песника. У Гун-·
ДУJl.иhевој Дубравци се веАИ:
lftP8J 'Ко.... о, С'КО-Ч.ЈКО боље,

Свак се кажи добре воље
у Игњата 'Ворt)иhа наJl.азимо ове стихове:
Бабко у биелој поциелици
Води 'К(ЈАО llО УАUЧU. - И Т. Д. И Т. Ц.
Пратити даље помене iKOJl.a :ка садашњос'ги пот

пуно је неш>требно, јер је то и сувише познато. На
1 Jbid. 119.
2 Сатир, издаље треће од ТОд. 1822., стр. 38.
S Jbid, стр. 38.
.~. ~ЧIII: ,.:;:. .--= ~ __': ~ .. ;;- ~ -... I.ij;-вe...~ ~
.ietJ1:P: _~.. ~::.~ Е:W;..IП!=- _~ ~
~~ - ,.: р..: .-: ":;:".У "_! Jr:В":'!:I: Е... .д:- ~шп: ·Е.:..Н
~...ISY. . ' atШf :0' !'" .~.~ (- ~=:aь.~ '::JI; JIiii::~If:..IIIII'" lDt-
JI"'.. AfWc;. : чвw.:.lt:' : '--;'(: '';t-LiИ" Ја::.--ШЕ. ~ :- ВIИЖ
~t_ " ~:JihiiSLU: 111: -:::wo_~ IIDIIАИ-~( .J[(. ..~(. Ј.rr-....и- "ОУ
_J/.i.~ ~ ";i1~tr...« Х_О :- L.~....~L --,'- tII( '3III Ја r.,~_~, ~
'b~a: јН~.Jt2t-А* ~: !'n1l8~ l_ ~-''' ;щщ. ЈВ'IВII!t[Ш

.:~ r.:.~:-: ~ r. r:::.!-.'-:"pвr:: "":~!;~ 0lIl: JIefiIIIIО!: f'ЧY
iФ~ tJJ'ItМY~.u.u:.. а.лr...:ь ~L ::~ШВВЈ: .. Ј: ~
,.,. ~~:•• :'" 1:Ш;.r~..li;. иiJ8t'~m: :.,::.пв: ~ .aL..tr.....:.

..
.. .. ' •• )U; ..~._ ~;'J:..: Ј: "! .:.- lГ-1Jt' ~'': ВIlВD~...1JL~ ~
Ј' j.4a.t!i·~IiO;:
.1'.1.tt. .... /. '! ....л~

.~....
_t... еь В2&~..1JII::"
!.~ вt: ~
-.1':tmг.y LlL"":Y: ВII.J.=:..z
• -1:: liIt: ~ ~It. ШШ.~ t~~ : Рii.Шf:~ у ~ ~ )t":f'

'. 1',);~ w.:-~ I-"~X l.i:.l.;..~c..и... - -1: X:d.:- ~ D:.8e-
И.~.If "'Љ'.. : .<:,.у.'. bt'"»-;. ~I'~ iIo1IU~~"L :tEn 2 z. У иас
~ ;"Ф"h~'1 .о'" /t.' ~'. ~Ф ,?J!'r"c.8: :~!~ ::.1. ~ ~. [ . . :

~"'_·1*f-r:У. ~:...~ ~~~ ;~ ~ :В!-~ litSLiO:
~'*-:;4 ",,~ ","4 ;.;: 'l;'!i1n,l; • :~':,lAAo z.и: ::~_ъ.1i F ~:::
to!f i-
.1'. -"Ц."
Ј ~ ~~".'"'--
"JI'''~ 'fI(иu:.r
**'
I~ (~
.':11
~ (о .............. ~.[ .... ;~ _
~ ~.a.\...\ . ~!
џ '!..ЦJI. JIJI. <:1 '.:u ~ .... ~ =[d:~
_ q ..tIR E"JIf'.
~ • ...-в:
....
-'Li:i[ ...1 --
8CI'8X
y~"'~"". Ји "·".11• • ... У" ~ W:t~ ... SI.I!.. с'!... ;",т'" -=.!Ii!'1ta
.,..y,~_ .f~ IU ._:,/,.,,~ 1 kЛј. ,,,UII:
~ ь.u:u.-:~ .I;~.1 ~.a.aa. • C~
:: . 1., ,.. ~.~Je~ ;.~. 1. '-.D"" .:~ r~ ~ _ _ .=~_.,.!".
II'6А" ',,11 11114~.0: 16.'.'. Щ'4IL~k". Ј.',;" Ј': • Ј av. __А8С.. 1!.....,.... ~!" Ј'" •
.,. .f.t. .',,"'•• .c;.t. I-,IJ<. "':"'.1. ......110 aAJI :Ia ~ Ј fOaD88 ~ • - -
'У'ИIl4 .'}Ј II_~~ ,CN.u.. .;• •, . . ':Је u.. ': ~ ~~:;•• :;~ • с ___
"", ,:.~.JI.,,~tI;, ..11 у *-''''~:II&1. V:~, 87? '.#.: '! av. .~ . .~ у 8IJI8 се
Io'.'.,У 11.11 '.~' •• >. 1I,,,~jy "".м "'-SJ1IA ь ~ a.wcaj1 се руаа. .. се
',~.., IIIII;,.,Y У 11,,,,, • IIV'JYZ};)' Ma:;f>':U. на ;~.ua9. JIeCТJ' . . . . . . ,ра upa.
.1',11 1., 1"',4АI, lIft.f",,f,JI1 111/" 1 v:",
р,а:;,! .....It ма -UК8je UJI - JIUJP
..... ,,'<411/1/1. '11111/.11111"1 11 811",IJI:-r"УIIЈIЉ, 1 .fl&peТ8JU. 1b..io.~ -..earo ...
"" •• 1, ",~/IJ, k.li4". 'AI' .,,,.жу "1'" (IA~Je8. У elp<l.-:lto рухо. а .ре.! lIOIIIIa са
."" •• ". у "уи" ",,jI,"',~., &I,јlf (~ иl ТО ••" ОI.јајуЬ. IIOIt~ То ПРО"
"11411 н,,'Н 11/" ЈII 11/:'//, Ш,,, (:1 &I'А .ас DIeC8e старије JIJ1Ie, као lIeAa rp..вy
11 I ,f "Ј" ,.,.", '~"~"" ИII.I,.tЈAI. • ". 4- (ПОА п....... ЦарвраАа. Го.!......
110, 'Iу""""" """ Х,, ""1" ~:U. ~j;j.).
СРПСКЕ наРОДНЕ ИГРЕ 49
се где што још и данас игра. l 3а тим је Aom..ta ИН

струментална музика за игру, која је ритму од УАара
дава.llа меЛОАију. А.IlИ у исто време с тим, а IIОЖА& још
и раније, јавља се и песка ва игру. У вас у старо Аоба
каНАа се понајвише играло уз песму. Овоме у прилог
иде то, што и данас има крајева где се иrра И.llИ ис
К.lЬУЧlmо уз песму, И.llИ уз песму 11 уз музику,' И.llИ се
уз музику често и пева. Томе у ПРИ.llог још више ИАе,
што се .многе .мелодије за игру, и ако св данас са.мо сви
рају, зову и.мени.ма, која нису ништа друго до uо'Чвци
УА-и остаци од игсама, које св сад са.мо свирају, а не
када су св иеваА-в, и ОА којих су многе потпуно забо
рав.ъене, И.llИ се само знају Ае.llОВИ ОА њих. Такви су
примери:
Лепа .ац.' (: .Aeu..'t Маца цвеће браЛ8,

Где је брала, ту заспала.
Пробуди је М.Ilадо моиче:
у стај горе, лепа Мацо,
Ајде, Мацо, да играмо! -).
Устај Д.ЈЕО' (: Уста.ј, дико, зора је,
Спавај, цвеЬе, још веЬе -).
Тедена или Тедев:о' (: Ој девој'lе, тедено, тедено,
Што си тако Jlедено, ледено? -ј.
Неда rp.sBeo (: Неда zpu6He изгуби.1Ј8. - ).

Rо:sољица, Еокон.ца или ltу:sуи.ица'
(: Кокоњuце, 1(окоњице, Иван, ван,
Што те зове, што те зове капетан? -ј.
1 Нпр. у ИОВИI( крајевима Србије. М. Ћ. МИЈЈ.иt.евиt., Краљевина Србија

стр. 329.
~ Нови Itрајеви, М. Ћ. Мииliевнh, Краљевина Србија, сТр. 139.; Itотари,
Zbornik za narodni zivot i оЫсаје JnZnih Slavena, кљ. 1, стр. 300.
з М. Ћ. МВ.Анt.евиt., Кнежевина Србија, corp. 356., ~21., 390.
, Jbid. 416., 572., 701., 821., 1085.
5 Jbid. 767., 821., 930., 10~4., 1140.; Краљевина Србија, сТр. 139.
6 Jbid. 171., 219., 356., 821., 930.
, Jbid. 302., 767., 1012., 514., 636., 1084" 1085.
ЕТНОГРАФСКИ зворник КЊ. IХ. 4
50 ТИХ. ј>. ЋОРЋЕВИ'lI.
КаџаРИЦА 1 (: Маџарица пиле пече

ОД пилета чорба тече -).
Дуиераика:l
(: Што. се виси очешљала, леле Дун.вран.кв. Като

ПироЬавке?
Иди КУЬИ очешљај се, леле Дун.реан.ке, Като Пи

роЬавке!
Овда до~и, КОЛО ВОПИ, леле Дун.еран.ке, ItaTo Пи i
роЬанке! --ј.
Дуда 3
.1
(: Дудо, бела Ду до,
Ду до. шалвар Дудо,
Дудо, не ломи се,
Дудо, ве крши се,
Ду до, лако играј! -).
Мара ТИJlи:вдара' (: Ој ти Маро тиАин.даро -).
Зајам 5
(: Зајам, зајам узајмила,
Па га више ве вратила -ј.
.1
1 Ibid. 1~4., 356., 1012.; Kp8.iЬ. Србија стр. 139. По lIоие сиrУРIIОllе са
знаљу пре педесет и више rодина neBua су деца у Кљажевцу у ХОАУ, ј&м&чно
страних утицајем помуЬену, песму, тахо СУДИII бар по језику, хоји lIије хља
жевачки:
Маџарица ПИАе пече,

Из ПИАета чорба тече,
. ПИАе t..еио траиџирати,
Чорбу Ьеио похусати,
Маџари.цу пољубити (ВАИ обљубити).
У Дојхивцу, СеЈУ У oltpyry пиротском, ја сах 1897. rодиве забеАежио оро

које се зове: .Маџарица ПИАе пече и од ПИАе чорба тече.« Помиљеll да ре'!
Маџарица не треба разуиети као народносно име, ве'" значи "уварuча од
rp'lKe речи Ita)'lpo~=xY8ap. У Тииочкој Крајини реч Ma~ap и данас значи "у
вар. У БАИЗИВИ А.&е&сивц& (Трнава) чуо сам да се мађар зове и М&II&СТИРСltи
ПАII цр&вени C.dyra. (Види и Нову Исхру за 1906. '. свеска за aBrycT, стр. 253.).
2 Ibid. 124., 1084.
з Ibid. 124., 356., 514., 930.
• Ibid. 219.
5 Ibid. 356., 416., 514., 636., 701., 767.,821., 1085.; Краљ. Србија. стр. 139
СРПСКi': иГРЕ
И.а ... r,.. што боље. I
Паун. 2 (: Паун пасе, трава раоте -).

Х:ватајте се таи:ке с.....:ке. 3
Плети' таиац. '
(: Турчин ВОјЏЕ
Сенедеоу, ЛЕЕЕЕУ
Z;'FFHeAa. 1I
Ваљу. ?
(: Рече FFFFFНИ, днду, JIИУУ,
Чича рече стрина Hei1e, диду, JIИДУ, ди!
Па се ДИГО' оам да тражим, диду, JIИДУ, ди!
ПРОђО' село, разби' чело, диду, JIИДУ, ДИ!
ПРОђО' друго, разби' уво диду, JIИДУ, ди! -ј.
Цицо, лепа тн ен.'
FFОЛО ПОД ВНДЕЕЕЕ, Н:ОАО иод
И1FFF,иl ll
1F1Fла дората. 12
13
репу, а ЛНFFFFЦ1F
Јел:ка та.ничар:ка. 14 (: Јелке тавничарке

Остави тавницу
Младом тавничару!
Ајде да игра.\lfО!
636. 3а игре: се танке С.4а:&lаа'

танац« ве.4И изрико)( М. Ћ. МшиЋевиЪ, да су старије игре, и да се играју У3
пеСJlУ мести свирке, Кнеж. Србија, стр. 572.
а Jbid. 767.
6 ЈЬitl. 767. Текст УИ је ове пеС)lе непознат, а.4И МИС,41ВI да је и ово име
остатак од песме.
, Jbid, 821.
Jbid.l085.
н )1. Ћ. МИЈ1ИЪевиЪ. Краљев. Србија 139.
1.\ Jbid. 329. Ту је и це.4В песма за ону игру.
.ј*
Digitizec
52 тих. Р. ЋОРЋЕВВт.
-------------------- --- ---------
ПI&&ај"о ипи Са&ај"о. I (Сакајдо, паргар ва паргар -ј.
Свима овим именима игара, која су остаци ОА пе

сама и које је аабеАежио М. Ћ. МРАиhевиh У Квеже
вини и Rра.ъевини СрБИјИ, ја сам КОAIIКО сам могао
нашао и У ааграАИ пореА њих записао остатке ОА песама,
уа КОје СУ се некаАа играАе. Но сем тога и ја У сво

јим беАешкама имам неКОАИКО таквих игара које.. носе
имена по песмама, ОА којих су с маАИМ изузетком тек
остаци у животу. Такве остатке требаАО би нарочито
беАежити, ве би АИ се из њих ВИАеАа и ПРОУЧИ.llа саАР- -I
жина КО.4ских песама. МОЖАа ће АРУГИ бити среhвији, па
ће наhи У наРОАУ и читав их, још живих остатака RОАСКИХ
песама. Што пак ја имам у беАешкама то ОВАе саопштавам:
А.ј" ва .авllО (: Ајд на Аево, браца Стево,
Ајд на десно, мила сестро,
Ето један, ето два, ето три, ето четири,
Ето пет, ето ше с, ето седам, ето осам -.)
Чича Г.l1ИШв. (: Еј, 1lиЧ8 ГАишо, не ваља ти радња -Ј.
(Апексвнац)
(Еј, 1(и1(8 ГАUШО, не ваља ти радња
(два пут)
Ј едан, два, три, четири, пет,
Оде дика н' онај свет,
Да донесе бео цвет,
Да га мете за качкет).
(Крагујевац -- Београд, пред &0 год.).
Ив Ваау ир.в (: Иа Б8ЊУ иде шејтан девојче,
Из Бању иде, избањало се,
Избањало се, очешљало се,
Очешљало се, окитиJlО се,
Окитило се, нагиздило се -).
Тиorа. тита, .аобар.в. (: Тита, тита, .tобад8,
И маш кога од рода?
Немам никог од рода
Само брата и Бога,
Брат ме посла у бостан,
I Јtlшкевина Србија, сТр. 124., 802., ~16" 686.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
СРПСКЕ
-оо
НАРОДНЕ ИГРЕ
Да наберем ђулистаи
Не оотре.их ђУЗlистан,
ВеЪ потрефи1t јабуку.
ГРИ8ла 1I0ма јабуку,
Ујела ое за руку:
Ј ао, јао РУЧllце,
Девојачка дуwице !).
(Београд пре 40-50 година).
Иrpа &OolLO (: Иzра КОАО, uzpa ХЏАО

На двадесет и два,
И у коло и у коло
Лепз Маца игра,
Медна уста има,
Да ме oЪ~ да ме оЪе
Пољубитв с њвма.
Беле руке има,
Да ме оt,е, да ме оье
3агрлити с њима.
Русе косе ими,
Да ме оье, да ме оье
3амотати с њима -Ј. (Алексинац).
Мајка Мару (: Мајка Мару оп, оп, оо!

Мајка Мару: цун, цуо, цуп!
Мајка Мару на далеко дaj€'! -Ј.
(Београд пре 40-50 година).·
• у ААексвицу саи од једне старе rоспође, која је падост провеАа у

Беоrраду, и од тада sапаИТИ.lа, вабеАеЖRО ову песму иеlИ'fО Apyroja'l8, IUИ цеАУ:
Мајка Мару: оп, оп, оп!

Мајка Мару: цуп, цуп, цуп!
Мајlt& Мару на науке ДаАа,
На иаУltе ltаАуђеРСltе РУltе,
Да научи читати, писати.
Није ПРОlllAа ни rодиву дана,
Мара мајКII ситну Itљиrу ПИlИе:
ПОIИ.љи, мајltО, повој и пмене,
Сваком ђаltу СВИ.lену мараму
Иrумаву rafie и ItОШУ.љу.
КО.4иltо rоспођа памти и уа ову се песму у Deorp,aAY иrрuо.
TIIL Р ..... OPЋEBIII ...
. .j . . . . PT-"........
(JVajKa Мару cгe7OfJёUa:
Не .~', Маро, у то козо,
У то KO.110 Иваново.
Ј ер је Иван ваР&lПlца.
он t.e тебе превар.ти.
Па t.e тебе 06.у6п •.
Мара нај ку не пос.ауша,
Ве}. се хвата ~o Ивана.
Како Иван KO.llOH крене,
Тако Мара оком трене,
Како Иван намузаха,
Тако Мара мввђушаха,
Иван хонку на.игвуо,
Ухватише Jlепу Мару,
у шуму је заведоше.
Њој говори Jlепи Ива:
Вндиш, Маро, ону језу?
Онде t.у те привезат.,
Русе косе ншчупатв.
Ал' говорн Jlепа ~fapa:
Вако било свакој друзи
Која мајке ве СJlУШаЈЈа!
Тад говори лепи Иван:
Видиw, Маро. оне дворе?
Тамо t.y те ја одвести,
Русе косе миловати,
Бело зице инuьубити,
Ти t.еш, Маро, моја бити !ј.
(Београд, пре 40-50 година;.
Војава (: Поведи поведи коло, Бојан о,

Не могу, не могу, брате ~1азаре _). I
Ој ]l[арушко чупава (: Ој Марушко чуu:ава,

Чупава си сва. -)
(Књажевац).
1 Ова два стиха ааGе.lеаио СП: у НИIIIУ 0.\ ј8АВе свираuе циrавсв:е дру
;кине, која је на аахтев свирада ОВО КО.lО и neBua уа свирку cBera ова два
{"Г 11 ха, јер више вије BHua. На које питаље oAaue знају ту песку, нису 8ВUJI
да ии каау 4Pyro до то, да знају јер је то пес.а, па треба да знају, a.lB су
јl' 38."/орави,АИ.
Јоваюсе, Стојаив:е I 1: Седамдеоет села прођо'

Јованке, Стојанке!
Седамдесет цуре љуби'
Ј ованке, Ј овано ! - ).
Јелв:е тахиичарке I (: JfJAKe ТаАСнuчарке,
(Књажевац).
Ле.Ае рув:а (: .АеАв рука, ЈЈеле нога,
Варај танка половинка -ј.
(Пирот).
Таив:а OTa;za. (: Танка Стана аршин д'лга,
Аршин д'пга, два широка -Ј.
(Пирот).
. Невеи цвеЬе (:Невен цвеfiе у градину, ој лепе, пеле у градиву,
Нема викој да га бере, ој леле, пепе да га бере,
Само момче и девојче, ој JIеле, леле и девојче).
(Врање).
И у Отоку у С.Ilавонији имена појединих КО.llа ДОШ.Ilа

су од песама уз које су се некад ИГРa.llа. 1
Поред ко.llских п~сама у КО.llУ су се при игри, Be~

nином кад се игра уз музику, пева.llе и u;оскочuце и.llи
бројВ1iuцв, тј. кра.тке песмице од неко.llИКО стихова. Њима
се као ожив..ъава.llа и освежава.llа окретност, издрж..ъи
вост и весе.llОСТ у игри. Томе у ПРИ.llОГ ИШ.Ilа је и њи

хова, где што страсна, распа..ъива а и саб.llажњива, са
држина. М. Ћ. МИ.llиhевиh код старог шабачког округа
помиње забране по'скочица од стране власти »јер су
по неке и. сувише драстичне. «i
у Немачкој где се такође за дуго уз песму игра.llО,
песме за игру поче.llе су да се губе постепено од пu
.Ilовине XVH века и ма.llО по ма.llО УС.llед напретка ин
струмента.llне музике, УС.llед престанка играња на отво
реним местима и опад~ња КО.llа, које због тога наступи,
1 Zbornik za narodni ~ivot i оЫсаје Ju~nih Slavena, св. ЈУ, стр. 101-103.
2 к.нежевина Србија, стр. 514.
-.
ТИL Р. т.орт.Е.В8т.
и иај3&А умеА В&АО.lаска туl)иx игара аавемеше песме

за игру.· Из истих РШЈАОГа, И ако ве тако Аавно. по
ЧеАа је и у нас КОАСка песма МаАО по МаАО Аа уступа
место музици, АОК је ГАе што није са CBIDI веСТаАО. И
у вас, у ваРОШИJla, унапреl)eиа мрио, играње у затво
ревик AOКaAВlla и В&,40.lаэак туђих игара потискоше
КОАСКУ песму ВАи је са свим замевише музиком, те се
очува још ОНАе, ГАе су још примитивни иаРОАНU му
зички ииструменти, r Ае се игра СА060АНО на отвореном
пољу, и ГАе је страни утицај још потпуно иск.ьучен.
Орске игре пак које ве носе име (ЈО песмама уз

које су се ИГРаАе, КОАИG:О сам ја могао Аа уђем у ту
ствар, ИЗГАеАа Аа имају имена:
t. По .кести.иа (ва.ьАа r,4e су ПОСТаАе ВАН ОТКУАа

су Аонесевеl. Такве су игре: Нишев.ьанК&,2 По.IOМка, 1
Пuежанка. 6 Поцерка,' Варошавка, о Мачванка стар&,"
Мачванка нова,' Киснљевка,1 ЈагОАИRКa,IО Rрагујевчан
ка,11 Моравац,12 Нпшевачко оро,11 Параhинка,16 )Iач
ванка:' Ва.ьевка"О Сме",еревка: 7 Аиповчанка,·1 Аесков
чавка, 11 Сремско opo,s° ГОАубац,t1 ЦаРИГРВАСКО ODo,22
ПОАунавка,21 Бан.<,"К&,26 Убљанка,21 Моравчица,21 .lеш
вичанка,27 БаАканка,2' Сремачко КОАо,21 Пооавка,IО )10-
равица,11 Ресавка,12 1\0совац,11 Нllшевка,16 МIIАановчан-
1 F. М. ВOluвe, Geвchichte des Тaozев in DeI1ШhJand. стр. i43.

% .м. Ћ. :иaut.е8иt., Квuе8виа Србlljа. стр. 124.. 416.• 5Н., 930.; Кра...
Ср6ија, стр. 139.
1 Кне&. Србија, C'lp. 124, 171., 219., 30'2., 356.,416., 5Н., 572., 636., 7ffl ..
865., 930., 1012., 1084., 1140.
I Jbid.l24. - 11 Jbid. 124.,356.,416.,514. -IЈbid. 124.- 'Jbid. 171.
- 8 JЪid. 171. - 1 Jbid. 171. - .. Jbid. 171.. 356. - 11 Љid. 171 .• 930. -
12 Љid. 171., 302., 356. - .. Љid. 219., 356. -- ц Љid. 219., 514., 8аl., 930
Kpu.. Србlljа. стр. 139. - •• Itвe&. Ср6ија. сТр. 219.,302.,356., 416•• 514.• 572.•
63~., 701., 7ffl., 821., 865., 930., 1012., 1084., 1140.; Kpu.. Србија 139. - .1 Кнеа.
Ср6вја. C'lp. аI9., 356., 416., 514., 636. - .7 Jbid.219., 1084. - 18 Љid. 302.-
., ЈЬ. 303. - 20 ЈЬ. 356. - 21 ЈЬ. 3.56. - 2% ЈЬ. 356. - 23 љ. 356. - U ЈЬ. 356.
- u љ. 416., 514. -- 2tI ЈЬ. 416. - r. ЈЬ. 514. - 28 Љ. 514., 865., 930., 1084.
- %8 .ЈЬ. 514. - 30 ЈЬ. 514. - 31 ЈЬ. 636. - 32 ЈЬ. 767.,821.,930. _ s1 љ. 821.
- ~I ЈЬ. 821.
ка, t Сремско КО.l10,2 Моравка, а Гружанка,· Нова гра

диштанка,' Стижанка,· Ситнија моравка,' Крупнија мо
равка, ' Бачванка,· А.I1ексинчанка,10 Барбатовска,11 Ирива
бањка,12 3аП.l1аљка,13 Чачанка. 16
2. По HapoдиoCTuмa (ваљда од којих су, И.l1и које

их најбоље ~гpajYI. Такве су игре: Србијанка,15 Вуга
рија;' Циганчица:' В.I1ахиња:' Српско оро:9 Бугарско
оро,20 ПоАак Влахиња,21 Бугарка,12 ПО.l1УВ.I1ашка, ,а Вла
шка,t· Иаравлашка,21 Влашка игра/' Бугарско КОЛО,Н
Шопка,28 Арнаутка. 2 •
3. По ритму и начин.у играња;. Четворка,:SО Осам

пута у место,'1 СИТНИIIl,'2 П..ьескавац,аз TpojaHKa,s· Ос
мица,З5 Шеста," Мечка (у меСТУI." Ситна (уз гајде),аа
Ситно,39 Осампутка,·О Осмача,·1 Левакиња,·2 Трескави
,. .3
I'а Заплет
,., ПОВИЈ'ОI)К3
"., Левка .6 Шест анка
".101 Леса .8
Потресуљка,'9 Вртешка, ,о Потрбушка. 11

Неке игре имају страна имена, на сваки .начин с тога
што су странога пореК.l1а. Такве су игре,: Унгурјења-
1 ЈЬ. 930. - 2 ЈЬ. 980. - 3 ЈЬ. 930., 1140. - 1 ЈЬ. 930. - 3 ЈЬ. 1084. -
6 ЈЬ. 1084. - 7 ЈЬ. 1084. - 8 ЈЬ, 1084. - 9 ЈЬ. 1085. - 10 ЈЬ. 1140. _ 11 Кра
љевина Србија, сТр. 189. - 12 ЈЬ. 189. - 13 ЈЬ. 189. - 11 ЈЬ. 829.
15 Киеж. СЈ}бија, стр. 124., 416., 514., 572., 865., 930.; КраЈЬ. Србија, стр.
139., 329. - 18 Киеж. Србија, 12•. - l' ЈЬ. 171., 302,356.,416., 767.,821., 1012.,
1085., Краљ. Србија I1Жр. 139. - 18 ки. Србија, сТр. 171., 219., 303., 356., 416.,
514., 636., 701., 767., 865., 9SIJ., 1012., 1085., 1140.; Краљ. Србија, СТР. 829. -
19 liнеж. Србија сжр. 356., 767. - 20 ЈЬ. 356., 636. - 21 Ib, 636. - 22 ЈЬ.
701., 767., 821. - 23 ЈЬ. 767. - 21 Ib. 821., Краљ. Србија, сжр. 139. - 25 Кнеж.
Србија, crp. 821. - 26 ЈЬ. 930. - 21 ЈЬ. 930. - 23 Краљ. Србија сТр. 139. -
29 lb. 829.
ао Киеж. Србија. стр. 124., 171., 219., 302., 356., 416., 514., 572.,.636.,
701., 767., 821., 865., 930.. 1012. 1084., 101:15., 1140.; Краљ. Србија, сТр. 139.,
329. - 11 Киеж. СРбија, сТр. 1140. - h ЈЬ. 124., 171., 303., 356., 416., 1140.;
Краљ. Србија, 329. - s8 Кнеж. Србија, сТр. 124., 636. - м ЈЬ. 572., 636., Краљ.
Србија, сжр. 139. -- 36 Кнеж. Cp(S. сТр. 636., Краљ. Срб. 139 - 36 Киеж. Ср
бија сжр. 767. - 37 ЈЬ. 821. - s8 Киеж. Србија, сТр. 1084., 1085. - 39 ЈЬ. 1085.
10 Кра.љ. Србија, сТр. 139. - '1 ЈЬ. 829. - 42 ЈЬ. 303., 856., 636. 701, - 43 ЈЬ,
416.. 514. - ~I ЈЬ. 636. - -&; ЈЬ. 686. - 16 ЈЬ. 763.; Краљ. Србија 139. -
" Кнеж. Србија. 767. - 018 ЈЬ. 1012. - D Краљ. Србија, 139. - 50 ЈЬ. 329. -
61 ЈЬ. 329.
___ .. ~_-_
58 ТИХ. Р. 'l:.ОРЋЕВИЋ
ска,1 Пете Пичор,2 БаJlуца урзика,3 Трепажешhе,· Три

пазешhе треј,3 Цигањаска,' Нацауа,' П репишора,' Чо
чек-каваси. •
Но им~ И таквих имена игара, за која не могу
реnи од куда су ДОШJlа, те због тога за њих ваља на
рочито разбирати. Таква су имена: Остро..ъанка/ О Оштре
.tЬaHKa, 11 Огро..ьанка,12 Остров..ъанка, 18.Шарено оро,·· Ћур- .
ђевка;5 Зора:' Врбица;' Каријера;8 Rрива;' Ропота/ О
Чемерика,21 ВеJlИКО оро,22 Ситни здравац на ПJlанини,l.
ОРJlовка/· Грозница,23 Парада,:l6 Небеска,Н Катанка,28
Секретарка,2' Кнежево оро,30 Капетан Ћорђе,81 Нету
ша,s' Аопарица,sз ФрајАа Перса,s· БаJlканка/ 5 ЈаJlОВИ
чанка ,
36 Паун ка ,3' Хрома ,38 Место ,3. Мишовка ~O , Офи-
цирка/ 1 Шумаричанка;' Прогонац;а Кеца/' Ш..ъепе
танка;' Завеза..ька;' Rрива Баљка," Чачак"" ПРОJlОМ
ка,·' Дурминка,50 Басара,51 Коштенска,52 На оро, 58
Рученица/· РучаНИЦd.,'5 Дунl)ерка,а6 Rнежево КОАО/'
Rокоњеште,68 Костанка," Грабовац,6U Надунка," КОJlО
мехам , 02 МаJlаков ,68 Ситан бибер "6. Данца 65 Аекетовка,86
Грешка,67 ДИJlита,68 Шаранац," Мушка,70 ИJlинка,71 Ко-
1 Киеz. СР.lија, стр. 1012. - 2 ЈЬ. 1012. - 3 ЈЬ. 1012. - 1 ЈЬ. 303. -
3 ЈЬ. 1012. - 6 ЈЬ. 1012. - 7 ЈЬ. 1012. - 8 ЈЬ. 171., 302.,1084.,1140. - ' У ио.
вим крајеви.а Србије.
10 Кне •. Сроија, 124.,219., 302.,356.,416.,636.,701.,767..,821.,865.,1084.,
1140. - 11 ЈЬ.865. - 12 ЈЬ. 930. - 13 ЈЬ. 1012., Кра.љ. Србија, 139. - " Кнеж.
Србија, 124., 171. Име је АОШО по свој IIРК.lИЦИ ОТУАа шжо се у то. 1:0.lУ,
које бива ва крају иrрања на СВ&IIби В8.ешају мушки ••енскн те Аоljе у &О.lУ
к.ааАожеЊR Ао ."&IIе. У Кражевцу се 8B&.I0 пре чеЖРАесеж rОАИна
ово КО.lО
I
Тура. - 13 ЈЬ. 124., 416., 514., 572., 636., 701., 767., 821., 1012., 1084. - 18 ЈЬ. ~I
124., 63u. - 17 ЈЬ.124. - 18 ЈЬ. 124. - 19 ЈЬ. 124., 302. - 20 ЈЬ. 171., 356.-
21 ЈЬ. 171. - 2:1 ЈЬ. 171. - 28 ЈЬ. 171. Ово liе име бити по свој при.аици оста
жак од песне уа I:оју ('е иrра иrрa.tа. - 21 ЈЬ. 219., 514., 701., 821., 865., 930.,
1084. - 23 ЈЬ. 302., 416., 514. - 20 ЈЬ. 303. - 27 ЈЬ. 303. - 28 ЈЬ. 303., 821.,
865. - U ЈЬ. 356.,930. - 80 ЈЬ, 356., 514.,1140. - 31 ЈЬ. 356., 416., 9:ЈО., 1012.
_ 32 ЈЬ. :356., 930. - 81 ЈЬ. 356. - 31 Ib. 416. - 35 ЈЬ. 416. - 30 ЈЬ. 514. -
37 ЈЬ. 514. - 38 ЈЬ. 514. - 39 ЈЬ. 514, - ~ ЈЬ.514. - 41 ЈЬ. 572. - 42 ЈЬ.701.
_ I~ ЈЬ. 701. - U ЈЬ. 767. - 43 ЈЬ. 767. _ .. ЈЬ. 767. - " ЈЬ. 821. - 18 ЈЬ. 821.,
930., 1140.; Краљ. Срб. 139. - .9 Каеж. Срб. 821. - 30 ЈЬ. 821. - 31 ЈЬ. 821 ..
_ 32 ЈЬ. 865. - 53 ЈЬ. 865. - 3ј ЈЬ. 865. - м ЈЬ. 930. - 30 ЈЬ. 930. - 37 ЈЬ.
9:30. - .>8 ЈЬ. 930. - 39 ЈЬ. 930. - 60 ЈЬ. 930. - 61 ЈЬ. 930. - 62 ЈЬ. 930. -
6з ЈЬ. 930. _ 61 ЈЬ. 1012. _ 05 ЈЬ. 1012. - 66 ЈЬ. 1084. - 67 ЈЬ. 1084. - 68 ЈЬ.
1084. - 69 ЈЬ. 1084. - 70 ЈЬ. 1084, - 7l ЈЬ. 1084.
--
-------------------------- -------------------------
ритарка,1 Голубица,2 Чичино .4ете, I Дуна,· Криво куче,5

Трумба лумба,' Дурбинка,' Ду.ьанка,' На хоро,' ./lика.4;О
Бимнез ,11 Поповска 12 Ратка,13 ХаЈ'куна,I~Opao,15 Rорча,Је
)
Изгледа да су неке од ових игара добиле имена

од песама У3 које су се игралеr а неке 0.4 места, но
ја не знам ни које су те песме ни која су то места.
У народу има још пуно наро.4НИХ имена за кола.
Сва би та имена уз опис игре и мелодије, У3 које се
играју, били красни прилози. Због тога и на то треба
обратити особиту пажњу.
У новије доба постала су у Србији многа и врло
различита кола (Омладинско коло, Официрско коло,
Тобџијско коло, Професорско коло, Учите..ьско коло,
Будуhност, Узданица и т. д.), али та кола народу нису
позната, и ако понешто улазе у народ.
И ако немам података о томе, ипак ми се чини да

ни у Срба орска игра није остала једино на колу, које
је најраспрострањенија 11 најпознатија орска игра. Цр
ногорска народна игра Оро је чисто игра по паровима, l'
и изгледа виши степен од игре у колу, а да му је
претходило коло рекао бих да. се види И3 самога имена,
оро, које је·· и.наче интентично са нашим именом коло,
и тешко се може односити само на ј едан пар играча.
Значајно је да се оро игра само уз песму, а чим пе~
вачи престану певати престаје и игра. 18 С.IJИ'IНО је овоме
и оно црногорско Оро које описује Медаковиh,l. ћОје
»играју по два пара: мушко са мушким, а женско са
жеНСRИМ" TaKo~)e У3 песму. У Црној Гори помиње Ме-
1 ЈЬ. 1084. - 2 ЈЬ 1085. - 3 ЈЬ. 1085. - 1 ЈЬ. 1085. - .$ ЈЬ. 1085. - 6 ЈЬ.
1085. - , ЈЬ. 1]4О. - d ЈЬ. 1140. - 9 ЈЬ. 1140. - 10 ЈЬ. 1140. - 11 ЈЬ. 1]40.
12 Краљ. Срб. 139. - 13 ЈЬ. 139. - 11 ЈЬ. 139. '-- 15 ЈЬ. 139. - 16 ЈЬ. 329.
17 Оро, црногорска народна игра, написао Ј. Ф. ИваниmеВИh, (Преmта)[
пано И!I r.4&CH. 3ем. Музеја за 1900).

18 У истој кљизи стр. 3.
19 В. М. r. МедаКОВИh, Живот и обичаји Црногораца 171-174.]
....
t - ---:
60 ТИХ. Р. 'ЈЮРЋЕВИЋ.
даковиh l још једну, изгледа САичну, игру У којој се

»ухвате ИСПОД руке два и два, те у трку поскакују
10-20 сежања па се опет повраћају. И у овом под.
скакивању поју и подвихују.« Лука Грђиh-Бје.,юкосиh
описујуhи »3бор код цркве" у Херцеговини вели: »По
ручку младеж ухвати коло. - - - Дјевојке пјевају
у крај кола а по двоје: мушко И женско, играју коло
»оро«; скачу, рекао бих да су на КРИАима. « 2 М. Ћ.
Милиhевиh ВвАИ да се у старом црноречком округу све
орске игре играју у колу, само Ручанuцу играју двоје
и двоје.3- Ната'Н.ку су по мом сазнаљу у Rњажевцу
пре 35-40 година играла по два пара један према дру
гоме. - Ст. Новаковиh описује маћедонску народну игру,
како су је играли играчи из бито.ьСRОГ краја на сабору
код грчке цркве Булуклије код ЦR.риграда овако: »Гај
даш засвира, и издвојише се двојица те наuра.ма се
као uар, почеше играти тешку и уморну, али пуну фи
них покрета, .македонску народну игру, која је прилично

дуго трајала. «, - 3а игру Rетушка казује М. Ћ. Ми
лиnевиh, да су је у пожаревачком округу играле две
девојке u један .мо.мак у среди.'
На сваки начин оваквих игара, које нису коло
има још у народу. Све пак ово показивало би да се
ни у нас није остало у светским играмR. само на колу,
веn да где што има покушаја преласка у пар но ПАИ
другојаче играње, а.llИ се од покушаја није далеко ОТИШАО.
Намерно нећу да описујем орске игре и начин
играља, јер су подаци за то ВрАО мршави и оскудни.
То ће се моhи учинити тек otIAa кад се у овом погледу
прикупи ДОВОЉНО грађе.
1 Jbid. 174.
2 Ив иаРОА8 и о нарму пише .I1У&8 Грђи.ь.-Бје.!lОКОСић, Мостар, кљ. 1,
стр. 188.
s к.иежеВИН8 Србија, стр_ 930_
t Гол.нmн.ИЦ8 НИК. Чупиt..а, кљ. XI, сТр. 236.
3 К.ек. Србија, стр. 1081.
ИГРЕ БИЋА
Дајуhи веJlИКИ значај орској игри у свакој ПРИЛИЦИ

неку.llТУРНИ народи з&миш..ъају да им ни божанства ии
у опште иаТПРИРОАна биhа не могу ооти без Иl"ре.
И у нас је БИJlО веровања да божанства и раЗJlичита
друга божаНСRа биhа играју. Трагови таквога вероваља
IlреживеJlИ су стару реJlигију нашу, па су се одржаJlИ
и у Хришhанству све до дана дана.ппьега:
Вук С. Rараџиh у »Српском Рјечнику«, код речи

виАа, ве.llИ: »ВИ.llе неће ником ЗJlа учинити, .•ЮКJlе их
ко не увриједи (нагазивши на њихово КОАО ИJlИ на ве
черу или друкчије како).« Исто тако прича Лука Грђиh
Бје.llокосиh о веровању у Горњој Херцеговини: »ВИJlе
се скупљају у ВИ ..'lИнска КО.llа, па играју, пјевају и ве
селе се. Тешко ономе ко наступи на ВИJlИНСКО коло.« I
у селу Трнавцима у округу крушевачком има у

ливадама један круг, на коме је 'грава нешто С.llабија
и мања, и који сељаци зову ВиАин.о КОАО.
У АJlексинцу сам слушао од једне бабе, да ко на

гази на виАин.о КОАО добија велику болест (падавицу).
Због тога се ов\е ВИJlИНО КОАО зове још и смлатиште.
И Вукову })Српском РјеЧНИRУ« код речи uгра...tuште
наводи се овај пример:
I Из народа н о вароду пнше .I1Уltа l'pђиt..-Бје.lО&ОaQ., Мост.,. u..II,

страна 47.
UПатор пеље Угрвв Јанко

Украј Саве воде ладве,
На. вИАИНО u~раАuште.
На јувачко разбојиmте
И ва вучје ввјаJIиште.
у западној Бугарској помиње се данас у народу

виАЬО КОАО на које иду бојuице и ВИАе. i НедаА.еко од
ЋустеНДИЈlа, на западу, на граници између Бугарске и
Турске из диже се један високи П.ll.анински врх, који
се зове ВИАИНСКО КОАО IВИА.О КО.ll.ОI за који се прича,
да је средиште за игре, песме и савете са..мовиАа U са
-"ooooa. На тај врх и данас сеЈЬаци ГА.едају као на какво
страшно место, па ШаЈЬуhи чобане за. стоком опомињу
их да пазе да не зађу у »виАИНО КОАО, у ТО са-"одив- .Ј
СКО U ca-"овиАСКО uгрuште«.2
у Вукову ј)СРПСКОМ Рјечнику«, код речи Враин.о
КОАО има ово објашњење: "Срби приповиједају да неки
ђаци, кад изуче дванаест ШКО.ll.а отиду (њих 12 мора
бити) на врзино КОАО (да доврше са свијем и да се за
куну. А где је то врзино КОАО, И шта је, Бог би га знао),
и ондје некакву особиту књигу чатеhи нестане једнога
између њих дванаест (однесу га ђаволи ИА.И ВИ.ll.еl, а.IJИ
они не могу познати кога је нестаА.О. Људи из Хрват
ске ПРlIповиједа.ll.И су ми да под Ве.ll.ебитом има сеА.О
Врзиhи и више њега на врх ВеА.ебита мјесто, које се
зове Врзuно КОАО, на ко-"е виАе играју. IТај је био и на
врзину КО.ll.У - говори се за човјека који је много
учио -1. Такови ђаци ПОС.ll.ије зову се zрабанцuјаШ 1Ј., и
иду са ђаВО.ll.има и са вилама и воде облаке у вријеме
ГРМЈЬаве, олује и туче. « s -i
i П. Ц. Jlюбонов'Ь, Баба Era ив СGориик отъ раз.lичнв вilрваина ... Т'Ьр

ново, 1887. сТр. 57.
2 П. Ц. Jlюбеиовъ, СаIlОВИ.4И и самодиви, СоФија, 1891 .. стр. 124. -125.
3 О врзино. КО.4у И rрабаицвјашим& миоrо је rОJlореио, особито у
ЛrсЫу fOr вlayjacћe Phylologie. О ТОllе је написао в А. Матовъ кв.ВЕИЦУ Вер-
8ИВУ.lОВОТО КО.40 И B&BBТ'II, Со.вј а, 1895.
У А.I1ексинцу сам чуо и за 'Навско КО,,(О. ТО је место

на раскршhима, где се скупљају 'Наве. На наВСЈ(О је
КОЛО опасно нагазити, јер се може намерити. У се.l1У
П.l1аниници у срезу бољевачком 'На ва је место, где само
диве играју коло, а коло се зове н.авско КОАО. На"" ту
човек прође одмах намери. 1
Вид В. Вукасовиh у своме ЧАанку »Вјештице у Јуж

нијех С.I1авена« ве.l1И да веwтице »излазе у щ>hно доба
И кријештеhи се окупљају, аа онда а8.'И.вfiу 1(0..1& од жu
.tИ'Не на раскрсницама и гувнима «. 2
По веровању нашега народа и бавОАи играју. Ја

сам на много мес'га у народу слушао да ђаволи ноћу
излазе ШЈ реке па на оба.l1И играју. 'Ваво.l1И особито
ВО.l1е игру, на се могу и преварити, и у вече, ударањем
у гоч (бубаЊI, измамити на обалу, мислеhи да се гочем

ђаволи дозивају на игру. Ја имам забе.l1ежену једну при
поветку из Власотинца, у којој се казује како су Ци
гани помоhу гоча преварили ђавола, те га И8мами.l1И
из реке, па се и он ухватио у њихово коло И играо,
мислеhи да су и они ђаволи, а они му украду каиу, те

га тиме обеснаже и продаду воденичару, коме је годи
нама служио, ДOК.l1e се није своје капе дочепао и по
бегао. - У једном засеоку се.l1а Севојне, који се зове
Рујевац, б.l1ИЗУ Ужица, налази се бара, која никад не
пресушује, и коју сељаци зову Содом. Прича се да су
у њој некад играл.и ђаволи. Сем тога ту се, кад се коме
прети рекне: Играfiеш ко баво ао Содо."«у!
r дешто се прича да се и kapakoh.-ЏУАе скуаљају
те играју.
1О .Ае'lењу од ва.ера од нава ја сам саопmтио неItО.4ИКО речи у »У'lИ--

1:е.љу« ва 1897., стр. 32.-33.
2 »КараџиЪ С за 1901., стр. 186.
..
Напомене за скупљаче и описиваче народних
орских игара
Свим довде реченим није ми била намера да напи

шем монографllју О нашим народним играма већ, оам
хтео по могућству да укажем на оно што је каракте
ристично, да се запази и даље о томе разбира, и да
скренем пажњу на оно, што би: требаЈЈ.О скуп.ьати. 1IOT- :."-;
пуна монографија О нашим народним играма тек ће ое
онда моhи написати, кад се из народа покупи ова грађа
која се на то односи.
Да би се пак то олакшало ја ћу овде поста
вити извесна питања, не бих ли њима истакао оно на
шта треба обратити пажњу ПрИ бележењу података о
народним Ilграма и шта треба уочити. Као основу за
ова питања увео сам иа »Питања за прикупљање му
зичких обичаја у Срба « што оу их састави.llИ Божидар
Јоксимовиh и В.Ilадимир Р. Ћорђевиh l , одељак ЈП Играње,
па сам 'ro попунио још неко.llИКИМ питањима и раАИ
јасноће уметнуо још неке ствари, КОЛИКО су ми БИ.llе
поанате:
1. Игра ли се радо у дотичном крају (месту и околини)?

2. Има ли крајева где се особито добро игра? (М. Ћ. Ми
лиЬевиЬ вели: »Најбољи су играчи момци из села ПајсевиЬа,
на десној страни реке Груже". Кнежев. Србија, стр. 303.).
3. Сматра ли се певање, свирање и играње као нешто не
раздвојно, т.ј. ко лепо пева тај и свира и игра, или да те ствари
у опште иду заједно? IIITa се о томе МИСJlII и казује?
~ ОШТaJluано из »Караџиt.а С за 1899. r.
ОО
4. Kal>o се З0ве орска игра у дотичном крају (коло, оро,

танац, плес или некако другојаче)? Означавају ли ови називи
једно исто, или има разлике измеђУ кола, ора, танца, плеса итд.?
. .
5. Која су имена појединим играма у дотичном крају (Неда

гривне, Лепа Маца, Моравка, Четворка, ЋУРђеВl>а и др. Испи
сати имена свију игара, које се играју, и описати начин на који
се играју, а по МОГУћСТВУ забележити и мелодије)?
5. Има ли игара са истим именима а да се различито играју,
и откуда је то дошло '?
7. Кuквих игара има по ИЗВОђе'њу и облику?
8. На који се начин игра, да ли у колу, или у двоје, или
појединце, или и другојаче како? Како се у појединим од ових
начина игра (корак, напред, назад, лево, десно ит.д.), и како се
ови поједини начини играња зову?
9. Игра ли се уз певање, како се онда игра, и како се
таквоиграње зове? (Тако се у нас играло у старо доба врло
:3 често. Данас се тако игра у Дебру, Браотво књ. IX и Х Отр.
398., у Пајзању код Солуна, Братово књ. IX и Х, стр. 97., у
округу пиротском).
10. Игра ли ое уз пеому другојаче но уз овирку? У чему

је разлика?
11. Ко пева за време таквог играња, да ли оами играчи
или нарочити певзчи или певачице? Како се називају такви
певачи или певачице?
12. Игра ли се уз музику, и то уз које инструменте? (Даире,

бубањ, зурла, шупељка, гајде, дуду к, тамбура, ћемане).
13. Ко овира у инотруменат, да ли нарочити овирачи (н; пр.

Цигани), или оу то људи који знају овирати, па свирају наиз
менце или им се нарочито плаhа? Ко им плаhа, ако ое плаhа,
и колико?
14. Бива ли да свира оамо један пол док други игра? ()
Дебру н. пр. женскиње удара у даире док мушки играју оро.
Браотво, књ. IX и Х, отр, 397.).
15. Има ли игара које се играју и без овирке и без пеоме?
Како ое зову такве игре, ко их игра, како и кад?
16. Каквих В'Рста играња има, и како се зову (за пој ао, за
руке, за рамена или још како другојаче) '? .
t 7. Каквих назива има за означаВЮLе самог играња или
украса при игрању (пресе, везе, клеца, цуца, завија итд.)?
ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРDИI' "Њ. IX. 5
66 тих. Р. ЪОРЪЕВИЪ
18. Кано се зову она играља што нису у КОJlУ? (Н. пр. у
Црној Гори се и играње по паровима зове ора). Како се 80ве
играње додолица, лазарица, краљица итд.?
19. Како се везују и комбинују Mei)y собом поједини де
.40ВИ и украси играља?
20. Да ли се за играње чује само глагол играти, или Иllfа
и ког другог глагола за то?
21. Да ли је глагол различит према томе, да ли се игра
уз песму, инотруменат итд.?
22. Има ли играње јс;>ш какво друго име?
23. Како народ назива мелодију уз коју се игра?
24. Да ли се онај ко игра зове оамо играч или и друго
јаче? Како ое зове женскиње које игра?
25. Да ли веhина у дотичоом крају уме играти и има ли
дара за то?
26. Како се сматра онај ко уме лепо играти, и има ли за
то нарочитог имеоа? ј
• 27. Има ли људи ноји нинако не умеју играти? Кан о ое
сматрају и називају такви људи?
28. Мрзи ли ко на играње? Зашто? Како се зову и сма
трају такви људи?
29. Има ли прича о забрани играња од отране овештеника,
цркве, о анатемиоању и проклињању играча?
30 .. Да ли бива да се од силног играња пада у занос, у
болест '? Како и због чега то бива? Како се из заноса и боле
сти подижу такви играчи? Ако тога сад нема, прича 1IИ се да
је било, и шта ое о томе прича? (М. Ћ Милиhевиh, у Кнежев.
Србији, на стр. 10R5. прича, како су Краљице или Русалије у
Звижду, особито У оелу Дубоки, у русану недељу (о Тројицама)
изашле на глао. "Тамо иду многи људи из далека само да виде
како ье да "падају русалије«, и како ье карабаш да их враьа
у овест гласом овојих карабица". - У средњем веку беше епи
деllfична народна болест, коју Немци називају Tanzsucht или
Tanzwut, и која се у томе састојаше, што су хиљаде људи обу
зети религиозним занооом толико дуго играли, док им није пена
на уста потекла, док не настане трзавица и несвест. Најјача
оваква зара~а беше 1021., 1278., 1375 и 141~. године. Hecker,
Ше Tanzwut, eine Volkskrankheit im Мittеlаltвг, Berlin, 1832).
31. Какви људи по положају, карактеру и узрасту обично
највише играју, и у којим годинама старости има најRише играча?
32. Ко разноси играње по народу У
33. Да ли више игра богатија или сиромашнија класа, или

ту HeNa раЗJlике?
34. Игра ли мушкиње и женскиње заједно или cBaJtIl пол
за себе?
85, Да ли више игра мушкиње или женскиње, момци ИЈЈИ
ожењени, девојке или жене?
36. Има:ЈИ разлике у играма које И/'ра само мушкиње
од оних што ИХ игра само женскиње?
37. Има ли игара које играју само деца? Какве су 'те игре,
и кад се играју?
38. ::Заигра ли понекад и СТ<Ј рац или баба, и кад? (Н. пр.
кад жене оина или у дају кЬер).
39. 3а кога се каже да лепо игра? Суди ли се то по ве

ликим скоковима, по лакоЬи, по украси ма у покретима, ПО из
држљивости, или по нечему другом?
40. 3а кога се каже да лоше игра, по чему се суди о лошем
играљу?
41. Којим се именима назива лепо играње, и са чиме се
упоре~)ује? Упоређује ли се са животињским играњем 't
42. Како ое назива p~aBO играње и са чиме се пореди?
Пореди ли се оно са животињским играњем?
4::Ј. Има ли приповедака, пооловица, песама, загонеТlI.ка,

поређања ИТд. о игрању и играчима?
44. Мисли ли се да је веlllтина ИНИ невештина у игрању

наоледна у породици, или се то оматра као особити дар или
недостатак?
45. Има ли породица за које ое зна да од вајкада лепо
ИI'рају или обратно? Шта се о томе прича?
46. Сматра ли се да добри играчи обично нису добри рад

ници и ваљани људи, иn је обратно?
47. Сматрају ли се играчи као особито бистри и даровити
људи или обратно?
48. Има ли бајања или ЧИНИ да би ко лепо играо? У чему
се то са~оји?
49. Кад се каже да је игра лепа, да ли кад се игра само
на јеДFlУ страну. или кад се игра и на једну и на другу страну,
напред и назад, или кад у њој има преплетања ногу, или много
украса, или иначе?
50. Кад ое игра, играју ли се поједине игре по жељи
већине или коловоl)е, IJЛИ то зависи од воље свирачеве?
5*
.-
68 тих. Р. ЪОРЪЕВИЋ
51. Игра ли се и за награду, било новчаву, било иваче

(в. пр. додолице, лазарице, краљице итд.) и шта се за играње.
ма какво било, плаћа, да ли у новцу или у натури?
52. Уживају ли добри играчи каквих нарочитих почасти
и одликовања?
53. Да ли се играчи понекад подстрекавају да би играли
и чиме?
54. Којим се начином казује играчима да престану играти?
Зашто и кад то бива? (Код певања се н. пр. рекне: Доста, Ци
гани терају до краја !).
55. Говори ли се, па ма то било и У шахи, да играчи ваља
да једу, да пију, или да чиве друго шта, да би боље играли?
56. На који се начин одаје признање за .'lепо играње и
којим речма?
57. Како се учи играти, у које доба CTapOCTIJ и где? Учи
.'Ји се играти у нарочитих зналаца, или се учи играјућИ? (У
јј
Црној Гори н. пр. пре удадбе девојка се затвори у некој куЬи,
"
или отидне на усамљену или затворену ледину са својим дру
гарицама па се ВР.~ба да лепше игра (оро, народну игру), како •
се у HOBOIlI дому не би постидела, што не зна добро и лепо
играти. Оро, црногорска народ. игра од Ј. Ф. ИванишевиЬа,
Сарајево, 1900. стр. 7.).
58. Има ли утакмице у игрању (надигравање, или се то
З0ве другојаче), како то бива, ГДА и у којим приликама? Врши
ли се то у опкладу или из пасије? (У народној песми 1) Смрт
војводе Каице" вели се:
А Маџари иrру започеше,
Apyry иrР1 коља .IIаџарскоzu;
Ка.4 sашра Каица Ра,IJ.оња
ОК Ha.4uzpa три стотuк Маџара
Н шеS.4всет .4lще Карављаа;а
Маџар-Јакка 0.4 EpJl8.IЬ-KpajuKв. - Вук С. Караџиli,
Српске иар. пјесме, КЊ. Il, 1895., сТр. 475.).
59. Ко пресуt,ује у утакмици ко боље игра, и на основу чега?
60. Праве ли се понекад нарочити састаlЩН само ради
играња, кад и где? •

61. Прича ли се да се у старо доба више и боље играло,
зашто је и у чему је то боље и више?
62. Има ли игара, које су се играле у старије доба, а сад
се више не играју? Какве су то игре, кад су престале и зашто?
63. Има ли игара, које су прекројене од старих, те су сад ,
I
нешто другојаче, и у чему је измена?
I
"1
~
64. Обнавља ли се, т. ј. почиље ли се играти понекад по

која готово са свим заборављена игра, и зашто то бива?
65. Изређати ПРИlIике кад се све игра (на свадбама, сабо
римl:t., заветинама, славама. додоле, лазарице, краљице итд.)
и казати како се зову игре, које се у дотичним приликама
играју, и како се играју?
66. Има ли игара, које се играју а нису из тога краја. како
се зову те игре и чиме се одликују од l'tlештанских?
67. И:\Iа ли ТУђИХ (страних) игара, да ли се радо играју,

К,ако се зову у опште (н. пр. швапске, арнауске) а како поје
дине од њих (полка, тајч. чардаш итд.)?
68. Који су нај[Јризнатији играчи у дотичном крају? Зашто

су се и чиме истакли, да ли су учили играти у своме месту,
или у војсци, пьчалби или на другом ком •• есту? У којим се

играма нарочито одликују?
69. l\акви су обичаји при хватању у коло (да ли се н. пр.
пази да играју мушки до муmких, женски до женских или обрано;
да се не сме раздвојити момак од девојке, муж од жене; да ли се
некад сме и раздвојити, али само са десне или леве стране итд.;
да ли се при хватању прилази играчима с леђа или с предај
моли ли се за одобрење да се сме ухватити у коло итд~)?
70. На који се начин почиње коло? Како се зове почетак
а како свршетак?
i 1. Како се назива КОЛОВОђа а како кец? (У lIИРОТОКОМ
округу Сtl н. пр. КОlIОВОђа зове: танчоводв. или нв.тв.нв.'Ц, или
натанец; ,за кеца нема, нарочитог имена, веь се каже: »на леви
крај". у 111 типу и околини (Маhедонија) КОЛОВОђа се зове: тан
човода, натанац и танчзрuја, а кец се зове оuашкар).
72. Игра ли се и без КОЛОВОђе и без кеца (Т. ј. затворено

КОЛО, где се КОЛОВОђа Састави с кецом) и како се зове такво
коло? (Вук Врчевиh каже да се такво коло у Рисну зове шуuље
KO.tO )IСрпске народне игре, t 868., стр. 30.)
73. Је ли дика бити КОЛОВОђа?
74. Ко обично бива КОЛОВОђа, а ко кец, да ли најбољи
играчи, AII ли најбољи пријатељи?
75. Сматра ли се за почаот играти до КОЛОВОђе? Ко .обично

игра до њeгa'~ Која се места у колу сматрају као најбоља, да
ли до КОЛОВОђе ИЛИ у средини или до кеца?
76. Како се зову поједини делови кола (до КОЛОВОђе, сре

дина, до кеца)?
.-
70 тих. Р. ЋОРЋЕАИЋ
77. Има ли В8 И8в~сне игре нарочитог одела и какво је то

одело? (при опису употре5ити народне називе за облачење и
за одело).
78. Употр~бљавају ли се при играљу какве ствари (јата
гани, пиштољи, мараме, капе итд.)? Како се зову такве игре
в како се играју?
79. Има ли игара у којима се људи маскирају, тако да

представљају животиње (тотеми чне игре;? Како се З0ВУ такве
игре, како се играју, и шта 01." о љима прича?
80. Има ли игара при којима се употребљавају и живо

тиње (н. пр. играље на коњима")?
81. Како се зове место где се игра? Има ли сталних места
за то? (У Далмацији и Црној Гори таква се места З0ВУ ЩВ'НО,
uzрuште, uzраАuште, ко"to, ора итд.).
82. Има ли разлике у играма што се играју у затвореном

простору од оних што се играју на пољу и у 'Iему је?
83. Води ли се рачуна о каквим

при игрању, и у чему се то састоји?
хигијенским правилима •
84. Како се назива умор од играња?
85. Каже ли се и за коју животињу да игра и како?
86. Има ли правих народних игара и по ваРОШИ:llа, и код
које класе људи?
87. Прави ли се разлика инмеђУ сеоских и варошких игара,
како се З0ВУ једне" а како друге, I1 у чему је раалика?
88. Примају ли се радо варошке (вештачке) игре? Ако се

аримају, нашто то бива, да ли нбог lLихове лепоте, или из моде,
или због чега другог?
89. Да ли их 113рОД промењује и квари или на свој наЧIIН
дотерује?
90 Ко обично преноси варошке игре, да ли свира'ЈИ, вој
ници, трговци, радници, или ко други?
91. Има ли игара које постају у наше Bpe~fe? Ко их ствара
и зашто? Како се оне преносе у масу народну?
92. Да ли се нове игре дуго одржавају или се заборављају?
93. Да ли се I\lењају или остају какве су?
94. Распростиру ли се на далеко?
95. Сматра ли се лако схватање нових игара за какву мај
сторију или БIlСТРИНУ?
96. Да ли нове игре потискују старије?
\)7. Играју ли нове игре ени Jlодједнако?
·0
98. Има ли игара, којима поједини играч" до.!{ају појединих

дометака, да би леППlе играли, како ое З0ВУ такви Домеци и
таЈСВА радња?
99. Игра JlИ ое при каквим обредима, при којвма, и како?
100. Има nи доба у години или иначе кад се не игра, или
кад не ваља играти (пост, задушнице в СЛИ'IНо)?
101. Кад се иначе не игра (кад се н. пр. ко У породици
жали, или за време какве несреЪе).
102. Како се каже за онога ко не игра sбог смрти у по
родици? (У жалости је, рушан је, у короти је и ОJIИЧНО).
103. Колико времена ве треба играти поме омрти сродиика?
104. Да JIИ се у жалости никако не игра, или има случа
јева да се може играти, који су то случајеви? (Док траје жа
лост за умрлим, вели М. Ћ, Милиhевиh, мушкарци девет дана
иду гологлави и не бријају се, а женскиње се повезује црном
марамом, и преВРће хаљиве на оеби. МлађИ за годину не играју,
не певају и не веселе се. А ако би ко хтео играти пре године,
мора у колу прострти један бео пешкир, па га прекорачити и
саирачу га дати на поклон. После тога тек се хвата у коло и
отпочиње играти. Ко проигра пре године, а то не учини јако
се ОСУђује. Живот Срба сељака, вСрпски Етногр. Зборник 1,
стр. 345.).
105. Сматра ли се да је играње увек знак весеља II радо
сти, И.1И може бити и знак туге и жалости или другог нечег
(н. пр. Игра од муве; Играhеш ти ситну пипиревку; Игра му
на паприци; Играhеш како ти будем свирао; Ти ћеш д.а пове
деш танац, чини ми се итд.)?
106. Дешава ли ое да се коме и на гробу игра, кад и зашто?
107. Како се З0ве оно играње, управо поигравање, играча
пре но што ое ухвати у коло?
1()8. Како се З0ве оно пљескање руку или подвикивање
на свршетку игре?
1o~. Рекве ли се што, пошто се коло ПУОТ" (н. пр. на
здрав.ъе и СЛИЧВ9)?
110. Дешава ЈIИ се да неко сам игра, кад то бива и како
се 80ве такво играње?
111. Да ли игру завршују сви једновремено, или појединци
по својој вољи отпадају, или се коло квари (сече, прекида, на
мерно квари), како 1'0 бива и зашто?
112. Има ли при игрању каквих знакова за саОПlIIтавање:
разговор, штипање, стсзање руку, намигивање итд.?
.-
тих. Р. ЋОРЋЕВИЋ
t t 3. Певају ли се у колу поскочице? Како се зову поско

чице, да ли су исте мелодије са свирком уз коју се игра?
114. Шта садрже поскочице, ко их спевава? Како се зову
они која знају много поскочица, и је ли то дично?
115. Шта се хо •• е поскочицама? Да ли се љима изражава
задовољство, или ое шали, или ое одаје част свирачу, или се
ко дира, дражи, иомева?
1 f 6. Јесу ли пристојне или су масне? Зазире ли се од
масних поокочица, ИДИ се сматрају као нешто обично? Испи
сати што више ПОСКОlJица, или како ли их народ зове, по мо
гуЬству И са мелодијама.
11 i. Сматра ли се понекад играње као да доноси несреЬу?
- I
(Он сиромах, није то ни изиграо ни испевао! каже се кад кога

снађе зло).
118. Прича ли се што о игрању ВИ.18, вештица, нава, ђа
вола, аНђела, вампира, караконџула итд.?
119. Има ли меота за које се прича да су на њима некад
играла таква биl.а?
Сва ова питања треба. Аа послуже као потсеhај

на шта треба обратити пажњу при' скупљању и опи
сивању наРОАНИХ игара у изеесноме месту или крају.
ПРИРОАна је ствар Аа се на сва питања неће моhи АО
бити ОАГОВОРИ, већ ће се забележити само оно чега
има и што се зна. Најбоље је ОlIисивати игре по ка
тегоријама: 1 РеАигиозие игре (краљице, АОАоле, Ааза
рице, колеАа и што јошБУАе) и 11 Сввтске игре (КОЛО
свако за себе, оро и још какве БУАУ). 3абележити ако
БУАе што и о игри биhа. ИспреА свега ИЛИ после свега
МОГУ Аоhи опште напомене, у којима ће се ЮЈЛОЖИТИ
све, ИЛП колико БУАе, онога на шта се овим питањима
пажња обр~hа.
Значај народних игара
Скупљање И проучавање народних игара је од осо

битог научног интереса.
1. Игре имају огромнога значаја за развитак кул
туре, јер се тек помоhу љих човечанство навикло и
приуготовило за озбиљан и сталан рад. Ова мисао коју
је изразио и обрадио лајпцишки професор Карл Бихерl
нашл~ је живог одобравања. lIIурц 2 је назива генпјал
ном. Бихер је на многим играма показао да су претече
овбиљноме и правилноме послу.
2. Игре су од наРОЧИТОl'а значаја и, као производ
заједничке мисли народа (VOlkergedanke), те су према
томе ненадмашно важне за упоредно проучавање духа
народа. Рихард Андре у предговору својих »Етнограф

ских паралела и ПО'ређења« ~ вели: »Као што многи
прилози у овим листовима сведоче многе су подудар
ности и сличности у погледима и обичајима далеко уда

љених и етнички раз.;1ИЧИТИХ наРОАа често пута тако
очигледне, да човеIt на први поглед може помислити
на је,ЈНО заједничко порекло таквих представа и, оби:

чаја, или на позаiмИцУ. Много пута је тешко веровати
да извесан. обичај, празноверица или мит, који се у
1 Dr. Karl Bilchel', Arbeit und RhуthШll8, .4руro имаље; ,дајпциr, 1899.
2 Dr. Heinrich Schurtz. Urgeschichte. der Kultur, Лајпциr и Беч' 1900.
СТр. 215.
з Ethnographische Parallelen und Vergleiche von Richard Andree, ШТУТ
rapT, 1878.
\0-
74 ТИХ. Р. ЪОРЪЕВИЋ
свима деАовима света наАази идентичан, ИАИ готово иден
тичан, није из и~тог извора и да није свима народима,

који га познају, дошао са једне тачке. ААИ што даље
и исцрпније такве подједнаке обичаје и представе пра
тимо, све нам се чешhе показује њихов независни по
станак, те ДОАазимо до закључка, да се за тумачење
таквих подударности, код којих је позајмица искљу

чена, мора поhи од ПСИХОАошке диспозиције човечје. -
Као што се не може порицати да су телесне особине
и деАатеАНОСТИ .људске свуда подједюше, да људи на
једнак начин виде, чују, спавају, једу, исто тако наАа
зимо да су им и душевне Функције свуда у битним из
разима исте, варирајуhи истина према раси и природ
ним ОКОАностима, аАИ су ипак, и поред споредних од
ступања, исте првобитне вредности и садржине. - На

и напредак у развитку духа .људскога нојављује нам
се у различита времена такав, као да ПРОИЗАази из
истог принципа . .људска се прнрода свуда показује као

ис'га, и .људи као и народи имају, ако су до истог,
једнаког, степена напретка ДОШАИ, независно једни од
других, исте идеје и 'l'еХНИ'Јке способнос'ги. Свуда НЮf
окресани крем ен изгледа као првобитно оружје или
прва справа; зачеци грнчарства, облик пластичне ило
ваче за урне и судове свуда су исти; ТУМУАУС У Европи
има исти облик као и у Северној Америци; јужноаме
рички самбаки (Sambaqui), гомиле шкољака на Анда
манима, дански Kjokenmoddinger 1 једва показују какву
разлику; менхирси и долме, које индијански некултурни
народи још и данас праве не одступају од оних што

се још и данас налазе у нашем делу света као сведоци
Аавно битисаАИХ поколења. О меандерским украсима на

урнама јужноамеричких ИНАијанаца, Грка и Римљана
речито примеhује још Александар ФОН Хумбот: » Узроци
1 ГОМИ.lе отпадака и остаТ31\а од некадашње .људске хране на тим

местима,
'.
СРПСКЕ НАРОДliЕ ИГРЕ 75
ове сличности више почивају на психичкии основама,

на унутрашњој природи наше душевне диопозиције, но
Ш'ГО указују на заједничко порекло и стари саобраhај
Met)y народима«, те тиме пре много година пронађе он
праву пстину, пре но што беше и почетака какве Пси
хологије народа. - Отуда излази да где год нађемо
такве подударности мора.мо понајпре поверовати у њи
хово независно постање. Ако је људски дух СВУА.а исти,
и око су свуда исте дисповиције, онда излази да авв;
логе идеје, поду дар ни обичаји и навике, ма на ком
месту човек живео, од њега произилазе, да Један оби
чај, једно празноверно мишљење Ескима, може бити у
својој СУШ'1'ини исто са одговарајуhим стварима оредње
афричког Негра, јер поларна околина једноlЋ и троп
ека околина другога могу утицати само у спореДlIој
мери, предругојачавајуhи и локално обележавајуhи«.
у другој пак својој књизи,l а у члаНRУ }}Spiel«, на
лази Андре да се многе игре различитих народа, који
су једа.н од другога удаљени и старином и нростором,
подударају, и ако је позајмица потпуно ИОR.lbучена.
OC'raje ии дакле као раЗЈЮГ оамо заједничка психо.юшка
основа, која је и ради проучавања эаједничке миоли
народа у опште, и ради игре саме, особите пажње вредна.
Ао те се пак основе може доhи само скупљаљем и про
учавањем игара.
3. Игре су од значаја и као гради во за проуча

вање старог културног стаља. У многим се играма
опажа крајњи конзерватизам, те тиме чувају у себи
трагове дубоке старине, и показују :ронешто што је
I • је давно било па битисало. У многим, нарочито дечјим,
;
играма на први нас поглед заЧУђују неке ствари, које
изгледају као бесмислица, н. пр. понеко l1евање или
рецитоваље извесних речи, које чујемо у игри, изгледа
1 Etnographische Parallelen uщi Vergleiche уоп R. Andree, neue ]'olge,

Jlајuп.иг 1889., стр. 74.-106.
76 ТИХ. Р. lЮРЋЕВИЋ
нам као бенетање, састављено из Г.llасова и израза без

СМИC.llа и садржаја; ИС1'О тако данас и понека радња
у игри изгледа без оправданог ПОВОАа. Али анализом
и разгледањем налазимо да су то рудименти старине,
данас једва појмљиви и разум.ъиви, остаци, који су не

када БИЈЈИ свежи, нешто значи.llИ и одноCIМИ се на
неШ1'0 чега данас нема, а о чему се понекад само ОАаТ.Ilе
може сазнати. Многе су Аечје игре постале п6дража

B~њeM стваРНОС1'И, које је Hef{aAa би.llО, а која је давно
ИШЧСЗЈЈа, па се једино у дечјој игри чува потсеhај на
њу. Примера ради наводим само из Аанашњих дечјих.
игара. opojaUUl~e, од којих се неке тешко а неке ни
како не даду разумети, а које су некада јамачно имале
СМИСЈЈа. За овим наводим такође из Аечјих игара: лук,
стрелу, uраliКУ, џuлuт, град, робове итд., игр'е које
су постаЈЈе код деце подражавањем стварности још OHдa~
кад су те ствари постоја.llе у пуном јеку, па се ту очу
ваше Ао данас. Данас те игре не могу постати, јер им
данашњи живот не може дати повода,' нити им може
бити углеА и образац. Поменули смо напред да се у

дечјим играма очувао и старински, првоБИ1'НИ облик
орског играња, коло. Старинска справа за добијање
ватре помоhу трења, која се употребљава у Домаћем
животу многих старих народа, нађена је код деце у
Швајцарској као дечја играчка, којом она у игри ватру
граде. На ГреПЈЈанду је старинско принашзње дивљег
вепра на Жр'fВУ сад преш.llО у игру, која се чува коА
деце. Гигаље, које су Ааnас познате многим неку.llТУР
вим народима ради пре.llаска преко воде и баровитог
зеМЈЬишта, и које су и стари народи у своје примитивно
доба употребљавали за.ИСТИ циљ, данас су дечја играчка
не само КОА српске, већ и код деце многих других на
рода итА. Игре даК.Ilе саАрже много, и то ретко, гра
диво за упознаваље врло старог ДРУШ'Iвеног и култур
ног стања.
СРПОКЕ НАРОЛНЕ ИГРЕ 77
4. Игра се као и све друге људске КУ.ll.турне те

ковине добијају и DозаiмИцом и утицајем са стране,
те су и по томе од важности за. СТУАију, јер исто онако
као и Аруге културне Dозајмице могу указивати на
узајамности, утицаје и мешање међУ народима. И срп
ске наРОАне игре нису све постале и очувале се у срп
скоме народу. Многе су од њих и позајмљене од на

рода с којима су нас ПРИ.ll.ике дове.ll.е у везу. С.ll.едеlш
примери то ће још боље утврдити:
Дечја бројаница коју имам забе.ll.ежену из се.ll.а Из
вора (срез нишавски, округ пиротски): Екеке, аекеке,
чухеле, абел, вабел, Оо.меке, е.мци, аеАци, адравек .мУЖ,
аорав си! и друга из А.II.ексинца: Енгвте, аенгете, цукер
.ме, а.бер, швабер, оо .мене, вц, uец, штрафунец, до десвт!
у СРПСКОМ6 језику не значе ништа, јер су позајмица
и то Вр.ll.О искварена. Др. Ф. И.ll.ешиh казује 1 како се
још из детињства сећа речи, што их је као дете го
ВОРИQ: »Eketi, peketi, cuketi те .•. « \даље се не сеЬа) и:
Anguli banguli cingaCe,... sviga, svaga, crez dva vraga ... «
Ове су му речи биле 'гамне све док није наишао на
пољски текст у ФО.ll.К.II.орном часопису »Lud« (У, 376):
»Eketi, peketi .•. Abeli {аЬеI, domine eks, peks, kostka gra«,
па ве.ll.И: »domine« је очито .ll.атинска реч, а и »eketi,
peketi, cuketi те« = ,)angulu, bangull, cinga се«' ту
мачи се из .ll.атинског језика, а на име то су поква
рене Jlатинске речи: angite, pangite, cingite те. Оста.ll.е
речи пољскога текста објашњавају се из италијанских
стихова: »Enghene, penghene, pupadine аЫН (аЫН domin-
nie евв ревв ривв trau«, дакле значе habilis, fabilis.
Према томе мог.ll.И бисмо, веJlИ И.ll.ешиh, реконструисати
први део, те би Г.ll.асио: Angite, pangite, cingite те, ћа
bilis, fabilis, domine... И.II.ешиh вели да су ове латинске
речи у дечјим играрама данашњих народа без сумње
I Zhornlk za nal'odni zivot i оЫ(јаје Juznih Юауеllа, КЉ. УП. св. 2., стр.
222-225.
,.
78 ТИХ. Р. т.ОРl.ЕВИЋ
----------------------------------------------------
»остатак ИЗ прошастих времена, кад је Аатински језик

в.Јадао у школама а сачувао се. јер је играма нао и обро
дима дух 1<О1iЗерватuван: што их мање људи разумеју,
то више наАазе у њима тајНОСТП. Сјетимо се бајања
- I
која се често говоре неразумљивим, п'1 за то тајин

ственим латинским ријечима«. Илешиn је сабрао више
словеНСRПХ варијаната од ове бројанице. Великој ве
nини још се познаје IIрвобитни латински значај, а на
гдеКОјој се једва "види, да јој је извор БIЮ латински. У
свих је други део веома искварен, и понајвише по
:казује н.е.м.а'Чкu, а каткад 11 таАијан.скu утицај. И наше
су даКАе наведене бр~анице Аатинског порекла.
F. М. Bohme у ствојој »Историји игре у Немачкој«1
описује игру што се зове Moтi8ca или Моте8са. Име је,
вели, талијанско за маварску игру, која се Француски
зове mогевчие, а еНГАески morris-dance. То је једна
врста игре са мачевима, које има свуда где су се одр
жале традиције о cbetcko-историјСRој борби Хришhана
противу Сарацена, и вероватно се у овој игри и пред
ставља та борба. На сваки начин игра је, вели Bohme,
.м.аварсхог порекла. На Мавре јасно указује и љено име.
у Шпанији су моресну игра"ш младиnи f:a оружјем у
руци и можда је то била игра Западних Гота, Rоји су
у љој представљали своју борбу против Мавара. Из
Пlпаније се она још у XIV вену раширила у ЕнглеСRој,
а одатле преко целе Европе тако да је у XV и XVI веку у
ЕНГАеСКОј, ФраНЦУСКОј, Немачкој, Италији итд. спадала
у најомиљеније наРО,.ше забаве. ње има међу Rорзикан
цима, Грцима, Арбанасима, Србима, народима код којих
се борба про'гив :Мухамеданаца настављала. У Далмацији
је ова игра играна пред саксонски м краљем Фридри
хом Августом 1838. г. - У )Ј{араџиhу« за 1900. год.
\СТр. 59.-64.1 описао је Вид В. Вукасовиl1 ову игру
под именом Морешка, онако како се »бије(( (играl у
I Geschichte des Tanzes in Deutschiand, сТр. 132 -13:Ј.
----------
•
граду Корчу.ш, наводеh.и да нам она предотавља »)пу-
СТО.lЮве средњега века, који су се борили против вар
вара, а особито противу АФриканаца, који су као нај
грђи гусари арали се.Ш и градове на Сињему Мору".
»Игра је, вели даље, без сумње итзлијанскога порекла,
а јунаци су Мусулмани. Уз остало познато нам је да
су се Шпањолци борили за слободу проти Маврима (.
- Ја мислим да је чак и »Маруша«, српска народна
игра из Сарајева, коју је забели ЖИО Гавро Авдаловиh. 1
избледели остатак некадашње Морешке, која је чак
дотле допрла; а исто тако чини ми се да је и народна
игра у Рисну )) Ћел-ђевојке« 2 постала од Морешке.
На н~родним играма »пасареле«3, »утопника у по
чулу\' »на брлину« 6 итд. ви.ди се такође тыијански
утицај
Код народне игре »омрчена« 6, због речи »леuе«,
која је арнауска и значи заповедај, МИСЛИ В. Врчевиh
да је пренесена из арбанашких крајева. Реч »лепе<! са
истим значењем употребљава се и у играма »Сolшјепац«7
И »Уса И Пека«~, где и имена играча упуhују на ту
ђинско порекло игре.
Сава Текелија у својој АвтобиограФији казује нам
дечје игре ИЗ свога детиљства, из Арада, у другој по
ЛОВИНИ ХVПI века, па између осталих наводи и опи
сује игре: »чпк чорбе« 1:1 »дувар«, u које су судеhи по
именима турске. Исто се Tal,o и дан дањи играју у нас·
многе игре са турским именима, као што еу: »иниџаес«,
»велико игне иплик«, »мало игне иплик«, »кые«, »шеш
беш(\ I)ЧИФТ 'гек«, »тура јазија«, »кач пармак« итд.
У некима од њих су чак и искварене турске бројанице,
које деца у игри употреБЈЬавају, као н. пр. код игре
1 Босанска ВИ.4а за 1!Ј04. год. стр. 391.

2 В. Врчевиt:., Српске народ. игре, бр. 41. -- 3 Jbid. бр. 6. - ~ Jbid. бр. 17.
5 Jbid. бр. 18. -
6 Jbid. бр. 5. - ' Jbid. бр. 79. - 8 Jbid. 80.
9 .ILетопи-с Матице Српске, књ. 119., стр. 9.
.-
80 тих. Р. ЋОРЋЕВИЋ
•
»игне ИПАИК« (у ААексинцу: Игне, ИПАИК, ушур, доби
ДУШУР, ојАен, бојАен, драгана, драгиштер, Аегиштер,
ожежи, па бежи! у Крагујевцу: Игне, ИПАИК, ушур,
тапидушо, сана, дигиса, сојАе, манојАе, ена, мена, мета,
с коња, на магарца) \ ИАП код игре »аниџаев« (у Кра
гујевцу: аниџаеs, манџу, маму в, топуз, бириhи, риhиси,
ристини, пи"шhи, биберко, шваАеРIЮ, д ..... М бибер туцо,
да се не омрси, да се капе меЬајуl итд. Марљивим
прибирањем СКУl1иhе се маса оваквих турских остатака
у игри. - Турски се траг повнаје и на народним играма
Врчевиhеве вбирке: !)хајвана« \ ),адвоката ИАИ даву
џије« а, »тес'гир ти је кажи« \. "везира« 11 итд.
Ја сам ва време свога ђаковања у Бео.граду. чуо
где деца играјуhи се певају: Ринге, ринге, раје, цукер
покераје .... F. М. Bohme наводи преко тридесет немач
ких песама, које немачка деца при игри певају, а имају
почетак:
Ringel, Ringel, Reihe! -

Ringe, Ringe, Reihe! -
Ringi, Ringi, Raja! -
Ringele, Ringele, Reihe!
Ringla, Ringla, Reiha! -
Ringel, Ringeli, Reihe! -
Ringala, Ringala, Reiha!
Ringa, Ringa, Raje! а
Lange, lange, Raje! - и Т. д.6
Песмица београдске деце очевидно је немачка 00-

зајмица од оваквих немачких дечјих песама за игру.
Ив свега наведенога виде се на нашим играма ту
ђински трагови: Аатински, таJlијански, арнаутски, ТУР-
1 М. Ћ. МИ.шћевић вми да се ова игра игра у Босни, те је за то моа.да

пуна турских речи. Међу тия она се игра у целој Србији. Турске речи у
овој игри по сазнаљу љегову значе: Нzuе-игла, uаАик-конац; ушур-десатак;
тоuuдушур-060РИ ЛОПТУ; ЧQјАе-ако није од кејлер (села); легрштер 6ић.е место
деzuштер што значи: промени. :iКивот Срба сељака (Срп. Етногр. Зборн. 1), 241.
1 Бр. 10. _:1 Бр. 12. - ' Бр. 13. _. Бр. 77.
6 F. М. Вбhmе, Deutsches КinderIied und Кinderspeil, Лајпциг. 1879. стр.
438-447.
ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ 81
ски, немачки. Прикупљене народне игре и иопитане

показаhе на овлки начин још отвари, које показују
страни утицај и додире са отраним народима, а то је
за упознаваље. наше културе од велике вреднооти.
Игре могу садржавати у себи и различите друге

елементе каквог било додира и утицаја. Ја имам једну
бројаницу из Алекоипца, помоhу које деца одређују
које ће жмурети у игри »жмурка({, у којој се види
хришhаноки вероки утиuај: »Иди тамо, куд ти реко',
нити близа, ни далеко, но код Авора ДаВИАова, где се
Де ва породила, Христа Бога uовИјала, у овилене пеле
нице, и у златне одеждице, амин, Боже, дај!«
5. Данае пеАагошка наука даје оообити значај тако
званом Физичком ИЛИ телеоном ваопитаљу, које ое код
деце најбоље поотиже играма, које треба добро позна·
вати, па из љих пробрати све оно што томе циљу слу
жити може. И оа тога глеАишта игре ваља скупљати
и проучавати.
Е1:ноrРАФСКИ 8ВОРНИК књ. IX. 6
Додатак
у IX књигу Српског ЕтнограФСког Зборника пу

шта Српска Краљевска Акаде .. ија Наука три збирке
СРПСКИХ народних игара: једна је г. Луке Грђиhа Бје
.IlОRосиhа скупљена по Босни и Херцеговини, друга је
г. Станоја М. Мијатовиhа екупљена у Левчу, а треЬа
г. Атанасија Петровиhа скупљена у Скопској Црној
Гори. Све три ове збирке постале су ван упуства од
стране Академије, и послате су Академији као грађа.
Због тога у њима игре нису биле ни распоређене ре
дом којим се овде штампају, веЬ сам ИХ овако разме
стио ја сам према подели игара, коју сам у уводу из
ложио. Али баш због тога што ове збирке нису по
стале по УПУСТВУ И по претходном проучавању игара
од стране скупљача, у њима је пропуштено да се уочи

још понека ствар, која би била потребна, па да се по
једине игре виде у пуној пластичности и живости. Сем
тога у њима нема ни једне орске игре. Даље збирке
народних игара које за овима буду стизале Српској
КраЈьевској Академији, надати се, да ће бити потпуније
по садржини, пластичније по опису и исцрпније по по
јединостима, јер оно што је у уводу изнесено о играма
мислим да је довољан пострек и упутство на шта треба
да се оорати пажња, па да се уочи и забележи све
што је од користи и интеРА(·а.
А.IlИ и овакве какве c~т, ове су збирке красни ет

нографски ПрИ.llОЗИ, тим пре што је у нас још врло
ма.ю Иl'ара скупљено. Недовољност пак покушьене

грађе БИЈlа је узрок, те се у нас о играма није на
писало готово ништа. 3бог тога је њихово упознавање
још у повоју.
Потпуности ради, а и ради оријентације доцнијим
скушьачима износим овде оно, што је у нас урађено
на прикуп.ъању српских народних игара.
- Стојан Новаковиh у своме делу: Стара српска вој

ска, историјске скице из дела » Народ и земља у ста
рој српској држави(" Београд, 1893., даје' слику о ви
тешким (војничним) играма у време нашег средњеве
ковног државног живота (стр. 106-116).
- Сава Текелија у својој АвтобиограФији описује
дечје игре из свога детињства, ок01770 год. у Араду,
где је рођен 17. аВГУС'га 1761. год. (АвтобиограФија Саве
Текелије, Летопис Матице Српске, 1877. год. књ. 1 t 9.,
стр. 6-13).
- Никанор Грујиh у својој АвтобиограФији помиње
дечје игре из свога детињства до 1826. год. у сеАУ
Аипову у Бараљи, где је рођен 1. децембра 1810 год.
(АвтобпрграФија Никанора Грујиhа, нека,ilашњег епи
скопа пакрачког, Богословски r ласник, часопис за пра
вославну богословску науку и црквени живот. Година 111,
књ. VI, св. 1 и t, стр. 58-59. Сремски Rар.ювци,
1904. год.)
- Србске народне женске игре, саобштио Г. Н.
СтеФановиhъ (Сербскiй АЋТОПИСЪ за год. 1847. частъ,
књ. 76., стр. 137-140.).
- Народне игре, саобштио Георгiй Стефановиhъ
(Сербскiй АЋТОПИСЪ ва год. 1848., частъ 1, књ. 80.,
стр. 69-74.\.
- У ))Школском Листу,tt Нови Сад (1858-1862.)
Будим (1864-1865.1, Сомбор (1866.-1869.\ налази се по
нека народна игра намењена деци.
6*
..
,
- Игре и забаве за раЗВИЯНЋ телесни и душевни

снага IПриятелъ србске младежи, Додатак Школскога
Листа. Издав И уређув Никола Ћ. Вукиhевиh, Сомбор
1866., год 1, бр. 1-12; 1867., год. 11, бр. 1-24.).
- Живот и обичаи Црногораца, написао В. М. Г.
Медаковиh, Нови Сад 1860., стр. 158-174.
- Живот и обичаји народа српскога, опиоао их
и за штампу прпуготовио Вук Стеф. fКараџиh. У Бечу
1867., стр. 276-294.
- Српске. народне игре које се забаве ради по
састанцима играју, покуnио их и описао Вук Врчевиh.
На овијет издало » Српско У чено Друштво. « Београд 1868.
- Кнежевина Србија, напиоао М. Ћ. Милиhевиh.
у Београду 1876. На многим странама.
- Живот Срба сељака од М. Ћ. Милиhевиhа. Трећа
збирка. (Гласник Српског Ученог Друштва, 1877., књ.
45., стр. 293-332.).
- Ћимнастичке игре за српске народне школе.
Први део. Просте и радне игре са испомоhи и смет
њама и слободне игре у пољу и на игралишту по нај
новијим немачким ивворима написао ЋОРђе Г либољски.
Нови Сад 1880.
- Краљевина Србија, Нови Крајеви, написао М.
Ћ. Милиhевиh. У Београду 1884. На многим странама.
- Њеке народне игре Ао сада непокупљене или

друкчије описане, прибрао Мојо Медиh (Ле'ГОПИС Ма
тице Српске, 1884., књ. 140., отр. 40-66 и 1885., књ.
141., стр. 68-82.)
- Дечије игре ва српску децу, 1 књ. Летње игре,
прибрао Ник. Стојановиh, учитељ. Београд, 1886.
- Живот и обичаји Срба Граничара, сакупио и
за штампу приредио Никола Беговиh. У Загребу 1887.
стр. 256-271.
- Србија, опис вемље и народа, написао проф.
В. Нариh, Београд 1887. сТр. 187-2С12.
Digitized Ьу Goog1е .
- Опет неко.llИКО народних игара, прибрао проф.

Мојо Медиh (Летопис Мат. Српске 1887., књ. 151., стр.
83-89; књ. 152., стр. 93--9-7; 188~., књ. 153., стр.
98-101; књ. 154., стр. 120-t26).
- Српске HapOДH~ игре које се забаве ради по
састанцима играју, покупио и описао Вук вит. Врче
виh, књ. 11. У Дубровнику 1889.
- НеlЮ.llИКО народних игара у Босни од ВаСИ.llија
Кондиhа из Приједора (Јавор за 1890., бр. 16.)
- Дечје игре за ђаке првог, другог, трећег и че
TBp'ror разреда основне ШКОАе, са С.llикама, по новом
програму 1I0бе.llежи.ш Б. и С. учите.ъи. Београд 1891.

- Дечије игре за ђаке првог, другог, трећег и че
твртог разведа основне ШКО.llе, са С.llикама, по новом
програм)" побе.llеЖИАlI - Б. и С. - учитељи. Друго

поправљено издање. Београд 1891.
- Дечије игре и деК.IIамације по новом програму
за IП и IV разред основне ШКО.llе приредио Ст. Ј. Ни
КО.llиh, учитељ. Београд t89!.
- Народно Г.llумовање, приказује Д-р Лазо Костиh
(Г .IIасник Земаљског Музеја у Босни и: Херцеговини за
1893., стр. 357-368).
- Живот Срба сељака, напиеао М. Ћ. МИ.llиhе
виh (Српски Етнографски Зборник, књ. I). Београд t 894.,
стр 223-250.
- » Трговци« (џе.llепчије), (игра у Босни), приопhио
учитељ Душан НИКО.llиh (Г .IIаснИI~ Земаљ. Музеј а 1894.,
стр. 197-199).
- Дечпје игре, пише Петар Рад~ковиh (ШКОЈ1СКИ
Нјесник ::la 1894. Сарајево, стр. 546-547).
- Дечије игре, СКУПИ.IIа Евица Сарај евчиhка /ШКОЈ1-
ски Вјесник 1894., стр. 40-41, 147,217,281,390-391),
скупио Петар Радаковиh (Ibld. 282, 390, 607-t08, 735
829-830), Петар Шарјановиh /Ibld 449-450), Васа
Ћорђевиh (Ibld. 391), Јован ПРЖУ_L (514-515).
оо-
- Народно ГЈ1умовање у ЦУЦКОМ Трешњеву, при

опhио Ј. Ф. Иванишевиh (Гласник 3емаљ. Музеја 189-5.,
стр. 152-155.
- Дечје игре, скупила Видосава пл. I1родановиhа
(Школски Вјесник 1895., стр. 69-701, M:-\.PRO Живко
вић, \Jbid. 152-153, 594-595), Иван К-!ариh (.Jbid. 227),
Јелица Беловиhева (Jbid. 303-30~1, Никола Мештровиh
iJbid. 414-415), Милка Мариновиhка (Jbid. 415-416),
Петар Радаковиh (Jbid. 503- 504). Јован Иванишевиh
(Jbid, 416-418, 504-506), Саво Н. Семиз t.Jbid. 711 -
713), Хајдар Фазлагиh (Jbid. 712, 716-717).
- Народне игре, прибељежио Филип М. Пејовиh
(Луча за 1896. Цетиње, стр. 567-568).
- Дјечије игре, скупио Јован Ф. Иванишевиh \Шк.

Вјесник 1896., стр. 75-76, 308-311, 451-452), Јанко
Клариh (Jbid. 152-153), Хуго Баркач (Jbid. 311, 452, 596
- 598, 776-777, 1003-1006), Ватрослав Михалиh
(.Jbid. 452).
- Коледање у очи младог ље'га на OTORY Хвару
од Антуна Илије Цариhа (Гласник 3eMa.IЬ. Музеја 1896.,
стр. 524-529;.
- HilpoAHe игре, прибиљежио Филип М. Пејовиh

\Луча 18~7., стр. 72-74~ 123-128,168-170,219-220,
266-267, 329-330).
Дјечије игре, скупио Јован Ф. Иванишевиh (Школ
СЮI Вјесник 1897., стр. 273-274, 398-399), Иван Кла
риh (Jbid. 107-110), Стјепан ШТРОДЛ-СРИЈемаrl (Jbid.
396-398, 702-704, 9,00-901).
- Гради во за разна занимања Српчади, приредио
и издао Милан Стојшиh, професор на српској учите.ь
CROj ШRОАИ сомБОРСRОј. Сомбор, 1898.
- Народне игре, прибиљежпо Јоко Т. Вукчевиh
(Луча1898, СТр. 99-100, 148), ИАија Лопичиh (Jbid.
195-1961, И. КаЈ1уђеровнh-Сарап \195, 4&6)
СРПОRЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 87
Дјечије игре у Нере1'ВИ, при6и.ьежио Јос. Г АУШ

чевиh (ШКОЈЮКИ Вјесник 1898., стр. '149, 313, 7391.
- ЏИАИТ, забеАежио Б. ЈОRсимовиh 1)Rараџиh« за
1899., CTl'. 100-101), Једна Вукова пјесма играчка у
подерану руху, забеАежио Rе.ько Радојевиh IJbid. 100 до
102), Дјечје бројање до десет, забел. Ве...ько Радојевиh
(Jbid. 102-103), Предвечни, прибеАежио Крста Дими
тријевиh (Jbid. 103- t 04), Дечје бројење и игра у Бр
сечинама код Дубровника, из. збирке Вида В. Вукасо
виhа IJbid. 164-165), ЏИАИ'Г-ЏИ.l1итање, забеАеж. Јован
Ћ. 30риh (Jbid. 208\, Игре на мјендуле Iбајаме), из збирке
Вида В. Вука.юзиhа iJbid. 242-244), Српске народне
дечје брОјанице из Аевча, прибеАежио Ст. М. М. (Jbid.
244-245), Штипавица-бибавица, из збирке Вида В.
Вукасовиhа (Jbid. 271-272).
- Колендрање (КОАедање) у сп.ьетском ВеАош-Ва

рошу, од Лот. ИА. Цариhа (Г Аасник 3ема...ь. Музеја 1899.,
стр. t 78-1831.
- Игре у Сарајеву од Ј. 'В. 30риhа \»Караџиh« за

1900., сТр. 49-51), Морешка и тусти судац (краљ) на
о. Корчули (у Далмацији) приопhио ВИА Вџетиh-Ву
касовиh (Jbid. 59-64!, Обредне пјесме у Потисју, обја
вио Тих. Остојиh (Jbid 1 t 2-119), Ајечја бројања при
играма, прибеАежио Антоније Тодоровиh, учите.ь (ЈЬ. 1331.
- Оро, црногорска народна игра, написао Ј. Ф.

Иванишевиh (Преmтампано И3 ГАасника 3ема...ь. Музеја
у Сарајеву за год. 1900., стр. 533-5421.
- .tЬeBKa, забеАежио Витомир Ауковиh (») Rараџиh ((
за 1901., стр. 72), Бројанице И3 Бачке (Шајкашкеl ску
пио Светозар НАашкалиh (Jbid. 89-911, Бројающе у
Крагујевачкој Јасеници, скупио Јеремија М. ПаВАовиh
\Jbid. 116), Бројанице са МаАешевије - Маhедонија,
прибележио у С. Берову Сп. Радивојевиh (Jbid. 117).
- Дечје игре, књига за забаву и поуку мушке и
оо'
88 ТИХ. Р. l>ОРЋЕВИЋ.
женске деце са 100 слика, приредили Кат. П. Шарче

виhа и Ст. Ј. НИRолиh. Београд. 1902.
- Српске народне песме и игре с мелодијама, при
купио Тодор М. Бушетиh, музички приредио Стеван Ст.
Мокрањац. (Српски Етнографски Зборник, кљ. 1111. Бе
оград. 1902.
- Дечје игре, скупио Адам Пејиh (Школски Вје
сник 1903., стр. 556.)
- Тридесет српских игара за виолину, окупио Влад.
Р. Ћорђевиh, свеска 1, Јагодина 1905.
- Народне игре са оијела и збора у Горљој Хер
цеговини, приопhили Тома А. Братиh и Ст. Делиh (оа
28 слика у тексту), (Гласник Зема.IЬ. Музеја 1905., ОТр.
53-172).
Осим овога имаhе још погдешто наших народних
игара оuиоаних и записаних у неким нашим књижев
ним лиотовима, али тешко да је остало много игара

које ниоу поменуте у овој библиограФИјИ српских на
РОДНИХ игара.
..
1
из
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
СКУПИ О
ЛУЕА ГРЋИЋ ВЈЕЛОЕОСИЋ
.-
.,
Нема сије_ш ни прела, нема свадбе ни весеља, а да
не видI'Iмо и народне игре. Нијесу у нас по поносној
Босни и КРШRој Херцеговини сијела ријетка. Чим прође
прва недјеља ПО Божиhу, одмах се стане младеж оку
пљати, па вечерас у једнога, а сјутра у другога на
сијело. Када се окупе најприје се донесу гуме. Око
гусала се препиру, ко ће гуслати, јер од себе неће
нико почети, бојеhи се, да се не осрамоти, ако не умје
Ане. Кад веЬ. одреде, ко Ьс ГУС.llати, или боље реhи
натјерају ГУС.llача, онда све ушути, а гуслач удеси гусле,
па пјева јунаке од Косова и прије Косова, како му
веЬ пјесма доноси. Када гусле ушуте отпочињу се игре.
Игре почињу у највише С.llучајева, са игром »под капе«,
која је у овој збирци описана. Када ту игру сврше
отпочињу ДРУГУ. Што се више примичу ПОК.Ilаде, то
се све живље игра и за дуље у ноn сиједи, кад већ
дође бијела недјеља, онда се више никако не игра игра
»под капе, « НО се играју оне веселије игре, које су у
овој збирци описане.
»Весе.llО срце кудје.ъу преде«, вели наша народна
пословrща. Весело срце и игре игра. Игре су огледало
срца народног у веселим 'I'ренутцима, у часовима од
мора његова. Игре VДОмјешhавају нашему народу оно

што су код западних народа ба.llОВИ и ПОЗОРИПIта, и
смео бих реhи, да се ни они са балова и из позоришта
не враnају веселије куhи, него наш народ са својих
сијела.
,-
94 ЛУКА ГРЪИЋ. БЈЕЛОКОСИЋ.
»Иде крутац гредом, сир крутче, вар крушче,

мој криви прекриви крушче. ((
»Ја се попе уз крушчиh, низ крушчиh на врх
крушчиhа. ((
»Ја пољубих жу'гу крутку жутицу, преко писма
у густицу. (( Итд.
Нараћења, што се врше по вољи, С.llична су гор
њима, а могу се и горња употријебити. Сем њих имај у
још и ова:
Са.tитu тоuв: Између играча и видје.llа миче онај,
те је надиграо руком раширених прста, те сјен од руке
пада 110 прсима надиграног. Онај, те то извађа, руга
му се ничуhи; »Их токе, токе, од четири оке !((
Брuјањв. Онај, те је надигран сједне на сред собе,
а онај, те је надиграо вастре га каквијем рутинама, као
бајаги да ће га бријати. Иза тога узме какав ками чак
па га тобоже натире као сапуном. Нај потље узме какво
дрво па га струже низ браду, као да га брије. По бри
јању му обрне .IIеђа, да се ОГ.llеда је .IIи га .IIијепо
обријао.
Још праве осјене по зиду, од аждаје, јарца итд.,
познате сјенке што се могу извести када се двије руке
СК.IIопе на разне начине.
Имаде још сијасет разног караћења, а.llИ ко би

све то поби.ьежио.
у игри се не ће нико расрдити, ма га макар иако
каратио, но памти па врати.
Лука ГрlJиь. ВјеЈ10косиla
·0
-
1 ВИТЕШЕЕ ИГРЕ
1. Окреl.ап: ее ва ра.љу
(из Гацка)
у овој игри хоће ое доста вјештине и увјеж6ано

сти. Играју је оамо мушки и то по један на изред.
Свеже ое испод какве греде у 006и или у куhи по
тврдо уже. Ово ое уже толико објеси, како. човјек
. може, када по ужету легне Аако иопод греде ороhи,
а да се греде не дотакне. Сада се један ухвати ру
кама за уже, а оокоџачи га ногама, и оружи се оо
конооу колико је АУГ. Иза тога се вјешто заљуља и

окрсће се око конопца као оециво око ражња. Вјешт
се може окренути оо 30-40 пута, а невјешт ни један
оут. И вјештаку више пута ПОАети кожа са длана, али
ко ће још и на то у игри гледати.
у овој игри, као и овијем, што ДО.llазе за њима,
момци кушају снагу и вјештину.
2. Аиsаље копља
(из Гацка)
Пружи се један играч на сред собе, на леђа, са

стави руке под главу, и добро се укочи. Сада при
ступи онај, те диже копље, па га опрокочи ногама
спрам његовијем кољенима, а обухвати руком 03.11.0 по

дебелом месу и онако га кочке диже. Ако га један
дигне, онда И остали кушају снагу. У овој се игри
често двојица међусобно К.IIаде, да дижу један Apyrora r
."
96 :IYKA I'РЋИЋ БЈЕJlОКОСИЋ
3. Диваље биеаrа
(из Гацка)
у овој игри један диже двојицу, и то ова.lJ.O: Је

дан пане на кољена, а подупре се рукама о под. Друга
двој ица претуре првоме ноге преко врата и Аеђа, а
ухвате један другога за руке. Иза тога се дољи диже,
па ако ону двојицу растави од земље, дигао је бисаге
Када један дигне, онда кушэју и остаJIИ.
4. R а б а Jl а
(из Гацка)
у овој игри двојица сједну у размаку један од

другога, тако да треhи може међу љих стати. Прва дво
јица окрену један другом Аеђа прекрсте ноге и ухвате
се тврдо рукама за прсте од нога. Обојица треба, да
су тврдо опасана. Треhи стане међу љих, па ухвати
једнога једном, а другога другом руком за пас. Обо
јицу треба да. растави ОД земље, па да се с љима за
једно најмаље три пута окрене у наОКОАО. Ову је игру
доста JIијепо ГJIедати, јер док се невјешт и нејак мучи
и натеже, ДОТАе се вјешт и јак тако брзо окреће, као
да и нема ништа у рукама.
5. R Jl И П а
(из Гацка)
3а ову се игру хоће доста снаге, те је на.1чешhе

играју у ОКАад. Двојица играча, који се ОКАаде, нађу
појако ократко дрво, КОJIИКО могу четири шаке једна
до друге рахат стати. Играчи Сједну један спрам дру
гијем, упру ногама један другога у ноге, а они КJIИП
дрвета метну на врх прста од нога. Око дрвета иэмје
шају руке, па онда, мајчин сине, потегни, који је јачи.
Који кога на се натегне, тај је јачи, тај је добио ОКАаду.
97
---------------- СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
, 6. К У1' е
(из ГaIЏta)
Као год горље, тако и ове игре, највише се играју

на окла,4, па макар тај оклад био и неколико тура по
ДАану. - Двојица Сједну један опрам другога, ОАУПРУ је
дан другог табаном у табан Аесне ноге, закваче среАње
прсте један за АРУГИ ОА десних рука, па ОНАа повуку
сваки себи. Који којега натегне, или му ПРУЖИ []рст,
добио је окладу.
7. Кре1'а
(из Гацка)
у овој се игри хоће више снаге но вјеш·гине.' Је

дан од играча сједне на сред собе, прекрсти ноге а
узме се рукама за палце од нога. Остали на изред
ДИЖУ га као кречину овако: Онај те диже стане са
стране, ономе те Сједи, па' му провуче руке око паса
тако да их напријед састави. Тада потегне свом она
гом и диже га. Ако се с љиме заметне на раме, до
био је окладу.
8. Иаla.ава или .јерити СО

(опhа у Херцеговини)
Двојица играча стану један уз другог окренувши

леђа леђима, па се закваче рукама испод лаката, и
дижу један другога на И8ред. Када двојица вјешто ову
игру играју лијепо их је гладати, како се брзо крећу,
а каА опет невјешт подигне вјешта, често се пута до
годи да га преко оебе претури, па и сам пане. Ову је
игру, веле, 8Араво играти, те када је ко што ломан у
костима 80ве другога: »Нешто сам ломан, дај да мало
И8ијеримо соли!«
9. Провуu се ИСПОА рре

(из Гацка)
Један од играча метН'е десну руку на под од собе

окренув поду длан, а са 'гијелом по трбушице ле-
IIТИОfРАФСКИ 3ВОРIIИК кљ. п. 7
98 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕЛОКОСИЋ
гне по поду. Озго на руку метне ома.llешан орах, зрно

из пушке И.II.И прстен. Онда се вјепгrачки ције.ll.ијем
тије.ll.ОМ провуче испод руке, а да не обори оно са
pYRe, што је метнуо на њу. Ова игра хоће доота' вје
штине, с тога се у ОК.II.ад у највише ПРИ.ll.йка пгра.
10. Теи, теи, теи!

(из Мостара)
Ова је игра по свој ПРИ.ll.ици из осман.ll.ИНСIЮГ доба,

јер су у њој све саме турске ријечи, а.ll.И се тако одо
маhИ.ll.а, да се често игра на сије.llима. Мајстор у овој
игри чучне на сред собе, па окреће туром а виче:
»Тен, тен, тен!« I Играчи кој и ће ступити у игру иду
па и они чучну И вичу заједно са мајстором: »Тен,
тен, тен!« Пред којега играча мајстор удари туром,
II рече јачим наГ.ll.аском );Тен!« онај играч одговори:
»Неапаим бен?« (шта Ьу радити ја ?). - »Јат бурда
сен! (.II.ези овдје ти Ј); Сада I)Haj остаје на истом мјесту
чуhеhи, а.ll.И не пјева оно»Тен«. Док мајстор и остаЈlll,
вичу И даље УЈ Тен, тен, тен! « мајстор опет удари пред
другога туром и завиче: }) Тен«, а он се ОДЗ0ве, као 1Ј
први, са »Неапаим бен.« - »Бињ )'стуна ~eH!({ (узјаши
озго 1'И!) и покаже му руком онога првога. Тада oBnj
у~јаше, па опет сви наставе )~ Тен«. Овако мајстор уз
јаше по тричетири једног на другог, Ш\ онда удар п
туром преко најдоњега, са наГ.llаском ),Тен«. - »Не
апа'им бен!« - » Чик ордан сен!« (ИЗ.ll.ази ота.ll.ен ти !I
Сад се овај одаВ.IIен извуче, те виче као и други » Тен,
тен, « док се мајс'ГОР и на њ СМИ.ll.ује, те му нареди да
11 он на којега уэјаше.
Најсмијешније Је када мајстор нареди којему из
средине да ИЗ.llази. Нпр. че1'ворица су један на другом,
а мајстор нареди другоме И.ll.И трећоме· да ИЗ.ll.ази. Rojll
је вјешт некако се испузи .од страга, а.ll.И ма.ll.О кој.п
»Тен, тен, тен!С бнt.е да је какав прнпјеor.
Аа не обори и ону горљу Авојицу. н'аАа су по чеТИРl1

ПС'!' један на АРУГОМ, онда најдољи напе на ко.ъена,
тако Аа се може онај ТС је на љему опираТIl ногама
на земљу. I{aAa се уморе и HaAOBO.IЬe игре, ОНАа је
прекидају.
1 1. На. laа.буl
(из Гацка)
у овој се игри хоће доста вјеmтине. За ову игру

треба тврд коноп И.llИ уте. н'оноп се. привете ва де
мире 0.11. два прозора, који су један спрам дpyrlJjel\l,
И.IlИ за какву греду, н'оноп треба да ВIICИ И31ЈаА .11.0-
њега пода за један метар IJ.IIIl највише метар п п().
{;ада онај који је кренуо на hабу, узме два једнака

штапа. Штапови су дугачки, како се може опрпјеТIl
љима са конопа о дољи под собе. ПОl\10hу тијех шта
пова узјаше на коноп, па опируhи се љима о ПОА, пре
крсти ноге на ко.иОIlУ, Када је Bcll прекрстно ноге на
конопу, онда му сви на изреА честитају: »Срећан пут!«
Он тр'еба, Аа свакоме· одговори са })темена«, бива да
одмахне руком. Ако је срећно протурио ПОЗАраве, те
пије IIзгубио равнотежу, и ОАржао се на конопу, тад
један из Аружине изиђе пред љега, па се разговарају:
- »Хошђе.цум, јО.llдаш!« - »А.Ilах ра~ио.llСУМ, кар
даш!« - )Куд си креНУО,јо.llДаш?« - »н'ренуо на hабу,
,каРАаш, но јеси .IlИ ми по среhи видио АРУЖИНУ, да је
-ОВУАЗ ПРОIЏ.Ilа!« ,-- »Јесам, јесам, рек.IlИ су ти да ис- .
туриm Авоје пуmке, па кад они чују пуmке, причека
ће 1'е.« СаАа хаџија треба, да удари са оба штапа о
горљи ПОА. Ако У дарајуhи штапима о под, изгуби рав
нотежу, што би оком тренуо, .ъосне о ПОА, а у АРУ
жини етапе с l\l иј ех. Ако се ОАРЖИ на КОНОПЦУ, ОНАа Ье
му онај, те се с љиме разговара: »БОЈ.ан зар ти није
1 У збирцТ( В. ВР'lооиь.а, СРПСJtе народне игре, Београд, 1868. на стр.

45 И](&i\8 ова иrра, &АН је ова овде нешто опширнија.
7*
100 ЛУКА ГРЋИI, ВЈЕЛОКОСИ1\.
жао коња, ето ти је оболио у обје задње ноге?« Сада.

хаџија треба, да овад испод конопца удари штапом ()
штап, бива да поткује коља, а то. је мало мучније ..
Ако и ово срећно прође и ОДРЖИ се на конопцу,
онда ће му опет онај: »Их, болан, ето ти се КОН>
равуадао, с.юмиhе те, вауэдај, па гони! « Сада треба
да удари штапом о штап испред себе, а ивнад IЮ
нопа, што је много мучније. Ако се и сада одржи,.
онда ће му: »Е сада претури бисаге, јер ти кри
вају, па онда срећан пут!« Сада треба да ива леђа
промијени штапове, у десну руку треба да увме они
ив лијеве, а ОНII ив десне у лијеву, Ако је то све из
радио и на конопцу се одржао, онда је прави хаџија
те сјаше, а други проба, да иде на hабу. МаАО који
од њих, да пређе на hабу. До бисага, хајде и хоhеш' и
неhеш, прође гдекоји, али бисаге претурити не МОЖ6
ни од стотине један.
На некојим мјестима простру сламе испод конопца,.
ИЛИ што друго мехко, да се не би онај те пане угрувао ..
12. ПО.l.у6ити вариL.ав 1

(Н3 Фојвице у Босни)
Ова се игра само са великом вјештином изводи~

Преврне се вариhак, тј. окрене му се дно горње. Играч се
попне на њега, па стане ногама што може. ближе првоме
крају. Ивмеђу нога протури руке, па се ухвати рукама
за вариhак са страна, наслонив се на дно од вариhак&
длановима. Сада 1I0најлак диже ноге и вадњи дио ти~
јела у вис, а главу и предњи дио тијела сагиње к вемљи.
Нада толико сагне први дио тијела, да устима МОЖ6
дохватити до првог краја вариhака. тада га пољуби, па.
l Вари"а" је Арвена ПОСУАа 8а аито и варнво, саввјен mИРОJt АрвеВ'

обруч Eoje~y је са јеАНУ страну утврђено АНО. ОКО Мостара ra 80ВУ Аубура~
у Босни - ОНАУ". У Поснвини - ОС.JIЮ,,,. Љиме обично пресип.љуаито, а оо
Босни и ПРОАају.
~e опет понај.llак враЬа, док дође на вариhак ногама,·

као кад је игру отпочео. Многи се преврне, пао би се
мегао добро и угруваТИ Ј а.llИ га други дочекају на
руке да не падне.
t;j. Прескакати преко штапа

(из Гацка)
Нађе се чврст, ократак, од ПРИ.llике један аршин

АУГ, штап, па га на изредице прескачу овако: Онај
те прескаче, узме штап за оба краја рукама, па по
-скочи и пронесе штап испод нога. Ако га овако пре
скочи, треба опет да поскотш и да пронесе ш'гап на
пријед. Који више пута у засоб овако прескочи, тај је
·бољи мајотор. Ову игру често иг.рају и на ОК.Ilад.
14. З У Ц е
(ив Гацка)
Ову игру играју тројица играча. Један играч стане

на сред собе, па се добро раскорачи. Друга двојица
..стану до љега, један са једну, а други оа другу страну.
Два крајља се помаље раскораче од онога у средини.
СВaIШ од ова два крајља метне руку уз образ, окре
нув Д.llан ономе у средини. Онај те је у оредини са
с'гави руке Д.llан уз Д.llан па у љих пуше, а превија
-се сад на једну сад на другу страну, пјевуцајуhи: »3у

зу, зу, !(( Када ухвати згоду, ошине по једнога од оних са
стране по Д.llану, вичуhи: »3уца с'. Сада ономе те је
ошинут, стоји право једном замахнути, па ударити
..()нога средљег по Г.llави; а.llИ се средљи брзо увије на
дРУГУ страну те онај М.Ilатне по зраку. Често се пута
догоди, да онај крајљи, када замахне, да ошине сред
љега, изгуби равнотежу, те посрне на нос. Ако је
вјешт онај у средини, удара час једнога час другога,
те обојицу добро ИЗМ.Ilати. Rоји од оне двојице свати
.средљег, он иде у сриједу, а оредњи на љегово мјеото.
15. Вел.ике ко6И.lJ.е ил.п петнест шеснест

Кад се МАадиhи ок)'пе гдје год на пољани, па уго

воре да се ове игре играју, 1I0дијеАе се на двије јед
наке ПОАовине. Да пе би једна страна дРУГУ у дијеАУ
преваРИАа, дијеJlС дружину оваЕО: Двојица, за које
МИСАе да најбоље знаду, дпјСJlе остаАУ ДРУЖИНУ. Један
од ове двојице пзабере И3 ДРУЖIlне опет двојицу за
ЕОје МИСJlИ д-а подједнако играју, па пита другога: »А.IIИ
ВОJlИIJI Пера, nJlИ 'Бура?« - »Ја Пера!!. - »Ја 'Бура(!.
Сада сједне Перо до онога те га је изабраQ,. а Ђуро
опет до свога. Иза тога другп бира двојицу, па пита
првог, кога Ьс од њих два на исти начин, и тако спе
редом, ДОЕ сву ДРУЖI.IНУ издијеJlе. Пошто све издијеАе,.
занесу се, која Ье страна прва стајати. Један од оне
двојице, те су дружину дијeJlIMи, узме ма.llИ ками чак
у руку. Обје руке занесе за 'Аеђа, па у једну саКРIlје
I-шмичак, а обје стисне, па онако стиснуте шаке из
несе, те један бира једну шаку, Ако се у оној шаци
нађе каМllчак, то Ье противна дружина станути, а ова
јахати, а аЕО не нађе, но остане у другој, онда об
ратно. Када овако одреде, онда из оне дружине, која
ће стајати, ПРИСАОНИ се понајВПШlI уз Еакав знд или
дрво. Ако нема у близини зида ИJlИ дрвета онда уз Еа
ква ојачег МАадиhа, који није у игри. Први, који се
ПРИСJlОНИ, превије се по добро у пасу, а погое 110ДО
бро први дио тијеАа. Другн· станеиэа њега, па му се
ухвати ОЕО паса, а погне први дио тије.llа до паса пр
воме, па тако све редом, КОАИКО их год има. Прије во
стану играти, уговоре КОJlИКО Ье пута првп играч по
скочити. Ако је Ао пет lIграча на свакој страни онда
обично један пут. Ако је преко пет, а мање од осам,
два lIута, а ако је осам ПJlН више, онда трн пута. По
што се IlpBa CTpalla, као што сам гори рекао, намјести, .
онда се један од дружи не, који може понајбоље ско-
. Digitized Ьу Goog1е
- ---- --------

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ----
чити, заскаче, па скочи преко вадњега, гдје м.оже нај

даље опкрочивши ногама око онога., те је на њ ск 0-
. чи.о .. А,ко. је вј~шт може најмање скочити на трећеЈ'а.

Пошт.о се заустави, са. онога мјеста поскочи .он.оАЮЮ
пута, колико су пута угов.орили, и то овако. Пружи
руке што најдаље може па се ухвати којему од до
љих играча за .pa~leHa и поскочи. Када пос кочи оно
лико пута, колико је уговорено, скаче други. Други
ПОСКОЧI~ један пут мање но први, па тако све ред.ом.
Пошто сви скоче, онда броје што се брже може до
шеснаест, акn изброје шеснаес'г, а није се ниједан од
горњих до подине дотакао ИЛИ пануо, .онда скачу на
ново. Ако који од горњих играча, или при скакању,

ПЛИ послеје, спане, ИЛИ ако остане који играч, а нема
мјеста да може узјахати, онда горња дружина лијеже,
.а д.oњ~ иде, па скаче на њих, као што су и они ра
ДИ.Ш. Када КQји лијепо скоче И намјесте се, онда броје

оно бројева до шеснаест по нај лак, да би МОГАИ више
јахати.
16. Xa.ao 1
(из. Мостара)
У овој се -игри играчи дијеле на двије једпаI.С

половине, као и у горњој. Пошто се подијел~, одреде
коцком, к.оја ће страна стајати, а која јахати. Она п.о
ловица дружине, која ће стајати, стане један до дру
гога у около, а ухвати један дру['ог тврдо за појас·,
погну малко главе у коло, а један, који је понајвиши
узме у руку крај тврда' паса, или тврда ужа. Уже не
смије бити дуже ОД три растег..ъаја. Други, који је по
најлакши и највештијп узме за други крај паса или
ужа, па облети око дружине у колу и завиче: "ВруЬ,
1 Хаиаи је турска ријеч а значи баља. Поmrо се у овој иrри иrрачи

као у најтои.шјој баљи 0зноје, то j~ ва.ъда с Tora и доби.!а иrра овакво име.
вруЬ, вруЬ!«( Пошто он завиче »врућ«, играчи друге

по ..\Овине об.l1ијеhу ОКО.l10 и заваравају хамамџиј у l и
јашу на оне, те су у КО.l1у. Ако хаымџијаa којега од
противне дружине увреба, те га удари ногом макар
I
гАје, онда она дружина иде у КО.l10, а противна дру-
жина на њих скаче. Хамамџија не смије НИ!tога уда
рати, кад је већ узјахао, нити смије за којим даље
'грчати, него је дужина паса. Најсмијешније је када се
нађе Kojh вјештак, па узјаше на хамамџију. Онда је
наопако оној дружини, те је У хамаму, јер хамамџија
не може брзо око хамама об.l1ијетати, и онога на себи
носити, те противна дружина јаше до МИ.l1е воље.
17.0pJlOB&
(из Гацка)
Ову је игру веома .I1ијепо Г.l1едати. У њој. треба

да имаде подоста играча и да је простор ГОАем, гдје
се играју. Један од играча погне се, а подупре се ру
нама о кољена. Други се играч затрчи неко.l1ИКО ко
р::ша, па се ухвати ономе око паса и прескочи га.
Пошто га прескочи, одмакне (Је неколико корака, па

онда се и он погне као и први. Треhи играч прескочи
ову обојицу па С.е и он погне. Четврти сву тројицу,
па тако .. све редом, док сви играqи уљегну у игру.
Када 'СВIl УЈЬегну онда се први дигне, па прескаче све,

Боји су пред њим, али како кога прескочи, онај се
диже, па прескаqе оста.l1е. Када који све прескочи,
онда се 11 он погне те њега прескачу, док опет на
љега ред не дође. Занимљиво је Г.l1едати qи.l1У момча

дију, како то брзо раде и прескачу, те нада се по
дигну један за другијем изгледају баш Бао ОРЛОВИ, од
чега је игра и име доБИ.l1а.
Ј Хамамџија се зове они те чува прву дружину,
Digitized Ьу Goog1е '.

СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 11)5
18. П о r а ч е
(опt.а у Херцеговини)
у овој игри се играчи занесу на пи.ъак, који Ье

..sити погача, и који Ье чувати погачу. Један од играча
узме пи.ъак' у руке, па занесе руке ва .Ilеђа и сакрије
пи.ъак у једну шаку, па изнесе обе шаке напријед.
_Аруги играч тражи пи.ъак, И.llИ бо.ъе реhи тражи да
узме празну шаку. Ако нађе па.ъак он крије другоме,
-а ако не нађе, крије опет онај, те је прије крио. У
које двојице остане најпос.ъе пи.ъак, та су двојица је
_дан погача, ао други га чува, и то потоњи је погача, а
.nретпотоњи чувар. Сада нађу какво уже три до четири
растег.ъаја дугачко, И.llИ ако тога нема, отпаше један
каницу И.llИ пао у кога је понајдужи и најтврђи. Онај
-те је погача, сједне на сред по.ъане, прекрсти ноге, а
_узме један крај од онога ужета И.llИ паса. Она.ј те га
чува узме за други крај пас. Играчи сви метну своје
-капе пред онога те је погача одмакнув их од његова
КРИ.llа за једну стопу. Капе се све збију на ГОМИ.llУ.
Играчи се разреде наоко.llО, па заваравају онога те
чува погачу, и Г.llедају да пограбе капе испред погаче.
Чија се уграби, они је доБИје одмах, те ако може
увребати очи чувару, туче погачу капом по .Ilеђима..
Онај, те чува погачу, оБJlијеhе ОКО.llО, КО.llико може
_дужина паса ДОПУСТИТИ и ГАеда, не би ли кога играча
ударио ногом. Нојега удари ногом, онај сједне, те буде
погача, а онај, те је погача, устане, па га чува. Онај,
те га је чувао, иде међу играче. Капе, које су уграб-
.љене прије, сада се Вllше не меЬу, но се грабе оста.llе
ако их има. Тако ее све мпјењају, ДОК рекну да им је
_доста ТС пгре.
t (Ј(ј :Ј)'nА ГРЪIIЋ I;ЈЕ.1()КОСИЋ
--------------------------------------------------------
19. ИПdИкоица 1.
у овој игри као и f:OA игре »llедше кобиле(( \1,

бр. 15) подијеле се игра.чи ца двије ј еднаке половине.
Пошто се подијеле, тада се и.ш занесу на пиљак, која
ће С1'рана (јтајати, а која јахати, или баце: »суво МО
кро !(( Суво мокро бацају овако: Нађе се један пло
част, не велпк камичак, па један играч из ДРУ~Иflе
пљуне на њ са једне стране и баци га у вис на ко
вр.ы.е, вичуhи: »суво, мокро !(( Играч са друге стране,
док још камен није пануо на земљу, погађа. Када ка
мен падне на земљу, гледају како се је И8ВРНУО И.ltrf
на суву или на мокру страну. Ако је погађач погодио,
тад његова дружина јаше, а противна стане, а ако
није погодио онда бива противно. -- Игр~чи једне
стране стану у коло размакнути један од другога три
четири корака, како већ уговоре, а играчи са друге
стране уэјашу сваки једнога. Нада сви уЗјашу, онда
један од играча узме лопту, па је баци десноме другу.
Овај гледа, да лопту ухвати, па је баца даље, и тако
све лопта иде наоколо. Ако који промаши, те не ухвати
лопту, онда горњи сјашу, па доњи на ЊIIХ уЗјашу, те
играју нао што су и они играли.
20. Скока од три KpOKa~

(из Гацка)
Пошто IIграчи на каквој омеlюј подини обиљеже

мјесто оклен ће сканаl'И, положе какав штап, да је
лакше ономе који скаче опаэитп оклен ће скочити,
1 ИП.llик је TypCK~ рвјеч, а значи исто што и конац. Пије иеиогуtшо, да

су и ову игру ОсмаВАије у народу ОСТ:lВИ.lе, па је уз оно »ИIlAИII: С народ АО
дао још своју ријеч .конацС, и тако llaCTa..fO »ИН.IIиконацС.
~ В. Врчевиt. у своји~ .Српским народним играма« (Beurpaд, 1868. roA.}
на стр. 67. има двије сличне народне игре: »скока С места С и .скока трчке (за
rOIlKe).« По како се игра »скока од Tpll крока« раЗ.llикује од ЉИХ, ја је овдје
износим.
"-
СРПСКЕ НАРОд1ЈЕ
-------~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~-
ИГРЕ 'Ој
и да се може Jl.акше установити, да није они те скаче

пренио преко пика. То мјесто, ОI~Jl.ен се скаче и гдје
је штап положен зове се »ПИК.« Играч се KaQ и КОД
скока иза трке затрчи једно 20-30 корака, па онда
од пнка оскочи са Jl.ијеве ноге десном, па са десне
ноге Jl.ијевом, па онда објема заједно. Нико не би мо

гао вјеровати КОJl.ику даљину могу IIграчи овако од
скочити, што не би ОЧlIма видио.
21. Вука
(опh~ народна по селима)
Ову игру највише играју сватови на свадбг.ма.

Мајстор савије подугачку туру, па се УХВ8те 'гри че
тири друга један другоме за пас, п трче ОКОJl.О вичуhи:
»Вук, вук, вуко бача ! (( Један измеђУ потољих, реhи ће:
»Да зовемо добра друга? !(( Мајстор га пита: },Кога
ћемо?(( - )} Тога и тога. (( Онда потрче сви онамо у
трумпи, па ухвате онога међУ се. Овај, ако није рад
игрити, извади грош два пара, па их Ntpyje, а ако је
рад играти, он се ухвати за најпотоњега. Сада га :мај
стор стане гоњати, аJl.И се он вјешто увија, но ипак
добије коју туру по зад\ьици. Најприје зову оне, за
које мисле ла ће ступити у игру. Њих мајстор мање и
бије, јер му је и теже, кад је мања поворка, пошто се
може Jl.ашње врцнути. Када их се ухвати пови ше, па
када се нађе каква тврдичина, те неће да се откупи,
но се ухвати у коло, тад мајстор брже боље од оне
поворке ОКJl.ОIIИ коло, па га туче док му додија, те
им што даде за откуп. Када су све обредили, погло
бпJl.И, онда онп, те су најприје отпочели. ИI'ру, поди
јеле новце међУ собом. Код некојих сватови даду но
вац, што су стекJl.И, маји, а код некојих опет доведеној.
невјеСТII .
.
"
.108 л)'Кл ГРЋИЋ БЈЕЛОКОСИЋ
22. "ме кобиле

(из Гацка)
Ко-д 'Оие- оо- игр~ играчи занесу на пи..ъак као и

-код игре »Погача" (1, бр. 18.). Претпотоњи играч сје
о дне на какав камен, а потоњи му метне ГАаву у КРИJlО,
.а начутури се. Један од друштва узјаше на овога, па

ПJlесне рукама ДАан од ДАан п пружи ОНОJlИКО прста,
RОАИКО ХОће, говореhи: }) Колико рога има коза ?(( Доњи

погађа од један до десет, па ако погоди, онда онај,
о те' је био RоБИАа, држи му ГАаву у КРИАУ. Онај што
је првога држао, иде међу играче. Ако доњи не по
годи, онда онај, те јаше пита га овако до три пута, па
··al\o му не погоди нп један пут, онда он сјаше, а други
уЗјаше, па пита као и први.
Ја сам ове игре играо у Мостару, са измјеном у
{]итању: »Хане, хане, кач пар мак КОJlИКО ?(( (Камо, камо,
.1{0JlИКО прстију?)
23. ВојниЧRОГ града

Ову игру играју окрупња МУШl\а дјеца, а кад год

'Н читави момци. Друштво се'IIодИјеАИ на двије једнаке
'ПОJlовине, као код игре »ВеАика коБИАа" (1, бр. 15).
,Начине на Jlедини два града овако: На Jlедини оштрим
.K~MeHOM ИJlИ дрветом омеђе два простора у округ 5-6
корака далеко један од другога и то су градови. Сада
·се један, за којега МИСJlе да је IJонајбржи, истисне из
једнога града. Нада одмакне 5-6 корака, натисне се
један за љим из ~pyгoгa града, а када и ови одмакне
5-6 корака од града, онда се за њим опет натисне
један из првог града, па тако све редом, док сви из
градова отрче, осим двојице, који ће градове чуватп.
Ако тркач из првога града, дос'гигне тркача из дру
'гога града - ИJlИ обратно - те га удари руком, онда
је он роб ње:,ов, те излази из игре и иде у гpa~ OHOГ~,
--------------- - ------------~
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 109-·
те га је заробио. Онај играч, те је заробио онога, трчи..

даље и тјера, ако имаде још који пред њим из про
тивног града. Особито онда ако му је друг, који је
пред њим трчао заробљен, али ако МИСАИ, да је бржи
од њега. Осим тога бјежи и он, да га не стигне они,_
те за њим трчи.
Када оптрче означену даљину и дотрче сваки у

свој град, онда мијењају робље. У овој игри означе
кад и кад тако велики простор, да трче по цио саха т,
док оптрче.
24. Трке око Jlијеске

у овој трци трче само двојица. Означе двије праве

п двије побочне улице, кроз које ће трчати, па са
једнога мјеста потрче један десно а други лијево. У
путу, гдје се размину ударе један другога руком о
PYI-:Y. Који ПРВИ дође на оно мјесто, оклен СУ потр-
чали, тај је добило окладу, која се међу дјецом састоји
највише у томе, да једно друго носи на леђима у даљини _
коју уговоре.
II ЗАБАВНЕ ИГРЕ
1. ПРОАаја сирL.ета (оцта)

(из Гацка)
Када мајстор у друштву опаэи каква новака, за

којега МИСЛИ, да ОВУ игру не познаје, реhи ће: »Хај
дем о ЉУДИ продавати сирhета!« - »Ако имаш про
даји !« одговоре МУ ОНИ, који су вјешти игри, »баш
му је сада вакат, могао би га продати. « Тада се мај
стор дигне, те изазове пред собу онога, те га МИСЛИ
преварити, па ако га може лажима и преварама наго--
..
110 ЛУКА Гl'ЋИЋ ВЈЕЛОКОСИЋ
-ворити, узјаши га себи на леђа. Нада невјештак уЗјаше,

протури му мајстор једну руку испод своје једне РУК6,
а другу преко свога рамена па му их свеже напријед. Још
онај горљи опкрочи ногама око мај стора те му и ноге на
пријед свежу. Пошто је мајстор овако упртио бајаги
мјешину, узме у једну руку какав суд воде, а у ДРУГУ
овеЬу чашу и.ilи какав тас, па тако спремn.н улази међу
,0стаАе сијеАџије. Чим уљегне на врата виче: »Спрhета,
сирhет:\, добра сирhета!« Један из дружине га З0вне,
да цонесе, а кад он дође прсда њ, онда онај тражп,
да му успе маАО, да окуша. Пошто му мајстор уточи
II дода, он бајаГll куша, па Ье му: »Их, не ваља ти,
не Ьу ти га, ПИ, СМРДИ, носи пза сеАа!« Па му онда
врати чашу са водом. Мајстор примп чашу, па Ье му:
Е ако не hеш ти хоЬе моја мјешипа,« пп. оном водом
-онога те је на љему између оба окn.. Онај те пред
ставља мешину, стане се отресати, кривити и копр
цати, аАИ која корист, када је везан, па не може ни

шенути. Што се он више криви и копрца, то се дру
штво више смије. !{ада га добро измучи и lIaАпје во
дом, онда бјежи П3 собе впчуhи: »Их, Бако је ово сеАО,
овдје нема пазара!« Нако мимо l:ојега ПРОАази, сваКII
га КАеине руком по мјешини, бива по задњици онога,
те преставља мјешину. Пред собом онога, те је прева
рен дријеши и сними, а он ПОШ10 се мало отресе JI
оциједи, иде у собу смијуhи се, да срамоту забашури,
вичиhи: »Их, брате, како ме преваристе!« Ни мајстор нс
прође бо.ье, јер и он буде мокар ПОАивајуhи горњега,
а богме дотече и по остаАој ДРУЖIШИ, амn. се то ништа
у игри Me~)y младежи не гледа. Многи бп запитао:
I)Како Ье се онај те предста.вља мјешину пустити, да
га вежу?« И јесте заиста чудно, аЈ1П нешто вјештина
мајсторова, а нешто же"ьа, ,;щ наУЧII више игара, на
тјерају га, па се преварп. МlIогога сам слушао, гдје
веАИ: »Хајде, хајде, нека буде, а знам чисто, да ће те

ме нешто преварити, ама ако превари'ге мене, прева
риhу и ја кога!«
2. ИсповијеЈЈ,И
(из Гацка)
Када се окупи сиј еАО, па знаду да у друштву имаде

МАадиnа, који ову игру не познају, реhи ће којll 113
.друштва: »Хајдемо, браhо моја, ово се сада примиче
~В61'И часни пост, а ево је дошао један каАуђер све
тогорац, требаАО би да се исповиједамо и гријеха опро
-етико!« Они, те знају ову игру, завичу готово у један
глас: »ХОћемо, брате, ХОћемо, како нећемо, када је
-ерећа каАуђера овуда нанијеАа. (( Сада сви устају, те
ИЗАазе из оне собе, у којој се сијеАИ, ИАИ у другу собу
ИАИ У предсобље. Онај, те ће представљати KaAy~epa
.п још двојица,. који ће му помагати, остану у соби,
1::1.0 и сва жснска че.ьад и остарији људи. RaAyt)ep у
једноме УГАУ собе прегради ка ковијем ха ..'Ьинама ИАП
....... чn.ршавима бајаги ОАтар. Нађе какву књижурину и на
чини од дрвета крст. У ОАтару простру .какву поузану
пољавицу, hИАимчиh ИАИ струку. КаАУђер се огрне чар
шавом и превјеси појас преко врата мјесто еПИ'1'рахиља.
Један од помагач а при тој игри стане ка.llуђеру за .IIеђа
тако, да та онај што се исповиједа не може видјети.
Нада је све готово, онда један по један приступа к
'Исповиједи. Ако је Вјешт игри онај, те први УЈЬезе
приступи каАуђеру, па ће му: »НаАуђере, опрости ми
ја сам се давно исповиједио, и ту игру научио. «( Ка
Ауђер кад види, да он игру зна, пусти га, те ИАе и
сједне на своје мјесто, а онај, те је на вратима пушта
другога. Нада уљегне невјешт, стане пред каАуђера, а
каАуђер му да у руку онај крст и нареди му, да стане
на онај узани нростирач, ако није Betl САучајно и сам
-етануо.
.IЛЦ ГР1>И1> БЈE.lоItОС8т.
за тим га КаАуђер пита:

..
.с. ушam ..IИ оца и матер 1_ - .САУШам.
.Аа их вијесп каА увријеАИО?- - .ИијеcaJl.
.Је си АИ ШТО украо?- - • HBjecalf. с
.Је си АВ криво .IIјерво? - .Иијесам. с
.Да ввјеси кога ОАао?« - .iIlljecaк."
.Аа вијесп Ајевојку преварио 1_ - .Иијесак.«
.Аа вијесп бабу по.ьубио 1" - .Иијеcalf 1«
.Сагви ГАаву, Аа ти читам МO..Iитву!- Оп прегнt}
r.taвy, 3 ка.Ауђер му пребаци онај пас преко ГАаве,.
што ку САУЖИ као епитрахвљ. Међу тим OB~j, те је
иза КаАуђероввх Аеђа, потегве за простирач што на.
љему исповјеАВИК стоји и то што брже п боље, а ис
повјеАВИК ОAlfјерп ва узнак КО.IJпко је АУГ и широ~
.ЬОС! У АРУШТВУ стане смијех, а К3Ауђер овога корк
Аа се вије право исповијеАИО, па Аа га је Бог пока
рао. Он К3..\а Аође ОА ЧУАа к себи, УАари и сам у сми
јех па сјеАне у АРУШТВО, а онај на вратима пушта АРУ
гога ва исповПјеА. Онијем, те су ПРСА вратпма не АаАУ
3~ вријеме исповије4И у собу УА&ЗПТИ нити кроз врата.
г АеАати, а онима, који су се исповијеАВАИ, ве Аају преА.
собу И3..tазити, Аа ве би Koje3lY преА собом казa..tи,.
како су на исповјеАИ ПроШ..tи.
3. Л1l1, &01, &II1-01!

(из Гацка)
Ову игру на сије..tима играју сами мушкиhи. За

ову се игру изреже веко..tико комаА3 хартије, RОАИКО
ИМ3Ае играчз. Хартија треба Аа је јеАан АО АБа прста
широка. а јеАав и по пеАО Аугачка. Сваки комаА треба
Аа је јеАвако широк и Аугачак. СаАа СВИ сјеАНУ у ОКОАО.
ПО јеАав крај ОА хартије метну ПОА капу, а АРУГИ пу
сте низ нос спрам уста. Из. среАВНУ метну запа..ьеву
свијеhу, а СВИ се ОКО.IJО сјеАеhи ухвате за руке. С3..\&
мајстор, који започима игру, запа..tи на оној свијеhв
Goog1 Ьу е
__________ Digitized
Ј
доњи :Крај хартије, па онда 'Виче: »Апу, апу, апу-пу!«

Код ОНОГ потоњег »пу!« пухне уз нос па утрне хартију.
-'
.- -
- Ако није три пута рекао апу, пали на ново, а ако је
рекао и сретно је утрнуо, пали десни ДРУГ дО њега •
• 1
Који је добро вјешт може и по три пута хартију па
лити, и сваки пут три пута реhи »апу<\ И опет хар
тију на вријеме утрнути. Који је опет невјешт, не
може ни један пут, но кад је запали, да видиш од
( .: ~ њега чуда како главом тресе и маше, не би ли му капа
спанула, или отима руке од друштва, да би РУКОМ утр
нуо. Тада У ДРУШТВУ стане смијех и граја, а особито
међу онима, те су изван игр~.
4. Крађа npстена са таљира.

-. (из Моотара)
Када опази вјештак ове игре, да У друштву имаде

невјештијех, реhи ће: »Ево, људи, ко год хоће, ја ћу се
-- ... >1
с њиме окладити, да ћу му прстен са тањира украсти,
а он нека све У њ гледа. Још ћу се на други крај собе
од њега одмакнути.« Онај те не зна игру, дабогме, да
ће се окладити, јер је сигуран да ће окладу доБИТII.
Та KaRO ће му прстен украсти, када се с љиме неће
ни састати, а он ће у прстен гледати! Када већ уго
воре окладу, онај те је понудио изађе на поље, па
узме два чиста тањира. Један тањир наднесе дном над
запаљен ЛУЧ, те TaRo дно тањира добро нагари. У оба
тањира успе по мало воде, па у они гарави спусти
прстен на средину. Сада иде у друштво, па онај га

........ ~
'-. рави тањир са прстеном дадне оном те се је с њиме
.1.-~ ОRладио, а себи задржи чисти. Пошто стану један спрам
другога у размаку RОЛИКО простор собе допушта от
.::~. почне: »Е, побро, добро чувај прстен, али чини шта и
"
r. ~ ~ ја ЧИНИМ, па hеш видјети чуда, да ће сам прстен ,30hи

.. 4.
-:=.~.
»- са твога тањира на мој. « - »Добро, добро, чиниhу ама
;.) :~~ ћемо видјети хоhеш ли ти ИЛИ ја ОRладу изгубити«.
I ;~:. ЕТНОГРАфсltи зворниlt, ItЊ. IX 8
Н4 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕЛОКООИЋ
Ива тога онај, те је понудио ОК.I1аду, прекроти тањир

изговарајуh Г.l1асно: »Во имја оца и оина и свја1'аго
духа, амин. « Други то исто учини. Сад први замочи
руку у воду, па се онако мокром руном ПОГ.l1ади по
образу. Други учини то иото. ПРВII ватијем превуче

нажипротом преко тањира кров воду. а ва тијем овдо
по тањиру, па онда прстом начини знак крота на
че.l1У }I оба образа. То чини и други, па. над превуче

прстом оздо по тањиру огари прст, а.l1И пазеhи на пр
отен и на онога. другога шта чини, не опави, те онано
гаравијем прстом почне правити по че.l1У и обра~у.нр

стове. У ДРУШТRУ стане. смијех, а онај те је понудио,
,даље настави правити којекакве шаре по че.l1У и .I1ицу
што, да кано, и други ради. Када онај сам себе добро
ивмрчи и ишара, онда му један од дружине приманне
ОГ.l1еда.l10. Кад види онај, те је преварен своју бр~'ну
у дари и сам у смијех, да би бар ко.l1ико ТО.l1ико своју
срамоту вабашурио, па брже боље трчи напоље, те се
умије.
5. Крађа прстеиа И3 ље,l,ара

(из Гацка)
И у овој игри, као год и у горњој, може се само

невјешт овој игри преварити. Вјештан се истакне у
дворишту, па Ье реnи: »Ево, ноји год хоће, да се ОКАа
ДИМО, да. ћу му прстен ив њедара украсти, а да га се
и не дотаннем. « Који равумије ову игру одговори му:
»Хајде, ано .украдеш Перу, ево ТО.l1ино и 'ГО.l1ико вина
у друштво. « - »Хоћу, приотајем !(( Кад се 'гако бајаги
ОН.I1аде, ано рецимо Перо, и.l1и ноји други ив друштва,
приотане, онда онај, те· ће нрасти отпаше себи, и.l1и
којему у друштву, каницу, која је понајбоља и најно
вија, на дно канице ва ресе прив{,же прстен, па и пр
стен }I крај нанице даде ономе, од којега ће прстен

красти. Онај стисне прстен у руну, па руну тури за-
СРПСКЕ НА~ОДНВ.ИГ~Е 115
једво Ga· пратеном у њедра. ПQ.,l. Аијев(} паауво. М&јстор

иде- IЮнај.llак поре,а; канице пуш-уhи и ба.јa.rи нешто MP~
мљајуhи. ДBoj~.цa. му још помажу ПРИАржавa:rи. каницу,
а међутим они и· ма.јстор, к&ИИцу .IIијепо УО.llу:че .. Ова
двојица дођу између Ma.j~Topa, који j~ на ногама и онога
коме ое прстен крвде, Ће тако. заКАоне nOТОlЬe1', Аа
не види,_ шта мајсор ради. Кад мајотвр онако њуш~hи

иаиђе до к.раја каниц.е,. четврти. из ДРУЖИН8 донесе куи ..
јуh.и пошири оуд воде, 'ге од једном Сa.llије у. каницу.
Вода нив ову затегнуту и у<мучену канвцу CAem брзо
ономе у њедра.. Онај невн&јуhи ни ш'га @и од њега,
скочи као· опарев, а чеља.д удари у смијех.
6. Прстеиа ПОА капе

(опhа народна оеоока игра)
Нема сиј6Аа, r.Aj е се М.IIадеж окупи, а да се ове

игре не играју. Ову игру играју веnином мушкиhи.
Игра се на OR.llaA у вино И.llИ воће, ИАИ на .караћење«.
Ј{о.llИКО је год играча, подијеАе се на двије једнаке
ПОАовине. Да не би једна страна другу преваРИ.llа, ди
јеАе се онако исто као и код игре »Ве.llике коБИ.llе ИАИ
Петнаест, шеснаест« (1 бр. 15.) RaAa овако подијеАе
дружину, онда уговоре у КОАИКО ће коња играти. Оби
чно се игра у 1О 1 ИАИ У 20 t коња. Пошто су и то
УГОВОРИАИ, онда један од оне двојице, те су дијеАИ.llИ,
извади машице, па кријуhи од другога натакне протен
на нож од машице. Прстен и машице на ономе мјесту,
гдје је прстен, стисне у шаку, па онда изнесе другоме
да бира, који ће нож од машице. Онај други прихвати
за један нош, а овај отвори шаку, па на чијем ножу
буде прстен, онога дружина крије прва. Једни опет
-сакрију прстен под двије I.апе, па противна дружина
тражи прстен. Ако га нађе у првој капи, онда они
почињу први играти, а ако не, онда противна А ружина.
Када се веn знаде, која ће дружина прва играти, онда
t t6 ДУКА ГРЋИЋ ВЈЕЛОКОСИЋ
се метне на средину десет капа. Ако им је жао капа

да се ..юме И кваре, тад метџу мјесто капа, чарапе,
напршњаке и рукавице. Око тога посједају у ОКОАО и
то једна дружина са једне, а друга дружина са друге
стране. Један ивмеђу прве дружине увме прстен у руку,
па уносеhи га под сваку капу, остави га под једном.
Док он тако сакрива, остаАИ сви пазе, у којој ће га
капи оставити. Пошто је онај ив прве дружине овако
сакрио, реhи ће мајстор друге дружи не : »Г дје ви МII
САите?« -- »Мој је ишhИА овдје.« - »Мој овдје« -
»Мој овдје« итд. На којој је капи највише ишhlма ону
капу дижу виhуhи: »Амбар. « Ако прстен бу де у тој
капи носи га она страна, те га је наШАа, па она са
крива. Ако не буде у тој капи, онда се дижу остале
капе, бирајуhи оне ва које МИСАе, да су правне. АIЮ
се прстен нађе у првој капи помије амбара онда веАе:
»Убио патку!« и броје д,ванаест коња, а ако у другој
онда му кажу убио гуску и броје десет коња. Када
нађу прстен у којој другој капи, ПОСАије ове двије, онда
броје ОНОАИКО коња, КОАИКО је остаАО недигнутих капа,
убрајајуhи вавда ону капу, у којој је нађен прстен и
прстен. Ако дигну осам капа, а не нађу прстен; онда
се вдоговарају у којој би од оне двиј е могао бити, па
ону дижу вичуhи: »Наш !« Ако нађу прстен под
овом капом, онда га носе и крију, као год да су на
ШАИ под првом капом, а ако не нађу онда противна
дружина броји три коња, па крије на ново. Једни опет
дпжу најприје правне капе вичуhи: "Бош!« (праВНОI.
Ако овако бошкајуhи дигну'правнијех осам капа, онда
носе прстен, а ако бошкајуhи наиђу на пуну капу,
онда му противна дружина броји дванаест коња. Једни
опет бошну неколике капе, па онда амбаре, а ва тијем
опет дижу празне капе, док дотјерају до двије. Када
дотерају до двије, онда опет бирају једну пуну. Која
страна ,прије изигра уговорени број коња, она је
•
доБИАа игру, те јој друга страна плати окладу, ИАИ

ако нијесу играли у ОКА ад, прва другу карети.
7. IIрстепа ваље
Ову игру играју и мушки и женски заједно. Иг

грачи и играчице сједну у наОКОАО, а на оредину метну
видјеJlО, да се боље види. Један од мушкиhа направи
туру од мараме. Мајстор узме прстен са главом lое
четњак) па га заваља по поду o~ себе на противну
-страну. Ако прстен остане стојеhи на глави, његова
је тура, а ако не остане, онда ваља деони друг до
њега. У кога ое првога прстен пос'rави на главу, тај
узме туру, оа ошине по једаНПУ1' сваког који заваља
прстен, а не наотави муое. Онога, који поолије њега
настави, ошине три пута и преАа му туру. Ова је игра
Аоста смијешна, јер једно ДРУГО заварава и мољака
Аа га Аобро не ошине туром. Ооим тога нађе ое, па
.се двојица ил~ више њих заинаАе, па ,се туку туром,
што може који кога боље. Да како Аа се то у игри
.. - не замјера, но се памти па се врати .
8. llрстеиа :ваАијаие
И ове се игре играју мушки и женоки зајеАНО.

Сви сјеАНУ у около као год и КОА горње игре. Мајстор
узме какав олак прстен, обично витицу, па га са ДАана
баци у' вис. Док се прстен поврати, играч преврне
руку и хвата прстен, глеАајуhи да му се устави на
горњој страни руке. Ако се прстен устави ОАОЗГО на
руци, ОНАа га играч пажљиво гони к врху прста, тре
-скајуhи по маАО руком. КаАа га је већ толико Аотјерао,

Аа га може врхом малога прста или кажипрста до •
хватити онда глеАа, да га на јеАан од ова два прста
натакне. Ако га натакне на мали прст, таАа је турна-
·108 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕЛОКОСИЋ
22. Име кобиле

(из Гацка)
КО"АО-В& с& игр~ играчи занесу на пи.ъак као и

ЋОД игре »Погача" \1, бр. 18.). Претпотоњи играч сје
. дне на какав камен, а потоњи му метне ГЈЈаву у КРИJIО,
.а начутури се. Један од друштва узјаше на овога, па

ПJIесне рукама ДЈЈан од ДЈЈан 11 пружи ОНОJIИКО прста,
RОJIИКО хоће, говореhи: »Колико рога има коза?« Доњи

погађа од један до десет, па ако погоди, онда онај,
те" је био RоБИJIа, држи му главу у КРИАУ. Онај што
је првога држао, иде међу играче. Ако доњи не по
годи, онда онај, те јаше пита га овако до три пута, па
·ако му не погоди ни један пут, онда он сјаше, а други
уЭјаше, па пита као и први.
Ја сам ове игре играо у Мостару, са измјеном у
питању: »Хане, хане, кач пар мак КОJIИIЮ?« (Камо, камо,
.RОJIИКО прстију?\
23. Бојиивог града

Ову игру играју окрупња мушка дјеца, а кад год

tI читави момци. Друштво се 'подијеJIII на двије једнаке
'ПОJIовине, као код игре »ВеJIика коБИJIа" \1, бр. 15) .
.Начине на JIедини два града овако: На Аедини оштрим
.каменом ИJIИ дрветом омеђе два простора у округ 5-6
корака даЈЈеко ј едан од другога и то су градови. Сада
·се један, за којега МИСАе да је понајбржи, истисне из
једнога града. Нада одмакне 5-6 корака, натисне се
један за љим 1IЗ ~pyгoгa града, а када и ови одмакне
5-6 корака од града, онда се ва њим опет натисне
један ив првог града, па тако све редом, док сви из
градова отрче, осим двојице, који ће градове чуваТII.
Ако тркач ив првога града, дос'гигне тркача из дру
'гога града - ИАИ обратно - те га удари руком, онда
је он роб ње:,ов, те ИЗАази из игре и иде у гpa~ онога,
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 109·'
те га је варобио. Онај играч, те је заробио онога, трчи

Ааље и тјера. ако имаАе још који преА њим из про
тпвног граАа. Особито ОНАа ако му је АРУГ, који је·
преА њим трчао заробљен, а.ш ако мис.llи, Аа је бржи
004 њега. Осим тога бјежи и он, Аа га не стигне они,.
те ва њим трчи.
Кма оптрче означену Аа..ьину и Аотрче сваки У

свој граА, ОНАа мијењају робље. У овој игри означе·
каА и каА тако велики простор, Аа трче по цио сахат,.
док оптрче.
24. Трке око d.ијеске

у овој трци трче само Авојица. Означе двије праве·

п двије побо'чне улице, кров које ће трчати, па са
једнога Мјеста потрче један Аесно а АРУГИ .Ilијево. У
путу, гдје се размину УАаре јеАан Аругога руком о
pyt:y. Који први дође на оно мјесто, ОК.Ilен су потр-,
чали, тај је доби.ю оклаАУ, која се међу дјецом оастоји
највише у томе, да јеАНО друго носи на леђима у даљини
коју уговоре.
t. IIРО,lJ,аја сирL.ета (оцта)

(из Гацка)
КаАа мајстор у друштву опази каква новака, за

којега миоли, да ову игру не познаје, реhи ће: »Хај
дем о ЉУАИ продавати оирhета!« - »Ако IIмаш про
даји !( одговоре му они, који су вјешти игри, »баш
му је сада вакат, могао би га продати. ({ Тада се мај
стор Аигне, те изазове пред собу онога, те га мисли
преварити, па ако га може лажима и преварама наго-·
11 О ЛУКА ГРЋИЋ ВЈЕЛОКОСИЋ
ворити, узјаши га себи на .Ilеђа. I\aAa невјештак уЗјаше,

протури му мајстор једну руку испод своје једне руке,
а другу преко свога рамена па му их свеже напријед. Још
онај горљи опкрочи ногама око мај стора те му и ноге на
пријед свежу. Пошто је мајстор овако упртио бајаги
мјешину, узме у једну руку какав суд воде, а у ДРУГУ
овећу чашу И.llИ какав тас, па тако спреман У.llази међу
·оста.llе сије.llџије. Чим уљегне на врата виче: »Сирhета,
сирhет;\, добра сирhета!« Један из дружине га З0вне,
да 1I0несе, а кад он ДОђе преда њ, онда онај тражп,
да му успе ма.llО, да окуша. Пошто му· мајстор уточи
II дода, он 6ајаГll куша, п1t ће му: »Их, не ваља ти,
не ћу ти га, ПИ, СМРДИ, носи нза се.llа !(t Па му онда
врати чаш~' са водом. Мајстор ПРИМII чашу, па ће му:
Е ако не hеш ти хоће моја мјешина, « па оном ВОДОIII
онога те је на њему измеђУ оба OKlI.. Онај те пред
ставља мешину, стане се отресати, КРИВИТИ и КОНР
цати, а.llИ која корист, када је везан, па не може ни

шенути. Што се он више криви If копрца, то се дру
штво пише смије. Изда га добро ИЗМУЧII и па.llпје во
дом, онда бјежи 113 собс впчуhи: »Их, како је ово се.llО,
овдје нема пазара! tt I{ако мимо lюјсга ПРО.llази, сваКII
га К.Ilепне руком по мјешини, бива по эадњици онога,
те преставља мјешину. Пред собом онога, те је прева
рен дријеши и сними, а он ПОШ10 се мало отресе 11
оциједи, иде у собу смијуhи се, да срамоту эабашури,

вичиhи: »Их, брате, како ме преваристе!tt Ни м;\јстор нс
ПРОђе бо.ьс, јер и он 6уде мокар ПО.llивајуhи горњега,
а богме дотече и по оста.llОј ДРУЖИНИ, ама се то ништа
у игри Me~JY М.Ilадежи не Г.llеда. Многи 611 запитао:
I)Како ће се онај те представља мјешину оустити, да
га вежу ?t( И јесте заиста чудно, алн нешто вјештина
мајсторова, а нешто же.ьа, да научи више игара, на
-тјерају га, оа се нреварп. Мllогога сам С.Ilушао, гдјс
СГПСКЕ НАРОДНЕ ИГГЕ IIt
веАИ: »Хајде, хајде, нека буде, а знам чисто, да Ье те

ме нешто преварити, ама ако преварите мене, l1рева
риhу и ја кога!«
2. Исповије,IJ.И
(из Гацка)
Када се окупи сиј еАО, па знаду да у друштву имаде

МАадиhа, који ову игру не познају, реhи nе који нз
-друштва: ))Хајдемо, браhо МОја, ово се сада примиче
-СВ61'И qасни пост, а ·ево је дошао један каЈ1уђср све-
тогорац, требаАО би да се исповиједамо и гријеха опро
-стимо!« Они, те знају ову игру, завичу готово у један
глас: »Хоћемо, брате, хоћемо, како нећемо, када је
-срећа каАуђера овуда нанијеАа.« Сада сви устају, те
И3Аазе из оне собе, у којој се сијеМЈ, ИАИ у другу собу
ИАИ У предсобље. Онај, те nе представљати каАуђера
11 још двојица, који Ье му помагати, остану у соби,
1::1,0 11 сва жснска чељад и остарији ЉУДИ. КаАуђер у
једноме углу собе прегради каковијем ха ..'Ьинама ИЈ111
чnршавима бајаги ОАтар. Нађе какву књижурину и на
чини од дрвета крст. У ОАтару простру .какпу поузану
поњавицу, hИАимчиh иJI.И струку. КаАуђер се огрне чар
шавом и превјеси појас преко врата мјесто еПИ'1'рахиља..
Један од помагача при тој ИГРИ стане калуђеру за леђа
тако, да та онај што се исповиједа не може видјети.
Када је све готово, онда један по један приступа к
исповиједи. Ако је вјешт игри онај, те први уљезе
приступи каАуђеру, па nе му: ))Н.аАуђере, опрости ми
ја сам се давно исповиједио, и ту игру научио. « Ка
Jl.уђер кад види, да он игру зна, пусти га, те ИАе и
сједне на своје мјесто, а онај, те је на вратима пушта
другога. Када уљегне невјешт, стане пред каАуђера, а
IШJI.уђер му да у руку онај крст И нареди му, да стане
на онај узани простирач, ако није Bet1 СJI.учајно и сам
-стануо .
..
112 ЈЈУКА ГI>ЋИЋ БЈЕЛОКОСИЋ
3а тим га каАуђер пита:

"САушаш АН оца н ма'гер?« - »СJlушам.«
»Да их нијеои кад увриједио ?« - »Нијесам. «
»Ј е си Jl и што украо?« - » Ниј есам. «
»Је си АИ криво мјерио? - »Нијесам. «
»Да нијеси кога одао?« - "i-IИјесам. u.
»Да нијеси дјеВОјКу преварио?« - »Нијесам. «
»Да нијеси бабу пољубио?« - »Ннјесам?«
»Сагни ГАаву, да ти читам МОJlИТВУ!« Он прегне
ГАаву, а каАуђер му пребаци онај пас преко ГАаве,..
што му мужи као еоитрахиљ. Међу тим OH~j, те је
иза ка.l1уђерових леђа, потегне за простирач што на.
њему исповједник стоји и то што брже и БО.IЬе, а ис
повједник одмјери на узнак KOMIКO је дуг и широк,.
.lЬOC! У друштву стане смијех, а калуђер онога кори.
да се није право исповиједио, па да га је Бог пока
рао. Он када дође од чуда к себи, удари и сам у сми
јех па сједне у друштво, а онај на вратима пушта дру
гога на исповИјед. ОНИјем, те су прсд вратима не даду
3~ вријеме исповије~и у собу УJlазити нити кроз вра'га.
ГАедати, а онима, који су се исповијеДИJlИ, не дају пред.
собу ИЗJlазити, да не би којеиу пред собом казаJlИ,.
како су на исповједи ПРОШJlИ.
3. .лву, &оу, &ВУ-ПУ!

(из Гацка)
Ову игру на сијеJlима играју сами мушкиhи. 3а.

ову се игру изреже неКОJlИКО комада. хартије, КОJlИКО·
имаде играча. Хартија треба Аа је један до два ПРС'l'а.
широка, а један и по педо Аугачка. Сваки комад треба
да је једнако широк и AyraqaK. Сада сви сједну у ОКОАО.
ПО један крај од хартије метну под капу, а ДРУГИ пу_·
сте низ нос спрам уста. Нз. средину метну запаљену
свијеhу, а сви се ОКОАО сједеhи ухвате за руке. Сад&.
мајстор, који започима игру, запаАИ на оној свијеhи
доњи крај хартије, па онда виче: »Апу, апу, апу-пу!«

Код оног потоњег »пу!« пухне уз нос па утрне хартију.
АIЮ није три пута рекао апу, паJlИ на ново, а ако је
рекао и сретно је утрнуо, паJlИ десни ДРУГ дО њега.
Који је добро вјешт може и по три пута хартију па
лити, и сваки пут три пута реhи »апу(t, И опет хар
тију на вријеме утрнути. Који је опет невјешт, не
може ни један пут, но кад је запаJlИ, да видиш од
њега чуда како главом тресе и маше, не би ли му капа
спаНУJlа, или отима руке од друштва, да би руком утр
нуо. Тада у друштву CTa~e смијех и граја, а особито
међу онима, те су изван игр~.
4. Крађа прстена са таљ:вра.

(ИЗ Мостара)
Када опази вјештак ове игре, да у ДРУШТВУ имаде

невј ештиј ех, реhи ће: »Ево, људи, ко год хоће, ја ћу се
с њиме окладити, да ћу му прстен са тањира украсти,
а он нека све у њ гледа. Још ћу се на други крај собе
од њега одмакнути.« Онај те не зна игру, дабогме, да
ће се окладити, јер је сигуран да ће окладу добитп.
Та како Ье му прстен украсти, када се с њиме неЬе
ни састати, а он ће у прстен гледати! Када већ уго
воре окладу, онај те је понудио изађе на поље, па
узме два чиста тањира. Један тањир наднесе дном над
запаљен JlУЧ, те тако дно 'rањира добро нагари. У оба
тањира успе по мало воде, па у они гарави спусти
прстен на средину. Сада иде у друштво, па онај га

рави тањир са прстеном дадне оном те се је с њиме
окладио, а себи задржи чисти. Пошто стану један спрам
другога у размаку колико простор собе Допушта от
почне: »Е, побро, добро чувај прстен, али чини шта и
ја чиним, па hеш видјети чуда, да ће сам прстен ,30hи
са твога тањира на мој. (( - »Добро, добро, чиниhу ама
ћемо видјети хоhеш ли ти или ја окладу изгубити«.
В:lНОГРАфсltи ЗБОРНИК, КЉ. IX 8
114 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕЛОКООИЋ
Иза тога онај, те је понудио окладу, прекрсти тањир

изговарајуh гласно: »Во имја оца и сина и свјатаго
духа, амин. « Други то исто учини. Сад први замочи
руку у воду, па се онако мокром руком поглади по
образу. Други учини ТО исто. Првп эатијем превуче

кажипрстом преко тањира кроэ воду. а за тијем 08,11.0
но тањиру, па онда прстом начини знак крста на
челу 11 оба образа. То чини и други, па кад превуче

прстом оздо по тањиру огари прст, али пазеhи на пр
стен и на онога. другога шта чини, не опаэи, те онако
гаравијем прстом почне правити по челу и обра~у. кр

стове. У ДРУШТRУ стане. смијех, а онај те је понудио,
даље настави правити којекакве шаре по челу и лицу
што, да како, и АРУГИ ради. Када онај сам себе добро
иэмрчи и ишара, онда му један од дружине примакне
огледало. Кад види онај, те је преварен своју бруку
удари и сам у смијех, Аа би бар КОА ИКО толико своју
срамоту эабаmурио, па брже боље трчи напоље, те се
умије.
5. Крађа прстепа ив ље,l,ара

(из Гацка)
И у овој игри, као год и у горњој, може се само

невјешт овој игри преварити. Вјештак се истакне у
ДВОРИШТУ, па Ье реhи: »Ево, који ГОА хоЬе, Аа се ОКА8-
ДИМО, да. hy му прстен из њедара украсти, а да га се
и не дотакнем. « Који разумије ову игру одговори му:
»Хајде, ако .украдеш Перу, ево ТОАИКО и 'ГОАИКО вина
у ДРУШТВО. « - »ХоЬу, пристајем!« Кад се 'гако бајаги
окладе, ако рецимо Перо, или који други из друштва,
приотане, онда онај, те he красти отпаше себи, или
којему у ДРУШТВУ, каницу, која је понајбоља и најно
вија, на дно канице за ресе ПРИВЕ,же прстен, па и пр
стен и крај канице даде ономе, од којега Ье прстен
красти. Онај стисне прстен у руку, па руку тури за-
I
~j
СРПСКЕ ВАРОДНВ.ИГ~Е 115
једно Ga, ПРGтеном. у њедра под Аијево- шшуво. М.а.је-тор

иде- понајАак поред канице пуm-уhи и ба.ја.ги нешто мр
М.lЬaјуhи. ДвојJlца иу још помажу ПUИАРЖавa.:rи. к&ВИцу,
а иеђутим оно и· мајстор. каиицу Аијепо УОАу;че. Ова
двојица дођу између мајотора, који j~ на ногама и онога
коме ое прстен краде, -nе тако. заКАоне потоље!', ,lIа
не ВIlАИ,. шта најоор ради. К&д мајотор онако п.ушуhи

иаИђе до к.раја кашще,. четврти, из дружинв. донесе куи
јуh.и пошири суд воде, 'ге од једном оыије у каницу..
Вода ниа ону затегнуту И УОАучену каницу мем брзо
ономе у њедра. Онај незнајуhи ни ш'га ОИ од њега,
.скочи као, опарев, а че.ьа.д- УА8.РИ у омијех.
6. Прстеиа под капе

(опhа народна сеоска игра)
Нема сијма, r.Aje се МАадеж оку-пи, а да се ове.

игре не играју. Ову игру играју веnИНОJrl мушкиhи.
Игра се на ОКЈЈ.ад у вино ИАИ воће, ИАИ на .караћење«.
IU)JI.ИКО је год играча, подијеАе ое на двије једнаке
ПОАовине. Да не би једна страна другу преваРИАа, ди
јеАе се онако исто као и код игре »ВеАике коБИАе ИАИ
Петнаест, шеснаест« (1 бр. 15.) Када овако 1l0дијеАе
друтину, онда уговоре у КОАИКО ће .коња играти. Оби
чно се игра у 1О 1 ИАИ У 20 t коња. Пошто су и то
УГОВОРИАИ, онда један Од оне двојице, те су дијеАИАИ,
извади машице, па кријуhи од другога натакне протен
на нож од матице. Прстен и матице на ономе мјесту,
гдје је прстен, стисне у таку, па онда изнесе другоме
да бира, који Ье нот од машице. Онај други прихвати
за један нот, а овај отвори таку, па на чијем ноту
•
буде прстен, онога друтина крије прва. Једни опет
-сакрију прстен под двије капе, па противна дружина
тражи прстен. Ако га нађе у првој капи, онда они
почињу први играти, а ако не, онда противна .дружина.
Када се већ знаде, која ће дружина нрва играти, онда

8*
."
t t6 Ј1УКА ГРЋИЋ ВЈВЛОКОСИ1l.
ое метне на средину деоет капа. Ако им је жао капа

да ое •.оме IJ кваре, та,4 метџу мјесто капа, чарапе,
напршњаке и рукавице. Око тога посједају у ОКОАО И
то једна дружина са једне, а друга дружина оа друге
отране. Један између прве дружине узме протен у руку,
па унооеhи га под сваку капу, оотави га под једном.
Док он тако оакрива, остаАИ ови пазе, у којој ће га
капи оотавити. Пошто је онај И3 прве дружине OBal~O
сакрио, реhи ће мајстор друге дружине: »Г дје ви МII
САите?« -- »Мој је ишhи.ll овдје.« - »Мој овдје « -
»Мој овдје« итд. На којој је капи највише ишhlма ону
капу дижу виhуhи: »Амбар. « Ако протен буде у тој
капи ноои га она отрана, те га је наш.ш, па она оа
крива. Ако не буде у тој капи, онда се дижу оотале
капе, бирајуhи оне за које миоле, да су празне. Ако
ое протен нађе у првој капи помије амбара онда веАе:
»Убио патку!« и броје дванаеот коња, а ако у другој
онда му кажу убио гуоку и броје деоет коња. Када
нађу протен у којој другој капи, поолије ове двије, онда
броје онолико коња, колико је оота.llО недигнутих капа,
убрајајуhи вазда ону капу, у којој је нађен прстен и
протен. Ако дигну ооам капа, а не нађу протен; онда
ое здоговарају у којој би од оне двије могао бити, па
ону дижу вичуhи: »Наш!« Ако нађу протен под
овом капом, онда га ноое и крију, као год да оу на
Ш.IlИ под ПРВОМ капом, а ако не нађу онда ПРОТИВllа
дружина броји три коња, па крије на ново. Једни опет
ДIlЖУ најприје правне капе вичуhи: "Бош!« (пра3НОI.
Ако овако бошкајуhи дигну'празнијех ооам капа, онда
носе протен, а ако бошкајуhи наиђу на пуну капу,
онда му противна дружина броји дванаеот коња. Једни
опет бошну неколике капе, па онда амбаре, а за тијем
опет дижу празне капе, док дотјерају до двије. Када
дотерају до двије, онда опет бирају једну пуну. Која
страна ,прије ивигра уговорени број коња, она је
,
I
•
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ t 17
добила игру, те јој друга страна плати окладу, или

ако нијесу играли у оклад, прва другу карети.
7. IIрстеп& ва.ъе
(ив Мостара)
Ову игру играју и мушки и женски зај едно. Иг

грачи и играчице Сједнуу наоколо, а на средину метну
виАје.ЈЈ.О, да се боље види. Један од мушкиhа направи
туру од мараме. Мајстор узме прстен са главом Iпе
четљак) па га заваља по поду o~ себе на противну
-страну. Ако прстен остане стојеhи на г ..шви, љегова
је тура, а ако не остане, онда ваља десни друг до
љега. У кога се првога прстен ПОО'rави на главу, тај
узме туру, па ошине по једанпут сваког који заваља
протен, а не наотави муое. Онога, који помије љега
настави, ошине три пута и преда му туру. Ова је игра
доста смијешна, јер једно друго заварава и мољака
Аа га Аобро не ошине туром. Осим тога нађе ое, па
.се двојица ил~ више љих заинаде, па ,се TYRY туром,
што може који кога боље. Да како да ое то у игри
не замјера, но ое памти па се врати.
8. Прстеи& В&Авјаие
И ове ое игре играју мушки и жеНСRИ заједно.

Сви сједну у ОRОЛО -као год и код горље игре. Мајстор
узме какав олак протен, обично витицу, па га са длана
баци у' вио. Док се прстен поврати, играч преврне
PYRY и хвата прстен, гледајуhи да му се устави на
горљој отрани руке. ARO се протен устави одозго на
руци, онда га играч пажљиво гони к врху прста, тре
-скајуhи по мало руком. Нада га је веЬ толико Аотјерао,

Аа га може врхом малога прста ИАИ кажипрота до •
хватити онда гледа, да га на један од ова два прста
натакне. Ако га HaTaRHe на мали прот, тада је турна-
.-
•
•
118 ЛУКА ГРЋИЋ ВЈЕПОКОСИЋ
џија (ДРЖИ туру), а ако на кажип,рст тада је 'н:ад'ија.

(суди). Турваџија УАари ова:ког, 'који баца Пр.стен а 'не
увати га, туром по јеАан пут по длану. Ако има ка
дије, онда он осуди, колико ће се коме тура ударити.
Rоји играч натакне прстен на мали прст предаје му
турнаџија туру, а ако на к&жипрст, постаје кадијом.
Турнаџија и ка~ија може бити у је,lJ,НО исто доба једна
и иста особа. Ако се на примјер сви обреде, па ни
један не предузме тугу, онда турнаџија баца прстен
па ако га натакне на кажипрст онда је и кадија При
игри не смије се .Ilијевом руком припомагати. Ова је
игра и занимљива и смијешна, јер је уједно и озбиљна
и смијешна. Онај те игра уозбиљи се, да се не би на':'
смијао, јер ако се насмије спаде прстен, а АРУГИ се
опет смију и њега засмијавају, да прстен не би ухватио.
9. ".!ВШ&I б&Н[в-и!"
(И3 Мо.стара)
Нао КОА горље Авије игре, тако'И код ове, играју и

мушки и женски заједно. Сви сједе гАје се 'Које 040-
годило, а мајстор устане на ноге држеhи туру у руци,
па дође пред једно чељаде из дружине говореhи му ~
»Пружи длан!« Кад ово чеља.де пружи Д.llан, мајстор га
ошине туром по Д.llану и горори му: »Акшам баша-и!« -
?)Ав !« - »Г Аје 'Ти СlIноћ би? па га ОПМ' ОВ:Пlfне туром.
- "У атllиовању.« - »Г дје .Ilи, како .IlН?« па опет
ту-ром по ману. ,Овај те је вита н рече ма ГАје бв.IlО
(код те и те дјевојке, удовице, бабе итд.). МУШКI-hи
оооБИ110 Gирају или МАаде АјеВОј:ке И.llИ старе бабе, да
би ое више смија.llИ. Када каже ГАје је био, ОН,II,а га
мајетор yoдapJl још jeAIlO1ll туром, и пита га: »Ко ти
КОАоmби'?« ~ »Би ми Tf.l.j И тај(Ј, (једно чељад.е из
• дружине). - Хајде га нађи!(( па опет туром. -»И овако
КУ кажи! 11 па га оmине још један пут туром и преда
му '.Гуру. СаА онај, који је примио туру иде к ономе,
,
СРСПКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 119
на кога је рекао, да му је био КОДОШ, па га пита и

IIIиба туром на исти начин, као што је љега мајстор
питао и шибао. Мушки обично рекну на женске, да
су им КОДОШ БИ.l1е, па кад их стану шибати туром,
онда женско ко женско, врца руком, вришти и куне
онога, те је удара, И.l1И га МО.l1и, да је не удара ПЈlахо.

Ради тога настане смијех у дружини.
10. 3&и&т&i
(И3 Моотара)
Мајстор у овој игри зађе од једнога Itpaja собе

до другога, па сваког играча удари О.l1&хко туром по
рамену, питајуhи га, какав ће занат увети. Мајстор

треба да је вјешт и отворен, јер му треба А& упамти
коА свакога, какав је ванат увео. Када су сви уве.l1И
по занат, онда и мајстор узме свој занат. Мајсторов
је ванат у овој игри мотаље З.l1ата. Радеhи тај вана'г,
он окреће руком око руке. Ka.!l,a мајстор почне радити,
почну и оста4И сваки свој занат, пјевајуhl1 сви у је
дан ГА&С ову пјесмицу:
.- ФонФори рИрИ рај РИРИ,

ФОНФОРИ РИРИ рај рири.
Сви паве на мајстора, а мајстор на њих све на

ОКО.40 КаА& мајстор опази, да који добро не пази на Њ~
остави свој занат па прихвати љегов. Чији занат мај
стор увме дужан је онај исти час свој занат преки·
нути, а мајсторов прихватити, ако то не учини, Аобије
туру по .I1еђима као опомену. Кад мајстор остави онај
занат, који је био узео, те прихвати опет свој, и.l1И
који други, тада онај, чији је занат мајстор прије ра
дио, па сада оставио, 'греба да остави мајсторов занат, па
да прихвати свој, јер иначе не избјеже турн. 3анате
1 У збирци Буха Брчевиhа, Сросхе народне иrре, Беоrрад 1868. на

страни 8. имаде игра овој с.шчна. Пошто је ова у неJtО.ilиJtО друкчија, а много
ОПJП1lриија, то је овдје увршЪујек.
.-
извађају равним по.кретима руку, како. се ко.ји зана

џпја С.ll.ужи. Кундурџија на примјер увме што. међу
ко..љена, па нажипрсто.м . као. бајаги ши.ll.о.м про.бада и
рукама о.ко. себе растеже. Тервија шије и руко.м о.д
махује. Ко.вач туче стиснуто.м шако.м у ко.љена. Ку
јунџија бајаги туче .II.ехем. Стисне о.бје шаке, па .II.ијеву
метне на ко.љено., а десно.м удара у .II.ијеву, и то. јеАНо.м
удари шако.м о. шаку, а други пут прикуцне .II.акто.м.
Мутапчија про.тура чунак па га бајаги лрикуцне ИТД.

Нада је једно.ме играчу мајсто.р узимао. три пута ва
нат, а о.н му сваки пут и ко.д увимања и о.стављања
тачно. одго.ворио., о.нда му мајсто.р Ааје тестијер. Тада

мајсто.р о.бустави сав рад, па ће: »Тај И тај шегрт је
до.бро. научио., те ћу му дати тестијер. Браhо.! Ово. је
наш друг а сиро.мах је, ја сам му дао. нешто. о.д а.ll.ата,
с то.га и вас мо..II.им, да му сваки дате по. што.го.д!«
Сад се дигне о.нај, што. га је мајсто.р спо.менуо., па. по.
љуби мајсто.ра у руку (узме мајсто.ро.ву руку у сво.ју
руку па по.љуби сво.ју) , а мајсто.р му пришапhе на ухо.
какву а.ll.атку из њего.ва ваната. Ива то.га иде свима ре
дем и сваки му играч по. нешто. про.шапhе. Када је све
о.бредио. Ao.t}e о.пет к мајсто.ру, а мајсто.р ће му: »Е са
стави .II.и што. о.д а.ll.ата? - »Хва.ll.а теби и до.бријем
људима саставих, да Бо.г по.мо.же!« - »Па дедер ми
кажи шта сам ти ја део.?« - »Дао. СИ ми то. и то..«
Ако. пого.ди до.бро., а ако. не по.го.ди 13.110, јер до.БИје
о.но..II.ико. тура, ко.АИКо. мајсто.р о.дреди. Ива то.га га
пита ва свако.г, шта му је ко.ји дао., а о.н по.гађа, на
примјер: »Шта ти је дао. То.до.р?« - »Дао. ми је то.
и то.. « - »Јеси .II.И То.до.ре?« - »Јесам« ИАИ »Није
сам« Ако. То.до.р рекне јесам, о.нда мајсто.р пита ше
грта: » Треба .II.И ти то. У занату?« Ако. рекне треба, а
у то.ме занату та а,,1атка не треба, о.нда мајсто.р о.дреди
ко.,,1ико. ће му тура То.до.р ударити. Ако. .II.И рекне не
треба, а у то.м занату заиста и не треба о.нда се о.д-
Digitized Ьу Goog1е ".

ОРПОКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ t2t
peAIf да шегрт удари извесни број тура Тодору зашто

му је ту 3Аатку давао, када му у том занату не требује.
Ако је много играча, онда се шегрт смете, па не само
ДIТО добије подоста тура по Jlеђима, него му се још и
смију. Када се једноме преда тестијер, онда се опет на
ставља игра као и прије, и другоме се даје тестијер. Када
је мајстор дао неКОJlИЦИНИ тестијер п ове су се игре на
СIIТИJlИ, онда окрећу другу.
11. Шивера l
Када друштво уговори да ову игру игра, мајстор

сједне на средину, а остаJlИ се око љега окупе. Сада
мајстор узме туру, па окреhуhи је виче: Ј)Живер, жи
вер, живер!«( што брже може. Оста.ш играчи окрећу
мјесто туре кажипрстом, а вичу као и мајстор сви у
је,а.ан Г.llас: »Живер, живер, живер! « У највишој граји
дигне мајстор у впс туру и завиче: Ј)АФр08. « ОстаJlИ
играчи мјесто туре дижу кажипрст, и вичу као мај
стор сви у један Г.llас: Ј)АФороз. ({ Ниједан играч не
смије пронијети руке на више, но је мајсторова тура .
•
Ако који пронесе, мајстор га удари туром по руци.
Пошто мајстор изговори »АФОРОЗ« обрне туру на ниже,
па виче: »Иhи тука, бир хороз. « То исто чине и вичу
и остаJlИ играчи. Када мајстор обрне туру на ниже~
мимо мајсторову туру не смије НИliО на ниже прста
про~ијети, ако није рад добити туру по руци. Када
овако проиграју, и још којекаквих шаљивих и смије
шних ријечи изговоре, - што ИХ пристојност овога
мјеста не ,а.опушта споменути - онда ће мајстор јед
нога из ,а.ружине ошинути туром по рамену питајуhи
га: ,)Шта си ти? « - »Ја ован«, одговори онај те га
је питао, И.llИ рекне име које друге домаће животиље
1 У збирци Вука Врчевиt.а, Српска пар. иrре (1868) на сТр. 8 имаде овој
Со4ичиа иrра под имевом ,.ХајваlLlИjе С , а.ш је ова опmирнвја•
.. -
122 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕЛОКООИЋ
ИАИ звјерке. Иза тога наставе опет с.а живером, па

опет пита јеАнога: »ЈIIта СИ?« и тако све реАОМ. КаА&
је сваки узео себи по јеАНО име Аомаће животиње,
звјеРСК6 ИАИ птице, опет загаАаме са жнвером. У нај
виmој ГВАами мајстор УАари јеАнога ТУfЮм по рамену,
па га опет пита: » Шта си ти?« - »Ја мачак.« -
»Шта јеАСШ, какав ГА8С имаш? - »Аови)( мит еве, је
Аем месо и што ми се ГОА Аад:е. а ГАас ми је оваки, (
па онА а замауче, што најгоре може. Мајстор се стане
на то крстити, говореhи: »Шта је он, ЈЬУАИ, сатана
АИ је, ђаво АН је, шта АИ је ?«( - ОстаАИ играчи се
крсте и вичу: » 1>а80, ђаво. « Мајстор ће опет ва то:
»ДеАер, БОАан, како ти је оно ГАас?« СаА он још црње
и горе замауче, а мајстор и играчи стану се КРСТИТ[I
ногом, вичуhи: »1>аво, ђаво, налет га БИАО ХИЈЬаАУ 11

је.дан конак!« Онај те је мачак, замауче сада маАО по
ЈЬепше, а мајстор се бајаги тргне, па' ће: »Чекајте, ЉУАИ,
ја бих баш рекао, да је мачак. «( Онај опет понови, а
мајстор ће да је више шаАе: »Јест мачак, Јест, па се
вар некуд гонио са мачкама, па га неко сиромаха ис
пребијао, те саАа јауче; ану те који умије АН боље?«

Ако се који смије поуздати, да ће надмаукати онога,
те је себи надио име мачак, маукне. Мајстор и дру
жина се стану крстити, као и са првијем што су раАИАI!,
а каА се бајаги увјере Аа је мачак, ОНАа га мајстор
пита умије АИ ЈЬепше. Ако реч-е да не вна, ОНАа мај
стор пита: »3на АИ још који?« Ако се не јави нико
више, онда се ЊИХ двојица наАмећу, .који ће ЈЬепше
эамаукатп. Ако љепше замауче, онај те је себи Н8-
дјео име мачак, онда оуде ономе, КОАИКО ће му тура
мачак ударити, вашто се у туђи посао мијеша. Ако
АИ боље замауче онај АРУГИ, онда се суди мачку, аJlИ
много отроже. Ако ое нико не јави, Аа се надмеће,
ОНАа се је ре.да мајстору наАметати, па ако мачак љепше
и ОА мајотора замауче, онда Авојица оуде, КОА ико ће
'.
СРПСКЕ НАРОДНЕ .иГРЕ Ј2В
мача.к мајстору тура ударити. Ако пак мајстор боље

ва.мауче, овда се су.д.и ономе другоме. Ако се нико не
ја.ви, .ан.и мајстор се .ве сми1е надиетати, тада онај
те је био 'ма:ч.ак удари свакоме из дружине по једну
туру, а мајсто,ру три. Када се сви обреде на овај на
чин, ацда је игра ~вршена. Мајстор у овој игри треба
да ј.е Вјешх, јер треба.да вна све ГАасове од животиња t
ако Хс>Ье да буде прави мајСтор.
12. ТеdеrР&ФR
. (из Моотара)
Ова се игра игра -само када је гдје ДРУШТВО у

крчми. Вјештак ове игре ВДОГОВОРИ се са крчмаром,
па крчмар сједае до каква тврди.це са десне стране.
Сада вјештак преДАОЖИ: »ХајАМО се људи теАеграфа}« -
))Хајде. хајде!« повичу ОНИ, који су игри вјешти, по
што најприје сваки ОГ.4еда је АИ до њега .крчмар. С1\Д
онај, те је преДАОЖИО, шапне Д6Сноме др)'гу ДО себе:
»Донеси литар, два - КОАИКО вев хове - вина!«
Онај шапне то исто десноме другу ДО себе, па тако
.. све редом, АОХ онај, на кога СУ омјеРИАИ да ПАати.,
пришапhе крчмару. Крчмар се дигне па донесе вwю,
вичуви: ))Бујрум, бујрум, У мене је на продају !t< па
постави на сто онолико вина, КОАИКО је наручено. Дру
штво прсне У смијех, и пограби вино, те попију. а
онај, те је наручио, чешhе пута плати, јер је наручио,
ако и пријеваром. Ако се стане баш противити, ДРУ
штво, пошто је с њии оџумБУСИАО, плати међусобно.
13. ПО,IJ,Веsе
(из Моотара)
Подвеве играју и мушки и женски заједно. Мај

стор скупи онолико подвеза, КОАИКО имаде играча и
играчица. Петље од свијех подвева натакне на средњи

прст десне руке. Играчи и играчице узму свако по
.. -
-
'124 JlУХА ГРЋИЋ ВЈЕЛОКОСИЋ
---------------------------------------------
једну подвезу за други крај. Тада сви трескају рукама,

а вичу пјевајуhи: »ПО,.!l.веза, подвеза, подвеза, држи,
пушhи, држи, пушhи. « У највећој граји завиче мај
стор ојачијем r.llaCOM: »Држи« И.llИ »пушhи«. Ако мај
стор завиче држи, тада треба да сви пусте, а ако за
виче пушhи, онда треба AR држе. Који се превари, па
И.IIИ пусти, када мајстор викне пушhи, ИАИ задржи
када мајстор викне ДРЖИ, тај дава заАОГУ. Који је
мајстор вјешт, убрзо све друштво извара, те се брзо
накупи подоста заАога. 3а.llоге дије.llе на караћеље.
14. Чирава 1
\ИЗ Моотара)
Играчи сви сједну у наОКОАО, а метну међу се чирак.

Тада им мајстор разјасни игру овако: »Ево видите,
ово се З0ве мум тепеси«, па покаже руком врх чирака,
),а ево мум ортаси«, па покаже средину чирака. »а
ево мум дибиси, « и покаже руком дно чирака. »Када
ја завичем, мум дибиси, тад да сте сви УПрАИ прстом
У дно чирака. Када завичем мум тепеси у врх, а када
мум ортаси у средину. Иза тога отпочне игра. Мајстор
упре прстом у врх чирака, то раде и сви играчи, а
мајстор сам пјевајуhи изговара: »Мум тепеси, мум

ортаси, мум дибиси, « а сваки пут упре прстом у оно
мјесто, које спомене. Када их у неКОАИКО увјежба, онда
их стане варати, на пр. рече мум тепеси а упре пр
стом у средину иАи дно: Који пође прстом за мај СТО

ровијем прстом, а не иде на оно Мјесто, гдје је мај
стор изговорио, тај даје заАОГУ. Када се накупи много
заАога дијеАе их на караћење.
Ову су иrру по свој ПрИ.dИЦИ Донијe..t.е И остави.ае ОСJl&lШIје у нашеJl

народу. МУJI 'lеписи значи врх свијеЬе, JlY~ ортаси - средина, а хух дибиси
- дно од свијеЬе.
·- .
, ..1
СРПСВЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 125
t5. Во стапа
(из Фојнице у Босни)
Ову игру извађају три играча. 3договоре се, па

двојица буду бостанџије, а један лупеж. Бостанџије
дођу први у собу, па ће одмах с врата: »Е, који ви је
овдје кад иј а ?« Пошто им једнога у дружини покажу,
дођу пред љега, па се ПОRлоне: »Е, драги ефендија,
дошли смо, да нам дадеш изум, да смијемо садити бо
стан. « . Када доБИју изум, зађу по свој дружини, па
свакоме сниме капу. Те капе пnредају по соби. Ето
то им је бајаги бостан. Сада ће један од љих реhп:
»Еј, друже, ја ћу мало поспавати, а ти добро чувај
бостан, да га ко не покраде ! « - »Добро, добро, спавај
ти, ја ћу чувати.« Онда онај легне и начини се као да
бајаги спава. Над он почне хркати, реhи ће онај други:
"Над он овако лијепо спава, дај да и ја мало приле
['нем, « па се и он крај првог извали. Тек што он ле
гне и бајаги заспе, уље гне треhи с врата да краде бо
стан. Овај треhи обуче поврх својих ха"ьина обично .
•
женске гаће, па их свежеоко врата. У гаће стрпа
обје руке и једно раме начини више од другога. Косу
распушти низ чело и преко очију. Ако нема доста при
родне косе, он је начини од кучинс или нуне. Око
главе замота каквих рутина,. па као враг доскаиута,
сад на једној, сад на другој нози, извирујуhи бајаги

јесу ли бостанџије поспале. Кад овако доскакуће до
бостана, саг не се па руком кроз ногавицу од гаћа,
украде по двоје три капе и одскакуће натраг. Тек што
је лупеж изишао, пробуди се први бостанџија. Кад.
види да му ДРУГ спава, а бостан покраден, стане га.
будити, и корити што није чувао. У томе се они сваде,
па ве ДРУГИ бостанџија првоме: »Е чувај ти сада, па
ћемо видјети хоhеш ли боље учувати; « па онда он ле
гне, да бајаги спава. Чим он заспе реhи ће први: »Е
.- Digitized Ьу Goog1е
-
Н6 ЛУКА ГРЋИЋ ВЈЕЛОКООИЋ
па кад је он мого спавати ма.ll.О прије, могу и ја сада,

па се и он прева.ll.И па. бајаги заспе. Пошто су оба .ll.е
Г.ll.а, утрчи опет Аупеж као и први пут, па им украде
веКОАике капе. Тако они на измену чув~у, а .ll.упеж

.им краде док дотјера до једне капе. Сада се они здо'"
говоре .~~ боље' бар онај један бостан чувају и да Г.ll.'6-
дају свакако Jlупежа ухватити. Кад се овако здоговоре
узму уже И.ll.И конопац, па од њега начине КО.10 на
ошце око бостапа, па сваRИ узме за један краЈ од

конопа, и опет бајаги .ll.егну спавати. Пошто они ба
јаги заспу, Аупеж опет дође, па отане у ОНО КО.ll.О, а
они потегну за коноп, те се КОАО око Jlупежових нога
стегне. Пошто овако ухвате Jlупежа., воде га каДИји,

да му суди. Кадија суди, да се из .ll.упежа циједи уље.
Сада бостанџије узму .ll.упежа, па га повые на сред
собе на узначице, па онда зађу од једног краја, те
узму по једног играча за руке и за ноге, па с њиме
·озго туку Аупежа. Аупеж имаде у руци овећу ИГJlУ,
па сваког, неког мање, неког више, убоде оздо у зад
њицу. Сад тек настане прави џумбус, јер онај горњи
стане викати, отимати се и копрцати се, а остаАО се
друштво смије. Кад овако све ОМАађе обреде, онда је

игра свршена.
ј 6. ЗаВ1"~И се 1" опанак

(И3 Гацка)
3договоре се тројица. од МJlађих из друштва, па Ье

један од њих реhи: )}Ево видите, људи, КОJlИКИ сам, ама ко
год хоЬе, ја ћу се с њиме ОК.1адити, да ћу се вас, како ме
видите, завуhи у опанак." Један од њих, те се је с њиме
здоговарао, реlш Ье му: »Хајде не .11. удуј , БОJlан, гдје
би се човјек завукао у опанак !« - »Е, па де, ако сми
јеш, да се о К.II. ади мо, па hеш видјети. « - »Де ваАа у
КОАИКО год хоhеш, « па му пружи руку. На то први
прихвати другога за руку: »Хајде у пет она вина нека,.
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ, 127
има дружина шта пии. Пресијеците који. « - »Пре.

СИјеците, пресијеците~ пристајем и ја!« додаЬс дРУГИ.
Један из дружине удари руком по њиховијем овако
састављеним: рукама, па њихове раS).воји, и с тијеи је
ОКАад УГАављен. Сада овај, те се ОКАадио, да Ье се у
опанак завуhи, метне опанак на сред собе, узме туру,
па стане око оп анка оБИА&ЗИТИ вртеhи туром а бајаги
шапhуhи нешто. Они, који не знају игру,. са нестр
пљењем очекују шта ће бити, а он бајаги сагне ГАаву,
да се завуче, па Ье ономе те се је с њиме ОКАадио: »Бо
гме си ти ЗАијех очију, па стога не могу, но хајде
пред врата, па када се ја завучем, ВИRнуhу те, па
hеш видјети. « Онај изађе пред врата, а он се стане
-окретати, па ће ономе другом: »И ти си ЗАијех очију,
но на поље! « Пошто и он изиђе пред врата узму
из кухиње какав мрчав суд, па добро огаре руке.
Онај у соби изгони једнога по једнога вичуhи: »И ти
си ЗАијех очију. « Нада кога истјера, она га двојица
дочекају пред вратима, па га огаре, а он брже боље
трчи у кухињу па мрчи руке, да и он друге који
изиђу' мрчи. Кад је он веЬ истјерао све МА&Аиhе, које
је МИСАИО истјерати (у остарије људе и жеНСК&Аију
се не дира), онда их зове у собу говореhи, да се је
у опанак завукао. К&Аа уљегну онако гарави у собу,
онда тек стане граја и смијех. Они, када боље при свијеhи
ПОГАедају један другог какви су гарави, стану се сми
јати, па искачу један по један пред кућу, те се умивају.
17. Jl.ађе
(из Моотара)
Ова је игра доста САична горњој, оамо што ое Д~YK

чије извађа. Мајстор ове игре узме туру у руку па ће
реhи: »Хајдемо се, људи, Аађе !« - »Хајде де!« реhи
ће они, те игру знају, а и они те не знају од радо
знаАОСТИ, да виде, каква је то игра. Мајстор сада јед-
128 л.УКА ГРЋИЋ ВЈЕЛОКОСИЋ
нога сједне на сред собе, а опружи му ноге наПРИјед.

3а љим сједне другога, који око првог опкрочи ногама,
а ухвати му се око паса. Тако r.Be остаАе редом. Када
посједа све, који ће се играти, тад запјева ову пјес
мицу, а они, који знаду, помажу му:
ВОЗИJlа се шајка лађа низ море, низ море,

у тој лађИ грешва душа бијаше, бијаше,
Па утону шајка лаt,а у море, у море,
ИЗЈЈаз Ј ово грешна душо из лађе, из лађе!
Да И наша шајка ЈЈађа ве тоне, не тоне!
Нада то испјевају, мајстор удари туром Јову, па

га изгони пред собу. Пред собом га дочекају па га
намрче, као и код горље игре. Нада све истерају, онда
је игра свршена.
18. Двојица предст&в.ьају једиоrа

(ИЗ Мостара)
3а ову се игру хоЬе доста вјештине, те ако су

играчи вјешти, Аијепо испане. Двојица играча Сједну
један другом у КРИАО У УГАУ собе. Дољи подавије ноге,
а горљи му труп покрију чаршавом само што руке
ПОМОАИ испод чаршава И иопред прсију горљега. Горњи
опет занесе своје руке за Аеђа, те и љегове руке за
јСАНО са ДОЊИМ сакрију чаршавом. Нада су се овако
намјеСТЯАИ, онда један вјештак сједне преда њих, па
се с љима, односно са горњим, разговара. - »Добар
вече, брате !« - »Добра ти срећа!« одговори горљи,
па маАКО погне ГАаву у знак смерности, а доњи у исто
доба метне руку на прса. Нада се доњи вјешт нађе,

не би могао нико ни ПОМИСАИТИ, да то није рука го р
њега. - »А ОКАен путујеш брате ?,( - »Из даАеза, 1IЗ
•
даАека, брате, « па у знак ОК.Ilен путује окрене ГАавом
на једну страну, а доњи у исто доба показује руком
на ту страну. - »Па како ти се свиђа наше мјесто?«
- » Ух још питаш? 4ијепо богме, Аијепо 1« - Док
СРII(:1tE НАРОДНЕ ИГРИ 129
горљи говори, дољи изражава чуђеље рукама. - »Још

ш'rо оам видио данао једну Ајевојку, ама ПРИОТаЈЈ.а ко
хоћеш." Доњи окупи проте деоне руке, па их "! иоти
час приноое уонама горљега, а горљи по.ъуби. - »у
.паоу танка. « Доњи га ухвати око паоа. - »Дугачка
~ијеАа врата. ( Дољи га помилује по врату, па сItупи
прсте, и опет их растави, иаражавајуhи тиме чуђење.
?) у АИЦУ бијеА8 и румена, црних очију и обрва, Аијеuа
Аугачка нооа итд. « Што год напомиље горљи, ово дољи
.пОГАади рукама. »~x, мој брате, знам ја, гдје си ти
'Од ПРИАике био, све је то Аијепо, ама да ти право
кажем, она дјевојка нема језика. « Сада се онај отаве
бајаги чудити, крстити од чуда, и ударати руком о руку
док ое најПООАије сјети, па ће: »Ха! Ха! имаhе, не бој
<се, кад се уда. (( - Ову игру КОАИКО је год Аијепо ГАе
дати, ка.да оу оба вјешта, што је престав.ъају, још је
смијешнија, када је дољи невјешт. Када на примјер
горљи рекне: »Аијепа је брате, црних очију, а доњи
га ухвати за брк ИАИ за ухо, да ВИДИШ, онда смијеха
у дружини.
19. Ево нос, ево уво!

Вјешт играч реhи ће у друштву: »Де, браhо, умије

АИ који овако брзо говорити и хватати?« па се ухвати
једном руком за нос, а другом за уво, тако, да му руке
дођу прекрштене. Сада што може брже мијења руке,

хватајуhи се једном руком за нос, а ДPyrol4 за уво,
вичуhи:: »Ево нос, ево уво!а. Рука десна мора увијек
хватати за Аијево уво, а Аијева за десно. Када ГАеда
КОГОД ко није вјешт, рекао би, да није то НИ маАО те
ШКО, па и он почне, аАИ мјесто да се ухвати за нос
ИАИ уво, често пута се ухвати се образ, за брк, ИАИ
.му се састану обје руке на једном мјесту, што у дру
штву проузрокује смијех.
ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК КЉ. IX. 9
130 .1IЛL& ГРЋИЋ Б.ЈEJlОКООВЋ
20. Х Ј с а
(В3 Гацва)
Ову игру играју само ""војица играча, 8АИ ва ве

АИКИ смијех ОСТ8АИХ ГАеД8Ааца. АВОјици свежу очи ма
рамом тако, ""а не могу ништа виАјети. Сваком о"" њих
да""у по туру увијену о"" мараме у десну руку, а међу
њих метну троножни ото. Они се окрену је""ан ДРУ
гоме, чучну на ко.ьена, а сваки YXBaTII .4ијевом руком
за једну ногу од ОТОАа, па онда говоре је""ан дру
гоме,»0 Хусо!« - »Аепе!« - "Би АИ репе?« - »Бих.«
ЧИМ потоњи изговори »бих· прв~ га по Г.4асу вреба,
да га ошине туром. ЛАи ое он увијек сакрива и увија.,.
у ономе проотору КО.4ико ото допушта ""а га из руке не ис
пусти, те онај први у највише О.4учајева М.4атне по зраку.

Иза тога зове АРУГИ првога на иоти начин. Смијешно
је Г.4еАати, како се један другоме укривају, те чешhе
пута у том укривању УАари јеАан Аругога у ГАаву.
21. Та.бура
у овој игри АРУШТВО оједне у наоколо, а Аалу је

Аан другоме ногу у КРИ.40. Мајстор стане Jlијевом ру
ром: заврhати протима од ноге оном:е, те му је нога у
мајсторову крилу, а Аесном руком: куцукати УЗ бут,
као ""а бајаги уз тамбуру куца пјевуцкајуhи: »Цум,
цум, цум. « Овијем бајаги угађа тамбуру, а пошто :му
се не да угодити, опружи прсте, па ошине по буту
онога, бајаги теше тамбуру. 3а тијем: опет угађа там
буру, а 'кад бајаги мајстор угоди своју тамбуру, онда
угађа АРУГИ, па тако ови реАОМ. Када сви бајаги угоде
своје тамбуре, ОНАа почну сви куцкати и пјевати: »Цум,
цум, цум, цум дУРУМ, дум, цум. (( Још пјевају ову пјесмrщу=-
Пошетала Цигавка
С тиквом ва воду,
А за њоме Циганче
С ВОl'е ва вогу' . . . . цум дурум, дум, ЦУ"! -
.
Када оу у највеЬем маху завиче мајотор; »Ето зап

тије!« па шчепа објема рукама ногу онога, те му је у
нрилу и њоме туче о под. То иото чине и остали играчи.
Кад оу у пајвишој граји завиче· мајстор опет: »Ааж,
лаж!« па oLieT као и прије наставе тамбурати и пје
вати, док им ое та игра додија, па окрену другу.
22. Ћуприј е
у овој игри мајотор у..ьегне у собу, као да долази
с пута, па ће на вм гл ао : »Еј, браhо, који вас је овАје
кадија? Ја путујем по СВИјету, послан сам од девлета,
да видим гдје треба хаир подиhи, па сам видио, да ово
мјесто нема hуприје. Наумио сам, да вам hуприју на
чиним, али ми треба изум од кадије. « - вЖивио ја
банџија, живио, баш се мучимо без hуприје, а оно нам
је каДИ-6Фендија!« па му покажу прстом на једног.
Мајстор иде на то пре,4 кадију, па му се поклони: »Мој
драги еФендија, п?слан сам од девлета и честитог цара,
(овдје се кадија подигне и учини теменах) да извидим,
гдје би требало хаир начинити. Овдје сам видио, да се
људи мучеlбез hуприје, с тога сам наумио једну hуприју
начинити, него, драги еФендија, да ми даде ш изум. « -
»АФерим, аферим, дајем изум, гради КОЛИКУ год хоhеш! «
- »Још те молим, еФендија, да овдје у царској шуми
усијечем јапију!« - »Сијеци КОЛИКО ТЧ: год треба!«
Пошто је мајстор добио изум, изиђе пред собу, па се .
убрзо врати са још двојицом ИЛИ тројицом бајаги мај
стора, који ће hуприју градити. Неимар носи у руци
какав штап мјесто аршина, а остали по добро увијену
туру мјесто секира. Неимар зађе па наређује да се си
јече јапија: »Ево ова четири раста, за ноге у hуприје, «(
па упре у четири младиhа, који сједе један до другог.
»Ове овдје пајване, па ову јелу за тетиве« итд. Сада
мајстори сијеку јапију, и то овако: сваког кога. је не
имар оби..ьежио ударе по једном туром, а он се пружи)
9*
132 ЛУКА ГРЋИЋ Б ТЕЛОКОСИЋ
као бајаГИl да је дрво оборено. Када пане, мајотори

наlIану на Љ, па ооијецају огранке лупајуhи туром по
рукама и ногама; а он брже боље опружи руке низа
се, И кочи се као дрво. Када су с тијем готови, онда
га узму двојица, па га пренесу на оно мјесто, гдје tle
се граДИ'1'И hуприја. Кад овако десетак љих оборе, уреде
и пренесу, дође неимар са аршином па мјери колика
Ье бити hуприја и колико треба да буде дуга јапија.
»Откини овуд!« а мајстор притрчи, па лупне по оном
мјесту туром, - обично по ногама. )}Дајте оно црвено
шибало да окрајчимо. (( Један од мајстора извади ко
нац, па пруже низ онога, те лежи и пуцну, као кад
би прави мајстор опуцнуо, да скрајчи какво дрво. Када

све овако уреде онда их сложе у вито Iтроугао) тако,
да увијек дођу по двојица један на другоме. На вито
се попне неимар и мајОТОР па лијепо ој едну и запале,
да се здоговоре како Ье боље hуприју УТВРДИТИ. По
што се ту посавјетују онда устану на ноге, па једног
узму из витла и прислоне уза зид, погнувши му Мало
први дио тијела, а узмакну му ноге по једно по метра

<),3. зида. Кад су га овако ПРИСАОНИЛИ мајотори врте
СВРДАовима бајаги, а неимар прикуцава клинове, и то:
удари овојОМ задњицом у његову задњицу. Иза тога
приолоне другога, те се овај првоме ухвати рукама око
паоа, па тако ове док јапију ову утроше. Када сву ја
пију у'гроше, готова је hуприја. Мајстори остану чува
јуhи hуприју, а неимар иде те јави кадији, да је ћУ
прија готова, те кадија дође да осеири· hуприју. Неи
мар се попне на hуприју" те прође свима преко Аеђа
и врати се натраг. 3а тијем попну кадију, али кад ка
дија буде на сред hуприје, они се 'ге представљају ћУ
прију размакну, те кадија падне, а они се сви стро
ВаАе врх њега. Мајстори тада напану турама, па их
растерају и кадију курталИШУИ, с тим је игра свршена.
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ f33
у јапију беру омлађе МУШRиhе, а за кадију бирају,

који није вјешт игри, кога могу лакше IIреварити.
23. r 16 81
Ове се игре играју само мушкиhи. Сви посједају

у около један дО ДРУГОГ прекрштених нога. Мајстор
почиље ИГРУ говореhи до себе десном е другу: .Аа ти
продам гусу! « Онај говори до себе десноме ДРУГУ то
исто, па све тако у около, док опет дође до мајстора.
Мајстор наставља: »Аа ти продам гусу, моја гуса ја-:
јеноска!« Нада опет прође около па дође на мајстора,
онда мајстор опет наставља: »Аа ти продам гусу, моја
гуса Ја.Јеноска, оволико ЈаЈе носи !« Код потоњих ри
јечи стисне шаке па покаже облик јајета. Опако иде
све около, а кад на мајстора опет дође, понавља исту
бројницу, као и први пут, само када показује КОЛИl\О
му јаје носи гуса, онда рашири подобро руке. Треtщ
пут мајстор чучне на ко..ьена, па још боље рашири
руке. То чине и остали играчи, када на Kojera (Јед дође.
Четврти се пут мајстор дигне на ноге и добро ра
шири руке. Када се сви дигну на ноге, те опет дoђ~
ре.... на мајстора, тад мајстор ухвати до себе Д~CHOГ
дpyra за руку. То чине и остали играчи по реду. Кад
опет ре .... дође на мајстора, он претури своју десну ногу
преко своје руке и руке деснога друга. То чине и
остали. Када сви затруе ноге, онда почну скакати на
лијевој нози, а пјевати сви у Г.4ас:
Моја гуска јајеноска
ОБЛИКО ии јаје НОСИ
ОБЛИКО! ОБЛИКО!
Нод овога скакања и пјеваља се многи цревалн,

многи пуште руке, из чега се породи смијех у ДРУЩИНИ.
1 У В. ВрчевиЬа Срп. нар. иrре (1868) ииа на c:rp. 7. иrра ПОД васдо-
10)( »0.18 ЕYUП' rycEY?C 8...tи се ова са свијем друкчије иrра.
134 ЛУКА ГРЋИЋ. БЈЕЛОКОСИЋ.
24. Обиmоrа rpaAa

•
у овој се игри играчи занесу на пи.ьак као и код
игре »Погача« (1, бр. 18.1. Код кога дјетета остане пи
ља к, то ће дијете чувати град. Сада на подини означе
два града овако: узме се какав оштар камен ИАИ дрво,
па се њиме запарају по Аедини овећа два простора у

округ. То су им два града. Из града у град треба да
буде 10-20 корачаја. Сада онај, те га је паАО да чува
град, Аобро пази а играчи остаАИ преАијетају из града
у град. Којега играча чувар крене руком изван граАа
тај чува град, а онај те је чувао иде међу остые играче.
Ову ИГРУ играју мушка оситнија дјеца.
25. Дај ии, КЈиа, еите!

(ив Града у Посавиии)
у овој се игри играчи и играчице занесу на пи

.ьак, које ће остати без града. Пошто се занесу, свако
дијете начини себи ма.Ш КОАУТИn на земљи осим оног
дјетета, код кога је најПОСАије остао пиљак. Свако ди
јете стане у свој КОАутиh, а оно, те нема КОАутиhа,
иде реАОМ од једног до другог, па пита: »Дај ми, кума,
снте!« Оно којега пита одговори му: »У Арапа кључи, «
Када сву дјецу обреАИ стане на средину између КОАУ
типа, па се окрене на пети а говори: »Мијења се мје
сец!« Док се оно окреЬе, дјеца мијељају своја мјеста,
а и оно дијете, те се окрепе ГАеда да уграби које мје
сто. Ноје дијете остане без КОАутиnа, оно даље пита.
26. Пипе mmавице ИJlИ сакриваче

Ову игру играју н мушка и женска дјеца заједно.

Један, који је понајстарији а највјештији БУАе кади)а.
Сви играчи и играчице метну по један ИАИ два прста
кадији на кољено. Кадија отпочне дољу пјесмицу са
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ t35
једнога прста, па иде наОКОАО на десно, упируhи на

-сваку ријеч у ДРУГИ прст:
Пипе, пипавице.
у де, у давице,
Котушан, котушице,
Коза реп, бјежи зец!
На чији прст дође »эец« онај диже прст, а кадија

почиње на ново са оног прста, који ва овијем дође.
Онај чији прст остане најПОТОЊИ метне кадији ГА8ВУ
у КРИАО. Кадија му эак.'IOПИ очи, а ОСТаАИ се играчи
сакрију којекуда. Када кадија види, да се је све дру
штво посаКРИВаАО, онда пусти онога, те тражи. Када
којега нађе, удари га руком куда отигне, па трче оба
каДИји. Ако прије ДОТРЧИ онај те је тражио, он сје
дне код кадије, а онај те је био сакривен, иде тра
жити ОСТаАе, па тако све редом док се сви иокупе •
. Вјеmт кадија продужи од оно »зец« још даље овако:
ОД мора до мора,
До сува јавора.
Имам брата Сулејмана
Суьем, буьем,
Терзија, тапија,
Тараташ, мараташ!
На чији прот дође »мараташ« онај свој прст диже.
Који је кадија још вештији продужи и даље овако:
Единана, бединава,
Тутун бевум, . кадинана
Алтун, бентун
Талкин, тилкив
Пио!
Када се ово продужи, онда се не диже на »вец« И
»мараташ«, НО само на »пис.«
Још СА-М чуо У овој. игри ову пјесмицу која се
оријетко чује:
Чичак, чемерика,
3аитин, вареника,
Олово, ооколово,
.'
_36 JlУКЛ ГР'&В':& ВЈЕJlОКООВЋ
Соко паде на лвваде,

Ој :мене кобвле,
Куд сте мене водиле?
у чичке ДОJIине.
ll1та у чвчкам раде?

Кара копље кују.
3а кога га кују?
3а Осмава росмава.
Вјеж' Осман росмане,
Ето бабе на кокоту!
Носи биљу на рамену,
Гдје те ствгне да те жине,
Гдје станеш да лавеш.
Гдје почввеm, да погивеm!
На чији прст дође »погинеш,« онај свој прот дигне, па
играју као што је горе описано.
Имаде још једна врста игре оакриваЧ6, коју ма.IJ.а
дјеца играјј овако: Сва дјеца ста.ну у ОКО.40, па jeAНot
:које је вјешто, пјева пјесмицу: Једна дара, друга Aapa t
трија дара, сарај ђеди, гутуиар, пети пушка зава.IJ.ијаt
мој мир манаотир, трчи перо на по перо, че.IJ.а чок~
меса јОК!« Нод оваке ријечи упре руком у једно дијете.
На које дијете дође ријеч »јОК, {( оно ИЗ.IJ.ази, а које
најПОС.IJ.ије оотане ономе се зачепе очи, а оста.IJ.И се иду
сакривати, па ое истражују као и коА горље игре.
'1.7. ЊIJ).иL.а
(В8 Фојнвце у Босни)
Ову игру играју највише женока .ilјеца. }Т овој игри

буде једно дијете кво.чка, једно јаотреб, а оста.IJ.а су
Ајеца ПИ.IJ.иhи. Rвочка иде напријед, а ПИ.IJ.иhи~ се ухвате
за љу, то јест, једно се дијете ухвати за оно, те је
квочка, а оста.IJ.а једно за друго. Јастреб узме каквих
мрвица од дрва, па ко бајаги .lJ.ожи ватру. Rвочка води
ПИ.IJ.иhе квочуhи, а они иду за љом пијучуhи. Нада дођу
б.IJ.ИЗУ јаотреба пита га квочка:
о.
....~-------------- ---
• СРПСКЕ НАРОДНЕ НГРЕ 13':"
»Шта ТО радиш?«
»Аожим ватру. «
»3а што ће ти ватра ?«
»Аа метнем саџак. «
»3а шта ће ти саџак ?(.
»Аа наставим тенџеру. «
»3а шта ће ти тенџера ?«
»Аа на.Шјем воде.«
»3а шта ће ти вода ?«
»Аа наставим кашу. «
»А за шта ће ти каша ?«
»Аа эаметнем ПИАиhима.«
»А гдје су ти ПИАићи?
»Отећу их од тебе.«
Кад ово изговори, квочка бјежи и чува ПИАиhе, а
јастреб се затрчи па јој уграби најпотоње. Rвочка
опет водеhи пuиЬе дође до јастреба, па га опет пита
као горе, а он јој опет отме је . що ПИАе. Над јастреб отме
све ПИАиhе, онда јастреб буде квочка, а квочка јастреб.
28. FОJlубова.
Ову игру играју само ДBoj~ дјеце. Обоје сједну

једно спрам другога па једно пружи руке окренув ма
нове горе. Аруго ПОАОЖИ своје руке на првога руке,
окренув ДАанове ДАановима. Сада оно доње миче ру
кама и вара горње па у томе варању извади своју руку
и удари горње по руци. Ако горње на вријеме са сво
јом руком побјеже, доље удари себе по руци, онда оно
те је БИАО горње буде доње, а ОНО, те је БИАО доње
буде горње.
29. Ииmа и :капе

(из Гацка)
у овој игри буде једно дијете мачка, а друго ииш,

а остаАа се дјеца ухвате у КОАО. Миш чучне на сред
, .. Digitized Ьу Goog1е
. - - ----- - - - ---- - ----
138 lIУКА ГРЋИЋ. ВЈЕlIОКОСИЋ.
КО.llа, па цијуче, а мачка об.llијеhе око КО.llа и мауче.

]{ада мачка обиђе једном КО.llО, онда пита: ))Шта ти
.радиш, мишо ?« - ))Једем сир и мас.llО.« Нада то миш
изговори, мачка утрчи у КО.llО И поhера миша, а миш
бјежи из КО.llа. Мачка трчи за њим, па га опhера јед
.ном око КО.llа, а он, ако га не ухвати, бјежи опет у
КО.llО. Мачка мора увијек онуда из КО.llа изаhи куда и
миш, и трчати све за његовијем трагом. Ако мачка
ухвати миша, онда је миш мачка, а мачка буде миш .
.Дјеца, која су у КО.llУ,' пуштају миша С.llободно да изиђе
из КО.llа куда хоће, и да уљегне у КО.llО, а мачку за
државају у КО.llУ, када хоће за мишом из КО.llа; И.llИ
ако хоће у КО.llО, опет јој сметају.
:10. Вере., бере. rpozl,e

(из Града у Посавини\
Ајеца се окупе где год на пољани, па ОД.llуче пиљ

ком, које ће бити газда. Сада газда оде ма.llКО подаље
·а они сви као да беру и зобљу грожђе пјевају:
Берем берем ГРОЖђе
Док газда не ДОђе,
А кад газда ДОђе,
Све обрано ГРОЖђе!
'Сада их опази газда, па их пита: »Хај, море, шта

радите?« Кад они бајаги спазе и чују газду, бјеже ва
све стране, а газда их гоња. Ноје прво ухвати оно буде
<газда, а газда иде међу играче.
31. Петиљава
(ив Моотара)
lIетињци су жеН{јка дјетиња игра, а игра се нај

lшше у двоје. Дјеца нађу пет је,4наких об.llИХ ками
чака, па сједву једно према другоме. Оно те почима
·игру баци из руке камичке да се распу по .IIедини,
бар по два прста један 0,4 другога. Између то пет ка
меница изабере један, па га баци у вис. Док онај ка-
'.
ОРПОКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 139
мичак Аети, узме руком ДРУГИ са. подине, па брже боље

ухвати и онај што је бацило у вис, док није оануо.
Овако диже један по један док дигне сва четири. Ово
1_ се зову »једнањци." 3а тијем разметне четири камичка
на двије ГОМИАице, на сваку по два, па диже као и
прије, само што сада диже ПО два заједно. Ово се зову
»ДВОЊЦИ. « Нада и ово сврши, онда метне на једну го
МИАУ три а на једну један, па и њих на исти начин
диже, и то најприје три, па онда један. Ово се зову
» троњци.« Иза овога метне четири на једну гомилу,
а пети баца у вис, па четири диже, а пети дочека у
исту руку. Ово се зову »четвероњци. « Иза Tora дођу
»чадори.« Дијете метне лијеву руку на подину обр
нувши прсте к земљи. Прсте мало порашири, па из
међу сваког метне по један камичак. Онај пети баца у
вис, па док се није вратио, угони оне остале прстима
десне руке између прста лијеве руке под руку. 3а сваки
доњи камичак баци по један пут она.ј други у вис. Нада сва
четири утјера под руку, онда дигне лијеву руку, па
диже она сва четири камичка у једно, као и код че
• твероњака. Ово је мало мучније, јер код четвероњака
метне сва четири заједно, а код чадора их не може,
угонеhи их кроз прсте добро састави'1·И. Ноје дијете ово
све учини, а сваки пут ухвати камен што баца увис,
СВРШИАО је игру. Ако у игри не дигне све камичке, НАИ
аБО не дочека горњи, оно престаје игра'1'И, а друго
игра. 3а ову Иl'РУ веле остарије жене да је грехота
играти, и да ће онАје град љетину обити, гдје се игра,
те је дјеци забрањују. При свему томе ово је најо
миљенија игра женској дјеци.
Ове се игре играју у Сарајеву, ми је не зову "пе
тињци« него »козе,« а има нешто разлике у игрању.
у Сарајеву, а сада већ и у Мостару, ове се ИQl>6

играју друкчије. Једноњци, двоњци, ТРQЊЦИ и четве
роњци, играју се као што је горе описано, само о том
14() ЛУКА ГРЋВЋ ВЈЕJrОКООИЋ
раЗ.llИКОII што се ОВАје ПИ.IЬЦИ не намештају руком,

него се проспу ПО подини, па како се саllИ разреде,
остају, а узимају се по један, по два по три и по четири,

и што ое руком не смије Дотаhи ни једног камена,
осим оних, који ће ое Аиhи. Иза четверољака не ИДУ
Ча,4.0РИ, него »спушhи-дигни« Спушhи-дигни се игра
овако: Узму се у руку СВИ ПИ.IЬци ООИII једнога, који
стоји И:iмеђу па.llца и кажипрста, да га је .Ilакше увис
бацати, а да се не проспе оста.llО камеље. ClЏa се баци
ови пиљак у вис, а ОСТаАа се четири И8 руке спусте
брзо на земљу и ухвати ое истом руком они пети, што

је у вис бачен; чим се ухвати, баци се опет увис,
ИСТОМ се РУКОII ПОАИГНУ она четири са зеllље и ухвати
у иоту руку И они пети. То је »спуmhИ-АИГНИ. « Иза спу

шhи АИГRИ ПАУ »КАепеТ8че. « Оне се играју овако: Сви
пет се пиљака узме у ,3ОО8У руку, па се сви баце у
вис, ААанОIl исте празне руке КАепне се о ТАе и ухвате
се у љу сви пи.љци. На,4. се изиграју КАепетаче, играју

се »бисерке. « Биоерке су мые и веАике. МаАе се би
серке играју готово као јеАНОЉЦИ тј. баци се на земљу
све камеље, па се УЗllе један и баци увис; АОК овај Аети,
орихяати ое АРУГИ па се ухвати они бачени. КМ се
ови ухвати не остави се ви јеА&Н на страну, него се
З&АРЖИ у руци, други се из руке баца у вис, а трehи
се Аиже са земље и ухвати бачени. СМ се у руци
111I8AY три пи.ы~а. ЈеАан од љих се баци увис, Ава
остану у руци, четврти се Аиже са земље и хвата ба
чени. Н&А се и овај ухвати има их у руци четири. ОЛ
љих се јеАан баци у вис, три остају у руци, а пето
се Аигне оа зеllље п ухвати се бачени. СаАа у руци
има пет ппљака. Сви се просп)" по ТАУ, па се играју ве
.lIIке бпсерке. Оне се играју као п lI&.I1е, само се са зеllLЬe
дусу по Ава пиљка.llза бисерака НАУ .мученици«. Муче
ници су МаАИ И ве.lПКU. Ма.IИ се мученпци играју САичво.
Баце се пи.ьци на Т.lе, је.4&Н ее п3t."\бере, па баци у вис~
•
CPIICKE НАРОДНЕ ИГРЕ 14 t
ДОК ови Аети дигне се један са земље, па ое ухвати

бачени. Сада се два бацају у вис, а треhи се диже; је
А&н се остави на страну два се баце и четврти Аиже,
па се опет један остави на страну и два баце увис; па се
пети Аиже и ухвате бачени.СаА су у руци три пиљка.
ЈеАан се баци увис, Ава се спусте на земљу, а ухвати
бачени, који се одмах баца у вис и ухвати у руку по
што се подигну они ос'l'a.Ilи са земље. ВеАИКИ се МУ
ченици играју овако: Сви су пиљци на земљи. Један
се баци у вис, други се узме и ухвати бачени. Сада се
06а баце у вис, дигне треhи и ухвате она два бачена.
3атим се бацају три у вис диже се четврти и ухвате
бачени. 3а тим се баце четири, и диже пети и ухвате ба
чени. Напокон се баце сви пет, Аупне се ДАаном испраж
њене руке о ТАе и ухвате сви. Тим су сврmени муче
ници. Иза мученика играју се Ј) рожине. « Рожане су
веАике и маАе. У маАИХ РОЖИllа се узму сви пиљц и
у руку, један се баци у вис И док ови Аети, спу
сти се један на земљу, па се ухвати бачени. 3а тим
се опет баци један, а пусти други на вем:љу и ухвати
Ьачени и тако све док се сви не спусте на ТАе. 3а тим
се баци један у вис и ухвате сви. ВеАике се рожине
играју као и маАе, само Ш'l'О се по два ПИ.оЪка спуштају.
Једна од најтежих фигура јест: Ј)хоћу-нећу. «( Хоћу-нећу
игра се овако. На ТАУ су сви пиљци. Један се од
њих баци у вис. Док он Аети дигне се други. Пошто
је дигнут ухвати се бачени. Сада се један од та два у
руци баци. у вис, па док он .I1ети, узме се са земље
треhи, а они други из рука, спусти се на земљу, а ба
чени међутијем ухвати. Тако се игра, док се ивреде
сви пиљци. ВеАИКО хоћу-нећу игра се исто тако само,
што се по два пиљка узимље и по два спушта. »Пртока
.I1е(( играју се као једноњци, само када се ухвати бачени,
баци се по други пут, а они у руци спусти се на земљу
и ухвати бачени. Тако се изреде сви пиљци, па се још
142 ЛУКА ГРЋИЋ ВЈEJIОКОСИЋ
једном баци један пиљак у вис, дигну се они са земље

и ухвати бачени. Велике се пртокале играју као и мале,
само се дижу ПО два пиљка мјесто једног. - Све ове до
сада описане Фигуре играју се јеАИОМ руком, а ове
двије, што још преостају са двије руке. Прва од тих
је ».4IfIlУНОВИ мали и велики.« Играју се као 11 пртока.lе
само што се не спушта камење на земљу него у другу
руку. Када се сви преметну са земље у ту руку баци

се задњи у вие, из лијеве се руке преметну у десну
и ухвати бачени. »Јабуке« се играју овако. На земљи су
сви пиљци. Један се баци у вие, ДРУГИ се узме са земље и
метне у лијеву руку и ухвати они бачени. Тако се изреде
сви. Велике се играју као и мале, само се по два пиљка.
дижу са земље. Са овом се ФИГУРОМ свршава игра.
Неки играју и даље, а..ш. су те све Фигуре налик на
ово и нијесу занимљиве као ове. Једина од тих »глуха«
је мало љепша. Игра ре као једноњци и ДВОЊЦИ само
се не смије чути када удари камен о камен. Њу игра
двоје и троје и више Ајеце и то овако: Једно увме
пиљке па их баци у вис затим брже боље изврне руку
и на надланицу ухвати што може више пиљака. Када
то учини баца их опет у вис и ухвати у шаку. ,Тако се
изреде сва Ајеца, па које има највише пиљака, оно
игра прво. Оно узме пиљке, па њима игра, глуху као
што сам горе рекао; ако гдје погрјеши, игра друго,
треће и тако редом, док се не сврши сва игра.
32. Кеве
(И8 Мостара)
Ову игру играју мушка дјеца и то три до шест

играча највише. Играчи ископају на сред подине овећу
рупу. Ову рупу зову »котар«. Око котара, у размаку
по један корак једну од друге и по један корак од
котара, ископају омање рупе, и то онолико рупа, ко
лико је играча, осим за једнога играча, који се зове
» шу Д.ll8. (( Ове се рупе зову» куhице. (( Пошто још одреде

»пик(( јмјесто OК.lleH се почима игра) занесу се на пи
.ъак, којега ће ред бити, да буде ШУД.llа. Када и то·
утврде, онда сваки играч узме у руке по један штап
од ПРИ.llике дугачак 70-80 см., па дољи крај штапа
метне у своју рупу. ШУД.llа узме у .Ilијеву руку штап
а у десну ћур (ћур је она кошчица што дође у врату •
бравчета прва до Г.Ilаве). Са пика се окрене котару, па
баци ћур Г.llедајуhи не би АН га убацио у котар. Играчи
дочекују ћур својим mтаповима и одбијају .:>д котара.
Док је још ћур жив, 'гј. док се ваља, смије га сваки,
играч дочекати и гонити КОJlИКО хоће. Ако ћур станг,
онда ве.llе мртав је. Ако који играч дохвати штапо:м,
до мртва ћура, онда он буде ШУДАа, а шу,.џа заузме
ље.гову куhицу. Када ШУД.llа баци ћур с ии ка, па му га
играчи дочекају, онда оставе своје куће па гоне ћур
по Jlедини: што могу да.ъе од котара. Шу . ма трчи за
љима, па граби, да се и он својим штап о .. Аотакне до
ћура. Ако се шумаДО'r8kне штаПОII АО ћура, тада је
ћур мртав, те играЧIl и шума трче заједно котару и
грабе рупе. Који играч остане без рупе тај буде ШУДJlа.
Ако шума уба~и ћур са ника у котар, тада је промена
те играчи мијељају куhице, при чему шума пази да
уграби коју. Ако играчи нијесу ћур дочекали, но је
остао БJlИЗУ котара мртав, тад га шум а уr.они у KO~
тар. Чин mУДАа крен'е ћур, ћур је жив, те га играчи'
смију одБИјати, аJlИ тада пази шу.лда, да којему играчу,
док одбија ћур уграби куhицу. Ако овако гонеhи га
ШУДJlа стјераћур у котар и тада је IIроМјена, те мијељају
рупе, при чему свакако ШУJlда уграби коју. Ако који
играч ради какве потребе остави на кратко вријеме
игру изговори ове чаробне ријечи: )На куhи ми СО.llе.
у I\отару воде, hИJlИТОМ од поке. (( Тад његову рупу не
смије ШУДАа заузети, ЮIТИ је уаим.ъу други играчи
при промјени.
144 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕJIОКОСИЋ
33. ByL.e од јахе

(опhа наРО.I(Иа у Херцеговини)
Ову игру играју онрупнија мушка дјеца. НајпрИје

уговоре даљину, оклен ће гађаТll, па на једну отрану
те даљине поставе овеhи камен. Овај камен зове се
»пик(( ИЛИ »циљ((. На другу страну поставе оиалехан
• обао камичак колико ,ll,обар орах. Тај се к&мичак З0ве
"буh." Још уговоре, 0,11, колико ће табана играти, обично
20-50.Сваки играчнађе себи плочастхаиен, који у игри
З0ВУ плојка или плоха. Играчи се подијеле на двије јед
наке половине, као код игре »Велике кобиле. ({ !I, бр. 151.
Иза тога играчи бацају плојке 0,11, буhа к пину. Када сви
играчи баце плојке к пину, онда иду па гледају, чија је
плојка најближа до пика. Онај, чија је ПАОјка најближа к
пику, гађа први 0,11, пика буh. Ако погоди, тада броји o~o
лико табана, КОЛИБО је буh потиснуо. Ако нема уго
ворени број табана, ОНЈ,а гађа ПЛОјком са о"ога Мјеста
гдје му се је плојка уотавИJlа једну плојку којега
играча. Ако ПОГОДИ онда гађа плојке осталих играч&,
прибрајајуhи увијек по један. Најпосле гађа ону ПАОјКу,
која је најближа буhу, па ако је погоди, овда опет
гађа буh. Ако и сада погоди буh, набраја опет таба
нима, па опет гађа П.llојке као и горе, и тако све ре
дом, док истјера уговорени број табана. Ако први играч
није погодио у буh, онда удара. други, чија је плојка
најближа била пику послије првога. Ако не ПОГОДИ
ни он, онда играј у остали на исти начин Ако ниједан
играч не погоди буh са пика, онда га га.ђа први играч
са онога мјеста гдје му се је први пут уставила. 0.,\
које стране играча први истјера уговорени број табана"
она страна јаше на противној од буhа ,11,0 пика.
34. llлојке од јахе

у овој нгри поставе "ва пика, а цијело се дру

штво издије ..ш на другове, тј. на парове. Први пут
ударају сви ПЛОјкама од једнога шша, па иду сви пјеше

к другоме пику и гледају, који су ближе к пику .110-
тјера.л.и. Сада опет у . џt.ре плојком првом пику, па онда
појamy они који су другоме пику ближе своје плојке
ДотјераАИ на ове друге, те их ови носе до првога пика.
Код првог пика апет ГАедају, који су ближе до пика'
догнали, па опет јашу, и тако све редом, док им се
та игра не досади.
35. Иrра. с JlОПТОЈ[

(ОПhа народна)
у овој се игри подијеле играчи па двије једнаке

ПОАовине, па са суво МОКРО ОДАуче, која ће ПОАовина
играти, а која ће у пашу. Играчи који први играју,
попере један плочаст камен, КО.llико Д.llап. Један од
играqa стапе крај тога камена, узме .IlОПТУ, па је баци
у вис, а када се овго враћа ошине је дланом :uли пр
стима, чим прије стигне, пут ових играча, те су у
naши. Играчи у паши дочекају .Ilопту у руке и Г.llе
дају да је ухвате. Ако играчи у паши, ухвате лопту,
онда. онај играч, те је И.3 прве дружине не игра више,
но га један И3 његова друштва замијени. Ако се у паши
не ухвати .Ilопта, таАа лоптом један од играчау паши
гађа онај поперени камен са онога. мјеста, гдје се је
лопта уставила. Ако погоди камен и тада не игра више
тај играч но ДРУГИ, I,t ако не 'погоди, онда онај играч
настав..ьа на. исти начин. Први пут када удари .IlОПТОМ.
виче » прва, {( други пут »друга, « треhи пут »трећа, «
ао четврти пут »пиле« И.llИ »пилинбатбат<t, а да је још
китњастије, дода гдјекоји: »пасји брат.« ПИ.llе се не
удара као прве три но се лопта баци ма.llО у вис па
се дочека наП.llетом од ноге и одБИје. Ситнија дјеца,
која јако уче ову игру, метну лопту на прсте од ноге,
па је тако баце. Нада пети пут у дара, дигне играч
ногу па .IlОПТУ испод ко..ьена пребаци а дочека је ·Д.Ila
ном од руке и одбије, а виче ».Ilовре. « Но је добро
ЕТНОГРАФСКИ 8ВОРИНR КЉ. П. 10
146 ЛУКА ГРЋИЋ ВЈЕЛОКОСИЋ
вјешт игри, одмах код nИ.ll.ета удари и ПИ.ll.е и .ll.овре

заједво и то овако: дигве ногу па .ll.опту пребаци ис
под кољена у вис, ао дочека је наП.ll.етом исте ноге и·
одБИје. Тада виче: »И бат и .ll.овре. « Ма.ll.а дјеца ударају
».II.овре« овако : ухвати се играч .ll.ијевом руком за уво, па
десну руку провуче испод .ll.ијеве и одбаци десном
.ll.опту. Шести, седми, осми, девети и десети пут удара
се као и прва три пута. Играч кад удара виче: »Шеста,
седма, осма, у очи ље, она, бива свршена. « Ако један
играч овако удари десет пута, а лопту му ПРОТИВllа
дружина не ухвати, нити камен убије, тад ако играју

од јахе, сви из љегове дружине, појашу оне из про
тивне дружине, па их носе до одређенога мјеста по
уговору. Иза тога rючињс исти играч на ново, a.lJ.И
не почиње са првом него са другом. ТреЬу игру по
чиље трећОМ, четврту ПИ.II.етом итд. Ако С.II.учајно је
дан играч десет пута узасоб одигра, тада ПОС.ll.ије сва
ког ударца јашу. Један играч игра све док му .ll.опту
ухвате, тад ве.ll.е: »изручио СО«, те он даље не игра,
него љегов један друг. Када се сви из прве дружине

изруче, онда они иду у пашу, 'а они, те су би.ll.И у паши
иду те играју, као што. су и први.
36. Жари бари

(ИЗ Града у Посавини)
Играчи у овој игри Од.llуче пиљком, који ће први

играти. Ови који lIочиље игру, узме .ll.опту, па удара
у зид, говореhи код сваког удара по је . щу 03, ових речи:
» жари, бари, жежи, бјежи.« Када .ll.опта ОДСКОЧИ од зида,
хвата је у руку. Оста.ll.И играчи стоје око онога те игра,
па кад он изговори ријеч »бјежи«, ови се разбегву на све
стране. Када играч потољи пут ухвати .ll.опту, гађа јед
нога 0,4 играча. Ако га ПОГО,4И игра даље погођени, а ако
га не погоди игра онај те је гађао. Ако играч који пут
не ухвати .ll.опту, 'гад ИЗ.ll.ази из игре, а игра ДРУГИ. Ову
игру највише играју само по двоје дјеце.
, сРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 147
37. RОПИА&АИ
(из Сто ца)
Ову игру играју оситнија ,ll.јеца. l{о.IJико год има

играча ТО.IJико се ископа рупа гдје год при страни.
Рупе се копају једна више друге, дубоке, КО.IJико да може
лопта I)танути. Рупе се подије.IJе, те се знаде која је
нојега играча. Изнад рупа се зава.ъа .lJопта. У чијој
се рупи устави ~опта онај је зграби, а остаАИ се играчи
које куда разбјегну, Овај са АОПТОМ гађа којега од
играча. Којега играча погоди, у његову рупу убаце
камичак. Тај камичак зову »КОПИ.IJе«. Ако не погоди
ниједнога, онда се камичак убаци у рупу онога, те
је гађао. Када се у чијој рупи накупи петоро копи
.lJади, тј. камичака, онај играч стане погнувши Ma.lJO
.lJеђа, те га сваки играч гађа АОПТОМ из уговорене да
љине по пет пута.
38. lLt.есие
Ове се игре играју. Ma.lJa дјеца, највише жене ка.

Двоје дјеце сједне једно према другоме, па најприје
удари свако себе по КРИ.IJУ, затијем себи руку о руку,
па OH,II.a једно другом руком о руку. Ово се често по
навља, те је врло .lJијепо Г.IJедёi.ТИ.
39. САИПИ "]1(&1

(из }јостара)
у овој се игри занесу на пи.ъак. У којега пото

њег остане пи.ъак ономе завежу очи. Пошто му завежу
очи, узму га двојица играча један за једну, а други за
другу руку, те га воде по соби, а пјевају ову пјесмицу:
1 Ова је иrpа у збирци В. ВР'lевиЪа, Срп. иар. иrpе, С1:Р. 47 ПОА

И)lево)( ,.МИШ Ј1ИШ )lиш е Ја сам је овАје уврстио, раАИ ове пјесuце, хоја је
у љој, а које у ВрчевиЪа BeJla
10*
t48 ЗIУКА ГР'&S.Ћ БЈВJIОКОQU.ъ
Водим баку на пазар,

Да је продам за цаар,
Не да вико ни динар.
Хуј, бако, куд ти драго!
Када потоњу ријеч изговоре, онда га окрену два

три пута и пусте. Сада га сви задиркују онако шутке,
а он Завезаних очиiу пипа, не би АИ l.юга ухватио. Ко
јега ухвати ономе завежу очи, па га водају као што
су и првога. Ову игру играју омања дјеца.
пr ИГРЩ ДУХА
t. Т и ЈЕ а в а
Ова је игра веома весеАа и смијешна. Игра се у

вечер на сијеАУ. Када се МАадеж окупи, части их до
маhин чашом двије вина, па (јнда почињу игре. У овој
игри сједну сви у ОКОАО, а може. их играти КОАИКО их
има. У свакој маХаАИ имаде по један ИАИ два вјештака
И весељака, којll све игре почињу. То су тако звани
»мајстори«. Када су сви наОКОАО сјеАИ И СМИРИАИ се, онда
изађе мајстор на средину држеhи у РУЦИ увијену туру
од мараме и рекне: »Ја ОИХ, браhо, да се играмо тикава.!<
Када друштво пристане на ту игру, онда он од себе
sапочне бројити, па редо.м ударајуhи свакога О.llако
-:сурОм. по рамену: »јед&в, два, три!! и·гд. Сваки треба
да упамти свој број И. потоњи број, да се не би. пре
варио, па рекао број )$иmе но их у CJ~eMY имаде. Иза
тога мајстор сједне, и.llи боље реhи чучне на средину, .
па завиче: »Хеј! Ја пооадих једну врИјежу тикава,
па мИ РО,4И шест, деоет, петнаест, И.llИ КО.llико хоће>
Ј 'СРПСКЕ ВА:РОДВ'Е ИГРЕ
тикви('. Ј Онај, чији је број ПОИ'енуо, дочека. к'о ив пу.

тке, па одговори: »3ашто, :море, ше'ст ТИ:КВ'Я ?« Мај
стор опет дочека њега, па пита: )Ја колико тикви Р«
СаАа 011 баци 'На којега. АРугога па рече: .Десет 'l'П'RВИ«.
Онај на кога је U&HYO број десет, опет дочек.а, па ПИТ&:
,,3ато, море, десет ТИRВИ?« и тако ~вe реАОМ. М&јотор
на 'све пази, па који ое или превари ИАИ одмах не од
говори, удари га· туром по рамену ИАИ по ..4еђима и
одузме му налог. Када су већ доста залога СКУОИАИ и
ове се игре наиграАИ, онда мајстор узме ове за..юге
па их добро измијеша, те узим.ъе један по један крА
јуhи у руку и пита: .Шта ће радити онај, чији је за
АОГ у :мене у руци?« Сада :му двојица ив реда cyд~
не энајуhи коме суде, те се често догоди, да који
осуди сам себе, што у друштву проузрокује ВЕМИКУ
грају и смијех. Када се изрече осуда, мајстор изнесе
залог, те онај чији је эа.юг изврши Аосуђену му казну,
и прими залог, па сједнувши суАИ он другоме, чији за
...ог :мајстор за његовијем изнесе и тако све реАОМ док
се ОСУАИ свима који су ИВДЫИзаАоге. Овај суд и ова
казна зове се караћење. Како се и шта дооуl)ује и из
вршује напиоано је у почетку.
Ов.а је игра највише с тога за.нимљива, јер сваки

мора добро пазити, да се љегов број не спомене. А
ако само двојица говоре, опет. nастане цијеАа кавга у
говору, те би онај, који би из вана САушао, мислио, да
су у највећем иnаду, јер се отпм.ъе, да се што прије до
чека и одговори ИАП упита. Ако се који превари, онда
Н:1.стану граја и смијех, који трају ДОК мајстор од пре
вареног узме залог. Осим тога је смијешно, ка,А, једай
другога вара. Окрене се на примјер je,A,IiOMe до себе и
гледа му строго у очи, а пи'га га за туђи број. Тада
1 MII.II.O ће који реt.и тимва. То је ваљда зато што се у овој игри брзо
говори, па је ..lакше изговорити. Ииаче се у говору у Херцеговини не чује,
1tao што се чује на примјер у Сарајеву: кавн, тиttви итд .
.-
150 ЛУКА ГР'&И'lI. ВЈЕJIОКОСИ'lI.
се од двојице један превари ИАИ они до њега, те му

се је окренуо са питањем, ПАИ онај чији је број. Че
шће пута се преваре оба.
у Сарајеву се игра маАО друкчије. Ту се не омије
опомену ти ни један број од онИјех, који оу већ иопаАИ,
и човјек мора оообито пазити. Ако је веhи број играча,
нпр. двадеоет, па неки иопаАИ а неки оотаАИ мора да ое
пази да ое на вријеме и право ОДГОВОРИ и да ое не опомене

ниједан број, који је испао. Морају ое даКАе запамтити
~ви бројеви који оу иопаАИ. Има раЗАике и у караћењу. У
Сарајеву је БАаже караhење,оообито ако има и дево
јака у игри. При караћењу суде У Сарајеву само ОIlИ
који оотану а да нијесу даАИ заАоге. Догоди ое, да се
и мајОТОР превари онда и он дадне заАОГУ, а ДРУГИ по
отане мајотор,
2. Шта ТО АРасиш, APyze f

у овој се игри подијеле све по два и два, играча па

они који дођу заједно оједну један до другога. Пошто оу
ое ПОАијелили, и сјели друг до друга, узме мајсторов
друг чирак, ибрик о водом ИАИ иначе што потеже, а
мајОТОР га пита: »Шта то ДРЖИШ, друже?" - »Држим
чирак." - »Неhеш га ти држати". - »Ја ко he га др
жат? - »Аржаhе га Перо((. - Сада Перо треба да
ШУ'!:И, а Перов друг да одговори: »Неће га Перо АР
жати((. Мајотор ое одмах УАети у ријеч па рекне: »А
да ко ће га држати ?(( На ово lIитање, треба сад Перо
да брани овога друга оа ријечима: .Аржаhе га тај и
тај'(. Ако ое који превари, те за себе одговори lIAИ га
друг на вријеме не ОАбрани, онда му дадну онај пред
мет, те ое држи, а друг његов пита га као и код по
четка игре. Ако ое чирак не држи, но какав дРУГИ

предмет, и опет ое на питање »Шта то држиш, друже ?((
одговори: »АРЖИAl чирак«.
..
I
••
Ова је игра весела, јер се у њој многи варају, те
тако чи рак .иде од руке до руке, и друштво се ономе.
те преДУВИМ.lЬе чирак, смије и честита му. Још се може

опавити, како друг друга гура Аактом, или КО.IЬеиом
кад не погоди одмах да га ваступа
3. Поrађаље броја
(ИВ Мостара)
Ову игру играју на ОКАад, ако се ко нађе да се

омади. Ако се неће нико да ОК.IIаДIl играју је и бев
ОКАаде, само да би показали своју вјештину. КОЈИ зна
игру реh.и ће до себе другу: ,)Де, мајчин сине, замисли
какав год хоhеш број, ја ћУ ти га погодити:« - »Е де
вамислио сам. « - »СаАа. узајми у Пере још толико,
па све зброј заједно. « - »3бројио сам. « - »Ево ти ја
још двадесет, па и то том приБРОј.« - »Прибројио
сам((. - »Сада подај од свега Тодору половину, па онда
изесаби, КО.llИКО ти ос'гаје. (( - »Дао сам. ( - »Сада подај
Перу његово, па ће ти остати десет. (( - »Е богме по
годио си !(( Многи се дабогме чуде, како то он погоди.
али је то са свијем просто. Рецимо заМИСАИО је десет.
Позајмио је у Пере десет, то је двадесет. Дао му је
онај, те га је нитао двадесет, 'го је четрдесет. Од свега
је дао Тодору половину, остало му је двадесет'. Вратио
је Перу његовијех десет, а остало му је десет, и то
је таман ПО.llовина онога броја, што му је дао онај, те
га је питао. Такn код сваког броја, остане увијек по
ловина онога броја што они те пита даАе.
4. Трубир
(ИВ Мостара)
СудеЬи по ријечима, рекао бих да су и ову игру

овамо ОсмаН.IIије донијеле, али се је тако одомаhила,
да је поста.llа чис'го народна игра. ~'OBoj ће те игри
наиhи на ријечи: Вир, иh.и, уч, дорт, беш, алти, једи,
-" Digitized Ьу Goog1е

152 Л)'Кл ГРЋИЋ. БЈЕЛОКОСИЋ.
секиз, дОКУЭ, он; то су бројеви од један до деоет на

турском јеЭURУ. Ову игру играју с.а.мо МУШRИ. Сви IЈгра:ч.и
.сједну у ОКО.llО, па сваки даде своме десном АРУГУ
своју десну ногу у RрИ.llО. СваRИ играч, ухвати друга
за па.llац од ноге, па мајстор 1/0чима. Стиенуто:м шаltОМ
удара онога, те му ногу држи један пут у пету или
табан, а говори »Тру-бир((. Сад онај удари опет евога

друга, виqуlш исто, што и мајстор, па TaRo сви редом
наоко.llО, док И мајстор добије ударац Rao и СВИ остали.
Нада се један пут обреде, мајстор удари два пута ВН
'lуtlи»тру-бир, труб-иhи« - и тако све редом, док ис
тјерају до броја десет. Кад истјерају на десет тад се
враћају натраг, ударајуhи и пјевуцајуhи: »Труб-он, труб
докуз, ТI)уб-секиз, труб-једи, труб-а.l1'1'lI, труб-беш, труб
дорт, труб-уч, труб-иhи, тру-бирl(, па онда узмичу све
по један број, док ДОћерају на један и тад је игра свр
шена. КојlI се превари, онога удари онај, те је пред
љим поново, да му покаже и да га научи. По се.llима у
Гацку, гледао сам' гАје турске бројеве замјењују срп
скијем, нпр. »труб-један,« »труб-два,« итд., али и они
игру ЗОВУ » Трубир«. Према томе бих рекао свакако,
да је осмаН.IIијска.
5. Ц в и ј е Ја а.
ОВУ игру играју и мушки и женски заједно. Свако

чељаде изабере име једнога цвијета, као: каранфил,
ружа, љубица, шебој, невен, врбена, кадифа, шеншетуба,
чичак, патма чи чак, сабур, llовратиh, Rа.l10пер, босиок,
смиље, итд. Мајстор започне игру са ријечима: »Ах
срце ме боли. « - Један га из друштва пита; »3а чи
jeM?1I - »3а љубицом«. Оно чељаде, које је изабра.llО
љубицу, подигне се па рекне: »Ax!1I - Мајс'гор га пита:
»Шта ти је?(( - »Срце ме боли. « - »3а чијем?« -
»3а босиоком«. И тако све редом. Које че.ъаде на ври-
јеме не одговори, узимају му заАОГУ. 3a.tore оо дијеле

на. ка.раћење.
у Сарајеву је ма.lЮ друкчије. Ту када играч рекне,

да га срце БОАИ нпр. за невеном, онда оно чељаде,
што му је име Ј)невен« треба да рекне: »јао!« и то прије
него први играч. Ако рекне прије, онда опет уздише
први играч, да га срце БОАИ; а ако први играч уграби,
па при.је рекне: »јао! « онда невен уздише и игра
се наставља. С тога је најбоље узабрати каквэ ду.
гачко име, па док играч изговори, море се и ТрИ пута
рећll "јао«.
6. Рачуваље ва прсте
(из ПР&'1е)
Познато је сваком да гдјекоји сељак не зна на

памет ни један пут један до стотине. До двадесет и пет
нећ некако иде; ту се може и на прсте избројити, а
Аакше је и запамтитн. ОвАје ћу навести ВрАО оштро
уман начин, како се множи са шест на више. Заиста
морао је ВрАО оштроуман бити онај који га је понајприје
пронашао, а кад се један пут научи, може ВрАО меха
ничкијем начином да иде. У овоме рачунању представља
паАац број 5, кажипрст број 6, веАИКИ број 7, домаАИ
број 8, а МаАИ број 9. Кад хоhеш, да помножиш два
, броја метни прсте, који одговарају тијем бројевима је
1.
дан на други па гледај КОАИКО има простијех прста
од она два прста на према теби, ТОАИКО nеш узети де
сетица, а остые прсте Аијеве руке, заједно са онима
притисну'гијем, умножи са преостаАИМ бројем прста де
сне руке, и то приброј десетицама, па си добио брОј,
који одговара умношку од ова задана броја. Ово се
боље може видјети на једном примјеру. Рецимо хоhеш
да умножиш 7 са 8, онда метнн домаАИ прст десне руке
• на веАИКИ прст Аијеве руке, јер веАIIКИ прст предс'гавл,а
nрој 7 а домаАИ број 8. Ако си то учинио, онда су '1'11
--
t54 ЛУКА ГРЋИЋ БЈЕЛОКОСВЋ
на Аесној руци проста три прста АО тебе и на Аијевој

Ава паАац и кажипрст. Свега АаКАе 5 САоБОАНИјех пр
ста, АаКАе пет Аесетица = 50, преОСТаАО ти је на Аесној
руци још Ава прста а на Аијевој 3, Ава пута три =6
А3КАе 7 Х 8 =50 +6 = 56. Ако множиш 9Х8 то треба
метнути маАИ прст Аесне руке на АомаАИ Аијеве, про
стијех прста Ао тебе има 7, остао је још јеАан на Аесно,
и 2 на Аијево: 1Х2= 2 АаКАе 9 Х 8 = 72 итА. На овај
се на.чин може умножити АО 20 АаКАе јеАан пут јеАан
АО стотине са Аесет прста.
IV. ИГРЕ ЗА ДОБИТ
t. B}'Le пара
(опьа народна у Херцеговини)
у овој игри, као ГОА у игри "ПАојке ОАјахе« Щ, 34)

поставе пик И буh. ПОА буh ИЛИ на буh сваки играч
поr.тави по новчиh. СаАа сви играчи УАарају ПАОјкама
004 буhа к пику. Пошто сви УАаре, ИАУ свипику, па
ГАеАају, чија је ПАОјка најБАижа Ао пика. Онај чија је
најближа, УАара 004 пика први и гађа у буh. Ако буh
ПОГОАИ, те плој ка остане ближе новчиhа, но су нов
чиhи Ао буhа, тада он носи све паре, а игра'ЈИ по
стављају на ново, па играју. Ако ПОГОАИ бућ, те паре
остану ближе буhа но његове плојке, тада су паре бу
ћеве, те удара други, који је најближе Дотјерао ПАОјКу
до пнка послије првог. Ови гледа, да привуче своју
ПЛОјку парама. Ако је привуче, да буде БАиже парама
но што су паре буhу, тада их носи, ако ли паре и сада
остану ближе буhа, тад удара треhи, па тако све редом.
Ако који привлачеhи плојку к парама, потисне буh још •
даље а случајно и његова плојка отиде за буhем, тада
су паре онога, чија се п.юјка најближа парама АОГОДИ.
Digitized Ьу Goog1е '.

------
•
Ако ое паре раштркају тада узимају они, чије ое П.llојке
најб.llиже који новчиh догоди, а оне, те су б.llиже буhа
но и једне. П.llојке остају и на даље буhеве. Ако ови
играчи ударе са пика, а ниједан не погоди буhа, те
паре остану недирнуте, тада дилtе ПРВИ своју П.llојку,
па иде к ПИКУ и игра на ново, па тако све редом, док
све новчиhе одиграју.
2. Пара на 80...0
(оuьа народна у Херцеговини)
Играчи начине КОАО на ПОДННИ КОАИКО чеперак

у пријечнику, на врх КО.llа поставе ками чак, 1Ј то
им се зове циљ. Још одреде даљину ма.llОГ и ве
.IlИКОГ пика, па и то обиљеже. Са ве.llИКОГ пика уда
рају сви на изгред к ономе ци.ьу новчиhима. Када
сви ударе, онај чији новчиh буде најб.llиже к циљу,
покупи све новчиhе, иа са сви.iем удари са ма.llога
иика у КО.llО. КО.llИКО новчиl1а убаци у КО.llО, они с)'
његови. Оне новчиhе, те није први убацио, узме
други, који је на.јб.llиже к циљу послије првог свој нов
чиh Дотјерао, па он убацујс у КО.llО. ШТО остане иза
d,pyrora убацује треhи, и тако све редом, ДОК све нов
чиhе одиграју.
3. Новаца у рану
(опьа народна)
Ова се игра игра исто као 11 горња, само што се

не прави КО.llО. МЈесто IЮ.llа ископа се рапа КО.llИКО
што б(1 МОГ.llО јаје од кокоши у њу станути. Који
убаци што у раllУ, његово је.
4. Пара ђИS8
И ова је игра С.llична игри »IIара на КО.llО, « само

што се у њој не прави КО.llО него правокутннк.
156 ЛУКА ГРЋИЋ ВЈЕЛОII:ОСИЋ
н.О.llИКО ГОА има играча 'ГОЛИRО ее направи преграА6

овако к&о што је У слици. На најгорњу се црту метне
-
-- ЦИЉ. Са ве.llИКОГ пикагађају к циљу као и
КОА игре »Паре на коло«. Који играч {}вој
повчиh најближе ци .. у Аотјера, Аобија
најАОЊУ преграАУ, бива опу, те је нај
б.llижа к маломе пику. Са М8.l10Г пика
УАара онај чија је најАоња преграАа, и
гледа, да што више може у своју пре-
граАУ утјера. Ако случајно убаци који нов~иh у чију
другу преграАУ, то узима они игра.ч, којега је пре
граАа. Што остане не убачених новаца убацује АРУГИ
играч, и тако све реАОМ.
5. Туце 0.1'. 8ИА

(из :Мостара)
Играчи одреде у зиду један камеН,О·КОјИ Ье туhи.

Начине јеАНУ мјеру од дрвета од прилике колико прст.
Један од играча, удари о они камен у зиду, тако да
му новчиh што даље одскочи. 3а овијем удара други
играч, и Г.llеда да свој новчиh Дотјера близу првог.
Ако га Дотјера у оној мери, КО.llико је дрво или б.llиже,
узима новчиh себи, а ако не Дотјера, УАара треhи играч.
Треhи играч Г.llеда, да Аотјера којему, ОА она два прва
новчиhа. Ако и он Дотјера, ударају оста.llИ. КаАа се
сви обреАе, тада први диже свој новчиh, па удара на
ново. Ако је којега играча прије његов новчиh ко
Аобио, он удара Аругијем новчиhем, каАа Аође на њега
реА. Ако који играч Аотјера свој новчиh међу више
новчиhа те Ава или више новчиhа буду у Ааљини оне
мјере Ао његова новчиhа, то онда диже све оне новчиhе.
6. Туце буlaем:
(И3 Јајца,
Играчи ударају са пика новчиhима к буhу, као код

игре на КО.llО. Који I1грач најближе Дотјера свој нов-
QРПОКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 1;);
чиh буhу, узме све новчиhе, па их метне на подину

један на други окрену в гори ГАаву свакога новчиhа.
Сада узме буh, па њиме удари озго у новчиh. RОJlИКО
се новчиhа окрене на протинну страну (круну), ОНОJlИI:О
новчиhа узима себи. У остаАе удара АРУГИ играч, и
тако све редом, док све одиграју.
7. Пупа
(ив :М:остзра)
Купа је што и »Градац(( код ВУЈ-:а Врчевиhа;) само
што се овдје друкчије зове, а друкчије и игр~ него
што је тамо описано. Нупа се састоји из четири ораха.
Три се ораха метну јед-ан уз други, а четврти озго на
њих. Купа се игра с пика и иза купа. И код једне и
код друге игре сваки играч постави по једну купу
ораха. Нупе се поставе у округ у размаку по два Ао три
прста једна од друге. епика играчи ударају на изред
и гађају купе са купцем (ПОВеЈ1ИК добро 'l'ВРД орах) ако
коју купу који обори, тај је и носи. Купац се oCTaB.lЬa
на ономе мјесту, гдје се је уставио. Када сви ударе
с пим, онда онај играч, којега се је купац најдаље
од· купа одва..ъао, удара први са онога мјеста, где
му се је купац sауставио, па ако што обори' носи, а
ако што остане удара други. Онај играч чији је купац
најБJlиже купа, зове се чуња"ю. Ако која купа по
t:.Ilије свијех играча остане необорена, он је ье обара
но је носи. Док остаJlИ играчи играју, чуњаJlО сједи
крај купа и пјева: )Да. Ье Бог ЧУЊ3.JlУ, чуњам што
учоњам. (( Иза. KYIla. се игра на исти начин само што
нема пика, но се купци бацају од купа. Који је пај
да.ъи он удара први као и код игре с пика.
8. Ше ха
Пlеха се игра исто као и Ј-:упа, само она дјеца

која не имају доста ораха, посаде по један орах мјесто
1) Српске пар. иrре (1868). стр. 27.
158 JlУКА ГРЋИЋ. IUЕЛОКОСИЋ.
купе, и тај један орах зове се Ш~L ОСТ&А(1 се игра

исто као и купа.
9. RаАијаие
Ископа се гдјегод при зиду, при какву пању И.llИ

при камену рупа, да би МОГ.llе двије шаке када се
стисну у њу станути. Још се обиљежи пик, ОК.Ilев ће
се ораси у рупу убацивати. Са пика играчи ударају,
са КО.llико који хоће ораха. Који први убаци у рупу
на тако ораха, тај постане каАија. Кад већ има кадија,
онда ако играч убаци у рупу на .Ilијо ораха, то кадија
узима себи. Ако убаци на тако, тада му кадија даАе
ОНО.llико ораха, КО.llико је убацио и он буде кадија, а
бивши К&Аија иде међу играче.
10. Н абаце
у овој се игри ископа рупа исто као и код к&Аи

јана, а обиљежи се ве.llИКИ и мали пик. Ве.llИКИ се пик
по да.llеко И8макне. Играчи ударају сваки са по једви
јем орахом са великога пика к рупи. Који играч убаЦII
у рупу И.llИ најб.llиже доваља до рупе, узме све орахе,
па са ма.llОГ пика убацује у рупу. КО.llИКО ораха убаци
ОНО.llИКО их узме, а оста.llијем удара други играч, који
је најб.llиже са веАПКОГ пика ПОС.llије првог играча ка
рупи свој орах догнао. Ако са великог пика два играча
ИАИ њих више убаце своје орахе у рупу, тад они, који
су убаци.ш у рупу, иду поново, те играју са ве.llИКОГ
пика. Ако и по други пут убаце два у рупу, тада ОМ~'чују
са суво мокро. Дјеца сиромашних родитеља, која не имају
ораха накупе штица од прасака (бресака) па се њима
мјесто орасима играју. Ове штице зову ))шкрге((.
---
ДОДАТАЕ
Бројаље у иrри ка равие начиие ,1,0 десет

(3абиљежено овдје ондје по Босни и Херцеговини)
у многим играма у којима има да се броји упо

треб..ъавају се ова бројања:
Један, дедан, ДИВИН, дишин, пенга, .Ilенга, смоква,
доква, карапуша, десет.
Један, дедан, де.llИГ, дошиг, mинги, пинги, смоква,

.Il0ква, караmица, десет.
Једнога.llО, ДВОГ8.1l0, трога.llО, чеврга.llО, пега.llО, ше

га.llО, свиман, осман, деве.llага, дешман.
Ан, зван, дран, цеки, боки, бана, бићи, копи, ради,

рак.
Једно..ъуга, дво..ъуга, тро..ъуга, чевр..ъуга, пе..ъуга,

ше..ъуга, седман, дегман, дивокоза, ДИn.i1Ић.
Енци, бен ци, на каменци, троја, врата, зачепета,
ери, бер и, музикери, mтриц.
"
11

ИЗ
ЛЕВЧА И ТЕМНИЋА
ОКУПИО
СТАНОЈЕ М. МИЈАТОВИЋ.
У'lИТЕЉ
ЕТНОfРАФСКИ ЗВОРНИК, КЊ. IX. 11
1. БИТЕШЕЕ ИГРЕ,
t. На коља}
Ово је омиљена ђачка игра, али је играју и чо

бани. Женскиље је не игра. За игру је потребан отво
рен и раван простор, и што је већи, то је бољи. У
игри могу да буду t 0- 2 О играча, ЫIf никад маље од
8. Игра се помоhу лопте.
Двојица од најјачих' и најотреситијих међУ игра
чима, поделе играче па две равне половине. То чине
овако: Један другар ухвати другоме два прста, обично
средњак и кажипрст, па се издвоје' на страну и онај
што држи прсте, рекне за један од она два прста »МОј((,
а за други »твој((. За овим се враћају играчима, који
се за то време сuаре, све по два и два, обично једнака
по величини, те сваком пару поднесу прсте да траже.
Један од двојице из пара пипне један прст који хоће

говореhи: »Ја ћу овај«(, а онај други и н(' тражи, јер
се по себи зна, да је онај други прст љегов. Сад ови
што деле знају који играч И8 пара коме припада, па
их тамо и упуhују да стоје и да чекају. После овога
се поново враћају, те кријуhи се, поново деле прсте,
па их подносе другој двојици итд., док све парове не
поделе. Да не би играчи дознали које је чији врст,
они често пута по два пут узасто,Пце деле подједнако
прсте. Ако би се при деоби тревило, да све мабији
1 М. Ћ. МН.АиЋевнh је ову иrру назвао С "он.а fЮ .wаtарца НАН С "оња на
"о6uА1I (Жнвот Срба се.ъака, Срп. Етн. Збори. 1. стр. 225-226).
11-
t64 СТ. М. МИЈАТОВИЋ.
играчи аадuу ва једну страну,. а јачи на другу, онда

се та деоба квари, и де.llИ се поново. Пошто се сврти
деоба, баца се 'Кuша и суша И.llН суво н .м.окро. 3а то
се узме једна згодна иверчица 8.1lИ парче hерамиде па
се пљуне на њу. 3а тим једна подељена страна каже
да Ье кишу, односно МОКРО, а друга каже да Ье сушу,.
суво. Сад један од оне двојице што су де.llИАИ баци
иверчицу И.llИ ~}ерамиду у вис, при чему једна страна
на Г.llас вичо: »)Ниша, киша, киша«,а друга: ))Суша,
суша, суша«, па ако иверка падне тако да буд~ одозго
мокра, а одоздо сува, онда уге (сагињу се) они тто су тра
ЖII.llИ сушу, и обратно. На овај исти начин врши се деоба.
и баца киша суша, код још многих игара. - Над с&
овако изде.llе узјане сваки свога друга с којим се де
.IlИО. Узјахани стану у круг и подједнако се уда.ll6-
један од другога. Кад то учине, онда почињу да бnцају
један другоме редом .Ilопту, и то увек с десна на .Ilево.
При овом бацању и хватању .Ilопте броје: један, два,.
три, итд. до десет, па ако за то време нико не испусти
.IlОПТУ, онда промене места и почињу поново да бацају
.IlОПТУ. као и први пут. У овом бацању, ови који су
ДО.llе Г.llедају да ухвате ако могу .Ilопту, и тада бива.
промена у. јахању, тј. узјахани јашу јахаче. А;·ю који
од јахача при бацању не би ухватио .Ilопту, онда сви
јахачи бегају на све стране, а један од r.них што су
јахани, који пре дограби, узима .IlОПТУ и гађа ма кога
од јахача, па ако га удари, онда је његова страна
доБИ.llа игру, те сад они јату оне што су их јах&.llИ.
3uнимљиво је при uBoj игри посматрати повенога играча,
како се и не скида са свога 'Коња, а они га не виде,
те га и не гађају, због чега се противна страна у

С.llучају да не буде нико од јахача ударен, љути. У
отимању и гурању ко Ье пре да дограби .IlОПТУ, те да
гађа противнике, играчи највише губе игру. Ну има
----------------------------
С.Ilучајева, .да понеки од увјаханих наВАаш задржи
свога друга на себи, како би га уб1.lАu, те на тај н:ачин
игру вадоби.llИ.
2. Криви цар
IIpoCTOP за ову игру треба да има 10--15 метара
.дужине. Играча може да буде 8--20. Играју је веhином
-само мушки.
Играчи се поде.llе на две подједнаке групе и на

растојаљу од 10--15 метара стане група спроhу групе.
Двојица, обично понајтрезвенији и најјачи, који су по
де.llУ ИЗВРШИ.llИ, су цареви група и љих играчи морају
у свему да С.llушају. И један и други цар нареде по
једном од играча, те кецајуhи (на једној нови) ИВИ.llаве
један другоме на мегдан. На мегдану се ударају раме
нима све донде, док један од љих не стане и на другу
ногу, и тада се тај сматра као варобљен. ПобеДИ.llац
сад ИЗИ.llави и другоме на мегдан, и тако продужава
сае донде, док и њега не заробе, И.llИ он це.llУ против

НИЧКУ страну не зароби, јер смене не сме да буде.
Над једна страна буде, на овај начин, сва заробљена,
онда победиоци појашу побеђене и ови пх однесу до
места где је побеђена страна С'l'оја.llа, а ови се вра
ћају на место својих противника, и игра c.~, на исти
начин, поново почиње.
3. rибаиваље «~еВИР'lаље) 1
Ова се игра игра веhином на отвореном пољу,

утрини ИАИ .Ilедини. Готово увек је играју мушки од
рас.llИ играчи. То је омиљена чобанска игра. Најобич ..
није је ивводе 4--6 играча, а могу је и тројица играти.
Играчи обе.llеже секирчетом у виду усправљеног
правоугаоника један ув другог, сваки ва себе, гuба-
l:м. Ћ. Ми.шћевићје ову иrpу нааlао ВРа3А6 (Живот Срба сељака, Срп.
Етн. 3БОРН. 1, стр. 244-245), али пошто се ОА ове рав.шкује у имену и извођељу,
то схо је ипак донели.
166 СТ. М. МНЈАТОВИЋ
пицу ИЛИ питу. Кад то учине одреде мету ОАаКАе ћв

свкирчетом да гађају гибанице. Онај, што му је гиба
ница на десној страни, почиље први да гађа. Баца се
секирчетом, па ако оштри..ьем засече гибаницу с пред-
С.шка 1.
1111I
1. 2. 3. 4. 5.
а, б, в, r, Д. = rибавице.
1, 2, 3, 4, 5. = играчи.
Прва је rиGаница (ПОД а.) сва поједена, APyra више,

·а трећа lIIаље ОД по..!!а, че:rврта је започета, а пета вије
пи АИрвута.
њег краја, онда приђе и у правцу З8сека одсече оно

ЛИКИ комад ледине од своје гибанице. То се у игри
каже, да је ТОЛИКО играч од гибанице аојео. Ако у ба
цању промаши, онда нема право на поновно бацање,
већ чека ред; а ако потреви, онда баца све донде, док
се не истера. После њега бацају ДРУГИ на ИСТИ начин.
Онај који поједе целу своју гибаницу има на после
метну да пресече једну сламку коју эабоду у врх поје
дене гибанице, па кад И то уради, онда с мете баца се
кирче, што ИI'да може у напред, И сад су сви они
остали играчи ДУЖНИ, да га на леђима однесу по

један пут до баченог секирчета. Дешава се да по-
СРПСRЕНЛРОДВЕ ИГРЕ 167
- . HeQ,
одсеца
који је И8вежбав у бацаљу .секирчета, уs&Стопце
гибавицу, док је тако цеАуне поједе. ПОСАе
, I
тога почиље се игра поново.
4. ТР1.116 воБJl.llе
Ову игру изводе одраСJlИ играчи, ито само мушки.

у игри може да учествује више играЧ8, aJlИ маље од
четири не може. Највише је играју одраСАИ ђаци ИВ
старијих разреда. Игра се у отвореном простору, на
Jlепом времену. 3а игру је потребан један uac..tOH, који
је обично какав дирек ИJlИ ДРВО.
Играчи се прво подеJlе на две равне групе, па онда
бацају киша и суша, и која страна изгуби, она Уzu. Нај
јачи и најстарИји, из стране која има да уги, ухвати се
и подупре за на.САОН. Други га, са задље стране, обу
хвата рукама око паса, сагнувши ГАаву ДОАе, треhи
се обухвати, на исти начин за другога, итд. Кад се
сви овако похватају, ИJlИ уге, онда се вајјачи, из стране
која је доБИJlа, растрчи, и подупируhи се рукама о
Аеђа задљих., скочи КОJlИКО игда може напред, тако
да буде на Jlеђима првог. ОстаJlИ ва исти начин скачу
за љим. Кад тако сви скоче, онда иаброје ГАасно
до десет, и ако за то време ниједан од оних тто јашу,
не додирне ногама земљу, онда се скидају, па поново
скачу, на исти начин.
5. Чепваље
3а ову игру потребан је простор у дужини 10-15

метара. Кад је земљиште БJlагог нагиба, онда је за љу
ВрАО згодно. У игри могу да учествују 2, 3, 4 и више
играча, аJlИ се праВИJlније изводи са маље играча. 3а
ову се игру употребљавају згодни прутови, највише од
метра дужине, а могу да буду и крahи. Ти прутови
зову се ~еU1{е, и могу да буду од врбовог, дреновог. или
.1есновог дрвета; главно је да су Ш'fО чвршhи, и за ба-
--
.
.~ ~1 >t1f V ll!U. ~rr~.k 'Р.' [r,ja :., .1. .-0 •
..f:t -,~~~t)" I).Ь!. :rr- :\)~. ,~ ~ ~'1I ~ ·мtf_. " 1"ecтrJ

"";'='1; ,fV:7ЈVЏ , -К~~Я ;~:~1;JI)
;r:--.::S~;3J ;Г'~P.'Ja!~· ~]:ut.:.0 ~~V:-· r:\ .1 :::О1ПlЉ~ з:r;:у

,'J~rr% ': ..I~~P.' :T-.k~ _.~! '.l~ :-aJЫI. ~~XO. )..{
:Р.'ЈЈ"'" ::rP.'~I)A"RI) ~rv1'~ 'Ј -~~Љ~ • .Ја. ~'" :а.о lo6trJe-~
'Ј'" ,е 'I~~"";f ~I': ·нr.ЧЈ)UИ :ЈаПf)Р] ЗI).IИItO .·C..l .о,..,. .3а
~ .... " 'fk ,~Я f~~R "зп;siу ·)~~И ;J~a'lll ~Je-~.... )~
,:..,~~ f~f'!VY r;kflИ :-f3!~. -f>ffl"(,вa 'Р.' '1eIIJa. ::0'" .uЮa
јР'и..,,. ~% ~H~ 11)J'lf)e~t) ~ :·rтa.AИ 5:unqy .10lI0-. .1
:1':.il'J';·;. )3 hffTr,B;:' !рпка. .lЈ).!И1)Rе ;r.lИ :.~ )И?' ::nтo
е ·,r.~r,pv.(J ~~;;- .\1CI) ,е .-IИ~~ :а. ;ЈГ-:эач <Ie- :--.щи:

"~~rJ"" f~K#)W. -.ЧЈа )иа.! -пф~. ~ "e1Пtao lewp·a )~
~.." !;)~п>;;е_ .\ -1.КГЈ ?,Г;!УЈ .ю.ЈИ~ие :ЈС",IO~ "YetIItY, 'ЈeIIa

oГ,~ 1Р .ЈА ~Г) f ..Ш'Т:' :·;Ј:\.Је. 'JR(HfP.'. :W~JI' ~3a.l ~
'/1\f о.;;' :rи~е }fr,r~ ...1:\ ЈГ);lиТ)не :10 tl)iRetIV '!eIIItY. З~
,Vfp;'r," -f~П~:'' ,;fjftr~y() • • 1;:" ~ :'М.а.;:' o~:311 'Ie'П'Э_ ;]з
.,,:,. ·f~Пv.y. r!'f: ~КО ,е :-fe ;ЮГГЈ~ )НЈ.а. ~BH ~y 101fOJID.
;'~, ~~.A1) -;В1)ШН. О)ЧА& 'Јин Иl"Ј.;' ~ .. о:В~Ш1LI.. ::II'p_.

, о. КГЈ ;;! ".'; Il"JrГ},ЈЏоtИ '(,AO;:К~~P- '1Р.'Пке. ~y 'oo~e 'IeПIre
i'ffiпrЈ~.t :1/1 f) ,""f'}r:' Ja...f,~ ")~"'! E\.J!R rпrjе ';вршио агру

,fr,r)ff, -'rf'l"r," _H~: ,)Яf~~~ Flk- .1f~t.~IV~ 1..1 ,lOfiа.чetlQг weeтa
jfJ ~~;,. Г,,1!-ff'..Ар- (:у r)1sIJ&.АИ, - Пnr.-dе .)вога aгna :10-
'и'tо~ !(,Џ(,'$) о' r;"'A 7f))fJ:)~A.1"J Н"'lиr~JIe1 ..ta]j' IIp-
~/~, I (. r .~J.l ;{~11J~ ;fЦk ~e ')BO~ ;ЈГ"јП i)",uaњe чепве.
~! r' ) 'f :Р';Р, ','А" f>J>H;:" ;у ~ ;'() ':8 не ;,r')~ 'H~r.70.
о) т .... Ј{.
~'f rJ'~:,' .{'-оЈ:Т ;,.)~r:~ :Ј;И~7~)!И ~. .г:tШНII ~')-15 ~
о о,}'1, -i / ,'r!П)~fЦ;' 1- 2. И~'":'')I1.. \lОГУ >~ зг~аТ"З ~-l')
/">'Ј"'Ј, v.'J<jo: ;~ oH~'/i1 ()Ј ~-~'! !'')ЈПНя., .1 1") ~УШИИ
'" r~("I' '''!(Ј r)J ,v~ч~!~~, ,о ;{'1 ;rr')':
~ ~".
0'\' .1IJ71~6Ha :,na
- дрвеиа
,"',1 +,0'1-1 r,:'1) Ј·Ј "o'-f . .f';"'~'!i<й. 11. J~f,p 111 ;-<,~ IПR,) qoвечји прст.
Digitized byGoogle '.

--~
.- .
., .. о',. ,"
'" .... , ",".,~.
;~ :Н' ",-
\. ,. '. , ,
"
,
r; r J:::s. .... Ј' '~J , , .,, .. ' "

....
:Т:-:'К:Ј :~ H'-~.;·.)'-'.\ ',О \'$ ~'\,\\ :Iit\\'t,,\ ~l~~'\\ IL ("H,,~ ,\;"\,\,\~\
~~.l']':{ :;,;;(.ь~\" '! .~t.\~"'~, a~)'1 ~V~~ ~'I,\ \,,\\~\,\ \Ц,:Н \" p~
С-':Х ;,t.;:.t l\.\~::-t:\it .\P~\'и:\'\ ,~I,\\\\.~ ('1,\\,' U,' ,\,\\щщ" ,\\'\Ц,\,
, ]t:.'p
Д~H"
'IЦ
~
ro ~'''t~~ .. I,\\~~,\
~~ ~'t' н\'ч\~~~щ,
)1,\ (.,':~p,н.,
ћ;,' Щ'~Ц\'
(Щ "\Ip~,
('Щi\1
,~I~"\I\(\\
J:\\I\I, \,\
је.1ан Ш~, \Ж~~~ Hp\\~\\ ЩI(\I\' ('~\\\I"\\ \Ц .1\\\\\\\1 \I\I,'H,

што I1г..\а Nl)жt) ЩЩрt'.\, Ш*' Щ\ Щ'Щ' ,Щ "ЩОI\ \Ц\"", ,'Щ'''\',
Dр)'жа напРt}..\., " {tщ\~,щ "\р)"'\\ щ",\.ц\\. T~\i'\ \\11\\\\ 1\ ,щ

треhим шlt.ыщ~. '\(Ц ЩНI \\\1\1 '\'",,\\,1" ,\щ\,\ 11,1\\1'''\'\ .1"\;\11
играч, O"Д~ ,Ч\ 11\1, \I'\'\Ћ\\ФI~.I~'I\н ""ц.",! \'(\\;11 ШIIЩ\OII1'
У земљи, ЩIМНЧt1, ~~ ,\РУI'II 1\\1 11\\ \'I"IНIЩ 11 I;ЩI 111'1111,
АОАаsеhи АО Mtl'I't\, \' IШ'ltl "~ .1 о, \ IlII.ј IIIIЩI IЈа II,Щ.,t 111'1'0 111';\11
може 8111110, 'I'У \~tI • 'tLI'Itlt.tl 11 ОТILjlи Щј "Џi 1I0."'ЩО С'ј'.)"
јеhи на јОДНОЈ НОШ1 11 1111 OAYIIHpylll1 ео НН () ШТU, ДVЛlщ.Ј И

први ШИЈЫ.l.К И да I'tt. "OMtJIНJ МI:t.ЛО HI:t.HptJA, :~u (ЈIJИ)! Щ,/f,:I,( Ј
истог ОlJе'г (ШI.I.'Щ Hall!J('A и тако НОМН!Ј11 УIII1Щ,Ю.\ AP,)'!'I'
lUиљак, на '1'/iИО и трсЬи. - Ако то нс би ЫVI'<.а,(, А: 11,
врши, онда се истерује, и устуна МС(ј'Ј'() АР) 1 'л. !Ј ~ .• ,,'
тачу. на тај се начин у том HI:t.AMG'J'albY И IJ,... .&-.I··,,· •. '
..ъака и игра даље ЩЮАужује. .- ~. v1>( ; Ј' .0 •• · ' ·
.
у югу игра ШLдAteТа.њl' у (јкакаљ у ј,,' Ј ,~ ••• !
, . жавање
вабliAању
!Ја ннотеже
ШII.ьака,
Tt:A:J.
111'1'0 (.;t:
ЩЈil
Ч~',
(.;<.о,!Ј lL>"
I ,..
IJ
.. ,О
•••• .... -;...r ••
. ;.'" ....
.Ј,и Нt\Вt'I.юtНt'!'Щ' да.ышl:'.
--1
t70 СТ. М. МИЈЛТОВИЋ
7. Штап.Ја.
3а ову се игру спреме три штапиhа, који су обично
дебеАII КОАИКО рука у маАОГ детета, а дугачки до 15
см., и који морају да буду с обе стране Аепо зарубљени.
у игри могу да. буду од 2-6 играча. Играју је момци
и деца од 7 година па на више. 3а игру треба про
стора КОМIRО чопек може да се опружи, те за то
може да се игра и у затвореном и у отвореном про
ОТОРУ. Играчи се прво разброје, па на кога падне по

САедњи број, ИАИ ПОСАедља реч из брОјанице, Аегне и
испружи се 'КОАИRО је дуг, пружајуhи при том и обе
руке више ГАаве КОАИКО може више. Други играч за
беАежи ДОКАе је, тако опружен~ дохватио рукама и но
гама, и посади један штапиh да стоји усправљено, nнде
где је руиама докватио. После овога онај што је
Аежао устаје и стаје на. беАегу ДОКАе је ногама до
хватио и узима она заостаАа два штапиhа, па саги
њуhи се и подупирајуhи се на исте, пружа се UОАако
напред при чему му ноге и даље остају стаАНО на
месту где је беАега а он ГАеда, да једним штапиhем
обори онај треhи што је дупке стојао на месту докле
е рукама дохватао. Ако би у овом поСАУ пао на руке
и додирнуо земљу, онда се сматра да Је истеран. и од
мах за љим ./Јеже други играч, са којим се поступа

као и са првим, и Koj~1 чини све што и први. И то иде
тако даље редом. Ова се игра радо игра, нарочито
на рђавом времену у затвореном простору.
8. Жаба - зrlра
Један играч метне новап на земљу а други играч,
који је томе ПОСАУ вешт чу чне, савије обе руке испод
I~OAeHa, хватајуhи шакама ГОАењачу БАИ30 ЧАанка. 3а
тим се нагне ГАавом напред и труди се, да устима
дигне новац са земље. Многи у томе успеју, а многе

пnш:~ки несташко гурне напред, те Аупе носом о ./Једину.
Ьу Goog1е
'о
Digitized
СРПСКЕ НЛРОДНЕ ИГРЕ Ii I
~----------------~----------
9. СвD'П ииш:
Играчу метиу 1I0Аожено штап крај ногу. Он ~e са

гиње, хвата PYRaМ8. ва вожни Пa.llац и тако се труди
да прескочи штап. Ако га прескочи добија ОПКА&Ду,а

ако не прескочи - губи је. Игру је доиста тешко
извести, аАИ их има, који је бев муке ,изводе.
10. А о в Ц.
Ову игру играју деца. свагда на отвореном 1I0.l>У и

и то најчешhе вими, кад има снега. У игри може да
участвује више играча, Женска је деца ретко кад
играју. ИграЧIl прво, веhином ГАасова, ивберу Аовца,
обично највећег .А.руга, који ,узме 'штап место пушке,
за тим изберу зечеве и херове ИАИ хртове. 3еЧСDа треба
да има више но керова. Аовац тута (пујдаl керове да
хватају зечеве. Који кер ухвати кога веца његов је, и
мора да га носи на Аеђима 10-15 метара. Интересан
тно је, при овој игри што деца узимају за керове оне
другове који су у прсима шири, Ширину прсију сами
мере кајиmом узицом ИАИ витким прутиhем.
11. Ћуприје
Играча може да буде у овој игри од 5 па на 8Jfше.

Они стану један за другим, па се први сагне (уги), од
ПРИАике онако као кад се игра јаниџајес. Онај до њега
прескаче га, lIа се одмах и он сагне, окреhуhи ГАаву
на противну страну од свог друга. Треlш прескаче
преко обојице, па се и он сагиње, окреhуhи ГАаву об
ратно од онога до себе. Четрврти играч IIрескаче прско
прва три, па се и он сагне итд. Кад се тако сви ивре
ђају и сви се сагну, онда се исправља онај што се
први сагаа и (жаче преко свију, и тако редом игра се
продужава ДОКАе се хоће.
Digitized 'Ьу Goog1е

172 СТ. М. МИЈАТОВИЋ.
t2. 1 е в е В'.
у овој игри може Аа учествује више играча.

Играју је веhином мушки, и то како. деЦа, тако и
момци. Игра се у отвореном и затвореном 'простору.
-За ову се· игру употребљава једно :право, об.llО, И
глатко дрво од 50..;...60 см. дужине и 3-4 см. дебљине,
ноје мора имати сваки играч.
Играчи посеАају У ред, један наспрам другог, у

растојању од 3--:-4 м. Седну 'гако;да им ГО.llенице
(цволеникеј буду усправне, а КО.llепа што ближе TP~
-буху. П(lД колена се подвуче дрво, а ИСПОД дрвета се
.с обе стране подвуку руке, па се прстима закопчају
преко цеваница. Тако се Иl'рачи учврсте и КJtацкајуhи
.се, то на стражњицу, 'го на стопа.llе, сваки иде право
ка другу са противне стране, који такође иде своме

.супротном ДРУГУ у сусрет. Иад се тако сусретну, онда
гурају један другога докле један не падне. Ко падне
.сматра се да је побеђен. Иад противник падне, не
може лако да се дигне, аем да отпусти руке, а то се
при игри не сме никако чинити. ПобеДИЈЈ.ац гази и

гњави свог друга, говореhи му: »Јежоле бодљиви, ђа
воле гурави. стар си био, па си се смирио (што значи
умро); Бог да те ПРОl,)ти, на врби ти кости, на ГЛОГУ
ти очи, на чежљики .месо. « На којој страни буде више
победилаца, она јаше ону другу страну и то сваки свога
друга а побеt}ени су дужни да их однесу до утврђене
-бе.llеге и да их врате натраг. Поме се игра опет по
навља на исти начин. - Игра није омиљена и не игра
{)е често, јер је доста тешка за извођење, за то је
-обичииј е играју одрас.llИ, но деца. 1
1 Вук ВР1ЈевиIi. је . наавао ову иrру ,.Јеж&. с У извођељу се ова доста

раS.4икује 04 ове. По љему у овој иrpи Mory да буду само два иrpа'l&. (Срп
~Ke народне иrре, Beorpaд, 1868. стр. 55-56).
СРПС~Е НЛРОДНЕ ИГРЕ t j~
13. ][ е Ч·К а.
Ову игру изводе мушки, и то обично одрас.i1И. Игра се

најобичније о зимњим вечерима, ПОС.i1е вечере. Уигри
могу ла бу ду од три па па више играча. Игра се у
отвореном и затвореном простору.' 3а игру се употре~
бљава једнаГАатка мотчица, дугачка t '20-' 1'50 м. а
дебе.i1а 5 ~6 СМ. Играчи . се прво раэброје и' на кога
падне ПОС.i1едња реч из' бројнице и.i1и број, он је мечка
а на кога падне преТПОС.i1едњи број И.i1и реч, он је меча'к.
Мечка иде бубУ.i1азеhи (четвороношки на рукама и но
гама!, а мечак је узјаше и обавије рукама око прсију,
држеhи при '10М мотку ИСПОД мечкиних груди. Тако
задњи део ,мотке стрчи испод мечкиних KpaKOBR., те јој
С.i1ужи као реп. Мачка иде, гегуцајуhи и носеhи мечка
са репом, а мечкари је јуре и хватају за реп,. трудеhИ'
се Аа је тако зауставе. НИКО је не може Аако зауста
вити, јер се сваком отима. Који би је зауставио има
права да је јаше, као мечак, а сваког треЬег А0вца, који
је у ходу не би зауставио има право она да јаше. Игра
је у ТО.i1ико ин'гересантпа, што се свакоме чини, да може
мечку с мечком Аако зауставити, због чега бивају чак
и ОПК.i1аде. - При тегљењу мотке вежбају се и јачају
мишиhи на рукама, а при бубУ.i1азењу вежбају се ми
шиhи и на рукама и на ногама.
t. llипа.ла. гуса.
Ову игру играју обично старији са ма..ЮМ децом,.
а играју је и маАа Аеца између себе. Играју је по ABoje~
а могу и више њих. Ухвате један АРУГОГ ноктима па.i1ца.
и ,ве.i1ИКОГ П рста за
јуhи руке певају:
наД.i1аницу и подижуhи и спушта-
I
17~ СТ. JI • • •ЈАТ?ВИЋ
. П.wuа ГУС&.
на в ...е, ва куже,
Ва борове mиmарице,
ва тarиве Dо~везице,
Лет, Маро, Ж81'~ .&e'I', зет.
НаА ово ПОСАе,АЊе кажу они пусте руке 11 љима по

Аражавају тичјем Аету. Деца се највише увесемва.ју
КаА, МАате рукама као тица КРИАима. Ова игра IIОЈКе
да се извоАИ СВУАа и У отвореНОII и затвореНОII про
стору.
2. R 1'1.~.
У овој игри могу да учествују 5-1 u играча. Игра
се на отвореном простору и што је простор веhи, то
је за игру бољи. Најобичније је играју ђаци и иии
чобани. iКeHcKa деца не играју с МУШКОII. Деца посе
Аају у један рел, једно другоме у КРИАО. Онај на крају,
што седи ПОСАедљи зове се цар, а онај напреА - ста
рац. Сад се један, који најбоље уме да ПQдражава
стару бабу, направи бака. Бака увме два штапа јеАан
у једну, а други у другу руку и тако ИАуhи ПОАако,
направи се као да наИАази Jla разне препреке у путу.
Нпр. наиђе на реку и пита: »Шта је ово 1« Старац јој

одговара: Ј)Река. « _. »Могу АИ је прескочити?« -
"Пробај и види«. -Она таАа скочи и рекне·: - »Ух,
у иаА што се не у давих. « - На овај исти начин бака
прескочи ватру, бунар, аањ, 'Иож, сабљу, куli.у, и друге
препреке, док на пометку не дође до старца. А кад дође,
рекне му: »Помаже Бог, стари". - »Бог ти помогао,
бако«. - »А гдс је, стари, царева кућа 1« - »Ето јеиза
мсне, бако«. - Сад удара ПОАако штаповима \укрштајући
их над ГЈЈ.авом) онога што је ива љега, питајући га: - »Где
је царева куЬа ?(С Нашта јој овај одговара: »Ето је иза
мене«. Тако пита редом до цара. Над баба дође Ао цара,
она му назове Бога, као и с'гарцу, а каА је цар упита,
Ш'l'~ је ДОШЈЈ.а, она му O,2lrOBapa~ како јој је кућа на крај
СРПРКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 175
села и како јој Аисице покрадоше кокошке, а. вуци

овце, па је ,.\ошла да га зам08IВ да јој да једво куче,
које ће је од зверова чувати. - Цар јо} O.4roBapa: »И.4и
узми оног Айска н&Пр8.4, оп је зао и чуваће ти добро
кућуо. Ова га тада вабне, и он се дигне, па ПОТРЧИ у
страну за љом, а она пљуне и каже му: .Аочи ту«,
3а овим се враЬа опет цару. Са,.\ не наИАази на пре
ПОFJе, нити пита као први пут, већ чим дође до цара,
она му се потужи, како јој је оно куче удавио вук,
па је дошла, да га замОАИ, да јој Аа које друго. Цар
јој опет каже, да узме онога на кога је ред. вазивајуhи
га: тацко, тарко, куша, .м.урга, иирга, uuнчв итд. Бака
их, као и првог. редом О,.\ВО.4и· и пљујуhи преА сва
кога поставља их да један поред другога леже ПОТР
бушке. При сваком враћању она ое правда цару, како
јој је оно псето убио лопов, како га је у,.\аВИАО друго
куче, ИАИ како се обеоило, УАаВИАО, изгуБИАО, отрова ..ю,
побеснело итд. Кад их тако све изузме, онда омази бака,
кучиhима, с царем заједно да ВИДИ, дl1 АИ су живи.
3а то куцне у'крштајући штаuове свакога по ГАави, а
кад и посыедњег куцне, онда цар звижне, а они сви
поскачу и Аајуhи почну да јуре баку. Она сада бега

и брани се, а кад је кучиhи стигну, они' је обаАе и
мало подрмусају, и на томе се игра сврти. - Сврше
так игре, кад кучиhи јуре баку, је најживЈЬИ. - Ова
се игра не игра често и радо.
3. Царваи.е 1
Ова се игра игра седеhи, у затвореном и отво

. реном простору, и то више зими но лети. У игри могу
да буду од 4-8 играча. Као главно средство, за иэво
ђење ове игре, су две половине од уэдуж расцеп:љеног
1 М. Ћ. МИ.II.IЉевиЋ ову иrру 80ве Цари"" &АИ се љеrова ра8.IИкује у

извођељу у ииоrОllе ОА ове (Живот Срба сы.па, Срп. Етиоrр. Збори. 1, стр
255-с-256).
176 СТ. :\1. МИЈЛТОВИЋ
----------------------------------
дрвета, које је обично деоииетар дугачко, а санти метар

дебело и један кајиm ИАН }вијен убрус. Играчи посе
дају унаОКОАО и обично најстарији међу њима почиње
игру. Ну често пута ое и равбрајају, па на кога падне
пооледњи број, он почиње. Играч оастави' обе поло
вине дрвета Iкоје ое још зову и царке), па их тако
баци на земљу. Сад ако једна кора од дрвета Iцарака)
буде покренута доле, а друга горе, онда је играч Щјче,
кер или роб, 11 њега бију. Ако су оба дрвета окренута
КОРОМ горе, онда је играч субаша Iпандур), и он бије.
А ако су оба дрвета окренута кором доле, онда је играч
цар, и он заповеда оубаши КОЛИКО Ье коме кучету уда
раца да удари. Ако ое потреви, те двОјица буду оубаше
или цареви, онда се apeOTUAf.vbY, тј поново бацају.
Кад тако ови баце. настаје бuвењв. Субаша узима
кајиш или упредени убрус, и удара по длану редом
кучиhе, ОНОАИКО пута, колико му цар заповеди. У Аа
раца има .,tadH:UX IХАаАНИХ) н вру#i.uх, тј. лакших и ја
чих. 3а то цар обично заповеда: толико и толико
)ЈД,аНИХ ИАИ толико И ТОАИКО вруhих. -' Кад се сврши
са бивењем, поново бацају, и сад почињу обично од
цара, да се увере је ли право радио (осуђивао). -
Ову игру не прати скоро никаква живост. У удару
по ДАановима може међу играчима да се развије и ос
вета. - Играју је често пута мушки и женоки, заједно.
4. 7.ро човек l
Ову игру играју само одрасли ђаци и чобани. У
игри могу да буду 4 -1 О играча. Може да се игра у
затвореном и отвореном простору. Играчи се прво ра
вброје, па на кога падне последњи број, он легне на
леђа, УЧВРСТИ се добро и затвори уши да ништа не
чује. ;Један му играч стане чело главе, један ИСПОД ногу,
I Вук ВР'lевиь, вабе..tеаио је с.шчиу иrру ПОА иас..аовох All8arM.IIPU

с НОUl, a..tИ се ипак ОА ове битно раа..tикује. (Сра. иар. иrре, 1868. С1:р. 52)
а оСта.ш са С'1'ране. Под његово те.llО сви подметну ка

жипрст и шапуhу један другоме на уво, почињуhи од
онога ив средине· И.IlИ онога који стоји че.llО Г.llаве:
»Умро t{oBeK. Где ћемо га. У вражју рупу. Где се мачке
коте. ХоЬемо .IlИ. ХоЬемо.... Свака се од ових реченица
шапне свакоме играчу по један пут, па кад се и по-
С.llедња на тај начин свима саопшти, онда онога што

.Ilежи сви од једном подигну увис, држеhи га само пр.;.
стом, и понесу ма.llО, па га спусте. Ако га .Ilако ДИГНУ,
онда верују, да није чуо ни једну од оних речи које
су ОНИ један другоме шапута.llИ; у противном, чуо је и
мора поново да .Ilежи. А кад тако с њиме сврше,· онда
.Ilежи онај што је до њега по реду. - Ова се игра не
игра често.
5. Стреља.ље (ВРПИFУ8)
3а ову је игру потребна .Ilопта. Могу је играти од
2-20 играча. Најобичније се игра ува вид И.llИ ув
густо вакова.ну тарабу. 3а њу није потребно много про~
стора,
и у шта.llИ
те ва то може да се игра
и у шупи. Играчи се
кад је рђаво
поде.llе на
. време
две под-
једнаке ГОМИ.llе. 3а тим бацају кишу сушу (мокро
суво) И која страна не добије оно што је хте.llа, она
губи и иде на стре.љање. На стреЈЬање ИВ.Ilави један по
један, стане поред вида, па с напрегнутом патњом
врда од .Ilопте оних којИ га гађају. Дешава се: да по

неки, који је вешт у врдању, истера све противнике и
тако он сам задоБИје игру. Ако један не убије онога
што врда, онда ДО.llази други, и тако редом. А ако је-·
дан погоди стреЈЬанога, онда на његово место ДО.llаэи
други, а убивени се ивмиче. Игру губе они што гађају

кад не ударе лоптом све до једнога од, оних што врдају,
и онда бива СЈКен.8, тј. они што су врда.llИ гађају ва
исти начин оне што су гађа.llИ. Ну ова се игра и овако
игра: Играчи издубе у земљи сваки по једну рупу, КО-
В'lвоrрлфоltи 8ВОРВJI1t ХЊ. IX. 12
178 ет.М.
. МИЈАТОВИ1\.
.
лико врапче г.неЗАО. Ако је земља модра, ОНАа УАаре

неКОАИКО пута петои и рупа је готова; у противном
рупу копају каквим ТВРАИМ Арветом. Рупе се наређају
у низу једна до друге. Чија је прва Аесна рупа, он први
и котрља АОПТУ у рупе. То се ради овако: Играч се од
макне од рупе, обично за један метар, сагне се ИАИ
КАекне на КОАена, па котрља АОПТУ правце ка рупама.
у чију рупу упадне Аопта, та је уsима и ral)a једног

од оотыих играча~ изузимајуhи онога који убацује.
Ако гађани буде убијен, онда му се меће у рупу по
једно зрно (брабоњак, камичак ИАИ зрно кукуруза), а
ако не буде убијен, онда се зрно меће ономе који је
гађао. Онај који, на овај начин, први стекне десет зрна,
ИАе на стрељање, где га сви остаАИ играчи стрељају
на исти начин као што је напред речено. Ну ако онај
који укотрљава АОПТУ у рупе, не би укотрљао у рупу
три пута узастопце, онда он уступа и на његово место
ДОАази по реду онај који има рупу до њега. Док му се

пак ово не Аеои, он има право непрестано да баца.
Игра је жива и деца је радо играју.
6. )[ а.Ц8Њ е
Ова игра може да се игра у затвореном простору
на СТОАУ, КАУПИ И.llИ столици. Играју је обично по дво
јица и то како мыи, -..:ако и одраСАИ дечаци и девојчице.
Играчи ПРЈ,Ю метну Ава прста, један спроhу. Аругога,
и на кога падне Аесет, пружа шаку на даску. Оном
дРУГОМ је задатак Аа га удара песницом по њој и то
o~aKO: Онај што ће Аа удара, шаШОАU ПО.llаfЮ руку
·080ме кога ће да УАара, и говори: »Мацо, мацо, .мацо,
UlТО си ми појеАа кајиак?« При том говорењу и ша
шољењу ГАеА8 да IЗавара онога што му је пружио руку
И. да га удари песницом по наААаници. Ударање бива
све донде, Аокле га буде погаl)ао по РУЦИ,а чим га
.не потреви, пружа своју шаку, а онај га други УАара
на исти Н.ачин. - Напрегнута пажња, да се врдне
- I
СРПСICз§ ИГРЕ
од ударца игра ГАавну УЈlOГУ у овој игри. У јаком уда

ра.њу може да ()е раэвије освета.
7. Авај, ВУЈЈ.е!
могу да бу 1о- и ВИШИ

3а довољна једна од 1 О метаро,
тогњ да се игра реном прос'з:'uуу
се игра на УУ~енскиње је
војено од мушких.
Играчи поседају у један круг и најстарији; управо

яајхитрији или најотреситнји међу њима раэбраја их
помоhу бројаница. На. чијем прсту се кажу последње
ре'к':и ",де па десет
тамо дође,
ОНО] зивне: »Авај,
друље !«.
'СНС,Дй'С'ССС ;:t,Ta, је л' насо
говара, да боље воли ата, јер ако погреши, те каже,
да боље воли касе, онда мора да каса, као коњ, до
играчај и раэбрајање се врши ПОНОВО. - Кад онај каже
да воли ата, онда старешина полако пита остале играче,
коега: шта uни му,
хоће: CAaв~j, Y'p~&ЛJeeufi MapK€h,

Аиса'Ц, јуuа,г: с итд. итд.
кажу шта щџа он пита
с'гоји на мети: »Је л' боље ВОАИШ мавуја, је .11' сокола,

је .11" Rраљевиhа Марка, је л' МИАоша ОБИАиhа, је л'
јЕмена, је л' лисца, је .11' јунака, је А' учитеља, итд.?«
..,;..; Онај му одговара, да ВО.l1И једнога од иэређаних, и
сад се под тs,щ: крио,
.I1еђима ОНОТ'О до места
почиње се кн?гово на иснн
у овој игр 47е у памhењр

и:ezена, која С7u(щштавају старзш,с4'Р$,$,4'
која он мора да запамти.

12·
Digitizec
СТ. ". IOLJA Т08Ir5
8. :ц.ем (aqe. • --.,

у овој игри могу АА б1А1 5-iО играча. Игра
се вајвише 1 ПРОАеhе и 1 Аето, ЈСаА је суво, те ВJla
гАе А3 се ce.4lle. МО88 се иrpаТJI ва по.ьу и у затво
ревом простору. Играј1 је обично ђa~ aAII је играју
И АРУга мца. Л\.евскиље је игра о.uoјеио 004 lIymквx.
Играчи прво изберу aufjeA.a, ~oA.a. и oo.кaћuнa.. Анђео
и t,aвo ОAlЮје се 0.4Ј(аХ О... играча ва pacтojaњ~' ол
Аесет метара, па нађу ,4в& зго,4Ва mтaoBћa и чекају
на почетак игре. Ос,"Тuи играчи ПОО6А3ј, јеА&Н ,АО ~py
гога у реду, а АОММИН зађе од je.4llora Ао другога, те
му сваки шаоне ва уво име веког цвета, које изабере.
Због тога се и сама ова игра зове цвеЛе. Домаhину је
дужност да свачије име упамти, па ма како оно БИАО
аакО8рТн.о . .Ако би у томе три пута погрешно, смењују
га с ДОlUihинства. Сад прво ПРИСТУПИ анђео. Поштапа
јуhи се на А&а штапиha, скакуЬе и кад дође БАИЗУ го
вори: .ЦиН-ЦИАИН", - на што му Домa.hив одгора са:
• Бон-БОАОН". Сад Домаhин пита: JI Ко то иде?" - Анђео
ОДГОТЈара: "Аиђео с крстом". - .Шта тражи"? -
"Ружу, босиљак, рузмарин, караВИју, перунику, HeBe~
здравац, сеАИИ, RaAОПСр, рутвицу итд." - Ако међу
играчииа, има,4не онога цвета, који тражи, ома га.
узина и ВОАИ на страну; у ПРОТИВНОМ враћа се без ичега~

Поеме аиђма ПРИА8ЗИ ђаво, који исто тако иде н
говори као и анђео, с том раЗАИКОМ, што на пи
тање: »Ко то иде?" - одговара: »Ћаво с буџом«.
Кад тако н анђео и ђаво изузму све играче од АО
МlIhина, онда заједно отидну на неко СКАонито место,
те тамо промене своје штапове, па их ПОАоже на земљу,
прекрстивши их. ПОСАе овога приступају играчи и пре
скачу те штапове, и који прескочи анђеАове штаIIове~
он је анђеАОВ, а који ђаВОАове, он је његов. Да се ве
би докааивыо, онима који нису прескакаАИ, који је
чији штап, не ДОIlушта се да се враћају натраг они који
СРПСКЕ НАРОДНI'~ ИГ('Е 181
СУ преСКОЧIL4И преко штапова, већ се ту sаАрж&Вају.

При овоме се сваки раАује, иаА чује Ао. је припао
анђеАУ, а није му МИАО каА чује да је припао ђ&ВОАУ.
Ноји од ове двојице на овај начин Аобије више вграча,
јурне с играчима на онога што ИХ има мање, па му
пообаљује играче, а старешину, ђаВОЈЈ.а НАИ аиi)eАа,
иштипају, и ва томе се игра сврши. - Ова ое игра
ретко игра.
9. В Р ца.ље
Ова игра спма у ред DојеАиначких игра, јер је

игра сваки за себе ив АИЧНОГ З&,.t.овољства. Играју је
обично само МаАа Аеца и ђаци.
Од 6укове коре, САеп.ьеног ОАова, танке д&шчице,
особито чамове, чепара 004 каквог аеМЈЬаног суда ИАН
САИЧНИХ стварlI направи ое котур, обично од ~ ОМ. У
пречнику, па се проваАИ на Ава места у среАИВИ, а ва
тим се кроз 06е рупе провуче уви ца, која се завеже

на оба краја. 30. тим се замаине узица на јеА8.Н И ДРУГИ
ручни паЈЈ.ац, ив. се заједно с котуром окрене неКОАИКО
пута, а ва тим се растеже и СКУПЈЬа, при чему се котур
брзо окреће час на једну час на АРУГУ страну. Та се

радња зове врцање, а сама справа врца. Понека Аеца
изрецкају обим котуриhа, те ии бо.ье ВрЧИ и .Ilепше
изгледа кад се окреће.
С.lпlt& 2. СВА 3.
Ну врца се прави још на два начина. Пробуши се

дрвени ИОТУР исте веЈЈ.ИЧl1не на средини, па ое кроз
њега промеl'не вретенасто зашиљено Арвце од ПРИ.4ике
182 СТ. М. 'МИЈЛТО8ИЋ
8. ОМ. 'дужине~, које треба да штрчи више горе но ДО.l16.

Ra,!!, ое горљи, зашиљени, део тога дрвцета вешто ОКАивне
ЩIВ ,веАИКИ прот И паАац, као кад се вретено, обрhе;
па се брзо иопуоти на земљу, котур ое за дуго окреће у
Qщоравном, IlO.I10жају. МВАа деца, која не умеју да
направе за ОВО 'згодан КОТУР, узим:ају повеhе дугме
Kqje има рупу у, средини КрОIЗ љу уметну ,маАО дрвце,
обиqно дрво од паАИДРВЦ~ па га тако окрећу.
ИАИ ое издеље дрво, рбично од суве
врбовине, и оотави да 'буде дебе.l10 као
. qовеqији прст, а дугачко 15-18 ом:.
Горљи део тога дрвета треба да је 'raKO
за 3 ом. дебљи од дољег и четвртасто
вадељан. Овај се дебљи део пробуши,
повеhом бургијом:, одозго на ниже, а' де-
С.IJIltа" она страна те ве.l1ике рупе про6уши
ое ШИАОМ ИАИ ИГАОМ, тако да кров ту рупу може
само конац да прође. 3а овим ое увима тврда гору

нова Пlишарка, у, љу ое sабоде ИАП заГАави дрвце од
5-6 ом. дужине, које треба да j~ и у дољем крају ваши
oЬeHo. 1 ПООАеовога
вавије се одозго на
ниже око дрвцета
појачи uртеn ко

нац, qији крај про-
тну КрОIЗ ону мању \.. /
рупицу и уметну у ""'"--------- ~-----~
ширу рупу. Тако САиltа 5.

опремљеву врцу играч донеое БАИЗУ вемље, држеhи дршку
од иоте у .I1евој, а крај од конца у деоној руци, па на
г АО повуку конац, при qeMY се дрвце оа шишарком брзо
одм:ота, ИЗАети ив веАике рупе и за дуго ое oKpehe. 1
1 ВapoDl.la деца употребљавају у lIeCTO шишарке 1t&А8ЈАИћ ОД It.ОИlща.

1 Са врца~еll је Вр.I10 СРОАИа 'Iшра KOjOIl се Р&АИје аабав..ьају rpaAclt& во
сеоска деца.
•
ОРПОRE НАРОДНЕ .ГРЕ 183
10. Т'О пов.
Ова се игра може играти само кад, има Aoora БАата.

За игру је потребан' ВрАО маАИ просто}?, а може j~
играти и; по један и по више играча. Женска д.еца ову
игру не,играју. - Играчи направе повећу АОПТУ, од БАат~
тако да је тешка Ао 1 кгр. па је лепо 'заОКРУГАе и
мало расп.ьоште. За тим је УАубе, тако да једна страна
буде са свим УАубљена а друга'испупчена те ИЗГАеда
као ПОАУ кугла. При овом издуб..ьивању старају се, да
средина' ИАИ нај'пупчастијИ део, буде што више отањен,
аАИ никако не проваљен. То се зове ТОll. У' тако Ha~
праљени' топ се пљу~е па се, окреhуhи' изАуб.ъени део
к земљи, уздигне што више и тако удари о земљу OTBO~
реном страном. У САед тога се топ проваАИ, збијањеи
ваздуха у њему, и чује се пуцаљ. По нека деца мећу
на онај растањени и испупчени део топа брабоњке ИАИ
камичке, па кад топ пукне, а они ОДАете у вис. То
су гранате. - Народ не ВОАИ да им деца пуцај у из
ових топова, јер кажу да CAYT~ на рат.
11. П.шТо....
и ово је појединачна мушка дечја игра. Деца узи

мају дрво, обично горуново у дужини од 20~30 см.,
а у дебљини' КОАИКО човечији ПаАац, те га на једном
крају расцепе, и то им је аuштољ. За тим узимају танко
дрвце, па га одељу и с, обе стране порубе, и то им
је куршу.м.. ЏОСАе ORora, раставе расцепљене крајеве
од пиштоља, а на врху процепа наместе попреко кур
шум. Тако је пиштољ напуњен. Кад стегну процеи,

куршум СКАивне и даАеко одлети. Тако је пиштољ ИВ
бачен. Пошто се при овом пуцању не чује никакав
пуцањ, деца обично кад излети куршум сама викну
»Дин«, те им то бајаги представља право пуцање.'
184 ст. М. МИЈАТОВИт.
- --------------------- ----
t 2. К&.40перо, Рајо!
Ову игру играју одрасле девојке И млаАе жене и
то највише о месни цама и беле недеље. Играчица
може да буде 10-20 па и више. Игра се обично на
раскрсницама пореА витла, где се ~ иначе купе ради
других игара. По неки пут за игру спреме и прави

барјак (тробојкУI, а ако тога немају, онда вежу убрус
за штап, и то ИМ СЛУЖI1 место барјака. Играчице се
поделе на две равне половине. Једна је половина 'Цар
с војском, а друга град или дом с војводом и с девојкама.
Цара с војском оо негде зову и сватови, а град с вој
водом - OOMaliun. Цар с војском НОСИ увек барјак.
Сватови се направе као да долазе од некуда, а до
маhин стоји на месту. Над се сватови приближе Аома
hину, онда Ј1евају на глас:
СваТОВII: КаJlоперо, Рајо! I (по два пут).

Девојке: llITa ме зовеш, JeJlo ~ (по два пут).
Сватови: Отвор граду врата!
Девојке: А IUтn ье ви врата?
Сватови; Да прове.. ем војску.
Девојке: А чија је војска?
Сватови: Бега МИJlутина (или кога другог).
Девојке: А шта ье ти војска?
Сватови: Да узмем девојку.
Девојке: Нека иде војска, BPi1Ta отворена.
Девојке које стоје на путу, окренуте Фронтом к сва

то вима и ухваћене за руке, сад се пуштају и војска
пролази кроз те редове. Тако пролазеhи узму једну
девојку коју хоће, па је одведу са собом и певају
на глас:
I К... у и Маро. IUИ обв'lRО ИОJlВ ..У ве вај(јо...е двоој&е, која је у вето
вреJlе .!ОJlаt..ив ВАВ војвода.
-
• Сватови: Узедоомо, одведоомо омиље неношево,

Узе~оомо, одведосмо пице ве љу6љевв,
УаеДООIIО, одвеДООIIО прелепу девојку,
Предобру прељу, пребрзу праљу,
•
Најбољу ткаљу, и таку шваљу.
Еј, девојке, у шта оте ГJIедале?
Кад оватови одводе девојку?
Девојке: Вараш ое, вараш, војоко без ВОђе!
УзеJIИ оте, ал' ни оте пробрали.
Узели оте прељу - неткаљу,
УЗeJIlI сте ткаљу - непраљу.
УзеJlК сте ПРa.lЬУ - веш.аљу,
Узели О.те шваљу - непраљу,
Узели сте нерадву девојку.
Сватови: МJlада је мома, ваучиhе ое.

Девојке: Учи, не учи, вије за вајду.
Сватови: Пуна је гора шибља, прутиьа,
Лруfi.аfi.е.мо мому да ради.
Девојке: Пруt.ај, не' пруьај, вије за вајду.
ПОСАе овога сватови ОДАазе и O,II,Вo,a,e уаету ,а,евојку,
па се оп~т на ИСТИ начин враћају ,а,а узму ,а,ругу. Ка,а,
дођу БАИВУ домаhипове КУће ИАИ града, девојке из
гра,а,а певају:
О ви овати, ви младе деJIије,
Куд .'Ји ижете, шта ЈЈИ тра.ите?
Сватови: У ГРЗ)l; идемо, МОМУ да траж"мо.
Па да...ье настављају: Иыоперо, Рајо! ИТД.

Кад војска ИАИ оватови на тај наЧIfН ИЗУЗМУ све
девојке И одведу их на одређено место, ОНА& се про
мене, па ОНИ Аођу У град, а они из града буду сватови,
И тако се игра наставља и да..ье.
13. Расцвета се .,тк Ареов
За ову ИГРУ треба најмање осам .Ј.еВОјака. Аевојкв

стану по две и две, једна Аругој окренуте .4Ицем, и
IleBajy на ГАас:
Раоцвета се ЈКутв древак
Више оаЈЈа винограда.
186 СТ. М МИЈЛТОВИЋ
То отпев.ају. ПРБе две девојке, па онда друге две, итд.

редом. А .кад тако обреде' ред, онда наотављају та
кође обређујуh.и ое: '
То дознале брзе пчеле,
Те оу дренку долетеле,
На цвеье му одмах пале,
И медак му ПОСИО8Ле
Па одатле ОДЗIетеле.
Над ово ПООАедње 'кажу, онда једна другу пољубе

(као да сишу мед), па се промене и отидну на суседно
меото, па опет наставе певање. 'Оне девојке, ~oje стоје

у ПОЉУ' предотављају дренак, а оне које су унутра,
представљају пчеАе. Пошто ое тако обреде, да 'дође
опет свака на своје прво местџ, онда, се промене, те
дРВU8К буде пчеАа, а l1ЧМ8 ApelUl.K, и и;гра ое наставља
на исти начин. При претрчавању С меота на меото,
девојке. с~грабе,да једна другу ту затекну и 8ате
чену CMaT~ajy, као АВnУ l1ЧВАУ.
14. Т и т р а љ е
Ову игру играју по 2-5 играча ИАИ играчица,

мушки 8а себе а женски за мбе. 3а игру не треба
много места, за то може да ое игра и у затвореном
Проотору; Пре игре играчи скупе сваки, об'ично по

;а.есет каменчиh.а, иАи овчијих брабоњака, који ое 80ВУ
l1УРЧU или тuтрв. Сви који хоће да играју поседају у
круг, па ако играју на трави ИАИ нечистој земљи, онда
проотру преда се још и гуњ И.llИ што друго. Са4 поме
шају ове каменчиЬе уједно. ПОС.llе онога се ра8броје,
помоhу бројева и.llи бројаница, па на кога падне десет
IlАИ' ПОСАедња реч из бројанице, тај хвата. Хвата се прво
десном руком, и то овако: Хватач узима оа ГОМИ.llе, ко
.Ilико би.llО пурака, само мора више од једног у ПОДАаницу
СРПСКЕ ЈјЛРОДНЕ ИГРЕ 187
и баца их на наД.llаницу; за тим оа наД.llанице баца

'-HH~T увис ихватајуhи их у ПОД.llаницу Г.llеда да ухва.ти
само не«аран број, и од тога узима (једе) по један. Ну
ако би хватач ухватио паран број, онда се истерао, те
хвата други, а' он чека док на њега опет дође ред.
Ноји окупи десет пурака, узимајуhи при сваком ба
цању по једно,. онда хвата и даље, а.llИ .Ilевоц. руком.
Но.Аико пурака играч ухвати .Ilевом руком, ТО.llИКО има
на ,сврщетку игре пош'го се сви пурци похватају, да
удари аврчака. по че.llУ ономе, који није ухватио ни С,во,:,
јих У.IlОжених де(}е'Ј'.Ако су љих д~ојица И.llИ више за
доби.llИ од једнога ',по щзвеетан број пурака, онда га сви и
qврцају, почињуhи ври том о оним, који му је највише
0~Y8eo. ()нај који има да зврца узима у руке по један пу";
рак; са 'добивене' ГОМИ.llе,И крије га у шаке иза .Ilеђа,
па за тим покаже обе 8~TBopeHe шаке ономе Iюга ће
да, 8врца. Овај погађа, па ако ПОГОДИ у којој је
руци, онда' га не зврца, већ му предаје иоти пурак,
а ,a~o не ПОГОДИ, онда га зврца и крије исти пурак,
све донде, AOК.lle овај не би погодио у којој је руци
пурак, И.IlИ којим га је прстом 8ВрЦНУО. То се зврцање
продужава све донде, док овај не изузме погађајуhи
све своје изгубљене пуРке. После ако му има пурака
ј<ЮЈ КОД кога играча,; И они га зврцају на исти' начин.
При 8врцању има оараштања и аОМиАовања. 3врцање
се врши искључиво по· че.llУ.· Играчи обично у по
четку игре уговарају да се не 8врцају јако, јер може
некоме да се направи модрица на че.llУ од јаких и мно
гих удараца. Над их је виiпе у игри често пута се
дешава, да два, 'гри И.llИ више њих изгубе, при чему
они који су доби.llИ обично нађу 0.80је одговарајуће
другове који су ТО.llИКО изгуби.llИ КО.llико су они до
БИАИ И њих зврцају. - Вештина. у овој игри састоји се
у хватању пурака и аогабању при зврцању.
178 СТ.М. UИЈАТОВИЪ
АИКО врапче Г,неВАО. Ако је зеи.ља мокра, онда ударе

неко.шко пута петом и рупа је готова; у противном
рупу копају каквим ТВРАИМ дрветои. Рупе се наређају
у низу једна до друге. Чија је прва десна рупа, он ПРВИ
И котрља лопту у рупе. То се ради овако: Играч се од
макне од рупе, обично ва један метар, сагне се ИЛИ
клекне на колена, па котрља лопту правце ка рупама.
у чију рупу упадне лопта, та је узима и гађа једног

од осталих играча.. ивузимајуhи онога који убацује.
Ако гађани буде убијен, онда му се меће у рупу по
једно врно (брабоњак, камичак ИАИ врно кукуруза), а
ако не буде убијен, онда се зрно меЬе ономе који је
гађао. Онај који, на овај начин, први стекне десет зрна,
иде на стрељање, где га сви остали играчи стрељају
на исти начин као што је напред речено. Ну ако онај
који укотрљава лопту у рупе, не би YKoTp.IЬao у рупу
три пута узастопце, онда он уступа и на његово место
долази по реду онај који има рупу до њега. Док му се

пак ово не де(јИ, оп има право непрестано да баца.
Игра је жива и деца је радо играју.
6. :м: ац аљ е
Ова игра може да (је игра У затвореном простору
на СТОАУ, КЛУПИ ИЛИ столици. Играју је обично по дво
јица и то како мали, ~aKO и одраCJlИ дечаци и девојчице.
Играчи прво метву два прста, један спроЬу другога,
и на кога падне десет, пружа шаку на даску. Оном
другом је задатак да га удара песницом по њој ,и то
o~aKO: Онај што Ье да удара, шашо.,щ полаЈ:О руку
·OHOM~ кога ће да удара, и говори: »Мацо, мацо, .мацо,
што си ми појела кајмак?« При том говорењу и ша
ШО.IЬењу гле,ll,а. Аа завара онога што му је пружио руку
и. да га удари пе(јНИЦОМ по наДАаници. Ударање бива
све донде, ДОКАе га буде погађао по руци,а чим га
.не потреви, пружа своју шаку, а онај га други УАара
на исти н.ачин. - Напрегнута пажња, да се ~pДHe
- I
ОРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ .'79
ОД ударца игра ГА&ВНУ УАОГУ у овој игри. У јаком уда

раЊУ може да се развије освета.
7. Авај, В1ЈЈ.6!
У игри МОГУ да буду од 3-10- и више играча.

3а игру је довољна једна У8nщ~а од 1 О метара, тезбог
тога може да се игра и у затвореном прос'гору, аАИ
се вајобичније игра на пољу. Женскиње је игра од ..

војено од мушких.
Играчи поседају у један круг и најстарији, управо
најхитрији ИАИ најотреситпји међу њима разбраја их
помоhу бројаница. На чијем прсту се кажу ПОCJlедње
реч'и из бројанице, он устаје и иде на десет корака

напред, до означене бе.llеге. Кад тамо дође, онда га,
онај ШТО је вршио разбрајање, зовне: »Авај, ВУАе! -
Нашто му се он одааивље: »Чујем, друље !«. - »Је А'
боље ВОАИШ ата, је А' наса?! - На ово му онај обично од
говара, да боље ВОАИ ата, јер ако погреши, те каже,
да 'боље во""и каое, онда мора да каса, као коњ, до
играча, и разбрајање се врши поново. - Кад онај каже
да во""и ата, онда старешина IIОАако пита остаАе играче,
који су до њега: шта је који, и они му, шапhуhи ка

зују, кан о ко хоЬе: САавуј, соио, Краљевuti Марио, Мu.tОШ,
OOUAuti, je.ten, ~иС8'Ц, јуnаи, учитељ, итд. итд. Кад му сви
играчи тако кажу шта је КОји, онда он пита онога што
С'гоји на мети: »Ј е А' боље ВОАИШ САавуја, је А' СОКОАа,
је А' Rраљевиhа Марка, је А' МИАоша ОБИАиhа, је А'
јЕмена, је А' Аисца, је А' јунака, је А' учитеља, итд.?«
- Онај му одговара, да ВОАИ једнога од изређаних, и
оад онај који се под тим именом крио, устаје и иде
да донесе на Аеђима онога с мете до места разбрајања,
ПОСАе овога почиње ое игра поново на исти начин.
Сва вештива у овој ИГрiI састоји се у памhењу оних ра
зноврсних имена, која играчи саопштавају старешиnи и
која он мора да запамти.
12*
180 ОТ. М. МИЈЛТОВИЋ
8. Цвеt..е (аи'ео и ,оо)

У овој игри могу Аа БУАУ 5-20 играча. Игра
се највише у ПРО.IJ.еhе и у .lJ.ето, кад је суво, те има
где да се седне. Може се играти на пољу и у затво
реном проотору. Играју је обично ђаци, а.IJ.И је играју
и друга деца. Женски ље је игра одвојено од МУUlких.
Играчи прво изберу аиђвАа, бавОАа и до.\С.аfiuиа. Анђео
и ђаво одвоје се одмах од играча на растојаљу 04
десет метара, па нађу два згодна штапиhа и чекају
на почетак игре. Оста.IJ.И играчи поседају један Ао АРУ
гога у реду, а Домаhин зађе од једнога до другога, те
му сваки шапне на уво име неког цвета, које изабере.
Због тога се и сама ова игра зове цввfiв. Домаhину је
ДУЖНОСТ да свачије име упамти, па ма како оно би.IJ.О
заковртuо. Ако би у томе три пута погрешио, смељују
га с Домаhинства. Сад прво приступи анђео. Поштапа
јуhи се на два штапиhа, скакуће и кад дође б.IJ.ИЗУ го
вори: »Цин-ци.ll.ИН(<' - на што му Домаhин одгора са:
»Бон-бо.lJ.ОН «. Сад Домаhин пита: »Но то иде?« - Анђео
одговара: »Анђео с крстом«. - »Шта тражи«? -
»Ружу, босиљак, рузмарин, каравију, перунику, HeBeH~
здравац, се.IJ.ИН, Кa.lJ.опер, рутвицу итд.« - Ако међу
играчима, има;ше онога цвета, који тражи, онда га.
узима и води на страну; у противном враћа се без ичега.

ПОС.IJ.е анђе.IJ.а ПРИ.IJ.а8И ђаво, који исто тако иде в
говори као и анђео, с том раз.IJ.ИКОМ, што на пи
тање: .. Ко то иде?« - одговара; »'Ваво с буџом«.
Кад тако и анђео и ђаво изузму све играче од АО
маhина, онда заједно отидну на неко СК.lJ.онито место,
те тамо промене с.воје штапове, па их ПО.IJ.оже на земљу,
прекрстивwи их. ПОСАе овога ПРИС'lупају играчи и пре

скачу те штапове, и који прескочи анђе.IJ.ове штапове~
ОН је анђе.IJ.ОВ, а који ђаВОАове, он је љегов. Да се не
би докаэив&.IJ.О, онима који нису прескака.IJ.И, који је
чији штап, не допушта се да се враћају натраг они који
СРПСКЕ НАРОДНR ИГРЕ 181
(}у преСRОЧИАИ преко штапова, већ се ту аВАРЖа8ају.

При овоме се сваКИ раАује, КВА чује да је припао
аНђелу, а није му мило кад чује да је припао ђаволу.
Ноји од ове дВОјице на овај начин Аобије више играча,
јурне с нграчима на онога што их има мање, па. му
пообаљује нграче, а старешину, ђавола НАИ аНђела,
иштипају, и на томе се игра сврши. - Ова ое игра
ретко игра.
9. Врцаље
Ова игра спада у ред појединачких игра, јер је

игра оваки за себе ив .IIичног задовољства. Играју је
обично само Ma.Ila деца и ђаци.·
Од букове коре, слеп.ьеног О.llова, танке дашчице,
особито чамове, чепара од каквог аемљаног суда И.llИ
САИчних ствари направи се котур, обично ОД 4 см. У
пречнику, па се провали на два места у средини, а эа
тим се кроз обе рупе провуче уви ца, која се завеже

на оба краја. 3а тим се sаиаRне узица на један и ДРУГИ
ручни палац, па. се заједно с котуром окрене неколико
пута, а ва тим ое растеже и скупља, при чему се котур
брзо окреће час на једну час на другу страну. Та се

радња эове врчање,· а сама справа врча. Понека деца
изрецкају обим котуриhа, те ии бо.ье врчи и лепmе
изгледа кад се окрепе.
С.II.иха 2. С.ll.Иха 3.
Ну врца се прави још на два начина. Пробуши се

дрвени котур исте ве.шчине на средини, па се кроз
њега прометне вретенасто заши.ъено дрвце од прилике
182 СТ. М. 'МИЈЛТО8ИЋ
8.см. ·дужине~.које треба ла штрчи више г()реио доле.

Над се горњи, зашиљени, део тога дрвцета вешто скмrзие
ЩIВ ·веАИКИ прст и паАац, као кал се вретено. обрhе;
па се брзо испусти на земљу, котур се за дуг() окреће у
~щоравном. 110ложају. Мала' леца, која не умеју да
иаправе ва ово 'згодан КОТУР, узимају повеhе лугме
RqJe има рупу у. сред-ини кроз љу уметну ·мало дрвце,
обично ЛЈ)ВО од палилрвца, па га тако окрећу.
И.IlИ се издеље лрво, рбично ол суве
врбовине, и остави да 'буде дебело као
. човечији прст, а дугачко 15-18 см.
Горљи део тога Арвета треба ла је 'гако
ва 3 см. дебљи ол дољег и четвртасто
.задељан. Овај се лебљи део пробуши,
повеhом бургијом, одозго на ниже, а' де-
С,.шка" сна страна те велике рупе пробуши
се ШИЛОМ ИЛИ иглом,' тако да кроз ту рупу може
само конац да прође. 3а овим се уаима тврда гору

нова шишарка. у. љу се вабоде ИЛИ заглави дрвце од
5----6 см. дужине, које треба да јЕ! и у доњем крају заши
Љ~HO. 1 Послеовога
завије се олозго на
ниж~ око лрвцета
појачи llРТ8UКО
нац, чији крај про-
тну кроз ону маљу '- /
рупицу и уме'гну у '------------------- ----------~
ширу рупу. Тако САика 5.
спрем..ъену врцу играч лонесе бливу земље, држеhи дршку
ол исте у левој, а крај од конца у десној руци, па на
гло повуку конац, при чему се дрвце са шишарком брзо
одмота, излети из велике рупе и за дуго се окреће. !
1 Варошка деца употребљавају у место шиmархе КаАемчиЪ 0,'\ КQВlща.

1 Са Bpц~eM је врло СРОАВа чшра којом се ра,дије вабаu.aју rp&ACKa но
сеоска ,'\еца.
ОРПОКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 1SЗ
10. То пови
Ова се игра мож'е играти оамо каД,има доота БАата.

За игру је потребан' ВрАО маАИ прОотОР., а може j~
играти и по један и по више играча. Женска д.еца ову
игру не,играју. - Играчи направе повеhу .II0ПТУ, од БАата
тако да је тешка до 1 кгр. па је Аепо 'заОКРУГАе и
маАО ра.сп..ьоште. 3а тим је удубе, тако да једна страна
буде са овим удуб..ьена а друга'иопупчена те ИЗГАеда
као ПОАУ KYГ.ll~. При овом иэдуб..ьивању отарају ое, да
оредина ИАИ најпупчастији део,буде што више OTalьeH~
аАИ никако не прова..ьен. То се зове ТОU. У тако на
пра..ьени топ се п..ьуiIе оа се, окреhуhи' изд·уб..ьени део
к зем..ьи, уздигне што више и тако удари о зем..ьу OTBO~
реком отра.ном. У СА ед тога се топ' проваАИ; збијањем
ваздуха у њему, и чује се пуцаљ. По нека деца мећу
на онај растањени и испупчени део топа брабоњке ИАИ
камичке, па кад топ оукне, а они ОД.llете у ВИС. ТО
су гранате. - Народ не ВОАИ да им деца пуцају из
ових топова, јер кажу да CAYT~ на рат.
11. пишто",и
и ово је појединачна мушка дечја игра .. Деца узи

мају дрво, обично горуново у дужини од 20--'-30 ом.,
а у деб..ьИНИКОАИКО човечији Пa.llац, те га на једном
крају расцепе, И то им је uuшrољ. 3а тим узимају танко
дрвце, па га оде..ьу и с. обе стране порубе, и то им
је 'Куршум.. ЏОСАе овога. раставе расцеп..ьене крајеве
од пишто..ьа,а на врху процепа наме сте попреко кур
шум. Тако је пишто..ь напуњен. Над стегну Ilроцеu,

куршум СКАизне и даАеко ОД.llети. Тако је пишто..ь И8-
бачен. Пошто се при овом пуцању не чује никакав
пуцањ, деца обично кад ИЗАети куршум сама викну
»Дин«, те ИII то бајаги представља право пуцаље.
184 ст. М. МИЈЛ товит.
t 2. 8&.1088РО, Рајо!
Ову игру играју одраСАе девојке и МАаде жене и
то највише о месни цама и беJlе недеље. Играчица
може да буде 10-20 па и више. Игра се обично на
раскрсницама поред ВИТJlа, где се ~ иначе купе ради
других игара. По неки пут за игру спреме и прави

барјак (тробојкуl, а ако тога немају, онда вежу убрус
за штап, и то ИМ СJlУЖh место барјака. Играчице се
подеJlе на две равне ПОJlовине. Једна је по.,ювина чар
С. војском, а друга град НJlИ дом С војводом н с девојкама.
Цара с војском по негде зову и сва.тови, а град с вој
водом - домаfi.uи. Цар с војском носи увек бnрјак.
Сватови се направе као да ДОJlазе од некуда, а .11.0-
маhин стоји на месту. Кад се сватови приб.llиже дома
hину, онда певају на Г.ll.ас:
СваТОВII: КаJIоперо, Рl1јо! I (по два пут).

Девојке: lIITa ме зовеш, Јело~ (по два пут).
Сватови: Отвор граду врата!
Девојке: А шта ће ви врата?
Сватови: Да прове..-ем војоку.
Девојке: А чија је војока?
Сватови: Бега Милутина (или кога другог).
Девојке: А шта ће ти војока?
Сватови: Да узием девојку.
Девојке: Нека иде војока, Вр;1ТВ отворена.
Аевојке које стоје на путу, окренуте Фронтом к сва

товима и ухваћене за руке, сад се пуштају и војска
ПРОJlазикроз те редове. Тако пролазеhи узму једну
девојку коју хоЬе, па је одведу са собом и иевају
на ГАас:
I Каау и Маро, .... и обиmо во)[ив.у lIIIе иај(јо ..е Аеоојке, ltOја је у ието
вре)[е до)[аћив ВАН војВОАа.
.. Сватови: Узедосмо, одведосмо смиље вевошено,

Y8e~OCMO, одведосмо Jlице ве љу6љево.
У.еДОСJlО, одвеДОСJlО прелепу 4евојХЈ,
Предобру прељу, пребрзу праљу,
•
Најбољу ткаљу, и таку шваљу.
Еј, девојке, у шта сте гледале?
Кад оватови одводе девојку?
Девојке: Вараш ое, вараш, војско без ВОђе!
Узели оте, ал'ниоте пробрали.
Узели сте прељу - неткаљу,
Узелll сте ткаљу - непраљу.
УзеJIИ сте праљу - вешваљу,
Узели С.те шваљу - непраљу,
Узели сте нерадну девојку.
Сватови: Млада је мома. научиhе ое.

Девојке: УЧИ, не учи, није за вајду.
Сватови: Пуна је гора mибља, пруТИћа,
Пруli.аli.fМCО МОМУ да ради.
Девојке: Пруt.ај, не' пруt.ај, вије за вајду.
ПОС.llе овога сватови ОД.llазе И одводе узету девојку,
па се опет на ИСТИ начин враћају да узму ДРУГУ. Кад
дођу БАИЗУ Аомаhинове куће И.IIИ града, девојке из
града певају:
О ви свати, ви младе деJIије,
Куд .'ЈИ • ...,те, шта ли трааите?
Сватови: У rpa,!l; идемо, мому да тражимо.
Па даље настављају: I\ыоперо, Рајо! НТД.

Кад војска ИАН оватови на тај начин изузму све
девојке И одведу их на одређено место, ОНА,а. се про
мене, па. они ..\оl)у у град, а они из града буду сватови,
и тако оо игра наставља и Аа.о4Ье.
13. Расцвета се -lТ. Ареаав

3а ову игру треба најмање осам Аевојака. Аевојке
стану по две и две, једна Аругој окренуте .IIицем., и
певају на ГАас:
Расцвета оо .ути древак
Више сада винограда.
---------------------------------------------------------------,~
186 СТ. М МИЈАТОВИЋ
То отпевају, прве две девојке, па, онда друге две, итд.

редом. А кад тако обреде' ред, онда наотављају та
кође обређујуhи ое: '
То дознале брзе пчеле,
Те оу дренку долетеле,
На цвеЬе му одмах пале,
И иедак му пооиоале
Па одатле ОДJlетеле.
Над ово ПООЈЈ.едњекажу, онда 1една другу пољубе

(као да сишу мед), па се промене и отидну на суоедно
место, па опет наотаве певаље.' Оне девојке, ~oje стоје

у пољу' представљају дренак, а оне које су унутра,
представљају пчеАе. Пошто ое тако обреде, да' дође
опет свака на овоје прво ме ото, онда се промене, те
дрвнак буде пче.ll.а, а I1чма дреиак, и игра ое наставља
на иоти начин, При претрчавању с меота на место,
девојке с~грабе, да једна другу ту затекну и зате
чену сматрају, као Авн.у I1чвАУ.
14. Т и т р а љ е
Ову игру играју по 2-5 играча И.ll.И играчица,

мушки за себе а женоки за мбе. 3а игру не треба
много меота, за то може да се игра и у затвореном
простору; Пре игре играчи окупе сваки, об'ично по

,2I.eCeT каменчиhа, И.ll.И овчијих брабоњака, који се зову
I1YPt.tu ИАП тuтре. Сви који хоћеда играју поседају у
круг, па ако играју на трави и.ll.и нечистој земљи, онда
простру преда се још и гуњ И.ll.И што друго. СаА поме
шају све каменчиЬе уједно. ПОС.ll.е онога се рааброје,
ПОllоhу бројева И.ll.И бројаница, па на кога падне десет
II.II.И' ПОC.ilедња реч из бројанице, тај хвата. Хвата се дрво
десном руком, и то овако: Хватач узима са ГОИИ.ll.е, ко
.II.ико би.ll.О пурака, само мора више од једног у ПОД.ll.аницу о'
"
и баца их на наДАаницу; за тим оа наДАанице баца
иlJет у вио ихватајуhи их у ПОДАанпцу ГАеда да ухвати
оамо пеrrаран број, и од тога узима (једе) по један. Ну
ако би хватач ухватио паран број, онда ое истерао, те
хвата други, :t' он чека док на њега опет дође ред.
Ноји окупи десет пурака, узимајуhи при оваком ба
цању по једно, онда хвата и даље, аАИ AeBO~ РУКОМ.
НОА'Иlotо пурака 'играч ухвати Аевом руком; толико има
на еврщетку игре ПОll1тО се ови пурци похватају, да
удари эврч.ахв по 'lеАУ ономе, који није ухватио ни О,во

јИХУАожених деоет.Ако оу љих Д~Ојица или више за
доБИАИ од једнога ',по извеотан брОј пурака, онда га ови и
~Bpцajy, почињуhи при том с ОНИМ, који му је највише
о~узео. Онај који има .а,а зврца узима у руке по један пу
рак; оа 'добивене ГОМИАе, и крије га у шаке иза Аеђа,
па за тим покаже обе з~творене шаке ономе I<ога ће
,.
да зврца. Овај погаl)а, па ако ного,ди у којој је
руци, онда' га не зврца, већ му пре,даје иоти пурак,
а ,a~o не пого,ди, онда га зврца и крије исти пурак,
све ,дон,де, ДОКАе овај не би погодио у којој је руци
пурак, НАИ којим га је протом зврцнуо. То ое зврцање
продужава ове ДQнде, ,док овај не изузме погађајуhи
ове овоје иэгубљене пурке. ПОСАе ако му има пурака
још код кога играча,; и они га зврцају на исти' начин.
При зврцању има оараштања и аОМиАоввња. 3врцање
ое врши искључиво по челу: Играчи обично у пQ
четку игре уговарају да се не зврцају јако, јер МQже
некоме да се направи модрица на чеАУ од јаких и мно
гих удараца. Над их је више у игри често пута ое
дешава, да два, 'гри ИАИ више њих изгубе, при чему
они који су ,добили обично нађу 0.80је одговарајуће
другове који су толико изгубили колико оу они ,до
БИАИ И њих зврцају. - Вештина. у овој игри оаотоји ое
у хватању пурака и aoгa~aњy при зврцању.
41
188 СТ. М. )ЈИЈАТОВИЋ
15. Ает, r1co, Jl.8T, Jl.8T, Jl.eT •••
Јача деца ухвате мало Аете за руке, јеАНО за једну,

а ДРУГО за другу, па га тако подигну у вис и, носеhи
га; трче и вичу: »Лет, гусо, лет, лет, лет! " ...
16. Пиј аиица
Ову игру пграју по двојица. Може се играти у зат

вореном и отвореном ПРОСТОРУ. Играчи се прво раз
броје, и на кога падне последњи број или последња
реч из БРОјанице, он је иијан.и'Ца. Оном ДРУГОМ играчу
је ДУЖНОСТ да тражи u.ujanu'LtY. Пијаница опружи ка
жипрст ка овом другоII и окреће га полако У кругу.
Други играч такође опружи кажипрст ка пијапици, и
завијајуhи га У веhи круг, говори: »3у, зу, зу, зу -
ко је пијаница?« Кад ово последње каже, труди се,
да врхом свога кажипрста удари врх 0,11. пијаничиног
кажипрста, који овај непрестано покреће. Ако у овоме
погађању потреви, онда је потврдио, да је дотични до
иста пијаница; а ако не, онда је он пијаница, а онај
трезан, те после он зун.зара.
17. :М:арrита - rита
Играчице поседају па се разБРОје бројевима ВАИ

бројаницама, па на коју паАне последњи број ИАИ реч
из бројанице устаје и говори гласно:
МаРГИ'lа - гита,
По потоку скита,
Мајка је пита:
»Маргита - ГИТ8,
Имаш ли жита?'"
- Ј)Имам пун кош,
Ваши, бува и црви;
ко се јави,
Нек их поирљави,
У мене је кључ и катанац·.
-
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГрЕ 189
ПОС.llе ивговорене ове бројаuuцв, која од играчица

прва проговори, она се јави да помрљави црве, бу ве и
ваши, ва то одмах устаје, те говори горњу бројаницу,
а она прва седа. Стрпљивост у Ьутању игра Г.llавну
У.llОГУ код ове игре. Играчи:цама је тешко увдржати се
баш вато што .морају да Ьуте. Тада их нешто дирка, како
оне то кажу, па морају проговорити, И.llИ ће црhи. А.IlИ
ако би се сви уздржа.llИ од говора, онда их она која
говори бројаницу на то изазива, дирка их, кревељи се
на њих, hушка их, подсмева ии се, итд.
t 8. П и ЈЈ. И L. и
Ова се игра игра на отвореном, равном, простору
и захтева доста места. У игри може да учествује више
играча, 8..IJ.И од три не може их бити мање.' Одаберу
се два најбоља и најјача играча и бацају суша,
киша, па по том бацању један од њих буде ?со бац ,
r а други ?Своч?Са. Квочки за појас ухвати се једно аиА.е,
а з~ ово се ухвати друго, за друго, треЬе итд. Кобац
седне и с два дрвцета копа рупу, а квочка с ПИ.llиhима
об.llеhе око њега, вичуhи: »кво, кво, кво«, - а ПИ.llиhи:
))пију, пију, пију((. На ПОС.llетку квочка застане и пита
копца:
Шта то копаш?
Рупу.
Шта Ье ти рупа?
Да .Ilожим ватру.
Шта Ье ти ватра?
Да парим пређу.
Шта Ье ти пређа?
Да uутu.м твоје ПИ.llиhе.
Шта ти чине моји ПИ.llиhи?
Ј еду ми просо.
А ти што ниси заградио?
r Ја сам эаградио ОВО.llико, ОВО.llико, високо (ту
се сад усправи и показује ОНИМ дрвцима КО.llико је вУ
190 СТ.
. м
,
• .мИЈЛТОВИЋ
ООКО загрмио, па .их за тим баца), али ОНИ, ђаволи,

преАеТ6ЛИ и поје.4И~ Сад кобац и квочка стану једно
спроhу ДРУГОГ опружених руку и рапшре једно к, ДРУ
гоме дланове, наолањајуЬи ое по мало на њих,. говоре:
IIКли - лук, оади баба бели лук;
КПИ - лук, оади баба ЦРВИ лук;
Кли - лук, оади 6аба прази лукfI., итд.
Пооле овога кобац јурне на пилиhе,' а квочка га
непрестано преореhе и не да, да јој дохвати ниједно
пиле. ПИ.4иhи ое пак чврсто дрзце једно другом 880 по
јас и добро се чувају ,да их кобац не' ,дохвати. Ако
би кобац неко пиле само ДОДИРНУО руком, оно је
,IIужно одмах да пође с љим ,до места, г,де Ье их
остављати. Тако се игра про,ду~ав~ све дотле, ,дОК.4е
орао не покупи све пилиhе. На крају игре орао пре,да
квочки пилиhе, због чега је otla дужна ,да га донесе од
места где су пилиhи .4ежали до места где је била игра.
После овога игра се понавља.
t 9. Се:ио, ма.а - 80б, 80б, 806

3а ову игру треба што више играqа. Може се
играти у отвореном и затвореном простору. Врло је
налик на наро,дну орску и~ру uљeCKaвu~y ИАИ uљaCKa
вu~y која се свира слично певању у овој игри. Играчи

се ухвате за руке у коло и полако идуыl' више гегу
цајуhи, и креhуhи се на лево и на ,десно певају:
~~ ћ r 1r r 1" 1 1r r 1r О 1r ~ I r D I r ~ I
'~" G Ј' (1)1 {!iJ 1(tJ 1~ ~ ,'~ ,;1 Ј Ј 'Ј H-II
,&'% ~ ~ 1, , I ,:f) I еЈ Ј
Сево, олама, - з06, зоб, 806,
Сево, олама, - 806, 806, 806, "
Сево, слама. - зоб, 806, з06.
Над кажу: »сено, слама«, они се покреhу ва леву

и десну· страну, а кад кажу:· »зоб, 80б, 80б,« онда
ситно подигравају а понеки и ударају длав о длан.
3а овим певају: "Браца Стево, хајд на лево«, при чему
цело коло почиље да иде на леву страну,' и тако идуЬи
настављају певаљ€':
Оено, слама, - 300, 306, 300" (три пута).
3а тим саставе КОАО и певају:
Се ка Пресо, ха.јд на десно\ при чему цело коло
крене да иде на десно, - и да.;ье певају:
»Оено, слама; 806, 306, 806- (три пута).
Деца радо играју ову игру јер се у љој вежбају за

играље у КОАУ.
20. rраАв:чкаље, петачеље, иа rpaAOBe 1
Ова игра може да се игра и лети и RИМИ, у за

твореном и отвореном простору. Игра се седеhи. Играју
је и мушка и женска деца и то најобичније по двоје
ређе по троје или четворо, и то са пет округлих бе':
лутака, величине омањег ораха. Ако тога нема, онда
деца тару hерамиду о камен, па сама направе окру
ГАа зрна за игру. Аети за ову игру употреб..ъују ситне
јабуке, ш..ъиве, белошљиве, бобице од кромпира итд.
Варошка деца купују, у трговини,нарочито 8а ово
згодно камеље од стаКЈЈ.а или белутка, које се зове Ј<Аи
кери, а узимају И оне кошчице од овчјег или сви љ":
ског ножног зглавка. које зову аиљци. Сва вештина у
овој игри састоји се у бацаљу једног камена у вис И У
истовременом узимању осталих каменова са земље и
. поновном дочекиваљу бачено г камена у лету. Камен

који се баца зове се Ј<оњаЈ<,' а остали зрна или автацU.
1 М. Ћ. ми:шt.евиli. је иа8вао ову иrру ПUЈЬаха иаповвљуt.и да је иrрају

варошltа деца (Срп. ETHorp. 3бори. Itљ. 1, сТр. 233-235.) Овде је опис пот.у
нцјив то ои&ltо .1tВ&0 је иrрају сеос&а деца. - У ДољеJl. .I1eB'IY ова се иrpа 80В8
још И 2'оахање.
192 СТ. М. МИЈАТОВИЋ
На основу тога бацања, и хватања изводе се IIОСА.е

разне фигуре И.llИ комбинације. Играчи се прво раз
броје најобичније помоhу бројанице, па на кога падне
ПОС.llедња реч, он почиње игру. Прво ое игра ирвu
град, па други град, тргли итд.; за тим: товар, 'Каиица.
чеuка јракља), грива, 'КАицање, туцање, мењање, шаllа
и гребање.
Ј. Први град
Играч узме коњак и зрна у деону руку, па баца

јуhи коњка у вио пусти зрна на земљу, пазеhи при том
да му ое много не раотуре. За тим баца коњак увис
и узима једно зрно оа земље, па дочека коњка у шаку.
Тако узима друго, треliе и четврто зрно. За овим
опет на иоти начин опушта опет ова зрна на земљу,
па их узима по два од једанпут. Треhи пут спушта на

иоти начин и узима један пут три зрна од један пут,
а један пут једно. При четвртом опуштању узима сва
четири зрна од један пут. За овим опуоти сва зрна. на
SeM.lЬY, па па.llац и кажипрот .IIеве руке пободе у земљу,
средњак и дома.llИ намести један преко АРУГОГ, нас.ll&
њајуhи их преко кажипрста, а мањи прот се ма.lЮ по
дигне те тако начини град. Сад један од играча назначи
једно зрно, које Ье овај на ПО~.IIетку протерати кроз
град од један пут, и које други играч има право да
вади, ако га овај не би далеко отерао. После овога
играч, бацајуhи и дочекујуtш коњка, l1ротерује једно по
једно зрно кроз град. пазеhи при том да другим овојим
прстом не додирне назначено зрно. На ПОС.llетку про
терује назначено зрно, трудеhи се да га што даље
отера.
На овај исти начин игра се други, трели, U'l:'O. град. 2
2 ГР&АО8И се У Аевчу З0ВУ "А"је (прва &апија, друи, t:pelia, нт...) в

Jlo&e да 11.)[ буде и ВlI.ше од три, што зависи од Tora; &а&о се иrра'lИ ире
иrре поrоде.
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГI'Е 193
2. Т о в а р.
3рна ое четири пута спуштају и узимају: прво по

једно, ПООАе по два, па по три и једно и на ПООАетку
ова четири од један пут. 3а овим ое зрна опуоте, па ое
лева рука направи као и за град. Сад један одиграча.
назначи једно зрно, које играч попне горе на проте
леве руке, па пошто протера она три зрна једно по
једно, наравно, бацајуhи и дочекујуhи коњка у шаку,
на ПООАетку протера оно зрно оа гpaдa~ које ако не
би далеко отерао има право други играч да га вади.
3. Цапица
Играч опушта зрна и узима прво по једно, па по
два, па по три и једно, и на поолетку, по четири, као
и код градова, па најпооле опуоти ова зрна и оастави
кажипрот и паАац, наОАОНИВШИ их на земљу, а оотаАе
проте маАО подигне. Кроз ту малу рупу, он ПРО'Ј'ерује

једно по једно зрно, па најзад протера од један пут и
назначено зрно, које је ДОТАе отојало горе на капијици
(тј на протима Аеве руке). Ако ово зрно не би проте
рао ДаАеко има право други играч да га вади.
·4. Чепца (рац...ьа)

Претходно ое бацају и узимају зрна иото као и код
градова, па ое на послетку опуоте зрна од којих једно
један од 00'Ј'8АИХ играча назначи за ПООЈ1етку. Сад ое
оавије средњи прот Аеве руке што може више, а кажи
прст и домали рашчепе ое и пободу у земљу да изгле
дају као ракља. 3рна ое даље протерују кроз ту ракљу
(чепку) исто онако као и код градова. Вађења има
и овде.
5. Грива
Све се ради иото као и код градова, аамо се нај

ПООАе лева рука изврне и окрене наопако тј. што је
втиоrРАФСIUI 8ВОРIIП КЉ. IX. 13
КОД градова БИАО напред оно овде буде по зади, а то

:може да ое учини кад ое А&Кат избаци што више )'
по"ье, па ое тако П&Аац и кажи-прот пободу у земљу.
Наэначење зрна и вађеље бива и овде K~O и коА
товара.
6. I(...шцаље (веcllИЦО четири)
Један од играча измери са обе руке два педа од

земље наСАањајуhи ма.ll.И прст од друге руке на пыац
прве, а онај што игра спушта из песнице једно по је-
дно зрно, с те висине, па ИХ ПОСАе, бацајуhИ и пресре
hуhи коњак, све од један пут скупи и дигне са земље.
7. Т Vц а љ е
Играч држи један петак 'у доњем крају деоне

песнице, стогнувши га МаАИМ протом, и љиме туца
ОСТаАа три петака, бацајуhи увис коњка и дочекујуhи

га у шаку за свако туцање, ОНО.ll.ИКО пута, КО.ll.ИКО му
буде казао један од остаАИХ играча. Ну то туцање

не може да буде више од четири пута Ид MIi, па и то
АИКО могу само најбољи играчи да Ю:lраде.
8. Ме'љаље
Играч узима један петак, па га стегне у пеоницу

и бацајуhи увис коњак, оставља га на земљу, и узима
други, КОјИ такође стегне маАиhем, па га, бацајуhи
коњак у вио равмењује, на исти начин, с треhим. Тако
ради, дОК ИХ све не ивмења.
9. Шапа (вађеље)
Један од играча спусти своју шаку на земљу, а

играч му, бацајуhи кољка у вис и дочекујуhи га у шаку
намешта зрно по зрно између прстију. RaA ИХ тако на
мести, онда их на исти начин вади одаТ.II.е, једно по је
дно, па ИХ на ПОСАетку све од један пут скупи И дигне.
ПОСАе овога играч то исто чини са својом Аевом
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ t95
шаком, тј. између својих прста намести, извџ,и и

скупи зрна.
10. Гребање
Онај играч који први сврши ову игру има право

да гребе остаАе. То им је казна. Rажљени један по
један ПОАоже шаку на земљу, а овај им наме шта и вади
зрна између прстију, говореhи: »Пет6 - кљуц, « И као
·кљуне га за наДАаницу, »мачка
»гуска - штип" И уштине га,
-
»шотка -
греб, « и огребе га,
ш.ьип, « . И удари
.
га, »ћуран - кац« и кљуне га прстима, »пас - ау, « И
као уједе га, »во - боц, « и уБОАе га - прстима, »сабља
- сец« и као посече га, »пушка - АУ« и АУПИ га ААа
ном, а »топ - бу« и удари га цесницом о наДАаницу.
Овако се ова игра игра у Темниhу.· Међутим у
Аевчу се игра простије и краЬе. У овом крају не играју
се граАОВИ, грива, ни товар, аJlИ се за то игра UОчета:к
јИАИ ма.Ю четириl, веАико четири и тои. На тај начин

ова се игра у Аевчу игра овим реАОМ: МаАО четирu, а
то је само онај увод у градове, туцање, мењањв, каиија,
која се игра са среАЊИМ прстом савијении преко кажи
прста, а домаАИМ савијеним преко средљег, па се да.ье
Аева рука намести исто као за први град, ракља Iу Теи
ниhу - чепкај, ТОП; /капица, у Теиниhу), веАико четuри
«мично теиниhском КАицаљу, само се овде зрна не спу
штају са одређене висине, веЬ се наређају у ред, у ра
змаку од прста дебљине, па се од један пут покупе),
вa~eњв /које је САИЧНО темниhској шаuu, само што овде
други играч намести зрна између својих прстију, па
их (Јвај вади и скупљај и грвбањв.
Место КАицања ИАИ веАико четирu 110 неки мећу
зрна на рамена, па их одаТАе скидају и ПОСАе преба
цују преко рамени. То се зове цuгажки. Но ово· је до
ста тешко, те га само вешт играч може извести без
погрешке.
13'"
---------------------
Ко би У игри испустио кољак,· И.llИ би додирнуо

наз нач ено зрно, И.llи би му га ИЗВУК.IIИ при вађељу, И.IIИ
би погрешио ред у настављаљу игре, он је истеран, и
игру HaCTaB~a онај до љега. Но ако се играчи у по
четку погоде да на то не пазе, онда се играч истерује
само кад испусти кољак и.llи му иаваде обе.llежено зрно.
Игра се наставља где је који стао.
Игра је код деце омиљена, те је зато радо и Вр.llО
често играју. По негде је играју и одрас.llИ, у ком С.l1У
чају играју по 10-20 градова (капија).
21. Сакриваље капа (вецкаље)

у овој игри може да буде по шест и више играча.
Женска је деца не играју. Играчи најпре наређају
своје капе у ред, меhуhи једну од друге раэда.llеко око
4О см. 3а тим око тако намештених капа кеца прво
онај чија је капа прва у реду. Љегова је ДУЖНОСТ, да
тако кецајуhи, ОПКО.llИ три пута око капа. 3а тим мора
да ОПКО.llИ три пута сваку капу вијугајуhи тамо и овамо
око љих. НајПОС.llе прескаче на једној нози сваку капу,
купеhи их при том у недра. Кад је све то урађено,
онда играч своју капу меће на Г.llаву, а остаАе узима
и у друштву још с једним, кога он позове, иде те их
крије. 3а време кријеља капа, сви остаАИ играчи мо
рају да жмуре. Ну да не би који Г.llедао, један од оних
што ће да крију капе пљуне на .IIеви Д.llан, а десним
ДАаном насатице удари у пљувачку, и каже: »Ко про
Г.llеда исnа.llе му очи на четири П.llоче«. Пошто капе са
крију јаве звиждаљем, да су готови, а остаАИ потрче
те их траже. Кад их нађу игра се продужи на .исти
начин с том раЗАИКОМ, што сада ономе што је игру
добио дође капа на ПОС.llедље место. Ако би који У игри
додирнуо ногом капу, И.IIИ би спустио подигнуту ногу,
на земљу, онда је он истеран, и игру продужава одмах
онај што му је капа до његове.
СРПСКЕ НАРОДВЕИГРЕ 197
22. Претеиваље
Ова се игра игра седећи, и могу ~a је играју по

два и више играча. Играју је и мушки и женски. 3а
игру се узима прстен ИJlИ какав други згодан котурчић
ве,,'1Ичине обичног прстена. Играчи седну у круг, па ое
разброје, прмоhу бројаница, и на кога падне ПОС.llедња
реч, он узима протен у десну руку, па га баца са Д.llана
на Н&ДJlаницу и ако му се ту задржи, он се труди, .щ га
некако, без помоћи друге руке, натакне на м8.Ilи прст.

Ако ТО учини онда је добио игру. 3ато удара оотале
туром или дланом, ређе песницом, по грбини онолико
пута, колико су у напред рекли. После овога игру про
дужава други. - Игра није код деце омиљен;)., те је зато
не играју често. Због јаког ударања бива и свађе. По
негде се ова игра изводи тако, ако се играчи труде,
да им се котурчић натакне на који прст од руке ко

јом га у вис бацају.
23. R JI во Ц в а љ е
Ова је игра особито омиљена код деце. За њу је

потребна од прилике 3-4 метра дугачка дрвена поде
беJlа облица, јака, ГАатка и без чворова, и један пањ'
трупац или згодан камен, који ће ОJlУЖИТИ за ослонац.
Игру изволе обично по двоје леце, без разлике пола и
узраста, само се при том већином пази да буду једнака
по тежини и по узрасту. Игра може да се игра и у
затвореном и у отвореном простору, али се најобич
није игра на лепом времену, код дрвљаника, при чему
трупац, на коме се дрва секу, служи за ослонац. Деца
метну средину оБJlице попреко на ослонац, па једно
јаше један, а лруго други крај оБJlице, и тако се хл.ац
хају, или зи6ају, тј. једно друго претеже, те се Једно
r
излиже, а друго се спушта и обратно .
.
t98 СТ. И. МИ.ЈАТОRИЋ
24. И ш!
Ову игру играју, и деца и одрасли, највише о ме

сница.ма, а на.рочито Беле Недеље јер се каже: })Бела
Недеља, а црн образ«. 3а то се узима врх од репа
зечјег, лисичјег или овчјег, или. у недостатку тога,
парче крпе или хартије, па се на једном крају утврди
савијена игла, обично повеhа чиода те се з'акачи коме
познатом остраг ва капу или за хаљину. У који се мах
то заКjlЧИ, у тај мах повиче, прво онај који је закачио:
»Иш !«, па онда то прихвате и сви други који то ВИАе.
3анимљиво је, да се у том <:.IIучају сваки окреће око
себе и пипа, да њему није прикачено. Онај који обе
шени реп скине са себе, гледа после да га прикачи
коме другом, и тако се, у смеју и шали игра продужује
докле се хоће. - По неки изрежу од хартије, обично
од оне којом се постављају сандуци од шеhера, ма
гарца или јарца, па га с једне стране натрљају кредом
и притисну коме остраг на хаљину од чега остаје бели
траг, и пошто то изврше вичу: })Иш Ј". Овде се .IIако
не скида прикачена белега, сем да се скине хаљина И
дь. се обрише.
25. Маrаричкаље
Ово је искључиво ђачка игра, која се одавно одо
маnила по нашим основним школама. Игра се на школ
ској табли или на ђачким каменим та
1 2 2 блицама. Играјује по двојица. Повуку
прво две усправљене линије или црте,
1 1 р
па преко ових две ПО.llожене (Слика 6).
2 2 1 Сада у оне квадрате мећу бројеве. Коме
једни исти бројеви дођу сви у један ред,
С.4ик& 6. он је добио игру а онај други је "мага-
рац«! 3а заузимање квадрата обично се узимају бро-
1 OtYAa је и иrра lIJIе доБИ.4&.

2 Чије СУ јединице он је иrpу добио.
VPUCKE НАРОДНЕ ИIVЕ 199
------------------
јеви 1. П 2, 2 и 3, који ·се могу 6рисањем и писањеи

и померати.
26. Дариваље
Ову игру играју одраСАИ М.I1адиhи и то најобuчније

зимњих вечери ПОС.l1е вечере. ОДВОје се два играча из
дружине, па натакну капе на очи, преврну ма.l1У тро
ножну СТО.llицу па држеhи се .IIевом руком за једну

њену ножицу, иду на КО.llенима око ње, а један од њих
држеhиу руци туру говори: - Кума у-у-у? - . Иху
ху-у-у, одэив.ъе му се други. - Јеси .11' ту-у? - Јесам
~ тражим те. -. Нађи ме. - Rрстих те, венчах те, не
даровах те. - Даруј. Сад онај с туром ОГ.l1еда да га удари, .
па ако га потре ви, онда га он на даље тако виче и
туче; у ПРОТИlЈНом узме туру онај који, је без ње, па

Аоэив.ъе, јури и туче онога другога. - Кад се тако и
један и други истерају, онда на њихово место ДО.llазе
АРУГИ, и тако се игра продужава ДОК.IIе се хоће.
27. r1CO, F1CO, ПИ.llе .оје!

Ова се игра изводи на отвореном, пољу. У игри
могу да буду најмање 5 играча: Играју је мања деца,
и то и женска и 'мушка заједно. Играчи прво изберу
два најјача друга од којих је један вук, а ДРУГИ гуска.
Који ће шта бити решавају сами играчи, а.llиако међу
њима има и женских, онда је најјачи мушкарац вук,
а најјача женска гуска. Сви .оста.llИ су гушчиhи. Гуш
чиhи стану у ред, једно за другим, а гуска се уда.llИ
од њих за десет до петнаест корака. Вук стоји у страни
између гуске и гушчиhа. Сад гусю\ рашири руке и
подражавајуhи .IIету, викне: .....:.. Гусо, гусо, ПИ.l1е 'моје,
хајде к мајци на .IIиваду! - Ми не смемо, одговара
прво гушhе на реду. - Од кога? - Од вука. - А
,1" где је? - У шуми. - Шт~ ради? - Чачка зубе. -
Чиме? - Нашим. костима. - И још шта ради? . -:-
200 СТ. М. МИЈАТОВИ'I>
Умива се. - Чим се брише? - Нашим перјем - Гусо,

гусо, ПИАе моје! - Шта је, шта је, :мајко наша! -
ПОАет' ДОАет', ајде к мајци! - ПОАети:мо, ДОАетимо!
у који
•
се мах то каже, у тај мах, прво гушче рашири
руке, као да Аети, и растрчи се ка гуски, а вук га јури,
па ако га стигне, он га води и увима у ропство, а
ако га не стигне, онда чека друго. На тај се начин

игра продужава до краја, па ако вук не вароби ни
једно гушче, онда мора и гуску и гушчиhе да пренесе
на леђима од места где је стајаАа гуска до места где
су стојали гушчиhи. Ако би вук заробио све гуmчиhе,
онда свако гушче мора да га пренесе по један пут од
беАеге вукове до беАеге љихове; ја ако би sаробио
само део, онда, остаАИ, неваробљени, гушчиtlИ јурну на
заробљене, оборе вука и одробе их. После овога би
рају другог ва вука и гуску, па се игра продужава на
исти начин.
28. Миш и и&чв&
Ова се игра игра на отвореном пољу, а најбоље

у каквом вабрану ИАИ воћљаку. Играју је мушка и
женска деца ваједно. у игри може да буде од два до
десет и више играча. Сваки игра ч претходно састави
кажипрст и П&Аац леве руке, те тако направе круг,
па пљуне кров исти. Онај који би у том случају, пљу

вачком оквасио прст, постаје мачка, а сви остали су
мишеви. Дрвета су рупе. Мачка јури мишеве и кога
ухвати ван рупе, онда је он с.мељује, он буде мачка.
Мишеви су немирни и непрестано вичу: »мац, ВрИ,
ПИС. (( 3ачикавајуhи мачку неки је и МаАО повуку ИАИ
уштипну. На тај начин игра се продужава ДОКАе се
хоће.
29. С о Jl И
Играчи се прво равброј е и одреде се ко ће да
буде со (крупица), а ко трговац. ОСТаАИ су муштерије.
--- -- - - - - - - ------
Трговац' је обично најјачи у дружини. Он подигне со

на Аеђа' и викне: »ООАИ, <ЮАИ; хајде СОАИ, који хоће!«
- Купци' ДО.llазе и ударају ДАаном о крупицу, rовореhи
»Мени одби довде, а мени довде« итд. Тако се сви
купци ивмењају, па ПОСАе бива промена. Ако би се
крупица оте.llа и па.llа ДО.llе, OH.~a трговац бива крупица,
а крупица трговац. ~ С.IIучају, да трговац не може
крупицу да подигне, он јој сам() држи руке на својим
раменима и вукуhи је ва собом виче.
С.IIична овој игри је игра Јарац-жuводврац И.llИ
Аери-јарац. Играчи се редом закачињу ногама стрмо
ГАавце за неку ГАатку и јаку IIО.llожену мотку, која
стојll између две сојеИАИ два дрвета. Тако стоје док
се ПОАако избрОјИ до 1оо. Броји један кога дружина
напред одреди. 3а то време остаАИ играчи вичу: »Ево
јарца живодерца; жив КАан неваКАан; жив дран нео
дран!( .... Ако се пусти ИАИ падне пре, онда је игру
изгубио', у ком С.IIучају од јарца постаје магарац.
30. Шта је то 1
Ову игру играју мушка и женска деца, а.llИ одво

јено јеАна· од дРУГИХ. Играју је У отвореном и' затво
реном простору. У игри могу да буду од пет па на
више играча. Играчи се договоре који ће да седе, а
који ће да држе на рукама онога који је између њих
нај мањи. Двојица стану један према другоме, па се
ухвате за руке укрстивши их. Онај који је најмањи
Аегне им потрбушке на руке И ОК.llембеси се. Он је
буре, које се приноси првом играчу који седи и пита:
деснога (то је праВИ.llоl: - Шта је то? - Буре, ОА
говара овај. - Шта је у бурету? - К.IIу6е. - Шта
је у КАубету? - ИГАа. - Шта је у IIГАИ? - Конац.
- Шта је у концу? - Бува. - Бутните га о земљу! На
ово оба друга наг.llО пуштају руке и буре пада, ~АИ
се буре томе нада, па се при том дочекује на руке
202 СТ. М. )fИЈЛТОRИЋ
ИАИ на ноге И ретко бупне онако, како би ,то играчи

жеАеАИ. Н8Ј, ое тако учини оа ПРВИII буретом, ОНАа
оно седа на место онога :који је питао, а овај уотаје
и буде буре, те га однесу Аругоме који је на реду. А
кад се тако ови ИЗllењају, онда ПРВИ И ПОСАедњи који
су БИАИ буре Одllењују ону двојицу, КОји оу НОСИАИ
буре, те и ови бивају буре. ПОСАе овога игра може Аа
ое понови, аАИ оада играче држе на рукама други и
треnи, који оу оедели у првој игри, а они први оедају

на њихова меота.
31. З о р а
у овој ИГрИ могу да бу АУ два и више играча. Игра

ое на отвореном проотору, и то на што веnем. Жен
ока и мушка даца могу да играјr и вајеАНО и одвојено.
Игречи ое прво разброје и на кога паАне ПООАедња
реч из бројанице ИАИ броја, он је дужан 11.8. жмури и
да отоји на за то одређеном меоту. ОотаАИ, ое· сви из
реда, растуре куд који, и ГАедају да ое оваки што боље
сакрије. Н,ад се тако ови посакривају, онда онај што
жмури пита: »Је АИ зора 1« Ако му се одговори: »30ра(,
онда он иде те тражи играче. Над кога нађе мора да
га удари капос ИЈ1И руком,,-, а ако то не учини, веЬ овај
АОТРЧИ на беАегу, и пљуне' 'Где је овај стојао и ЖIlУ- '
рео, онда га није у игри добио. Но по негде се играчи
у напред договоре, да нема у дарања капом, веn само
да се сакривени нађе ИЈ1И види. Онај' што је жму
рео кога прво стигне и удари капом, пре него што је
овај стигао до беАеге и п.ъунуо, мора да жмури, а
остаАИ да ое крију. Ако никога не удари, ИАИ не види,
веn му сви стигну на беАегу и ту пљуну, онда мора
поново да жмури.
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 20~
32. Перореа
3а ову се игру узимn перорез ИАИ нарочити но

жиh~). Игра се изводи седеhи НАН КАечеhи, те за то
.. може да се игра и у затвореном простору само ТАе
мора бити земљано. У игри могу да буду од 2-5 нграча.

Женска деца ретко играју ову игру. Играчи ~e прво
разброје, ко ће игру почети. Онај ко IIочиње отвори
МaJlН ножиh на перорезу, па перо рез . метне на ДА ан
и баца га с ДАана у вис, тако да му се при паду, по
боде у земљу. Кад то ураду, меће перорез на наДАа
нацу, па га одаТАе баца увис, ГАедајуhи да се и оаА
забоде у земљу. 3а овим играч савије ДАан у песницу,
па перорез ПОАОЖИ на крајеве од прстију, те се и тако
баца у вис и ГАеда и сад да га пободе у земљу. 00-
САе овога меће га између паАца и кажипрста, па га
и сад баца у вис и ГАеда, да се и тако пободе у земљу.
На ПОСАетку га хвата за врх и баца га у земљу, да га
и Та1Ю пободе. При овом по неки провуче деону руку
преко Аеве тако да буде десна унутра, а Аева у пољу,
па се Аевом: руком ухвати за десно уво, и тако из руке
баца перорез к земљи, 'грудеhи се, да га и сада пободе

у земљу. Ако се играчу не би перорез, при бацању,
побб у земљу, већ би пао ИАИ би се маАО забо, па би
ПОСАе пао, онда је играч истеран, те за то узима пе-
рорез и игра онај до љега што седи, и тако редом.
:кад се тако сви изређају, онда први играч продужује
игру онде где је стао. Који не могадне игру да одигра
са остаАима заједно, даје му се јеАан мегдан, па ако
и тада не одигра, онда је дужан зубима да извади из
земље спремљени и пободени шиљчиh 4-5 см. дуг,
који вири из земље једва за 1-2 см. То му је казна.
Ова је игра доста опаСН,а, јер се изводи неподесним
1 HerAe се место перорез& КАК lIожкJi.а увп& ПОТ'е&е с јеАке стрпе ва
mиљсво дрво, обкqllО Аревово и.lк rpабово, Аебе.lО хво Аеqији прст и .ayrаЧRО
15-20 CJL •
средством, које може код непажЈЬИВОГ ИГР8оча да про

изведе Te.llecHY повреду. 3а то није за препоруку, а и
иначе се ретко игра.
* * *
Сем описаних забавних игара деца у Аевчу и Тем
ниhу ИI:рају се, забаве ради, и појединим стварчицама
које сама СКУПЈЬају и граде. То су, у веhини С.llучајева,
појединачне В.IIИ засебне игре, т ј. игре, које могу деца
в сама, без друштва, изводити. Тако:
33.
Од кукуте праве деца штрцаЉХ8. 3а то узимају
подеБЈЬе стаб.llО од кукуте, па га, у дужини 15-20 си.
эасеку на два места. 3а тим узимају једно тање дрво
и на његовом врху намотају тежину, пазеhв да се не
може .II8оКО скинути. Сад то за вуку у ШУПЈЬИНУ кукуте
па је умоче једним крајем у воду, и повуку дрво на
траг, при чему вода заузме онај празан простор. ПОС.llе
тога терају К.IIИП напред, и тако прскају ВОАОМ И.llИ
шприцају.
34.
Још ОА кукуте граде дUlUв И.llИ свирајхв. 3а то
узимају дршку од кукутина .IIиста, па је с доње, деБЈЬе,
стране равно засеку, да ииа отвор, а с горње, тање,
стране, само исеку оне гране од .IIиста, одаК.IIе почињу
да се гранају, тако да тај крај нема отвора. На томе

тањем крају, са ПЈЬоснате стране, васеку скроз једну
УЗДУЖНУ бразду, ве.llичине 10-15 мм. и ДИП.llе су го
тове. Ту страну завуку у уста, тако да це.llа раsрезана
бразда буде у устима и дувају. УС.llед тога ДИП.llе сви
рају. Понеки, поред тога, на доњем крају, с противне
стране од горње бразде, направи још 6 рупа, па на
њих Н8оместе прсте као и на свирајци. Ве.llичвна ове
свира.llе износи 10-20 см.
•
--------------------------------------------------
35.
Од татуле увберу деца цветове па ИХ надувају и
брзо љима ударају у чело, те пуцају.
36.
Од таТУ.ll.е беру деца боДљикаву чауру, па зами
шљајуhи да оу то hуриhи, терају ИХ на пашу, на по
јило, у тор, итд. Кад' се прутиhем удари чаура, овда
~ због ових бодља, КОЈе су е.4астичне одскаче, те из
Г.II.еда као да иде.
37.
Перо од ЦРНОГ .II.ука деца истрљају или измекшају
ва дољем, таљем крају, па у љега дувају с дебљег краја,
и тако свирају.
38.
Од зове праве деца ауцаљ'Ке. 3а то узимају по
дебљи комад од 30виве гране' у дужини 12--15 см.,
па га зарубе с обе стране и из њега изваде ову срж
ПОС.ll.е овога ижваhу устима тежину, те од ње направе
два запуmача - 'Куршум.е, и њима затворе и једну и
другу страну. Од дрвета направе чеп, који мора да буде
ма.ll.О крahи и тањи од пуца..ъкине рупе, па њиме по
терају један куршум, с једнога краја, а он идуhи на
пред, сабије ваздух, те тако истера онај други на
поље, а он заузме његово место, УС.ll.ед чега се чује
пуцањ.
39.
Од петељке тиквино.г .II.иста, праве деца свира.ll.е,
на исти начин :као и од кукуте. (бр. 34)
40.
Од зре.ll.е кукурузне стаб.ъике праве деца воденицу.
Од стаб.ll.а одсеку у дољем дебљем крају, један комад,
у дужини од 1О см. На средини тога одсеченог комада
избуше рупе, свуд унаоко.ll.О, врхом од ножа, па ту
-------------------_.- ---- --- -
уметну бuљчuцв ИАИ авра, које направе од коре ку

КУРУЗНQГ стаБАа. Та су пера обичнодугачка 5--6 см.
п эабадају се у правцу дужине већ одсеченог ва.ъка од
кукуруза, кОјИ Ье сада САУЖИТИ као осовина. На оба
краја овог ва.ъка забада се по једно дрвце, па се тако
однесе на брзак каквог поточиhа. Тамо се забоду две
сојице, у растојању дужине ва.ъка ове воденице, па се
онда она тако намести, при QeMY вода удара у пера,
и тако је окреће. -- По неки на истој ОСОБИНИ на

праве два ИАИ ТрИ круга ових пера.
41.
Од mишарака кукурузних праве деца КОА.uuчuliв
КО.l1ибице, кошаре, бунаре и вОАовв. l\ОJlппчиhе праве
од кукуруsних шиmарака, н-,
Форму КУ.l1ача ИАИ саврадака,
обрhуhи при том деб.ъе крајеве

шпшарака ДОАе а врхове горе,
п тако, наСАањајуhи једну H~

ДРУГУ, У косом ПОАожају, за-
САва 7.
граде сву 04 у наОКО.l10, а само
оставе један отвор, који им САУЖП за врата (САика 7\.

Ту сад затварају шишарке и кукурузна зрна, у ком САУ-
~~iШi~!iШ~$\~ чају им шишарке замењују говеда
..1 ПАП овце, а кукурузна зрна теАад
~
ИАИ јагњад. Ови КОАипчиhи Аако па-
дају и деца их, с веАИКИМ стрп.ье
њем, поново граде. У народу по-
~ ~ стоји изрека, за нешто што није
C.IJIIt& 8. ста.l1НО, да ће се растурити као
детиње КО.l1ипче од шиша рака. -- Вунар праве кад
укрштају с крајева по две и две шишарке, турајуhи
једне над друге, ДОКАе се може тако зидати \САика 81.
-- ВОАове праве кад две mишарке вежу УБицама, и
тако их вуку.
СРПСКЕ НАРОДНЕ IlrPE 201
---
42 .
.004 кукурузна стабла праве деца гуме. ОЏАе ГАе
је отабло ИSАубљено, ИЗАИЖУ ое оа обе отране ивице.
ИСПОА тих ивица васе ку ножем, те их ИЗАИГНУ и испо,д.
љих подметну Арвцад те ИSГ.llедају као две жице. Дру
гим, тако иото спремљеним кукурузним стаб ..юм, пре
влаче преко првог, те тако гуде.
.
43 .
Од врбе се нрави свuраАа или uuсак. Кад врба рано.
с ПРО.llеhа потера мезгру, деца уsимају њено дрво.
С Г.llатком кором, дебљине дечјег прста средљака, а
дужине 10-15 см: С горњег, дебљег, краја дрвета на 4
прави се оа' стране кос засек, ве.llичине 2 ом. Испо,.t
тог засека, на 1 см., засече се кора свуд у наОКО.l10.
Од тога засека, с противне стране, васече се једно.
троуг ло ИSАуб.ьеље. 3а овим се sасечена кора скине,
па се на страни која нема коси засек, од усеченог тро
угаоног иsдубљења па навише, равно оде.ье дрво за
1 мм., деб..ъине. 3а овим се поново натакне скинута
кора да стоји као што је пређе отаја.llа, и ОНАа ое
одозго дува,. при чему направа ИЗАаје ништеhи глао.
44.
Од хоћуанећу (Сарвеllа bursa pastoris L.I деца ки
Аају по један род на лиоту, и при кидању говоре: ))хоћу
нећу, ХОћу-нећу((, итд. Па ако се ПОО.llедње на врху от
кине оа хоћу, онда ће му бити оно што жели; у про
тивном ...:... неће.
1:
45.
) , Од црног О.llеза (Malva silvestrisl женока деца узи
мају род (кој и је НаАИК на погачицеl, па га пижу на
конац и мећу око руку, у меото врста. - Врсте праве
и ·004 буковог жира.
208 СТ. Ј. МIIЈА ТОВИЋ
---------------------------------------- -- -- ---
46.
Над прецвета маслачак, онда се онај његов цвет
промени у белу мацу, коју деца зову овце. Деца кидају
ове маце, па дувају у њих, и кад их тано ваздух понесе,
онда трче З8 њима и гледају, да их' ухвате.
47.
Од маслачка кидају деца оне дршке од цветова и
утињу тањи крај у дебљи и тако направе котуриhе,
ланац или верижицу.

.
које после протињу један кроз ДРУГИ, те тако направе
48.
Дувајуhи јако у дршку од маслачковог цвета коју
с друге стране у накрст расцепе деца свирају. Или у
расцеп уметну заокругљену грудвицу, овчији брабоњак,
или семе од грахора, па с овог другог. краја jaJto дувају,
и због тога грудвица Iбрабоњак или грахор) скаче увис,
и опет се враћа.
49.
Нору од лубенице деца узимају, те од ње праве
'Катанац. Одсеку комад од лубеничне коре у виду елипсе,
па с горње стране коре, врхом од ножа, издубе два
растегнута и један другом окре
нута полу круга, обично за сан
тиметар широка, који, са по
једним краком, )лазе један у
други (Слика 9). Сад се пажљи-
во кора цресече преко оре-
дине, пазеhи добро, да се при САиJtа 9.

том не пресеку и оне издубљене везе. Тако изађу .l,ве
полутке, које личе на катанце, који су закачени један
за други.
50.
Од високе дршке боквичиног цвета или КJlaca аи
од зукве деца праве СТОАице. Наберу држака, па једну
Digitized Ьу Goog le
ОРПОКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ
иетну испод средњег и Дома.юг прста на ЈЈ.евој РУЦИ,

тако, Аа један крај изађе roре, између АомаЈЈ.ОГ и маЈЈ.ОГ,
а ДРУГИ између cp~Aњeг и· кажипрста. ОстаЈЈ.е се ДРПIке
ређају одозrо, хватај-уhи прву са крајев-има доње, који
се преко ове опет доле враћају, а :крајеви ОА друге
пре.llаэе преко треће, па се опет, И8међу поменутих пр~
ста, ДО.llС враћају. Тако се наређа.ју 10- t 2 држака, и
СТО.lllща је готова. Она се прва псмако повуqе, па се
скине с прстију, и поме СЈЈ.ужи као наСАОН на СТОЈЈ.ИЦИ.
- Место преко два понеЈС8 Аеца праве сто..\Ицу и преко
једног прста. Ну има СЈЈ.учајева, да се ова СТОЈЈ.ица прави
изврнутим редом, тј. прва се дршка метне преко прста
одозго, а ОСТаЈЈ.е одоздо, враhајуhи крајеве горе.
51.
3годне штапове и прутове деца јашу, замишљајуh}1
да су им то RОЊИ.
52.
Аишhе од .II0зе, јаСИRе, подбеЈЈ.а, ораха, дуда, бо
RВице и др. мећу деца на горњи отвор стегнуте шаке ЈЈ.еве
РУЈСе, па хукнувши у намештени ЈЈ.ист ударају по њему де
сним Д.llаном, због чега АИСТ прене те се чује јаЈС пуцаљ.
53.
Jlишhе од дивље КРУШRе и још од не1ЮГ Арвећа•
меЬу деца у уста,' па га. ЗГОАНО нагоде и свирају.
54.
Рукавац ОД муваровог ЈЈ.иста наместе деца ивиеђу
усана, па И8 њега ИЗВЈЈ.аче и утерују ваздух цуцsaјуhи,
•
УС.ll.ед чега се производи писак, н8ЈЈ.ИК на свирку.
55.
Rоштице од трешања и вишаЊ8, и семе од ЈЈ.убе
пица, стежу деца иsм~ђу прстију, АОЈС не ОRAИЗ8У и од
ЈЈ.ете Аа.Аеко.
56.
У цвет од тикве затварају пчеАе, и то и. је трм:ка
(кошницаl.
ВТИОl'l'А.ФС&В ВВОРВИК, КЉ. IX.
210 СТ. М. 1\1 ИЈ АТОЈ\ИЋ
.57.
'т.РОАИОКУ Аивадоку, дивљу детеАИНУ, играч иокида
на Аиотиhе, па један Аиотиhметне на lедно раме, други
ва. друго, треhи на. Аеву o~y, четврти на. 'деону, пети
вапупа.џ., уад Аизне кажи-прст и -те' Аиотиhе' скид&-,
ЖJiуреЬи, '. и{}'.l'~м редом, Аепеhи их за ПРО'.l'. Ако биу
реду ,погрешио~ ИАИ ве би потревно место где Аиет
. стоји, и..lи би му АИСТ, пао при метању и скидању, онда
~гpa други. Ео све Ј1иотиhе Jlепо скине, зврца остаА6
оа ОНОАИКО з~рцака, КОАИ:КО је Аиотиhа мвтнуо ИОКJlНУО.
58.
Деца, метну бу ба мару на ДА ан ИАИ наДАаницу ~
вичу: »..IJ.ет, маро, отидоше ти сватови, Ает, маро, Ает,
Ает, Ает«. Над буба ОДАети, они преотану да вичу. -
Девојке врачају, на коју им страНУОДАети буба мара
на ту ће ое отрану удати.
59.
Најотарији међу децом, ИАИ Rоји од' рОдите.ЈЬа: ух
вати' мачку, ца је метне У КРИАО, .и оуљајуhи- шаком
низ љен реп, пита је: »Ааже АИ Миодраог, Љубодраг,
Предраг, БраНИОАава, Деоанка, 3агорка (каковећ буде
ике детету за, које ое пита)? Ако мачка замаше ре
пом тамо и амо, онда значи' да ТО дете Ааже због
чега му ое ови ООТ&АИ омеју. 3а оваког ое чини питање
,nонаоооб. Ако, мачка не мрда реПОМ,значи да онај за
кога ое пита не Ааже. :- Понекад o~oгa што пита оме
њује онај за кога је мачка каэаАа да не Ааже.
60.
Д~цa ухвате пуща па га метну,иа ААан и говоре му:
»Пуоти, пуже, рогове, да оремо ДОАове; ано нећет пу
отити, ми ће мо те убити «(. Кад пуоти рогове и почне
да.-ИАИ, онда преотану е викаљем и уживају ГЈ1едајуhи
како МИАИ.
61.
Од гушчјег пера деца праве пиштољчиhе.' Дебљи,
шупљи крај пера пресеку напред и позади. За тим
б.llИЗУ предџ,ег краја јна 1 до 2 см.) направе један про
рез, 2-3 мм. широк и20 мм. дугачак, испод кога, од при
.II.ике на средини прова.ll.е рупицу. Од тањег испуњеног
краја пера скину чупу, па му врх одсеку. - У расто
јању од 2 см. од врха на.ll.оме га у цик-цак. То завуку
у онај шупљи део, а врх запну у ону рупицу иопод
прореза, и кад се с предње стране метне уз њега
дрвце И.ll.И трниh, па се са задњег краја поhушне, онда

се врх одапне и куршу.м. (тј. оно дрвце В.II.И трниh)
ОД.ll.ети да.ll.еко (С.II.ика 10).
G
(\ 7
CJ.JIRa 10.
62.
Понеки неоташко узима сврачје ВЈЈ.и враље јаје,
па вара ДРУГУ децу, да из њих ваде свиА.У. За то деца
подмеhу шаку, а овај ВХ ЈЈ.УПИ јајетом, те их. T~KO све
ИСПРЈЬа.
ЈП И ГР Е Д УХА .
t. Па.llИ ву ИJlИ npасвавица

Ова се игра игра најобичније преко зиме. Играју
је момци, чобани и ђаци. У игри може да буде пет до
десет играча; ну најбоље се изводи кад их има око
десет. Над их је више ИАИ мање није згодно. Играчи
се скупе, па прво упреду један убрус, којим ће да бију.
~a ОВ,ИМ се разброје, па на кога падне ПОСЈЈ.6дЊи број
И.ll.Н ПОСЈЈ.едња реч из бројанице, он ће седеhи да
14*
212 СТ. М. МИЈЛТОВИЋ
држи очи осУбеuuuу, који лежи те да га бију. Ну

ако има мање од десет играча, онда се не разбра
јају, већ сами одређују чувара који ће држати очи осу
ђеникове. QYBap седне, а осуђеник му метне главу у
крило, и овај му длановима држи очи да не гледа.
Други му прилази и УАара га туром по леђима, а он
погађа име онога који га удара, па ако погоди, онда
он. устаје, а овај који ra је дотле УАарао леже; ако не
погоди, онда га бију остали редом. По неки одмах по~
годи, те не извуче више ОА једне туре, али понекога
раэАоме. При ударању може да буде и освете, услед
чега. може да се дође до свађе. - У овОЈ игри не
учествује женскиње.
2. ђТfJlIшкаље I
Ова се игра игра понајвише зими, и то у затво

реном простору, са што мање намештаја, (најnбичније
по празним собама, кошарама, јаровима, подрумима и
ходницима). Иrрају је чобани и ђаци. У игри се прима
и жепскиње, али ређе. Игра може да се изводи са
Ава, па до десет играча. 3а играње потребна је j~ДHa
марама, којом се везују очи ономе који хвата. Ну Аеца
за ово употребљавају и своје капе, а нарочито су зато
ПОАесне капе шајкаче. Пре него што ће се игра по
чети играчи се мере на штап: хватају за штаIl Ае
сном шаком одозд~ па на више један до другога, па
чија рука бу.де на врху и могадне тако ухваћепи штап
да пребаци преко себе, он хвата. Сем овога хватања
штапа употребљавају се и БРОјанице, ради 0значавања
онога ко ће хваТl\ТИ, а особито ова:
Три се пеТЈЈа
побише
ва поповом
I мо Ћ. Ми.aиt.евиIi ову .иrру З0ве CМlIJ16 .wtlш IUJI ж.wllР', LIII се Aona
ра3.lпује ОА ове (Живо'!: Срба ce.IЬalta, Сра. Е'!:иоrр. Зборник, кљ. L стр
!53-255).
•
СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 2t3

- - - - - - - - - - - - - ------- -- ----- - - - ----
буњ.шту.
Један веди:
Иш!
Други вели:
миm!
Треt.и вели:
Ти - ж.муриш!
На кога падну речи: »ти жмуриш«, он ће хва

тати. Њему један од играча веже добро очи, И.l1И му
натакне капу на очи, а оста.l1И се крију. Хватач са
раширеним ногама и рукама и уздигнутом Г.l1авом, иде
тамо И овамо, те ИХ тражи. При тражењу управља се

по С.I1УХУ. Чим кога ухвати, он га туцне Г.l1авом по пр
сима, в.I1и ком АРУГОМ де.l1У те.l1а, говореhи: »Тутумиш,
тутумиш, иод сад боље да .I10ВИШ«. Сад ухваћеном
везују очч и он хвата на исти начин као и пређашњи.
Игру прати .ве.l1ика тишина ,и страх да ко не буде ух
ваћен. .lI.ени в троми играчи морају да про падну хва
тајуhи, јер се лако дају ухватити.
3. • и л. и п у
Игра се у затвореном простору, а·може, кад је .I1епо

време, и на пољу, поред зида, П.l10та И.l1И тараба. Нај
згодније је кад играчи могу да седну на какву к.I1УПУ,
Играју је и ма.l1И И одрас.l1И, веhином мушки, а ређе
женски. У игри могу да буду 10-20 играqа. 3а игру
јА потребан један увијен убрус И.l1И увијена тканица.
Играчи поседају уз дувар (у пољу, уз П.l10Т И.l1И та
рабуI један уз другог, држеhи сваки руке позади те.l1а.
Сад пусте убрус и дајуhи га један другоме у руке го
воре: "МИ.l1и Пу«, а један од играча (који се драговољно
прими) устане и тражи га, гурајуhи се те између
ових, те између оних. Играчи брзо протурају пешкир
од руке до руке, и KaRO коме испадне ПРИ.l1ика, удара
убрусом онога што тражи, па га опет крије и даје

најб.l1ижем другу, а он другоме; и тако да..ъе. Чим
- ~- ------~~------------
други добије прилику, он опет удара онога ШТQ тражи,

па опет крије. Невештога и неокретнога могу на овај
начин добро да избију. У кога овај нађе убрус седа
на његово место, а онај се диже, те га тражи на исти
начин. И тако то иде редом. - Због живости У тра
жењу ова се игра игра често и радо, нарочито зими.
Сва је вештина у брзом протурању и вештом кријењу

убруса.
4. ВИAJIШ л.и 1
Ову игру могу да играју три и више играча. Игра

се обично у какву незнатну ошtладу. Један играч легне
потрбушке, а други му држи очи. Треhи га пита: »Ви
дик ли крушку, видиш ли звоно, видиш ли храст, ви
дИШ АИ Јована, а видиш Аи вратпицу, итд?" - На што

онај одговара све да види (и ако не види). На по
слетку онај што га пита управи прст у вра'ЕНИЦУ и пита:
))Г де сам пружио прст ?(( А овај му одговара: )) У врат
ницу". То погађање после зачуђава и изненађује оне
што то гледају, а ту вештину не знају. Сва се пак ве
штина састоји у оном уметнутом а, на шта добро пази
онај што су му очи затворене, јер на оно зашта се пита
са ", биhе пружен прст. - Игра није омиљена. и не
игра се често. l
5. С а л. а т а
Ову игру играју мушка и женска деца заједно, а

може их бити по 3-10 на броју. По некад о дугим
зимским ноhима играју је и старији. Деца седну у
круг а: једно седне у средини круга и говори: Салатин,
са.llатинка, са.llаткица, сала ти ца, саламур, сало, СaJIО
ЧИШ1'е, салицин,· итд. итд., (( али чим брзо и јасно

рекне: саАата, сва остала деца Mopaj~ да дигну десну
руку у вис. Ноје то· не би учинило мора да: устане са
свога места, па да промени место са оним у средини
Вук Врчевиь. Иа3вао је ову иrру Пут што "рстом laђa.w? (Српске
народне иrре, 1868 сТр. 23-24.)
ОРПСКЕ ВЛРОДПЕНЕ ИГРЕ 215
нруга и сад оно пита, а остаJlа деца добро пазе да се

не преваре. Понеки пут се погоде да важи као по
грешка и ако ·би који дигао руку пре него што би се
цеJlа реч· ИЗГОВОРИJlа и тада. се речи СJlичне са речју
сыата изговарају ПОJlако п са прекидом ПОСJlедњих
с II.OI'OBa као: ~аJlа-.wа, ca.'Ia-тuн. I
6. П Р с т и
Ова је игра у свему СJlична са игром саJlата, с том
само раЗJlИКОМ, што се овде погађају прсти, а не реч
саJlата. Онај из средине говори јасно и одсечно имена
tюјединих прстију на руци и чим изговори име кога
прста, остаJlИ играчи морају одмах да дигну дотични
прст У вис. Но' тоне би одмах учинио, ДОJlази и седа
у средину круга, а онај који је ДОТJlе задавао или ва
рао иде и седа на његово место. И ову игру понеки
пут играју и одраСJlИ момци, па и људи.
7. RJlИ лук, са,IJ.И баба лук
Ова се игра ретко игра, а играју је обиqно мала

мушка ИJlИ женска деца и 'го у двоје. Једно од деце
стоји на месту са напред истуреним, и маJlО уздигнутим,
рунаМ8, окренутим длановима напред, а друго, са тако
исто подигнутим рукама, ИЗJlеhе се на два до три

корака, и ударајуhи своје ДJlанове о· A!laHoBe онога што
стоји, гоuори: »RJlи Ј1УК«; на шта му одговара оно што
стоји: » Сади баба' Ј1УК « •. Тако раде све. донде' док не
би онај, што се ИЗJlеhе, погрешио у говору. Обично се
помете, па он каже: »Сади баба лук", ИАИ би пре
машио ДJlанове друга ноји стоји, УСJlед чега он ио~а
ПОСJlе да стоји, а онај други да се ИЗJlеhе.
1 IIоиегде преварепи игра'lИ дају беЈЈ.егу од себе (ltao и при игрању

1I0ште В.I1И Фоте): иеки капу, иеки хараку, иеltи перорез, '1еша.ъ, orJJ.eA&4o, Ayrxe
и ДР. па се по~е, иа Itpajy угре, сопствепици тих ствари осуђују ва разне
&азпе (~a ЈЈ.ају, певају, УРАају, кухају итд.).
Digitized. Ьу Goog1е
«
8. В о ј е ПI т а 1
Ову ItГРУ могу да Itграју више љих, бев ршмике
ПОА& и увраста, 8..tи мање од двоје не Йоже. Може ое
играти И ца отвореном И у затвореном простору. Играчи
поседају у ItPYf и разброје се, па на кога падuе по
САедња реч ив бројаница ИАИ помедњи број, седне,
на сред круга, И пита: »1\0 је радник, а ItO бедник? 1«
На то прави с краја (у овом се САучају кругу вна по
четак и краjl одговара: »Прво ја, друго ти«. - ))Ко
је пас, а ко ВАас (суд)?(( Други на реду брзо одговара:
»Прво ТИ, друго ја«. Тако он даље пита: »Ко је творац,
а ко јарац? ... Ко је свиња, а ко диња? - Ко Аопата,
а ко тата? - Ко кудеља а ко преља? - Ко учитељ,
ко мучите.ъ? - Ко је поп, а ко сноп? - Ко је цар,
ко брашњар?« итд. Ко потреви те прими ва себе добар
назив, а рђав уступи питачу, он седи где .је. Ко по
греши, те рђав назив усвоји за себе, &. добар уступи
питачу, ИАИ који се одаэове преко реда, он устаје и
пита, а онај седа па њеl'ОВО место.
IV ИГРЕ ЗА ДОБИТ
1. Куп:к.ље'
Од свију дечјих игара С орасима најомиљенија и

најраспрострањенија је· -куа-к&њв. I\упкање се игра од
како DОЧНУ· ораси да се љуште, па док се не оберу.
3а ову игру треба доста и што равнијег простора. У
игри могу да буду 2-10 играча, а могу је играти и
МУШКИ и женски заједно. Код ове игре четир~ ораха
од којих се "ри метну на земљу, а четврти поврх њих,
1 Свако питаље кора да је OBaJtO у сроку НАИ стиху.
1 У М. Ћ. Мшиhевиhа се ова иrра зове Eylial6e И4И купа а.lИ је у ](НО

rOKe рамичита (Срп. Етн, 3бор. 1, 239-2!О).
217
- - - - - - - - _СРПСКЕ
. _ -НАРОДНЕ
- - - -ИГl'Е
------ - ----
зову се nуи'Ка; три ораха, од који се два метну ОДОЗДО

а треhи ОДОЗГО, зову се чаја; два ораха, зову се _иај;
један орах, ЗОве се зрио; орах, којим се гађа зове се
хо1о3х. Ако се коњак напуни катраном, онда се зове
nатрањивац, а ако се напуни 0.40ВОМ, онда се зове
ОАовар. Место одаКАе се гађа зове се беАега, а место

где стоје ораси који се гађају, зове се гумио п.4и 'КОАО.
Пошто сваки играч метне своју куп ку у КО.40, ДО.4ази
на бе.4егу и тамо стаје у ред. Гађање купака по
чиље редом, с десне стране. Гађаља има одоздо и одозго.
Одоздо мора сваки да гађа с белеге. Ко не би гађао
с бе.4еге ие саиu му се ако убије. Гађање ОДОЗГО је
с оног места где му коњак застане ПОС.4е гађања
ОДОЗДО. Ако би при гађању ко кога смео, нпр. зауставио
му КOI;ька, ОНАа он има право, да гађа поново, а.4И му
се не сапи ако убије. 3а то се у таквим случајевима
играчи и не враћају на бе.4егу, веа од купака даље ко
њак, угађајуhи, при том, да га зауставе на згодном
месту. Кад тако сви гађају редом одоздо, онда по
чињу гађање оних куп ка које су остале одозго. Овде
се сад не гађа редом, веа који је нај даљи, он гађа први
па тако редом. Онај који је најб.4ИЖИ до купака каже
да је у њим.а, и зове се бuбац. Да не би други све
уби.4И и да би њему што оста.40, он стане поред ку
пака и гласно виче:
•
.Ја сам би6ац, богомољац,
Бога молим, да и' ОQтаие 11.
И.4И:
»Иш пиле,
Пре6ијем ти жиле«.
.
!•
Ако који убије од другога, Тј. ако му коњак удари
о друга и.4И О коју ствар, онда се то не сапи. 1 Кад
горњи орах од купке додирне земљу, онда се сматра,
да је и та купка убивена. Који на игри uэгубu, до-
~ Нуа.хо се 1в&птеА о то.е АОтоаоре, Ol/A& може и Аа се С'&JIL
218 СТ. М. МИЈАТОВИЋ.
звољава му се, да меће чају, па пај, па зрно, и на по

сдетку, коњак. пад метне· коњак, тад се каже да чек&.
у овом С.llучају коњак се метне уз купку и чека се, да
сви бију (гађају) одоздо, па ако му га за то време нико
не убије, онда га узима и иде те гађа с бе.llеге. Сваки
играч у С.llуч~у губитка има право овако да чека по
два пута, ако дотле не би ништа добио. Ну онаЈ који
је изгубио има право и да не гађа, већ да стоји уз
купке, па да чека, и ако му што несваљено претекне,
његово је. Ово му се право чекања даје ОНО.llИRО пута

КО.llико је купака изгубио. Кад купке rat)ajy и одоздо
и одозго, па ипак остане једна неубивена, онда се она
зове курва. Курва може да се гађа сама, а може и да
се кити, тј., поред ње, да још сваки играч метне и
своју купку; како се играчи договоре, онако и бива. Ако
. остане само једна курва, онда се обично кити, а ако је
оста.llО више од три, онда их гађају. Да не би све је
дан те један гађао одоздо први, пази се, па се мељају.
у овој игри је ДОЗВО.IЬено и ортачвњв, што се често
практикује, при чему ортак ортака помаже и непре
стано му иде на руку:' добит и губитак сносе на равне
части. Који немају AOBO.IЬHO ораха да играју иа ао куаку,
они играју на ао аај Н.IIИ на ао зрио. На по пај се игра
• каА ј едан за ДРУГИМ метне по Ава ораха напоредо.
При овоме КО.llико који убије зрна из једнога реАа, он
исто ТО.llИКО узима и из другог реда, па и ако их није
убио. На по зрно се игра каА се зрна метну без реда;
у овом С.llучају, КО.llИКО који зрна уБИје, ТО.llИКu и узима.
ДаЈЬе у игрању важе иста праВИ.llа, која и код купкања.
AOR не стигну ораси купкају се деца зе.llеним јабукама,

крушкама и Ш.IЬинама а кад пређу онда жиревиъt:а.
2. ц.ца - lUIЦa
Ова је игра Аонесена из .вароши па се ГАешто, и
ако доста ретко,игра и по се.llима. Играчи направе на
СТОАУ кредом три квајЈратр.је;дан у другоме, којима оамо

средине ИАИ УГЈЈ.ове и средине, вежу правим Аинијама
IСлика 11 ј. Сваки играч узме по девет зрна кукуруза ИАИ
пасуља &АИ зрна морају бити друге боје у једнога а
друге у другога, и први играч иаиА.ааu тј. меће једно
зрно на који хоће. угао од квадрата ИЛИ на пресек е од
љихових ПОАовина. После љега меnе други, па опет он
и тако редом. r лавну пажљу обојица обраhају да про
тивник не метне сва три зрна на једну исту Аинију, у
једном истом правцу, због тога омећу један Аругога
тиме што меnу своја зрнца као допуну чим ВИАе да Ье
противник ставити -три зрна као што му треба. Ако би
који ОА љих направио мицу тј. метнуо три зрна на
једну исту линију он једе (тј. узимај противниково је
дно зрно са кога места хоће. Над му тако сва' зрна
поједе онда је надигран и игра почиље изнова, при
чему први ИЗИАази онај који је први пут био други .
•
..
о
САвке 11, C.lBIt& 12.
Особито се пажља обраhа, при метаљу зрна, на УГАове,

да се не би ухватиле две стране и тако доБИАа сигурна
мица, а нарочито се пак пази на то, да играч не на
прави цицу - мицу тј. да помицањем једног истог зрна

не прави наизменичне мице (као што се на СЈЈ.ици види
код прних тачака на Аевој страни, код ај. У том слу
чају противник не може више да се бори, веn признаје
да је изгубио игру и купи зрна. Кад се сва зрна метну
онда бива помераље од угла до УГЈЈ.а ИАИ од пресека до
пресека. У том кретаљу ИАИ помераљу сваки се ТРУДИ
220 ОТ. М. МИЈАТОВИ'1l.
Аа противника затвори, тј. Аа га ОПКОА.И, те Аа нема

где Ааље Аа се креће, да направи мицу, а нај З8АО
вољнији је кад направи цицу - мицу, јер му је таАа
победа осигурана. 1
Игра се обичво у пиhе, а ђаци и Аечаци играју је
и без икакве добити, тек КО.llико заАовољства раАИ.
3. А l' r •• Ја .. љ е
Ова се игра игра понајчешhе ва отвореном про
стору. ИграјУl је понајобичније ђаци мушкарци Аугме
тима и коuчама. У игри може да учествују ВИША љих,
ми ретко више 0,11. пет. Играчи ископаје рупу и означе
мету Iбе.llегу) са које Ье ~a бацају АУГМ&А. 3а тим ставу
у ред и први, с десне страве, баца Аугме право к рупи.
КаА тако баце сви реАОМ, онда онај који је најб.llиже
рупи бацио, тера свако дугме ноктои 0,11. Аесног паА.ца
у рупу. То тераље бива три пут, ца ако их не утера
све у рупу, онда то исто реди онај ,11.0 љега. КаА се
тако натерају АУГМад у рупу, онда онај који иi: је
натерао Ауне у рупу и КО.llИКО дугмаАИ ИЗ.llети И3 рупе,
ТО.IJико узима. Ако све истера све узме. ПОСА.е овога

игра се цовавља на исти начин.
1 На САИЦИ СУ преС'I:&в.љеиа сва арна којима се иrра, док JIeJjY'l:JI]( у

ствари 'lреба да буде зрва од пасу.ља хаље д.а, а од кукуруза ха.. е је..!ио.
ДОДАТАЕ
Вројаиице
Да би се зна.ll.О, који ће први Аа отпочне игру, коА

неких игара играчи се разбрајају. То разбрајање врше
помоhу бројаuuu,а, које један говори, и на кога падне
ПОC.II.едња реч из брОјавице почиље игру. Те бројанице
су С.ll.ичне по изговарању, 8.11.И су често без икаквог
значаја. Има их од десет, па до петнаест речи, а.ll.И
uајвишс их има ОА једанаест Ево их неко.ll.ИКО побе
.II.ежених:
I. Капа,
Овдола, Глува,
Дондола, Од
Шишкала, Јабуке,
Бишкала, На -
Каларија, Поље.
Руса.'Iија,
Подгор, 3.
Горчив. Једва вава,
Чавчив, Друга вава.
Ч:аУJIИН, Сависија,
Чаzрк. Превисиј&,
Сави КОС(Т).
2. Те под ВОС,
Севци, Турчив,
Мевци, Бурчив,
На каllotеицв, Кафурив,
Штука, Детичак.
Пук&, Јабучак.
222 ОТ. ". "ИЈАТОВИЋ.
4. КаратоПI,
Јепворе, Карагуш.
Дво./(иворе, Бр... реп
Тр.осор.. Ајд на 3е1ЏЈ.
Сараори,
Текутица, 7.
Текутав, Ј еЈ(ВО ГОЈ[О,
Пuапзв, ДВОГОЈ[О,
Паскеле, Троголо,
Туткеле. Чевр ГОЈ[О,
Ту десет. Пег ..а,
5. Шег...,
СеЈ(В камеи, Сег.. а,
На ка.. ев, Ог.. а,
Те ми броји Дввирога,
Вројавице~ ,4исиРОЈа.
Оволе,
Доволе •. 8.
С"оква,
Једиволе,
Доква,
Додиволе,
Дуmиља,
ДОЈ(Вслава,
Дивиља,
Ћере .. иде,
I1алигој,
Кокчав,
Гостив,
Кокчвце,
Тестзв,
Ловов,
Тестемир,
Ловатице,
Намастир,
Тут келе,
Кога ре./( -
Ту - десет.
Ајд на војску
(За туроку ./(евојку/.
9.
6. ЈеДВОАе,
Ј едволија, Дволе,
Дволија, ТРОЈЈе,
ТРОЈЈија, Чеволе,
ЧеВРЈЈија, Пале,
Пмија, Шале,
Шелија, ШаLив,
Сегма, ДаLив, •
Огма, Доврав,
Дег.. а. Дода (пи дандР'Ц).
Digitized Ьу Google
ОРПОКЕ.НАРОДНЕ ИГРЕ 223.
----
10. Жарипан,
ЈеД!1нар, НеЛВКЦiН,
rYi y
Триносори, По вас дан,

на сюеусе
Текупще, И рече му - ту си.

Текутав,
14.
Орлови,
ПраскеJiе,
СОКОЛКiВИ,
'IYT iliiКiliле,
Оро паде
л,кнаДiК
Са ливаде
На карабе
Енгете,
К1iIабе
Пен гете,
На тарабе
СКЈ поллмиюе
Абер,
TIPtSU маде rzozy6uu,;.e,
До мене,'
Опс,
Елен, •
н OnКK ,
Оелеilii,
Поврмус.
Балбадеден,
Жита,
'ита,
О((ма,
едило,
ЈЕ кукмл,
Дедино,
Златна смоква,
сiщи
Златна јабука,
Нди ЊOтz нл rzO"i,.
Чекутин,
IIарапи.н, Иди МИ,

ДСiђИ iiИ,
НiiliђИ т,и,
Ту десет. Штап.
ЛТОИН,д целатт
13. Гуску Шетати
1зумбар, 'Ј " JTi ВК! дао,
Пii НН ДSiИ'
Сео цар" , ,И~веШhУ је оам,
келтад, Еооzшко - Kiliili~~
224 ст. м. UИЈАТ()ВИЋ
ддверу
Енци, !јдекрви Щ'ДГffЫИЦУ,
Менци, Смоква,
На каменци, Локва,
Ту туку је, Дивиња
Данас
Ан, ба,!,
21
Баштован,
Шука штуку,
Баштоведи,
Појела,
illтуку дери,
III тук!! ff ff ре
Па се
Ај де с њo.IК на lZоље.
Глад
18. На кога Ье
ЛелеЦff,
Дугов!щ!!,
Лелек паде, утече.
На карабе, 22.
Карабе се, Отуд иде,
ПОЛОМИШff,
Турци НИ носн,
Погубише, Рагребац,
И лелеци, На загрепцу
ОдАетоше. Полебац,
иде
Мелем,
Па ти виче
Белеu,
Бвж.
Белберише,
Жена,
23.
тамо,
КУhУ,
овамо,
ПереТUfffff,
Где ти кажем
Локва,
Где ти реквем.
Смоква,
Нити близо,
I10ТР"УЫЩ,
Н8JIеко
Девој",!
у двор!'
Р аао рове,
Једна врана куса. Где ое Де ва
Прелетела овче поље, Породила

И YKP;fff';l гргу ови"р БОГ7l
И наПРff"!; мужv rat'ff,
Digitiz8 1 )ogLe
у злаhеН6 Златна
Одеждице Јабука.
И свилене 26.
Пеленице Ој ОJlОВО
Где је сина Дедилово,
Подојила Војно копље
Светом дојкои Деспотово.
Материном Деспот паде,
Амин. На грамаде,
Тако је! Грамаде се

Разорише
24.
Срби главе
Ластавицо,
Иэzубише.
ВРДl1JIИЦО,
27.
Вановицо,
Купише се
Госпођицо. Дечаци,
Зови баке,
На цигланску
На вечеру,
Равницу.
Пиле ми је, Цигла,
Погинуло, Мигла,
Орлица га Жаба ногу
РаШЧУl1ала, Дигла,
На .зло место, Те не није
На грбину ј CTUZA8.
Пиле пишти,
28.
Тешко њему, Ој Јоване
А коњ ВРИШТИ Готоване,
Влаго њему Готов М6ИII,
Сам Вог ГОТОВ теби,
Коња. држи. Сви ти коњи
25. Потковани
Едем, 6адем И волови
Велнбарише Соколови,
Мајстори куЬу Соко паде,

На тарабе,
Начинише.
Окма. Тарабе се
Доима, Поломише
Тиква, Турци главе
Диква, Иэzубише.
WO'l'RоrРАФСП aBOPIIIIL КЉ. IX. 11)
111
ПСКЕ НЕ ИГ
СКОПСКЕ ЦРНЕ ГОРЕ
(ЋУПИО
АТАНАСИЈЕ ПЕТРОВИЋ
СВЕШТЕНИК
15*
Digitizec
1. ВИТ.lIШRR ИГРЕ
t. Пре.рЈ.а..е
Да би се деца увеРИАа које је јаче она се nревРfiав
јобарајуl. Преврћање бива овако: Деца пре баце једно
другоме по једну руку преко рамена, а Apyry подметну
испод мишке, тако да обе руке један другоме скопчају
на Аеђима. 3а тим је-,-&В ДРУГОГ стежу и навијају на
једну и на ДРУГУ страну. док једно не бу .... е оборено.
Ако оборено дете не падне на Аеђа не рачуна се да
је оборено, 8а то се преврhање понавља и по неко
лико пута.
2. Топк& И...И ШУШУR

Играчи се подеJlе на .... ве Једнаке UОJlовине И то
овако. Од ПРИJlике једнаки играчи ухвате се l.ао па
рови, који се зову другари. Један од играча У8ме ПJlО
чицу па на њу пљуне с једне стране, 1I пита парове
ко је за суво ко 8& мокро. Из овакога парА ј ....аН буде
за суво а дРУГИ за .1I0КРО. за тим баци ПdО'lИЦУ у В8С.
ДОК -бачена плоча не падне на 8емљу јеАИМ вичу: OYBO~
суво, суво! а други: мокро, МОКрО, мокро! Кад ПJlоча
падне онда виде да JlИ је ОД081"0 суво НJlИ мокро. Ако
је одозго суво онда јату ОНИ: КОЈИ су ба... 8а суво
('ноје другар.. Узјаха"и направе Kpyr, а OHft lCоји су
увјаХ8JlН бацају јеДАН другоме лоIl1'У R броје еве ДО1'.4е
док не испусте JlОПТУ, а Кa,.I, је IIСПУОте Оllд& она .... pyr
страна јава иатНј, а јахачи Авжuв (Jlеже, сагињу СЕ
3. ('а •
С7·:::аа.р Ж:;--~!У ....a.IC,. П·:'~·:; ·:е :::.j.1~~ iU ..J.Sa

-~aEa ~ • :::: ::"~': F'J.C;oe E.:~. ~ ~~r& Э. EC~.
~~пL ~t:-I:?:..iI ~ '::.1 : юп ~IJ ~~ ~':~-:J( ухааП" ~ ~
~;.- .:.1 ~iU.. • :.

::: ~У=;>оС iIoi:"~ • ..t;.- Y:-I CIt" yxaa~ ~? ~
• Yai!::::' i!а~ sa.:; .aaв~ t)юr. ~.::- :::.~

.:.axa.-rw: Yт:.~
. -:~ .....::;..
I iВl~! ва : . . ~: ..fe~~ П:. oZ ~~..a .ta ваlљ:::::~ iiaj-

~~ .~:::~?! . ..l?r--- .1ј асаз. .~::: ~.::' • .lЗо.:!: ~
=~.~~~ .:~.e- .eo~. Ra.J. ==':...f~~ !Dj.a::::e !I-е- :JR
:.::- .t,;~a.~ ?~a ~.1t =;:.-e.l~_ а: ~~...a "I:ПI уз~.&..::-=- ..u
~,.: f~ _-\.s:.:: ~::: б!-I~ };:и.1.~~ • .:-~ =~go38a.. а. u:o
~ ~:a w -5Y.le • .:-.~ 3..II :.::- -I::'ZЖ.А ~_~ • и.: :»~ae
..џ .:~:tU ;~.... ::: Ei.la. :. ~ ~.= .:у ~"a.,. ..f~Z~ .1.
:EZ ~.= ~! ..f-e-~ ;.3. &_
i. S..n.I.8
Y.1~ ~:иE":- r:.. E::..l~_ I ~-t~ .н ~ ~
~ .:а. :..e..r~~ ·:~~вa .1-e.:a:~ ::=~:III ~:iZ _~':::III ~~ ~
E.:...f~ .E:q7~ _ А 7 . . .: .~:'C" .-:.::-10. :::~ :-IУ;I:III;:'у5ж ·.:е !Ia
~ay ..:.:-у ·:Ea~ ....«»:::. &: ::-.:::.! ii:L::-~ • ~....~ -Чiyro

~::...I'~_ .А ~ ....:-~.: .. ~-:::~e __"-~ ира .. -:P"~ •
&а :;!~ iUЧZ!i =:JIot;~Y ~'II=..~ ! .....
~ иа ..rо ЕО
.:~- &Ј E.:.l~ ~..l.~~":- =:~ ~ ~ ..!а jt-

:: :::':-=.и. : _
СРПСКЕ
П. ЗАБАВНЕ ИГРЕ
1. КУКЈЈ.8.
!~iYTKel праве /џ:ща од крпиц%;щ"
иљи још женски об.llИК.

љевојке, ~шс а час као
љима се читаве часе~
2. ђтутв8.
Да би мајке наШ.llе забаве својој деци узму клас
од кукуруза и на врху му ПРИ.llепе тесто од брашна,
коме дају облик Г.llаве. То је гугутка којом се жеН:ска
деЩi щ'рају.
3.
играЈУ Ж4зЉ±нfi Петоро де
есторо женске деце поседају у круг и метну сва кажи
проте око једне тачке. Једна девојчица почиње својим
кажипрстом да додирује сваки прст играчица и гоtlОРИ:
ЕАеиицв, "См.втеиице, до.музаре, докатаре, чuв; ЧУЛУЊUU,
.мape~?k€,7 u uресиач, He~ кажипрст шщ,/!,че реч
ља измиче јер је
тин говоре оне љоџирују OCTaд~?
и не »истерzщ
раћ остане еежу очи

а све се оста.llе крију. Кад се посакривају једна ви кне:
~)Ajдe!;( на шта ова, скине марамицу са очију и иде те
их тражи. Кад их све нађе игра се понавља из почетка.
4.
Щl,lUХU играју
тају једно ДРУГ4~јШНЈ O~Џ;.Il0 позади,
над~же ~?aHaц. Прво l~ввчха јквочю~17
су јнилиhиј. Једно дете стане ван .Ilанца СfшМО,
и то је ораА. Орм напада на flИлике да их по граби,
Digitized
232
---------
АТАНАОИЈЕ DJi:ТРО8llЋ
а квачка их брани рукама и виче: .И ш, иш, ОРАе! - 3а

сво то време деца пиучу: .Оив, ПНВ, пив!« ЧИМ ОраА које
пиле АОХВИТИ љегово је.
5. Крва
Скупе се IIл&Диhи и поседају у круг раздалеко један
0.\ другога за један корак. ЈеАав од играча увије крп)'
(мараму) .i оБИJlа.<Јеhи око играча'остави крпу иза кога
БИАО од љих, тако да овој ве опази. 3а тим оБИђе круг
и узме крпу и љоме бnје оиога иза кОга ју је оставио.
КаА ко опави Аа је крпа 118а љега оатав..ьена узима је
и оа љом трчи Аа бије овога који ју је оставио аве
ДОНАе, док овај не Аође и ве аедве ва љегово место,
а онда он обилази и оатавља крпу.
6. C.II8B8 оп
МАа,4Иhи ое ухвате у КОАО. У КОАО отаве Авојицу
са uривезаllПМ очима. 1еАIIОllе Ааду Аве ПАоче, а АРУ
ГОllе увијену мараму. Онај са ПJlочаиа Ауока и бежи,
а овај оа марамом га по ГАВОУ ПАочица тражи и бије
марамом. Ова је игра врло Оllешна.
7. JI.'esapa
М' схара .i е турска реч 11 значи ШВАа. 3а време
месница манастири позивају сеоаке старешине у госте
на вечеру и сутра дан на ручак. Те се гозбе ОРОВОАе
врло В6ае.ll.О. Гости се об...tаче у различито мушко и
женско оде.ll.О, ките се јатаганииа и оуткама да би
представљаАИ ве...tИf\аше и људе који ПОД оружјем Ојде,
бојаАИШУ се и по лицу и 110 коси ИТА. Тако се нама
акирави Аирају и ПрОВО,А8 шuе различите врсте. Старци
љубе 4еВОјке, "Аце трче за МАадиhи .. а, траже раэВОА
брака итд.
8. CaВollцa
Пв'f ,АО Аеоет играча иокооају на Аедини о-уаху
IРУпУ\ око 30 см. АУбоку, а 20-30 см. тироку. У на·
СРЛUКЕ
ОКОАО за 3-4 корака ОА Аупке ископај у ОНОАИКО мањих

рупа колико је играча, мање једну, које ое зову огњи
шта. На 10- t 5' корака ОД дупке метну штапиh ИАИ
неКОАИКО камичка и ТО је беАеzа. Сви играчи стану
деекн}е]: сваки на нењиште и Арже
у од играчи, lюве свuњарчч,
узме комаАиlь ИАИ кужаЈЬ

руэ]:~, У овој ИГР~:Ћ евF]:њушка, С
свињушку баци у ДУПКУ. ОС'ГаАИ играчи штаповима
одбацују свињушку ПЈТО да..ье од Аупке. Ка.А свињарче
успе Аа свињушку утера у дуику СВИ играчи мера.ју да
промене О('lbишта. АIЮ за време ове промене свињарче
]:,е'Ж'ие своју у ма чије
жиему, а онај без ОГЊТf:ЋШТТ
9.
а) IiaA. деца иду путем играју се забаве ради 11
и 'гиме, што јеАНОГАасно вичу:
Иване бане, I~o вук?
Грчки тупанс, Вук У ппанина.
те вика, Камо ппанин"
еа сркаш. Иссче сеКIlРЧ
чеша? Камо ceKRpa
оватопи. Секира на
(;FЩТОВИ? Камо kовач?
Сватови 110 пут, Искљука оетал.
Камо пут? Камо летал1
Израсна трава Изеде' р'т.
Ка .. о трава? Камо р'т?
Изеде крава. Отиде пред .....
ерава?' Да рекне тр'Т
ВУК.
ie оБАачно наА пада
се тиме што вичу:
Врви, Божt>, врви,

У Видико (1) грве,
Digitizec
------------_. ----
)Јаја ти се МО".:
с' а трн ~eЦ1 ГОЖll,
С·з ;(ва KOIЬ8 бежи,
С'з ТР. Jle6a цеЈЈа.
IV. ИГРЕ ЗА ДОВИТ
Ј. Ia8ra,•
.\Iашарu се игра Авојако: на камек v. аод r:arzy .
.\Iа~гарu на ка.мен игра се овако: НеКОАИКО играча
Bat,y округао у.амичаr. 004 50-60 Арама тежине, који се
у игри зове љука-ни1С, па га поставе на равно м месту.
004 .ьуканика за t 5-20 корау.а поставе беАегу и од

ње бацају према .ьуканику мавгар Iбау.арни новац 004
Аве пареl с намером Аа мангар паАНе што 6Аиже уз
..ьуканик. Чији Мангар падне lIајБАиже уз .ьу~ник по
купи све ОСТаАе мангаре и насАаже их јеАан на други
тяко .43 им јазија (оисмена) Аође одоздо а тура jMO~
вограмј ОАОЗГО. 3а тим их умри све .ьукаником с на
мером Аа их окрене на јазију. Ахо их окрене све, све
их узв к.ье , а ако који остане .неокренут удара у њега
и ако га ореврне узима и њега и редом ОСТаАе; а
ако се веки ве преврне онда бије .ьуканвком мавгар

по мангар она] чији је мангар оо реду био нај6АИЖИ
.ьуканику, и узима чим који преврве, а чим пеки не
преврне бије даље треhи по реду ДОКАе год има непре
врнутих мангара •
.\1акгари аод каиу игра се овако: ЈеАан од играча
скине каоу и у љу мете мангар и промуhка иангар у
каои па је ПОКАОПИ на земљу. Други нграч метне на
капу мангар и погађа: тура ИАН јазија. Ако је ПОГОАНО
узме иангар и капу па он MytlKa, а онај други ПОl'ађа,
а око није поголио OHA:t је изгубио свој мангар и онај
први играч опет иуhка иангар у капи као и први пут.
СРПСКЕ НАРОДНЕ RП'Е
2. Орао
у јесен каА се кукав \беру\ ораси М.Ilадиtш и Аеца

пграју се њима: w1 7tОАчв и w1 кућицв.
# На КОАчв се игра овако: ЈеАан ОА играча заБОАе
RОАче (кочиhl и на њега стави пару. На неКОАИКО ко
рака o~ КО.llчета обеАежи ое беАега оа које се ОСТаАИ
играчи бацају орасима на Rо.\че Аа оборе пару с њега.
КОАИКО ГОА ораха овако П&Ане поетају својина онога
. чија је пара. Ко обори пару његова је, па је он меће
на КОАче Аа је АРУГИ гађају. - На мангар се гађа за
1О IIОГУ Al'-АекО, на меТаАНИК 20-30 ногу, а на че'1'ИРИ
меТаАака 100 ногу.
На кућицв'се игра овако: Деца ставе по три ораха
јеАан пореА Аругога и на њих четврти и то је кућица.
К&А тако сваки играч постави по јеАНУ },уhицу у реА
2-3 см. Аа.llеко јеАНУ ОА Аруге, ОНАа се измакну Ао
бе.llеге која је Аа.llеко ОА куhица t 5-20 корака. Са бе
.Ilеге Аеца се ПО јеАНИМ орахом бацију на куhице с на
мером Аn их оборе ИАИ Аа им бар орах П&Ане што
б.llИЖ~ куhицама. Rо.llИКО ко куhица о~ори, ТОАИТО узима
себи. К&А се тако сви баце, ОНАа се баца, на њих онај
чији је орах најб.llИЖИ куhицама, и то са места ГАе му
је орах пао. Тако сви реАОМ гађају и УЗlIмају шта ко
обори. КаА све оборе играју изнова.
_._-- -4f)С)<<:'
~a
,
____..........
~~~~----~~
$ "00
..__________________ ~~.J
I
. ,
РЕГИСТАР
Авај, ЧЈ!е! 179, 188, 192, 197, :''02, 2Н, 212, 216';-
TAВC/c!i'Ca':ra иди ,ltавуџије 10, ~. 221, 229.
iII++ ЈЕет4) _ 52. бfuа мара 210.
++Ј;;Ш~М бllm~-i?: 118, буrарвја 57.
iiJIj 4~ Jl:СИ:Н'I&Ji3&1iь 57. буrаllска 57.
аиате.liиеање ИJrP++Ч±i 36. брарсво KO.lO 67.
ацео 180. бу:rарско оро 57.
апt,ео и ..аво 181. бр,уLн:ост 59,
аввџаев 80. бу:r:ара 43.
аиу, апr, аиу-п}'! 112; буре 201.
~рпаУТЈ!Са 57. б1~ 24Ј6..
БУ" 144, 152, 156.
BaR8, 174, пара 154.
Oyi..e
ба,~ет 18. оуће од Јахе 144.
ба,4(1tЙ&IEЋfCа 56.
d5a,&YJЦa ypB:&i1t++ 58, Ba,n'BTII прстен 92.
оаље,",++ 56. ваЈ!,ИТИ СВВА}' 211,
барбатuвскй& 57. 194
басарА 58. &,&,&Цйiр 18.
бачванка 57. JWLJItEiB:l:a 5t!,
беАеrа 220, 233, 234. дара.mцд 10.
бере!!!, берем rpoa:l,e 138. ваРВl.аи 1.00.
Верем, бере. ЮРО8\е,. песма у иrpи варош&кв;а 56.
Оер++м rро:в\е 138. вевира 80.
бвбац 217, :велике к06.ле В.II.К neK79C'l' ~
~В:Ш[ЈШ9& 59. вест 102, 106, 108, Н5, 1#.
овдерк", но. ~е,.!и=о оро 58.
божја ираАд 33. дедв'ilii:О ч~тирв 194, 195.
бојава 54. деi'И~FЛЦ" 208.
болкаика 58. тертдп 42.
бои-болон ЦЮ. ВИдВШ .11.. 214,
боетапа 125, вВАВВО и:rРa.li.ilJ2i.iТ&:Ј
62,
брar,ВЈ4,9165. ВИЈ1В.IIО к;ме61.
бр++јди.±'Ј 94, в.теJПRе KI'pe 7, 83, 91), 163, 2~29,
~Pdj1jJWBg~ {"05, 73, 77, 7~, $, 81", 87, вјештак у .rpB 118, 114, }"J~ 1-ie.
136, 159, 169, 176', 1'73, 179, 186, B.II.8XJUJ,& 57.
238 РЕГИСТАР
ВАа"ка 57. A8RЦa 58.

___ amкa пра 57. Аа П.lетеио tlвтво КОАО 23.
ВОАеиица 205. Аарпаље 199.
ВОAJl]l баку ва пааар, весма у вrри двов.ци 139.
е.аеп .В"8 и8. Аети. .а 210.
В08оа щајка AaLa ив. 80'е, весна Ае.је вrpe 6, 23, 84, 85, 86, 87, 88.
у иrpи .4а\а 128. Аери· јарац 201.
. .jIoRJrora ...... 108. АН.аље бвеага 96.
ВОАОВИ 206. ,рааи.е 80пља 95.
врбвца 58. .ЏI88.'n RJ."" CI вога 176.
вравио ВО.'10 62. ДR.UlТa 58.
BpTelDВa 57. АВПЈ1е 204.
BPYl.в и иции УАарцв 176. АОАОАе 25, 33, 41, 43, 45.
врца 181. AOAo..tВЦe 43, 68, 69.
врцаље 181. Аоиаt.ви 180, 184.
вуа8 107. доввве 13.
,11,08 е војВОАОИ 184.
ruоп 18. Аревп 186.
гвбавица 165. Аругарв 229.
гибаиваље 165. АРУПlТВеве игре 16.
rвгa.ъe 76. 'Аунар 79.
ГАуиоваље вароАНО 85, 86. Аугиета 8.
ГАуха 142. Аугвиt.ање 220.
говор у афеВТЈ 80,11, Ауtlтрпвја. АУАа 50.
ваца 15. Ауљавка 59.
ГОАубац 56. Аува 59.
ГО.4убица 58, . Ауверавка 50, 58.
ГО.4убова 137. Аупка (рупа) 232.
грабаицвја..и 62. АfPбввка 58, 59.
грабовац 58.
Ћаво 180.
град 76, 184, 192.
\е.4.\евојке 9, 79.
градац 157.
Ћер:иав 34.
граАичваље 191.
\вввастичие игре 84.
граиата 183.
\ур\евка 58, 65.
гребаiье 195.
греlПВа 58. Ево вое, ево уво I 129.
грава 193.
меиице 231.
гроаница 58.
епископи КО.40во\е 35.
rpyдвати се 8.'
гру.аива 57. , Жаба - агура 170.
гувио 70. .ари барв 146.
ГУГЈтка 231.
.евеке игре 83.
гу:иио 217.
.ивера 121.
гусе 133.
.ИВО, .ива ТИ га Аа. 9.
гуме 91, 207. .иуре 2]2.
гусо, гусо, ПИ.4е иоје I 199. ..урка 81.
Дувуџ8је 10, 80. 3а6авие игре 9. 109, 173, 231.

Аај :ив ку:иа, сите I 134. аl&брава игара 36, 44.
СРПСКЕ НАРОДП;-: ИГРЕ 239
ааве8аЈ1ока 58. пре rвинаствчке 84.

ааветине 41. игре гр)'иие 6.
аавrLи се 1 опанак 126. игре дечје 6, 23, 84, 85, 86, 87, 88.
aaroвeTKe10. пре Ар),штвепе 16,
аад)'_иие 9. игре духа 1О, 148, 211.
аајаМ ••• 50. пре t,aBo.a. 68.·
aaAor 149. пре аабавпе 9. 109, 173, 231.
а.хена .ногобо.ач.8ИХ нгара хри· пре 8а А06вт 11, 1ы. 11'.. !:14.
ш"анс. . .а 42-43. .........е6.
аапата 1(), 119. игре жеисве 6, 83.
аапети се ва ...... 105, 106, 108,' игре јесеље 6.
147. игре .8ао ГР8АВво аа П08иаваље ста·
аапевати, 8апеваље, аапеВ.8а 32; рог В)'АТ)'РПОГ стаља 75~77: .1
аапјевати 92. игре ••раВОИЏI.аа 63.
ааП.lаљка· 57. вгре .р)'апе 17.
ааПАет 57. игре летље 6.
ааревати 92. игре ЉУДС.8е 6.
абор &од цркве 60. игре к)'шке 6.
авек аа JlИрпе ив _.11.0 8а драго 9. пре ва Jljевдуле 87.
8Врчке 187. игре ва повац е ораси. а 12.
8ечеви 171. вгре народие 18; 83, 84, 86, 88.
ахај 9. игре оабвљпе 17.
ахајевн 8. вгре ореке 14.
аиа. што ZеАВш 10. нгре парне 6.
аора 58. 202. вгре погребне 31.
арио 191. 217. игре поаоришне 16.
а)'И8арати 188. игре поједвначне 6.
а)'це 101. игре по .еетииа 56.
игре по пародвостииа 57.
Иrие ип.II.ВК 80. игре по рити)' и начип)' игр .... 57.'
пне ВП.IВК веАВКО 79. игре посмртие 71.
нrие ВП.lИК .аАО 70.: пре претече оаби",нои раА)' 73.
пра као ноаајиица са .траие .. 77. игре при жртваха ·29.
Иrра КО.lО... 53. игре про.аетље 6.
прa.tиште 61, 62, 70. пре ратне 16.
Иrра.'I.0 .80.10 под Вцин ••• 51. игре реа)'Атат ааједничве .имв·
иrpаље .8a.t)'t,epcKo 38 в )l.ue. ваРОАа 73-75.
праље 0.0 ватре 32. игре ревгиоаве 26.
играље у цркви 34, 40. игре са иаскпа 70.
игра срество аа те.аеепо васпита· игре светске 26, 45-
ље 81. вгре сељачке 18.
играчи старор)'ски 22. игре СОАО 17.
играчке песие 232. игре стране 69.
играч Словеивн 22. игре тоте.ичне 70.
пре би"а 61, 72. игре )' гр)'пи 17.
игре варошке 7О. игре )' живот.ља 3.
пгре весеАе 17. игре )' кр)'г)' (11:0.10) 17.
игре вештица 03. игре укетивчке 18.
игре витешке 7, 83, 95, 163, 229. игре )' скакаљу 17.
240 РЕГИС.ТАР
---------------------
.rpe у ХОАУ 17. катанац 208.
Brpe у хору (оро) 17. катавва 58, 60.
иrр.ште 70. катрав.ивац 217.
Ив Ваљу це ••• 52. вацауа 58.
иливка 58. кач пармав 79.
Ива в r,ll,e што бо.. е t ••• Ы. ввачва (&io'lкa) 231.
ивиџаее 79. квочка 9, 189.
IПL4поица 106. кеве 14:.1.
испов.јеАН 111. • верови 171.
испојати У СМИc.lУ уч.ввтв в.to 32. кетуша 58.
иm! 198. KOTymвa 60.
вец 119.
,Јабуке 14,2. веца 58.
јаrОАВика 56. кецкан.е 196.
јаАеж 10. кпеиљевва 56.
јавија и ТЈра 235. киша суша 164, 167, 177.
јuовичавка 58. клацкав.е 197.
јаинџајес 171. К.IIепетаче 140.
јеАВОв.ци 139. LUI .IYII:, ец••аба АУ& ~Пl).
јараЦ.:ВВВОАер&Ц 201. lt40 АУК, саА. баба БМН.АР, оеСIJ&
јаха 146. У игри JUI.IIJIt.и 190.
је. 7, 23, 44. квпа 96.
је.еви 172. R.lис 8.
,Јелка тамнвчар.а 51. ввцан.е 194.
,ЈеАке Т8Jilввчарке ••• 55. .нежево ВОАО 58.
Јовавве, Стојан.е ••• 55. квеа;ево оро 58.
вобац lt!9.
Кабuа 96. воби.nще ва нос 9.
каАвја.е 158. коБВАвце У прсте 10.
• aAf8Ka 58. кове 13~.
каиш 12. Ко је шта' 216.
lIале 79. Коко.а Мар.јола 48.
Кuоперо·перо, ,Ј.... 28. BOKo_~a ~.
Кuоперо, Рајо 184. • о.он.еште 58.
КВАуl,ерско иrрав.е 38. .овов..ца 49.
ка.еи 280. КОАари,"у, nu..f ... 23.
вамева с рамева 7• колеАа 4~ 48.
• амеи 8а .rpy 11. ВОАеАан.е 86, 87.
ваиен 0,11, весто 280. КОАецрање 8'1.
ка.он трчеек. ~. к.л •••• u 200.
Jtапетап.Ћорl,е 58. коло 14,17,40,45, 4.6, 65, 70, 76.217
капиЈа 195. КОАовоl,а 69.
• апиЈе 1~2. КОАовоl,е еписвоп 85.
вапilца 193. КОАО иаџарско ~
вараВАашиа 57. КОАО меха. 58.
Bapat.eJЬe 92, 115, 141, 118- КО.tO вајстарвји 06uuc . . . . I.,.e
каријера 58. 23.
картаље 13. к.ло иавско 63.
иарте 13. КО.lО по.ако 31.
•
ОРПОКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ t41
- ~- - - ------
КОАО У JlовrобаРАа 23. ку .. е176.
KO.lO ШУJU.е 17, 69. в:у"пl.в 174.
КОАска пее.а 45, 56. куЈ.аље 216.
КОА .. е 232. в:уЈ.вце 148, 285.
KO.....t.B 230.
кољеви.а о Ар80' 7. Ацаље 43.
ко..ак 191,217. Аа\е 127.
КОIЬИ 209. Ааварице 25, 33, 41, 43, 68. 69.
Кова 8ец pell1, а .авевца рОткву ••• Ааварквљо 43.
!\1. Аа,.ац 208.
KODВ.tцв 147. ..eBaKBlЬa 57.
КОПАе 147. .Iевка 57.
КОРВО,ll, БO.lОРЈСКВ 24. Аекетовка 58.
корвтарка 58. АеАе РУК&, .Ie.le иоrа ••• 55.
корча 59. .1 еи,II,AОр 18.
косовац 56. Аепа Иаца... 49, 65•
KOCT&,II,BlIКa
58. .. епе, ар6аиашка ре'! у при 79.
котар 142. .Iееа 57.
КОDllUlца 209. ..есковчаика 56.
ВОDlтевека 58. Ает, гусо, Ает, АВТ, .Iет :.. 183 •.
KoцкalЬe 11. Аешввчаика 56.
КОЦЕвца 8а вrPJ ј11. 4ВК&,II, 59.
краГЈЈевчавка 56. .а •• УИ08. 142.
вpafta претева В8 ..еА.,а ·114. .Iвповчанsа 56.
Kpat.a претеиа са та..,а 118. . .птвје 41.
крајцарице 13. Аовре 145.
краљ .с3. .I0ВЦИ 171.
краљвце 25, 33, 41, 43, 44, 68, 69. Аопарвца 51:!.
• река 97. .аопта 145, }47, 164, 177, 229•
• рвва 58. .Iу6ура 100.
• рива баlЬка 57. .IYK 76 .
:крввв цар 165. .Iутка 9, 231.
:криво куче 59.
:кроа "в.шt.е l&IeBO 9. ЈЬевка 87.
• рпа 232. .'ЬЈкаивк 284.
• рППЈ. 177.
• РСТОИОDlе 38, 42. Магарац 291.
врупија .воравка 57. хагарв"каље 198.
КЈ68 12. ха,ll,оиа 18.
:КЈке 97. Иајка Иару ••• 53.
Kyue 231. Мајка ИаРЈ eBeт'08Li& ••• ~
:кук)'Љвца 49. хајхуиа 9. .; . 1,
купа 157, 216. хаЈстор у игрв 98, 107, 109, 11'2, нв,
КЈпац 157. 119, 121, 128, 124, 127, 131, lf8, 162"
КЈпе 12. хаке,ll,оиска иаРОАНа 8rpa 60.
КЈпа 217. ха.ааков 58.
:КfПEаље 216. ХаАе коБИАе 108.
к"ва 218. хаАО .. етири 195.
КПШУ. 183. 211. хаигари 234. ,' t~ {, .
IIтноrр~ФсlCИ IBOPRВIC, КЉ. ЈХ. 16
•
РВГИО'l'ЛР
ваиrар. иа кавеи 234. BaAВrpaBaJЬe (18.

ваиrарв ПОА капу 234. ва воља 163.
Мара 'I.'ивцара 50. иаввреввца 33.
Iарrита·rвта 188. ва ПJI.Ъ.е 12.
• aprвTa.rBTa, веска у Brp•• aprB'I.'a- ва плоЈ.е 12.
r.Ta 188. ва ВОА капице 13..
варвв 13. ва ПОА клечке 13.
хаРУlllа 97. ва оро 5~.
мацаље 178. варвц..... , . . .~a 31.
вачвавка 56. ваРОАне Brpe 18, 83, 84, 86, 88.
вачвавва вова 56. наРОАИО r.llу)(оваље ss. 8t.
хачвавка стара 56. натанац 69.
• ач&а 210. ватавец 69 .
Маџарца_ ОО. ва хо,о 59.
МеАОАВЈа УВ Brpy 16. ка t..a6y 99.
хељаље 194, 195.· иаt..ава 97.
хер.тв ее ва lIfНи: 21t. небеска 58,
хесто 58. Иевев цaet..e ••• 55.
хета 8, 166, 220. ИеАа rpИDBe... 65.
вепа 57, 178. ИеАа rpИDBY... 48, 49.
вв .. аВ08чаИ8& 56. вашаиа 7.
ивв ПУ 213. ввшевачко оро 56.
МВАоваља и освете 9. ившевка 56.
ивша в вачке 137,220. нвш"...... IIO.
.IIвш. JПlЈП, виш 147. НОва r'...........
воваца у рАПЈ 155.
:;7 •
ввшовва 58.
ВОDlеље крста 42.
вјеритв ПАатво 93.
вЈервти со 97
воЈа ryca j.jCBOSa, DeeJla у lП'ptJ Обвt... око KJt..e 92.
ryce 133. обвчкоrа rpaAa 134.
воравац 56. овце 208.
вораввца 56. оrљвште 283.
вора8ка 57, 65. Ој .а,ушко чуп...... М.
хоравка крупввја 57. окреt..ати се аа , ....у '5.
воравва свтв.Ја 57. Ов купит rJt'KJ t 9, 13:"
хоравчвца 56. оловар 217.
JDOre8ea 78. ОВАаАНИСВО воло Ј9
ворешка 78, 87. о.рчева 10, 79.
JDorlsca 78. ОНАУВ 100,
.'екара 232. опашка, 69.
• увоа .а ..". lб. опело,овеваље оста!а&: В8р8Цн.а SI.
ВУ8вка у С.IIовоиа 21. опвлаАа 171.
lIf'Па 58. опраштаље 187.
.,... . . . I(d· ор ... (орао) 231.
ораље 9.
Иа6аце 158. орао 59.
ва брлвиу 9, 79. ораси 235.
вавско во.llо 68. орасп на .0Аче 235.
ва rpaA08e 191. орuи ва KJt..вцe 281.
ораха иа ваљма 12. ПИАиt.и 136, 189.
ораха иа гpaдa~ 12. ПИJloак 146.
0p.lOBa 1'>4. IНIIWKa lt'1.
ор"овка 58. пил.ковв 8.
оро 17, 45, 60,65, 87. пип .... а гуеа 173.
оро црвогорско 59, 68, 70. Пвпма ~yca, пее.а у иrpa
~74.
NNssавице 134.
осам ss,gавице, пес.а у
ssNNйill:й,вце 135.
~''''''''''''''". 71.
oc.alIi:
осмача 57. пита 166.
ос_ца 57, пита.IНЦ1t 10.
островљаIIИа 58. пиmтол.и 188.
острољапа 58. пиmтољчиt. 211.
осуда 92. П.lаиввве 9.
осуl,енив 212. П.lес 20, 65.
ОфВN~S3#lIi:S Н~"Ш"'Т= 3#0.
офВNg~sЂ",sNN 13#7.
ОШТЕН"NШNШNШNШNШ NN NNиац... 51.
13#4.
Пав3#,g Јахе 144. 154.
пај NN",,45йill:NNNNNNца 190.
пме.авка 66. пљеевавац 57.
пмв пу 211. пљесвавица 190.
паидур 176. повијорка 57.
парltАа 58. погаl,аље броја 151.
пара ва &0.10 155. погаче ] Ofi, 108, UI'.
параt.ввва 56. погоре.lац. 168.
пара ~~H'~'~~~'~~~ Е23.
пасаЂ?g"g" 91.
паејs 56.
Паув~~~ Ваљу ••• 51.
паУВйill:NN NNNNl&NNNN~NNHIlIi:e пре 16.
Пауйill: .IIепи ПаВ.IIе •••
певав.е ,С.40веаа 22. НО.llак В.IIахиља 57.
lIopepe8 203. ПО.llетиш 10.
мее.а ва вгру 16. ПО.llеt.е
- ПО.iеt.е 1О.
петаци 191. ПО.iВа 14, 18, 20.
петачаље 191. ПО.iомка 56.
пете 58~ 'рй"NNmка 57.
вариt.ак 100.
NN,'NNNNљљg,g,ље 187.
59.
ВIIК 145, 154. ',6.
ПВ.lе 55, 72.
ПВАИВИ 281. потр6ушка 57.
ПИ.4иибат(\ат 145. ЈЈотресуљва 57.
Digitized
244 РЕI'ИСТлр
поцерка 56. Ре.е чича ••• 51.

почетак 195. Рип .. е рпге раје 80.
ИОlПета.lе Цпгакке, песма у иrри риваље 280.
та.бура 130. рвпа ..е иа три ноге 230.
правпти мику ~3,
рвваље Т'УН 280.
праекавица 211. РОбовв 76.
пра"ка 76. p08lllle 141.
превр"аље 2~. ровота 58.
преАВечни 42. РУАет IЩ( ГреИАаиђаиа 12.
пр мо 91. русuије 66.
преПИlПора 58. ручаница 58, 60.
преекакатк преко IПтапа 101. ручеuца 58.
пров.lачеље 44.
прову"и се кспод руке 97. Сабор. 40.
прогоиац 58. СавајАО... 52.
продавати краву 9. сакрвваље капа 196.
продаја сир"ста (оцта) 10~. ек,..а.е 134.
прок.'1еетво играча 87. euaTa 214.
ПРО.lомка 58. еlLllВТИ токе 94.
професорсао коло 59. сакови.llСКО ВГРИDIте 62.
просидба 44. сакодввеко ИГРВlПте 62.
протокале 141. са.оскока иро ио.а 7.
прПОРУlПе 43. сватови 184.
прстека B~e 117. светсве и.. ре 85. 45, 72.
прстека кадијаље 117. еви.llУ ваАНТИ 211.
прстека под вапе 115. сввљар.е 288.
прстека у .екиље 9. евињица 232.
прстека у рука.а 9. еВИЉ)'IПка 288.
крстена испод фDAџана 9 свирајке 204.
прстена испод хаљине 9. свирuе 205, 207.
крстеикаље 197. евврачв етароруски 22.
прстн 215. ceB8-к06И.llе 7.
пу.210. секир ч аи.е 165.
пурци 186. секретарка 58.
пут IПта прсто. rafta. ~ 10, 214. сеица 51.
пуца.ъке 205. сенеда етара 51.
пчеАа 186. сеио, мпа - 806, 80б, 80б 190.
Рах..а 198. Сено, САа.а - 80б, 806, 80б, кес••
расцвеТ:1 се zути дренак 185. у игри сено ма1lа - 806, 806, 80б
Расцвета се .ути дрекак песма у 190.

игри расцвета се zути дреиак С\ијајти бибер 9.
185. сијмо 91.
ратка 59. ситаи бнбер 58.
ратие и .. ре 16. ситна 57.
ра'lунање на прете 158. ситиија коравва 57.
рваље 7. ситни ""авац на И.II&JIIIJIИ ~8.
РМПГИ08не игре 16, 72. СИТНИIП 57.

рвА.а 44. снтно 57.
рееавка 56. ско... а од три врова 106.
ОРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ 245
скока с Хјеста 7, 106. твтре 186.

скока тpue (ааroце) 7, 106. ТОбџвјеко КОАО 59.
е ко... иа ко6ПЈ 163. товар 193.
с коља иа иаrарца 163. ' топ 183, 195.
екоп ••111 171. топа И.ll.В DlУIПfJE 229.
еКfПAaаље 44. тош:ав.е 191.
е.ll.ОП. 0111 147, 212. топови 183.
C.IlОПМ очи 232. тотеJIIВчне вrpe 70.
e.Ilијепац 79. трrовци 85.
с](еАеревка 58. трепааеDlli.е 58.
со.о: 200. трескавица 57.
еПЈпrt.и-АВI'JIII 140. трнпааеDlli.е 58..
ер6вјапа 57. трке око лвјееке 109.
срема'По ВО.ll.О 56. тр. . а
209.
сремеко KO.lO 57. Трн ваАВ 51.
сре.иево оро 56. тројапа 57.
срве 9. трољци 139.
срнеко оро 57. трубвр 151.
стара севеАа 51. ТрЈАО кобuо 167.
старац 174. трумба АЈмба 59.
сти.апа 57. трчаље 7.
сто.ер 230. тура 58, 98, l' 8, 148, 197, 199, 212.
столица 208. ТЈра јаввја 13, 79, 234.
строла 76. ТЈрваЏВЈа 118.
стрељаље 177. TYТfDDlKaљe 212.
стриџав.е '1. ТЈцаље 194, 195.
стро.ъапа 58. ТЈце буl..ом 156.
субаDlа 176. туце ОА вц 156.
СЈВО .иокро 106, 145, 158, 164, 177,
189, 229. Уб.ъавка 56.
угвти 165, 167, 171.
Так а.о: .IlИК 12. ЈАаватв "евојке 9. .
такт иеправи 18. УАарцв ХАаАИИ и ВрЈИ 176.
такт прави 18. УВАакица 59.
такт про.иеlLlЬИВИ 18. ЈкраАеие Јабуко 10.
ЈМРО човек 176.
такт ТРОАеови 18.
тамбура 130. Јиrурјељаека 57.
таиац 20, 65. У са и Пока 79.
таичарвја 69. УееАа .Јула Аората••. 51.

таИЧОВОАа 69. Уета1, AJlEО•.• 49.
теАеиа 49. утопиика у ПОЧЈ.II.Ј 9, 79.
тежља ва игром 3. Јчите.ъско ко.10 59.
те.4еrрафа 123. ФовфОРИ рВрИ рај, пес.а у игри
теи, тов, ТОВ! 98. вавата 119.
Терпеихора ОрОНа.4UI!.Ч орске игре 15 фрајАа Переа 58.
Тествр ти је, ка•• 10, 80. фравее 20.
тикава 148.
Тита, тита, Ао4ЮАа••• 52. ХаварАНО вrpe 11.
тнтраље 186. хаЈвава 10, 80.
246 рвrиот:А.Р
хајваllAlljе 121. щкрге 158.

хај.rиа 59. mд.епе'l'8IIВ858.
xlLIIRa 7. шопа 57.
хакаиа 108. шотиm 1'8. liO.
хаиа.џија 10.. шта је тоЈ 201
Хватајте се таце 0.4"'6_ 51. штапчиt..и 170.
:u.аАИИ и ВРУ'" УАарци 176. шта то АР8IПП, .QpIte r 150.
ХОРОВОА В6А1180nС_ 24. штипавица.БИБавица 87.
ХО"У не ..у 141, 207. шТрц ...... е 204.
хрома 58.
ШУA.iJ.а 143.
хртовн 171.
шукарачавв& 58.
Хуса 130. шpu.е КОАО 17, 69.
шушр 229.
Цар 174, 176.
цареви 175.
ЧаАОРИ 139.
цариграАСКО оро 56.
чаја 217.
царваље 175.
чаројице 43.
царве 176.
чачак 58.
цар с војсво. 184.
чачанка 57.
цве"е 180.
че.ерика 58.
цвије"а 152.
чеика 193.
циrаВ:ИВа. 9.
чеикаље 167.
цигаиски 195.
'1епке 167.
цигаичица 57.
цигаљасва 58.
четверољци 139,
циљ 144, 155, 156.
четворка 57, 65.
ЧИВУТАије 10.
цин-циJUIJI ј80.
чигра 9, 182.
цица·каца1218.
чикми-тек.и 12.
цицо, Аепа ти сп 51.
\ЈВК .. орбе 79.
црквене игре 35.
чирак 124, 150.
чифт тек 12, 79.
ШакајАО 52..
чича Г.lJ.Rша 52.
Шано АУМО 51.
шапа 194. чичиио Аете 59.
чочек каваси 58.
шаранац 58.
шареиих јаја 12. чуља.IО 157.
шарено оро 58.

шеста 57. Ћуприје 7, 131, 171.
шеставва 51. ..ур 14:.1.
шеха 157.
шеш беш 13, 79. Џе.lепчије 85.
ши.... ца 168. џи.IИТ 76, 87.

Српске Народне Игре (1907.Год.) - Тихомир Ђорђевић

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Српске Народне Игре (1907.Год.) - Тихомир Ђорђевић

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

?

СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ

Д-р. ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ

dPiI"1tA КРАЉЕВОКА АRАДЕМИЈА

Д-р. ТИХ. Р. ЋОРЋЕВИЋ

А·Р Твх. Р. 'f.top1;eB.1I - Српевё ваРОАве иrре 1

1. з'Шw;;а Рл1;вР PjeJffi?HZOC;;P - щ~рп,л?е ННi;ОАЗ;У; внре Вонне

12. ПО.iЬубити вариЪак (из Фојиице у Босии) 100

П. Забавне IIrpe . • • • • .' • • • • • • • • 109

34. јахе (и~

П. Станоје М. Мијатоаиll Српске наРОАие иrре на Аевча

Ш. Атанас.Је Петро •• "", - Српске П.РОАВе пре в. с.опеке

СРПСКЕ НАРОЦНЕ ИГРЕ

Ј Д-РА тих. Р. ЋОРЋЕВИЋА

у једноме, јаким раЗ.llозима поткреп.ьеном, де.ll.У

игра. Према томе игра није ништа друго до изража­

На истоме месту3 наводи агоов још два схватања

1 Ше 8piele derThiere, Jena, 1896.

индивидуе, да оу оне вежба IVorubung) за 08биљне 8а­

најјачој мери, а оа годинама и опадањем снаге ОП8,Аа

ЛАв исто онако као што је веАИка разАика између

и ЉУДИ, исто је тако ВеАика разАИка и У њиховој ИГРИ.

I Ј"Ава ва.а ваРОАЈ(а 80с.&оа.ца te.UI ap..lo arOABO у Т<Ј. 8or.aeAJ"

могуЬ, јер игре, и ако иаЈраrМИСlИ'ГИЈе 8J1C'I'Q, 11 Р 0..1 11.11«1

Док животиље остају СТЗАВО ва ОВИII еАеllеНТИllа

ЉУАске игре могу се АеАИТИ на раЗАичите начине.

Витешке су игре оне у којима се тежња за игром

Ст. Новаковиh казује нам неке појединости о јуначким

а) Прем8. добу ста.рости uzpa1(a

б) Према UОАУ uzpa1(8.

В) Према добу zодuне 1

7. Које се игре играју преко целе године?

При опису игре ваља тачно означити: ко дотичну игру игра,

I Деца по варошима, вели М. Ћ. МИЛИћеВИh, имају неки ред Itојим ИДУ

Забавне су игре оНе у којима се тежња аа игром

чиво забави играча. Такве су игре: играње Ауткаиа,

1) Вук Врчевиh, Српске на.родне иrре бр. 1. - 2 Ib. бр. 2. - 3 Ib.

су, по ХеРОАОТОВУ казивању,' ИЗМИСJlИАИ игре коцкаАИ

1 Herodotova povjest, Шо 1, preveo D-r А. Musie, Zagreb, 1&1;, оар.94.

СРПСКЕ НАродне ИГРЕ 13

би се иото МОГАО реhи и за игру )тура јазија« (»на

Због тога МИСАИМ да би и на то ваЉаЈ10 обратити

игара 8а добит (хазардних игараl, чему у ПРИАОГ може

га наводи Ст. Rорениh, да код Ступничана, крај За­

ГИХ И културних и некултурних народа, већ је од вај­

1 В. ВрчеВИh, Срп. иар. игре, бр. 96. са та.llијанскои UРИll8СОИ која се

Орским играма називамо оне игре, у којима се

намељени изражавању ЉУА,СКИХ осећаја и зцовољаваљу

тична страна живота. Такве су игре: KO..la, ПОАке итд.

сунце ·На НСТОКУ заигра.ш сунцеl. звеЗА,е. ВОАа ИТА.,

весеАОМ покрету ногу ПРИДОАази подизање руку и не­

жни покрет цеАОГ теАа - он почиње да игра. Тако и

већем ступњу КУАтуре .lЬYAcRe, а творци еу појединих

Р,одних песама, потпуно непезнати.

Да би се уреДИАИ телесни покрети у орској игри

Такви ритмични звуци бим! су довољни да задовоље

1 Код АустраАИјанаца говор и певање ве могу се оштро одвојиtи јеАНО

дl Према такту има игара у аравом такт!! (нпр.,

еl Према степену развитка може се говорити о се­

вароши без ИКaI;ВОГ уауства, сам од себе, учи и оо не·

Орских игара је било од како је човечаНС1'ва у

има својих игара, у којима се изражава његова соп­

карактер. Ове каракте,НIстичне игре зову се н.ацuо­

Орсве иrре у старини

игра. Према томе игра није ништа друго до изража

индивидуе, да оу оне вежба IVorubung) за 08биљне 8а

га наводи Ст. Rорениh, да код Ступничана, крај За

ГИХ И културних и некултурних народа, већ је од вај

весеАОМ покрету ногу ПРИДОАази подизање руку и не

еl Према степену развитка може се говорити о се

има својих игара, у којима се изражава његова соп

карактер. Ове каракте,НIстичне игре зову се н.ацuо

Напред је речено да је орска игра постала из п&

игру. Следеhа табела назива представља нам ову ра.з

са.П'Скри"гск'И ku'rdati ))ска.че, [Јоскакује«, средњ'е

С.в.е је пак ово у непосреДНОј веви са питањем о ор

Довде наведено допуњујемо једном сликом старо

црквеним фрескама ив ХI века у Кијеву,3 .Један сви

Од ових ОDШТИХ напомена о орској игри код С.,ю

сне орсне игре у заv'ГОју према ОРСКIiМ играма север

у Омирово доба ВРШИJlе су се у част умрлих прили

у почетку грубо, а за ТИМ отменије п свечаније. Ве

по обичају сврши ЧIIН пре.шваља жртве, онда оав на

\)~~НПХ обреда. 3најуlш да многобошци ВрАО много IIО

хришhанска, већ су подражавања незнабожачким Аи

!>а3весеАити. 1 . На САичан начин пррдставља нам прок.tе

мена за играче, а уз текег је обично IIШАа и ДрВО

у нас има података који су се очува.1lИ као тра

или као саставни делови црквених обреда (ЛИ'гије, за

Но би.ю је У нас и тога да је црква старим ре