Kad god proem ulicom sa tvojim imenom pomislim na onu pesmu... Ve je godinama ne pevam, stari refren nikom ne treba.

A ljudi pesme kratko pamte, Komandante... Ostae u knjigama i pria o nama: Balkan krajem jednog veka. Svako pleme crta granicu. Svi bi hteli svoju stranicu... Tope se snovi kao sante, ej Komandante... Na barikadama su opet zastave, svet ide k'o na praznike. I decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike... A gde smo mi, naivni, to smo se dizali na "Hej Sloveni"? Kao da smo uz tu priu izmi ljeni... Vremena su nezgodna za momka kao ja koji gleda svoja posla... Nisam lutak da me naviju. Imam samo Jugoslaviju... Sve druge baklje bez mene plamte, e Komandante... Na barikadama su opet zastave, svet ide k'o na praznike. I decu izvode s jutarnje nastave da vide gladne radnike... I svi su tu da dobiju na toj lutriji... Na barikadama su uvek najbr i, al' nikad i najmudriji. A gde smo mi, naivni, to smo se dizali na "Hej Sloveni"? Kao da smo uz tu priu izmi ljeni... I prevareni... I kad god proem ulicom sa tvojim imenom pomislim na Panta rei... Bacie se, tako, neki lik kamenom i na tvoj spomenik. Jer sve se menja, i sve tee... ovee.