Radiometrijsko Datiranje

6.9.13.
Radiometrijsko Datiranje
Radiometrijske metode datiranja

Pogled iz hrianskog ugla Dr. Roder K. Vins (Roger C. Wiens)
Dr. Vins je doktorirao fiziku na temi izotopa u meteorima ukljuujui i metodu datiranja izlaganja kosmikim zracima. U vreme pisanja prvog izdanja ovog rada, bio je zaposlen na Kalifornijskom tehnolokom institutu (Caltech), na odeljenju za geoloka i planetarna istraivanja. Sada radi u Nacionaloj laboratoriji u Los Alamosu, u grupi za kosmika i atmosferska istraivanja.
Adresa za korespondenciju: : 941 Estates Drive, Los Alamos, NM 87544 Prvo izdanje objavljeno 1994, preraena verzija 2002.
Predgovor
Radiometrijsko datiranje postupak odreivanja starosti stena na osnovu radioaktivnog raspada pojedinih elemenata u irokoj je upotrebi ve vie od pola veka. Do danas je usavreno preko 40 ovakvih postupaka gde svaki koristi razliit radioaktivni element ili razliitu metodu merenja njegovog sadraja. Do danas je takoe postalo sasvim jasno da razliite metode daju meusobno saglasne rezultate te koherentnu sliku prema kojoj je planeta Zemlja nastala veoma davno. Dalja potvrda njihove pouzdanosti potie od potpune saglasnosti rezultata dobijenih ovim metodama sa rezultatima drugih metoda odreivanja starosti kao to su godovi drveta ili ledena jezgra. Mnogi hriani navedeni su da sumnjaju u pouzdanost radiometrijskih metoda datiranja i ne znaju nita o brojnim laboratorijskim merenjima koja dokazuju konsistentnost pomenutih metoda. Mnogi takoe ne znaju da se u rad na radiometrijskom datiranju neretko aktivno ukljuuju i hriani vernici. Ovaj tekst relativno jednostavno opisuje kako rade pojedine radiometrijske metode, sa kolikom tanou se odreuju vremena poluraspada radioaktivnih elemenata te starost samih stena, i kako se nalazi jedne metode proveravaju merenjima obavljenim nekom drugom metodom. Takoe su razobliene neke od najeih zabluda o ovoj materiji prisutnih meu hrianskim vernicima. Ovaj tekst je dostupan na Internetu preko Amerikog naunog udruenja (American Scientific Affiliation) i srodnih sajtova a cilj mu je da podstakne vee razumevanje ovog vanog pitanja.
Sadraj
Uvod Opti pregled Radiometrijski asovnici
www.teorijaevolucije.com/radiodatiranje.html 1/45
6.9.13.
Primeri radiometrijskih metoda koje se koriste na vulkanskim stenama Kalijum argon Argon argon Rubidijum Stroncijum Samarijum Neodimijum, Lutecijum Hafnijum i Renijum Osmijum Uran Olovo Starost Zemlje Nestali izotopi iscureli peanici Kosmiki radionuklidi: Ugljenik-14, berilijum-10, hlor-36 Radiometrijsko datiranje geoloki mladih uzoraka (< 100,000 godina) Ne-radiometrijske metode datiranja za periode od poslednjih 100,000 godina Ledena jezgra Varve Druge tehnike godinjeg taloenja Termoluminisencija Elektronska spin rezonanca (ESR) Datiranje izlaganja kosmikim zracima Koliko su pouzdane postojee metode odreivanja starosti? Sumnjiavci ne odustaju Prividna starost? Pravilno tumaenje Istine Dodatak: Najee zablude u vezi sa radiometrijskim metodama datiranja Napomena itaocu Beleka o autoru Renik pojmova
Uvod
Rasprave o starosti Zemlje mogu zbuniti ili ak uvrediti mnoge ljude, posebno one koji Bibliju shvataju doslovno i smatraju je istinskom Rei Bojom. Iako se u Bibliji starost Zemlje nigde ne pominje, ova tema je postala jedno od najeih pitanja u raspravi o geolokoj istoriji nae planete jer su oni koji veruju u biblijsku verziju postanja sveta uspeli da odrede priblian trenutak nastanka nae planete sabiranjem prosene duine ivotnog veka svih likova pobrojanih u Knjizi Postanja. Prema ovoj analizi, i prihvatajui bukvalnu interpretaciju Nedelje stvaranja, starost planete Zemlje je manja od 10,000 godina. Radiometrijske metode datiranja pokazuju neto sasvim drugo Zemlja je hiljadama puta starija od toga - priiblino 4,5 milijardi godina. Mnogi duboko religiozni hriani prihvataju ovo gledite i u skladu s njim manje doslovno tumae Bibliju. Ipak, neki od njih i dalje smatraju da su radiometrijske metode nepouzdane, pogreno interpretirane ili, u najboljem sluaju, zbunjujue. Naalost, brojna struna literatura o ovoj temi je delom netana ili teka za razumevanje, te se konfuzija oko stvarne starosti Zemlje nastavlja.
6.9.13.
U nastavku ovog teksta videete opis nekoliko najpopularnijih metoda datiranja, nekoliko praktinih primera, a bie rei i o tome do koje mere razliite metode datiranja daju podudarne rezultate. Cilj je vee razumevanje ove materije, posebno unutar hrianske zajednice. Mnogi ljudi sumnjaju u nalaze radiometrijskih metoda a ne znaju dovoljno o njima. Na primer, ne znaju da se metoda ugljenik-14 (C-14) u optem sluaju ne moe koristiti za odreivanje starosti stena. Bog nas je pozvao da budemo mudri kao zmije (Mateja 10:16), ak i u ovom tehnolokom dobu. Uprkos svemu, razliiti pogledi jo uvek postoje unutar Crkve. Za ceo hrianski svet neslaganje oko starosti Zemlje pitanje je od relativno malog znaaja; ali poto nas je Bog pozvao na mudrost, ova materija je svakako vredna prouavanja.
Opti pregled
Na ovom mestu potrebno je dodati jedno pojanjenje mnogi ljudi smatraju da se radioaktivni elementi koriste samo u nuklearnim elektranama ili u atomskim bombama. U stvari, radioaktivnost je svuda oko nas. U svakoj steni, drvetu ili ivom biu postoji vrlo mala koliina radioaktivnih elemenata koji se neprestano razgrauju odnosno radioaktivno raspadaju i pretvaraju u druge elemente - izotope. Ovo je prirodan i bezopasan proces koji je sastavni deo fizikog sveta. Stene su sainjene od brojnih sitnih kristala, a svaki od njih se obino sastoji od nekoliko hemijskih elemenata poput gvoa, magnezijuma, silicijuma itd. Veina ovih elemenata su u prirodi stabilni i ne menjaju se tokom vremena, ali postoje i odreeni elementi ija atomska struktura u normalnom stanju nije stabilna. Atomi pojedinih elemenata imaju osobinu da se tokom vremena pretvore u atome drugog elementa. Ovaj proces naziva se radioaktivni raspad, dok se ti elementi zovu radioaktivni elementi. Ako postoji mnotvo atoma originalnog elementa (uobiajeni naziv je element roditelj), njegovi atomi e se pretvarati (raspadati) u atome drugog elementa (element erka) prema unapred poznatoj brzini ili stopi raspada. Na osnovu tih postavki izvodi se zakljuak kako se protok vremena moe meriti u skladu sa smanjenjem broja atoma elementa roditelja i poveanjem broja atoma elementa erke. Radiometrijsko datiranje moe se uporediti sa procesom koji se odigrava u peanom asovniku. Kada se peani asovnik okrene, pesak curi iz gornjeg dela u donji. Atomi radioaktivnih elemenata su poput zrna peska u asovniku kako se smanjuje broj zrna peska u gornjem delu (ili roditeljskom elementu), tako raste broj zrna u donjem delu (odnosno broj atoma elementa erke). Iako je nemogue predvideti kada e odreeno zrno peska pasti iz gornjeg dela u donji deo peanika, moe se sa velikom preciznou izraunati koliko je vremena potrebno da bi ceo pesak iscureo. Kada se ovo dogodi, peanik prestaje da meri vreme sve dok se ponovo ne okrene. Slino ovome, kada se svi atomi elementa roditelja pretvore u atome elementa erke, stena prestaje da meri vreme i proces moe poeti iznova jedino ako se u njoj nae nova koliina originalnog radioaktivnog elementa
6.9.13.
Za razliku od peanika gde je brzina isticanja peska konstantna tokom celog procesa, broj novonastalih atoma elementa erke opada kako se smanjuje broj atoma roditeljskog elementa (Slika 1). Ako je potrebno odreeno vreme za radioaktivni raspad polovine ukupnog broja polaznih atoma, isto toliko vremena e biti potrebno da se raspadne polovina od preostale polovine (ili etvrtina poetnog broja). U sledeem ciklusu raspae se polovina od ove preostale koliine ili osmina poetnog broja. Nakon deset ovakvih ciklusa preostane manje od jednog hiljaditog dela poetnog broja roditeljskog elementa. Vreme koje je potrebno da se polovina atoma originalnog elementa radioaktivno raspadne i pretvori u atome elementa erke, naziva se period poluraspada i on je jedinstven (unikatan) za svaki radioaktivni element. Jednaina kojom se izraunava broj atoma roditeljskog elementa vrlo je jednostavna a njen oblik je eksponecijalan. Uprkos mnogim nemutim pokuajima da se dokae suprotno, do sada nije zabeleen sluaj da ponaanje nekog radiokativnog elementa odstupa od ovog fundamentalnog pravila. 1 - u svega nekoliko sluajeva primeena je promena u stopi raspada pojedinih elemenata, ali nijedan od njih nema uticaja na metode odreivanja starosti stena. O ovim specijalnim sluajevima bie rei neto kasnije. Takoe, za razliku od peanika, pri radiokativnom raspadu nemogue je promeniti brzinu (stopu) kojom se atomi roditeljskog elementa transformiu u atome elementa erke. Ako protresete peanik, nagnete ga pod drugaijim uglom ili stavite u vozilo s velikim ubrzanjem, promenie se vreme potrebno da pesak pree iz jednog dela u drugi . Radioaktivni elementi su, sa druge strane, bili podvrgnuti ekstremno visokim i niskim temperaturama, pritiscima, ubrzanjima i jakim hemijskim reakcijama - svim uslovima za koje se moe pretpostaviti da su delovali na obinu stenu bilo gde u Zemljnoj kori. Nije zabeleena pomena vredna promena u stopi raspada1.
www.teorijaevolucije.com/radiodatiranje.html
4/45
6.9.13.
Slika 1: Brzina preticanja peska iz gornjeg dela u donji deo peanika u poreenju sa eksponencijalnim ponaanjem radioaktivnih elemenata. Veina prirodnih procesa koje viamo su linearni poput peska u peaniku. Pri eksponecijalnom raspadu koliina poetnog materijala smanjuje se za polovinu tokom svakog pojedinanog vremena poluraspada. Nakon dva perioda poluraspada preostaje svega etvrtina poetnog materijala, nakon tri perioda poluraspada svega osmina itd. Kao to se vidi na donjoj slici, koliina novonastalog elementa erke rapidno se uveava na poetku procesa, a potom se ovaj porast usporava sa svakim narednim periodom poluraspada.
5/45
6.9.13.
Peanik e tano pokazivati proteklo vreme jedino ako je potpuno izolovan od okoline. Ako se u staklu pojavi rupa kroz koju pesak moe da iscuri napolje ili dodatni pesak ue unutra, peanik e pogreno meriti vreme. Slino tome, stena kojoj se odreuje starost mora biti potpuno zatiena od gubitka ili dodavanja bilo roditeljskog elementa bilo njegovog elementa erke. Ako doe do ovakvog poremeaja, metode odreivanja starosti dae pogrean rezultat. Kao to e biti objanjeno kasnije u ovom tekstu, veina modernih metoda za odreivanje starosti stena ima veoma dobre tehnike kojima se utvruje da li je ikada u prolosti dolo do ovakve neeljene kontaminacije i u tom sluaju se uzorak odbacuje. Peanik meri koliko je vremena proteklo od trenutka kada je okrenut (u stvari, svaki peanik meri tano odreen interval vremena, npr. dva minuta koliko je potrebno da sav pesak iscuri, tako da ova analogija nije savrena). Radiometrijsko datiranje (odnosno odreivanje starosti) takoe govori koliko je vremena proteklo od odreenog dogaaja u prolosti. Za stene nastale tokom vulkanskih erupcija, taj dogaaj je obino hlaenje stene i njen prelazak iz stanja tene lave ili magme u vrsto stanje. U drugim sluajevima, taj dogaaj moe biti ponovno zagrevanje stene kada se ona nae na velikoj dubini u Zemljinoj kori (gde su temperature obino vee od 1000C), kada se dugo zakopana stena nae na povrini (npr. pomeranjem gleera), ili trenutak smrti biljne ili ivotinjske jedinke.
Radiometrijski asovnici
2 - Termin izotop oznaava atome istog elementa, od kojih svi imaju isti broj protona u jezgru, ali razliit broj neutrona (i samim time razliitu masu). Na primer, ugljenik ima izotope mase 12, 13 i 14 koji se oznaavaju kao ugljenik-12, ugljenik-13, ugljenik-14 (ili skraeno C12, C13, C14). Od njih je jedino ugljenik-14 radioaktivan i o njemu e biti rei kasnije. Do danas je usavreno preko 40 razliitih metoda radiometrijskog datiranja, od kojih je svaka zasnovana na drugaijem radioaktivnom izotopu2. Neki od tipinih roditeljskih elemenata i elemenata erki, i njihovi periodi poluraspada, navedeni su u Tabeli 1. Kao to se iz tabele vidi, postoje ogromne razlike u duini perioda poluraspada izmeu pojedinih izotopa. Izotopi sa dugim periodama poluraspada veoma sporo se transformiu u stabilne elemente te su stoga pogodni za datiranje veoma starih stena. Izotopi sa kratkim periodima poluraspada ne mogu se koristiti u ovom sluaju zato to su se svi roditeljski atomi odavno raspali, neto nalik peaniku koji je ostavljen da stoji veoma dugo nakon to je sav pesak preao u donji deo. Izotopi sa kratkim periodima poluraspada su stoga pogodniji za datiranje relativno skorijih dogaaja, i metode datiranja koje ih koriste (poput metode ugljenik-14) po pravilu su preciznije. Adekvatno poreenje bila bi upotreba toperice umesto zidnog asovnika da se izmeri vreme u trci na 100 metara. S druge strane, za merenje perioda od nekoliko nedelja ili meseci koristili bismo kalendar a ne runi sat.
6/45
6.9.13.
Radioaktivni Izotop (roditeljski element)
Novonastali Izotop (erka)
Period Poluraspada (u godinama)
Samarijum-147
Neodimijum-143
106 milijardi
Rubidijum-87
Stroncijum-87
48.8 milijardi
Renijum-187
Osmijum-187
42 milijarde
Lutecijum-176
Hafnijum-176
38 milijardi
Torijum-232
Olovo-208
14 milijardi
Uranijum-238
Olovo-206
4.5 milijarde
Kalijum-40
Argon-40
1.26 milijarde
Uranijum-235
Olovo-207
0.7 milijardi
Berilijum-10
Bor-10
1.52 miliona
Hlor-36
Argon-36
300,000
Ugljenik-14
Azot-14
5715
Uranijum-234
Torijum-230
248,000
Torijum-230
Radijum-226
75,400
7/45
6.9.13.
Tabela 1:Neki prirodni izotopi i njihovi periodi poluraspada. Preuzeto veim delom iz Holden, N.E. (1990) Pure Appl. Chem. 62, 941-958.
Logino bi bilo zapitati se kako su izmereni periodi poluraspada, naroito oni dugi milione ili milijarde godina? Ovo je obavljeno neposredno, bilo pomou radiokativnog detektora kojim se belei broj atoma koji se raspadne u jedinici vremena od unapred poznate koliine roditeljskog elementa ili merenjem odnosa broja atoma elementa erke i roditeljskog elementa u uzorku koji je originalno sadravao samo roditeljski element. Prvi pokuaji da se radioaktivno datiranje upotrebi za odreivanje starosti stena izvedeni su poetkom XX veka ali je napredak na tom polju bio relativno spor sve do etrdesetih godina. Za vie od pola veka, koliko je proteklo od tada, obavljeno je bezbroj merenja vremena poluraspada razliitih elemenata, a same metode merenja neprekidno su usavravane. Iako je npr. broj atoma renijuma-187 koji se radioaktivno raspadnu za 50 godina neznatan deli poetne koliine, broj novonastalih atoma osmijuma-187 moe se odrediti veoma precizno. Treba se prisetiti injenice da jedan gram radioaktivnog materijala sadri oko 1021 (1 i 21 nula iza) atoma. ak i ako se samo jedan trilioniti deo ovog broja atoma raspadne u toku jedne godine, to je jo uvek milionski velik broj, a svaki od ovih atoma moe biti prebrojan uz pomo radioaktivnog detektora. Preciznost vremena poluraspada koja su navedena u Tabeli 1, veoma je velika. Sva vremena poluraspada poznata su do nivoa greke od 2%, izuzev za renijum (5%) te lutecijum i berilijum (3%). Nema dokaza da su se ova vremena menjala tokom istorije. U stvari (a o tome e biti rei neto kasnije) postoje vrlo snani dokazi da se vremena poluraspada nisu uopte menjala milionima i milijardama godina.
Primeri radiometrijskih metoda datiranja koje se koriste na vulkanskim stenama

Pozabavimo se sada metodama za odreivanje starosti stena i time kako one rade. Setimo se podatka koji je ranije pomenut da se kao poetni dogaaj od koga se rauna starost stene vulkanskog porekla uzima trenutak njenog hlaenja i prelaska u vrsto stanje. Kada se tena vulkanska lava ohladi i ovrsne, njeni atomi ne mogu vie slobodno da se kreu. Atomi elementa-erke koji se konstantno stvaraju u procesu radioaktivnog raspada hlaenjem stene zamrznuti su na mestu gde su nastali unutar stene. Ovi atomi su nalik zrncima peska koja se taloe u donjem delu peanika. Odreivanje starosti stene je proces koji se izvodi u dve faze. Prvo se odredi broj atoma elementa erke u datom uzorku stene kao i broj atoma roditeljskog elementa. Znajui vreme poluraspada za dati par elemenata roditelj-erka, moe se odrediti vreme koje je proteklo do nastanka takvog odnosa izmeu ta dva broja. Meutim, u praksi proces nije tako jednostavan. Za poetak, ne moe se naprosto pretpostaviti da u poetnom trenutku u steni nije bilo atoma elementa erke. Postoje sluajevi kada je ova pretpostavka sasvim opravdana, ali obino je neophodno tano utvrditi poetni broj atoma elementa erke kako bi se moglo obaviti precizno odreivanje starosti stene. Svaka radiometrijska metoda bavi se ovim problemom
6.9.13.
na razliit nain. Zbog toga su neke metode pogodnije od drugih za datiranje odreenih vrsta stena, zavisno od njihovog sastava i starosti.
Metoda kalijum-argon
Kalijum se moe nai u Zemljinoj kori u velikim koliinama. Jedan od njegovih izotopa, kalijum-40, radioaktivan je i raspada se u dva razliita elementa erke, kalcijum-40 i argon-40. Ovo ne predstavlja problem, jer je odnos broja novonastalih atoma ova dva elementa dobro poznat i uvek konstantan od svih novonastalih atoma 11,2% bie atomi argona-40, a preostalih 88,8% bie kalcijum-40. U nekim situacijama starost stena se odreuje pomou kalijum-kalcijum metoda, ali ovo nije est sluaj jer se poetni sadraj kalcijuma teko odreuje. Argon je, sa druge strane, gas. Kada se stena jo nalazi u stanju tene lave, svi gasovi tee da pobegnu na isti nain kao to mehurii vazduha uvek izlaze na povrinu vode. Kada lava ovrsne, argon koji nastaje od tog trenutka vie ne moe da izae napolje. Na ovaj nain kalijum-argonski asovnik poinje svoj rad onog trenutka kada data stena pree u vrsto stanje. U najprostijem sluaju sve to geolozi treba da urade za odreivanje starosti uzorka stene jeste merenje odnosa kalijuma-40 i argona40. Starost stene se potom moe izraunati pomou sledee jednaine:
t vreme u godinama, h vreme poluraspada, ln prirodni logaritam. Zastupnici ideje mlade Zemlje (odnosno ideje da Zemlja nije starija od 10,000 godina) pre izvesnog vremena su objavili rezultate istraivanja u kojem su metodom kalijumargon izmerili starost stena nastalih tokom vulkanske erupcije od pre samo nekoliko godina. Izmerena vrednost bila je reda veliine nekoliko miliona godina. Ovo je kasnije posluilo kao iroko korieni argument da je metoda kalijum-argon bezvredna jer daje pogrene rezultate. Greka je, meutim, na strani onih koji su ovo merenje izveli. Kalijum-argon metoda, sa svojim veoma dugim vremenom poluraspada, potpuno je neodgovarajua za datiranje stena starih svega nekoliko godina ili decenija. Jedino to je ovim eksperimentom postignuto je pokazivanje da se odreena merna metoda moe prevariti ako se svesno koristi na neodgovarajui nain. Do pogrenog merenja u ovom sluaju dolo je zbog znaajnog prisustva argona siroia (to je objanjeno ranije u ovom tekstu, a prvi put primeeno jo pre 50 godina). Gotovo je sigurno da se ovo merenje ne bi poklopilo sa rezultatima dobijenim iz drugih metoda, a odreivanje starosti stene sa nekoliko nezavisnih i razliitih metoda je danas standardna praksa. Meutim, u praksi se deava da mala koliina argona ostane zarobljena u steni tokom procesa otvrdnjavanja i ovaj argon je obino u obliku sitnih mehuria vazduha. Jedan procenat vazduha koji udiemo je argon. Svaka koliina argona prisutna u steni u vidu
6.9.13.
mehuria vazduha, mora se uzeti u obzir prilikom odreivanja starosti stene ako je dovoljno velika u poreenju sa radiogenskim argonom (tj. argonom nastalim procesima radioaktivnog raspada). Ovo e, po pravilu, biti sluaj ako starost stene nije velika (te nije bilo vremena da se generie vea koliina radiogenskog argona) ili ako je originalan sadraj kalijuma bio relativno nizak. Za praktinu upotrebu metode kalijum-argon neophodan je nain za odreivanje koliine argona koji se nalazi u mehuriima vazduha zarobljenim u steni. Ovo se izvodi prilino lako jer i sam argon ima nekoliko izotopa od kojih je u prirodi najvie argona-36. Odnos dva izotopa, argona-40 i argona-36, u vazduhu je poznat i iznosi 295 (na svaki atom argona-40 dolazi 295 atoma argona-36), pa se starost stena lako odreuje prostim merenjem ukupne koliine argona i oduzimanjem koliine argona-36. Starost stena najbolje se odreuje upotrebom nekoliko razliitih metoda za datiranje istog uzorka. Iako je metoda kalijum-argon veoma jednostavna za upotrebu, mali je broj sluajeva kada njegovi rezultati nisu saglasni sa onim dobijenim putem drugih metoda. Ovo se obino deava kada mehurii gasa zarobljeni u steni ne potiu od atmosferskog vazduha ve dolaze iz duboke unutranjosti Zemlje. Ovako prisutan argon naziva se siroe jer ne potie ni od raspadajueg kalijuma ni od atmosferskog vazduha. U malom broju sluajeva kada se u steni zatekne siroe argon, obino se dobija starost vea od stvarne. Meutim, ezdesetih godina XX veka naunici su pronali reenje ovog problema, odnosno usavrenu argon-argon tehniku datiranja o kojoj e biti rei u sledeem odeljku.
Metoda argon-argon
Iako je proteklo skoro pola veka od uvoenja u upotrebu ove tehnike, ona je retko bila meta kritika onih koji sumnjaju u tanost i pouzdanost radiometrijskih metoda datiranja. Koriste se potpuno isti elementi kao u metodi kalijum-argon, ali je nain izraunavanja vremena (odnosno starosti stene) drugaiji. Umesto da nae odnos ukupno prisutnog kalijuma i argona koji ne potie iz mehuria vazduha, metoda argon-argon u stanju je da precizno utvrdi koliko je ukupnog argona nastalo radioaktivnim raspadom kalijuma. U ovoj metodi uzorak stene postavlja se unutar nuklearnog reaktora gde ostaje nekoliko sati. Jezgro reaktora emituje veliki broj neutrona koji izazivaju radioaktivni raspad kalijuma-40 u argon-39. Argon-39 se ne nalazi kao slobodan u prirodi jer ima kratko vreme poluraspada od samo 269 godina (ovaj period ne utie na tanost metode argon-argon ako se merenje obavi u roku od priblino pet godina nakon bombardovanja uzorka neutronima). Nakon postupka u reaktoru, uzorak stene postavlja se u pe gde se zagreva i oslobaa argon-40 i argon-39 koji se koriste za dalju analizu. Ideja je sledea ako se temperatura uzorka podie u jednakim intervalima i ako oba izotopa, argon-40 i argon-39, potiu iskljuivo od radioaktivnog raspada, njihov odnos u osloboenom gasu bie konstantan bez obzira na rast temperature. Ako je pak u uzorku prisutan argon-40 koji ne potie iz raspada kalijuma-40 (zarobljen u mehuriima vazduha ili siroe) odnos dva izotopa nee biti konstantan i menjae se sa porastom temperature. Ako se ovo ustanovi, uzorak se odbacuje i ne koristi za odreivanje starosti stene. Slika 2 pokazuje primer dobrog argon-argon uzorka. injenica da je linija na dijagramu
6.9.13.
skoro horizontalna govori da praktino sav argon u uzorku potie iz radioaktivnog raspada kalijuma, te da se ovaj uzorak moe koristiti za pouzdano datiranje. Sadraj kalijuma-40 moe se odrediti mnoenjem sadraja argona-39 faktorom koji zavisi od vremena koje je uzorak proveo u reaktoru. Kada je ovaj podatak poznat, poloaj horizontalne linije u dijagramu pokazuje starost stene baziranu na standardnom postupku merenja odnosa kalijuma-40 i argona-40 (to je objanjeno ranije u metodi kalijum-argon).
Slika 2: Tipian dijagram dobijen metodom argon-argon. Svaki mali pravougaonik predstavlja prividnu starost uzorka dobijenu tokom jednog perioda zagrevanja. Gornja i donja ivica pravougaonika odreuju gornji i donji limit za izraunatu starost. Starost uzorka odreuje se na osnovu izmerenog odnosa argon-40/argon-39 i broja neutrona kojima je uzorak bio izloen u nuklearnom reaktoru. Na horizontalnoj osi vidi se ukupna koliina argona-39 osloboenog iz uzorka. Pouzdano odreivanje starosti metodom argon-argon imae mnogo malih koraka u procesu zagrevanja gde svaki daje isti odnos argon-40/argon-39. Starost stene odreena je poloajem horizontalne linije, odnosno prosenom vrednou svih koraka, u ovom sluaju oko 140 miliona godina. Preuzeto iz S. Turner et al. (1994) Earth and Planetary Science Letters , 121, pp. 333-348.
Postoje sluajevi u praksi kada metoda argon-argon ne moe tano da odredi starost stene, ak i ako se u njoj nalazi dovoljna koliina kalijuma za analizu i ako je sama stena dovoljno stara. Ovo se obino deava ako je stena u nekom trenutku svog postojanja, a nakon poetnog ovravanja, prola ponovo kroz process zagrevanja (obino preko 1000 C) i hlaenja. Ukoliko se ovo dogodilo, sadraj argona u steni bie poremeen i linija na dijagramu nee biti ravna niti horizontalna. Primer ovakvog dijagrama moe se videti na
6.9.13.
Slici 3. Lako je uoljivo da nema ravnomerno horizontalnog dela linije, pa je i odreivanje starosti nemogue. U pojedinim sluajevima postoje dva razliita horizontalna segmenta koji pokazuju dve starosti stene, onu kada se stena inicijalno formirala i onu kada je prola kroz proces ponovnog zagrevanja i hlaenja. Vana injenica vezana za metodu argonargon je sledea: Umesto da pokae pogrean rezultat, ova metoda e ukazati u kojim sluajevima je odreivanje starosti nemogue usled kontaminacije uzorka i takvi uzorci e biti odbaeni. Mnoge druge metode datiranja imaju ugraene kontrolne mehanizme kojima se potvruje ili odbacuje pretpostavka o kontaminaciji uzorka, a neke od njih bie opisane u nastavku teksta.
Slika 3: Primer argon-argon dijagrama iz koga je nemogue odrediti starost stene. Prividna starost razliita je za svaki pravougaonik pa oblik linije drastino odstupa od poeljnog horizontalnog. Ovaj uzorak je podvrgnut ekstremno visokom dinamikom pritisku od 420,000 atmosfera kako bi se simulirao udar meteora, to je izuzetno redak dogaaj u geolokoj istoriji Zemlje. Ovaj pritisak je zagrejao uzorak to je dovelo do preraspodele argona unutar njega te nemogunosti tanog utvrivanja starosti. Pre nego to je podvrgnut udarnom pritisku, starost uzorka iznosila je 450 miliona godina (isprekidana linija na dijagramu).
Metoda rubidijum-stroncijum
Kod skoro svih metoda datiranja, izuzev u kalijum-argon i srodnoj argon-argon metodi, u
6.9.13.
uzorku kome se odreuje starost postoji odreena koliina elementa-erke u trenutku kada se stena ohladila i ovrsnula. Upotreba ovih metoda stoga donekle nalikuje pokuaju da se kae koliko je vremena prolo od trenutka okretanja peanog asovnika, ali pre nego to je sav pesak iscureo na dno. Postoje naini da se rei ovaj problem kod peanog asovnika. Moe se, na primer, napraviti skala na povrini peanika koja bi tano oznaavala koliko peska je iscurelo do odreenog trenutka te se tako moe precizno meriti vreme. Vea preciznost dala bi se postii ako se u obzir uzme trenje izmeu peska i stakla ili izmeu samih zrnaca peska. Takoe, postoje pouzdani naini da se kae koliko je elementa-erke bilo u datom uzorku u trenutku kada se data stena ohladila iz vulkanske lave. U metodi rubidijum-stroncijum rubidijum-87 se radioaktivno raspada sa vremenom poluraspada od 48,8 milijardi godina i transformie u stroncijum-87. Sam stroncijum ima nekoliko izotopa koji su stabilni i ne raspadaju se dalje. Odnos stroncijuma-87 i nekog od njegovih stabilnih izotopa, recimo stroncijuma-86, raste tokom vremena kako se sve vie i vie rubidijuma-87 pretvara u stroncijum-87. Meutim, u trenutku kada se stena formirala iz tene lave svi njeni delovi imaju isti odnos stroncijum-87/stroncijum-86 jer su u tenoj lavi ovi izotopi bili dobro izmeani. U isto vreme pojedini minerali koji sainjavaju stenu e imati vii rubidijum/stroncijum odnos od drugih. Atom rubidijuma je vei od atoma stroncijuma tako se lake smesti u kristalne reetke pojedinih minerala, a tee kod drugih. Na Slici 4 je dijagram kakav se koristi u odreivanju starosti stena metodom rubidijumstroncijum. Na njegovoj vertikalnoj osi vidi se odnos stroncijum-87/stroncijum-86, a na horizontalnoj osi je odnos rubidijum-87/stroncijum-86. U poetku, svi minerali koji ine jednu stenu lee na horizontalnoj crvenoj liniji jer svi imaju isti odnos stroncijum87/stroncijum-86, ali sa razliitim odnosima rubidijum-87/stroncijum-86. Kako vreme prolazi i stena stari, svi uzorci se pomeraju navie, ali nejednakom brzinom. Odnos stroncijum-87/stroncijum-86 raste, ali razliito u razliitim mineralima jer se, zbor razliitog sadraja rubidijuma, u nekima od njih stvara vie stroncijuma-87, a u nekima manje. Ovaj porast obeleen je na dijagramu isprekidanim linijama sa strelicama ije su duine proporcionalne odnosu stroncijum-87/stroncijum-86. Stoga e puna linija koja povezuje sve take od poetnog horizontalnog poloaja postajati sve strmija kako stena stari. Sve kose linije koje se mogu konstruisati u razliitim dobima starosti stene treba da prolaze kroz jednu zajedniku taku koja lei na crvenoj horizontalnoj liniji (konstantan stroncijum-87/stroncijum-86 odnos) i to na njenom levom kraju. Ova taka, gde je odnos rubidijum-87/stroncijum-86 jednak nuli, govori nam koliki je bio poetni odnos stroncijum87/stroncijum-86. Iz ovoga se moe odrediti poetni sadraj stroncijuma-87 a to je kljuni podatak za pravilno odreivanje starosti date stene. Nagib linije na dijagramu rubidijumstroncijum proporcionalan je starosti stene. to je stena starija, linija na dijagramu bie strmija. Ako se nagib linije (odnosno tangens ugla) oznai sa m, a vreme poluraspada rubidijuma sa h, starost stene t u godinama moe se izraunati na sledei nain:
13/45
6.9.13.
Za sistem elemenata s veoma dugim vremenom poluraspada, poput para rubidijumstroncijum, vrednost nagiba linije m e biti relativno mala. Na primer, ako linija slina onoj na Slici 4, ima nagib m = 0,5110 (ova vrednost se moe utvrditi vrlo precizno jer se odnos stroncijumovih izotopa meri s grekom manjom od jednog deset-hiljaditog dela) i ako znamo da je vreme poluraspada rubidijuma h = 48,8 milijardi godina, moemo izvesti sledeu racunicu:
Slika 4: Rubidijum-stroncijum tri-izotopni dijagram. Kada se stena ohladi i ovrsne iz tene lave, svi njeni minerali imaju isti odnos stroncijum-87/stroncijum-86, ali se razlikuju po sadraju rubidijuma. Kako stena stari koliina rubidijuma u njenim mineralima opada, a koliina stroncijuma-87 raste to je prikazano isprekidanim linijama sa strelicama. Minerali sa veim sadrajem rubidijuma na poetku dobijaju vie stroncijuma-87 pa se i vie penju na dijagramu za razliku od onih iji je porast manje izraen. Treba primetiti da u bilo kom trenutku sve karakteristine take lee na istoj liniji. Ako ovo nije sluaj, stena je verovatno kontaminirana i kao takva se odbacuje.
14/45
6.9.13.
Slika 5: Poetna koliina stroncijuma-87 (koliina prisutna u trenutku kada je stena prela iz tenog u vrsto stanje) moe se precizno utvrditi na osnovu sadanjeg sastava ukoliko se kosa linija produi ulevo sve dok ne presee vertikalnu osu (taku gde je sadraj rubidijuma-87 jednak nuli). Ovo je logino, jer ako u sistemu u datom trenutku nema rubidijuma-87, odnos stroncijum87/stroncijum-86 bie konstantan. Nagib kose linije koristi se za sraunavanje starosti uzorka.
Iako se metoda rubidijum-stroncijum smatra veoma pouzdanim, u veoma retkim sluajevima moe doi do pogrenog oitavanja. Jedan od moguih uzroka pojave greke jeste datiranje stene koja sadri pojedine minerale starije od osnovnog sastava. Ovo se obino dogaa kada magma dok tee u unutranjosti Zemlje pokupi i rastopi minerale stena kroz koje protie. U najveem broju ovakvih sluajeva dobar geolog moe golim okom napraviti razliku izmeu ovih tzv. ksenolita i ostatka stene sainjenog od mlaih minerala. Ukoliko se sluajno ovakvi uzorci podvrgnu datiranju, nee se dobiti prava linija na dijagramu i to e biti dobar indikator o poinjenoj greki. Druga potekoa u korienju metode rubidijum-stroncijum slina je onoj opisanoj u metodi argon-argon. Naime, ukoliko je stena u svoj geolokoj prolosti prola kroz proces metamorfoze, odnosno jedan ili vie ciklusa ponovnog zagrevanja (ali ne i potpunog topljenja) i hlaenja dobijeni podaci o starosti izgledae konfuzno i sve karakteristine take nee leeti na pravoj liniji. Ako su se pojedini minerali u steni samo zagrejali do visoke temperature, a pojedini pak potpuno otopili, oni prvi davae originalnu starost, a ovi drugi metamorfoznu. im se ova konfuzija u podacima primeti, uzorak se odbacuje i ne koristi se za odreivanje starosti. Takoe, u nekoliko veoma retkih sluajeva metoda rubidijum-stroncijum dao je dijagram na kome sve take lee na pravoj liniji, ali sama linija ne pokazuje tanu starost stene. Ovo se deava kada lava od koje je stena nastala nije bila dobro izmeana pre nego to je ovrsnula tako da postoje dve smee s razliitim odnosom rubidijuma i strocnijuma. Kod jedne od njih ovaj odnos blizak je gornjem kraju linije (kao na Slici 4) dok je odnos
6.9.13.
rubidijuma i stroncijuma kod druge smee blii donjem kraju linije. U ovom sluaju svi minerali od kojih je sastavljena stena imaju u sebi ove dve smee a ukupni sastav nalazi se negde izmeu njih. Ovo se naziva dvokomponentna linija meanja i izuzetno retko se sree u praksi. U dosadanjoj upotrebi metode rubidijum-stroncijum opisano je oko 30 ovakvih sluajeva od nekoliko desetina hiljada obavljenih merenja. Ako postoji sumnja da je tretirani uzorak dvokomponentna meavina dobijeni rezultati moraju biti potvreni ili odbaeni ponovnim merenjem nekom drugom metododm datiranja. Saglasnost rezultata dobijenih pomou nekoliko razliitih mernih metoda, najbolji je nain da se izbegnu mogue greke u odreivanju starosti stena.
Metode samarijum-neodimijum, lutecijum-hafnijum i renijum-osmijum

Svi ovi postupci rade veoma slino metodi rubidijum-stroncijum. Svi koriste tri-izotopni sistem slian onom sa Slike 4 za odreivanje starosti stena. Od ove tri metode, samarijumneodimijum se najee koristi u praksi. Metoda se zasniva na procesu radioaktivnog raspada samarijuma-147 u neodimijum-143 s vremenom poluraspada od 105 milijardi godina. Odnos izotopa-erke, neodmijuma-143, i drugog neodmijumovog izotopa, neodmijuma-144, predstavlja se na grafikonu nasuprot odnosu samarijuma-147 i neodmijuma-144. Ako sve karakteristine take merene iz razliitih minerala iste stene padaju na jednu pravu liniju, moe se odrediti nagib te linije a potom i starost stene upotrebom iste formule kao i u metodi rubidijum-stroncijum. Metoda samarijum-neodimijum koristi se na stenama koje imaju nizak sadraj kalijuma i rubidijuma pa je upotreba metoda poput kalijum-argon, argon-argon ili rubidijumstroncijum oteana. Ova metoda se takoe pokazala otpornijom na poremeaje poput metamorfoznog zagrevanja i hlaenja, te se najee koristi za pojedine vrste metamorfoznih stena. Za istu stenu nagib linije u dijagramu samarijum-neodimijum bie manji nego onaj u dijagramu rubidijum-stroncijum, jer je vreme poluraspada u prvom sluaju znatno due, ali ovo ne predstavlja potekou poto se koliina ovih izotopa u uzorku stene moe izmeriti s velikom tanou od nekoliko desetohiljaditih delova. Iz ovoga sledi da se mogu datirati stene mlae od jedne pedesetine vremena poluraspada koje imaju linije na grafikonu s relativno malim nagibom. Metoda lutecijum-hafnijum koristi izotop lutecijum-176 koji se sa vremenom poluraspada od 38 milijardi godina raspada u hafnijum-176. Ova metoda je po mnogo emu slina metodi samarijum-neodimijum jer se elementi i jednog i drugog esto koncentriu u istim mineralima. Metoda samarijum-neodimijum je unekoliko laka za upotrebu, pa se ee koristi. Metoda renijum-osmijum oslanja se na injenicu da je koncentracija osmijuma u veini stena i minerala vrlo mala, tako da mala koliina roditeljskog elementa renijuma-187 moe da proizvede znaajnu promenu u odnosu osmijumovih izotopa. Vreme poluraspada u ovom sluaju je 42 milijarde godina. Stabilni osmijumovi izotopi, osmijum-186 ili osmijum-188, koriste se kao trei lan u tri-izotopnim sistemima kakvi su opisani u prethodnim metodama. Ova metoda je najee koriena za datiranje stena meteorskog porekla s
6.9.13.
visokim sadrajem gvoa, ali njegova upotreba se poslednjih godina proiruje i na ostale tipove stena zahvaljujui injenici da je znatno usavrena oprema za merenje renijumovih i osmijumovih izotopa.
Uran-olovo i srodne metode

Najstarije do sada locirane stene na Zemlji pronaene su u zapadnom Grenlandu. Upravo zbog ove velike starosti, njihovom prouavanju je posveena velika panja. Donja tabela pokazuje rezultate dobijene iz dvanaest studija i uz upotrebu pet razliitih metoda datiranja na jednoj posebnoj formaciji stena na Grenlandu. Metoda Uran-olovo Olovo-olovo Olovo-olovo Olovo-olovo Rubidijum-stroncijum Rubidijum-stroncijum Rubidijum-stroncijum Rubidijum-stroncijum Rubidijum-stroncijum Rubidijum-stroncijum Lutecijum-hafnijum Samarijum-neodimijum Utvrdena starost 3.600.06 3.560.10 3.740.12 3.620.13 3.640.06 3.620.14 3.670.09 3.660.10 3.610.22 3.560.14 3.550.22 3.560.20
Kao to se vidi svi brojevi dati su uz vrednost mogue greke. Ova greka obuhvata gornju i donju granicu mogue stvarne vrednosti, a verovatnoa da se stvarna starost nalazi unutar ovih granica iznosi 95%. Primera radi, prvi primer pokazuje starost 3.60 0.05 to znai da se tana vrednost nalazi u opsegu 3.60-0.05 3.60+0.05. irina ovgog opsega je vana koliko i sama osnovna vrednost. Brojevi sa manjim opsegom greke su taniji od onih sa veim. Vano je primetiti sledee svi brojevi dati u gornjem primeru preklapaju se u opsegu 3.62-3.65 milijardi godina starosti stene. Nekoliko istraivanja je takoe ukazalo na injenicu da su ove stene, budui toliko stare, prole kroz nekoliko blagih metamorfoznih promena koje su naruile raspored izotopa u mineralima koji sadre kalijum (rezultati metoda datiranja baziranih na kalijumu nisu prikazani ovde). Kao to je pomenuto ranije, razliite metode datiranja daju saglasne rezultate u velikoj veini sluajeva, a do sada je obavljeno na desetine hiljada ovakvih merenja. Nekoliko primera potpune saglasnosti u rezultatima dobijenim razliitim metodama datiranja dato je u referentnoj literaturi na kraju teksta. Metoda uran-olovo je najstarija poznata metoda datiranja stena. Prvi put je upotrebljena pre gotovo jednog veka 1907. godine. Ovaj postupak je znatno sloeniji od prethodno opisanih jer obuhvata nekoliko meusobno kombinovanih metoda datiranja. Uran se u
6.9.13.
prirodi uglavnom sastoji od dva izotopa: urana-235 i urana-238. Ovi izotopi se raspadaju s razliitim vremenima poluraspada te proizvode olovo-207 i olovo-206. Jo jedan izotop olova, olovo-208, dobija se raspadom torijuma-232. Olovo-204 je jedini stabilan izotop ovog elementa. Sistem uran-olovo poseduje jednu zanimljivu komplikaciju nijedan od pomenutih izotopa olova ne potie direktno od urana ili torijuma. Svi se dobijaju raspadanjem roditeljskog elementa preko serije posrednih izotopa koji imaju relativno kratko vreme poluraspada. Atomska masa svakog narednog izotopa manja je od njegovog prethodnika a proces se zavrava stvaranjem stabilnog olova. Poto su vremena poluraspada ovih posrednih izotopa kratka u poreenju sa vremenom poluraspada U-238, U-235 ili torijuma-232, oni, u optem sluaju, ne utiu na postupak odreivanja starosti stene ovom metodom. Ovo znai da se mogu dobiti tri nezavisne procene starosti uzorka merenjem sadraja izotopa olova i njihovih roditeljskih elemenata. Ovde emo se pozabaviti datiranjem starih stena baziranom na U-238, U-235 i torijumu-232, a datiranje zasnovano na izotopima s kraim vremenom poluraspada bie obraeno kasnije. Metoda uran-olovo, u svom osnovnom obliku i koristei U-238, U-235 i torijum-232, pokazala se manje pouzdanom od mnogih drugih postupaka datiranja. Osnovni uzrok ovome je injenica da se uran i olovo relativno teko zadravaju u mineralima u kojima su prvobitno bili. Ipak, poto metoda uran-olovo koristi tri nezavisna merna postupka, lako se utvruje da li je u geolokoj prolosti uzorka dolo do naruavanja sadraja pomenutih izotopa. Koristei neto sloeniji matematiki postupak nego u drugim metodama, razliite kombinacije izotopa olova i roditeljskih elemenata mogu se predstaviti tako da se minimalizuje mogua greka usled gubitka olova. Jedan od ovih postupaka je tzv. olovoolovo metoda kojom se moe odrediti starost uzorka samo na osnovu izotopa olova. Neke od ostalih metoda ak omoguavaju da se utvrdi u kom trenutku u prolosti je dolo do metamorfozne promene to je od posebnog interesa za geologe.
Starost Zemlje
Pozabavimo se sada starou planete Zemlje i onim to nam metode datiranja govore o tome. Jasno je za poetak kako je Zemlja stara najmanje onoliko koliko je stara najstarija pronaena stena. Najvea do sada utvrena starost stene iznosi oko etiri milijarde godina. Meutim, samo mali deo svih zemaljskih stena je toliko star. Preko satelitskih snimaka i drugih merenja danas je poznato da se povrina Zemlje neprekidno menja erozijom, zemljotresima, erupcijama i drugim geolokim procesima. Menjanje Zemljine povrine dovodi do toga da pojedini slojevi nestaju i da ih zatrpaju drugi slojevi tokom ega esto dolazi do ponovnog topljenja pojedinih stena. Stoga bi moglo izgledati da nema stena koje su preivele od nastanka Zemlje do danas a da nisu makar jednom prole kroz proces ponovnog topljenja, erozije ili metamorfoze. Ako se sledi samo ova linija dokaza, moe se sa sigurnou rei da je Zemlja stara najmanje etiri milijarde godina jer su toliko stare najstarije pronaene stene. Kada su naunici poeli sistematski da odreuju starost stena meteorskog porekla, opazili su
6.9.13.
jednu zanimljivu injenicu - gotovo svi uzorci ovih stena imali su skoro identinu starost od 4,56 milijardi godina. Ovi meteori su delovi veih nebeskih tela zvanih asteroidi. Kada se asteroidi formiraju u svemiru, proces njihovog hlaenje je obino veoma brz (neki od njih se zapravo nikada i ne zagreju do visokih temperatura) tako da su sve meteorske stene formirane u rasponu od svega nekoliko miliona godina. Meteorske stene nikada nisu prole kroz proces ponovnog topljenja ili proces metamorfoze tako da se s njihovim uzorcima dobijaju veoma precizni dijagrami za odreivanje starosti. Uzorci za koje je utvreno da potiu od velikih meteora, neto su mlai od drugih. Mesec je vei i od najveih asteroida i za veinu stena koju su astronauti doneli sa Meseca utvrena je starost od 4.1 milijarde godina, mada ima primeraka starih 4,4-4,5 milijardi godina. Veina naunika smatra da su sva nebeska tela u Sunevom sistemu formirana u priblino isto vreme. Dokazi dobijeni preko izotopa urana, torijuma i olova povezuju starost Zemlje sa starou do sada pronaenih ostataka meteora; prema tim dokazima Zemlja je stara 4,5-4,6 milijardi godina.
Nestali izotopi iscureli pecanici

Postoje i drugi naini da se odredi starost Zemlje. Ako vidimo peanik iji je sav pesak iscureo na dno, znai da je od njegovog okretanja prolo vie vremena no to je interval koji on moe da izmeri. Ukoliko utvrdimo da je u steni jednom postojao roditeljski izotop u velikoj koliini, ali se u meuvremenu potpuno radioaktivno raspao i nestao, to znai da je radiometrijski asovnik zapoeo svoj rad u trenutku koji je dalje u prolosti no to je period vremena koji moe da meri. Naunici znaju za postojanje daleko veeg broja izotopa od onog navedenog u Tabeli 1. Meutim, veina tih izotopa ne postoji vie na Zemlji (barem ne u prirodi) jer imaju relativno kratke periode poluraspada i do danas su potpuno nestali. Njihova vremena poluraspada su ponekad kraa od vremenskih perioda koje smo u stanju da izmerimo. Zapravo, svaki poznati hemijski element ima radioaktivne izotope koji vie ne postoje na Zemlji!
19/45
6.9.13.
Slika 6: Periodni sistem elemenata.
Veina ljudi je makar povrno upoznata sa periodnim sistemom elemenata (Slika 6). Nuklearni hemiari i geolozi koriste unekoliko razliit sistem koji pokazuje sve izotope datog elementa. Na Slici 7 prikazan je deo ovog dijagrama koji se naziva tabela nuklida. To je u osnovi grafikon koji pokazuje broj protona naspram broja neutrona za razliite izotope istog elementa. Svaki hemijski element definisan je svojim brojem protona i time se razlikuje od drugih elemenata. Svaki hemijski element moe imati odreeni broj izotopa, to jest atoma s razliitim brojem neutrona. U tabeli nuklida svaki element zauzima poseban red, a njegovi izotopi se prostiru na desnu stranu i zauzimaju razliite kolone. Kalijum (19 protona u jezgru) koji se nalazi u prirodi, moe imati ukupan broj protona i neutrona jednak 39, 40 ili 41. Kalijum-39 i kalijum-41 su stabilni, ali kalijum-40 nije i upravo zbog toga se koristi u metodi datiranja kalijum-argon opisanoj ranije u ovom tekstu. Pored ova tri izotopa mogue je proizvesti jo veliki broj izotopa kalijuma, ali kako se vidi na desnoj strani Slike 7, njihova vremena poluraspada su jako kratka te oni nestaju vrlo brzo.
Slika 7: Deo dijagrama nuklida koji pokazuje izotope argona i kalijuma, kao i neke izotope hlora i kalcijuma. Izotopi prikazani u kvadratima tamnozelene boje mogu se nai u razliitim stenama. Izotopi prikazani svetlo zelenom bojom imaju kratke periode poluraspada te stoga vie ne postoje u prirodi. Skoro svaki hemijski element iz periodnog sistema ima izotope s kratkim vremenom poluraspada koji, izuzev ako su obnovljeni putem kosmikog zraenja ili vetakim radioaktivnim procesima, vie ne postoje u prirodi.
Ukoliko prouimo listu svih poznatih izotopa, onih koji jo uvek postoje u prirodi ali i onih kojih vie nema, dolazimo do zanimljivog zakljuka skoro svi izotopi sa vremenom poluraspada kraim od jedne milijarde godina ne mogu se vie nai na Zemlji. Iako, na primer, veina stena sadri znaajne koliine elementa kalcijuma, njegov izotop kalcijum41 (vreme poluraspada 130,000 godina) ne postoji u prirodi, kao to ne postoje ni kalijum38, -42, -43 itd (Slika 7). Svi prirodni radioizotopi (koji nisu nastali vetakim putem) jesu
6.9.13.
oni s vremenom poluraspada od jedne milijarde godina ili duim, kao to je pokazano na Slici 8. Svi izotopi s kraim vremenom poluraspada imaju neki izvor koji konstantno obnavlja njihovo prisustvo. Jedan od takvih kosmikih izotopa je i hlor-36 (prikazan na Slici 7), koji e biti detaljnije diskutovan neto nie. U velikom broju sluajeva, posebno u ostacima meteora, postoje dokazi prisustva izotopa sa kratkim vremenom poluraspada u nekom trenutku u prolosti koji su u meuvremenu iezli. Neki od ovih izotopa i njihova vremena poluraspada dati su u Tabeli 2. Ovi izotopi su nepobitan dokaz da je Sunev sistem nastao pre vie vremena no to je njihov period poluraspada. S druge strane, postojanje na Zemlji roditeljskih izotopa sa vremenima poluraspada od jedne milijarde godina i duim govori snano u prilog tezi da je Zemlja nastala pre nekoliko milijardi godina. Zemlja je dovoljno stara da su izotopi sa periodima poluraspada manjim od jedne milijarde godina imali dovoljno vremena da potpuno nestanu, ali ipak ne toliko stara da bi nestali izotopi s duim vremenom poluraspada. Ovo se moe ilustrovati s primerom dva peanika od kojih jedan meri krai vremenski period i njegov pesak je ve iscureo, dok drugi meri due intervale i jo uvek radi.
Slika 8: Periodi poluraspada jedinih radionuklida koji se danas nalaze u prirodi a iji izvor nije vie prisutan, iznose milijardu godina ili su dui, to znai da ti izotopi postoje jo od vremena nastanka Zemlje. Izotopi s vremenom poluraspada kraim od toga, vie ne postoje u stenama izuzev ukoliko se njihove zalihe ne obnove iz nekog spoljnog izvora.
Iezli izotop Plutonijum-244 Jod-129 Paladijum-107 Mangan-53 Gvode-60 Aluminijum-26 Kalcijum-41

Period Poluraspada (u godinama) 82 miliona 16 miliona 6.5 miliona 3.7 miliona 1.5 miliona 700,000 130,000
21/45
6.9.13.
Tabela 2: Roditeljski izotopi za koje postoje vrsti dokazi da su jednom obitavali u meteorskim stenama, ali su se od tada potpuno radioaktivno raspali.
Kosmiki radionuklidi: ugljenik-14, berilijum-10, hlor-36

Periodi poluraspada poslednjih pet radiometrijskih sistema pobrojanih u Tabeli 1, znatno su krai od ostalih. Za razliku od radioaktivnih izotopa o kojima je bilo rei ranije, zalihe ovih izotopa konstantno se obnavljaju, i to na dva mogua naina. Uran-234 i torijum-230 obnavljaju se spororaspadajuim uranom-238. O njima emo govoriti u sledeem odeljku. Preostala tri sistema iz tabele 1, ugljenik-14, berilijum-10 i hlor-36, proizvode se kada kosmiki zraci (visokoenergetske estice i fotoni) pogode gornje slojeve Zemljine atmosfere. Veoma male koliine svakog od ovih izotopa prisutne su u vazduhu koji udiemo i vodi koju pijemo. Kao rezultat toga, sva iva bia (i biljke i ivotinje), unose veoma male koliine ugljenika-14, dok se berilijum-10 i hlor-36 taloe na dnu jezera i mora. Ove kosmoloke metode datiranja rade na donekle razliitim principima od ostalih. Ugljenik-14 je u naroito irokoj upotrebi za odreivanje starosti takvih materijala kao to su kosti, drvo, vlakna, papir i ostaci uginulih biljaka i ivotinja uopte. Grubo uzevi, odnos ugljenika-14 i stabilnih izotopa ugljenik-12 i ugljenik-13 relativno je konstantan u atmosferi i ivim organizmima i dobro je prouen. Kada ivi organizam umre, prestaje unos ugljenika disanjem i hranom, a zateena koliina ugljenika-14 vremenom opada usled radioaktivnog raspada. Koliki je pad odnosa ugljenik-14/ugljenik-12 ukazuje na to koliko je uzorak star. Poto je period poluraspada ugljenika-14 manji od 6000 godina ova metoda se moe koristiti za datiranje uzoraka starih do priblino 45000 godina. Fosilni ostaci dinosaurusa ne sadre ugljenik-14 (izuzev ako su kontaminirani), jer su dinosaurusi istrebljeni pre oko 60 miliona godina. Meutim, ostaci nekih drugih ivotinjskih vrsta koje su davno nestale, poput mamuta mogu biti datirani metodom ugljenik-14 jer sadre ovaj izotop. Starost pojedinih praistorijskih ostataka, pa ak i nekih u vezi sa dogaajima opisanima u Bibliji, moe se odrediti metodom ugljenik-14. Rezultati dobijeni ovom metodom paljivo su uporeeni s poznatim istorijskim datumima i metodama datiranja koji nisu zasnovani na radioaktivnim izotopima. Godovi na stablima, na primer, ako se paljivo izbroje vrlo su pouzdan nain za odreivanje starosti drvea. Svaki god apsorbuje ugljenik iz vazduha ili minerala tokom godine u kojoj je nastao. Tanost metode ugljenik-14 proverava se utvrivanjem starosti proizvoljno odabranog goda iz centra stabla, a potom se rezultat uporedi s prostim brojanjem godova poev od spoljanje ivice. Upravo ovaj postupak je primenjen na nekim od najstarijih stabala na svetu, kao to je Metuzalem drvo staro oko 6000 godina. Ovaj metod kalibracije primenljiv je i za due vremenske periode. Pojedina stabla naena su u veoma suvom podruju u blizini granice amerikih drava Nevade i Kalifornije. Mrtvim stablima u takvim uslovima potrebne su hiljade godina da se potpuno raspadnu. Rast godova u kinim i sunim godinama razliit je i ako se ovaj model rasta uporedi izmeu ivih i mrtvih stabala, kalibracija metoda ugljenik-14 mogua je unazad 11 800 godina. Plutajui istorijski
6.9.13.
zapisi, koji nisu vezani za sadanje vreme, postoje ak i za dalje periode iz prolosti ali se njihova tanost ne moe pouzdano utvrditi. Ulau se veliki napori da se premoste praznine u vremenskom zapisu kako bi se dobio kontinuiran i pouzdan uvid duboko u praistorijski period. Prouavanjem godova drveta i tako merenim protokom vremena, bavi se nauka dendrohronologija. Godovi drveta ne daju pouzdanu vremensku referencu dalje od 11,800 godina u prolost zbog toga to je priblino u to vreme na Zemlji nastupila nagla i dramatina promena klimatskih uslova. Tokom perioda ledenih doba, dugovene vrste stabala nisu rasle u istim podrujima Zemlje kao danas. Naunici su uspeli da s velikom preciznou rekonstruiu ovaj period promene tako da o klimatskim dogaajima iz tog vremena imamo znatna saznanja. Teko je, meutim, dati kontinuirani hronoloki zapis baziran na metodi godova za ovaj period brzih klimatskih promena. Pre ili kasnije, dendrohronologija e uspeti da pronae pouzdan godovni zapis kojim e se premostiti sadanje praznine, dok se meuvremenu metoda ugljenik-14 za vremena koja seu u prolost dalje od 11,800 godina kalibrie na druge naine. Kalibracija metode ugljenik-14 do unazad skoro 50,000 godina, moe se obaviti kroz nekoliko razliitih postupaka. Jedan od njih je upotreba slojeva materijala koji se taloe na dnu jezera ili morskih zaliva. Na nekim od ovih mesta sedimentacija (taloenje vrstog materijala) relativno je brza i razlikuje se iz godine u godinu tako da je svaki godinji sloj karakteristian. Ovi slojevi se mogu prebrojati i pretvoiti u godine na isti nain kao i godovi drveta. Ako neki od ovih slojeva sadre biljne ostatke, oni se koriste za kalibraciju metode ugljenik-14. Drugi postupak kalibracije je da se pronau relativno novije naslage karbonata (jedinjenja koja sadre ugljenik) i da se ugljenik-14 naen u njima uporedi s nalazima nekog drugog brzo raspadajueg radioaktivnog izotopa. Gde se pronalaze ove naslage karbonata? Tipino mesto su peine gde kapljice vode koje padaju sa svoda stvaraju velianstvene stalagmite i druge formacije sa mnogo karbonata. Budui da je veina ovih peinskih formacija nastala relativno nedavno (i da se nove uvek iznova stvaraju), ovo je vrlo koristan pristup za kalibraciju i potvrdu rezultata naenih metodom ugljenik-14. ta nam govori kalibracija metodem ugljenik-14 naspram stvarne starosti? Ako se starost uzorka odredi metodom ugljenik-14 uz pretpostavku da je odnos ugljenika-14 i ugljenika-12 u atmosferi bio sve vreme konstantan, dobie se mala greka jer se i ovaj odnos neznatno menjao. Slika 9 pokazuje da se udeo ugljenika-14 u atmosferi tokom poslednjih 40,000 godina smanjio priblino za faktor dva. Ovo se pripisuje snaenju Zemljinog magnetnog polja koje je u tom periodu bilo u stanju da bolje zatiti atmosferu od snanog kosmikog zraenja pa se i stvaralo manje ugljenika-14 (promene u ponaanju magnetnog polja veoma su dobro prouene. Potpuno obrtanje magnetnog polja, odnosno zamena junog i severnog magnetnog pola desile su se mnogo puta u Zemljinoj geolokoj istoriji). Mala koliina
6.9.13.
podataka koju imamo za period izmeu 40,000 i 50,000 godina u prolosti ukazuje da je upravo tada dolo do znaajne promene u ponaanju magnetnog polja odnosno da je do tada polje slabilo, a nadalje jaalo. To bi znailo da je u dalekoj prolosti odnos ugljenika14 i ugljenika-12 bio nii, ali za ovu hipotezu treba jo vrstih dokaza kako bi bila definitivno potvrena. Kakav uticaj ova promena ima na nekalibrisanu metodu ugljenik-14? Donji panel Slike 9 pokazuje razliku izmeu kalibrisanih i nekalibrisanih merenja dobijenih metodom ugljenik14. Ova razlika je, u optem sluaju, manja od 1500 godina za starosti do 10,000 godina, ali raste na 6000 godina za starosti do 40,000 godina. Nekalibrisana metoda ugljenik14 daje manju starost od stvarne. Treba primetiti da skoro dvostruka razlika u koliini atmosferskog ugljenika-14, prikazana u gornjem panelu Slike 9, ne znai i dvostruku razliku u starosti. Ona nije vea od trajanja jednog perioda poluraspada koji u ovom sluaju iznosi oko 5700 godina. Ovo je svega oko 15% u ukupnom rasponu od 40,000 godina. Poetni deo kalibracione krive (donji pano) veoma je dobro prouen i ve dugo u upotrebi tako da svi podaci o starosti uzoraka dobijeni metodom ugljenik-14 za starosti manje od 11 800 godina, daju kalibrisane (tane) vrednosti ukoliko drugaije nije naznaeno. Ostatak krive koji se protee do 40,000 godina u prolost relativno je novijeg datuma, te se njegova ira upotreba tek oekuje.
24/45
6.9.13.
Slika 9: Odnos ugljenika-14 i ugljenika-12 u poreenju sa dananjim vrednostima (gornji pano). Za razliku od postupaka datiranja koji testiraju veoma stare uzorke, metoda ugljenik-14 zasniva se na poznavanju koncentracije ugljenika-14 u atmosferi u vreme kada je biljni ili ivotinjiski uzorak koji se testira bio iv. Produkcija ugljenika-14 od strane kosmikih zraka bila je, za period za koji se ova metoda koristi, priblino dvaput vea nego danas. Podaci dobijeni za uzorke do 11 800 godina, potvreni su uporeivanjem s metodom brojanja godova drveta, dok su oni za starije uzorke uporeeni s drugim nalazima, kao to su starost stalagmita to je i ovde predstavljeno. Donji pano pokazuje razliku izmeu kalibrisanih i nekalibrisanih merenja starosti uzrokovanih promenama u koncentraciji atmosferskog ugljenika-14 tokom vremena. Podaci o starosti na osnovu metode godova drveta uzeti su iz rada Stuiver et al. (1998) Radiocarbon 40, pp. 1041-1083, dok su podaci na osnovu metode stalaktita uzeti iz Beck et al. (2001)Science 292, pp. 2453-2458.
Radiometrijsko datiranje 100,000 godina)
geoloki
mladih
uzoraka
(<
U pojedinim sluajevima mogue je odrediti starost relativno mladih uzoraka pomou neke
6.9.13.
od metoda dugoronog datiranja opisanih ranije. Ove metode mogu se upotrebiti za mlade uzorke ako u njima postoji, npr. relativno visoka koncentracija roditeljskog izotopa. U tom sluaju ak i za tako kratko vreme nastala je relativno velika koliina izotopa erke. Autori lanka u asopisu Science (Nauka) (Vol. 277, pp. 1279-1280, 1997) potvrdili su saglasje rezultata dobijenih metodom argon-argon i stvarne starosti uzoraka lave nastale u poznatoj erupciji vulkana Vezuv u Italiji 79. godine nae ere. Postoje i drugi naini da se odredi starost geoloki mladih uzoraka. Pored kosmikih radionuklida o kojima je bilo rei ranije, na Zemlji postoji jo jedna klasa kratkoiveih (s kratkim periodom poluraspada) izotopa. Ovo su izotopi nastali u nekoj fazi raspada dugoiveih radionuklida kao to su oni ranije pobrojani u Tabeli 1. Kao to je reeno u odeljku o metodi uran-olovo, radioaktivni raspad urana ne dovodi odmah do stabilnih izotopa olova. Ovaj proces se odvija preko itave serije nestabilnih meuizotopa da bi se na kraju stiglo do stabilnog olova-206. Dok se sama metoda uran-olovo koristi bez problema za datiranje milionima godina starih uzoraka zbog prisustva ovih meuizotopa, neki od njih imaju periode poluraspada dovoljno duge za datiranje uzoraka i dogaaja starih manje od nekoliko stotina hiljada godina (ovi periodi poluraspada su daleko manji od jednog hiljaditog dela perioda poluraspada ranije pomenutog roditeljskog urana ili torijuma). Dva najee koriena izotopa iz ove uranijumske-serije jesu uran-234 i torijum-230. Oni su prikazani u poslednja dva reda Tabele 1 i ilustrovani na Slici 10. Poput ugljenika-14, izotopi iz uranijumske serije s kratkim periodom poluraspada konstantno se obnavljaju procesom raspadanja urana-238 koji se nalazi na Zemlji od trenutka njenog nastanka. Kao i u metodi ugljenik-14, ovi izotopi se mogu iskoristiti za odreivanje starosti tako to im se uskrati ovaj izvor obnavljanja; to dovodi do pokretanja asovnika. U metodi ugljenik-14 ovo se dogaa kada ivo bie (npr. drvo) ugine te prestane da unosi ugljenik-14 iz vazduha. Kratkoivee uranove izotope neophodno je fiziki odvojiti od roditeljskog urana. Zahvaljujui svojim hemijskim osobinama, uran i torijum se relativno lako razdvajaju. Uran se, za razliku od torijuma, dobro se rastvara u vodi, tako da su mnogobrojni procesi u kojima se koristi torijum-230 zasnovani na njegovom hemijskom razdvajanju od urana.
Slika 10: ematski prikaz procesa radioaktivnog raspada urana-238 gde su prikazani izotopi sa najduim periodima poluraspada. Ovi periodi dati su uz naziv svakog od izotopa. Strelice nacrtane punom linijom oznaavaju direktan proces transformacije jednog izotopa u drugi dok one nacrtane isprekidanim linijama ukazuju na to da postoji jedan ili vie meukoraka gde su periodi poluraspada najdueiveih od ovih izotopa dati ispod crte.
Sedimenti nataloeni na dnu okeana imaju veoma malo urana u poreenju sa torijumom. Usled ovoga uran i njegov doprinos obnavljanju zaliha torijuma mogu se zanemariti u mnogim sluajevima datiranja sedimenata. Torijum-230 se ponaa slino dugoiveim
6.9.13.
izotopima koji su objanjeni ranije. On formira jednostavan sistem roditelj erka i kao takav se koristi za odreivanje starosti sedimenata. Sa druge strane, kalcijum karbonati nastali u vodi biolokim procesima (kao to su korali, koljke, zubi ili kosti vodenih stvorenja) apsorbuju malu koliinu urana dok torijum ne apsorbuju uopte (zbog njegove neuporedivo manje koncentracije u vodi). Odreivanje starosti ovakvih uzoraka mogue je zbog njihovog nedostatka torijuma. Novonastali koralni greben nee sadrati praktino nikakav torijum. Kako vreme prolazi, deo urana sadran u njegovim kalcijum-karbonatnim strukturama pretvorie se u torijum-230. Iako je i sam torijum-230 radioaktivan pa se i sam dalje raspada, ovaj uticaj se moe kompenzovati prilikom odreivanja starosti uzorka. Matematike jednaine koje se koriste u ovom sluaju neto su sloenije nego u metodama opisanim ranije, ali metoda uran-234/torijum/230 se uspeno koristi ve nekoliko decenija za odreivanje starosti koralnih grebena. Poreenje rezultata dobijenih metodom uran-234 s rezultatima dobijenim direktnim posmatranjem godinjeg rasta koralnih prstenova, dokazuje da je ovaj postupak izuzetno precizan ukoliko se koristi na pravilan nain. Tehnika je takoe koriena za datiranje peinskih stalaktita i stalagmita ve pomenutih u vezi sa kalibracijom metode ugljenik-14. Do danas je obavljeno na desetine hiljada merenja pomou uranovih izotopa na peinskim formacijama irom sveta. Metoda uran-234/torijum-230 se danas takoe koristi za datiranje ljudskih ili ivotinjskih kostiju i zuba. Pre pojave ovog postupka starost ovakvih ostataka obino je odreivana na osnovu geolokih slojeva neposredno iznad i ispod datog uzorka. Sa razvojem i usavravanjem metode uran-234/torijum-230, omogueno je da se njihova starost odredi direktno, a do sada obavljena merenja na zubnoj glei pokazuju kako su dobijeni datumi vrlo pouzdani. Ipak, datiranje kostiju moe katkad da bude problematino jer su kosti meke od glei i sklonije kontaminaciji iz okolnog zemljita. Za svako odreivanje starosti, saglasnost rezulata dobijenih pomou nekoliko razliitih metoda najbolji je nain da se dobiju pouzdani podaci. Ukoliko starost uzorka izlazi izvan opsega metode ugljenik-14 (vea je od 40,000 godina), drugi nain za potvrdu rezultata dobijenih torijumom-230 moe biti neka od neradiometrijskih metoda poput ESR ili TL opisanih neto nie.
Neradiometrijske metode datiranja za periode od poslednjih 100,000 godina

Ovde e biti napravljena mala digresija od osnovne teme radiometrijskih metoda datiranja kako bi se pomenule i druge tehnike. Vano je imati na umu da je do danas prikupljena ogromna koliina podataka o starosti uzorka i drugim dogaajima u poslednjih 100,000 godina, i to pomou razliitih metoda koje se ne zasnivaju na radioaktivnim elementima i izotopima. Ve je pomenuta dendrohronologija (odreivanje starosti pomou godova drveta), a to je tek jedna od brojnih metoda u ovoj grupi. Ovde emo se ukratko pozabaviti ovim pitanjem. Ledena jezgra. Jedan od najboljih naina da se ide dalje u prolost i tako preu granice
6.9.13.
metode godova drveta, jesu sezonske varijacije u naslagama leda na Grenlandu i Antarktiku. Postoje jasno uoljive razlike izmeu leda nastalog tokom zime i leda nastalog u prolee, leto ili jesen. Sezonski slojevi mogu se uoiti i prebrojati na isti nain kao i godovi drveta. Razlike meu njima sastoje se od: a) vizuelnih razlika usled veih mehuria vazduha i veih kristala leda nastalog u leto u odnosu na zimski, b) slojeva praine nataloenih u letnjem periodu, c) koncentraciji nitratne kiseline merene preko elektrine provodnosti leda, d) hemijskom sastavu kontaminata u ledu, e) sezonskim varijacijama u relativnim koliinama tekog vodonika (deuterijuma) i tekog kiseonika (kiseonik-18) u ledu. Odnos ovih izotopa je osetljiv na temperaturu u trenutku kada su u vidu snega pali iz oblaka. Koliina tekog izotopa je manja tokom hladnijih zimskih meseci, a raste u prolee i leto kada je i temperatura via. Na osnovu svega reenog, pomou ovih pet kriterijuma mogue je precizno razdvojiti slojeve leda nastale tokom godina, a potom ih prebrojati slino godovima. Razliiti tipovi leda pobrojani su u Tabeli 3. Ledena jezgra dobijaju se tako to se specijalnom opremom bue veoma duboke i uske rupe (slino postupku naftnih buotina). Kako builica napreduje u dubinu, ona see led u obliku dugakog valjka (jezgro) koji sadri netaknute slojeve leda iz daleke prolosti. Ova jezgra se paljivo izvlae na povrinu gde se popisuju i potom u specijalnim rashladnim komorama odnose u laboratoriju na dalje ispitivanje. Veoma mnogo istraivakog rada posveeno je nekolicini ovakvih buotina gde je izvaen led s dubine od skoro 3000 metara. Ponekad se na samo jednom ovakvom uzorku obavi po nekoliko stotina hiljada merenja i to samo jednom mernom tehnikom. Vidljivi slojevi Slojevi praine u ledu Led nastao u leto ima vee mehurie Uoeno do starosti od vazduha i vee kristale 60,000 godina Izmereno rasipanjem laserskih zraka. Veina Uoeno do starosti od praine taloi se tokom prolea i leta 160,000 godina
Odreivanje slojeva Nitratna kiselina iz stratosfere taloi se Uoeno kroz period leda preko elektrine tokom prolea i detektuje se promenom u od 60,000 godina provodnosti elektrinoj provodnosti datog sloja leda. Uoeno kroz period Odreivanje slojeva a nastala umskim poarima, hemijska od 2000 godina, mada leda preko prisustva jedinjanja u atmosferskoj praini, su otkrivene i neke hemijskih povremeno vulkanski pepeo starije vulkanske kontaminatora erupcije Godinji slojevi Odreivanje slojeva uoeni za poslednjih Ovi izotopi ukazuju na sezonsku promenu leda preko prisustva 1100 godina, mada su temperature. Manje ih ima u zimskim nego tekih izotopa trendovi ponaanja prolenim ili letnjim padavinama vodonika i kiseonika zabeleeni za mnogo due periode
Tabela 3: Razliite vrste slojeva leda u polarnim uzorcima.
28/45
6.9.13.
Kontinuirani vremenski zapis baziran na jezgrima leda postoji za period unazad 160,000 godina. Pored toga to led zapisuje godinje sezonske varijacije u svojim jezgrima, jasno su uoljivi i pojedinani dramatini geoloki dogaaji (kao to su snane vulkanske erupcije) tako je mogua korelacija izmeu razliitih ledenih jezgara. Velike istorijske erupcije poput one vulkana Vezuva pre skoro 2000 godina, slue kao referentne take kojima se moe proveriti tanost zapisa u ledu do dubine od oko 500 metara. Kako se ide dublje led se nalazi pod veim pritiskom i kompaktniji je te je donekle oteano jasno uoavanje granice izmeu pojedinih slojeva. Iz ovog razloga postoji izvesna nesigurnost u podatke dobijene preko ledenih jezgara za ranija vremenska razdoblja, generalno starija od 160,000 godina. S druge strane, greka u datiranju perioda kraih od 40,000 godina procenjena je na najvie 2%. Greka merenja za periode od 60,000 je oko 10%, a raste do 20% za one due od 110,000 godina (zasnovano) na direktnom brojanju slojeva leda (D. Meese et al. (1997) J. Geophys. Res. 102, 26,411). Nedavno su apsolutne starosti odreene do perioda od 75,000 godina u prolost na jednoj lokaciji to je uraeno pomou kosmogenog radionuklida hlor-36 i berilijum-10; ovi podaci se podudaraju s metodom brojanja sezonskih slojeva. Treba primetiti da nigde u jezgrima leda nisu naeni dokazi kako su polarni regioni ikada bili pokriveni velikom masom vode, to bi se oekivalo ukoliko se prihvati kao istinita pria o Potopu (G. Wagner et al. (2001) Earth Planet. Sci. Lett. 193, 515). Varve. Jo jedna metoda datiranja koja se zasniva na sezonskim varijacijama u slojevima sedimenata nataloenih pod vodom. Podvodni sedimenti u kojima se mogu uoiti sezonske varijacije u mineralnim ili naslagama organskog porekla, nazivaju se varve. Dva preduslova koja treba da se ispune da bi ova tehnika bila primenjiva jesu: a) sedimenti nataloeni u razliitim godinjim dobima moraju se meusobno razlikovati kako bi uzastopni slojevi dali uoljiv godinji sled taloenja, i b) sastav dna jezera ne sme biti poremeen nakon to su se sedimenti nataloili. Ovi preduslovi se najee sreu kod malih, relativno dubokih jezera na umerenim i visokim geografskim irinama. Plia jezera obino prolaze kroz godinji ciklus u kojem se toplija voda premeta ka dnu sa dolaskom zime, ali ona dublja imaju konstantan temperaturski profil po slojevima vode tokom cele godine. Ovo znai da su prilike u njima stabilnije to znai manje turbulencija i bolje uslove za formiranje varvi. Uzorci varvi mogu se dobiti buenjem na slian nain kako se to radi sa jezgrima leda to je opisano ranije, a raspored varvi je do sada prouen u nekoliko stotina jezera irom sveta. Svaki godinji sloj varvi sastoji se od: a) relativno grubog mineralnog taloga koji u jezero dospe s nabujalim potocima svakog prolea, b) organskog taloga nastalog od ostataka biljaka, algi i polena, c) finog mineralnog materijala nastalog od taloenja tokom leta i jeseni. Kako su ova jezera obino pokrivena ledom tokom zime u ovom periodu taloi se fini organski materijal to predstavlja krajnju sekvencu godinjeg sloja varvi. Uhodane sekvence varvi uoene su unazad do perioda od 35,000 godina. Debljina sloja i vrste materijala nataloenog u njemu govore mnogo o klimatskim prilikama u vreme kada je sloj nastao. Na primer, polen zarobljen u takvom sedimentnom sloju ukazuje na vrste biljaka koje su rasle oko jezera u vreme taloenja. Druge tehnike godinjeg taloenja. Pored godova drveta, jezgara leda i varvi, postoje i druge tehnike zasnovane na godinjem taloenju koje se koriste za odreivanje starosti.
6.9.13.
Godinje taloenje u pojedinim koralnim grebenima moe se koristiti za odreivanje starosti. Korali u optem sluaju rastu brzinom od 1 cm godinje i ovi slojevi se lako uoavaju. Kao to je ve pomenuto u delu o metodama datiranja sa uranovim izotopima, slojevi korala iskorieni su za potvrdu tanosti tehnike torijuma-230. Termoluminisencija. Postoji nain da se odredi starost minerala i grnarije koji ne zavisi od radioaktivnih izotopa. Termoluminisencno datiranje ili krae TL postupak oslanja se na injenicu kako radioaktivni raspad uzrokuje da pojedini elektroni osnovnog materijala uzorka dobiju dodatnu energiju i zavre na viim energetskim orbitama svoga atoma. Broj ovakvih elektrona raste kako materijal uzorka stari i kako proces prirodne radioaktivnosti napreduje. Ako se uzorak zagreje do odreene temperature ovi elektroni se vraaju na svoje originalne nie orbite emitujui pri tome veoma malu koliinu svetlosti. Ako se zagrevanje obavi u specijalnoj pei opremljenoj veoma osetljivim detektorom svetlosti ova pojava se moe zabeleiti (naziv postupka dolazi od rei termo to znai toplota i luminisencija to znai zraenje svetlosti). Moe se napraviti veza izmeu koliine emitovane svetlosti i starosti uzorka. TL metoda se u optem sluaju koristi za datiranje uzoraka starih manje od pola miliona godina. Srodne tehike ukljuuju optiki stimulisanu luminisenciju (OSL) i infracrveno stimulisanu luminisenciju (IRSL). Ove tehnike su kalibrisane na uzorcima poznate starosti i uz pomo rezulata dobijenih metodom ugljenik14 i torijum-230. Iako preciznost ovih metoda u odreivanju starosti nije tako velika kako kod drugih tehnika datiranja TL se najboljim pokazao u datiranju ostataka grnarije i fine vulkanske praine gde ostali postupci nisu uvek lako primenljivi. Elektronska spin rezonanca (ESR). Poznata i pod nazivom elektronska paramagnetna rezonanaca, ESR metoda se takoe zasniva na promeni elektronske orbite uzrokovane radiokativnim raspadom tokom vremena. Za razliku od TL metode ESR se moe koristiti za due periode vremena ak do dva miliona godina i radi najbolje sa karbonatnim uzorcima poput koralnih grebena i peinskih formacija. Intenzivno se koristi i za odreivanje starosti zubne glei kod ljudskih i ivotinjskih ostataka. Datiranje izlaganja kosmickim zracima. Ova tehnika zasniva se na merenju koliine odreenih izotopa nastalih kada kosmiko zraenje deluje na izloenu povrinu stene. Budui da su meteori koji se kreu po svemiru konstantno izloeni dejstvu kosmikog zraenja ovaj postupak se dugo koristio za odreivanje vremena leta meteora odnosno perioda izmeu njihovog odvajanja od veeg nebeskog tela (npr. asteroida) do udara u Zemlju. Kosmiko zraenje proizvodi malu koliinu u prirodi retkih izotopa kao to su neon-21 i helijum-3 koji se mogu meriti u laboratoriji. Uobiajeni period izlaganja dejstvu ovih zraka za meteore je oko 10 miliona godina, ali ovo moe da naraste i do jedne milijarde godina za pojedine meteore sa visokim sadrajem gvoa. U poslednjih 15 godina ovaj postupak se koristi i za datiranje stena na Zemlji. U ovom sluaju stvari su mnogo komplikovanije budui da Zemljino magnetno polje i atmosferski omota apsorbuju najvei deo kosmikog zraenja. Prilikom odreivanja starosti uz pomo ove metode mora se uzeti u obzir nadmorska visina stene koja se posmatra jer atmosferska zatita od kosmikog zraenja opada sa visinom, a mora
6.9.13.
se paziti i na geografski poloaj jer se zatita magnetnog polja menja od jednog do drugog Zemljinog pola. Uprkos svemu postupak zemaljskog izlaganja kosmikim zracima se pokazao veoma korisnim u mnogim sluajevima.
Koliko su pouzdane postojece metode odredivanja starosti?

U ovom tekstu obraeno je mnotvo dokaza da je Zemlja nastala u veoma davnoj prolosti. Podudarnost rezultata dobijenih razliitim metodama datiranja, bilo radiometrijskim ili neradiometrijskim, i na stotinama hiljada uzoraka je veoma uverljiva. Ipak, pojedini ljudi se i dalje pitaju moe li se verovati neemu to se deavalo u tako dalekoj prolosti. Odgovor na ovo mogao bi se svesti na sledee kontra-pitanje: Moemo li verovati bilo emu iz prolosti? Zato verujete da je npr. Abraham Linkoln ikada postojao? Verovatno zato to bi bilo izuzetno teko izmisliti postojanje Abrahama Linkolna i to bi se u tom sluaju moralo falsifikovati na stotine fotografija, novinskih lanaka i drugih predmeta kako bi uverili ljude u njegovo postojanje. Osim toga, zato bi neko to radio? Situacija je veoma slina kod odreivanja starosti stena jedino to ovde imamo zapis u tim stenama umesto istorijskih spisa koji govore o dogaajima iz poznate istorije. Razmislite o sledeem: Postoji preko 40 razlicitih radiometrijskih metoda za odreivanje starosti i veliki broj drugih, ne-radiometrijskih metoda poput godova drveta ili ledenih jezgara. Nalazi svih ovih metoda se meusobno slau za najvei deo vremena i za milione godina u prolost. Pojedini kritiari tvrde kako postoji velika razlika u merenjima razliitim metodama, ali ovo naprosto nije tano. Razlike u merenjima koje zaista postoje su male, a da bi se odbranila teza o mladoj Zemlji nalazi razliitih metoda morali bi meusobno odstupati za nekoliko redova veliine (10,000, 100,000, milion ili vie puta). Nesaglasnost u merenjima razliitim metodama koja se moe nai u naunoj literaturi obino nije vea od eksperimentalne greke, odnosno nekoliko procenata, a nikako za red ili nekoliko redova veliine! Ogromna koliina do sada prikupljenih podataka govori u prilog Zemlje stare nekoliko milijardi godina. Nekoliko stotina laboratorija irom sveta aktivno koristi razliite metode odreivanja starosti uzoraka. Njihovi rezulati su saglasni i ukazuju na veoma staru Zemlju. Samo prole godine objavljeno je vie od hiljadu naunih radova na temu radiometrijskog datiranja u priznatim naunim publikacijama, a stotina hiljada merenja obavljeno je za poslednjih 50 godina. Praktino sva govore u prilog tezi o staroj Zemlji. Stope radioaktivnog raspada se direktno mere tokom poslednjih 60 godina i nisu uoene nikakve promene. Stope raspada urana-238 mere se ak i due (skoro 100 godina) sa istim rezultatom. Nalazi kako metoda koje mere duboku starost tako i onih koje rade sa kraim vremenskim periodima potvreni su na uzorcima lave nastale u istorijski poznatim erupcijama tokom perioda od nekoliko hiljada godina. Matematiki aparat za odreivanje starosti iz rezultata merenja je relativno jednostavan
31/45
6.9.13.
Poslednje tri take zasluuju da se posebno istaknu. Pojedini hriani i zastupnici teze o mladoj Zemlji tvrde kako je mogue da se neto menja sa vremenom tako da izgleda starije nego to stvarno jeste. U odreivanju starosti nekom od radiometrijskih metoda postoje postoje samo dve promenljive na koje bi se mogao primeniti ovaj argument a to su period poluraspada i vreme. Za starost stene da izgleda vea nego to jeste bilo bi neophodno da se periodi poluraspada svih izotopa prisutnih u steni menjaju usklaeno jedan sa drugim. Ovakva promena dovela bi do promene samog protoka vremena (ne zaboravite da se nai asovnici danas usklauju sa standardizovanim i ekstremno preciznim atomskim asovnicima!). I to se moralo dogoditi bez naeg znanja tokom poslednjih 100 godina to je ve 5% perioda od Hrista na ovamo. Osim toga naunici ve dugo koriste vremeplov kako bi dokazali da su periodi poluraspada razliitih radioaktivnih elemenata nepromenjeni tokom miliona godina. Ovaj vremeplov ne omoguava naunicima da zaista odu u prolost, ali se sa njim mogu posmatrati davni dogaaji koji su se odigrali daleko od nas. Ovaj vremeplov poznatiji je pod nazivom teleskop. Poto je Univerzum tako ogroman svetlosti i slikama udaljenih dogaaja potrebno je dugo vremena kako bi stigli do nas. Teleskopi nam omoguavaju da posmatramo supernove (eksplodirane zvezde) na tako velikim udaljenostima da je svetlosti sa tih zvezda bilo potrebno nekoliko stotina hiljada ili miliona godina da stigne do Zemlje. Tako imamo situaciju da posmatramo dogaaje koji su se odigrali mnogo hiljada ili miliona godina ranije. I ta vidimo kada pogledamo u tu duboku prolost? Vei deo svetlosti koju odailje supernova pogonjen je novo-stvorenim roditeljskim radioaktivnim elementima. To znai da se radioaktivni raspad moe posmatrati u zraku svetlosti supernove. Ovo omoguava da se zabelee periodi poluraspada razliitih elemenata tokom perioda od hiljada ili miliona godina. Svi nalazi dobijeni na ovaj nain su potpuno saglasni sa periodima poluraspada utvrenim na Zemlji. Ne ostaje drugo do da se zakljui kako su ovi periodi nepromenljivi bez obzira koliko daleko u prolost gledali. Neki pojedinci idu dalje i tvrde da se brzina same svetlosti promenila tokom istorije, da je morala biti znatno vea u prolosti te da u stvari svetlosti nije trebalo toliko mnogo vremena da stigne do nas. Meutim, pomenuti astronomski dokazi takoe ukazuju na injenicu da se ni brzina svetlosti nije promenila jer bismo u suprotnom uoili velike razlike izmeu perioda poluraspada elemenata sa udaljenih zvezda i onih na Zemlji.
Sumnjiavci ne odustaju
Pojedini ljudi odbacuju rezulate geolokog datiranja odmahivanjem rukom tvrdei da nijedna stena nije zatvoreni sistem (odnosno da nije potpuno izolovana od svoje okoline tako da niti izgubi niti primi spolja izotope koriene za datiranje). Govorei sa strogo tehnike take gledita ovo bi moglo biti istina u proseku moda jedan od hiljadu milijardi atoma datog izotopa iscuri iz stene, ali ova beznaajna promena ne ini nikakvu razliku u konanom rezultatu. Pravo pitanje bi bilo da li je data stena dovoljno slina idealizovanom zatvorenom sistemu da bi se rezultati merenja mogli smatrati istim kao i za zatvoreni sistem? Od ranih 60-tih mnotvo knjiga i naunih radova napisano je na ovu
6.9.13.
temu. U ovim napisima detaljno je objanjeno koji minerali se uvek mogu datirati odreenom metodom, koji mogu pod odreenim uslovima, a koji e pak verovatno dati pogrene rezultate. Razumevanje ovih uslova je deo geologije. Geolozi se trude da kad god je mogue koriste najpouzdaniju metodu za dati uzorak i da uporede rezultate nekoliko razliitih metoda. Postoje i pokuaji da se odbrani pozicija mlade Zemlje tvrdnjama kako se periodi poluraspada mogu promeniti i da to moe biti uinjeno uz pomo malo poznatih atomskih estica poput neutrina ili muona ili ak kosmikih zraka. Ovo je, u najboljem sluaju, nategnut argument. Iako je tano da pojedine estice dovode do promena u nuklearnom jezgru ovo ne utia na periode poluraspada. Nuklearne promene su jako dobro prouene i po pravilu su neznatne u stenama. U stvari, najznaajniji nuklearni proces u stenama je sam radioaktivni raspad o kome se ovde govori. Postoje svega tri sluaja kada su primeene znaajnije promene perioda poluraspada, svi su strogo tehnike prirode i nijedan ne utie na metode odreivanja starosti obraene u ovom tekstu. 1. Svega jedan od njih odigrava se pod uslovima kakvi vladaju na Zemlji, a i to je u sluaju izotopa koji se ne koristi za datiranje. Prema teoriji, zarobljavanje elektrona je tip radioaktivnog raspada u kome je najverovatnije da e doi do promene perioda poluraspada u uslovima visokog pritiska ili u prisustvu jake hemijske reakcije. Teorija takoe tvrdi da e ovo biti najizraenije kod veoma lakih elemeneta (onih sa malom atomskom masom). Vetaki stvoren izotop, berilijum-7, je ba takav sluaj. Pokazano je da se njegov period poluraspada menja za oko 1.5% pod razliitim hemijskim uticajima. U drugom sluaju period poluraspada ovog izotopa se promenio za mali deo procenta kada je primenjen ekstremno visoki pritisak od 270,000 atmosfera to je ekvivalentno dubinama od oko 700 km ispod povrine Zemlje. Sve poznate stene, sa moguim izuzetkom dijamanta, potiu sa znatno manjih dubina. U stvari, berilijum-7 se uopte i ne koristi za odreivanje starosti stena jer ima period poluraspada od svega 54 dana. Tei elementi su daleko manje skloni promenama perioda poluraspada pod ekstremnim uslovima. Greka merenja dobijena u sluaju da se ove promene uzmu u obzir bila bi najvie nekoliko stotih delova jednog procenta. 2. 2. Fiziki uslovi koji vladaju u jezgrima zvezda ili oni pod kojima nastaju kosmiki zraci veoma su razliiti od bilo ega to se sree u stenama na Zemlji. I pored toga, samo-proklamovani eksperti esto meaju ove dve stvari. Kosmiki zraci su atomske estice sa veoma, veoma visokom energijom koje lete kroz svemir. Radiokativni raspad zarobljavanjem elektrona, pomenut ranije, se ne moe odigrati u kosmikim zracima sve dok oni ne uspore. Ovo zbog toga to atomska jezgra koja se kreu tako velikim brzinama nemaju elektrone koji su pak neophodni da bi dolo do ovog tipa radioaktivnog raspada. Drugi sluaj predstavlja materijal u sreditu zvezda koji se nalazi u stanju plazme gde elektroni takoe nisu vezani za svoja atomska jezgra. U uslovima ekstremno visokih temperatura kakve vladaju u zvezdanim jezgrima dolazi do sasvim drugaijeg tipa raspada. Beta-raspad vezanog stanja (Bound-state beta decay) je poseban tip radioaktivnog raspada u kome atomsko
6.9.13.
jezgro emituje elektron koji zavrava na nekoj od energetski-vezanih elektronskih orbita bliskih samom jezgru. Ova pojava zabeleena je kod izotopa poput disprozijum-163 i renijum-187 pod specijalnim uslovima nalik onim u jezgrima zvezda. Sva normalna materija ukljuujui svu materiju koja se nalazi na Zemlji, Mesecu ili meteorima ima elektrone u normalnim pozicijama tako da ovi sluajevi nikada ne vae za obine stene ili bilo ta drugo ija je temperatura nia od nekoliko stotina hiljada stepeni. Kao primer nekorektne primene ovih principa na postupak odreivanja starosti moe se navesti tvrdnja jednog od zastupnika ideje mlade Zemlje da je Bog koristio plazmu prilikom stvaranja Zemlje pre nekoliko hiljada godina. Ovaj autor iznosi ideju da bi rapidni radioaktivni raspad renijuma pod ekstremnim uslovima vrele plazme mogao objasniti zato stene pokazuju veliku umesto male starosti. Problem je to ideja zanemaruje nekoliko bitnih stvari kao npr. a) plazma ima uticaja na svega nekoliko metoda datiranja i, vanije, b) stene i vrela gasna plazma su dve potpuno nespojive forme materije. Materija bi prvo morala da se ohladi iz stanja plazme pre nego to bi mogla da formira stene. U takvom scenariju kako bi se stene hladile i ovravale njihovi radioaktivni asovnici bi bili startovani od poetka, a starost stena bi bila jednaka nuli. Da bi ova ideja drala vodu bilo bi neophodno da sve stene na svetu umesto to pokazuju veliku dugovenost, imaju istu starost (oko 4000 godina). Oigledno je da ovo nema dodirnih taaka sa stvarnou. 3. Poslednji sluaj ukljuuje materiju koja se kree velikom brzinom. Dokazano je da atomski asovnici postavljeni na veoma brzim svemirskim brodovima usporavaju neznatno (oko 1 sekundu za godinu dana) kao to je i predvieno Ajntajnovom teorijom relativiteta. Nijedna stena u Sunevom sistemu ne kree se takvom brzinom da bi to znaajnije uticalo na proces odreivanja njene starosti. Svi pobrojani sluajevi su usko specijalizovani i veoma dobro proueni. Ni jedan od njih ne moe da promeni starost stena na Zemlji ili bilo gde drugde u Sunevom sistemu. Zakljuak je jo jednom da su izmereni periodi poluraspada apsolutno pouzdani u bilo kom kontekstu odreivanja starosti stena na Zemlji ili ak na drugim planetama. Zemlja i nebeska tela koja vidimo oko nas su, kako izgleda, veoma stari.
Prividna starost?
Ne bi bilo u suprotnosti sa naunim dokazima tvrditi kako je sve oko nas Bog nainio relativno nedavno, ali tako da izgleda kao da je veoma staro ba kako je opisano u Knjizi Postanja 1 i 2 gde Bog stvara Adama kao potpuno odraslog oveka (to ukazuje da je i u trenutku nastanka bio relativno star). Ova ideja detaljnije je razraena od strane Filipa Henrija Gosea (Phillip Henry Gosse) u njegovoj knjizi Omfalos: Pokuaj da se razvee geoloki vor. Ova knjiga napisana je svega dve godine pre Darvinove Poreklo vrsta. Ideja o lanom prividu velike starosti vie pripada filozofiji i teologiji no nauci tako da je neemo detaljnije razraivati. Nedostatak ove zamisli a taj je i najozbiljniji predstavlja injenica da bi Bog u tom sluaju izgledao kao obmanjiva. Ipak, neki ljudi nemaju problem sa tim. Bez sumnje bilo je celih civilizacija koje su imale pogrena shvatanja (ili
6.9.13.
su bile obmanute?) u svojim naunim ili teolokim idejema u prolosti. Bez obzira na filozofske zakljuke vano je uoiti da je prividno stara Zemlja ne kosi sa velikom koliinom naunih dokaza.
Pravilno tumaenje Istine

Za nas hriane veoma je vano da pravilno razumemo Re Boju. Uprkos tome u periodu od srednjeg pa sve do 18. veka mnogi su insistirali kako Biblija tvrdi da je Zemlja, a ne Sunce, centar naeg planetarnog sistema. Nije to bio sluaj da su ljudi naprosto tako mislili, ve su potvrdu zaista i nalazili u Svetom Pismu: Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka. (Psalm 104:5), ili I stade Sunce i ustavi se Mesec, dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Ne pie li to u knjizi Istinitog? I stade Sunce nasred neba i ne nae k zapadu skoro za ceo dan (Isus Navin 10:13), kao i mnotvo drugih primera. Bojazan je da rasprava o starosti Zemlje ima mnogo slinosti. Ali, treba biti optimista. Danas ima mnogo hriana koji prihvataju pouzdanost geolokog datiranja i smatraju da to ne naruava duhovnu ili istorijsku nepogreivost Boje Rei. Naunici se svakodnevno bave onim to je Bog otkrio o Sebi preko onoga to je stvorio. Kao naunici mi se svakodnevno bavimo upravo onim to je Bog otkrio o sebi preko Univerzuma koji je Njegova kreacija. Starozavetni pisci divili su se nainu na koji je Bog, Stvoritelj Univerzuma, brinuo o ljudima: Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, Mesec i zvezde, koje si Ti postavio. ta je ovek, te ga se opominje, ili sin oveji, te ga polazi? (Psalm 83-4). Na poetku 21. veka imamo jo vie razloga za divljenje, znajui kako je ogroman Univerzum u kome ivimo, kako su stare stene i planine i sa kakvom je posveenou nainjeno sve oko nas. Uistinu, Bog je vei nego to moemo i da zamislimo.
DODATAK: Najee zablude u vezi sa radiometrijskim metodama datiranja

Postoje brojne zablude za koje se ini da su najprisutnije meu ljudima koji sebe smatraju istinskim hrianima. Mnoge od njih su ve objanjene ranije u tekstu, a ovde je dat krai pregled. 1. Radiometrijsko datiranje bazira se na navodnoj starosti fosila koja je utvrena davno pre pronalaska ovih metoda. Ovo je potpuno netano iako se esto navodi kao argument od strane pobornika teorije mlade Zemlje. Radiometrijsko datiranje zasniva se na periodima poluraspada
6.9.13.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
radioaktivnih izotopa. Ovi periodi izmereni su mnogo puta tokom poslednjih 40-100 godina. Oni nisu kalibrisani preko fosila. Niko jo nije izmerio periode poluraspada, oni su poznati jedino preko indirektnog zakljuivanja. Periodi poluraspada mere se direktno tokom poslednjih 40-100 godina. U pojedinim sluajevima uzorak radioaktivnog materijala je izvagan a potom ostavljen da miruje dugo vremena. Koliina izotopa-erke bi zatim bila izvagana. U mnogim sluajevima lake je meriti periode poluraspada preko osloboene enrgije koju svaki raspadajui atom emituje. U tom cilju se uzorak istog roditeljskog elementa paljivo vae, a zatim postavlja ispred Gajgerovog brojaa gama zraka. Ovi instrumenti belee broj raspadajuih estica tokom dugih perioda vremena. Ako su periodi poluraspada dugi milijardama godina nemogue je izmeriti ih tokom svega nekoliko godina ili decenija Primer dat u odeljku pod naslovom radiometrijski asovnik pokazuje kako se ostvaruje precizno odreivanje perioda poluraspada direktnim brojanjem raspadajuih estica tokom jedne decenije ili kraeg vremena. Ovo je mogue zbog zbog toga to a) sve krive radioaktivnog raspada imaju identian oblik (Slika 1), a jedina razlika je sam period poluraspada i b) bilioni raspadajuih estica mogu biti prebrojani tokom jedne godine koristei samo deli grama roditeljskog elementa sa periodom poluraspada od milijarde godina. Osim toga, vulkanska lava nastala u istorijski poznatim erupcijama precizno je datirana ak koristei i metode sa dugim periodima poluraspada. Stope radioaktivnog raspada su slabo prouene tako da su starosti odreene na osnovu njih netane Veina stopa raspada poznata je do unutar greke od 2%. Greka je tek neto vea za renijum (5%), lutecijum (3%) i berilijum (3%) koji su opisani u vezi sa Tabelom 1. Takve male neodreenosti su nedovoljan razlog da bi se odbacilo radiometrijsko datiranje. Da li je stena stara 100 ili 102 miliona godina ne predstavlja veliku razliku. Mala greka prilikom odreivanja perioda poluraspada dovodi do velike greke kod odreivanja starosti Poto se za odreivanje starosti koriste eksponencijalne jednaine mogue je da neki ljudi misle kako bi ovaj argument mogao biti taan, ali on to ustvari nije. Period poluraspada u tim jednainama ne pojavljuje se u samom eksponentu (to se moe i videti u odeljku o metodi kalijum-argon) tako da e greka od 2% u periodu poluraspada voditi do greke od 2% u sraunatoj starosti. Periodi poluraspada mogu biti promenjene pod uticajima okoline Ovo nije tano, barem u kontekstu odreivanja starosti stena. Atomi radioaktivnih elemenata korienih u tehnikama datiranja podvrgnuti su ekstremnim temperaturama, pritiscima, vakumu, ubrzanjima kao i snanim hemijskim reakcijama. Ovi uslovi su daleko otriji od bilo ega to jedna stena u Zemljinoj kori moe da iskusi pa ipak nisu primeene pomena vredne promene u periodima poluraspada. Jedini izuzeci (koji pak nemaju nikakvu ulogu u datiranju) pomenuti su u odeljku Sumnjiavci ne odustaju neto ranije. Mala promena u intenzitetu nuklearnih sila verovatno je ubrzala atomske asovnike
36/45
6.9.13.
tokom prvog dana Stvaranja Zemlje pre nekoliko hiljada godina dajui privid veoma starih stena koje vidimo danas. Starost stena meri se od trenutka njihovog nastanka. Da bi ovakva promena u nuklearnim silama unutar jezgra atoma imala bilo kakav uticaj na metode datiranja ona se morala odigrati nakon to su Zemlja i stene na njoj formirane. Da bi se zatim napravila razlika kakvu zastupaju pobornici mlade Zemlje bilo bi neophodno da su se periodi poluraspada skratili sa nekoliko milijardi na svega nekoliko hiljada godina to predstavlja odnos od najmanje milion puta. Ali ako se uzme da su periodi poluraspada zaista proli kroz ovakvu transformaciju to bi dovelo do velikih fizikih promena na Zemlji. Za primer uzmimo poznatu injenicu da se Zemlja zagreva radioaktivnim procesima unutar svog jezgra. Ako bi ovaj proces bio ubrzan (skraivanjem perioda poluraspada) milion ili vie puta ogroman toplotni puls bi naprosto istopio celu Zemlju ukljuujui i sve stene o kojima govorimo. Nijedna starost stena tada ne bi izgledala velika. 8. Stope raspada su mogle da usporavaju tokom vremena dovodei do pogrenih rezulata odreivanja starosti Postoje dva naina preko kojih doznajemo da se ovo nije dogodilo: a) stope raspada potvrene su uz pomo vremenske maine odnosno teleskopa i b) nema smisla sa matematike take gledita. Obe ove tvrdnje objanjene su odeljku pod naslovom Moe li se zaista verovati metodama za odreivanje starosti. 9. Umesto perioda poluraspada (kada je polovina originalnog elementa nestala) trebao bi se koristiti period punog raspada (kada je ceo element nestao) Za razliku od peska u peaniku koji curi konstantnom brzinom bez obzira na preostalu koliinu u gornjem delu ureaja broj radioaktivnih atoma koji se raspadaju proporcionalan je broju koji se jo nije raspao. Slika 1 pokazuje kako je nakon dva perioda poluraspada preostala svega 1/2 x 1/2 = 1/4 originalnog elementa. Nakon 10 ovih perioda ostaje svega 2-10 = 0.098%. Period poluraspada je naprosto laki za definisanje i rad nego onaj period kada je sav element nestao. Naunici ponekad koriste izraz proseni period raspada to znai prosean ivotni vek roditeljskog atoma. Ovo uvek iznosi 1/ln(2) = 1.44 period poluraspada. Veini ljudi je period poluraspada jednostavno laki za razumevanje. 10. Da bi se odredila starost stene mora se poznavati poetna koliina roditeljskog elementa, a nema naina da se izmeri koliko je roditeljskog elementa bilo prilikom nastanka stene. Veoma je lako sraunati poetni sadraj roditeljskog elementa, ali ova informacija i nije potrebna da bi se odredila starost stene. Sve metode datiranja rade poznavajui sadanji sadraj roditeljskog i elementa-erke. Originalni sadraj N0 roditeljskog elementa je jednostavno N0 = Nekt gde je N sadanji sadraj, t vreme, a k konstanta zavisna od perioda poluraspada. 11. 11. Ne postoji nain da se odredi koliko je novonastalog elementa, odnosno izotopa-erke bilo u steni u poetnom trenutku to dovodi do pogrenih rezultata. Dobar deo ovog teksta posveen je upravo tehnikama i metodama kojima se utvruje poetni sadraj izotopa-erke. Ovo obino znai korienje vie od jednog uzorka date stene i izvodi se se uporeivanjem odnosa sadraja roditeljskog i izotopa-erke
6.9.13.
u odnosu na sadraj stabilnog izotopa iz uzoraka sa razliitim relativnim sadrajem roditeljskog elementa. Na primer, u metodi rubidijum-stroncijum poredi se odnos rubidijum-87/stroncijum-86 sa odnosom stroncijum-87/stroncijum-86 za razliite minerale. Iz ovoga se moe utvrditi koliko bi izotopa erke bilo prisutno kada ne bi postojao roditeljski izotop to je zapravo jednako poetnoj koliini izotopa-erke. Slike 4 i 5, kao i objanjenje dato uz njih govore kako se ovaj postupak najee izvodi. Iako metod nije 100% imun na greke ostaje mogunost uporeivanja nalaza nekoliko razliitih postupaka datiranja to e potvrditi (ili odbaciti) pouzdanost utvrene starosti. 12. Postoji svega nekoliko razliitih metoda datiranja U ovom lanku pobrojano je mnotvo razliitih metoda radiometrijskog datiranja a ukratko su diskutovane i neke ne-radiometrijske metode U stvari, broj postojeih metoda iz obe grupe je daleko vei. Vie od 40 razliitih radiometrijskih metoda je danas u upotrebi, kao i brojne ne-radiometrijske koje ovde nisu pomenute. 13. Radijacijski oreoli u stenama dokazuju da je Zemlja zapravo mlada Ovaj pojam (radiation halos) odnosi se na male oreole (svetle krugove) na mestima gde su u stenama koncentrisani radioaktivni elementi. Smatra se da oreoli potiu od polonijuma koji je jedan od produkata raspadanja urana sa vrlo kratkim periodom poluraspada. Verodostojno objanjenje nastanka ovog fenomena iz tako kratkoivueg elementa bilo bi da oreoli i nisu nastali od poetne koncentracije radioaktivnog materijala, ve pre da je voda koja curi kroz pukotine u mineralu dovela do hemijske rekacije i uzrokovala da novo-stvoreni polonijum ispadne iz rastvora na odreenom mestu i tu se gotovo trenutno radioaktivno raspadne. Oreol bi tako nastajao tokom dugog perioda vremena iako njegov centar ni u jednom trenutku ne bi sadravao vie od nekoliko polonijumovih atoma. Hidrotermalni efekti se ponekad odigravaju na naine koji mogu izgledati udni kao to je dobro poznata injenica da se zlato, hemijski potpuno inertan metal sa veoma malom rastvorljivou, koncentrie u vidu ila du ila kvarca akcijom vode tokom dugih perioda vremena. Neki istraivai otkrili su oreole nastale indirektnim radioaktivnim raspadom zvanim difuzija rupe to je zapravo elektrini efekat u kristalu. Ovo bi moglo da znai kako oreoli uopte i ne dolaze od kratko-ivuih izotopa. U svakom sluaju oreoli od nakupina urana su daleko ei u stenama. Poto uran ima jako dug period poluraspada ovim oreolima treba barem nekoliko stotina miliona godina da se formiraju. Upravo zbog ovog veina ljudi i smatra kako oreoli upravo predstavljaju dokaz za vrlo staru Zemlju. 14. Istraivaka grupa sastavljena od zastupnika teorije mlade Zemlje objavile je rezulate istraivanja gde je poslala nekoliko stena nastalih u erupciji vulkana Sveta Jelena 1980. godine u laboratoriju za odreivanje starosti. Starost odreena metodom kalijum-argon iznosila je nekoliko miliona godina. Ovo dokazuje da se radiometrijskim metodama datiranja ne treba verovati. Istina je da postoje trikovi kojima se moe prevariti radiometrijsko datiranje ako se koristi na neodgovarajui nain. Svako moe pomeriti kazaljke na satu i potom oitati pogreno vreme. Na isti nain ljudi koji svesno ele da pokau kako radiometrijske metode daju pogrene rezultate mogu zaista i da ih dobiju. Geolozima
6.9.13.
15.
16.
17.
18.
je ve vie od 40 godina poznato da se metoda kalijum-argon ne moe koristiti za stene stare svega 20 ili 30 godina. Objavljivanje ovog nalaza kao potpuno novog otkria je jednostavno neodgovarajue. Razlozi za ovaj pogrean rezulat diskutovani su u odeljku o kalijum-argon metodi ranije. Moete biti sigurni da je starost odreena pomou nekoliko razliitih metoda gotovo uvek tana izuzev u sluajevima kada je uzorak previe teak za testiranje usled preteranih metamorfoza ili velikog sadraja ksenolita. Nizak sadraj helijuma u zrnima cirkona dokazuje da su ovi minerali znatno manje starosti no to govore radiometrijske metode Zrna cirkona su vana u uran-torijum-olovo metodama datiranja jer imaju visok sadraj uranovih i torijumovih izotopa. Helijum takoe nastaje kao posledica raspada urana i torijuma, ali poto se radi o gasu sa veoma malim atomima helijum lako pobegne iz stene. Istraivai su prouavali stope difuzije helijuma iz cirkona pod pretpostavkom da bi brzina stvaranja i brzina nestajanja trebale biti priblino jednake. Meutim, pretpostavke o temperaturnim uslovima u steni tokom vremena su najverovatnije neosnovane u ovom sluaju. injenica da se helijum i argon, nastali radioaktivnim raspadom u unutranjosti Zemlje, jo uvek isputaju dokazuje kako je Zemlja mlada. Radioaktivni roditeljski izotopi uran i kalijum imaju veoma duge periode poluraspada kao to je pokazano u Tabeli 1. Unutranjost Zemlje jo uvek sadri velike koliine ovih elemenata od kojih kojih nastaju argon i helijum. Postoji takoe i vremenska zadrka izmeu njihovog nastanka i isputanja u atmosferu. Ako se uzme da je Zemlja geoloki mlada, do sada bi nastalo veoma malo argona i helijuma. Ako se uporedi vreme potrebno da se u atmosferi nae sadanja koliina argona sa starou Zemlje od 4,6 milijardi godina vidi se veoma velik stepen podudarnosti. Voda iz Nojevog Potopa mogla je da ispere radioaktivne izotope iz stena te tako poremeti ispravno pokazivanje starosti Ovo se ustvari nalo na jednoj od kreacionistikih Web strana! Tano je da voda moe da utie na odreivanje starosti povrine stena ili drugih delova koji su bili u kontaktu sa vodom, ali u optem sluaju nema nikakvih problema prilikom datiranja stena sa dna jezera, reka ili okeana. Osim toga, ako je ispiranje uticalo na stene ono bi uticalo na razliite izotope na potpuno razliite naine. Starosti odreene razliitim metodama bile bi u potpunom nesaglasju. Ako se desila poplava globalnih razmera, zato onda postoji bilo koja stena oko ije starosti se razliite metode slau? U stvari, skoro identini rezultati, dobijeni razliitim metodama, zatitini su znak radiometrijskog datiranja. Znamo da je Zemlja veoma mlada zbog ne-radimetrijskih indikatora kao to je stopa taloenja u okeanima Postoje brojni parametri koji, ako se ekstrapoliraju iz sadanjeg stanja bez uzimanja u obzir promena na Zemlji tokom vremena, izgleda da ukazuju na unekoliko mlau Zemlju. Ovi argumenti ponekad izgledaju dobro na veoma jednostavnom nivou ali ne dre vodu ako se u obzir uzme cela slika. U ovu kategoriju bi spadalo slabljenje Zemljinog magnetnog polja (bez osvrtanja na vrste dokaze o estim obrtanjima magnetnog polja), sadraju soli u okeanima (bez uzimanja u obzir taloenja na dnu),
39/45
6.9.13.
stopu taloenja na okeanskom dnu (ne razmatrajui zemljotrese i pomeranje Zemljine kore, odnosno tektonskih ploa), razmerno malo meteorskih udara u Zemlju (zaboravljajui uticaj erozije ili tektonskih pomeranja), debljinu sloja praine na Mesecu (izostavljajui kompresiju i otvrdnjavanje tokom vremena), stopu udaljavanja Zemlje i Meseca (ne raunajui promene u reimu plime i oseke ili unutranjih sila) itd. Iako ovi argumenti padaju im se pogleda cela slika, dokazi koji podravaju veliku starost Zemlje dobro se uklapaju u svaku od pobrojanih oblasti. 19. Samo su ateisti i liberali ukljuceni u radiometrijsko datiranje injenica je da postoji veliki broj verujuih hriana koji se aktivno bave radiometrijskim datiranjem i koji mogu iz prve ruke da posvedoe o njegovoj validnosti. Veliki broj ostalih hriana vrsto veruje kako radiometrijsko datiranje pokazuje da je Bog stvorio Zemlju pre nekoliko milijardi, a ne hiljada godina. 20. Razliite metode datiranja obino daju nesaglasne rezultate Ovo uopte nije tano. Upravo injenica da razliite metode daju podudarne rezultate i navodi naunike da imaju toliko poverenja u njih. Skoro svaki univerzitet ili biblioteka u SAD imaju naunu literaturu poput asopisa Science, Nature itd. kao i specijalizovane geoloke urnale u kojima se obrauju rezultati ispitivanja starosti stena. Svako je dobrodoao (od javnosti se to i oekuje!) da sam proita ta u njima pie. Rezultati su javni, nisu sakriveni, i ljudi ih mogu sami videti kad god poele. Vie od hiljadu naunih radova objavljuje se na ovu temu svake godine i praktino su svi u potpunom saglasju. Osim ove naune periodike koja donosi informacije o najnovijim istraivanjima, na kraju teksta dat je podui spisak dopunske literature.
Napomena itaocu
Tekst koji je pred vama preveden je sa engleskog jezika uz prethodu saglasnost autora, Dr Vinsa. Originalni dokument moete videti na internet adresi: http://www.asa3.org/ASA/resources/Wiens.html. U njemu se nalazi detaljan spisak koriene literature kao i lista internet-sajtova koje Dr Vins preporuuje itaocima zainteresovanim za detaljnije informacije o metodama radiometrijskog datiranja.
Beleka o Autoru
Dr Vins je diplomirao na odseku za fiziku univerziteta Viton (Wheaton College), a doktorirao na Univerzitetu Minesota (University of Minnesota) radei istraivanja na uzorcima meteora i stena donetih sa Meseca. Dve godine je proveo na Okenografskom institutu Skrips u Kaliforniji gde je prouavao izotope helijuma, argona, neona i azota u zemaljskim stenama. Sedam godina radio je u Institutu Kaltek (Caltech) na odseku za geoloka i planetarna istraivanja gde je nastavio rad na meteorskim uzorcima, a saraivao je i sa NASA-om na ispitavanju mogunosti donoenja uzoraka solarnih vetrova na Zemlju u cilju prouavanja. Dr Vins je napisao prvu verziju ovog teksta u Pasadeni. Godine 1997. poeo je da radi u Nacionalnoj laboratoriji u Los Alamosu u grupi za kosmika i atmosferska istraivanja. Ovde se bavio praktinim pitanjima vezanim za eventualnu misiju prikupljanja uzoraka solarnih vetrova kao i razvojem novih instrumenata namenjenih razliitim kosmikim projektima. Objavio je preko dvadeset naunoistraivakih radova, a njegovi
6.9.13.
lanci pojavljivali su se i u literaturi namenjenoj hrianskim vernicima. Dr Vins je postao verujui hrianin u ranoj mladosti i lan je nekoliko hrianskih denominacija. Lino ne vidi konflikt izmeu nauke u njenoj idealnoj formi (prouavanje dela Bojih ruku) i Biblije na jednoj te uda i koncepta stare Zemlje na drugoj strani.
Renik pojmova
Alfa raspad. Radioaktivni raspad pri kojem atomsko jezgro emituje alfa esticu. Alfa estica se sastoji od dva neutrona i dva protona, to je isti broj kao i u jezgru atoma helijuma. U ovom tipu raspada izotop-erka je za etiri atomske jedinice mase laki od roditeljskog izotopa. Alfa raspad se najee sree kod tekih elemenata. Atom. Najmanja poznata jedinica materije koja se ne moe dalje deliti. Prosean atom ima prenik od jednog desetomilijarditog dela centimetra i sastoji se jezgra (sastavljenog od protona i neutrona) koje je okrueno elektronima. Beta raspad. Radioaktivni raspad u kojem jezgro atoma emituje ili apsorbuje elektron ili pozitron. Izotop-erka ima istu atomsku masu kao i roditelj, ali ima jedan neutron vie i jedan proton manje, ili obrnuto. Poto je broj protona razliiti izotop-erka je razliit element sa razliitim hemijskim osobinama od roditelja. Beta-raspad vezanog stanja (bound-state beta decay). Poseban sluaj beta raspada gde elektron izbaen iz jezgra zavrava na nekoj od niih orbita elektronske ljuske. Ovo se deava iskljuivo kod onih atoma koji su lieni elektrona i koji bi se u normalnim uslovima nalazili na niim elektronskim orbitama. Zbog toga se ovakav vid raspada deava samo u jezgrima zvezda i prvi put je ustanovljen devedesetih godina XX veka. erka. Element ili izotop nastao kao rezultat radioaktivnog raspada roditeljskog elementa ili izotopa. Datiranje. Proces odreivanja starosti objekta. Izraz je nastao od engleske rei dating. Dendrohronologija. Odreivanje godinjeg rasta godova drveta. Kontinuirani zapis rasta godova drveta korien je za kalibraciju metode ugljenik-14 do 10,000 godina u prolost. Plutajui (ne-kontinuirani) dendrohronoloki zapis postoji za jo dalje periode prolosti. Datiranje izlaganja kosmickim zracima. Odreivanje starosti povrine stena izloenih dejstvu kosmikih zraka. Meri se sadraj neona-21, helijuma-3 i drugih kosmogenih izotopa koji nastaju u stenama na koje padaju kosmiki zraci. Deuterijum (teki vodonik). ). Teki izotop vodonika ije jezgro ima jedan proton i jedan neutron, za razliku od obinog vodonika koji u jezgru ima samo jedan proton. Vodonik u molekulima vode je uglavnom obini, ali postoji i mali sadraj deuterijuma. Element. Materija iji atomi imaju odreeni broj protona i neutrona. Svaki element ima jedinstvene (unikatne) osobine. Elementi se mogu dalje razvrstati u izotope sa skoro istim
6.9.13.
fizikim osobinama izuzev njihove atomske mase ili karakteristika vezanih za radioaktivni raspad. Izotop. Atomi odreenog elementa koji imaju istu atomsku masu. Veina elemenata ima vie od jednog izotopa. Veina elemenata korienih za radiometrijsko datiranje imaju jedan radioaktivni i najmanje jedan stabilni izotop. Na primer ugljenik-14 (sa atomskom masom jednakom 14) je radioaktivan, dok neki obini izotopi poput ugljenika-12 i ugljenika-13 nisu. Jezgro. Centar atoma koji se satoji od protona i neutrona. Atom se sastoji od jezgra i elektrona koji krue oko njega. Kalibracija. Proveravanje rezultata merenja rezultatima neke druge metode za koje se obino smatra da su pouzdaniji. U osnovi, svaka merna metoda, bio to termometar, obini lenjir ili komplikovaniji merni ureaj zahteva kalibraciju kako bi davao taan rezultat. Karbonat. Pojam koji je ovde korien u irem znaenju. Opisuje naslage koje sadre karbonatne anione. Karbonati igraju vanu ulogu u mnogim peinama gde peinske formacije nastaju kao rezultat rastvaranja i ponovnog nakapavanja materijala koji reaguju sa ugljenom (karbonatnom) kiselinom. Karbonati u novijim peinskim naslagama korisni su zato to imaju visok ugljenini sadraj koji se koristi za kalibraciju radioaktivnog ugljenika rezultatima metoda na bazi uranovih izotopa. Kosmiki zraci. Visoko-energetska estica koja leti kroz svemir. Zemljina atmosfera zaustavlja kosmike zrake, ali u tom procesu oni neprestano proizvode ugljenik-14, berilijum-10, hlor-36 kao i neke druge radioaktivne izotope u malim koliinama. Kosmogeni. Nastao dejstvom kosmikih zraka. Ugljenik-14 se naziva kosmogenim jer nastaje kada kosmiki zraci pogode estice Zemljine atmosfere. Ksenolit. U doslovnom znaenju: strano pare stene unutar druge stene. Neke stene sadre u sebi komade drugih, obino starijih, stena. Ovi komadi otpali su sa zidova kanala kojima je tekla vulkanska lava te su se pomeali sa lavom i na kraju ovrsnuli ali bez da su i sami proli kroz proces topljenja. Ksenoliti se ne pojavljuju u veini stena, a ako ih ima obino se mogu uoiti i golim okom. Ukoliko ostanu neprimeeni moe doi do pogrenog datiranja stene (moe se desiti da se odredi starost starijeg komada ksenolita). Ledena jezgra. Dugaki komadi leda izvaeni specijalnim builicama iz ledenih naslaga na Grenlandu ili Anktartiku. Logaritam. Funkcija inverzna eksponencijalnoj. Obino se zapisuje skraenicom ln. Logaritam veliine u eksponentu je sama ta veliina. Matematiki to se zapisuje ovako: ln (ex) = x. Savremeni kalkulatori obino imaju taster (ln) ijim pritiskom se moe izraunati logaritam datog broja. Magma. Uareni materijal od koga nastaju stene. Magma koja izbije na povrinu Zemlje naziva se lava.
6.9.13.
Metamorfoza. Dugotrajan proces zagrevanja stena do temperatura koje su dovoljno visoke da dovedu do promene kristalne strukture, ali nedovoljne da potpuno istope stenu. Metamorfoza obino dovodi do promene ili ak ponovnog startovanja radiometrijskih asovnika, iako su pojedine radiometrijske metode otpornije na ovu pojavu od drugih. Molekul. Grupa atoma koje na okupu dre hemijske sile. Nuklidi. Protoni i neutroni koji sainjavaju atomsko jezgro (nukleus) Olovoolovo metoda datiranja. Varijanta metode uran-olovo u kojoj se mere samo izotopi olova. Period poluraspada. Vreme potrebno za radioaktivni raspad polovine poetnog broja atoma. Plazma. Gasovito stanje materije u kome su atomi pretvoreni u jone, odnosno nemaju isti broj protona i elektrona. Radioaktivan. Element koji tei da se promeni u neki drugi element. Tokom promene, ili raspada, oslobaa se energija bilo kao svetlosti ili u formi visoko-energetskih estica. Radiometrijsko datiranje. Odreivanje vremenskog intervala (npr. vremena proteklog od formiranja stene) preko procesa radioaktivnog raspada materijala. Radiometrijsko datiranje je samo jedna od nekoliko grupa metoda korienih za odreivanje starosti stena. Raspad. Transformacija jednog radioaktivnog elementa ili izotopa u drugi. Samo odreeni izotopi su nestabilni te stoga podloni procesu raspada, dok se ostali smatraju stabilnim. Raspad zarobljavanjem eletrona. Jedini tip radioaktivnog raspada koji pretpostavlja prisustvo estice elektrona izvan jezgra atoma. Stopa raspada zarobljavanjem elektrona koji se deava u lakim elementima odnosno onim koji imaju manji broj elektrona u ljusci moe se neznatno promeniti dejstvom visokog pritiska ili jakih hemijskih reakcija. Ovo znai malu (deli procenta) promenu u periodima poluraspada. Promena u periodima poluraspada nije primeena kod izotopa korienih u metodama datiranja. Roditelj. Element ili izotop koji se radioaktivno raspada. Element ili izotop koji nastaje raspadom naziva se erka. Stalaktit. Cilindrina ili konusna naslaga materijala, u optem sluaju karbonatna ili argonitna (forma kalcijum-karbonata) koja visi sa peinske tavanice i obino se formira kristalizacijom karbonata iz vode koja kaplje. Stalagmit. Karbonatni stub ili uzvienje koje se izdie iz krenjaka sa peinskog poda. Nastaju od karbonata rastvorenih u vodi koja kaplje iz stalktita iznad njih. Svetlosna godina. Jedinica za merenje udaljenosti (a ne vremena!). Svetlosna godina je rastojanje koje pree zrak svetlosti tokom jedne godine i iznosi oko 9,6 biliona (hiljada
6.9.13.
milijardi) kilometara. Zvezde na drugom kraju nae galaksije udaljene su oko 70,000 svetlosnih godina to znai da mi sada gledamo svetlost (koja ukljuuje i informacije o periodima poluraspada osnovnih elemenata) koja je odatle krenula pre 70,000 godina. Druge galaksije se nalaze na daleko veem rastojanju i ono to vidimo kada ih posmatramo dogodilo se znatno ranije u prolosti. Talog (taloenje, polaganje, depozit). Mineral ili peskoviti materijal prikupljen na jednom mestu dejstvom vode ili akumuliran u vidu ile. Termoluminiscencija (TL). Metoda za odreivanje starosti koja se koristi na mineralima ili ostacima grnarije. Umesto da se zasniva na periodima poluraspada ovaj postupak meri ukupnu radijaciju osloboenu u mineralu od trenutka kada je nastao. Radijacija izaziva promene u kristalnoj strukturi inei da se elektroni nalaze na viim orbitama nego to je uobiajeno. Kada se uzorak ovakvog materijala zagreje do odreene temperature ovi elektroni se vraaju na nie orbite oslobaajui pri tome malu koliinu svetlosti koja se moe registrovati uz pomo osetljivog detektora svetlosti. Ukupna koliina osloboene svetlosti govori o starosti uzorka jer je povezana sa ukupnom radijacijom u uzorku. Varijante ove metode su optiki-stimulisana-luminiscencija (OSL) i infracrveno- stimulisanaluminiscencija (IRSL). Tri-izotopni dijagram. U postupcima odreivanja starosti ovo je dijagram koji na jednoj osi pokazuje roditeljski izotop, a na drugoj izotop-erku. I roditelj i izotop-erka dati su u vidu odnosa sa nekim drugim izotopom-erkom koji nije nastao radioaktivnim raspadom. Tako vertikalna osa daje odnos erka-izotop /stabilni izotop, a horizontalna roditelj/stabilni izotop. Ovaj tip dijagrama daje starost stene nezavisno od originalne koliine izotopa. Uranova serija izotopa. Raspad dugo-iveih (sa dugim periodom poluraspada) urana-238, urana-235 i thorijuma-232 koji daju kratko-ivee izotope koji se potom raspadaju u lake radioaktivne elemente sve dok se proces ne okona nastankom nekog od stabilnih izotopa olova. Varva. Sedimentni (nataloeni) sloj u kome se uoavaju sezonske karakteristike tokom jedne godine. Ovi slojevi mogu biti korieni za odreivanje starosti na nain slian godovima drveta. Vulkanska stena. Stena nastala od istopljene vulkanske lave. Druga dva tipa stena su sedimentne (talone) stene formirane sporim sabijanjem naslaga zemlje i peska, te metamorfne stene nastale od nekog drugog tipa dugotrajnim dejstvom visokih temperatura. Zatvoreni sistem. Sistem (stena, planeta itd.) koji nema razmenu informacija ili materije sa svojom okolinom. U stvarnosti zatvoreni sistemi ne postoje jer uvek postoji razmena, ali ako je ona beznaajno mala u odnosu na ukupnu razmenu unutar sistema (na pr. ako je u datiranju gubitak ili dobitak radioaktivnih atoma beznaajan) sa prakitne take gledita sistem se moe smatrati zatvorenim.
6.9.13.
[nazad na vrh strane]
45/45

Radiometrijsko Datiranje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radiometrijsko Datiranje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

6.9.13.

Radiometrijske metode datiranja

Radioaktivni Izotop (roditeljski element)

Novonastali Izotop (erka)

Period Poluraspada (u godinama)

Primeri radiometrijskih metoda datiranja koje se koriste na vulkanskim stenama

Metode samarijum-neodimijum, lutecijum-hafnijum i renijum-osmijum

Uran-olovo i srodne metode

Nestali izotopi iscureli pecanici

Slika 6: Periodni sistem elemenata.

Iezli izotop Plutonijum-244 Jod-129 Paladijum-107 Mangan-53 Gvode-60 Aluminijum-26 Kalcijum-41

Kosmiki radionuklidi: ugljenik-14, berilijum-10, hlor-36

Radiometrijsko datiranje 100,000 godina)

Neradiometrijske metode datiranja za periode od poslednjih 100,000 godina

Koliko su pouzdane postojece metode odredivanja starosti?

Pravilno tumaenje Istine

DODATAK: Najee zablude u vezi sa radiometrijskim metodama datiranja

[nazad na vrh strane]

You might also like