• Embed Doc
  • Copy Link
  • Readcast
  • Collections
  • CommentGo Back
Download
 
1
Горан
 
Малић
,
историч
a
 р
 
фотографије
 
Национални
 
центар
 
за
 
фотографију
 
Београд
 
ДЕЛОВАЊЕ
 
ЈЕВРЕЈСКИХ
 
ФОТОГРАФА
 
У
 
СРПСКОЈ
 
КУЛТУРИ
 
У
XIX
и
XX
ВЕКУ
 
Апстракт
:
О
 
 јеврејским
 
фотографима
,
или
 
 јеврејском
 
доприносу
 
 развоју
 
фотографије
 
у
 
Србији
,
код
 
нас
 
није
 
било
 
историографских
 
истраживања
.
То
,
наравно
,
не
 
значи
 
да
 
о
 
неким
 
ауторима
,
или
 
појавама
,
није
 
писано
,
али
 
ти
 
написи
 
никад
 
нису
 
обрађивани
 
у
 
ширим
 
 размерама
,
нити
 
су
 
интегрисани
 
у
 
контекст
 
целовитих
 
синтеза
.
Овај
 
 рад
 
настоји
 
да
 
обједини
 
познате
 
податке
 
и
 
допуни
 
их
 
новим
 
чињеницама
 
или
 
сазнањима
.
Осим
 
фотографа
 
који
 
су
 
се
 
професиаонално
 
бавили
 
занатом
,
уведни
 
су
 
и
 
фотографи
 
аматери
,
а
 
где
 
год
 
 је
 
то
 
било
 
могуђе
 
истражена
 
су
 
и
 
пратећа
 
занимања
,
напр
.
издаваштво
 
фотографских
 
 разгледница
 
или
 
трговине
 
фотографским
 
материјалом
 
и
 
опремом
.
Кључне
 
речи
:
 Јевреји
 ,
Фотографи
 ,
Српска
 
фотографија
 
Уводне
 
напомене
 
Иако
 
код
 
нас
 
није
 
било
 
историографских
 
истраживања
 
о
 
 јеврејским
 
фотографима
 
или
 
 јеврејском
 
доприносу
 
 развоју
 
фотографије
 
у
 
Србији
,
у
 
литератури
 
се
 
могу
 
наћи
 
текстови
 
о
 
неким
 
ауторима
,
или
 
појавама
,
али
 
ти
 
написи
 
никад
 
нису
 
обрађивани
 
у
 
ширим
 
 размерама
,
нити
 
су
 
интегрисани
 
у
 
контекст
 
целовитих
 
синтеза
.
Малобројни
 
текстови
,
претежно
 
општег
 
карактера
,
дотицали
 
су
 
подручје
 
 јеврејске
 
фотографије
 
више
 
у
 
смислу
 
мемоаристике
 
или
 
традиционалне
 
културе
,
него
 
што
 
су
 
 распарављали
 
о
 
фотографима
 
или
 
дометима
 
њихових
 
дела
.
Написи
 
су
 
повремени
,
уз
 
то
 
само
 
покушаји
 
идентификације
 
појединих
 
топоса
,
објеката
 
или
 
личности
,
а
 
својом
 
скученошћу
 
нису
 
могли
 
допринети
 
да
 
се
 
специфичност
 
самог
 
медија
 
боље
 
сагледа
 
и
 
упозна
.
Када
 
 је
 
 реч
 
о
 
српском
 
културном
 
простору
 
проблем
 
није
 
 једноставан
,
нити
 
га
 
 је
 
лако
 
обухватити
,
 јер
 
су
 
многа
 
дела
 
 јеврејских
 
фотографа
 
током
 
времена
 
ишчезла
-
 
2
стаклених
 
негативских
 
плоча
 
 једва
 
да
 
има
,
а
 
и
 
многобројне
 
фотографије
,
под
 
налетом
 
 ратова
,
прогона
 
или
 
 једноставно
 
од
 
зуба
 
времена
,
нетрагом
 
су
 
нестале
.
Многа
 
дела
 
су
,
иако
 
сачувана
,
 расејана
,
а
 
мало
 
их
 
 је
 
и
 
у
 
музејским
 
збиркама
.
Данас
 
 једва
 
да
 
се
 
зна
 
ко
 
си
 
биле
 
личности
 
на
 
сликама
,
а
 
 још
 
мање
 
 је
 
познато
 
ко
 
су
 
били
 
људи
 
иза
 
фотографских
 
апарата
.
Недостају
 
именски
 
и
 
тематски
 
 регистри
.
Нема
,
на
 
жалост
,
ни
 
пописа
 
имена
 
фотографа
.
Истраживачи
 
немају
 
могућности
 
да
 
се
 
о
 
грађи
 
обавесте
 
путем
 
 јавних
 
саопштења
 
и
 
струковних
 
коментара
,
 јер
 
ни
 
таквих
 
саопштења
,
а
 
ни
 
коментара
,
такође
 
није
 
било
.
Зачуђујуће
 
 је
 
што
 
ни
 
у
 
глобалним
 
 размерама
 
не
 
постоји
 
историја
 
 јеврејске
 
фотографије
.
Велики
 
светски
 
прегледи
,
па
 
и
 
тако
 
значајна
 
издања
 
као
 
што
 
 је
 
на
 
пример
 
ауторитативно
 
дело
 
Наоми
 
Розенблум
,
 A World History of Photography
1
,
не
 
пружају
 
ни
 
најсажетији
 
преглед
 
дела
 
 јеврејских
 
фотографа
 
у
 
свету
.
У
 
бившој
 
Југославији
 
није
 
објављен
 
ниједан
 
сепаратан
 
 рад
 
на
 
тему
 
фотографије
 
 јеврејских
 
фотографа
,
иако
,
као
 
што
 
знамо
,
у
 
готово
 
свим
 
бившим
 
 републикама
,
а
 
данас
 
издвојеним
 
државама
,
живели
 
су
,
и
 
живе
,
и
 
Јевреји
.
Ипак
,
да
 
се
 
не
 
би
 
погрешено
 
схватило
,
то
 
не
 
треба
 
 разумети
 
никако
 
другачије
 
него
 
као
 
лењост
,
па
 
и
 
неспособност
 
струке
 
историјско
-
уметничке
(
а
 
о
 
историјско
-
фотографској
 
и
 
не
 
треба
 
говорити
 
 јер
 
таква
 
код
 
нас
 
 једва
 
да
 
не
 
постоји
!),
да
 
сагледа
 
не
 
само
 
целину
 
него
 
и
 
делове
 
који
 
ту
 
целину
 
сачињавају
.
А
 
и
 
целина
,
то
 
 јест
 
збирни
 
прегледи
 
историја
 
фотографије
-
српске
,
хрватске
 
и
 
словеначке
,
није
 
боље
 
прошла
.
Чак
 
и
 
та
 
истраживања
 
започета
 
су
 
тек
 
крајем
 
седамдесетих
 
година
XX
в
. A
специјализована
 
истраживања
,
и
 
уже
 
тематске
 
области
,
 једва
 
да
 
 је
 
било
 
интересовања
,
па
 
се
 
није
 
ни
 
могло
 
очекивати
 
више
 
него
 
што
 
се
 
добило
.
Гледано
 
у
 
целини
,
овај
 
 рад
 
треба
 
 разумети
 
као
 
покушај
 
састављања
 
 једног
 
општег
 
прегледа
 
и
 
схватити
 
га
 
као
 
подстицај
 
за
 
даља
 
истраживања
 
и
 
систематскија
 
испитивања
 
 једног
 
корпуса
 
грађе
 
вредног
 
и
 
документарно
,
а
 
по
 
свему
 
судећи
 
и
 
уметнички
.
Овај
 
 рад
 
нема
 
за
 
циљ
 
да
 
поставља
 
етничке
 
границе
,
него
 
само
 
настоји
 
да
 
 региструје
 
 један
 
културни
 
опус
 
у
 
 једном
 
етничком
 
окружењу
,
чије
 
 је
 
постојање
 
неправедно
 
и
 
безразложно
 
тако
 
дуго
 
занемаривано
.
Таква
 
врста
 
усмереног
 
истраживања
 
није
 
новост
,
и
 
има
 
своје
 
оправдање
 
у
 
струци
 
и
 
науци
.
Корист
 
 је
 
вишеструка
,
 јер
 
не
 
само
 
да
 
се
 
тако
 
испитује
 
 раѕвој
 
фотографије
 
као
 
културни
 
феномен
 
у
 
 јеврејској
 
заједници
,
него
 
се
 
испитује
 
и
 
 један
 
значајан
 
сегмент
 
српске
 
фотографске
 
историје
.
Врло
 
 је
 
тешко
,
данас
,
 разграничити
,
нарочито
 
унутар
 
популације
 
која
 
 је
 
у
 
другој
 
половини
XIX
в
.
долазила
 
са
 
Севера
,
понајвише
 
преко
(
или
 
из
)
Војводине
,
тадашње
 
државне
 
територије
 
Аустроугарске
 
монархије
,
које
 
су
 
личности
 
биле
 
 јеврејског
 
порекла
.
За
 
неке
 
се
 
та
 
припадност
 
може
 
децидирано
 
утврдити
,
са
 
ослонцем
 
на
 
изворе
 
и
 
литерат
y
 ру
,
а
 
за
 
друге
,
без
 
амбиција
 
да
 
се
 
насумице
 
опредељујемо
,
остављамо
 
питање
 
отвореним
,
само
 
наводећи
 
њихова
 
имена
.
Уосталом
,
 један
 
број
 
личности
 
наведних
 
и
 
у
 
1
Naomi Rosenblum,
 A World History of Photography
(N
е
w Y
о
rk, 1997).
 
3
тексту
 
чине
 
структуру
 
и
 
историје
 
српске
 
фотографије
,
дакле
 
основни
 
скелет
 
који
 
 је
 
важан
 
за
 
целину
,
без
 
обзира
 
на
 
било
 
чију
 
националну
 
припадност
.
Могуће
 
 је
 
да
 
су
 
нека
 
имена
,
која
 
смо
 
поменули
,
за
 
сад
 
дубиозна
.
Уверени
 
смо
 
да
 
 је
 
боље
 
тако
 
него
 
да
,
неуко
 
прочитана
 
и
 
лоше
 
протумачена
,
неправедно
 
падну
 
у
 
заборав
.
XIX
ВЕК
 
Прве
 
вести
 
о
 
фотографији
 
код
 
Срба
 
Осим
 
Француске
,
колевке
 
фотографије
,
 развоју
 
и
 
усавршавању
 
прве
 
фотографске
 
технике
-
дагеротипије
-
нарочито
 
 је
 
допринето
 
у
 
Аустроугарској
 
монархији
,
одакле
 
се
 
током
 
пете
 
деценије
XIX
в
.
ширио
 
и
 
највећи
 
друштвени
 
и
 
културни
 
утицај
 
на
 
земље
 
Источне
 
Европе
 
и
 
Балкана
.
Зна
 
се
 
да
 
су
 
и
 
први
 
фотографи
 
дагеротиписти
 
приспели
 
у
 
Кнежевину
 
Србију
 
са
 
Севера
.
И
 
поред
 
тога
 
што
 
 је
 
наша
 
средина
 
била
 
под
 
великим
 
утицајем
 
германског
 
фактора
,
не
 
само
 
културног
 
него
 
и
 
привредног
,
могу
 
се
 
уочити
 
и
 
извесни
 
утицаји
 
па
 
и
 
доприноси
 
других
 
народа
.
А
 
кад
 
 је
 
 реч
 
о
 
пионирским
 
временима
 
фотографије
 
најуочљивији
 
су
 
доприноси
 
Аустријанаца
,
Немаца
,
Мађара
 
и
 
Јевреја
.
Недуго
 
после
 
званичног
 
објављивања
 
проналаска
 
фотографије
 
пред
 
француском
 
Академијом
 
наука
 
у
 
Паризу
,
Магазин
 
 за
 
 художество
 ,
књижество
 
и
 
 моду
 
који
 
 је
 
излазио
 
на
 
српском
 
 језику
 
у
 
Будиму
,
у
 
броју
 
од
5.
априла
1839.
године
 
упознао
 
 је
 
српског
 
читаоца
 
са
 
основним
 
подацима
 
о
 
том
 
открићу
.
2
 
А
 
у
 
мају
 
наредне
 
године
, 1840.
године
,
Сербске
 
народне
 
новине
 
писале
 
су
:„
Димит
.(
 рије
)
Новаковић
,
трговац
 
 родом
 
из
 
Загреба
(...)
снимио
 
 је
 
неку
 
част
 
Београда
 
на
 
посребрениј
 
лист
 
бакара
.
Снимак
 
тај
 
поднео
 
 је
 
он
 
Њ
.
Светлости
 
господару
 
Михаилу
 
Сербије
 
књазу
 
на
 
дар
,
а
 
многима
 
 је
 
овде
 
не
 
само
 
машину
,
него
 
и
 
саму
 
вештину
 
показивао
.”
3
 
Путујући
 
фотографи
 
Првих
 
петнаестак
 
година
 
фотографске
 
историје
 
протицало
 
 је
 
у
 
знаку
 
употребе
 
њене
 
најраније
 
и
 
прве
 
практично
 
применљиве
 
технике
 
фотографисања
-
дагеротипије
.
Раздобље
 
између
1839.
и
1855.
годи
,
које
 
се
 
зато
 
може
 
сматрати
 
добом
 
дагеротипије
,
испуњено
 
 је
 
делима
 
путујућих
 
фотографа
-
дагеротиписта
.
Баш
 
они
 
су
 
 разнели
 
клицу
 "
сликања
 
помоћу
 
светлости
"
у
 
најудаљеније
 
крајеве
 
света
.
Њима
 
треба
 
да
 
захвале
 
и
 
житељи
 
Кнежевине
 
Србије
 
што
 
су
 
добили
 
могућност
 
не
 
само
 
да
 
оставе
 
сопствену
 
слику
 
и
 
тако
 
допринесу
 
личним
 
музејима
 
њихових
 
наследника
,
него
 
и
 
што
 
им
 
 је
 
омогућено
 
да
 
и
 
сами
 
науче
 
технику
 
употребе
 
дагеротипа
.
2
 
Магазин
 
 за
 
 художество
 ,
књижество
 
и
 
 моду
,
бр
. 28 (5.
април
),
Будим
, (1839) 112.
3
 
Сербске
 
народне
 
новине
,
ч
.[
исло
] 37,
Пешта
(12.
мај
1840).
of 00

Leave a Comment

You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...
You must be to leave a comment.
Submit
Characters: ...