• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
1. KULTURA: ODREDJIVANJE POJMA
POJAM KULTURE MOZEMO RAZMATRATI U TRI PRAVCA:1.Kada se pod pojmom kulture podrazumevaju oblici ljudskog izrazavanja vezanog za duhovno, intelektualno, mentalno i simbolickoizrazavanje.
Sire
 posmatrajuci u to se ubrajaju prirodne i drustvene nauke, filozofija, religija i svi vidovi umetnosti i
uže
poimanje pojmakulture koje porezumeva prakticno sprovodjenje kuslturnog stvaralastva;2.Kada se kultura posmatra kao oblik nacina zivota jedne zajednice kroz obicaje, vrednosni sistem, uzore i ideale (srpska kult., romska kul.Crnacka kult. I sl.);3.Kaka se pod kulturom podrazumevaju odredjena svojstva individualnog ponasanja i način postupanja (ugladjenost, samokontrola,razboritost i sl.).Medjutim, pojam kulture ima i protiv pojmove, i to:1.kada se radi o materijalnim aspektima drustvenog zivota (svakodnevno prezivljavanje, ekonomija, interesi i dr.);2.kada se javlja kao suprotnost kultura drugih zajednica, i3.kada se javlja kao kontrast u obliku sirovosti, divljastva, grubosti i sl.Pojam kultura u danasnjem znacenju pojavio se u drugoj polovini 18. veka, iako se sa “kulturnim sadrzajima” srecemo jos od nastankaljidskih drustava, i vezan je za usku sekularizaciju dominantnog pogleda na svet i čoveka u njemu. Kao sveobuhvatna i sama sebi dovoljnacelina, kakavu danas predstavlja, pojam kulture je mogao nastati i posebno se identifikovati tek kada je njegov predmet poceo da sesagledava kao deo modernog istrorijskog procesa, a on sam i kao predpostavka i ujedno kao rezultat istorije.Pojam kulture javlja se samo u zapadnoj civilizaciji, dok ostali civilizacijski krugovi iako sa odedjenim kulturnim sadrzajima nisu imali potrebu za se bave njegovim proucavanjem.U najopstijoj perspektivi kultura je zavrsni stepenik ljudske evolucije, u smislu unapredjivanja sigurnosti i kontinuiteta zivota, star najmanje milion godina; ona zavisi od sposobnosti stvaranja simbola kojim je obdaren jedino covek.Sa aspekta socijalne antropologije kultura je ono sto je nauceno, a ne urodjeno, odnosno onaj deo covekovog okruzenja koji je on samstvorio, mimo i preko prirode – oko sebe.Mnogostrukost znacenja koja je pojam kulture poprimio tokom svog razvoja onemogucava konstituisanje jedinstvene definicije.Splet znacenja se moze posmatrati prema glavnim osama:-individualno-kolektivno znacenje;-procesualno – objektivirano;-normativno-neutralno;-univerzalno-partikularno.Sve one se medjusobno prozimaju i mešaju.Kada se, pak posmatra iz ugla politicke istorije Zapada i nastanka civilnog drustva shvatanje pojma kulture su usložnjava usled paralelnograzvoja jos jednog vaznog pojma a to je pojam civilizacije koji imaju gotovo zajednicke istorijske putanje razvoja.Prilikom razmatranja pojma kulture, najtemeljnije i najoperativnije razgraničenje jeste ono izmedju kulture u humanistickom i kulture uantropoloskom smislu.
HUMANISTICKO POIMANJE KULTURE
jeste,
prvo
, selektivno i “kulturne” su samo neke aktivnosti i njihovi proizvodi;
drugo
, bar tendecijski, elitisticko, kada se njome bavi samo jedan uzak krug ljudi – stvaralaca i
trece
, normativno kada se ljudske delatnosti injihovi rezultati mogu sagledavati u svetlu odredjenih univerzalnih vrednosti i kada se mogu procenjivati kao bolji, gori, naprednijinazadniji.
ANTROPOLOŠKO ZNAČENJE KULTURA
obuhvata sve ljudske aktivnosti i elemente nasledja, nije svojina jedne uske grupe vecčitavog drustva i vrednosno je neutralna: dakle svaka “kultura”, u smislu “celokupnog načina života jednog naroda ili jedne grupe” jednako je dobra.
1.POREKLO (HUMANISTICKOG) POJMA KULTURE
U doba anticke Grcke kada su se visoko razvijali umetnost i filozofija kao baza mnogim kasnijim epohama nije postojao pojam kulturekoji bi odgovarao danasnjem njegovom znacenju. Grci su razmisljali o sposobnostima i aktivnostima koje su čoveka odvajali od životinja i prirode uopste. Najblize danasnjem znacenju je bilo: odgoj, vaspitanje, obrazovanje, dakle rad na sebi ili kultura kao kultivisanje. Drugi pravac grckog promisljanja “kulture” tece preko ispitivanja veze izmedju običaja, licnosti i politickog uredjenja zajednice. Ovo srecemokod Platona i Drzave, u kojoj on opisuje tipove čoveka karakteristicne za svako od urdjenja. Ovakav pristup sledi i Aristotel u Nikomahovoj etici u kojoj je drzava nosilac uloge vaspitača svojih gradjana, pa se tako vrlina ne shvata koa urodjena nego usadjenanavikavanjem, aktivnim usvajanjem kroz upražnavanjem. Tako će se varvarstvo kao protivpojam “kulturi” razviti tek u novovekovnom poimanju, a od Grka će u daljem razvoju ljudskog drustva ostati sporovi oko elitistickog i demokratskog smisla “kulture”.
1
 
ETIMOLOGIJAKoreni reci “kultura” jeste latinski glagol colo, colore, coluri, cultum, sa znacenjima: obradjivati, negovati, gajiti, stititi, postovati,ukazivati čast, uvažavati. Izvorno značenje u latinskom jeziku je vezana za poljoprivredu i označava negovanje svega onoga sto čovek uzima od prirode i prilagodjava svojim potrebama. Prvo metaforicko značenje u obliku cultura srece se kod Cicerona koji poredi “Culturaanimi philosophia est” i poredi: kao što plodno polje ne daje plodove ako se ne neguje tako ni neobradjeni duh ostaje jalov”.U srednjem veku, kada je bilo opste religijsko ustrojstvo intelektualnog zivota, preostaje praktično jedino asocijacija sa bogostovanjem.Praktično ona u srenjem veku ima vrenosno neutralan pojam i cultus se može ukazati i u lažnim bogovima, demonima ili djavolu.Preovladjivalo je religiozno značenje – u danasnjem znacenju reci “kult”.Medju modernim evropskim jezicima, reč nastaje najpre u francuskom pa zatim prelazi u engleski, nemački jezik. Znacenja su istovetna poznolatinskim:1. poljoprivreda; 2. bogostovanje; 3. negovanje ljudskih duhovnih kvaliteta.Izmedju 16. i 18.veku, trece znacenje postaje sve uobičajenjije. Kao nezavisna imenica “kultura” postaje znacajna tek u 18. veku kada se pojam generalizuje i obuhvata knjizevnost, umetnost i nauku a potom i obrazovanje i vaspitanje. Kao apstraktna imenica sirokog znacenjau procesulanom i ujedno materijalizovanom smislu “kultura” se definitivno pojavljuje u izdanju Rečnika Francuske akademije iz1798.godine.FORMIRANJE (HUMANISTIČKOG) POJMA KULTURE :1. “Proces civilizovanja” podrazumeva modernizaciju pojma “kulture” i zapravo njeno proširivanje:a. s pojedinaca na ljudske zajednice, narode i čitavo čovečanstvo; b. s pojedinačnih oblasti na celokupnost ljudskih dostignuća, ic. s procesa kultivisanja ljudi i njihovog okruženja na rezultate tog procesa – kultivisane ljude i kulturne tvorevine.U procesu oblikovanja savremenog pojma predhodio je “proces civilizovanja”.Danas je uobicajeno da se za taj termin vezuje za :- materijalno – tehnicki napredak,- etikeciju medju-ljudskog ophodjenja, i- krupne kulturno-istorijske celine, imperijalne i nadnacionalne tvorevine (npr. Egipatska civilizacija i sl.).“Kultura” je pak rezervisana prevashodno za domen duha ili “duse”. Oba ova pojma primnejivana su na tri zajednicka polja: na čovekovduhovni razvoj, na ovladavanje prirodom kao i na racionalno uredjivanje odnosa medju ljudima u drustvu.Rec “civilizacija” potice od latinskog civitas = drzava odnosno civis = gradjanin, pa je znacenje civis i civitatis usko vezano za politicki(drzavni) domen. Zato je nasuprot “kulturi”, civilizacija je u samim svojim korenima politicki i kolektivni pojam. U
periodu renesanse
 počinju da se razvijaju i nepolitičke konotacije civilitasa u smislu ponašanja karakterističnih za život na dvoru (ugladjenost, profinjenost, a posebno samokontrola). U daljem razvoju ljudskog drušva s
pojavom apsolutisticke države
nestaje srednjevekovno društvo kojekarakteriše nizak stupanj društvene integracije i diferenciranosti i sve je prisutnija uloga sile u političkim stvarima. Zatim nastupa
moderno drustvo
, obeleženo razvijenom podelom rada, medjuzavisnošću i integracijom, centralizovnom državom koja drži monopolfizičke sile. Nova pravila ponašanja se najpre pojavljuju na velikaškim i kraljevskim dvorovima te je druga reč za njih courtoasie – budućida su se upravo tu pojedinci nalazili u najtešnjoj medjusobnoj zavisnosti. Termini civilite, civiliser, civilise, postaju sve uobicajeniji od 16.a narocito od 17. veka pa tako osim “lepog ponasanja” dobijaju i političko-pravna značenja. Tako se “civilnost” počinje da vezuje zagradjanske slojeve koji u to vreme jačaju i stiču samosvest. Tako civilizovano društvo kao “obrazovano društvo” počinje da sebe shvatakao suprotnost, s jedne strane, sveštenom, a s druge strane vojnom, plemičkom društvu. U takvom obliku ono je u tesnoj vezi s nastajućim pojmom civilnog društva.3
. PROCES CIVILIZOVANJA : PROSVETITELJSTVO, ROMANTIZAM
Epoha
prosvetiteljstva
odigrala je ključnu ulogu u konstituisanju pojma kulture i utvrdila je fundamentalnu suprotnost izmedju kulture i prirode. I “kultura” i “civilizacija” u ovoj epohi simptomi su jedne desakralizovane koncepcije istorije: oslobodivsi se teologije, idejaistorije kao napretka čoveka predstavlja svojstvenu sekuralizovanu veru i s njom povezanu nadu u spasenje. Čovek je postavljen u sredisterefleksije, pa i samog univerzuma.Prosvetiteljsko shvatanje civilizacije obuhvata praktično sve oblasti društvenog života: od uredjenja države koje treba da se oslobodiiracionalnosti i da se uredi u skladu sa načelima razuma, preko širenja znanja i obrazovanja do unapredjivanja pravila medjuljudskogophodjenja i formiranja jednog prefinjenog i produhovljenog čoveka. Tako se pojam civilizacije formira kao višedimenzijonalan,individualan i kolektivan, procesualan i otelotvoren.Termin “civilizacija” prvi put zabelezen 1766.g. i javlja se “u pravom trenutku” kao rešenje jedne narasle potrebe a predhodila su mu delakao što je “Duh zakona” – Monteskje, “Ogled o običajima i duhu nacija” – Volter koji je medju prvima proširio značenje civilizacije -
2
 
kulture s individua na kolektivitete. Kant je pojmu kulture dao nove obrte tako što je kao prosvetitelj kulturu poistovetio sa razvojem uma,ali je upozorio da razvoj nauke ne mora da znaci i poboljšanje čoveka. Dakle, na visokom stupnju nauke i umetnosti čovek postajecivilizovan ali ne i moralan jer moralnost ne spada u kulturu. Primenom ove ideje ona je svedena na častoljublje i spoljašnju pristojnostkoji samo nalikuju moralu. Dakle, Kant je ovde prvi put suprotstavio pojam kulture i civilizacije tako sto je kulturu okarakterisao kaomoralnu i duhovnu a civilizaciju kao konvencionalnu i materijalnu.
ROMANTIZAM
Kantova ideja se u punoj meri razvija u romantizmu koji od druge polovine 18.veka pa do 19. veka sudeluje u oblikovanju “kulture” uonom poimanju koje danas važi. U romantizmu se karakteriše kroz poeziju, osećanja, uobrazilju, stvaralčki genij. Tako VIKO formulišeneke ideje bitne za kasnije razmišljanje. On smatra da čovek može razumeti jedino ono što je drustveno - kulturno, budući da ga je onstvorio. On naglašava ljudsku slobodu i izbor kao temelje kulture.Ruso je u epohi romantizma ostavio poseban pečat svojim kritikama modernog razvoja. On prihvata suprotnost izmedju prirode i kulturekoji su osnova u prosvetiteljstvu ali pokreće vrednovanje dvaju polova. Opisuje istoriju civilizacije kao degradaciju čovekovih izvornihsvojstava i urodjene nevinosti prirodnog stanja a društveni napredak kao produbljivanje jaza izmedju čoveka i prirode. Zalaze se zauvažavanje svake kulture i za traganje za njene unutrašnje vrednosti. Ideje romantizma su pomogle da se suprotstave pojmovi “kulture” i“civilizacije” a sociogeneza ovoj postavci se smešta u Nemačku i situaciju nemačke srednje klase koja “kultur” počinje da koristi kao motootpora napoleonovskim osvajanjima i prevlasti francuske “civilizacije” koja ih prati. Tako je tumačeno da protezanje na druge narode,kultura posatje odraz “duše” svakog naroda i suprotstavljena civilizaciji kao materijalnom (ekonomskom i tehničkom) napretku. UFrancuskoj i anglosaksonskim zemljama, pak, “kultura” i “civilizacija”ostaju bliske po značenju. Tako iz ovog perioda pojam kulture se podrazumeva kao:
1.
kolektivan
jer sve vise govori o kulturama razlicitih naroda;
2.
normativan
vrednosno pozitivan pojam;
3.
polemički
pojam suprotstavljen civilizaciji pa se tako odvaja “ljudski” od “materijalnog” razvoja za koje se počinju vezivati nizovi ključnih reči:
-
na jednoj strani: veštačko, mehaničko, stereotipno, površno, hladno, apstraktno...
-
na drugoj strani: organsko, stvaralačko, toplo, spontano, iskreno, orginalno....Romantičarska tradicija kritike civilizacije imaće bogatu budućnost sve do današnjih dana.4
. KULTURA I CIVILNO DRUSTVO U 19 VEKU
Formiranje humanističkog pojma kulture u bitnim crtama dovršeno je do sredine 19. veka. “Kultura” se javlja kao deo skupa kljucnih reči, bilo novoskovanih ili nanovo protumačenih bez kojih danas nismo kadri da mislimo: industrija, demokratija, klasa, umetnost, kultura...U ovom ključnom vremenu odnos izmedju novooblikovanog pojma kulture i civilnog društva uspostavlja se na više nivoa.1. Društveno-strukturno zaledje im je zajedničko: industrijalizacija, urbanizacija, širenje pismenosti, obrazovanja. Posebno vazan proces jestrukturna diferencijacija ili osamostaljivanje vrednosnih svera. U kulturi rec je o “intelektualcu” kao posebnoj društvenoj ulozi i figuri.2. Intelektualci otelotvoruju spregu kulture i politike – u domenu civilnog (ali i gradjanskog) društva i svojim udelom u društvenim pokretima koji se konstituišu u svom modernom ruhu. Društveni pokreti su sekularizovani i umesto hrišćanskih vrednosti okreću seeksplicitnim ideologijama i organizuju se naspram nekadašnjih spontanih narodnih pobuna. Krajnji rezultat ovih promena je da svim većimrevolucijama kasnog 18. i 19. veka predhodi intelektualna priprema.3. Samosvesni subjekti civilnog društva praktikovali su i promovisali odredjenu vrstu kulture – nenasilnu, kosmopolitsku, racionalnu,kulturu učestalosti, kulturu kritike i rasprave, kulturu individualizma.4. Ideološki nivo je kada se socijalne grupe iz domena civilnog društva počinju da prisvajaju reči kultura i civilizacija kao svoj moto, kaoključne reči svog samorazumevanja. U isto vreme dok postoje parole civilnog društva koje se, na liberalnim načelima slobode iindividualnosti, suprotstavlja despotiji državnog aparata, kultura počinje da predstavlja i nov ulog drzavne politike i počinje da igranezamenjivu ulogu u konstituisanju moderne države – nacije. Podržavljenje i nacionalizacija kulture, te identifikacija države s kulturom inacijom zapravo su različita lica istog procesa. Prosvetiteljstvo se u državnoj “kulturnoj politici” očituje na terenu obrazovanja,uspostavljanjem jedinstvenog sistema obaveznog školovanja pod paskom države. Sirenje kulture kao obrazovanja značilo je i njenunacionalizaciju. Romantičarsko nasledje je pak podsticalo nastanak ideje o “narodnoj kulturi”, otkrivanje narodnog stvaralaštva, i uopštenegovanje tradicije.APORIJE KULTURNOG PLURALIZMA: PROGRES I SKEPSA, IMPERIJALIZAM I REVOLUCIJA19. vek je obeležen opštom verom u progres zasnovanom na eksplozivnom razvoju prirodnih nauka, po čijem modelu se zasniva i nauka odrustvu. Ikao se “kulture” pluralizuju, one se smeštaju na različite stepenice jedne iste skale. Tome posebno doprinose kolonijalnaosvajanja koja s jedne strane doprinose novim saznanjima o vanevropskim društvima i s druge se legitimišu kao poduhvati kulturnog-civilizacijskog imperijalizma kojima Evropa velikodušno pomaže u prevazilaženju zaostalosti. Ovom 19. veku pripada i kontinuitetupotrebe “kulture” za kritiku nedostataka industrijskog društva. Novi kritičari, za razliku od konzervativaca, kulturu vide kao zbir najuzvišenijih ljudskih postignuća i najčistijih vrednosti odslikanih u figuri “umetnika” koji kao nadareni pojedinac, pripadnik malobrojne
3
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...