Silhouette

September 3, 3, 2013 2013 Duka Duka Leave Leave a comment Igr a ula, Igra , Silueta Silueta Duka Duka, Duska Duska Ogrizovic Ogrizovic Edit Edit

Bila je no, toliko tamna da gotovo da je mogla da parira svojoj venoj pratilji. Meni Obino bih lebdela kroz nju i ne napreui svoje maje oi, toliko sam je dobro znala Da ne duim.. Ovo ne treba da bude jedan od onih dramskih scenarija kroz koje se tajne unjaju kao lopovi kroz bruene dijamante.. Zato u vam objasniti.. Vidite.. Mnogo mi imena daju a ja dugo ve nemam nijedno a vi kako hoete Da ste plaa sa milion zrna peska u vlasnitvu, jo deset ne bi vam nita znailo, ni u dep vam ne bi bilo niti iz depa.. Davno sam nauila da usputne lake vetrove ak ni ne oseam.. A jako sam slaba na vetrove jer ja.. ja sam.. Silueta I sama sam jedna karmika tajna provlaim se kroz tolike ivote, onaj sam vam neodoljivi parazit.. esto hvatam sebe kako se smirujem tek kada mesec nane svoj novi doruak jo jedan dan.. Eeee, nas dvoje, mesec i ja, pod pratnjom zvezda, tada se budimo. Nae jutarnje kafe su pod njegovom svilenom lenjou dok se jo satima protee bahato se razbacujui meseinom I onda, nakon sat ili dva, setili bismo se da s nekim razlogom postojimo pa se konano bacili na spisak hirova koje nam je stara klesarka Sudbina urezala u svoju granitnu tablu za pisanje Nije ona pri tome nimalo nena, tek da znate eto, napominjem za sluaj da ste se ikada pitali.. Ako imam neto zajedniko sa onim to sam nekad bila, to je oseaj lakoe i slobode. Nema onoga ko ga ne voli, znam ali, ja to pomalo zloupotrebljavam.. Radim to tako to etam pored lelujavih zavesa svoje staklene odaje obasjana plamenovima stotina svea i njihovom refleksijom o kristalne mozaike mojih podova, brilijantne ploe tavanica, dijamante u ramovima mojih ogledala, svuda razbacanih Sve vam to deluje sterilno, zar ne..? I meni je kad su mi tu sobu tek dodelili takvu, golu.. Ne bih ja bila ja kada ne bih ostavljala svuda za sobom svoje peate Kao privesak meu prstima, uvek vuem au do treine napunjenu divlje crvenim vinom, a s noicom od rubina..

Sve su mlene svee opasane uzdrhtalim maramama isprane crvene boje..

Da, krv i mleko.. Biseri i svilena posteljina.. Samo tu i tamo poneka vatrena fleka.. Jedino sam vam ja potpuno crna..

N Na se ne ma mn nii t Sk nii t me ve ud va ut as eb bii n em am ta a.. S ko or ro on ta a.... z za at tllo om ev e u dv ap pu ta ap po o na st nt me jje no na glla ma um me md e et tr rn ae es tc ce en tiim et ta ar ra ap po ot tp pe et tiic ca a ed diin on a iig am au em da a h ho m.... od da am
navika zaostala iz prolog ivota.. Ja sam vitka kontura, crna i tanja od sanjivog papira za pisma. Senka na svetlu i vetru.. Fasciniram sluajne prolaznike, to je moja svrha.. Budim fantazije. Ja sam san iza zavese, vekovni nemir voajera, muza majstora.. antikih i fantastinih. Tako sam mnogo svima oko sebe a sebi tako malo noena kolutovima dima koje je moj brat po apatu mesec, ukrao naivnoj zvezdi repatici.. Oseam koliko me ele. Znam da me nose kuama, domovima, kasarnama, kartonskim kutijama Vie ni ne primeujem to. Uvek sam sama.. sve dok sama i ne pozelim drugacije. I jo sam neto ali tajno, potpuno tajno.. da znaju tamo gore, pocepali bi me.

Jedva sam primetno uzdahnula i ne prestajui da igram svoj lenji balet opinjenim duama, prila vratima Gospodin R. je uao u moj prostor i seo na moju platinastu stolicu pravom gospodara. To je i bio. Posluno sam sela na sofu preko puta njega i podigla noge na nju uivajui u glatkim dodirima bisera od koje je bila napravljena. Nekog drugog bi sasvim sigurno uljali, iako su bili neprocenjive vrednosti. Ne i mene.. Bila je to zaostavtina Atlantide.. - Danas emo konano da priamo o njoj. Dobro? - Ako ba moramo.. - Moramo. - Ooooo, bila je tako naivna, luda mala tvrdoglava i blesava kakvu bi je samo naivnost i poelela.. Verovala je, znate, da je okupanu u devianskom amponu vide svi, ak i ako je izgledala kao muza iste putenosti

On e znati, govorila je kad se pojavi..

- Vidite, nudili su joj svet.. Bila je stvorena da ga pree pratei sunce, celog za godinu dana.. Znala bi ga napamet i pre nego to bi odrasla.. A ona, luda, odgovarala je..

Neka mi sude za neskromnost, ali ja elim vie.. Meni je svet malo Svet je kao muzej seanja na trke za savrenstvima. Prelep, to da ali, kad-tad i on e se pohabati.. Ja elim venost.. elim da volim Samo nju hou.. Ljubav..
Znate bile smo uvek u istom telu ona i ja.. Samo da je htela da me slua.. Bila sam njen ivi tit. Jedino kada bi se druila sa gospodinom S., kao ja sada sa vama, eee.. Tu sam se odmah pakovala i to na neodreeno

Duka Ogrizovi
Like 14 0