Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex izvor: www.paragraf.

rs

PRAVILNIK
O MERILIMA
("Sl. glasnik RS", br. 63/2013)
Predmet lan 1
Ovim pravilnikom blie se propisuju zahtevi za vodomere, gasomere i ureaje za konverziju zapremine, brojila aktivne elektrine energije, merila toplotne energije, merne sisteme za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda, vage sa automatskim funkcionisanjem, taksimetre, materijalizovane mere, merila dimenzija i analizatore izduvnih gasova, koji moraju da budu ispunjeni za njihovo stavljanje na trite i/ili upotrebu, postupci ocenjivanja usaglaenosti, oznaavanje, isprave o usaglaenosti i druga dokumentacija koja prati ova merila, kao i uslovi koje mora da ispuni imenovano telo koje sprovodi postupak ocenjivanja usaglaenosti.

Znaenje pojedinih izraza lan 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) merilo je ureaj ili sistem koji se koristi za merenje; 2) podsklop je hardverski ureaj koji nezavisno funkcionie i ini merilo zajedno sa drugim podsklopovima sa kojima je kompatibilan ili sa drugim merilom sa kojim je kompatibilan;

3) zakonska metroloka kontrola je kontrola poslova merenja onih merila koja se koriste u funkciji zatite javnog interesa, javnog zdravlja, javne bezbednosti, javnog reda, zatite ivotne sredine, propisivanja poreza i carina, zatite potroaa i pravine trgovine; 4) proizvoa je fiziko ili pravno lice koje proizvodi merilo ili za koje se merilo projektuje ili proizvodi i koje to merilo stavlja na trite pod svojim imenom i/ili u upotrebu za sopstvene potrebe i koje je odgovorno za usaglaenost merila sa ovim pravilnikom; 5) stavljanje na trite je prva isporuka merila na trite Republike Srbije odnosno prvo injenje dostupnim merila krajnjem korisniku, sa ili bez naknade; 6) stavljanje u upotrebu je prva upotreba merila od strane krajnjeg korisnika za svrhe za koje je to merilo namenjeno; 7) ovlaeni zastupnik je fiziko ili pravno lice koje ima prebivalite, odnosno sedite u Republici Srbiji, i koje je proizvoa pismeno ovlastio da za njegov raun preduzima radnje iz ovlaenja, a u vezi sa stavljanjem merila na trite i/ili upotrebu, u smislu ovog pravilnika; 8) harmonizovani standard je tehnika specifikacija koju su usvojili Evropski komitet za standardizaciju (CEN), Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC) ili Evropski institut za standarde u oblasti telekomunikacija (ETSI) odnosno zajedniki dve ili sve tri ove organizacije, na zahtev Evropske komisije; 9) normativni dokument je dokument koji sadri tehnike specifikacije koje je usvojila Meunarodna organizacija za zakonsku metrologiju (OIML). Drugi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom pravilniku, a nisu definisani u stavu 1. ovog lana, imaju znaenje definisano zakonima kojima se ureuju metrologija, tehniki zahtevi za proizvode i opta bezbednost proizvoda.

Primena lan 3

Ovaj pravilnik se primenjuje na merila definisana u prilozima koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo (u daljem tekstu: merila), i to: - Prilog 17: MI-001 - Vodomeri, - Prilog 18: MI-002 - Gasomeri i ureaji za konverziju zapremine, - Prilog 19: MI-003 - Brojila aktivne elektrine energije, - Prilog 20: MI-004 - Merila toplotne energije, - Prilog 21: MI-005 - Merni sistemi za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda, - Prilog 22: MI-006 - Vage sa automatskim funkcionisanjem, - Prilog 23: MI-007 - Taksimetri, - Prilog 24: MI-008 - Materijalizovane mere, - Prilog 25: MI-009 - Merila dimenzija, - Prilog 26: MI-010 - Analizatori izduvnih gasova.

lan 4
Ovaj pravilnik se primenjuje na merila koja se koriste u funkciji merenja za potrebe javnog interesa, javnog zdravlja, javne bezbednosti, javnog reda, zatite ivotne sredine, zatite potroaa, propisivanja poreza i carina i pravine trgovine.

Primenljivost na podsklopove lan 5

U sluaju da su za podsklopove bitni zahtevi utvreni prilozima iz lana 3. ovog pravilnika, odredbe ovog pravilnika shodno se primenjuju na te podsklopove.

Ocenjivanje usaglaenosti podsklopa iz stava 1. ovog lana moe se vriti nezavisno i zasebno od merila iji je sastavni deo.

Bitni zahtevi lan 6

Merilo mora da ispunjava bitne zahteve iz Priloga 1 - Bitni zahtevi, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo i odgovarajueg priloga iz lana 3. ovog pravilnika, koji se odnosi na odreeno merilo. Odredbe propisa kojim je ureena elektromagnetska kompatibilnost koje se odnose na zahteve u pogledu emisije elektromagnetskih smetnji primenjuju se na merila. Za merilo koje se stavlja na trite, informacije iz Priloga 1 odeljak 9. ovog pravilnika i/ili informacije iz odgovarajueg priloga iz lana 3. ovog pravilnika, koje su potrebne za pravilnu upotrebu merila, moraju da budu obezbeene na srpskom jeziku.

Ocenjivanje usaglaenosti lan 7

Usaglaenost merila sa odgovarajuim bitnim zahtevima ocenjuje se primenom jednog od postupaka ocenjivanja usaglaenosti navedenih u prilogu iz lana 3. ovog pravilnika, za odreeno merilo, po izboru proizvoaa. Kada je to primenjivo proizvoa za posebna merila ili grupe merila obezbeuje tehniku dokumentaciju iz lana 8. ovog pravilnika. Moduli od kojih se sastoje postupci ocenjivanja usaglaenosti: A, A2, B, C, C2, D, D1, E, E1, F, F1, G, H i H1 dati su u prilozima 2-15, koji su odtampani uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo. Dokumentacija i prepiska koja se koristi u postupcima ocenjivanja usaglaenosti je na srpskom jeziku ili na jeziku koji prihvata imenovano telo koje sprovodi postupak ocenjivanja usaglaenosti.

Tehnika dokumentacija lan 8

Tehnika dokumentacija treba na jasan nain da prikae projektovanje, proizvodnju i nain rada merila, tako da omogui ocenjivanje njegove usaglaenosti sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija treba biti dovoljno detaljna da obezbedi: 1) definisanje metrolokih karakteristika; 2) reproduktivnost metrolokih svojstava proizvedenih merila kada su pravilno podeena uz upotrebu odgovarajuih sredstava; 3) celovitost merila. U meri u kojoj je to od znaaja za ocenjivanje i identifikovanje tipa i/ili merila, tehnika dokumentacija obuhvata: 1) opti opis merila; 2) idejno reenje i proizvodne crtee i planirane komponente, podsklopove, povezivanja itd.; 3) postupke u proizvodnji kojima se obezbeuje ujednaena proizvodnja; 4) ako je primenjivo, opis elektronskih ureaja sa crteima, dijagramima, algoritmima i optim informacijama o softveru, kojim se objanjavaju njihove karakteristike i rad; 5) opise i objanjenja neophodne za razumevanje ta. 2), 3) i 4) ovog stava, kao i za razumevanje rada merila; 6) spisak standarda i/ili normativnih dokumenata iz lana 10. ovog pravilnika koji su primenjeni u celini ili delimino;

7) opise reenja usvojenih da bi se zadovoljili bitni zahtevi, u sluajevima gde nisu primenjeni standardi i/ili normativna dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika; 8) rezultate prorauna konstrukcije, pregleda itd.; 9) odgovarajue rezultate ispitivanja, kada je primenjivo, kako bi se pokazalo da su tip i/ili merilo usaglaeni sa zahtevima ovog pravilnika pod naznaenim radnim uslovima i uz navedene smetnje u okruenju, iz odgovarajuih priloga iz lana 3. ovog pravilnika, kao i sa specifikacijama trajnosti za gasomere, vodomere, merila toplotne energije i merila za tenosti koje nisu voda; 10) sertifikate o ispitivanju tipa ili sertifikate o pregledu projekta koji se odnose na merila koja sadre delove identine onim delovima korienim pri projektovanju. U dokumentaciji iz stava 3. ovog lana proizvoa daje predlog za mesto stavljanja igova, znaka usaglaenosti i dopunske metroloke oznake. Ukoliko je primenjivo, proizvoa navodi uslove kompatibilnosti sa interfejsima i podsklopovima.

Prijavljivanje lan 9
Postupke ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika sprovodi Direkcija za mere i dragocene metale (u daljem tekstu: Direkcija), u skladu sa zakonom kojim se ureuje metrologija, odnosno telo za ocenjivanje usaglaenosti koje ispunjava zahteve iz Priloga 16 Uslovi koje moraju da ispune privredni subjekti i druga pravna lica da bi bila imenovana, koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo, i koje je imenovano u skladu sa zakonom kojim se ureuje metrologija. Za tela za ocenjivanje usaglaenosti koja ispunjavaju uslove utvrene odgovarajuim srpskim standardima, kojima su preuzeti odgovarajui harmonizovani standardi, a iji se spisak sastavlja i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i propisom donetim na osnovu tog zakona, smatra se da ispunjavaju zahteve iz Priloga 16 ovog pravilnika.

Pretpostavka o usaglaenosti lan 10

Smatra se da merilo ispunjava zahteve iz Priloga 1 ovog pravilnika i iz odgovarajueg priloga iz lana 3. ovog pravilnika, za to merilo, ako je izraeno u skladu sa odgovarajuim srpskim standardom ili delom srpskog standarda kojima su preuzeti odgovarajui harmonizovani standardi, a iji se spisak (u daljem tekstu: spisak standarda) sastavlja i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i propisom donetim na osnovu tog zakona. U sluaju da je merilo samo delimino usaglaeno sa odgovarajuim srpskim standardom ili delom srpskog standarda iz stava 1. ovog lana, smatra se da je to merilo usaglaeno sa onim bitnim zahtevima koji odgovaraju srpskom standardu ili delu srpskog standarda sa kojim je to merilo usaglaeno. Smatra se da je merilo koje je usaglaeno sa odgovarajuim normativnim dokumentima i/ili delovima normativnih dokumenata iji se spisak (u daljem tekstu: spisak normativnih dokumenata) sastavlja i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti i propisom donetim na osnovu tog zakona, usaglaeno sa bitnim zahtevima iz Priloga 1 ovog pravilnika i iz odgovarajueg priloga iz lana 3. ovog pravilnika, za to merilo. U sluaju da je merilo samo delimino usaglaeno sa normativnim dokumentom iz stava 3. ovog lana, smatra se da je to merilo usaglaeno sa onim bitnim zahtevima koji odgovaraju elementima u normativnom dokumentu sa kojima je merilo usaglaeno. Proizvoa moe primeniti tehniko reenje koje je usaglaeno sa bitnim zahtevima iz Priloga 1 ovog pravilnika i zahtevima iz odgovarajueg priloga iz lana 3. ovog pravilnika, za odreeno merilo. Smatra se da je merilo sa takvim tehnikim reenjem usaglaeno sa zahtevima ovog pravilnika, samo ako proizvoa primeni reenja navedena u nekom od srpskih standarda, ili u odgovarajuim delovima normativnih dokumenata koja su navedena u spiskovima iz st. 1. i 3. ovog lana.

Smatra se da su izvrena odgovarajua ispitivanja iz lana 8. stav 3. taka 9) ovog pravilnika, ako je program ispitivanja sproveden u skladu sa odgovarajuim standardima i/ili dokumentima iz st. 1-5. ovog lana i ako rezultati ispitivanja obezbeuju usaglaenost sa bitnim zahtevima.

Oznaavanja lan 11
Na merilo koje je usaglaeno sa zahtevima iz ovog pravilnika, pre stavljanja na trite i/ili u upotrebu, stavlja se znak usaglaenosti iji je oblik, izgled i sadraj ureen posebnim propisom i dopunska metroloka oznaka. Dopunska metroloka oznaka iz stava 1. ovog lana sastoji se od velikog slova "M" i poslednje dve cifre godine njenog stavljanja na merilo i uokvirena je pravougaonikom. Visina dopunske metroloke oznake je jednaka visini znaka usaglaenosti. Dopunska metroloka oznaka nalazi se neposredno iza znaka usaglaenosti. Znak usaglaenosti i dopunsku metroloku oznaku na merilo stavlja proizvoa ili njegov zastupnik, odnosno ovlaeni uvoznik ako proizvoa ili njegov zastupnik nije registrovan na teritoriji Republike Srbije. Ove oznake se mogu staviti na merilo tokom postupka proizvodnje, ako je to opravdano. Ukoliko je imenovano telo uestvovalo u postupku ocenjivanja usaglaenosti iza znaka usaglaenosti i dopunske metroloke oznake stavlja se jedinstveni broj tog imenovanog tela. Znak usaglaenosti i dopunska metroloka oznaka moraju biti neizbrisivi. Jedinstveni broj odgovarajueg imenovanog tela mora biti neizbrisiv ili samounitavajui, ako se ukloni. Sve oznake moraju biti jasno vidljive i lako pristupane.

lan 12
Kada se merilo sastoji od vie ureaja koji nisu podsklopovi tog merila i koji rade zajedno, oznake iz lana 11. ovog pravilnika se stavljaju na glavni ureaj merila ili na natpisnu ploicu.

Kada je merilo suvie malo ili suvie osetljivo da se na njega stavi znak usaglaenosti i dopunska metroloka oznaka, oznake se stavljaju na ambalau, ako postoji, i pratee dokumente koji su propisani ovim pravilnikom.

lan 13
Na merilo se ne sme stavljati drugi znak koji nije znak usaglaenosti ili dopunska metroloka oznaka, ve svojim sadrajem ili oblikom samo podsea na znak usaglaenosti ili dopunsku metroloku oznaku ime bi kod potroaa ili drugog korisnika mogao da stvori zabludu da se radi o tim oznakama. Na merilo se moe staviti bilo koja druga oznaka, pod uslovom da time nisu umanjene vidljivost i itljivost znaka usaglaenosti i dopunske metroloke oznake. U sluaju da je merilo predmet i drugih propisa kojima se ureuju druga pitanja, a kojima se takoe propisuje stavljanje znaka usaglaenosti, stavljeni znak usaglaenosti oznaava da je to merilo usaglaeno i sa zahtevima tih drugih propisa.

Stavljanje na trite i u upotrebu lan 14

Merila koja ispunjavaju zahteve iz ovog pravilnika i koja su oznaena znakom usaglaenosti i dopunskom metrolokom oznakom, stavljaju se na trite i/ili u upotrebu slobodno, bez ogranienja u skladu sa zakonom kojim se ureuje metrologija. Na sajmovima, izlobama, praktinim demonstracijama ili drugim slinim javnim manifestacijama, mogu se izlagati i predstavljati merila koja nisu usaglaena sa zahtevima iz ovog pravilnika, pod uslovom da se na tim merilima nalazi vidna i jasno istaknuta oznaka da se ta merila ne mogu stavljati na trite i/ili u upotrebu dok ne budu usaglaena sa zahtevima iz ovog pravilnika.

Zatitna klauzula lan 15

Isporuka i/ili upotreba merila koje je stavljeno na trite i na koje je stavljen znak usaglaenosti i dopunska metroloka oznaka, a koje pripada modelu za koji se utvrdi da sva ili neka merila tog modela, kada su pravilno montirana i koriste se u skladu sa uputstvom proizvoaa, ne zadovoljavaju bitne zahteve u pogledu metrolokih svojstava iz ovog pravilnika, moe se ograniiti ili zabraniti, u skladu sa zakonom kojim se ureuje metrologija.

Usklaenost sa propisima Evropske unije lan 16

Ovaj pravilnik je usklaen sa svim naelima i bitnim zahtevima iz Direktive 2004/22/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 31. marta 2004. godine o merilima.

Prelazne i zavrne odredbe lan 17

Od dana stupanja na snagu ovog pravilnika do dana stupanja na snagu sporazuma o ocenjivanju usaglaenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda izmeu Evropske unije i Republike Srbije ili do dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji oznaavanje usaglaenosti merila na koje se primenjuje ovaj pravilnik obavlja se stavljanjem srpskog znaka usaglaenosti iji je oblik, izgled i sadraj ureen posebnim propisom donetim na osnovu zakona kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti. Od dana stupanja na snagu sporazuma o ocenjivanju usaglaenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda izmeu Evropske unije i Republike Srbije ili od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji oznaavanje usaglaenosti merila na koje se primenjuje ovaj pravilnik obavlja se stavljanjem "CE" znaka usaglaenosti. Od dana stupanja na snagu sporazuma o ocenjivanju usaglaenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda izmeu Evropske unije i Republike Srbije ili od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, rei: "deklaracija o usaglaenosti", u ovom pravilniku imae znaenje: "EZ deklaracija o usaglaenosti", rei: "ispitivanje tipa", imae znaenje: "EZ ispitivanje tipa", rei: "sertifikat o ispitivanju tipa", imae znaenje: "EZ sertifikat o ispitivanju tipa", rei: "provera"

imae znaenje: "EZ provera", rei: "verifikacija" imae znaenje: "EZ verifikacija", a rei: "pojedinana verifikacija" imae znaenje: "EZ pojedinana verifikacija".

lan 18
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae sledei propisi: 1) Pravilnik o metrolokim uslovima za vodomere ("Slubeni list SFRJ", broj 51/86); 2) Pravilnik o metrolokim uslovima za merila koja koriguju zapreminu proteklog gasa ("Slubeni list SFRJ", br. 9/85 i 8/86); 3) Pravilnik o metrolokim uslovima za protona merila za zapreminu gasa ("Slubeni list SRJ", broj 45/98); 4) Pravilnik o metrolokim uslovima za statika brojila aktivne elektrine energije klase tanosti 0,2 i 0,5 ("Slubeni list SFRJ", broj 28/89); 5) Pravilnik o metrolokim uslovima za statika brojila aktivne elektrine energije klase tanosti 1 i 2 ("Slubeni list SFRJ", broj 9/92); 6) Pravilnik o metrolokim uslovima za indukciona brojila za elektrinu energiju ("Slubeni list SFRJ", broj 54/89); 7) Pravilnik o metrolokim uslovima za merila toplotne energije ("Slubeni list SRJ", broj 9/01); 8) Pravilnik o metrolokim uslovima za protona merila zapremine za razne tenosti koja se nalaze u mernom sklopu ("Slubeni list SFRJ", broj 9/85); 9) Pravilnik o metrolokim uslovima za protona merila zapremine za razne tenosti sa neposrednim merenjem zapremine ("Slubeni list SFRJ", broj 11/85); 10) Pravilnik o metrolokim uslovima za sprave za merenje tenih goriva ("Slubeni list SFRJ", br. 48/85 i 20/86);

11) Pravilnik o metrolokim uslovima za protona merila zapremine tenosti sa posrednim nainom merenja ("Slubeni list SFRJ", broj 7/92); 12) Pravilnik o metrolokim uslovima za vage sa automatskim funkcionisanjem ("Slubeni list SFRJ", broj 1/84); 13) Pravilnik o metrolokim uslovima za merila mase - automatske vage sa sabiranjem diskontinuiranih rezultata merenja ("Slubeni list SFRJ", broj 59/87); 14) Pravilnik o metrolokim uslovima za merila mase - automatske vage na transportnoj traci klase tanosti 1 i 2 ("Slubeni list SFRJ", broj 64/89); 15) Pravilnik o metrolokim uslovima za merila mase - vage za merenje vozila u pokretu ("Slubeni list SFRJ", broj 33/84); 16) Pravilnik o metrolokim uslovima za taksametre ("Slubeni list SFRJ", broj 9/85); 17) Pravilnik o metrolokim uslovima za merila duine opte namene ("Slubeni list SFRJ", br. 18/88 i 26/90); 18) Pravilnik o metrolokim uslovima za maine za merenje duine ice i kabla ("Slubeni list SFRJ", broj 51/86); 19) Pravilnik o metrolokim uslovima za analizatore gasova koji rade na principu infracrvene spektrofotometrije ("Slubeni list SFRJ", br. 48/85 i 83/87); 20) Metroloko uputstvo za pregled vodomera ("Glasnik SZMDM", broj 2/90); 21) Metroloko uputstvo za pregled korektora ("Glasnik SZMDM", broj 4/87); 22) Metroloko uputstvo za pregled gasomera ("Glasnik SZMDM", broj 2/00); 23) Metroloko uputstvo za pregled statikih brojila elektrine energije ("Glasnik ZMDM", broj 1/07);

24) Metroloko uputstvo za pregled indukcionih brojila elektrine energije ("Glasnik SZMDM", broj 1/83); 25) Metroloko uputstvo za pregled merila toplotne energije ("Glasnik SZMDM", broj 1/01); 26) Metroloko uputstvo za pregled protonih merila zapremine koja se nalaze u mernom sklopu, na mestu korienja pomou radnih etalon posuda ("Glasnik SZMDM", broj 2/94); 27) Metroloko uputstvo za pregled sprava za merenje tenih goriva ("Glasnik SZMDM", broj 4/84); 28) Metroloko uputstvo za pregled merila mase - vaga sa automatskim funkcionisanjem ("Glasnik SZMDM", broj 2/94); 29) Metroloko uputstvo za pregled merila mase - automatske vage na transportnoj traci, klase tanosti 1 i 2 ("Glasnik SZMDM", broj 2/90); 30) Metroloko uputstvo za pregled merila mase - vage za merenje vozila u pokretu ("Glasnik SZMDM", broj 4/86); 31) Metroloko uputstvo za pregled taksametara ("Glasnik SZMDM", broj 1/86); 32) Metroloko uputstvo za pregled mernih letava koje slue za merenje nivoa tenih goriva ("Glasnik SZMDM", broj 1/83); 33) Metroloko uputstvo za pregled maina za merenje duine ice i kabla ("Glasnik SZMDM", broj 1/86); 34) Metroloko uputstvo za pregled analizatora gasova ("Glasnik SZMDM", broj 4/89).

lan 19
Uverenja o odobrenju tipa merila izdata do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, a na osnovu propisa iz lana 18. ovog pravilnika vae najdue do 1. januara 2017. godine.

Merilo koje je projektovano, izraeno i ija je usaglaenost ocenjena u skladu sa zahtevima iz propisa iz lana 18. ovog pravilnika, moe se staviti na trite i/ili u upotrebu najkasnije do 1. januara 2017. godine.

Stupanje na snagu lan 20

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1 BITNI ZAHTEVI

Merilo mora da obezbedi visok nivo metroloke zatite tako da daje tane rezultate merenja koje svaka zainteresovana strana moe sa poverenjem da prihvati, mora biti projektovano i proizvedeno sa visokim nivoom kvaliteta u pogledu metoda merenja i bezbednosti podataka merenja. Zahtevi koje merila moraju da ispune dati su u ovom prilogu, a, gde je to potrebno, dopunjeni su posebnim zahtevima za odreena merila u prilozima 17-26 ovog pravilnika, u kojima su detaljnije izloeni odreeni aspekti optih zahteva. U tehnikim reenjima primenjenim radi ispunjenja zahteva iz stava 2. ovog odeljka uzimaju se u obzir namena merila i svaka zloupotreba koja se moe predvideti. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Merena veliina je odreena veliina koja se meri. 2) Uticajna veliina je veliina koja nije merena veliina, ali utie na rezultat merenja. 3) Naznaeni radni uslovi su vrednosti uticajnih veliina koje ine normalne radne uslove merila.

4) Smetnja je uticajna veliina ija je vrednost u granicama utvrenim u odgovarajuem zahtevu, ali izvan utvrenih naznaenih radnih uslova merila. Uticajna veliina je smetnja ako za tu uticajnu veliinu nisu utvreni naznaeni radni uslovi. 5) Kritina vrednost promene je vrednost pri kojoj se promena rezultata merenja smatra nepoeljnom. 6) Materijalizovana mera je ureaj koji je namenjen da tokom upotrebe trajno reprodukuje ili obezbeuje jednu ili vie poznatih vrednosti date veliine. 7) Direktna prodaja je promet roba i usluga kod koga: - rezultat merenja slui kao osnova za iznos za naplatu, - najmanje jedna od strana u poslu povezanim sa merenjem jeste potroa ili bilo koja druga strana kojoj je potreban slian nivo zatite, i - sve strane u tom poslu prihvataju rezultat merenja u tom trenutku i na tom mestu. 8) Klimatska okruenja su uslovi u kojima se merila mogu koristiti. Da bi se prevazile klimatske razlike, definisan je niz graninih vrednosti temperature. 9) Javno preduzee je snabdeva elektrinom energijom, gasom, toplotnom energijom ili vodom. ZAHTEVI 1. Dozvoljene greke 1.1. Pod naznaenim radnim uslovima i bez smetnji, greka merenja ne sme da bude vea od vrednosti najvee dozvoljene greke (NDG) utvrene odgovarajuim zahtevima za odreena merila. Ako u prilozima za odreena merila nije drugaije navedeno, NDG se izraava kao pozitivna i negativna vrednost odstupanja od prave vrednosti merenja.

1.2. Pod naznaenim radnim uslovima uz prisustvo smetnje, u pogledu karakteristika merila primenjuje se zahtev koji je utvren odgovarajuim posebnim prilozima za odreena merila. Ukoliko je predvieno da se merilo koristi u navedenom stalnom elektromagnetskom polju, dozvoljene karakteristike za vreme ispitivanja, pod dejstvom elektromagnetskog polja sa promenom amplitude, moraju biti u okviru NDG. 1.3. Proizvoa odreuje klimatska, mehanika i elektromagnetska okruenja u kojima je merilo predvieno za upotrebu, napajanje elektrinom energijom i druge uticajne veliine za koje je verovatno da e uticati na njegovu tanost, uzimajui u obzir zahteve utvrene odgovarajuim prilozima za odreena merila. 1.3.1. Klimatska okruenja Proizvoa odreuje gornju i donju graninu vrednost temperature, i to kao neku od vrednosti iz Tabele 1, ako nije drugaije navedeno u odgovarajuim prilozima za odreena merila, i navodi da li je merilo projektovano za vlanost sa ili bez kondenzacije, kao i to da li je predvieno da se merilo koristi na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Granine vrednosti temperature Gornja granina vrednost temperature Donja granina vrednost temperature 30 C 5 C 40 C - 10 C 55 C - 25 C 70 C - 40 C

1.3.2. Pri utvrivanju mehanikog okruenja, uzimaju se u obzir sledee uticajne veliine: - vibracija, - mehaniki potres. Mehanika okruenja razvrstavaju se u klase od M1 do M3: 1) Klasa M1 odnosi se na merila koja se koriste na mestima sa vibracijama i potresima manjeg znaaja, npr. merila privrena za lake nosee konstrukcije izloene zanemarljivim vibracijama

i potresima koje se prenose usled miniranja ili pobijanja ipova u lokalnoj sredini, lupanja vratima i dr. 2) Klasa M2 odnosi se na merila koja se koriste na mestima sa znaajnim ili velikim vibracijama i potresima, npr. koji se prenose sa maina ili vozila u prolazu ili pored tekih maina, transportnih traka i dr. 3) Klasa M3 odnosi se na merila koja se koriste na mestima gde su vibracije i potresi veliki i veoma veliki, npr. merila postavljena direktno na maine, transportne trake i dr. 1.3.3. Pri utvrivanju elektromagnetskog okruenja, uzimaju se u obzir sledee uticajne veliine: - prekidi napona, - kratkotrajna smanjenja napona, - naponske prelazne pojave na napojnim vodovima i/ili signalnim vodovima, - elektrostatika pranjenja, - radiofrekvencijska elektromagnetska polja, - kondukciono radiofrekvencijska elektromagnetska polja na napojnim vodovima i/ili signalnim vodovima, - naponski udari na napojnim vodovima i/ili signalnim vodovima. Elektromagnetska okruenja razvrstavaju se, ako nije drugaije utvreno odgovarajuim prilozima za odreena merila, u klase E1, E2 i E3: 1) Klasa E1 odnosi se na merila koja se koriste na mestima sa elektromagnetskim smetnjama slinim onim koje e se verovatno javiti u stambenim i poslovnim zgradama i objektima lake industrije.

2) Klasa E2 odnosi se na merila koja se koriste na mestima sa elektromagnetskim smetnjama slinim onim koje e se verovatno javiti u drugim industrijskim objektima. 3) Klasa E3 odnosi se na merila koja se napajaju iz akumulatora vozila. Ta merila moraju da zadovolje zahteve klase E2 i sledee dodatne zahteve: - smanjenje napona izazvano pobuivanjem strujnog kola za startovanje motora sa unutranjim sagorevanjem, ne utie na ispravan rad merila ili merilo daje upozorenje koje se iskljuuje kada se uspostavi normalan napon; - prelazne pojave pri gubitku optereenja, koje se javljaju ako se ispranjen akumulator iskljui dok motor radi, ne utiu na ispravan rad merila ili merilo daje upozorenje koje se iskljuuje kada se uspostavi normalan napon. 1.3.4. Druge uticajne veliine koje se uzimaju u obzir gde je to potrebno jesu: - varijacija napona, - varijacija mrene frekvencije, - magnetsko polje mrene frekvencije, - svaka druga veliina za koju je verovatno da e znaajno uticati na tanost merila. 1.4. Kada se sprovode ispitivanja kao to je predvieno ovim pravilnikom, primenjuju se: 1.4.1. Osnovna pravila o ispitivanju i utvrivanju greaka Bitni zahtevi iz pododeljaka 1.1. i 1.2. ovog priloga proveravaju se u odnosu na svaku relevantnu uticajnu veliinu. Ako nije drugaije navedeno u odgovarajuem prilogu za odreena merila, ti bitni zahtevi primenjuju se za svaku uticajnu veliinu posebno, i to kada se ocenjuje efekat uticajne veliine, pri emu se obezbeuje da sve druge uticajne veliine budu relativno konstantne na svojim referentnim vrednostima.

Metroloka ispitivanja sprovode se za vreme ili posle primene uticajne veliine, u zavisnosti od toga koje stanje odgovara normalnom radnom stanju merila u kojem je verovatno da e se javiti ta uticajna veliina. 1.4.2. Vlanost okoline - U zavisnosti od klimatskog radnog okruenja u kojem je predviena upotreba merila vri se odgovarajue ispitivanje ili postupkom poviene temperature sa nepromenljivom vlanou (bez kondenzacije) ili postupkom poviene temperature sa ciklino promenljivom vlanou (sa kondenzacijom). - Ispitivanje postupkom poviene temperature sa ciklino promenljivom vlanou vri se kada je kondenzacija vana ili kada e prodiranje pare biti ubrzano usled efekta disanja. U uslovima gde je prisutna vlanost bez kondenzacije vri se ispitivanje postupkom poviene temperature sa nepromenljivom vlanou. 2. Reproduktivnost Ako se ista merena veliina izmeri na drugom mestu ili je izmeri drugi korisnik, pri emu su svi drugi uslovi isti, rezultati uzastopnih merenja moraju biti u velikoj meri saglasni. Razlika izmeu rezultata merenja mora biti mala u poreenju sa NDG. 3. Ponovljivost Ako se ista merena veliina izmeri pod istim uslovima merenja, rezultati uzastopnih merenja moraju biti u velikoj meri saglasni. Razlika izmeu rezultata merenja mora biti mala u poreenju sa NDG. 4. Osetljivost i prag osetljivosti Merilo mora biti dovoljno osetljivo i prag osetljivosti mora biti dovoljno nizak za predvieno merenje. 5. Trajnost

Merilo se projektuje projektovano tako da odrava odgovarajuu stabilnost svojih metrolokih karakteristika tokom vremenskog perioda koji proceni proizvoa, pod uslovom da se pravilno montira, odrava i koristi u skladu sa uputstvom proizvoaa kada se nalazi u uslovima okruenja za koje je predvieno. 6. Pouzdanost Merilo mora biti projektovano tako da, koliko je mogue, smanji efekat oteenja koji bi doveo do netanog rezultata merenja, osim u sluaju da je postojanje takvog oteenja oigledno. 7. Podesnost 7.1. Merilo mora biti projektovano i izraeno tako da se sprei zloupotreba, dok mogunosti za nenamernu pogrenu upotrebu moraju da budu svedene na najmanju moguu meru. 7.2. Merilo mora biti podesno za upotrebu u predvienoj oblasti, uzimajui u obzir praktine radne uslove, i ne sme postavljati neopravdane zahteve pred korisnika da bi se dobio taan rezultat merenja. 7.3. Greke merila koja koriste javna preduzea pri protocima ili jainama elektrine struje van kontrolisanog opsega ne smeju imati neopravdana odstupanja. 7.4. U sluaju da je merilo projektovano za merenje vrednosti merene veliine koje su konstantne tokom vremena, merilo mora biti neosetljivo na mala kolebanja vrednosti merene veliine ili reagovati na odgovarajui nain. 7.5. Merilo mora biti izdrljivo, a materijali od kojih je izraeno moraju biti podesni za uslove u kojima je predvieno da se koristi. 7.6. Merilo mora biti projektovano tako da omogui kontrolisanje merenja posle stavljanja merila na trite i u upotrebu. Ako je potrebno, u sklopu merila obezbeuje se posebna oprema ili softver za to kontrolisanje. Postupak ispitivanja opisuje se u uputstvu za rad.

Kada merilo ima pripadajui softver koji obezbeuje druge funkcije osim funkcije merenja, ne sme na nedozvoljen nain uticati na softver koji je od presudnog znaaja za metroloke karakteristike i koji mora biti pogodan za identifikaciju. 8. Zatita od oteenja 8.1. Na metroloke karakteristike merila ne sme na nedozvoljen nain uticati prikljuenje drugog ureaja na merilo, neka karakteristika prikljuenog ureaja ili neki udaljeni ureaj koji komunicira sa merilom. 8.2. Hardverska komponenta koja je od presudnog znaaja za metroloke karakteristike mora biti projektovana tako da se moe zatititi. Predviene mere zatite moraju obezbediti da postoji evidencija u sluaju intervencije. 8.3. Softver koji je od presudnog znaaja za metroloke karakteristike mora biti identifikovan kao takav i mora se zatititi. Merilo mora da obezbeuje laku identifikaciju softvera. Evidencija u sluaju intervencije mora biti dostupna tokom prihvatljivog vremenskog perioda. 8.4. Podaci merenja, softver koji je od presudnog znaaja za metroloke karakteristike i metroloki vani parametri koji se uvaju ili prenose moraju biti na odgovarajui nain zatieni od sluajnog ili namernog oteenja. 8.5. Za merila koja koriste javna preduzea ne sme postojati mogunost da se prikaz ukupne isporuene koliine ili prikazi iz kojih se moe izvesti ukupna isporuena koliina, a na koje se upuuje u celini ili delimino pri utvrivanju osnove za plaanje, vrate na poetnu vrednost tokom upotrebe. 9. Informacije koje se stavljaju na merilo i obezbeuju uz njega: 9.1. Na merilu se moraju nalaziti sledei natpisi: - oznaka ili naziv proizvoaa,

- informacije o tanosti, kao i, gde je to primenljivo: - informacije o uslovima upotrebe, - merni kapacitet, - merni opseg, - identifikaciona oznaka, - broj sertifikata o ispitivanju tipa ili sertifikata o pregledu projekta, - informacije o tome da li su dodatni ureaji koji daju metroloke rezultate, usaglaeni sa odredbama ovog pravilnika o zakonskoj metrolokoj kontroli. 9.2. Ako je merilo previe malo ili suvie osetljive izrade da bi se na njega mogle staviti relevantne informacije, njegovo pakovanje, ako ga ima, i pratea dokumentacija koja je obavezna na osnovu odredaba ovog pravilnika, moraju biti oznaeni na odgovarajui nain. 9.3. Uz merilo moraju biti obezbeene informacije o njegovom radu, osim u sluaju da to nije neophodno zbog jednostavnosti merila. Informacije moraju biti lako razumljive i, kada je znaajno, moraju obuhvatati: - naznaene radne uslove, - klase mehanikog i elektromagnetskog okruenja, - gornju i donju graninu vrednost temperature, da li je kondenzacija mogua, da li se koristi na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, - uputstva za montau, odravanje, popravke, dozvoljena podeavanja, - uputstva za pravilan rad i eventualne posebne uslove upotrebe,

- uslove kompatibilnosti sa interfejsima, podsklopovima ili merilima. 9.4. Grupe identinih merila koja se koriste na istom mestu ili merila koja koriste javna preduzea ne moraju da imaju individualna uputstva za upotrebu. 9.5. Ako nije drugaije navedeno u prilogu za odreena merila, vrednost podeoka skale za merenu vrednost mora biti u obliku 1x10n, 2x10n ili 5x10n, gde je n bilo koji ceo broj ili nula. Merna jedinica ili njena oznaka prikazuje se pored brojane vrednosti. 9.6. Materijalizovana mera oznaava se nazivnom vrednou ili skalom, uz korienu mernu jedinicu. 9.7. Koriene merne jedinice i njihove oznake moraju biti u skladu sa propisom kojim se ureuju odreene zakonske merne jedinice i nain njihove upotrebe. 9.8. Sve oznake i natpisi obavezni na osnovu nekog zahteva moraju biti jasni, neizbrisivi, nedvosmisleni i neprenosivi. 10. Pokazivanje rezultata 10.1. Pokazivanje rezultata mora biti na displeju ili u tampanom obliku. 10.2. Pokazivanje svih rezultata mora biti jasno i nedvosmisleno i uz njega moraju postojati oznake i natpisi koji su potrebni da bi se korisnik obavestio o znaenju rezultata. Pod normalnim uslovima upotrebe mora biti omogueno lako oitavanje prikazanog rezultata. Mogu se prikazati i dodatna pokazivanja, pod uslovom da se ta pokazivanja ne mogu pomeati sa metroloki kontrolisanim pokazivanjima. 10.3. U sluaju pokazivanja u tampanom obliku, primerak ili zapis moraju biti lako itljivi i neizbrisivi. 10.4. Merilo za poslove direktne prodaje mora biti projektovano tako da se, kada je montirano kao to je predvieno, rezultat merenja prikazuje obema stranama u poslu. Kada je to od presudnog znaaja u direktnoj prodaji, na svakom iseku, koji pomoni ureaj koji nije

usaglaen sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika izdaje potroau, moraju biti navedena odgovarajua ogranienja. 10.5. Bez obzira na to da li se merilo predvieno za merenja koja vre javna preduzea moe daljinski oitavati, ono u svakom sluaju mora biti opremljeno metroloki kontrolisanim displejem koji je potroau pristupaan bez upotrebe alata. Oitavanje tog displeja je rezultat merenja koji slui kao osnova za iznos za naplatu. 11. Dalja obrada podataka radi zakljuenja direktne prodaje 11.1. Merilo koje nije namenjeno za merenja koja vre javna preduzea trajno belei rezultat merenja, uz informacije koje su potrebne da se identifikuje konkretan posao, kada: - merenje nije ponovljivo i - je merilo uobiajeno predvieno za upotrebu u odsustvu jedne od strana u direktnoj prodaji. 11.2. Pored toga, na zahtev, u vreme zavretka merenja, mora biti dostupan trajan dokaz rezultata merenja i informacije na osnovu kojih se moe identifikovati taj posao. 12. Ocenjivanje usaglaenosti Merilo mora biti projektovano tako da omoguava neposredno ocenjivanje usaglaenosti sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika.

Prilog 2 MODUL A - INTERNA KONTROLA PROIZVODNJE

1. Interna kontrola proizvodnje je postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje da merila o kojima je re zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Tehnika dokumentacija

Proizvoa utvruje tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati projektovanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri koja je relevantna za to ocenjivanje. 3. Proizvodnja Proizvoa preduzima sve mere potrebne da proces proizvodnje i njegovo praenje obezbede usaglaenost proizvedenih merila sa tehnikom dokumentacijom iz odeljka 2. ovog priloga i odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 4. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 4.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti i dopunsku metroloku oznaku na svako merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 4.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za model merila i uva je sa tehnikom dokumentacijom tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon stavljanja merila na trite. Ona identifikuje merilo za koje je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti se na zahtev dostavlja nadlenim dravnim organima. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev se moe primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima kada se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 5. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz odeljka 4. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko je to navedeno u ovlaenju.

Prilog 3

MODUL A2 - INTERNA KONTROLA PROIZVODNJE I NADGLEDANO ISPITIVANJE PROIZVODA U NASUMINIM INTERVALIMA

1. Interna kontrola proizvodnje i nadgledano ispitivanje proizvoda u nasuminim intervalima je postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, na sopstvenu odgovornost, da merila o kojima je re zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Tehnika dokumentacija Proizvoa utvruje tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati projektovanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri koja je relevantna za to ocenjivanje. 3. Proizvodnja Proizvoa preduzima sve mere potrebne da obezbedi da proces proizvodnje i njegovo praenje obezbede usaglaenost proizvedenih merila sa tehnikom dokumentacijom iz odeljka 2. ovog priloga i odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 4. Provere merila Imenovano telo, po izboru proizvoaa, sprovodi provere merila ili nalae da se one sprovedu, u odgovarajuim intervalima koje ono odredi da bi proverilo kvalitet interne provere merila, uzimajui u obzir, izmeu ostalog, tehnoloku sloenost merila i obim proizvodnje. Pre stavljanja na trite, imenovano telo uzima odgovarajui uzorak gotovog merila i sprovodi pregled i odgovarajua ispitivanja, u skladu sa odgovarajuim dokumentom iz lana 10. ovog pravilnika, ili ekvivalentna ispitivanja, da bi proverilo usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Ako ne postoji odgovarajui dokument, imenovano telo odluuje o odgovarajuim ispitivanjima koja se sprovode.

U sluajevima kada relevantan broj merila u uzorku ne zadovoljava prihvatljiv nivo kvaliteta, imenovano telo preduzima odgovarajue mere. Kada ispitivanja obavlja imenovano telo, proizvoa u okviru odgovornosti imenovanog tela, stavlja jedinstveni broj tog imenovanog tela u toku postupka proizvodnje. 5. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 5.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti i dopunsku metroloku oznaku na svako pojedinano merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 5.2. Proizvoa sastavlja za svaki model merila pisanu deklaraciju o usaglaenosti, koju uva sa tehnikom dokumentacijom tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je proizvod stavljen na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti se na zahtev dostavlja nadlenim organima. Uz svako merilo stavljeno na trite prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev se moe primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima kada se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 6. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz odeljka 5. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko je to navedeno u ovlaenju.

Prilog 4 MODUL B - ISPITIVANJE TIPA

1. Ispitivanje tipa je deo postupka ocenjivanja usaglaenosti kojim imenovano telo pregleda tehniki projekat merila, i konstatuje i potvruje da tehniki projekat zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Ispitivanje tipa moe se sprovoditi na jedan od sledeih naina:

- pregled ispitnog uzorka kompletnog merila koji je reprezentativan za predvienu proizvodnju (tip proizvodnje), - ocenjivanje adekvatnosti tehnikog projekta drugih delova merila pregledom tehnike dokumentacije i prateih dokaza iz odeljka 3. ovog priloga uz pregled ispitnih uzoraka jednog ili vie kljunih delova merila, pri emu su ispitni uzorci reprezentativni za predvienu proizvodnju (kombinacija tipa proizvodnje i tipa projekta), - ocenjivanje adekvatnosti tehnikog projekta merila pregledom tehnike dokumentacije i prateih dokaza iz odeljka 3. ovog priloga, bez pregleda ispitnih uzorka (tip projekta). Imenovano telo odluuje o odgovarajuem nainu i potrebnim ispitnim uzorcima. 3. Zahtev za ispitivanje tipa podnosi proizvoa imenovanom telu po svom izboru. Zahtev sadri, naroito: - naziv i adresu proizvoaa i, ako zahtev podnosi ovlaeni zastupnik, naziv i adresu zastupnika; - pisanu izjavu da nijednom drugom imenovanom telu nije podnet isti zahtev; - tehniku dokumentaciju iz lana 8. ovog pravilnika. Ta dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede odgovarajue zahteve i da obuhvati projektovanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri koja je relevantna za to ocenjivanje; - ispitne uzorke, reprezentativne za predvienu proizvodnju. Imenovano telo moe zahtevati dodatne uzorke, ako su potrebni za sprovoenje programa ispitivanja; - pratee dokaze o adekvatnosti reenja tehnikog projekta. U tim prateim dokazima navode se svi relevantni dokumenti koji su primenjeni, posebno ako relevantni dokumenti iz lana 10. ovog pravilnika nisu primenjeni u celini, a gde je to potrebno, obuhvataju se rezultati ispitivanja

sprovedenih u odgovarajuoj laboratoriji proizvoaa ili u drugoj ispitnoj laboratoriji u njegovo ime i na njegovu odgovornost. 4. Imenovano telo: Za merila 4.1. pregleda tehniku dokumentaciju i pratee dokaze kako bi ocenilo adekvatnost tehnikog projekta; Za uzorke: 4.2. konstatuje da su ispitni uzorci proizvedeni u skladu sa tehnikom dokumentacijom i identifikuje elemente koji su projektovani u skladu sa odgovarajuim odredbama odgovarajuih dokumenata iz lana 10. ovog pravilnika, kao i elemente koji su projektovani bez primene odgovarajuih odredaba tih dokumenata; 4.3. sprovodi odgovarajue preglede i ispitivanja ili nalae da se ona sprovedu, radi provere da li su, u sluaju da je proizvoa odluio da primeni reenja iz odgovarajuih dokumenata iz lana 10. ovog pravilnika, ta reenja pravilno primenjena; 4.4. sprovodi odgovarajue preglede i ispitivanja ili nalae da se ona sprovedu, radi provere da li reenja koja je proizvoa primenio zadovoljavaju odgovarajue bitne zahteve iz ovog pravilnika, u sluaju da je proizvoa odluio da ne primeni reenja iz odgovarajuih dokumenata iz lana 10. ovog pravilnika; 4.5. dogovara se sa podnosiocem zahteva o mestu sprovoenja pregleda i ispitivanja. Za druge delove merila: 4.6. pregleda tehniku dokumentaciju i pratee dokaze da bi ocenilo adekvatnost tehnikog projekta drugih delova merila. 5. Sertifikati i izvetaji

Imenovano telo sastavlja izvetaj o ocenjivanju u kojem su evidentirane aktivnosti, preduzete u skladu sa odeljkom 4. ovog priloga, i njihovi rezultati. Ne naruavajui poslovnu tajnu proizvoaa, imenovano telo objavljuje sadraj tog izvetaja, u celini ili delimino, samo uz saglasnost proizvoaa. 6. U sluaju da tip zadovoljava zahteve ovog pravilnika, imenovano telo izdaje proizvoau sertifikat o ispitivanju tipa. Sertifikat sadri naziv i adresu proizvoaa, zakljuke pregleda, eventualne uslove njegovog vaenja i podatke potrebne za identifikaciju odobrenog tipa. Sertifikat moe imati jedan ili vie priloga. Sertifikat i njegovi prilozi sadre sve informacije od znaaja za ocenjivanje usaglaenosti merila i kontrolu merila u upotrebi. Posebno, da bi se omoguila provera usaglaenosti proizvedenih merila sa ispitanim tipom u pogledu reproduktivnosti njihovih metrolokih svojstava kada su pravilno podeena primenom odgovarajuih sredstava, sertifikat i njegovi prilozi sadre: - metroloke karakteristike tipa merila, - mere potrebne da bi se obezbedio integritet merila (igosanje, identifikacija softvera i dr.), - informacije o drugim elementima potrebnim za identifikaciju merila i proveru njihove spoljne vizuelne usaglaenosti sa tipom, - ako je to svrsishodno, sve posebne informacije potrebne za proveru karakteristika proizvedenih merila, - u sluaju podsklopa, sve informacije potrebne da bi se obezbedila kompatibilnost sa drugim podsklopovima ili merilima. Sertifikat vai deset godina od dana izdavanja i moe se obnavljati na periode od po deset godina. U sluaju da tip ne ispunjava odgovarajue zahteve ovog pravilnika imenovano telo e odbiti da izda sertifikat o ispitivanju tipa i obavestie podnosioca zahteva za ispitivanje tipa. Ovo obavetenje sadri detaljne razloge za odbijanje.

7. Imenovano telo prati promene u opte priznatom stanju tehnike. Ukoliko te promene ukazuju da odobreni tip moda vie nije usaglaen sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika, utvruje da li je zbog tih promena potrebno dalje ispitivanje. Ako su potrebna dalja ispitivanja, o tome obavetava proizvoaa. 8. Proizvoa obavetava imenovano telo da ima i uva tehniku dokumentaciju koja se odnosi na sertifikat o ispitivanju tipa za sve izmene merila koje mogu da utiu na usaglaenost merila sa bitnim zahtevima ili uslovima vaenja tog sertifikata. Za te izmene potrebno je dodatno odobrenje u obliku dopune prvobitnom sertifikatu o ispitivanju tipa. 9. Svako imenovano telo odmah obavetava Direkciju o sertifikatima o ispitivanju tipa, odnosno svim njihovim dopunama koje je izdalo ili povuklo i periodino ili na zahtev stavlja na uvid Direkciji spisak sertifikata odnosno njihovih dopuna koji su odbijeni, suspendovani ili na drugi nain ogranieni. Imenovano telo, na zahtev Direkcije ili drugih imenovanih tela, dostavlja kopiju sertifikata o ispitivanju tipa i svih njegovih dopuna, kao i kopiju tehnike dokumentacije i rezultate ispitivanja koje je sprovelo. Imenovano telo uva primerak sertifikata o ispitivanju tipa, njegovih priloga i dopuna, kao i tehniku dokumentaciju, ukljuujui i dokumentaciju koju dostavi proizvoa, u periodu do isteka vaenja sertifikata. 10. Proizvoa uva kopiju sertifikata o ispitivanju tipa, njegovih priloga i dopuna sa tehnikom dokumentacijom u roku od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite, tako da bude dostupna nadlenim organima. 11. Zastupnik proizvoaa moe da podnese zahtev iz odeljka 3. ovog priloga i da ispuni obaveze iz odeljaka 8. i 10. ovog priloga, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 5 MODUL C - USAGLAENOST SA TIPOM NA OSNOVU INTERNE KONTROLE PROIZVODNJE

1. Usaglaenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje je deo postupka ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje da su merila o kojima je re usaglaena sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i da zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja Proizvoa preduzima sve mere potrebne da proces proizvodnje i njegovo praenje obezbede usaglaenost proizvedenih merila sa odobrenim tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 3. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 3.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti i dopunsku metroloku oznaku na svako pojedinano merilo koje je usaglaeno sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 3.2. Proizvoa sastavlja za model merila deklaraciju o usaglaenosti, koja se uva i dostupna je nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti se na zahtev dostavlja nadlenim organima. Uz svako merilo, stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev se moe primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima ka da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 4. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz odeljka 3. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 6

MODUL C2 - USAGLAENOST SA TIPOM NA OSNOVU INTERNE KONTROLE PROIZVODNJE I NADGLEDANO ISPITIVANJE MERILA U NASUMINIM INTERVALIMA
1. Usaglaenost sa tipom na osnovu interne kontrole proizvodnje i nadgledanog ispitivanja merila u nasuminim intervalima je deo postupka ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, na sopstvenu odgovornost, da su merila o kojima je re usaglaena sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i da zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja Proizvoa preduzima sve mere potrebne da proces proizvodnje i njegovo praenje obezbede usaglaenost proizvedenih merila sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 3. Provere merila Imenovano telo, po izboru proizvoaa, sprovodi provere merila ili nalae da se one sprovedu u odgovarajuim intervalima, koje ono odredi, da bi proverilo kvalitet interne provere merila, uzimajui u obzir, izmeu ostalog, tehnoloku sloenost merila i obim proizvodnje. Pre stavljanja na trite imenovano telo, uzima odgovarajui uzorak gotovog merila, i sprovodi pregled i odgovarajua ispitivanja, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika, ili ekvivalentna ispitivanja, da bi proverilo usaglaenost merila sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. U sluajevima kada relevantan broj merila u uzorku ne zadovoljava prihvatljiv nivo kvaliteta, imenovano telo preduzima odgovarajue mere. Procedurom prihvatanja uzoraka koja se primenjuje utvruje se da li proces proizvodnje merila obezbeuje prihvatljiv nivo kvaliteta, sa ciljem da se obezbedi usaglaenost merila. Kada ispitivanja obavlja imenovano telo, proizvoa u okviru odgovornosti imenovanog tela, stavlja jedinstveni broj tog imenovanog tela u toku postupka proizvodnje.

4. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 4.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti i dopunsku metroloku oznaku, na svak o merilo koje je usaglaeno sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 4.2. Proizvoa sastavlja za svaki model merila pisanu deklaraciju o usaglaenosti, koju uva tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti se na zahtev dostavlja nadlenim organima. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije o usaglaenosti. Meutim, ovaj zahtev se moe primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 5. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz odeljka 4. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 7 MODUL D - USAGLAENOST SA TIPOM NA OSNOVU OBEZBEIVANJA KVALITETA PROCESA PROIZVODNJE

1. Usaglaenost sa tipom na osnovu obezbeivanja kvaliteta procesa proizvodnje je deo postupka ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, iskljuivo na sopstvenu odgovornost, da su merila o kojima je re usaglaena sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i da zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja

Proizvoa primenjuje odobren sistem kvaliteta za proizvodnju, kontrolisanje i ispitivanje gotovog merila o kojem je re, u skladu sa odeljkom 3. ovog priloga i podlee nadzoru iz odeljka 4. ovog priloga. 3. Sistem kvaliteta 3.1. Proizvoa podnosi zahtev za ocenjivanje svog sistema kvaliteta imenovanom telu po svom izboru, za predmetna merila. Zahtev sadri, naroito: - ime (naziv) i adresu proizvoaa i, ako zahtev dostavlja zastupnik i njegovo ime (naziv) i adresu, - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnesen drugom imenovanom telu, - sve informacije od znaaja za predvienu kategoriju merila, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - tehniku dokumentaciju o odobrenom tipu i kopiju sertifikata o ispitivanju tipa. 3.2. Sistemom kvaliteta obezbeuje se usaglaenost merila sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa moraju biti sistematski i uredno dokumentovani u obliku pisanih pravila, postupaka i uputstava. Ta dokumentacija sistema kvaliteta mora da omogui dosledno tumaenje programa, planova, prirunika i zapisa vezanih za kvalitet. Dokumentacija sistema kvaliteta sadri, naroito, adekvatan opis: - ciljeva u pogledu kvaliteta i organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja rukovodstva u vezi sa kvalitetom merila,

- proizvodnje, tehnika kontrole i obezbeivanja kvaliteta, procesa i sistematskih aktivnosti koje e se koristiti, - pregleda i ispitivanja koja e biti sprovedena pre, za vreme i posle proizvodnje kao i uestalost njihovog sprovoenja, - zapisi o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr., - naina nadgledanja realizacije zahtevanog kvaliteta merila i efikasnog funkcionisanja sistema kvaliteta. 3.3. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta da bi utvrdilo da li zadovoljava zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga. Ono smatra da je sistem kvaliteta usaglaen sa tim zahtevima ako je usaglaen sa odgovarajuim specifikacijama srpskog standarda kojim se sprovodi odgovarajui harmonizovani standard i/ili tehnika specifikacija. Pored iskustva u oblasti sistema upravljanja kvalitetom, tim za proveru mora da ima najmanje jednog lana sa iskustvom u odgovarajuoj oblasti metrologije i tehnologiji merila i poznavanjem odgovarajuih zahteva ovog pravilnika. Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolni obilazak prostorija proizvoaa. Tim za proveru pregleda tehniku dokumentaciju iz pododeljka 3.1. alineja 5. ovog priloga, kako bi se uverio u sposobnost proizvoaa da identifikuje relevantne zahteve ovog pravilnika i da sprovede neophodne preglede u cilju obezbeivanja usaglaenosti merila sa tim zahtevima. Imenovano telo obavetava proizvoaa o odluci. Obavetenje sadri zakljuke o proveri i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 3.4. Proizvoa se obavezuje da ispuni obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta i da taj sistem odrava tako da on ostane adekvatan i efikasan. 3.5. Proizvoa obavetava imenovano telo koje je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj nameravanoj promeni sistema kvaliteta.

Imenovano telo ocenjuje predloene izmene i odluuje o tome da li e promenjen sistem kvaliteta zadovoljiti zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga ili je potrebno ponovno ocenjivanje. Ono o svojoj odluci obavetava proizvoaa. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 4. Nadzor nad sistemom kvaliteta 4.1. Svrha nadzora je da obezbedi da proizvoa ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta. 4.2. Proizvoa omoguava imenovanom telu da za potrebe ocenjivanja pristupi mestima proizvodnje, kontrolisanja, ispitivanja i skladitenja i obezbeuje mu sve potrebne informacije, a naroito: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - zapise o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr. 4.3. Imenovano telo sprovodi periodine provere da bi se uverilo da proizvoa odrava i primenjuje sistem kvaliteta i proizvoau dostavlja izvetaj o proveri. 4.4. Pored toga, imenovano telo moe da doe u nenajavljene provere proizvoaa. Za vreme tih provera, imenovano telo moe, ako je potrebno, da sprovede ispitivanja merila ili nalae da se ona sprovedu, da bi se uverilo da sistem kvaliteta pravilno funkcionie. Ono proizvoau dostavlja izvetaj o proveri i, ako su sprovedena ispitivanja, izvetaj o ispitivanjima. 5. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 5.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, u okviru odgovornosti imenovanog tela iz pododeljka 3.1. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela, na svako pojedinano merilo koje je usaglaeno sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika.

5.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije o usaglaenosti. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 6. Proizvoa u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite uva i ini dostupnim dravnim organima: - dokumentaciju iz pododeljka 3.1. ovog priloga, - podatke o odobrenoj promeni iz pododeljka 3.5. ovog priloga, - odluke i izvetaje imenovanog tela iz pododeljaka 3.5, 4.3. i 4.4. ovog priloga. 7. Svako imenovano telo obavetava Direkciju o izdatim ili povuenim odobrenjima sistema kvaliteta i periodino ili na zahtev stavlja na uvid Direkciji spisak odobrenja sistema kvaliteta koji su odbijeni, suspendovani ili na drugi nain ogranieni. 8. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz pododeljaka 3.1. i 3.5. i odeljaka 5. i 6. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 8 MODUL D1 - OBEZBEIVANJE KVALITETA PROCESA PROIZVODNJE

1. Obezbeivanja kvaliteta procesa proizvodnje jeste postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, iskljuivo na

sopstvenu odgovornost, da merila o kojima je re zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Tehnika dokumentacija 2.1. Proizvoa utvruje tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati konstruisanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri u kojoj su relevantni za to ocenjivanje. 2.2. Proizvoa uva tehniku dokumentaciju tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 3. Proizvodnja Proizvoa primenjuje odobren sistem kvaliteta za proizvodnju, zavrnu kontrolu merila i ispitivanje merila o kojem je re u skladu sa odeljkom 4. ovog priloga i podlee nadzoru iz odeljka 5. ovog priloga. 4. Sistem kvaliteta 4.1. Proizvoa podnosi zahtev za ocenjivanje sistema kvaliteta imenovanom telu po svom izboru, za predmetna merila. Zahtev sadri, naroito: - ime (naziv) i adresu proizvoaa i, ako zahtev dostavlja zastupnik i njegovo ime (naziv) i adresu, - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnet drugom imenovanom telu, - sve informacije od znaaja za predvienu vrstu merila, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta,

- tehniku dokumentaciju iz odeljka 2. ovog priloga. 4.2. Sistemom kvaliteta obezbeuje se usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa moraju biti sistematski i uredno dokumentovani u obliku pisanih pravila, postupaka i uputstava. Ta dokumentacija sistema kvaliteta mora da omogui dosledno tumaenje programa, planova, prirunika i zapisa vezanih za kvalitet. Dokumentacija sistema kvaliteta sadri, naroito, adekvatan opis: - ciljeva u pogledu kvaliteta i organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja rukovodstva koja se odnose na kvalitet merila, - odgovarajue tehnike proizvodnje, obezbeivanja kvaliteta i kontrole kvaliteta, kao i procesa i sistematskih aktivnosti koje e se koristiti, - pregleda i ispitivanja koja e biti sprovedena pre, tokom i nakon proizvodnje, i njihovu uestalost, - zapisa o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr., - naina nadgledanja realizacije zahtevanog kvaliteta proizvoda i efikasnog funkcionisanja sistema kvaliteta. 4.3. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta da bi utvrdilo da li on zadovoljava zahteve iz pododeljka 4.2. ovog priloga. Ono smatra da je sistem kvaliteta usaglaen sa tim zahtevima ako je usaglaen sa odgovarajuim specifikacijama srpskog standarda kojim se sprovodi odgovarajui harmonizovani standard, i/ili tehnika specifikacija. Pored iskustva u oblasti sistema upravljanja kvalitetom, tim za proveru mora da ima najmanje jednog lana koji ima odgovarajue iskustvo u odgovarajuoj oblasti metrologije i tehnologije

merila i poznaje odgovarajue zahteve ovog pravilnika. Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolni obilazak prostorija proizvoaa. Tim za proveru pregleda tehniku dokumentaciju iz pododeljka 2.1. ovog priloga, kako bi se uverio u sposobnost proizvoaa da identifikuje odgovarajue zahteve ovog pravilnika i da sprovede neophodne preglede u cilju obezbeivanja usaglaenosti merila sa tim zahtevima. Imenovano telo obavetava proizvoaa o odluci. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 4.4. Proizvoa se obavezuje da ispuni obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta i da taj sistem odrava tako da on ostane adekvatan i efikasan. 4.5. Proizvoa periodino obavetava imenovano telo koje je odobrilo sistem kvaliteta o svim nameravanim promenama sistema kvaliteta. Imenovano telo ocenjuje predloene promene i odluuje da li e izmenjeni sistem kvaliteta i dalje ispunjavati zahteve iz pododeljka 4.2. ovog priloga ili je potrebno ponovno ocenjivanje. Ono o svojoj odluci obavetava proizvoaa. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 5. Nadzor nad sistemom kvaliteta 5.1. Svrha nadzora je da obezbedi da proizvoa ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta. 5.2. Proizvoa omoguava imenovanom telu da za potrebe ocenjivanja pristupi mestima proizvodnje, kontrolisanja, ispitivanja i skladitenja i obezbeuje mu sve potrebne informacije, a naroito: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - tehniku dokumentaciju iz pododeljka 2.1. ovog priloga,

- zapise o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr. 5.3. Imenovano telo sprovodi periodine provere da bi se uverilo da proizvoa odrava i primenjuje sistem kvaliteta i proizvoau dostavlja izvetaj o proveri. 5.4. Pored toga, imenovano telo moe da doe u nenajavljene provere proizvoaa. Za vreme tih provera, imenovano telo moe, ako je potrebno, da sprovede ispitivanja merila ili nalae da se ona sprovedu, da bi se uverilo da sistem kvaliteta pravilno funkcionie. Ono proizvoau dostavlja izvetaj o obilasku i, ako su sprovedena ispitivanja, izvetaj o ispitivanjima. 6. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 6.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, u okviru odgovornosti imenovanog tela iz pododeljka 4.1. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela, na svako merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 6.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaracija o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije o usaglaenosti. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 7. Proizvoa u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite uva i ini dostupnom nadlenim dravnim organima: - dokumentaciju iz pododeljka 4.1. ovog priloga, - podatke o odobrenoj promeni iz pododeljka 4.5. ovog priloga, - odluke i izvetaje imenovanog tela iz pododeljaka 4.5, 5.3. i 5.4. ovog priloga.

8. Svako imenovano telo obavetava Direkciju o izdatim ili povuenim odobrenjima sistema kvaliteta i periodino ili na zahtev stavlja na uvid Direkciji spisak odobrenja sistema kvaliteta koji su odbijeni, suspendovani ili na drugi nain ogranieni. 9. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz pododeljaka 2.2, 4.1. i 4.5. i odeljaka 6. i 7. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 9 MODUL E - USAGLAENOST SA TIPOM NA OSNOVU OBEZBEIVANJA KVALITETA MERILA

1. Usaglaenost sa tipom na osnovu obezbeivanja kvaliteta merila jeste deo postupka ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje iskljuivo na sopstvenu odgovornost da su merila o kojima je re usaglaena sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i da zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja Proizvoa primenjuje odobren sistem obezbeivanja kvaliteta za zavrnu kontrolu merila i ispitivanje merila o kojem je re, u skladu sa odeljkom 3. ovog priloga i podlee nadzoru iz odeljka 4. ovog priloga. 3. Sistem kvaliteta 3.1. Proizvoa podnosi zahtev za ocenjivanje svog sistema kvaliteta imenovanom telu po svom izboru, za predmetna merila. Zahtev sadri, naroito:

- ime (naziv) i adresu proizvoaa i, ako zahtev dostavlja zastupnik i njegovo ime (naziv) i adresu, - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnet drugom imenovanom telu, - sve informacije od znaaja za predvienu vrstu merila, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - tehniku dokumentaciju o odobrenom tipu i kopiju sertifikata o ispitivanju tipa. 3.2. Sistemom kvaliteta obezbeuje se usaglaenost merila sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa moraju biti sistematski i uredno dokumentovani u obliku pisanih pravila, postupaka i uputstava. Ta dokumentacija sistema kvaliteta mora da omogui dosledno tumaenje programa, planova, prirunika i zapisa vezanih za kvalitet. Dokumentacija sistema kvaliteta sadri, naroito adekvatan opis: - ciljeva u pogledu kvaliteta i organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja rukovodstva koja se odnose na kvalitet merila, - pregleda i ispitivanja koja e biti sprovedena posle proizvodnje, - zapisa o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr., - naina nadgledanja efikasnog funkcionisanja sistema kvaliteta. 3.3. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta da bi utvrdilo da li on zadovoljava zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga. Ono smatra da je sistem kvaliteta usaglaen sa tim zahtevima ako je usaglaen sa odgovarajuim specifikacijama srpskog standarda kojim se sprovodi odgovarajui harmonizovani standard i/ili tehnika specifikacija.

Pored iskustva u oblasti sistema upravljanja kvalitetom, tim za proveru mora da ima najmanje jednog lana koji ima odgovarajue iskustvo u odgovarajuoj oblasti metrologije i tehnologije merila i poznaje odgovarajue zahteve ovog pravilnika. Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolni obilazak prostorija proizvoaa. Tim za proveru pregleda tehniku dokumentaciju iz pododeljka 3.1. ovog priloga alineja 5, kako bi se uverio u sposobnost proizvoaa da identifikuje relevantne zahteve ovog pravilnika i da sprovede neophodne preglede u cilju obezbeivanja usaglaenosti merila sa tim zahtevima. Imenovano telo obavetava proizvoaa o odluci. Obavetenje sadri zakljuke o pregledu i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 3.4. Proizvoa se obavezuje da ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta i da taj sistem odrava tako da on ostane adekvatan i efikasan. 3.5. Proizvoa obavetava imenovano telo koje je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj nameravanoj promeni sistema kvaliteta. Imenovano telo ocenjuje predloene promene i odluuje da li e izmenjeni sistem kvaliteta i dalje ispunjavati zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga ili je potrebno ponovno ocenjivanje. Ono o svojoj odluci obavetava proizvoaa. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 4. Nadzor nad sistemom kvaliteta 4.1. Svrha nadzora je da obezbedi da proizvoa ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta. 4.2. Proizvoa omoguava imenovanom telu da za potrebe ocenjivanja pristupi mestima proizvodnje, kontrolisanja, ispitivanja i skladitenja i obezbeuje mu sve potrebne informacije, a posebno: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta,

- zapise o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr. 4.3. Imenovano telo sprovodi periodine provere da bi se uverilo da proizvoa odrava i primenjuje sistem kvaliteta i proizvoau dostavlja izvetaj o proveri. 4.4. Pored toga, imenovano telo moe da doe u nenajavljene provere proizvoaa. Za vreme tih provera, imenovano telo moe, ako je potrebno, da sprovede ispitivanja merila ili da naloi da se ona sprovedu, da bi potvrdilo da sistem kvaliteta pravilno funkcionie. Ono proizvoau dostavlja izvetaj o obilasku i, ako su sprovedena ispitivanja, izvetaj o ispitivanjima. 5. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 5.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, u okviru odgovornosti imenovanog tela iz pododeljka 3.1. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela, na svako pojedinano merilo koje je usaglaeno sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i koje ispunjava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 5.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 6. Proizvoa u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite uva i ini dostupnom nadlenim dravnim organima: - dokumentaciju iz pododeljka 3.1. ovog priloga, - podatke o odobrenoj promeni iz pododeljka 3.5. ovog priloga,

- odluke i izvetaje imenovanog tela iz pododeljaka 3.5, 4.3. i 4.4. ovog priloga. 7. Svako imenovano telo obavetava Direkciju o izdatim ili povuenim odobrenjima sistema kvaliteta i periodino ili na zahtev stavlja na uvid Direkciji spisak odobrenja sistema kvaliteta koji su odbijeni, suspendovani ili na drugi nain ogranieni. 8. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz pododeljaka 3.1. i 3.5. i odeljaka 5. i 6. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 10 MODUL E1 - USAGLAENOST MERILA NA OSNOVU OBEZBEIVANJA KVALITETA KONTROLISANJEM I ISPITIVANJEM

1. Usaglaenost na osnovu obezbeivanja kvaliteta merila kontrolisanjem i ispitivanjem jeste postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje iskljuivo na sopstvenu odgovornost da su merila o kojima je re usaglaena sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 2. Tehnika dokumentacija 2.1. Proizvoa sastavlja tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika, i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati konstruisanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri u kojoj su relevantni za to ocenjivanje. 2.2. Proizvoa uva tehniku dokumentaciju tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina od proizvodnje poslednjeg merila. 3. Proizvodnja

Proizvoa primenjuje odobren sistem kvaliteta za zavrnu kontrolu merila i ispitivanje predmetnih merila, u skladu sa odeljkom 4. ovog priloga i podlee nadzoru iz odeljka 5. ovog priloga. 4. Sistem kvaliteta 4.1. Proizvoa podnosi zahtev za ocenjivanje svog sistema kvaliteta imenovanom telu po svom izboru. Zahtev sadri, naroito: - ime (naziv) i adresu proizvoaa i, ako zahtev dostavlja zastupnik i njegovo ime (naziv) i adresu, - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnesen drugom imenovanom telu, - sve informacije od znaaja za predvienu vrstu merila, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - tehniku dokumentaciju iz pododeljka 2.1. ovog priloga. 4.2. Sistemom kvaliteta obezbeuje se usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa moraju biti sistematski i uredno dokumentovani u obliku pisanih pravila, postupaka i uputstava. Ta dokumentacija sistema kvaliteta mora da omogui dosledno tumaenje programa, planova, prirunika i zapisa vezanih za kvalitet. Dokumentacija sistema kvaliteta sadri, naroito adekvatan opis: - ciljeva u pogledu kvaliteta i organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja rukovodstva koja se odnose na kvalitet proizvoda,

- pregleda i ispitivanja koja e biti sprovedena posle proizvodnje, - zapisa o kvalitetu, kao to su izvetaj o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr., - naina nadgledanja efikasnog funkcionisanja sistema kvaliteta. 4.3. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta da bi utvrdilo da li on zadovoljava zahteve iz pododeljka 4.2. ovog priloga. Smatra se da je sistem kvaliteta usaglaen sa tim zahtevima ako je usaglaen sa odgovarajuim specifikacijama srpskog standarda kojim je preuzet odgovarajui harmonizovani standard. Pored iskustva u oblasti sistema upravljanja kvalitetom, tim za proveru mora da ima najmanje jednog lana koji ima odgovarajue iskustvo u odgovarajuoj oblasti metrologije i tehnologije merila i poznaje odgovarajue zahteve ovog pravilnika. Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolni obilazak prostorija proizvoaa. Tim za proveru pregleda tehniku dokumentaciju iz pododeljka 4.1. ovog priloga alineja 5, kako bi se uverio u sposobnost proizvoaa da identifikuje relevantne zahteve ovog pravilnika i da sprovede neophodne preglede u cilju obezbeivanja usaglaenosti merila sa tim zahtevima. Imenovano telo obavetava proizvoaa o odluci. Obavetenje sadri zakljuke ispitivanja i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 4.4. Proizvoa se obavezuje da ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta i da taj sistem odrava tako da on ostane adekvatan i efikasan. 4.5. Proizvoa obavetava imenovano telo koje je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj nameravanoj promeni sistema kvaliteta. Imenovano telo ocenjuje predloene promene i odluuje da li e izmenjeni sistem kvaliteta i dalje ispunjavati zahteve iz pododeljka 4.2. ovog priloga ili je potrebno ponovno ocenjivanje.

Ono o svojoj odluci obavetava proizvoaa. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 5. Nadzor nad sistemom kvaliteta 5.1. Svrha nadzora je da obezbedi da proizvoa ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta. 5.2. Proizvoa omoguava imenovanom telu da za potrebe ocenjivanja pristupi mestima proizvodnje, kontrolisanja, ispitivanja i skladitenja i obezbeuje mu sve potrebne informacije, a posebno: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - tehniku dokumentaciju iz pododeljka 2.1. ovog priloga, - zapise o kvalitetu, kao to su izvetaj o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr. 5.3. Imenovano telo sprovodi periodine provere da bi se uverilo da proizvoa odrava i primenjuje sistem kvaliteta i proizvoau dostavlja izvetaj o proveri. 5.4. Pored toga, imenovano telo moe da doe u nenajavljene provere proizvoaa. Za vreme tih provera, imenovano telo moe, ako je potrebno, da sprovede ispitivanja proizvoda ili da nalai da se ona sprovedu, da bi potvrdilo da sistem kvaliteta pravilno funkcionie. Ono proizvoau dostavlja izvetaj o obilasku i, ako su sprovedena ispitivanja, izvetaj o ispitivanjima. 6. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 6.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, u okviru odgovornosti imenovanog tela iz pododeljka 4.1. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela, na svako merilo koje ispunjava odgovarajue zahteve ovog pravilnika.

6.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Deklaracija o usaglaenosti identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 7. Proizvoa u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite uva i ini dostupnom nadlenim dravnim organima: - dokumentaciju iz pododeljka 4.1. ovog priloga, - podatke o odobrenoj promeni iz pododeljka 4.5. ovog priloga, - odluke i izvetaje imenovanog tela iz pododeljaka 4.5, 5.3. i 5.4. ovog priloga. 8. Svako imenovano telo obavetava Direkciju o izdatim ili povuenim odobrenjima sistema kvaliteta i periodino ili na zahtev stavlja na uvid Direkciji spisak odobrenja sistema kvaliteta koji su odbijeni, suspendovani ili na drugi nain ogranieni. 9. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz pododeljaka 2.2, 4.1, 4.5. i odeljaka 6. i 7. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, pod uslovom da su navedene u ovlaenju.

Prilog 11 MODUL F - USAGLAENOST SA TIPOM NA OSNOVU VERIFIKACIJE PROIZVODA

1. Usaglaenost sa tipom na osnovu verifikacije proizvoda jeste deo postupka ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, iskljuivo na sopstvenu odgovornost, da su merila na koje se odnose odredbe iz odeljka 3. ovog priloga usaglaena sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i da zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja Proizvoa preduzima sve mere potrebne da proces proizvodnje i njegovo nadgledanje obezbede usaglaenost proizvedenih merila sa odobrenim tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 3. Verifikacija Imenovano telo koje izabere proizvoa sprovodi odgovarajue preglede i ispitivanja ili nalae da se ona sprovedu da bi proverilo usaglaenost merila sa tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Pregledi i ispitivanja kojima se proverava usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima iz ovog pravilnika sprovode se, po izboru proizvoaa: - pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odeljkom 4. ovog priloga, ili - pregledom i ispitivanjem merila na statistikoj osnovi (u daljem tekstu: statistiki postupak), u skladu sa odeljkom 5. ovog priloga. 4. Verifikacija usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila 4.1. Sva merila se pojedinano pregledaju i sprovode se odgovarajua ispitivanja koja su predviena odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika ili ekvivalentna ispitivanja da bi bila verifikovana njihova usaglaenost sa odobrenim tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i zahtevima ovog pravilnika koji se odnose na ta merila. Ako ne postoji takav odgovarajui dokument, imenovano telo o kojem je re odluuje o odgovarajuim ispitivanjima koja se sprovode.

4.2. Ako merilo zadovoljava zahteve iz ovog pravilnika, imenovano telo izdaje sertifikat o usaglaenosti koji se odnosi na sprovedene preglede i ispitivanja i stavlja ili obezbeuje da se na njegovu odgovornost stavi njegov jedinstveni registarski broj iz odgovarajueg registra koji se vodi u skladu sa posebnim propisom. Proizvoa uva sertifikate o usaglaenosti tako da budu dostupni nadlenim dravnim organima za potrebe kontrolisanja u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 5. Statistika verifikacija usaglaenosti 5.1. Proizvoa preduzima sve mere potrebne da bi proces proizvodnje obezbedio homogenost svake proizvedene partije i dostavlja imenovanom telu svoja merila u obliku homogenih partija, radi njihove verifikacije. 5.2. Iz svake partije uzima se sluajan uzorak u skladu sa zahtevima ovog pravilnika. Sva merila u uzorku pojedinano se pregledaju i sprovode se odgovarajua ispitivanja koja su predviena odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika ili ekvivalentna ispitivanja da bi se utvrdila njihova usaglaenost sa zahtevima koji se odnose na ta merila i da bi se utvrdilo da li se partija prihvata ili odbija. Ako ne postoji takav odgovarajui dokument, imenovano telo o kojem je re odluuje o odgovarajuim ispitivanjima koja se sprovode. 5.3. Statistiki postupak mora da zadovolji sledee zahteve: Statistiko kontrolisanje zasniva se na verovatnoi prihvatanja. Sistemom uzorkovanja moraju biti obezbeeni: - nivo kvaliteta koji odgovara verovatnoi prihvatanja od 95%, sa neusaglaenou niom od 1%, - granina vrednost kvaliteta koja odgovara verovatnoi prihvatanja od 5%, sa neusaglaenou niom od 7%.

5.4. Ako je partija prihvaena, sva merila u partiji se odobravaju, osim merila iz uzorka za koja je utvreno da nisu zadovoljila ispitivanja. Ako merilo zadovoljava zahteve iz ovog pravilnika, imenovano telo izdaje sertifikat o usaglaenosti koji se odnosi na sprovedene preglede i ispitivanja i stavlja ili obezbeuje da se na njegovu odgovornost stavi njegov jedinstveni registarski broj iz odgovarajueg registra koji se vodi u skladu sa posebnim propisom. Proizvoa uva sertifikate o usaglaenosti tako da budu dostupni nadlenim dravnim organima za potrebe kontrolisanja u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 5.5. Ako je partija odbijena, imenovano telo preduzima odgovarajue mere da sprei stavljanje te partije na trite. U sluaju da se partije esto odbijaju, imenovano telo moe da obustavi statistiku verifikaciju i da preduzme odgovarajue mere. 6. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 6.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, na odgovornost imenovanog tela iz odeljka 3. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela, na svako merilo koje je usaglaeno sa odobrenim tipom opisanim u sertifikatu o ispitivanju tipa i zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 6.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaracija o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila.

Ako se s tim saglasi imenovano telo iz odeljka 3. ovog priloga, proizvoa na merilo stavlja i jedinstveni broj imenovanog tela na odgovornost imenovanog tela. 6.3. Ako se s tim saglasi imenovano telo, na njegovu odgovornost, proizvoa na merilo moe da stavi jedinstveni broj imenovanog tela tokom procesa proizvodnje. 7. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa, osim obaveza iz odeljka 2. i pododeljka 5.1. ovog priloga, moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, pod uslovom da su navedene u ovlaenju.

Prilog 12 MODUL F1 - USAGLAENOST NA OSNOVU VERIFIKACIJE PROIZVODA

1. Usaglaenost na osnovu verifikacije proizvoda je postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, iskljuivo na sopstvenu odgovornost, da su merila na koje se odnose odredbe iz odeljka 4. ovog priloga usaglaena sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 2. Tehnika dokumentacija 2.1. Proizvoa sastavlja tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati konstruisanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri u kojoj su relevantni za to ocenjivanje. 2.2. Proizvoa uva tehniku dokumentaciju tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 3. Proizvodnja

Proizvoa preduzima sve mere potrebne da proces proizvodnje i njegovo nadgledanje obezbede usaglaenost proizvedenih merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 4. Verifikacija Imenovano telo koje izabere proizvoa sprovodi odgovarajue preglede i ispitivanja ili nalae da se ona sprovedu, da bi proverilo usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Pregledi i ispitivanja, kojima se proverava usaglaenost sa zahtevima, sprovode se po izboru proizvoaa: - pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odeljkom 5. ovog priloga ili - pregledom i ispitivanjem merila na statistikoj osnovi (u daljem tekstu: statistiki postupak), u skladu sa odeljkom 6. ovog priloga. 5. Verifikacija usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila 5.1. Sva merila se pojedinano pregledaju i sprovode se odgovarajua ispitivanja koja su predviena odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika ili ekvivalentna ispitivanja da bi se verifikovala njihova usaglaenost sa zahtevima ovog pravilnika koji se odnose na ta merila. Ako ne postoji takav odgovarajui dokument, imenovano telo o kojem je re odluuje o odgovarajuim ispitivanjima koja se sprovode. 5.2. Imenovano telo izdaje sertifikat o usaglaenosti koji se odnosi na sprovedene preglede i ispitivanja i stavlja svoj jedinstveni broj na svako odobreno merilo ili se taj broj stavlja na njegovu odgovornost. Proizvoa uva sertifikate o usaglaenosti tako da budu dostupni nadlenim dravnim organima za potrebe kontrolisanja u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 6. Statistika verifikacija usaglaenosti

6.1. Proizvoa preduzima sve mere potrebne da bi proces proizvodnje obezbedio homogenost svake proizvedene partije i dostavlja imenovanom telu svoja merila u obliku homogenih partija, radi njihove verifikacije. 6.2. Iz svake partije uzima se sluajan uzorak u skladu sa zahtevima ovog pravilnika. Sva merila u uzorku pojedinano se pregledaju i sprovode se odgovarajua ispitivanja koja su predviena odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika ili ekvivalentna ispitivanja da bi se utvrdila njihova usaglaenost sa zahtevima koji se odnose na ta merila i da bi se utvrdilo da li se partija prihvata ili odbija. Ako ne postoji takav odgovarajui dokument, imenovano telo o kojem je re odluuje o odgovarajuim ispitivanjima koja se sprovode. 6.3. Statistiki postupak mora da zadovolji sledee zahteve: Statistiko kontrolisanje zasniva se na verovatnoi prihvatanja. Sistemom uzorkovanja moraju biti obezbeeni: - nivo kvaliteta koji odgovara verovatnoi prihvatanja od 95%, sa neusaglaenou niom od 1%, - granina vrednost kvaliteta koja odgovara verovatnoi prihvatanja od 5%, sa neusaglaenou niom od 7%. 6.4. Ako je partija prihvaena, sva merila u partiji se odobravaju, osim merila iz uzorka za koja je utvreno da nisu zadovoljila ispitivanja. Ako merilo zadovoljava zahteve iz ovog pravilnika, imenovano telo izdaje sertifikat o usaglaenosti koji se odnosi na sprovedene preglede i ispitivanja i stavlja ili obezbeuje da se na njegovu odgovornost stavi njegov jedinstveni registarski broj iz odgovarajueg registra koji se vodi u skladu sa posebnim propisom. Proizvoa uva sertifikate o usaglaenosti tako da budu dostupni nadlenim dravnim organima za potrebe kontrolisanja u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite.

6.5. Ako je partija odbijena, imenovano telo preduzima odgovarajue mere da sprei stavlj anje te partije na trite. U sluaju da se partije esto odbijaju, imenovano telo moe da obustavi statistiku verifikaciju i da preduzme odgovarajue mere. 7. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 7.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, na odgovornost imenovanog tela iz odeljka 4. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela, na svako merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 7.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. Ako se s tim saglasi imenovano telo iz odeljka 4. ovog priloga, proizvoa na merilo stavlja i jedinstveni broj imenovanog tela na odgovornost imenovanog tela. 7.3. Ako se s tim saglasi imenovano telo, na njegovu odgovornost, proizvoa na merilo moe da stavi jedinstveni broj imenovanog tela tokom procesa proizvodnje. 8. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa, osim obaveza iz odeljka 2. koje se odnose na izradu tehnike dokumentacije, odeljka 3. i pododeljka 6.1. ovog priloga, moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, ukoliko su navedene u ovlaenju.

Prilog 13

MODUL G - USAGLAENOST NA OSNOVU POJEDINANE VERIFIKACIJE

1. Usaglaenost na osnovu pojedinane verifikacije je postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze utvrene ovim prilogom i obezbeuje i izjavljuje, iskljuivo na sopstvenu odgovornost, da je merilo na koje se odnose odredbe iz odeljka 4. ovog priloga usaglaeno sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 2. Tehnika dokumentacija Proizvoa sastavlja tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika i stavlja je na uvid imenovanom telu iz odeljka 4. ovog priloga. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati konstruisanje, proizvodnju i funkcionisanje merila u meri u kojoj su relevantni za to ocenjivanje. Proizvoa uva tehniku dokumentaciju tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 3. Proizvodnja Proizvoa preduzima sve mere potrebne da proces proizvodnje i njegovo nadgledanje obezbede usaglaenost proizvedenog merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. 4. Verifikacija 4.1. Imenovano telo po izboru proizvoaa sprovodi odgovarajue preglede i ispitivanja koja su predviena odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika ili ekvivalentna ispitivanja, ili nalae da se ona sprovedu, da bi proverilo usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Ako ne postoji takav odgovarajui dokument, imenovano telo o kojem je re odluuje o odgovarajuim ispitivanjima koja se sprovode.

Ako merilo zadovoljava zahteve iz ovog pravilnika, imenovano telo izdaje sertifikat o usaglaenosti koji se odnosi na sprovedene preglede i ispitivanja i stavlja ili obezbeuje da se na njegovu odgovornost stavi njegov jedinstveni registarski broj iz odgovarajueg registra koji se vodi u skladu sa posebnim propisom. 4.2. Proizvoa uva sertifikate o usaglaenosti tako da budu dostupni nadlenim dravnim organima za potrebe kontrolisanja u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 5. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 5.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, na odgovornost imenovanog tela iz odeljka 4. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela na svako merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 5.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje merilo za koje je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz merilo se prilae kopija deklaracije. 6. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz odeljka 2. koje se odnose na obezbeivanje, uvanje i injenje dostupnim tehnike dokumentacije, kao i obaveze iz odeljka 5. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, pod uslovom da su navedene u ovlaenju.

Prilog 14 MODUL H - USAGLAENOST NA OSNOVU POTPUNOG OBEZBEIVANJA KVALITETA

1. Usaglaenost na osnovu potpunog obezbeivanja kvaliteta je postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze iz ovog priloga i obezbeuje i izjavljuje iskljuivo na sopstvenu odgovornost da merila o kojima je re zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja Proizvoa primenjuje odobren sistem kvaliteta za projektovanje, proizvodnju, zavrnu kontrolu merila i ispitivanje gotovog merila u skladu sa odeljkom 3. ovog priloga i podlee nadzoru iz odeljka 4. ovog priloga. 3. Sistem kvaliteta 3.1. Proizvoa podnosi zahtev za ocenjivanje svog sistema kvaliteta imenovanom telu po svom izboru. Zahtev obuhvata: - ime (naziv) i adresu proizvoaa i, ako zahtev dostavlja zastupnik i njegovo ime (naziv) i adresu, - tehniku dokumentaciju za jedan model svake kategorije merila ija se proizvodnja namerava. Tehnika dokumentacija mora, gde god je to primenjivo, da sadri najmanje sledee elemente: 1) opti opis merila, 2) idejno reenje i proizvoake crtee i eme komponenti, podsklopova, kola, povezivanja itd., 3) opise i objanjenja neophodne za razumevanje tih crtea i ema, kao i za razumevanje rada merila, 4) listu primenjenih srpskih standarda kojima su preuzeti odgovarajui harmonizovani standardi i/ili normativnih dokumenata, koji se primenjuju u celosti ili delimino, kao i opise reenja usvojenih da bi se ispunili bitni zahtevi ovog pravilnika, ako navedeni srpski standardi nisu

primenjivani. U sluaju da su navedeni srpski standardi delimino primenjivani, u tehnikoj dokumentaciji se navode delovi koji su primenjivani, 5) rezultate izvrenih projektnih prorauna, obavljenih pregleda itd., 6) izvetaje o ispitivanju, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnet drugom imenovanom telu. 3.2. Sistemom kvaliteta obezbeuje se usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa moraju biti sistematski i uredno dokumentovani u obliku pisanih pravila, postupaka i uputstava. Ta dokumentacija sistema kvaliteta mora da omogui dosledno tumaenje programa, planova, prirunika i zapisa vezanih za kvalitet. Dokumentacija sistema kvaliteta sadri, naroito, adekvatan opis: - ciljeva u pogledu kvaliteta i organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja rukovodstva koja se odnose na konstruisanje i kvalitet merila, - tehnikih specifikacija koje se odnose na konstruisanje, ukljuujui standarde, koji e biti primenjeni i, u sluaju da odgovarajui dokumenti iz lana 10. ovog pravilnika nee biti primenjeni u celini, nain na koji e biti obezbeeno da bitni zahtevi ovog pravilnika, koji se odnose na merila, budu zadovoljeni, - tehnika kontrole i verifikacije konstrukcije, procesa i sistematskih mera koje e se koristiti pri konstruisanju merila u okviru vrste merila na koju se odnose, - odgovarajuih tehnika, procesa i sistematskih mera koje e se koristiti u proizvodnji, kontroli kvaliteta i obezbeivanju kvaliteta,

- pregleda i ispitivanja koji e biti sprovedeni pre, za vreme i posle proizvodnje i uestanost njihovog sprovoenja, - zapisa o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanjima, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr., - naina nadgledanja ostvarivanja zahtevanog kvaliteta nacrta i merila i efikasnog funkcionisanja sistema kvaliteta. 3.3. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta da bi utvrdilo da li on zadovoljava zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga. Smatra se da je sistem kvaliteta usaglaen sa tim zahtevima ako je usaglaen sa odgovarajuim specifikacijama srpskog standarda kojim se sprovodi odgovarajui harmonizovani standard i/ili tehnika specifikacija. Pored iskustva u oblasti sistema upravljanja kvalitetom, tim za proveru mora da ima najmanje jednog lana koji ima odgovarajue iskustvo u odgovarajuoj oblasti metrologije i tehnologije merila i poznaje odgovarajue zahteve ovog pravilnika. Postupak ocenjivanja obuhvata kontrolni obilazak prostorija proizvoaa. Tim za proveru pregleda tehniku dokumentaciju iz pododeljka 3.1. ovog priloga, kako bi se uverio u sposobnost proizvoaa da identifikuje odgovarajue zahteve ovog pravilnika i da sprovede neophodne preglede u cilju obezbeivanja usaglaenosti merila sa tim zahtevima. Imenovano telo obavetava proizvoaa o odluci. Obavetenje sadri zakljuke o pregledu i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 3.4. Proizvoa se obavezuje da ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta i da taj sistem odrava tako da on ostane adekvatan i efikasan. 3.5. Proizvoa obavetava imenovano telo koje je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj planiranoj promeni sistema kvaliteta. Imenovano telo ocenjuje predloene promene i odluuje da li e izmenjeni sistem kvaliteta i dalje ispunjavati zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga ili je potrebno ponovno ocenjivanje.

Ono o svojoj odluci obavetava proizvoaa. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 4. Nadzor nad sistemom kvaliteta 4.1. Svrha nadzora je da obezbedi da proizvoa ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta. 4.2. Proizvoa omoguava imenovanom telu da, za potrebe ocenjivanja pristupi mestima projektovanja, proizvodnje, kontrolisanja, ispitivanja i skladitenja i obezbeuje mu sve potrebne informacije, a posebno: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - zapise o kvalitetu predviene delom sistema kvaliteta koji se odnosi na projektovanje, kao to su rezultati analiza, prorauni, ispitivanja i dr., - zapise o kvalitetu predviene delom sistema kvaliteta koji se odnosi na proizvodnju, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr. 4.3. Imenovano telo sprovodi periodine provere da bi se uverilo da proizvoa odrava i primenjuje sistem kvaliteta i proizvoau dostavlja izvetaj o proveri. 4.4. Pored toga, imenovano telo moe da doe u nenajavljene provere proizvoaa. Za vreme tih provera, imenovano telo moe, ako je potrebno, da sprovede ispitivanja merila ili da naloi da se ta ispitivanja sprovedu, da bi potvrdilo da sistem kvaliteta pravilno funkcionie. Ono proizvoau dostavlja izvetaj o proveri i ako su sprovedena ispitivanja, izvetaj o ispitivanjima. 5. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti 5.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, u okviru odgovornosti imenovanog tela iz pododeljka 3.1. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela na svako pojedinano merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika.

5.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima, na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 6. Proizvoa u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite uva i ini dostupnom nadlenim dravnim organima: - tehniku dokumentaciju iz pododeljka 3.1. ovog priloga, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta iz pododeljka 3.1. ovog priloga, - podatke o odobrenoj promeni iz pododeljka 3.5. ovog priloga, - odluke i izvetaje imenovanog tela iz pododeljaka 3.5, 4.3. i 4.4. ovog priloga. 7. Svako imenovano telo Direkciji periodino ili na zahtev stavlja na uvid spisak izdatih odobrenja ili povuenih odobrenja sistema kvaliteta i odmah obavetava Direkciju o odbijanju, suspendovanju ili na drugi nain ograniavanju odobrenja sistema kvaliteta. 8. Ovlaeni zastupnik Obaveze proizvoaa iz pododeljaka 3.1, 3.5. i odeljaka 5. i 6. ovog priloga moe da ispuni njegov zastupnik u njegovo ime i na njegovu odgovornost, pod uslovom da su navedene u ovlaenju.

Prilog 15 MODUL H1 - USAGLAENOST NA OSNOVU POTPUNOG OBEZBEIVANJA KVALITETA I PREGLEDA PROJEKTA

1. Usaglaenost na osnovu potpunog obezbeivanja kvaliteta i pregleda projekta je postupak ocenjivanja usaglaenosti kojim proizvoa ispunjava obaveze iz ovog priloga i obezbeuje i izjavljuje, iskljuivo na sopstvenu odgovornost, da merila o kojima je re zadovoljavaju odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 2. Proizvodnja Proizvoa primenjuje odobren sistem kvaliteta za projektovanje, proizvodnju, zavrnu kontrolu merila i ispitivanje gotovog merila o kojem je re u skladu sa odeljkom 3. ovog priloga i podlee nadzoru iz odeljka 5. ovog priloga. Adekvatnost tehnikog projekta merila mora biti prethodno pregledana u skladu sa odredbama iz odeljka 4. ovog priloga. 3. Sistem kvaliteta 3.1. Proizvoa podnosi zahtev za ocenjivanje svog sistema kvaliteta imenovanom telu po svom izboru. Zahtev obuhvata, naroito: - ime (naziv) i adresu proizvoaa i, ako zahtev dostavlja zastupnik i njegovo ime (naziv) i adresu, - sve informacije od znaaja za predvienu vrstu merila, - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnet drugom imenovanom telu. 3.2. Sistemom kvaliteta obezbeuje se usaglaenost merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvoa moraju biti sistematski i uredno dokumentovani u obliku pisanih pravila, postupaka i uputstava. Ta dokumentacija sistema

kvaliteta mora da omogui dosledno tumaenje programa, planova, prirunika i zapisa vezanih za kvalitet. Dokumentacija sistema kvaliteta, sadri, naroito, opis: - ciljeva u pogledu kvaliteta i organizacione strukture, odgovornosti i ovlaenja rukovodstva koja se odnose na projekat i kvalitet merila, - specifikacija tehnikog projekta, ukljuujui standarde, koji e biti primenjeni i, u sluaju da odgovarajui dokumenti iz lana 10. ovog pravilnika nee biti primenjeni u celini, nain na koji e biti obezbeeno da bitni zahtevi ovog pravilnika koji se odnose na merila budu zadovoljeni, - tehnika kontrole i verifikacije projekta, procesa i sistematskih mera koje e se koristiti pri projektovanju merila u okviru vrste merila na koju se odnose, - odgovarajuih tehnika, procesa i sistematskih mera koje e se koristiti u proizvodnji, kontroli kvaliteta i obezbeivanju kvaliteta, - pregleda i ispitivanja koji e biti sprovedeni pre, za vreme i posle proizvodnje i uestanost njihovog sprovoenja, - zapisa o kvalitetu, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr., - naina nadgledanja ostvarivanja zahtevanog kvaliteta projekta i merila i efikasnog funkcionisanja sistema kvaliteta. 3.3. Imenovano telo ocenjuje sistem kvaliteta da bi utvrdilo da li on ispunjava zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga. Smatra se da je sistem kvaliteta usaglaen sa tim zahtevima ako je usaglaen sa odgovarajuim specifikacijama srpskog standarda kojim se sprovodi odgovarajui harmonizovani standard i/ili tehnika specifikacija. Pored iskustva u oblasti sistema upravljanja kvalitetom, tim za proveru mora da ima najmanje jednog lana koji ima odgovarajue iskustvo u odgovarajuoj oblasti metrologije i tehnologije

merila i poznaje odgovarajue zahteve ovog pravilnika. Provera obuhvata posetu prostorijama proizvoaa u cilju ocenjivanja. Imenovano telo obavetava proizvoaa o odluci. Obavetenje sadri zakljuke ispitivanja i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 3.4. Proizvoa se obavezuje da ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta i da taj sistem odrava tako da on ostane adekvatan i efikasan. 3.5. Proizvoa obavetava imenovano telo koje je odobrilo sistem kvaliteta o svakoj planiranoj promeni sistema kvaliteta. Imenovano telo ocenjuje predloene promene i odluuje da li e izmenjeni sistem kvaliteta i dalje ispunjavati zahteve iz pododeljka 3.2. ovog priloga ili je potrebno ponovno ocenjivanje. Ono o svojoj odluci obavetava proizvoaa. Obavetenje sadri zakljuke pregleda i obrazloenu odluku o ocenjivanju. 3.6. Svako imenovano telo Direkciji periodino ili na zahtev stavlja na uvid spisak izdatih odobrenja ili povuenih odobrenja sistema kvaliteta i odmah obavetava Direkciju o odbijanju, suspendovanju ili na drugi nain ograniavanju odobrenja sistema kvaliteta. 4. Pregled projekta 4.1. Proizvoa podnosi zahtev za pregled projekta, imenovanom telu iz pododeljka 3.1. ovog priloga. 4.2. Zahtev mora da omogui razumevanje projektovanja, proizvodnje i funkcionisanja merila, i mora da omogui ocenjivanje usaglaenosti sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika. Zahtev obuhvata: - ime odnosno naziv i adresu proizvoaa; - pisanu izjavu da isti zahtev nije podnet drugom imenovanom telu; - tehniku dokumentaciju u skladu sa lanom 8. ovog pravilnika. Tehnika dokumentacija omoguava ocenjivanje usaglaenosti merila sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika i

mora da obuhvati adekvatnu analizu i procenu rizika. Tehnika dokumentacija mora precizno da navede primenjive zahteve i da obuhvati projekat i funkcionisanje merila u meri u kojoj je to relevantno za ocenjivanje usaglaenosti; - pratee dokaze adekvatnosti tehnikog projekta. U tim dokazima navode se svi dokumenti koji su primenjeni, posebno u sluaju da odgovarajui dokumenti iz lana 10. ovog pravilnika nisu primenjeni u celini, i treba da obuhvate kada je to potrebno, rezultate ispitivanja koja su sprovedena u odgovarajuoj laboratoriji proizvoaa ili u drugoj ispitnoj laboratoriji u njegovo ime i na njegovu odgovornost. 4.3. Imenovano telo pregleda zahtev i, ako projekat zadovoljava zahteve ovog pravilnika koji se odnose na to merilo, izdaje proizvoau sertifikat o pregledu projekta. Sertifikat sadri naziv i adresu proizvoaa, zakljuke pregleda, eventualne uslove za njegovo vaenje i podatke potrebne za identifikaciju odobrenog projekta. 4.3.1. Sertifikat moe da ima jedan ili vie priloga. 4.3.2. Sertifikat i njegovi prilozi sadre sve informacije od znaaja za ocenjivanje usaglaenosti proizvedenih merila sa pregledanim projektom, kao i da omogue kontrolu u upotrebi. On omoguava ocenjivanje usaglaenosti proizvedenih merila sa pregledanim projektom u pogledu reproduktivnosti njihovih metrolokih svojstva kada su ta merila pravilno podeena primenom odgovarajuih sredstava, ukljuujui: - metroloke karakteristike projekta merila, - mere potrebne da bi se obezbedio integritet merila (igosanje, identifikacija softvera i dr.), - informacije o drugim elementima potrebnim za identifikaciju merila i kontrolu njegove spoljne vizuelne usaglaenosti sa projektom, - ako je to svrsishodno, sve posebne informacije potrebne za proveru karakteristika proizvedenih merila,

- u sluaju podsklopa, sve informacije potrebne da bi se obezbedila kompatibilnost sa drugim podsklopovima ili merilima. 4.3.3. Imenovano telo o ovome sastavlja izvetaj o ocenjivanju, koji uva i ini dostupnim Direkciji. Imenovano telo objavljuje sadraj tog izvetaja, u celini ili delimino, samo uz saglasnost proizvoaa. Sertifikat vai deset godina od dana izdavanja i moe se obnavljati na periode od po deset godina. Ako je proizvoau odbijeno izdavanje sertifikata o pregledu projekta, imenovano telo detaljno navodi razloge odbijanja. 4.4. Imenovano telo prati promene u opte priznatom stanju tehnike. Ukoliko te promene ukazuju da odobreni projekat moda vie nije usaglaen sa odgovarajuim zahtevima ovog pravilnika, utvruje da li je zbog tih promena potreban dalji pregled projekta i o tome obavetava proizvoaa. Proizvoa obavetava imenovano telo koje je izdalo sertifikat o pregledu projekta o svim znaajnim promenama odobrenog projekta. Za promene odobrenog projekta, koje mogu da utiu na usaglaenost sa bitnim zahtevima ovog pravilnika, uslove za vaenje sertifikata ili propisane uslove upotrebe merila, potrebno je dodatno odobrenje imenovanog tela koje je izdalo sertifikat o pregledu projekta. To dodatno odobrenje daje se u obliku dopune prvobitnom sertifikatu o pregledu projekta. 4.5. Svako imenovano telo obavetava Direkciju o izdatim sertifikatima o pregledu projekta i/ili njihovim dopunama koje je izdalo ili povuklo, i periodino ili na zahtev stavlja na uvid Direkciji spisak sertifikata odnosno njihovih dopuna koji su odbijeni, suspendovani ili na bilo koji drugi nain ogranieni. Imenovano telo, na zahtev Direkcije ili drugih imenovanih tela, dostavlja kopiju sertifikata o pregledu projekta i svih njegovih dopuna, kao i kopiju tehnike dokumentacije i rezultate pregleda koje je sprovelo.

Imenovano telo uva primerak sertifikata o pregledu projekta, njegovih priloga i dopuna, kao i tehniku dokumentaciju, ukljuujui i dokumentaciju koju dostavi proizvoa, u periodu do isteka vaenja sertifikata. 4.6. Proizvoa uva primerak sertifikata o pregledu projekta, njegovih priloga i dopuna zajedno sa tehnikom dokumentacijom u roku od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. 5. Nadzor nad sistemom kvaliteta 5.1. Svrha nadzora je da obezbedi da proizvoa ispunjava obaveze koje proistiu iz odobrenog sistema kvaliteta. 5.2. Proizvoa omoguava imenovanom telu da za potrebe ocenjivanja pristupi mestima projektovanja, proizvodnje, kontrolisanja, ispitivanja i skladitenja i obezbeuje mu sve potrebne informacije, a naroito: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta, - zapise o kvalitetu predviene delom sistema kvaliteta koji se odnosi na projektovanje, kao to su rezultati analiza, prorauna, ispitivanja i dr., - zapise o kvalitetu predviene delom sistema kvaliteta koji se odnosi na proizvodnju, kao to su izvetaji o kontrolisanju i podaci o ispitivanju, podaci o etaloniranju, izvetaji o kvalifikacijama odgovarajuih zaposlenih i dr. 5.3. Imenovano telo sprovodi periodine provere da bi se uverilo da proizvoa odrava i primenjuje sistem kvaliteta i proizvoau dostavlja izvetaj o proveri. 5.4. Pored toga, imenovano telo moe da doe u nenajavljene provere proizvoaa. Za vreme tih provera, imenovano telo moe, ako je potrebno, da sprovede ispitivanja merila ili da naloi da se ta ispitivanja sprovedu, da bi potvrdilo da sistem kvaliteta pravilno funkcionie. Ono proizvoau dostavlja izvetaj o proveri i, ako su sprovedena ispitivanja, izvetaj o ispitivanjima. 6. Znak usaglaenosti i deklaracija o usaglaenosti

6.1. Proizvoa stavlja znak usaglaenosti, dopunsku metroloku oznaku i, u okviru odgovornosti imenovanog tela iz pododeljka 3.1. ovog priloga, jedinstveni broj tog tela na svako pojedinano merilo koje zadovoljava odgovarajue zahteve ovog pravilnika. 6.2. Proizvoa sastavlja pisanu deklaraciju o usaglaenosti za svaki model merila i uva je tako da bude dostupna nadlenim dravnim organima u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite. Ona identifikuje model merila za koji je sastavljena i sadri broj sertifikata o pregledu projekta. Primerak deklaracije o usaglaenosti dostavlja se nadlenim organima na zahtev. Uz svako merilo stavljeno na trite, prilae se kopija deklaracije o usaglaenosti. Meutim, ovaj zahtev moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na merila pojedinano, i to u sluajevima da se jednom korisniku isporuuje veliki broj merila. 7. Proizvoa u periodu od deset godina nakon to je merilo stavljeno na trite uva i ini dostupnom nadlenim dravnim organima: - dokumentaciju o sistemu kvaliteta iz pododeljka 3.1. ovog priloga, - podatke o odobrenoj promeni iz pododeljka 3.5. ovog priloga, - odluke i izvetaje imenovanog tela iz pododeljaka 3.5, 5.3. i 5.4. ovog priloga. 8. Ovlaeni zastupnik Zastupnik proizvoaa moe da podnese zahtev iz pododeljaka 4.1. i 4.2, kao i da ispuni obaveze proizvoaa iz pododeljaka 3.1, 3.5, 4.4, 4.6. i odeljaka 6. i 7. ovog priloga u nj egovo ime i na njegovu odgovornost, pod uslovom da su navedene u ovlaenju.

Prilog 16 USLOVI KOJE MORAJU DA ISPUNE PRIVREDNI SUBJEKTI I DRUGA PRAVNA LICA DA BI BILA IMENOVANA
Privredni subjekti i druga pravna lica da bi bila imenovana moraju da ispune sledee uslove:

1) telo za ocenjivanje usaglaenosti, njegov direktor i zaposleni koji obavljaju poslove ocenjivanja usaglaenosti ne mogu da budu projektanti, proizvoai, isporuioci, monteri, korisnici merila koja kontroliu, niti ovlaeni zastupnici bilo kog od tih lica. Oni ne smeju biti direktno ukljueni u projektovanju, proizvodnji, marketingu ili odravanju merila, niti zastupati lica koja obavljaju te aktivnosti. To ne iskljuuje mogunost razmene tehnikih informacija izmeu proizvoaa i imenovanih tela za potrebe ocenjivanja usaglaenosti; 2) telo za ocenjivanje usaglaenosti, njegov direktor i zaposleni koji obavljaju poslove ocenjivanja usaglaenosti ne smeju biti izloeni nikakvim pritiscima ili podsticajima, posebno finansijskim, koji bi mogli da utiu na njihovo rasuivanje ili na rezultate njihovog ocenjivanja usaglaenosti, posebno od lica koja su zainteresovana za rezultate ocenjivanja; 3) ocenjivanje usaglaenosti sprovodi se uz najvii profesionalni integritet i neophodnu strunost u oblasti metrologije; 4) telo za ocenjivanje usaglaenosti mora biti sposobno da obavi sve poslove ocenjivanja usaglaenosti za koje je imenovano, bez obzira na to da li ih obavlja ono samo ili drugo lice u njegovo ime i na njegovu odgovornost. Telo za ocenjivanje usaglaenosti mora imati na raspolaganju neophodne zaposlene i mora imati pristup objektima i sredstvima neophodnim za pravilno obavljanje tehnikih i administrativnih poslova koje podrazumeva ocenjivanje usaglaenosti. 5) zaposleni u telu za ocenjivanje usaglaenosti moraju: (1) biti dobro tehniki i struno osposobljeni za sve poslove ocenjivanja usaglaenosti za koje to telo trai imenovanje; (2) u zadovoljavajuoj meri poznavati pravila kojima su ureeni poslovi koje obavlja telo za ocenjivanje usaglaenosti i imati odgovarajue iskustvo u takvim poslovima; (3) imati potrebnu sposobnost sastavljanja sertifikata, isprava o usaglaenosti, zapisa i izvetaja kojima se potvruje da su poslovi izvreni;

6) nepristrasnost tela za ocenjivanje usaglaenosti, njegovog direktora i zaposlenih mora biti garantovana. Naknada koju prima telo za ocenjivanje usaglaenosti ne sme da zavisi od rezultata poslova koje ono obavlja. Naknada za rad direktora i zaposlenih u telu za ocenjivanje usaglaenosti ne sme da zavisi od broja obavljenih poslova niti od rezultata tih poslova; 7) telo za ocenjivanje usaglaenosti mora da zakljui ugovor o osiguranju od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima; 8) direktor i zaposleni u telu za ocenjivanje usaglaenosti obavezni su da uvaju kao poslovnu tajnu sve informacije koje dobiju izvravajui svoje dunosti na osnovu ovog pravilnika, osim u odnosu na organ koji je imenovao to telo; 9) telo za ocenjivanje usaglaenosti mora da ima odgovarajui opti akt kojim e urediti postupanje po prigovorima na rad i donete odluke.

Prilog 17 MI-001 VODOMERI

Na vodomere predviene za merenje zapremine iste, hladne ili zagrejane vode za upotrebu u domainstvu, poslovnom prostoru i lakoj industriji primenjuju se odgovarajui zahtevi Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga, kao i postupci ocenjivanja usaglaenosti sa propisanim zahtevima navedeni u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Vodomer je merilo koje je projektovano da meri, memorie i prikazuje zapreminu vode koja prolazi kroz merni pretvara u uslovima merenja. 2) Minimalni protok (Q1) je najmanji protok pri kome vodomer ima pokazivanja koja zadovoljavaju zahteve u pogledu najveih dozvoljenih greaka (NDG).

3) Prelazni protok (Q2) je vrednost protoka koja nastaje izmeu stalnog i minimalnog protoka, pri kome se opseg protoka deli na dve zone - "gornju zonu" i "donju zonu". Svaka zona ima karakteristinu NDG. 4) Stalni protok (Q3) je najvei protok pri kome vodomer, u normalnim uslovima upotrebe tj. u uslovima ravnomernog ili isprekidanog protoka, radi zadovoljavajue. 5) Protok preoptereenja (Q4) je najvei protok pri kome vodomer moe u kratkom periodu raditi zadovoljavajue, tj. bez pogoranja rada. POSEBNI ZAHTEVI 1. Naznaeni radni uslovi Proizvoa navodi naznaene radne uslove za merilo, a posebno sledee: 1.1. opseg protoka vode, pri emu vrednosti opsega protoka vode moraju zadovoljavati sledee uslove: - Q3/Q1 10 - Q2/Q1 = 1,6 - Q4/Q3 = 1,25 U periodu od tri godine od stupanja na snagu ovog pravilnika, odnos Q2/Q1 moe da bude: 1,5; 2,5; 4 ili 6,3; 1.2. opseg temperature vode, pri emu vrednosti opsega temperature vode moraju zadovoljavati sledee uslove: - od 0,1 C do najmanje 30 C, ili - od 30 C do najmanje 90 C. Vodomer moe biti projektovan tako da radi u oba opsega;

1.3. opseg relativnog pritiska vode, koji je od 0,3 bar do najmanje 10 bar pri Q3; 1.4. za napajanje elektrinom energijom: nazivnu vrednost napona napajanja naizmeninom strujom i/ili granine vrednosti napajanja jednosmernom strujom. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) 2.1. NDG za zapremine isporuene pri protocima izmeu prelaznog protoka (Q2 - ukljuujui i tu vrednost) i protoka preoptereenja (Q4) iznosi: 2 % za vodu temperature 30 C, 3 % za vodu temperature > 30 C. 2.2. NDG za zapremine isporuene pri protocima izmeu minimalnog protoka (Q1) i prelaznog protoka (Q2 - ne ukljuujui tu vrednost) iznosi 5 % za vodu bilo koje temperature. 2.2.1. NDG se ne moe sistematski koristiti, odnosno NDG ne sme uvek imati maksimalnu dozvoljenu vrednost i ii u prilog jednoj od strana (prodavac i kupac vode). 3. Dozvoljeni efekat smetnji 3.1. Imunost na elektromagnetske smetnje 3.1.1. Efekat elektromagnetske smetnje na vodomer mora biti takav da: - promena rezultata merenja bude manja od kritine vrednosti promene iz take 3.1.3. ovog odeljka, ili - pokazivanje rezultata merenja bude takvo da se ne moe tumaiti kao validan rezultat, na primer trenutno variranje koja se ne moe tumaiti, memorisati ili preneti kao rezultat merenja. 3.1.2. Posle izlaganja elektromagnetskoj smetnji, vodomer mora da: - nastavi rad u okvirima NDG,

- obezbedi zatitu svih funkcija merenja, - omogui ponovno dobijanje svih podataka merenja koji su bili prisutni neposredno pre nastanka smetnje. 3.1.3. Kritina vrednost promene je manja od sledee dve vrednosti: - zapremina koja odgovara polovini vrednosti NDG u gornjoj zoni, za izmerenu zapreminu, - zapremina koja odgovara vrednosti NDG za zapreminu koja je protekla za 1 min pri protoku Q3. 3.2. Trajnost Poto je sprovedeno odgovarajue ispitivanje, uzimajui u obzir period koji je procenio proizvoa, moraju biti zadovoljeni sledei kriterijumi: 3.2.1. variranje rezultata merenja posle ispitivanja trajnosti, u poreenju sa poetnim rezultatom merenja, ne sme da bude vea od: 1) 3% izmerene zapremine pri protoku izmeu Q1, ukljuujui tu vrednost, i Q2, ne ukljuujui tu vrednost, 2) 1,5% izmerene zapremine pri protoku izmeu Q2, ukljuujui tu vrednost, i Q4, ukljuujui tu vrednost, 3.2.2. greka pokazivanja za zapreminu izmerenu posle ispitivanja trajnosti ne sme da bude vea od: 1) 6% izmerene zapremine pri protoku izmeu Q1, ukljuujui tu vrednost, i Q2, ne ukljuujui tu vrednost, 2) 2,5% izmerene zapremine pri protoku izmeu Q2, ukljuujui tu vrednost, i Q4, ukljuujui tu vrednost, za vodomere predviene za merenje vode temperature izmeu 0,1 C i 30 C,

3) 3,5% izmerene zapremine pri protoku izmeu Q2, ukljuujui tu vrednost, i Q4, ukljuujui tu vrednost, za vodomere predviene za merenje vode temperature izmeu 30 C i 90 C. 4. Podesnost 4.1. Mora postojati mogunost da se vodomer instalira za rad u bilo kom poloaju, osim ako je na vodomeru jasno naznaeno drugaije. 4.2. Proizvoa navodi da li je vodomer projektovan za merenje suprotnog protoka. U tom sluaju, zapremina suprotnog protoka se ili oduzima od ukupne zapremine ili posebno belei. Ista NDG primenjuje se i za protok u uobiajenom smeru i za suprotni protok. Vodomeri koji nisu projektovani za merenje suprotnog protoka moraju ili da spree suprotni protok ili da izdre sluajni suprotni protok bez pogoranja ili promene metrolokih svojstava. 5. Merne jedinice Izmerena zapremina prikazuje se u kubnim metrima. 6. Stavljanje u upotrebu Lice koje prodaje vodu ili lice koje je odgovorno za ugradnju vodomera odreuje uslove iz pododeljaka 1.1, 1.2. i 1.3. ovog priloga, tako da vodomer bude odgovarajui za tano merenje predviene ili predvidljive potronje. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: - B + F; - B + D; - H1.

REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju vodomera su jednake NDG koje se primenjuju pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za sve vodomere iz ovog priloga. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju vodomera je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/3 NDG za vodomere iz ovog priloga. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za vodomere iz odgovarajuih dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja vodomera je pet godina.

Prilog 18 MI-002 GASOMERI I UREAJI ZA KONVERZIJU ZAPREMINE

Na gasomere i ureaje za konverziju zapremine definisane u ovom prilogu, predviene za upotrebu u domainstvu, poslovnom prostoru i lakoj industriji, primenjuju se odgovarajui zahtevi Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga, kao i postupci ocenjivanja usaglaenosti sa propisanim zahtevima navedenim u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Gasomer je merilo projektovano da meri, memorie i prikazuje koliinu gasa kao goriva (zapreminu ili masu) koja prolazi kroz njega. 2) Ureaj za konverziju je ureaj ugraen na gasomer, koji automatski konvertuje koliinu izmerenu u mernim uslovima u koliinu u standardnim uslovima. 3) Minimalni protok (Qmin) je najmanji protok pri kome gasomer ima pokazivanja koja zadovoljavaju zahteve u pogledu najvee dozvoljene greke (NDG).

4) Maksimalni protok (Qmax) je najvei protok pri kome gasomer ima pokazivanja koja zadovoljavaju zahteve u pogledu NDG. 5) Prelazni protok (Qt) je protok koji nastaje izmeu maksimalnog i minimalnog protoka, pri kome se opseg protoka deli na dve zone - "gornju zonu" i "donju zonu". Svaka zona ima karakteristinu NDG. 6) Protok preoptereenja (Qr) je najvei protok pri kome vodomer moe u kratkom periodu raditi zadovoljavajue, tj. bez pogoranja rada. Standardni uslovi su navedeni uslovi u koje se konvertuje izmerena koliina gasa, posebno u pogledu temperature i pritiska. POSEBNI ZAHTEVI - GASOMERI 1. Naznaeni radni uslovi Proizvoa navodi naznaene radne uslove za gasomer, uzimajui u obzir sledee: 1.1. opseg protoka gasa mora zadovoljavati najmanje sledee uslove: Klasa tanosti 1,5 1,0 Qmax/Qmin 150 20 Qmax/Qt 10 5 Qr/Qmax 1,2 1,2

1.2. opseg temperature gasa mora biti najmanje 40 C; 1.3. uslove vezane za gorivo/gas. Gasomer mora biti projektovan za grupu gasova i opseg pritisaka na mestu snabdevanja. Proizvoa navodi posebno sledee: - familiju ili grupu gasova, - maksimalni radni pritisak;

1.4. minimalni opseg temperature u klimatskom okruenju mora biti 50 C; 1.5. nazivnu vrednost napona napajanja naizmeninom strujom i/ili granine vrednosti napajanja jednosmernom strujom. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) 2.1. Gasomer koji pokazuje zapreminu pri mernim uslovima ili masu Tabela 1 Klasa tanosti Qmin Q<Qt Qt Q Qmax 1,5 3% 1,5% 1,0 2% 1%

NDG se ne moe sistematski koristiti, odnosno NDG ne sme uvek imati maksimalnu dozvoljenu vrednost i ii u prilog jednoj od strana (prodavac i kupac gasa). 2.2. Za gasomer sa temperaturnom konverzijom, koji pokazuje samo konvertovanu zapreminu, NDG gasomera poveava se za 0,5% u rasponu od 30 C ispod i iznad temperature koju je naznaio proizvoa, a koja je izmeu 15 C i 25 C. Van tog opsega, dozvoljeno je dodatno poveanje od 0,5% u svakom intervalu od 10 C. 3. Dozvoljeni efekat smetnji 3.1. Imunost na elektromagnetske smetnje 3.1.1. Efekat elektromagnetske smetnje na gasomer ili ureaj za konverziju zapremine mora biti takav da: - promena rezultata merenja bude jednaka ili manja od kritine vrednosti promene iz take 3.1.3. ovog odeljka, ili - pokazivanje rezultata merenja bude takvo da se ne moe tumaiti kao validan rezultat, na primer trenutno variranje koje se ne moe tumaiti, memorisati ili preneti kao rezultat merenja.

3.1.2. Posle izlaganja elektromagnetskoj smetnji, gasomer mora da: - nastavi rad u okvirima NDG, - obezbedi zatitu svih funkcija merenja, - omogui ponovno dobijanje svih podataka merenja koji su bili prisutni neposredno pre nastanka smetnje. 3.1.3. Kritina vrednost promene je manja od sledee dve vrednosti: - koliina koja odgovara polovini vrednosti NDG u gornjoj zoni za izmerenu zapreminu, - koliina koja odgovara vrednosti NDG za koliinu koja je protekla za 1 min pri protoku Qmax. 3.2. Efekat poremeaja protoka pre i posle prolaska kroz merilo Pod uslovima instalacije koje je naveo proizvoa, efekat poremeaja protoka ne sme da bude vei od jedne treine NDG. 4. Trajnost Poto je sprovedeno odgovarajue ispitivanje, uzimajui u obzir period koji je procenio proizvoa, moraju biti zadovoljeni sledei kriterijumi: 4.1. Za merila klase tanosti 1,5 4.1.1. variranje rezultata merenja posle ispitivanja trajnosti, u poreenju sa poetnim rezultatom merenja za protok u opsegu od Qt do Qmax ne sme da bude vee od rezultata merenja za vie od 2%; 4.1.2. greka pokazivanja posle ispitivanja trajnosti ne sme da bude vea od dvostruke NDG iz odeljka 2. ovog priloga; 4.2. Za merila klase tanosti 1,0

4.2.1. variranje rezultata merenja posle ispitivanja trajnosti, u poreenju sa poetnim rezultatom merenja, ne sme da bude vee od jedne treine NDG iz odeljka 2. ovog priloga; 4.2.2. greka pokazivanja posle ispitivanja trajnosti ne sme da bude vea od NDG iz odeljka 2. ovog priloga. 5. Podesnost 5.1. Gasomer koji se napaja iz mree (naizmeninom ili jednosmernom strujom) mora biti opremljen ureajem za rezervno napajanje elektrinom energijom ili drugim sredstvom kojim se obezbeuje da tokom prekida napajanja od strane glavnog izvora, sve merne funkcije budu zatiene. 5.2. Namenski izvor napajanja elektrinom energijom mora imati vek trajanja od najmanje pet godina. Po isteku 90% njegovog veka trajanja, mora biti prikazano odgovarajue upozorenje. 5.3. Pokazni ureaj mora imati dovoljan broj cifara da se obezbedi da koliina koja protekne za 8.000 h pri protoku Qmax ne dovede cifre na poetnu vrednost. 5.4. Mora postojati mogunost da se gasomer instalira za rad u bilo kom poloaju koji je proizvoa deklarisao u uputstvu za instalaciju. 5.5. Gasomer mora imati element za ispitivanje, koji omoguava sprovoenje ispitivanja u prihvatljivom periodu. 5.6. Gasomer mora da zadovolji zahteve za NDG u svakom smeru protoka ili samo u jednom, jasno obeleenom smeru protoka. 6. Jedinice Izmerena koliina prikazuje se u kubnim metrima ili u kilogramima. POSEBNI ZAHTEVI - UREAJI ZA KONVERZIJU ZAPREMINE

Ureaj za konverziju zapremine predstavlja podsklop koji nezavisno funkcionie i ini merilo zajedno sa drugim merilom sa kojim je kompatibilan. Na ureaj za konverziju zapremine primenjuju se bitni zahtevi za gasomer, ako je to primenljivo. Osim toga, primenjuju se sledei zahtevi: 1. Standardni uslovi za konvertovane koliine Proizvoa navodi standardne uslove za konvertovane koliine. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) 1) 0,5% pri temperaturi od 20 C 3 C, vlanosti 60% 15%, nazivnim vrednostima napajanja elektrinom energijom, 2) 0,7% za ureaje za konverziju prema temperaturi pri naznaenim radnim uslovima, 3) 1% za druge ureaje za konverziju pri naznaenim radnim uslovima. Napomena: Greka gasomera se ne uzima u obzir. NDG se ne moe sistematski koristiti, odnosno NDG ne sme uvek imati maksimalnu dozvoljenu vrednost i ii u prilog jednoj od strana. 3. Podesnost 3.1. Elektronski ureaj za konverziju mora biti u stanju da detektuje sluaj kada radi van radnog opsega/radnih opsega koje je proizvoa naveo za parametre od znaaja za tanost merenja. U tom sluaju, ureaj za konverziju mora prestati da uraunava konvertovanu koliinu, i moe posebno da sabira konvertovanu koliinu za period u kom radi van radnog opsega/radnih opsega. 3.2. Elektronski ureaj za konverziju mora biti u stanju da prikae sve podatke od znaaja za merenje bez dodatne opreme. STAVLJANJE U UPOTREBU I OCENJIVANJE USAGLAENOSTI

1. Stavljanje u upotrebu Merenje potronje u domainstvu, vri se bilo kojim gasomerom klase tanosti 1,5 ili gasomerom klase tanosti 1,0, kod kojih je odnos Qmax/Qmin jednak ili vei od 150. Merenje potronje u poslovnom prostoru i/ili lakoj industriji, vri se bilo kojim merilom klase tanosti 1,5. Lice koje je, u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast energetike, odgovorno za merenje gasa ili lice odgovorno za ugradnju gasomera odreuje uslove iz pododeljaka 1.2. i 1.3. ovog priloga, tako da gasomer bude odgovarajui za tano merenje predviene ili predvidljive potronje. 2. Ocenjivanje usaglaenosti Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: - B + F; - B + D; - H1. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju gasomera su jednake NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za sve gasomere iz ovog priloga. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju gasomera je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika.

Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/3 NDG za gasomere iz ovog priloga. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za gasomere iz odgovarajueg dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja gasomera je pet godina.

Prilog 19 MI-003 BROJILA AKTIVNE ELEKTRINE ENERGIJE

Na brojila aktivne elektrine energije predviena za upotrebu u domainstvu, poslovnom prostoru i lakoj industriji primenjuju se odgovarajui zahtevi Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. Napomena: Brojila elektrine energije mogu se koristiti zajedno sa spoljnim mernim transformatorima, u zavisnosti od koriene tehnike merenja. Meutim, ovaj prilog obuhvata samo brojila elektrine energije, a ne merne transformatore. Ako brojilo meri reaktivnu elektrinu energiju, metroloke karakteristike koje se odnose na merenje reaktivne energije moraju biti u skladu sa propisom kojim se ureuju metroloki zahtevi za statika brojila reaktivne elektrine energije klase tanosti 2 i 3. DEFINICIJE Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledee znaenje: 1) Brojilo aktivne elektrine energije je ureaj koji meri aktivnu elektrinu energiju utroenu u kolu. 2) Elektrina struja (I) je elektrina struja koja tee kroz brojilo. 3) Referentna struja (In) je navedena elektrina struja za koju je projektovano brojilo koje se prikljuuje preko transformatora.

4) Struja polaska (Ist) je najmanja deklarisana vrednost elektrine struje I pri kojoj brojilo belei aktivnu elektrinu energiju pri faktoru snage koji je jednak jedan (viefazna brojila sa simetrinim optereenjem). 5) Minimalna struja (Imin) je vrednost elektrine struje I iznad koje se greka nalazi u okvirima najveih dozvoljenih greaka (viefazna brojila sa uravnoteenim optereenjem). 6) Tranzijentna struja (Itr) je vrednost elektrine struje I iznad koje se greka nalazi u okvirima najmanje vrednosti najvee dozvoljene greke (NDG) koja odgovara klasi tanosti brojila. 7) Maksimalna struja (Imax) je najvea vrednost elektrine struje I za koju se greka nalazi u okvirima NDG. 8) Elektrini napon (U) je napon napajanja brojila elektrinom energijom. 9) Referentni elektrini napon (Un) je navedeni elektrini napon. 10) Frekvencija (f) je frekvencija napona napajanja brojila. 11) Referentna frekvencija (fn) je navedena frekvencija. 12) Faktor snage (PF) odgovara cos odnosno kosinusu fazne razlike izmeu I i U. POSEBNI ZAHTEVI 1. Tanost Proizvoa navodi klase tanosti brojila. Klase tanosti su definisane kao klasa tanosti: A, B i C. 2. Naznaeni radni uslovi Proizvoa mora da navede naznaene radne uslove brojila, a posebno vrednosti: fn, Un, In, Ist, Imin, Itr i Imax koje se odnose na brojilo. Za navedene vrednosti struje, brojilo mora zadovoljiti uslove date u Tabeli 1 ovog priloga.

Tabela 1 Klasa tanosti Za brojila koja se direktno prikljuuju Ist Imin Imax 0,05 Itr 0,5 Itr 50 Itr 0,04 Itr 0,5 Itr 50 Itr 0,04 Itr 0,3 Itr 50 Itr A B C

Za brojila koja se prikljuuju preko transformatora Ist Imin In Imax ______________

(1)

0,06 Itr 0,4 Itr = 20 Itr 1,2 In

0,04 Itr 0,2 Itr(1) = 20 Itr 1,2 In

0,02 Itr 0,2 Itr = 20 Itr 1,2 In

Na elektromehanika brojila klase B primenjuje se Imin < 0,4 Itr.

Opsezi napona, frekvencije i faktora snage u okviru kojih merilo mora da zadovoljava zahteve u pogledu NDG iz Tabele 2 ovog priloga moraju da uzimaju u obzir tipine karakteristike elektrine energije koja se isporuuje preko javnih distributivnih sistema. Opsezi napona i frekvencije moraju biti najmanje: 1) 0,9 Un U< 1,1 Un 2) 0,98 fn f 1,02 fn. Opseg faktora snage mora biti najmanje od cos = 0,5 induktivno do cos = 0,8 kapacitivno. 3. Najvea dozvoljena greka (NDG) Efekti razliitih merenih veliina i uticajnih veliina (a, b, c...) ocenjuju se posebno, pri emu se sve druge merene veliine i uticajne veliine odravaju relativno konstantne na svojim

referentnim vrednostima. Greka merenja, koja ne sme da bude vea od NDG navedenih u Tabeli 2, izraunava se kao: Greka merenja = a2 + b2 + c2... Kada brojilo radi sa strujom promenljivog optereenja, procentualne greke ne smeju da premae granice date u Tabeli 2 ovog priloga. Tabela 2 - NDG u procentima pri naznaenim radnim uslovima i definisanim nivoima optereenja struje i radnoj temperaturi Radne temperature Radne temperature Radne temperature Radne temperature

- 10 C...+ 5 C - 25 C...- 10 C - 40 C...- 25 C Klasa tanosti + 5 C...+ 30 C ili + 30 C...+ 40 C A B C A B C A ili + 40 C... + 55 C B C A ili + 55 C...+ 70 C B C

Jednofazno brojilo i viefazno brojilo ako radi sa uravnoteenim optereenjima Imin I<Itr Itr I<Imax 3,5 3,5 2 2 1 0,7 5 4,5 2,5 2,5 1,3 1 7 7 3,5 3,5 1,7 1,3 9 9 4 4 2 1,5

Viefazno brojilo ako radi sa jednofaznim optereenjem Itr I Imax, (2)videti izuzetak u nastavku ______________
(2)

2,5

1,3

1,7

4,5

Za elektromehanika viefazna brojila, opseg struje za monofazno optereenje ogranien je na

5Itr I Imax. Kada brojilo radi u razliitim opsezima temperature, primenjuju se odgovarajue vrednosti NDG.

NDG se ne moe sistematski koristiti, odnosno NDG ne sme uvek imati maksimalnu dozvoljenu vrednost i ii u prilog jednoj od strana. 4. Dozvoljeni efekat smetnji 4.1. Opte odredbe Poto su brojila elektrine energije direktno prikljuena na napajanje iz mree i poto je struja mree jedna od merenih veliina, za brojila elektrine energije koristi se posebno elektromagnetsko okruenje. Brojilo mora da zadovoljava zahteve elektromagnetskog okruenja klasa E2 iz take 1.3.3. Priloga 1 ovog pravilnika i dodatne zahteve iz pododeljaka 4.2. i 4.3. ovog priloga. Elektromagnetsko okruenje i dozvoljeni efekti ukazuju da postoje dugotrajne smetnje, koje ne smeju da utiu na tanost iznad kritinih vrednosti promene datih u Tabeli 3 ovog priloga, i prolazne smetnje, koje mogu da dovedu do privremenog pogoranja ili gubitka funkcije ili svojstva, ali se posle njih brojilo mora vratiti u prethodno stanje i one ne smeju da utiu na tanost iznad kritinih vrednosti promene. Kada se moe predvideti visok rizik od munje ili u sluaju da preovlauju nadzemne napojne mree, metroloke karakteristike brojila moraju biti zatiene. 4.2. Efekat dugotrajnih smetnji Tabela 3 - Kritina vrednost promene za dugotrajne smetnje Kritina vrednost promene u procentima Smetnja za brojila klase tanosti A Obrnuti redosled faza 1,5 B 1,5 C 0,3

Neuravnoteeni naponi (samo za viefazna brojila) Sadraj harmonika u strujnim kolima (3) Jednosmerna struja i harmonici u strujnom kolu (3) Brzi prelazni udari Magnetska polja; visokofrekvencijsko (izraeno radiofrekvencijsko) elektromagnetsko polje; kondukcione smetnje izazvane radiofrekvencijskim poljima i imunost na oscilatorne talase ______________
(3)

4 1 6 6 3

2 0,8 3 4 2

1 0,5 1,5 2 1

Kod elektromehanikih brojila elektrine energije, nisu definisane kritine vrednosti promene

za sadraj harmonika u strujnim kolima i za jednosmernu struju i harmonike u strujnom kolu. 4.3. Dozvoljeni efekat prolaznih elektromagnetskih pojava 4.3.1. Efekat elektromagnetske smetnje na brojilo elektrine energije mora biti takav da za vreme i neposredno posle smetnje: - nijedan izlaz ija je svrha ispitivanje tanosti brojila ne izazove impulse ili signale koji odgovaraju energiji veoj od kritine vrednosti promene, a u prihvatljivom periodu posle smetnje, brojilo: - mora da nastavi rad u granicama NDG, - mora da obezbedi zatitu svih funkcija merenja, - mora da omogui ponovno dobijanje svih podataka merenja koji su bili prisutni pre nastanka smetnje, - ne sme da pokazuje promenu u zabeleenoj energiji veu od kritine vrednosti promene. Kritina vrednost promene u kWh jednaka je proizvodu: m Un Imax 10-6 (gde je m broj mernih elemenata brojila, Un je dato u voltima, a Imax u amperima).

4.3.2. Za struju preoptereenja, kritina vrednost promene je 1,5%. 5. Podesnost 5.1. Pri naponu manjem od naznaenog radnog napona, pozitivna greka brojila ne sme da bude vea od 10%. 5.2. Displej za prikazivanje ukupne energije mora imati dovoljan broj cifara da se obezbedi to da kada brojilo radi 4.000 h pod punim optereenjem (I = Imax, U = Un i PF = 1) da se pokazivanje ne vrati na poetnu vrednost i ne sme postojati mogunost da se vrati na poetnu vrednost tokom upotrebe. 5.3 U sluaju gubitka elektrine struje u kolu, izmerene koliine elektrine energije moraju ostati dostupne za oitavanje u periodu od najmanje etiri meseca. 5.4 Rad bez optereenja Kada se primeni napon bez protoka struje u strujnom kolu (strujno kolo je otvoreno kolo), brojilo ne sme da belei energiju ni na jednom naponu izmeu 0,8Un i 1,1Un. 5.5 Poetak registrovanja Brojilo mora da pone i da nastavi da registruje energiju pri Un, PF = 1 (viefazno brojilo sa uravnoteenim optereenjem) i struji jednakoj Ist. 6. Jedinice Izmerena elektrina energija se prikazuje u kilovat - asovima (kWh) ili megavat - asovima (MWh). 7. Stavljanje u upotrebu Merenje potronje u domainstvu, vri se brojilom koje mora biti najmanje klase tanosti A.

Merenje potronje u poslovnom prostoru i/ili lakoj industriji, vri se brojilom koje mora biti najmanje klase tanosti B. Lice koje je, u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast energetike, odgovorno za merenje elektrine energije ili lice odgovorno za ugradnju brojila odreuje uslove iz odeljka 2. ovog priloga, tako da brojilo bude odgovarajue za tano merenje predviene ili predvidljive potronje. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: - B + F; - B + D; - H1. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju brojila su jednake NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za sve vrste brojila iz ovog priloga. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju brojila je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/3 NDG za brojila iz ovog priloga. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za svaku vrstu brojila iz odgovarajueg dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja brojila klase tanosti A i klase tanosti V je 12 godina, a vremenski interval periodinog overavanja brojila klase tanosti C je est godina.

Prilog 20 MI-004 MERILA TOPLOTNE ENERGIJE

Na merila toplotne energije definisana u ovom prilogu, predviena za upotrebu u domainstvu, poslovnom prostoru i lakoj industriji primenjuju se odgovarajui zahtevi Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: Merilo toplotne energije je merilo projektovano za merenje toplotne energije koju u kolu za razmenu toplote odaje tenost koja se naziva tenost za prenos toplote. Merilo toplotne energije je ili kompletno merilo ili kombinovano merilo koje se sastoji od podsklopova, odnosno senzora protoka, para senzora temperature i raunske jedinice, u skladu sa lanom 2. taka 2) ovog pravilnika, ili od neke njihove kombinacije. Pojedine oznake koje se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: - temperatura tenosti za prenos toplote, in - vrednost na ulazu u kolo za izmenu/razmenu toplote, out - vrednost na izlazu iz kola za izmenu/razmenu toplote, - temperaturna razlika in - out, pri emu je , max - gornja granina vrednost pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie u okvirima NDG, min - donja granina vrednost pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie u okvirima NDG,

max - gornja granina vrednost pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie u okvirima NDG, min - donja granina vrednost pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie u okvirima NDG, q - protok tenosti za prenos toplote, qs - najvia vrednost q dozvoljena u kratkim periodima pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie, qp - najvia trajno dozvoljena vrednost q pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie, qi - najnia dozvoljena vrednost q pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie, P - toplotna snaga izmene/razmene toplote, Ps - gornja granina dozvoljena vrednost P pri kojoj merilo toplotne energije pravilno funkcionie. POSEBNI ZAHTEVI 1. Naznaeni radni uslovi Proizvoa navodi sledee vrednosti naznaenih radnih uslova: 1.1. za temperaturu: - temperaturu tenosti za prenos toplote: max, min, - temperaturne razlike: max, min, i to uz sledea ogranienja: 1) max/min 10, 2) min = 3 K ili 5 K ili 10 K,

1.2. za pritisak tenosti: najvei pozitivni unutranji pritisak koji merilo toplotne energije moe trajno da izdri pri gornjoj graninoj vrednosti temperature, 1.3. za protoke tenosti: qs, qp, qi, gde za vrednosti qp i qi vai sledee ogranienje: qp/qi 10, 1.4. za toplotnu snagu: Ps. 2. Klase tanosti Za merila toplotne energije, definisane su sledee klase tanosti: 1, 2 i 3. 3. Najvea dozvoljena greka (NDG) za kompletna merila toplotne energije Najvee dozvoljene relativne greke (E) koje se odnose na kompletno merilo toplotne energije, izraene u procentima stvarne vrednosti za svaku klasu tanosti, jesu: - za klasu tanosti 1: E = Ef + Et + Ec, - za klasu tanosti 2: E = Ef + Et + Ec, - za klasu tanosti 3: E = Ef + Et + Ec, gde se vrednosti Ef, Et, Ec izraunavaju u skladu sa pododeljcima od 7.1. do 7.3. ovog priloga. NDG se ne moe sistematski koristiti, odnosno NDG ne sme uvek imati maksimalnu dozvoljenu vrednost i ii u prilog jednoj od strana. 4. Dozvoljeni uticaji elektromagnetskih smetnji 4.1. Na merilo ne smeju uticati statika magnetska polja i elektromagnetska polja na frekvenciji napojne mree. 4.2. Uticaj elektromagnetskih smetnji mora biti takav da promena rezultata merenja ne bude vea od kritine vrednosti promene utvrene u pododeljku 4.3. ovog priloga ili da pokazivanje rezultata merenja bude takvo da se ne moe tumaiti kao validan rezultat.

4.3. Kritina vrednost promene za kompletno merilo toplotne energije jednaka je apsolutnoj vrednosti NDG koja se, u skladu sa odeljkom 3. ovog priloga, primenjuje na to merilo toplotne energije 5. Trajnost Poto je sprovedeno odgovarajue ispitivanje, uzimajui u obzir period koji je procenio proizvoa, moraju biti zadovoljeni sledei kriterijumi: 5.1. senzori protoka: variranje rezultata merenja posle ispitivanja trajnosti, u poreenju sa poetnim rezultatom merenja, ne sme da bude vea od kritine vrednosti promene, 5.2. senzori temperature: variranje rezultata merenja posle ispitivanja trajnosti, u poreenju sa poetnim rezultatom merenja, ne sme da bude vea od 0,1 C. 6. Natpisi na merilu toplotne energije - klasa tanosti, - granine vrednosti protoka, - granine vrednosti temperature, - granine vrednosti temperaturne razlike, - mesto ugradnje senzora protoka: na dolaznom ili povratnom vodu, - oznaka smera protoka. 7. Podsklopovi Odredbe o podsklopovima mogu se primenjivati na podsklopove istih ili razliitih proizvoaa. U sluaju da se merilo toplotne energije sastoji od podsklopova, bitni zahtevi za merilo toplotne energije shodno se primenjuju na podsklopove. Osim toga, primenjuju se sledei zahtevi: 7.1. relativna NDG senzora protoka, izraena u procentima, za klase tanosti:

- klasu tanosti 1: Ef = (1 +0,01 qp/q), ali ne vie od 5%, - klasu tanosti 2: Ef = (2 + 0,02 qp/q), ali ne vie od 5%, - klasu tanosti 3: Ef = (3 + 0,05 qp/q), ali ne vie od 5%, gde greka Ef dovodi u vezu pokazanu vrednost i stvarnu vrednost odnosa izmeu izlaznog signala senzora protoka i mase ili zapremine. 7.2. relativna NDG para senzora temperature, izraena u procentima je: Et = (0,5 + 3 min/), gde greka Et dovodi u vezu pokazanu vrednost i stvarnu vrednost odnosa izmeu izlaznog signala para senzora temperature i temperaturne razlike, 7.3. relativna NDG raunske jedinice, izraena u procentima je: Ec = (0,5 + min/), gde greka Ec dovodi u vezu pokazanu vrednost toplotne energije i stvarnu vrednost toplotne energije, 7.4. kritina vrednost promene za podsklop merila toplotne energije jednaka je apsolutnoj vrednosti odgovarajue NDG koja se, u skladu sa pododeljcima 7.1, 7.2. ili 7.3. ovog priloga, primenjuje na taj podsklop. 7.5. Natpisi na podsklopovima 1) senzor protoka: - klasa tanosti, - granine vrednosti protoka, - granine vrednosti temperature,

- nazivni faktor merila (npr. litri/impuls) ili odgovarajui izlazni signal, - oznaka smera protoka, 2) par senzora temperature: - oznaka tipa (npr. Pt 100), - granine vrednosti temperature, - granine vrednosti temperaturne razlike, 3) raunska jedinica: - tip senzora temperature, - granine vrednosti temperature, - granine vrednosti temperaturne razlike, - potreban nazivni faktor merila (npr. litri/impuls) ili odgovarajui ulazni signal koji dolazi od senzora protoka, - mesto ugradnje senzora protoka: u dolaznom ili povratnom vodu. STAVLJANJE U UPOTREBU Merenje potronje u domainstvu, vri se bilo kojim merilom klase tanosti 3. Merenje potronje u poslovnom prostoru i/ili lakoj industriji, vri se bilo kojim merilom klase tanosti 2. Lice koje je, u skladu sa propisima kojima se ureuje oblast energetike, odgovorno za merenje toplotne energije ili lice odgovorno za ugradnju merila toplotne energije odreuje svojstva iz pododeljaka od 1.1. do 1.4 ovog priloga, tako da merilo bude odgovarajue za tano merenje predviene ili predvidljive potronje.

OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: - B + F; - B + D; - H1. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju merila toplotne energije su jednake NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za merila toplotne energije iz ovog priloga. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju merila toplotne energije je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/5 NDG za merila toplotne energije iz ove glave. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za svaku vrstu merila toplotne energije iz odgovarajueg dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja merila toplotne energije je pet godina.

Prilog 21 MI-005 MERNI SISTEMI ZA NEPREKIDNO I DINAMIKO MERENJE KOLIINA TENOSTI KOJE NISU VODA
Na merne sisteme predviene za neprekidno i dinamiko merenje koliina (zapremine ili mase) tenosti koje nisu voda primenjuju se odgovarajui bitni zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. Ako je to svrsishodno, termini "zapremina i L" u ovom prilogu mogu se tumaiti kao "masa i kg".

DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Merilo je instrument projektovan da u mernim uslovima neprekidno meri, memorie i prikazuje zapreminu tenosti koja protie kroz merni pretvara u zatvorenom, sasvim punom cevovodu. 2) Raunski ureaj je deo merila koji prima izlazne signale od mernog pretvaraa/mernih pretvaraa i, eventualno, od pripadajuih merila i prikazuje rezultate merenja. 3) Pripadajue merilo je merilo povezano sa raunskim ureajem, koje slui za merenje odreenih veliina koje su karakteristike tenosti, radi ispravke i/ili preraunavanja. 4) Ureaj za preraunavanje je deo raunskog ureaja koji, uzimajui u obzir karakteristike tenosti (temperaturu, gustinu itd.) izmerene pomou pripadajuih merila ili uskladitene u memoriji, automatski preraunava, i to: - zapreminu tenosti izmerenu pod mernim uslovima u zapreminu pod osnovnim uslovima i/ili u masu, ili - masu tenosti izmerenu pod mernim uslovima u zapreminu pod mernim uslovima i/ili u zapreminu pod osnovnim uslovima. Napomena: Ureaj za preraunavanje obuhvata odgovarajua pripadajua merila. 5) Standardni uslovi su navedeni uslovi u koje se preraunava koliina tenosti izmerena pod mernim uslovima, posebno u pogledu temperature i pritiska. 6) Merni sistem je sistem koji se sastoji od samog merila i svih ureaja potrebnih za obezbeivanje tanog merenja ili namenjenih da olakaju postupke merenja. 7) Ureaj za toenje goriva je merni sistem predvien za dopunu/punjenje gorivom motornih vozila, malih plovila i malih vazduhoplova.

8) Sistem za samousluivanje je sistem koji omoguava potroau da koristi merni sistem da bi dobio tenost za sopstvene potrebe. 9) Ureaj za samousluivanje je poseban ureaj koji je deo sistema za samousluivanje i koji omoguava da u tom sistemu funkcionie jedan od vie mernih sistema. 10) Minimalna merena koliina (MMQ) je najmanja koliina tenosti ije je merenje metroloki prihvatljivo za merni sistem. 11) Direktno pokazivanje je pokazivanje zapremine ili mase, koje odgovara merenju i koju je merilo fiziki u stanju da meri. Napomena: Direktno pokazivanje moe se preraunati u drugu veliinu pomou ureaja za preraunavanje. 12) Merni sistem sa mogunou prekida je merni sistem kod koga postoji mogunost da se protok tenosti moe lako i brzo zaustaviti. 13) Merni sistem bez mogunosti prekida je merni sistem kod koga se protok tenosti ne moe lako i brzo zaustaviti. 14) Opseg protoka je protok izmeu minimalnog protoka (Qmin) i maksimalnog protoka (Qmax). POSEBNI ZAHTEVI 1. Naznaeni radni uslovi Proizvoa navodi naznaene radne uslove za merilo, a posebno sledee: 1.1. opseg protoka Opseg protoka podlee sledeim uslovima: (1) opseg protoka mernog sistema mora biti u okviru opsega protoka svakog od njegovih elemenata, a posebno merila,

(2) merilo i merni sistem: Tabela 1 Odreeni merni sistem Karakteristike tenosti Ureaji za toenje goriva gasovi koji nisu teni teni gasovi Merni sistem Merni sistemi na cevovodima i sistemi za utovar brodova Svi drugi merni sistemi sve tenosti kriogene tenosti sve tenosti 5:1 5:1 podesan za upotrebu 4:1 Minimalni odnos Qmax : Qmin 10 : 1

1.2. svojstva tenosti koja se meri merilom, koja se navode tako to se navodi naziv ili vrsta tenosti ili njene relevantne karakteristike, na primer: - opseg temperature, - opseg pritiska, - opseg gustine, - opseg viskoznosti. 1.3. nazivnu vrednost napona napajanja naizmeninom strujom i/ili granine vrednosti napona napajanja jednosmernom strujom; 1.4. osnovne uslove za preraunate vrednosti. 2. Klasifikacija prema tanosti i najvee dozvoljene greke (NDG) 2.1. Za koliine jednake ili vee od 2 litra, NDG pokazivanja je sledea:

Tabela 2 Klasa tanosti 0,3 Merni sistemi (A) Merila (V) 0,3 % 0,2 % 0,5 0,5 % 0,3 % 1,0 1,0 % 0,6 % 1,5 1,5 % 1,0 % 2,5 2,5 % 1,5 %

2.2. Za koliine manje od 2 litra, NDG pokazivanja je sledea: Tabela 3 Izmerena zapremina V V < 0,1 L 0,1 L V < 0,2 L 0,2 L V< 0,4 L 0,4 L V < 1 L 1LV<2L NDG 4 x vrednost iz Tabele 2, primenjena na 0,1 L 4 x vrednost iz Tabele 2 2 x vrednost iz Tabele 2, primenjena na 0,4 L 2 x vrednost iz Tabele 2 Vrednost iz Tabele 2, primenjena na 2 L

2.3. Meutim, bez obzira na to kolika je izmerena koliina, veliina NDG je jednaka onoj veoj od sledee dve vrednosti: - apsolutnoj vrednosti NDG datoj u Tabeli 2 ili Tabeli 3 ovog priloga, - apsolutnoj vrednosti NDG za minimalnu merenu koliinu (Emin). 2.4. Za minimalne merene koliine: 2.4.1. vee od ili jednake dva litra, primenjuju se sledei uslovi: Uslov 1 Emin mora da zadovoljava uslov: Emin > 2 R, gde je R najmanji podeok skale pokaznog ureaja,

Uslov 2 Emin je dato formulom Emin = (2MMQ) x (A/100), gde je: - MMQ - minimalna merena koliina, - A - brojana vrednost navedena u Tabeli 2 ovog priloga, red A. 2.4.2. manje od dva litra, vai gore navedeni uslov 1, a Emin je jednaka dvostrukoj vrednosti navedenoj u Tabeli 3 ovog priloga i vezana za Tabelu 2 ovog priloga, red A. 2.5. Preraunato pokazivanje U sluaju preraunatog pokazivanja, NDG su kao to je navedeno u Tabeli 2 ovog priloga, red A. 2.6. Ureaji za preraunavanje NDG za preraunata pokazivanja koje uzrokuje ureaj za preraunavanje iznose (A - B), gde su A i B vrednosti navedene u Tabeli 2 ovog priloga. Delovi ureaja za preraunavanje koji se mogu posebno ispitivati. 2.6.1. Raunski ureaj NDG za pokazivanja koliine tenosti koja vae za raunanje, pozitivne ili negativne, iznose 1/10 NDG definisanih u Tabeli 2 ovog priloga, red A. 2.6.2. Pripadajua merila Pripadajua merila moraju imati tanost najmanje kao u Tabeli 4 ovog priloga: Tabela 4 NDG merenja 0,3 Klase tanosti mernog sistema 0,5 1,0 1,5 2,5

Temperatura Pritisak

0,3 C

0,5 C manje od 1 MPa: 50 kPa, od 1 MPa do 4 MPa: 5 %, preko 4 MPa: 200 kPa

1,0 C

Gustina

1 kg/m3

2 kg/m3

5 kg/m3

Te vrednosti primenjuju se na pokazivanje karakteristinih koliina tenosti koje prikazuje ureaj za preraunavanje. 2.6.3. Tanost funkcije preraunavanja NDG za preraunavanje svake karakteristine koliine tenosti, pozitivna ili negativna, iznosi dve petine vrednosti utvrene u taki 2.6.2. ovog pododeljka. 2.7. Zahtev iz take 2.6.1. pododeljka 2.6. primenjuje se na svako raunanje, a ne samo na preraunavanje. 2.8. Merni sistem ne sme iskoriavati NDG ili sistematski ii u prilog nekoj strani. 3. Najvei dozvoljeni efekat smetnji 3.1. Efekat elektromagnetske smetnje na merni sistem mora biti jedan od sledeih: - promena rezultata merenja nije vea od kritine vrednosti promene definisane u pododeljku 3.2. ovog priloga ili - pokazivanje rezultata merenja pokazuje trenutnu varijaciju koja se ne moe protumaiti, memorisati niti preneti kao rezultat merenja. Osim toga, kada je re o sistemu sa mogunou prekida, to moe znaiti i da se ne moe izvriti nijedno merenje; ili - promena rezultata merenja je vea od kritine vrednosti promene, u kom sluaju merni sistem mora da omogui ponovno dobijanje rezultata merenja neposredno pre javljanja kritine vrednosti promene, i da prekine protok.

3.2. Kritina vrednost promene jednaka je jednoj od sledee dve vrednosti, pri emu se primenjuje ona koja je vea: - 1/5 NDG za odreenu izmerenu koliinu ili - Emin. 4. Trajnost Poto je sprovedeno odgovarajue ispitivanje, uzimajui u obzir period koji je procenio proizvoa, mora biti zadovoljen sledei kriterijum: varijacija rezultata merenja posle ispitivanja trajnosti, u poreenju sa poetnim rezultatom merenja, ne sme da bude vea od vrednosti za merila navedena u Tabeli 2 ovog priloga, red B. 5. Podesnost 5.1. Za svaku izmerenu koliinu koja se odnosi na isto merenje, pokazivanja koja daju razliiti ureaji ne smeju da odstupaju jedan od drugog za vie od jednog podeoka skale, ako ureaji imaju isti podeok skale. U sluaju da ureaji imaju razliite podeoke skale, devijacija ne sme da bude vea od najveeg podeoka skale. Meutim, kod sistema za samousluivanje, podeoci skale glavnog pokaznog ureaja na mernom sistemu i podeoci skale ureaja za samousluivanje moraju biti isti i rezultati merenja ne smeju da odstupaju jedan od drugog. 5.2. Ne sme biti mogue da se tok merene koliine preusmeri pod normalnim uslovima upotrebe, osim ako je to sasvim oigledno. 5.3. Nijedan procenat vazduha ili gasa koji se ne moe lako otkriti u tenosti ne sme da dovede do varijacije greke vee od: 1) 0,5% za tenosti koje nisu napici i za tenosti ija viskoznost nije vea od 1 mPas, ili 2) 1% za napitke i za tenosti ija je viskoznost vea od 1 mPas.

Meutim, dozvoljena varijacija nikad ne sme da bude manja od 1% MMQ. Ta vrednost vai u sluaju vazdunih ili gasnih depova. 5.4. Merila za direktnu prodaju 5.4.1. Merni sistem za direktnu prodaju mora biti opremljen sredstvom za vraanje displeja na nulu. Ne sme biti mogue preusmeravanje toka merene koliine. 5.4.2. Prikaz koliine na kojoj se zasniva posao mora biti stalan dok sve strane u poslu ne prihvate rezultat merenja. 5.4.3. Merni sistemi za direktnu prodaju moraju imati mogunost prekida. 5.4.4. Nijedan procenat vazduha ili gasa u tenosti ne sme da dovede do varijacije greke vee od vrednosti navedenih u pododeljku 5.3. ovog priloga. 5.5. Ureaji za toenje goriva 5.5.1. Ne sme postojati mogunost da se displeji na ureajima za toenje goriva vrate na nulu tokom merenja. 5.5.2. Poetak novog merenja mora biti onemoguen dok se displej ne vrati na nulu. 5.5.3. Kada je merni sistem opremljen displejem za prikazivanje cene, razlika izmeu pokazane cene i cene izraunate na osnovu jedinine cene i pokazane koliine ne sme biti vea od cene koja odgovara Emin. Meutim, ta razlika ne mora da bude manja od vrednosti najmanje novane jedinice. 6. Otkaz napajanja elektrinom energijom Merni sistem mora biti opremljen ili ureajem za rezervno napajanje elektrinom energijom koji e zatititi sve merne funkcije tokom otkaza glavnog ureaja za napajanje elektrinom energijom, ili sredstvom za uvanje i prikazivanje postojeih podataka da bi se omoguio

zavretak posla koji je u toku i sredstvom za zaustavljanje protoka u trenutku otkaza glavnog ureaja za napajanje elektrinom energijom. 7. Stavljanje u upotrebu Tabela 5 Klasa tanosti 0,3 0,5 merni sistemi na cevovodima svi merni sistemi, ako nisu drugaije navedeni u ovoj tabeli, a posebno: - ureaji za toenje goriva (ne za tene gasove), - merni sistemi na drumskim cisternama za tenosti niske viskoznosti (< 20 mPas), - merni sistemi za utovar/istovar brodova i eleznikih i drumskih cisterni(1), - merni sistemi za mleko, - merni sistemi za dopunu vazduhoplova gorivom 1,0 merni sistemi za tene gasove pod pritiskom merene na temperaturi jednakoj ili vioj od - 10 C merni sistemi koji obino pripadaju klasi 0,3 ili 0,5, ali se koriste za tenosti - ija je temperatura nia od - 10 C ili via od 50 C, - ija je dinamika viskoznost via od 1000 mPas, - iji maksimalni zapreminski protok nije vei od 20 L/h 1,5 merni sistemi za teni ugljen-dioksid merni sistemi za tene gasove pod pritiskom merene na temperaturi nioj od - 10 C (osim kriogenih tenosti) 2,5 merni sistemi za kriogene tenosti (temperature nie od - 153 C) Vrste mernog sistema

Napomena: Meutim, za odreeni tip mernog sistema, proizvoa moe da navede bolju tanost. 8. Merne jedinice

Izmerena koliina prikazuje se u mililitrima, kubnim centimetrima, litrima, kubnim metrima, gramima, kilogramima ili tonama. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. izmeu kojih proizvoa moe da bira su: - B + F, - B + D, - H1, - G. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju mernih sistema za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda jednake su NDG pri postupku ocene usaglaenosti, za merne sisteme za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda iz ove glave. Merni sistemi za neprekidno i dinamiko merenje koliine tenosti koje nisu voda, prepostupka vanrednog overavanja merila moraju biti podeeni tako da se obezbedi najmanje mogue odstupanje pokazivanja od nazivne vrednosti. U sluaju da imalac merila, na jednom mestu upotrebe, ima vei broj protonih merila ili mernih sistema za neprekidno u dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda, proseno odstupanje od pokazivanja nazivne vrednosti ne sme biti negativno. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju za merne sisteme za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika.

Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/3 NDG za merne sisteme za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda iz ove glave. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za merne sisteme za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda iz dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja mernih sistema za neprekidno i dinamiko merenje koliina tenosti koje nisu voda je jedna godina.

Prilog 22 MI-006 VAGE SA AUTOMATSKIM FUNKCIONISANJEM

Na vage sa automatskim funkcionisanjem (u daljem tekstu: automatske vage) definisane u ovom prilogu, predviene za odreivanje mase tela pod uticajem sile gravitacije na to telo, primenjuju se odgovarajui bitni zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Automatska vaga je vaga koja odreuje masu proizvoda bez uea rukovaoca u toku merenja i funkcionie po prethodno zadatom programu automatskih procesa karakteristinih za vagu. 2) Automatska vaga za pojedinano merenje je automatska vaga koja odreuje masu prethodno pripremljenih odvojenih masa, na primer prethodno upakovanih proizvoda ili pojedinanih masa materijala u rasutom stanju. 3) Automatska kontrolna vaga je automatska vaga za pojedinano merenje koja razvrstava artikle razliite mase u dve ili vie podgrupa, u zavisnosti od vrednosti razlike izmeu njihove mase i nazivne zadate vrednosti. 4) Automatska vaga sa etiketiranjem vrednosti izmerene mase je automatska vaga za pojedinano merenje koja pojedinane artikle obeleava etiketom sa vrednou izmerene mase.

5) Automatska vaga sa etiketiranjem vrednosti izmerene mase i cene je automatska vaga za pojedinano merenje koja pojedinane artikle obeleava etiketom sa vrednou izmerene mase i informacijama o ceni. 6) Automatska dozirna vaga je automatska vaga koja puni posude prethodno utvrenom i praktino konstantnom masom proizvoda u rasutom stanju. 7) Automatska vaga sa sabiranjem diskontinuiranih rezultata merenja je automatska vaga koja odreuje masu proizvoda u rasutom stanju tako to ga deli u odvojena optereenja. Masa svakog odvojenog optereenja odreuje se uzastopno i sabira. Svaka masa odvojenog optereenja se zatim dodaje proizvodu u rasutom stanju. 8) Automatska vaga sa sabiranjem kontinuiranih rezultata merenja je automatska vaga koja kontinuirano odreuje masu proizvoda u rasutom stanju na transportnoj traci, bez sistematske podele proizvoda i bez prekidanja kretanja transportne trake. 9) Automatska vaga za merenje mase inskih vozila u pokretu je automatska vaga koja ima prijemnik optereenja sa inama za kretanje inskih vozila. POSEBNI ZAHTEVI I. Zajedniki zahtevi za sve vrste automatskih vaga 1. Naznaeni radni uslovi Proizvoa navodi sledee naznaene radne uslove za automatske vage: 1.1. za merenu veliinu: merni opseg, odnosno maksimalni i minimalni kapacitet; 1.2. za uticajne veliine koje se odnose na napajanje elektrinom energijom: - nazivni napon napajanja naizmeninom strujom ili granine vrednosti napona naizmenine struje, u sluaju napajanja naizmeninom strujom;

- nazivni i minimalni napon napajanja jednosmernom strujom ili granine vrednosti napona jednosmerne struje, u sluaju napajanja jednosmernom strujom; 1.3. za klimatske i mehanike uticajne veliine: minimalni opseg temperature, koji je 30C, ako nije drugaije navedeno u ovom prilogu. Ne primenjuju se klase mehanikog okruenja iz take 1.3.2. Priloga 1 ovog praviln ika. Za automatske vage koje su tokom upotrebe izloene posebnom mehanikom naprezanju, poput vaga ugraenih u vozila, proizvoa definie mehanike uslove upotrebe; 1.4. za druge uticajne veliine (ako je primenljivo): - tempo rada, - karakteristike proizvoda koji se meri/mere. 2. Dozvoljeni efekat smetnji - elektromagnetsko okruenje Zahtevi koji se odnose na smetnje i kritina vrednost promene dati su za svaku vrstu automatskih vaga u odgovarajuoj glavi ovog priloga. 3. Podesnost 3.1. Mora biti obezbeeno sredstvo za ograniavanje efekata: naginjanja, utovara i tempa rada, tako da pri normalnom radu ne budu premaene najvee dozvoljene greke (NDG). 3.2. Moraju biti obezbeena adekvatna sredstva za rukovanje materijalom da bi automatska vaga mogla da zadovolji NDG pri normalnom radu. 3.3. Svaki upravljaki interfejs za rukovaoca mora biti jasan i efikasan. 3.4. Rukovalac mora imati mogunost da proveri celovitost displeja, ukoliko displej postoji. 3.5. Mora biti obezbeena adekvatna mogunost za podeavanje nule da bi automatska vaga mogla da zadovolji NDG pri normalnom radu.

3.6. U sluajevima gde je mogue tampanje, svaki rezultat van mernog opsega mora biti identifikovan kao takav. 4. Ocenjivanje usaglaenosti Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: 1) za mehanike sisteme: - B + D, - B + E, - B + F, - D1, - F1, - G, - H1; 2) za elektromehanike automatske vage: - B + D, - B + E, - B + F, - G, - H1; 3) za elektronske sisteme ili sisteme sa softverom:

- B + D, - B + F, - G, - H1. II. Automatske vage za pojedinano merenje 1. Klase tanosti 1.1. Vage se razvrstavaju u primarne kategorije oznaene sa: X ili Y, koje navodi proizvoa. 1.2. Te primarne kategorije dalje se dele na etiri klase tanosti: XI, XII, XIII i XIV, odnosno Y(I), Y(II), Y(a) i Y(b), koje navodi proizvoa. 2. Vage kategorije X 2.1. Kategorija X odnosi se na vage koje se koriste za proveru prethodno upakovanih proizvoda pripremljenih u skladu sa zahtevima za prethodno upakovane proizvode koji su utvreni posebnim propisom (ili: u skladu sa zahtevima za prethodno upakovane proizvode iz propisa kojim se ureuju prethodno upakovani proizvodi).

2.2. Klase tanosti dopunjavaju se faktorom (x), kojim se odreuje najvee dozvoljeno standardno odstupanje utvreno pododeljkom 4.2. ove glave. Proizvoa navodi faktor (x), gde je (x) 2 i u obliku 1 x 10k, 2 x 10k ili 5 x 10k, gde je k negativan ceo broj ili nula. 3. Vage kategorije Y Kategorija Y odnosi se na sve druge automatske vage za pojedinano merenje. 4. Najvea dozvoljena greka (NDG) 4.1. Srednja vrednost greke za automatske vage kategorije X i NDG za automatske vage kategorije Y data je u Tabeli 1 ovog priloga. Tabela 1 Neto optereenje (m) u verifikacionim podeocima (e) Najvea dozvoljena srednja vrednost greke Najvea dozvoljena greka XI Y(I) XII Y(II) XIII Y(a) XIV Y(b) X 0,5 e Y 1e

0 < m 50 000

0<m5 000

0 < m 500 0 < m 50

50 000 < m 5 000 < m 500 < m 2 50 < m 200000 20 000 000 200

1,0 e

1,5 e

200 000 < m 20 000 < m 2 000 < m 200 < m 100000 10000 1 000

1,5 e

2e

4.2. Standardno odstupanje Najvea dozvoljena vrednost standardnog odstupanja automatske vage klase X (x) je rezultat mnoenja faktora (x) i vrednosti iz Tabele 2 ovog priloga. Tabela 2

Neto optereenje (m) m 50 g 50 g < m 100 g 100 g < m 200 g 200 g < m 300 g 300 g < m 500 g 500 g < m 1 000 g 1 000 g < m 10 000 g 10 000 g < m 15 000 g 15 000 g < m

Najvee dozvoljeno standardno odstupanje za klasu X(1) 0,48 % 0,24 g 0,24 % 0,48 g 0,16 % 0,8 g 0,08 % 8g 0,053 %

Za klase XI i XII, (x) mora biti manje od 1. Za klasu XIII, (x) ne sme biti vee od 1. Za klasu XIV, (x) mora biti vee od 1. 4.3. Verifikacioni podeok - vage sa jednim podeokom: Tabela 3 Klase tanosti Verifikacioni podeok Broj verifikacionih podeoka n = Max/e najmanje XI XII Y(I) Y(II) 0,001 g e 0,001 g e 0,05 g 0,1 g e XIII Y(a) 0,1 g e 2 g 5ge XIV Y(b) 5ge 50 000 100 5 000 100 500 100 najvie 100 000 100 000 10 000 10 000 1 000

4.4. Verifikacioni podeok - vage sa vie podeoka: Tabela 4 Klase tanosti Verifikacioni podeok Broj verifikacionih podeoka n = Max/e minimalna vrednost(1) n = Maxi/e(i+1) XI XII Y(I) Y(II) 0,001 g ei 0,001 g ei 0,05 g 0,1 g ei XIII XIV Y(a) Y(b) 0,1 g ei 5 g ei 50 000 5 000 5 000 500 50 maksimalna vrednost n = Maxi/ei 100 000 100 000 10 000 1 000

______________
(1)

Za i = r, primenjuje se odgovarajua kolona Tabele 3 ovog priloga, s tim to se (e) zamenjuje

sa er. gde je: Maxi - maksimalno merenje i = 1, 2,... r, i - delimini merni opseg, r - ukupni broj deliminih opsega. 5. Merni opseg Kada odreuje merni opseg vage klase Y, proizvoa uzima u obzir da minimalni kapacitet ne sme biti manji od sledeih vrednosti: za klasu Y(I): 100 e,

 za klasu Y(II):

20 e za 0,001 g e 0,05 g, a 50 e za 0,1 g e,

za klasu Y(a): za klasu Y(b): za vage za sortiranje, (npr. potanske vage i vage za otpad) 6. Dinamiko podeavanje

20 e, 10 e, 5 e.

6.1. Sredstvo za dinamiko podeavanje mora da radi u okviru mernog opsega koji navede proizvoa. 6.2. Kada je ugraeno, sredstvo za dinamiko podeavanje koje kompenzuje dinamike efekte optereenja u pokretu mora da bude onemogueno da radi van mernog opsega i mora postojati mogunost da se ono zatiti. 7. Svojstva u prisustvu uticajnih faktora i elektromagnetskih smetnji 7.1. NDG usled uticajnih faktora su sledee: 7.1.1. za vage kategorije X: - za automatski rad, kao to je navedeno u Tabeli 1 i Tabeli 2 ovog priloga, - za statiko merenje u neautomatskom radu, kao to je navedeno u Tabeli 1 ovog priloga, 7.1.2. za vage kategorije Y, - za svako optereenje u automatskom radu, kao to je navedeno u Tabeli 1 ovog priloga, - za statiko merenje u neautomatskom radu, kao to je navedeno za kategoriju X u Tabeli 1 ovog priloga. 7.2. Kritina vrednost promene usled smetnje jednaka je jednom verifikacionom podeoku.

7.3. Opseg temperature je sledei: - za klase XI i Y(I), minimalni opseg je 5 C, - za klase XII i Y(II), minimalni opseg je 15 C. III. Automatske dozirne vage 1. Klase tanosti 1.1. Proizvoa navodi referentnu klasu tanosti Ref (x) i radnu klasu/radne klase tanosti X(x). 1.2. Tip automatske vage se oznaava referentnom klasom tanosti Ref(x), koja odgovara najboljoj moguoj tanosti automatske vage tog tipa. Posle montiranja, automatske vage se pojedinano oznaavaju sa jednom ili vie radnih klasa tanosti X(x), uzimajui u obzir konkretne proizvode koji se mere. Faktor oznake klase (x) je 2 i u obliku 1 x 10k, 2 x 10k ili 5 x 10k, gde je k negativan ceo broj ili nula. 1.3. Referentna klasa tanosti Ref(x) primenjuje se za statina optereenja. 1.4. Za radnu klasu tanosti X(x), X je reim kojim se tanost dovodi u vezu sa masom tereta, a (x) je inilac kojim se mnoi granica greke navedena za klasu X(1) u pododeljku 2.2. ove glave. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) 2.1. Greka statikog merenja 2.1.1. Za statina optereenja pod naznaenim radnim uslovima, NDG za referentnu klasu tanosti Ref(x) je 0,312 najveeg dozvoljenog odstupanja svakog punjenja od prosenog, datog u Tabeli 5 ovog priloga, pomnoeno sa faktorom oznake klase (x). 2.1.2. Za vage u kojima se punjenje moe sastojati od vie od jednog optereenja (npr. kombinovane vage sa kumulativnim ili selektivnim merenjem), NDG za statina optereenja je tanost koja se zahteva za punjenje kao to je navedeno u pododeljku 2.2. ove glave (tj. nije jednaka zbiru najveih dozvoljenih odstupanja za pojedinana optereenja).

2.2. Odstupanje od prosenog punjenja Tabela 5 Vrednost mase punjenja, m (g) Najvee dozvoljeno odstupanje svakog punjenja od proseka za klasu X(1) m 50 50 < m 100 100 < m 200 200 < m 300 300 < m 500 500 < m 1 000 1 000 < m 10 000 10 000 < m 15 000 15 000 < m 7,2% 3,6 g 3,6% 7,2 g 2,4% 12 g 1,2% 120 g 0,8%

Napomena: Izraunato odstupanje svakog punjenja od proseka moe se korigovati da bi se uzeo u obzir efekat veliine estica materijala. 2.3. Greka u odnosu na prethodno podeenu vrednost (greka podeavanja) Za vage kod kojih je mogue prethodno podesiti masu punjenja, maksimalna razlika izmeu prethodno podeene vrednosti i prosene mase punjenja ne sme da bude vea od 0,312 najveeg dozvoljenog odstupanja svakog punjenja od proseka, kao to je navedeno u Tabeli 5 ovog priloga. 3. Svojstva u prisustvu uticajnog faktora i elektromagnetske smetnje NDG, u prisustvu uticajnih faktora mora odgovarati vrednostima iz pododeljka 2.1. ove glave. 3.1. Kritina vrednost promene u prisustvu smetnje jeste promena pokazivanja statine mase koja je jednaka NDG iz pododeljka 2.1. ove glave, izraunata za naznaeno minimalno

punjenje, ili promena koja bi imala ekvivalentan efekat na punjenje kod automatskih vaga kod kojih se punjenje sastoji od vie tereta. Izraunata kritina vrednost promene zaokruuje se na sledei vei podeok automatske vage (d). 3.2. Proizvoa navodi vrednost naznaenog minimalnog punjenja. IV. Automatske vage sa sabiranjem diskontinuiranih rezultata merenja 1. Klase tanosti Automatske vage sa sabiranjem diskontinuiranih rezultata merenja se dele u sledee etiri klase tanosti: 0,2; 0,5; 1 i 2. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG), izraena u procentima, za klase tanosti: Tabela 6 Klasa tanosti 0,2 0,5 1 2 3. Podeok zbira Podeok zbira (dt) mora biti u opsegu: 0,01 % Max dt 0,2 % Max. 4. Minimalno sabrano optereenje (min) Minimalno sabrano optereenje (min) ne sme biti manje od optereenja pri kom je NDG jednaka podeoku zbira (dt) niti manje od minimalnog optereenja koje je naveo proizvoa. 5. Podeavanje nule NDG sabranog optereenja 0,10 % 0,25 % 0,50 % 1,00 %

Automatske vage koja ne rade taru posle svakog pranjenja moraju imati ureaj za podeavanje nule. Automatski rad mora biti onemoguen ako pokazivanje nule varira za: 1) 1 dt kod automatskih vaga sa automatskim ureajem za podeavanje nule, 2) 0,5 dt kod automatskih vaga sa poluautomatskim ili neautomatskim ureajem za podeavanje nule. 6. Interfejs za rukovaoca Podeavanja koja vri rukovalac i funkcija vraanja na poetnu vrednost moraju biti onemogueni u automatskom radu. 7. tampanje rezultata Na automatskim vagama opremljenim ureajem za tampanje, vraanje zbira na poetnu vrednost mora biti onemogueno dok zbir ne bude odtampan. Zbir se mora odtampati ako automatski rad bude prekinut. 8. Svojstva u prisustvu uticajnih faktora i elektromagnetskih smetnji 8.1. NDG u prisustvu uticajnih faktora moraju da budu kao to je navedeno u Tabeli 7 ovog priloga. Tabela 7 Optereenje (m) u podeocima zbira (dt) 0 < m 500 500 < m 2 000 2 000 < m 10 000 NDG 0,5 dt 1,0 dt 1,5 dt

8.2. Kritina vrednost promene usled smetnje jednaka je jednom podeoku zbira, za svako pokazivanje mase i svaki sauvani zbir.

V. Automatske vage sa sabiranjem kontinuiranih rezultata merenja 1. Klase tanosti Automatske vage sa sabiranjem kontinuiranih rezultata merenja se dele u sledee tri klase tanosti: 0,5; 1 i 2. 2. Merni opseg 2.1. Proizvoa navodi: merni opseg, odnos izmeu minimalnog neto optereenja na elementu za merenje i maksimalnog kapaciteta, kao i minimalno sabrano optereenje. 2.2. Minimalno sabrano optereenje min ne sme da bude manje od 800 d za klasu tanosti 0,5, 400 d za klasu tanosti 1, 200 d za klasu tanosti 2, gde je d podeok zbira glavnog ureaja za sabiranje. 3. Najvea dozvoljena greka (NDG) izraena u procentima, za klase tanosti: Tabela 8 Klasa tanosti 0,5 1 2 4. Brzina trake NDG sabranog optereenja 0,25 % 0,5 % 1,0 %

Brzinu trake navodi proizvoa. Kod automatskih vaga na transportnoj traci sa jednom brzinom i automatskih vaga na transportnoj traci sa promenljivom brzinom koje imaju runu komandu za podeavanje brzine, brzina ne sme da varira za vie od 5% nazivne vrednosti. Brzina proizvoda ne sme biti razliita od brzine trake. 5. Glavni ureaj za sabiranje Vraanje glavnog ureaja za sabiranje na nulu ne sme biti mogue. 6. Svojstva u prisustvu uticajnih faktora i elektromagnetskih smetnji 6.1. NDG u prisustvu uticajnog faktora, za optereenje koje nije manje od min, je 0,7 puta odgovarajua vrednost navedena u Tabeli 8 ovog priloga zaokruena na najblii podeok zbira (d). 6.2. Kritina vrednost promene u prisustvu smetnje je 0,7 puta odgovarajua vrednost navedena u Tabeli 8 ovog priloga, za optereenje jednako min, za oznaenu klasu automatske vage na transportnoj traci, zaokruena na sledei vei podeok zbira (d). VI. Automatske vage za merenje mase inskih vozila u pokretu 1. Klase tanosti Automatske vage za merenje mase inskih vozila u pokretu se dele u sledee etiri klase tanosti: 0,2; 0,5; 1 i 2. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) 2.1. NDG merenja jednog vagona ili celog voza u pokretu prikazane su u Tabeli 9 ovog priloga. Tabela 9 Klasa tanosti NDG

0,2 0,5 1 2

0,1 % 0,25 % 0,5 % 1,0 %

2.2. NDG mase spojenih ili razdvojenih vagona u pokretu jeste jedna od sledeih vrednosti, pri emu se primenjuje ona najvea: - vrednost izraunata prema Tabeli 9 ovog priloga, zaokruena na najblii podeok vage, - vrednost izraunata prema Tabeli 9 ovog priloga, zaokruena na najblii podeok vage za masu jednaku 35% maksimalne mase vagona (kao to je navedeno na opisnim oznakama), - jedan podeok vage (d). 2.3. NDG mase voza u pokretu jeste jedna od sledeih vrednosti, pri emu se primenjuje ona najvea: - vrednost izraunata prema Tabeli 9 ovog priloga, zaokruena na najblii podeok vage, - vrednost izraunata prema Tabeli 9 ovog priloga, za masu jednog vagona jednaku 35% maksimalne mase vagona (kao to je navedeno na opisnim oznakama), pomnoena brojem referentnih vagona (koji nije vei od 10) u vozu, i zaokruena na najblii podeok vage, - jedan podeok vage (d) za svaki vagon u vozu, ali ne vie od 10 d. 2.4. Kada se mere spojeni vagoni, greke, kod ne vie od 10% rezultata merenja uzetih iz jednog ili vie prolazaka voza, mogu da budu vee od odgovarajue NDG iz pododeljka 2.2. ove glave, ali ne vee od dvostruke vrednosti te NDG. 3. Podeok vage (d) Odnos izmeu klase tanosti i podeoka vage mora biti kao to je navedeno u Tabeli 10 ovog priloga.

Tabela 10 Klasa tanosti 0,2 0,5 1 2 4. Merni opseg 4.1. Minimalno merenje ne sme biti manje od 1 t niti vee od kolinika minimalne mase vagona i broja deliminih merenja. 4.2. Minimalna masa vagona ne sme biti manja od 50 d. 5. Svojstva u prisustvu uticajnog faktora i elektromagnetske smetnje 5.1. NDG u prisustvu uticajnog faktora mora biti kao to je navedeno u Tabeli 11 ovog priloga. Tabela 11 Optereenje (m) u verifikacionim podeocima (d) 0 < m 500 500 < m 2 000 2 000 < m 10 000 5.2. Kritina vrednost promene u prisustvu smetnje jednaka je jednom podeoku vage. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju vaga sa automatskim funkcionisanjem jednake su NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za vage sa automatskim funkcionisanjem iz ove glave. NDG 0,5 d 1,0 d 1,5 d Podeok vage (d) d 50 kg d 100 kg d 200 kg d 500 kg

Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju vaga sa automatskim funkcionisanjem je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/3 NDG za vage sa automatskim funkcionisanjem iz ovog priloga. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za vage sa automatskim funkcionisanjem iz odgovarajueg dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja vaga sa automatskim funkcionisanjem je jedna godina.

Prilog 23 MI-007 TAKSIMETRI

Na taksimetre se primenjuju odgovarajui bitni zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Taksimetar je ureaj koji radi zajedno sa generatorom signala rastojanja i zajedno s njim ini merilo. Na generator signala rastojanja ne primenjuje se ovaj pravilnik. Taksimetar meri trajanje vonje i izraunava rastojanje na osnovu signala koji alje generator signala rastojanja. Pored toga, on izraunava i prikazuje cenu koja se plaa za vonju na osnovu izraunatog rastojanja i/ili izmerenog trajanja vonje. 2) Cena vonje je ukupan iznos novca koji se plaa za vonju, a koji se zasniva na fiksnoj naknadi za poetak vonje i/ili duini i/ili trajanju vonje. Cena vonje ne obuhvata dodatak koji se naplauje za posebne usluge.

3) Prelazna brzina je vrednost brzine koja se dobija deljenjem vrednosti tarife prema vremenu sa vrednou tarife prema rastojanju. 4) Normalni reim raunanja S (primena jedne tarife) je izraunavanje cene vonje koje se zasniva na primeni tarife prema vremenu kada je brzina manja od prelazne brzine i primeni tarife prema rastojanju kada je brzina vea od prelazne brzine. 5) Normalni reim raunanja D (primena dveju tarifa) je izraunavanje cene vonje koje se zasniva na istovremenoj primeni tarife prema vremenu i tarife prema rastojanju tokom cele vonje. 6) Radni poloaj je jedan od reima u kome taksimetar ispunjava neku od svojih razliitih funkcija. Radni poloaji definiu se sledeim pokazivanjima: "slobodan" - radni poloaj u kojem je onemogueno izraunavanje cene vonje, "zauzet" - radni poloaj u kojem se odvija izraunavanje cene vonje na osnovu eventualne naknade za poetak vonje i tarife za preeno rastojanje i/ili trajanja vonje, "zaustavljen" - radni poloaj u kojem taksimetar pokazuje cenu vonje za naplatu i u kojem je onemogueno izraunavanje cene vonje na osnovu vremena. 1. Zahtevi u pogledu konstruisanja 1.1. Taksimetar mora biti konstruisan tako da rauna rastojanje i da meri trajanje vonje. 1.2. Taksimetar mora biti konstruisan tako da rauna i prikazuje cenu vonje, koju u radnom poloaju "zauzet" poveava u koracima jednakim rezoluciji koja mora biti takva da kolinik cene po kilometru i rezolucije bude ceo broj. Osim toga, taksimetar mora biti konstruisan tako da u radnom poloaju "zaustavljen" prikazuje konaan iznos cene za celu vonju. 1.3. Taksimetar mora imati mogunost da primenjuje normalne reime raunanja S i D. Mora postojati mogunost izbora izmeu tih reima raunanja pomou zatiene funkcije podeavanja.

1.4. Taksimetar mora biti u stanju da, preko jednog ili vie odgovarajuih zatienih interfejsa, daje sledee podatke: - radni poloaj: "slobodan", "zauzet" ili "zaustavljen", - podatke iz ureaja za sabiranje u skladu sa podtakom 15.1. ovog priloga, - opte informacije: konstantu generatora signala rastojanja, datum zatite, identifikaciju taksivozila, tano vreme, identifikaciju tarife, - informacije o ceni vonje: ukupni iznos za naplatu, obraun naknade, dodatnu naknadu, datum, vreme poetka vonje, vreme zavretka vonje, preeno rastojanje, - informacije o tarifi/tarifama: parametre tarife/tarifa. 1.5. Prilikom ugradnje taksimetra mora biti mogue podeavanje taksimetra sa konstantom generatora signala rastojanja sa kojim je taksimetar povezan, kao i da se to podeavanje zatiti. 2. Naznaeni radni uslovi 2.1. Primenjuje se klasa mehanikog okruenja M3, u skladu sa takom 1.3.2. Priloga 1 ovog pravilnika. 2.2. Proizvoa navodi naznaene radne uslove za taksimetar, a posebno: - minimalni opseg temperature u klimatskom okruenju od 80 C, - granine vrednosti napajanja jednosmernom strujom za koje je merilo projektovano. 3. Najvee dozvoljene greke (NDG) NDG, ne ukljuujui nijednu greku koja nastaje usled korienja taksimetra u taksi-vozilu, su: - za proteklo vreme: 0,1%, minimalna vrednost NDG: 0,2 s,

- za preeno rastojanje: 0,2%, minimalna vrednost NDG: 4 m, - za izraunavanje cene vonje: 0,1%, minimalna vrednost, ukljuujui zaokruivanje: odgovara najmanje znaajnoj cifri pokazivanja cene vonje. 4. Dozvoljeni efekat smetnji - Imunost na elektromagnetske smetnje 4.1. Primenjuje se klasa elektromagnetskog okruenja E3 u skladu sa takom 1.3.3. Priloga 1 ovog pravilnika. 4.2. NDG iz odeljka 3. ovog priloga primenjuje se i u prisustvu elektromagnetske smetnje. 5. Otkaz napajanja elektrinom energijom U sluaju smanjenja napona napajanja do vrednosti nie od donje granine vrednosti napajanja koju je naveo proizvoa, taksimetar mora: - da nastavi sa ispravnim radom ili da ponovo pone ispravno da funkcionie bez gubitka podataka koji su bili prisutni pre pada napona, ako je pad napona privremen, tj. nastao usled ponovnog startovanja motora, - da prekine postojee merenje i da se vrati u poloaj "slobodan" ako pad napona traje due. 6. Drugi zahtevi 6.1. Uslove kompatibilnosti izmeu taksimetra i generatora signala rastojanja navodi proizvoa taksimetra. 6.2. Ako postoji dodatna naknada za posebnu uslugu, koju voza unosi runom komandom, ona je iskljuena iz prikazane cene vonje. Meutim, u tom sluaju taksimetar moe privremeno da prikae cenu vonje sa uraunatom dodatnom naknadom.

6.3. Ako se cena vonje rauna u normalnom reimu raunanja D, taksimetar moe imati dodatni reim prikazivanja u kojem se u realnom vremenu prikazuju samo ukupno rastojanje i trajanje vonje. 6.4. Sve vrednosti koje se prikazuju putniku moraju biti obeleene na odgovarajui nain. Te vrednosti, kao i njihove oznake moraju biti jasno itljive u dnevnim i nonim uslovima. 6.5. Ako izbor funkcije iz prethodno programiranog podeavanja ili slobodno podeavanje podataka mogu da utiu na cenu vonje za naplatu ili na mere koje se preduzimaju protiv namerne zloupotrebe, mora postojati mogunost da se podeavanja taksimetra i uneti podaci zatite. Mogunosti za zatitu koje su na raspolaganju u taksimetru moraju biti takve da je mogua posebna zatita podeavanja. Odredbe pododeljka 8.3. Priloga 1 ovog pravilnika primenjuju se i na tarife. 6.6. Taksimetar mora biti opremljen ureajima za sabiranje bez mogunosti vraanja na poetnu vrednost, za sve sledee vrednosti: - ukupno rastojanja koje je taksi vozilo prelo, - ukupno rastojanje koje je taksi vozilo prelo prevozei putnike, - ukupan broj vonji, - ukupan iznos novca naplaenog na ime dodatnih naknada, - ukupan iznos novca naplaenog na ime cene vonje. Sabrane vrednosti ukljuuju vrednosti sauvane u skladu sa odeljkom 5. ovog priloga, u sluaju gubitka napajanja elektrinom energijom.

Ako se taksimetar iskljui sa napajanja elektrinom energijom, on mora da omogui uvanje sabranih vrednosti u roku od jedne godine za potrebe oitavanja vrednosti sa taksimetra i njihovog prenoenja na drugi medijum. Preduzimaju se odgovarajue mere da se sprei korienje prikaza sabranih vrednosti radi prevare putnika. 6.7. Automatska promena tarife dozvoljena je na osnovu: - duine vonje, - trajanja vonje, - vremena u toku dana, - datuma, - dana u nedelji. 6.8. Ako svojstva taksi-vozila mogu uticati na ispravnost taksimetra, taksimetar mora da ima sredstvo za zatitu veze izmeu taksimetra i taksi-vozila u kojem je ugraen. 6.9. Za potrebe ispitivanja posle ugradnje, taksimetar mora imati mogunost posebnog ispitivanja tanosti merenja vremena i rastojanja i tanosti izraunavanja. 6.10. Taksimetar i njegovo uputstvo za ugradnju koje navodi proizvoa moraju biti takvi da, ako je taksimetar ugraen u skladu sa uputstvom proizvoaa, u dovoljnoj meri budu iskljuene namerne zloupotrebe izmenom mernog signala koji predstavlja preeno rastojanje. 6.11. Opti bitni zahtev koji se odnosi na namernu zloupotrebu mora biti zadovoljen na takav nain da budu zatieni interesi putnika, vozaa, poslodavca vozaa i poreskih organa. 6.12. Taksimetar mora biti konstruisan tako da tokom jedne godine normalne upotrebe moe da ispuni zahtev za NDG bez podeavanja.

6.13. Taksimetar mora da bude opremljen asovnikom koji pokazuje realno vreme, a kojim se meri vreme u toku dana i registruje datum, pri emu se za automatsku promenu tarife moe koristiti jedan ili oba podatka. Zahtevi za asovnik koji pokazuje realno vreme su: - tanost merenja vremena mora biti 0,02%, - mogunost za podeavanje asovnika ne sme biti vea od dva minuta nedeljno. Podeavanje letnjeg i zimskog raunanja vremena mora se odvijati automatski, - mora biti spreeno automatsko ili runo podeavanje tokom vonje. 6.14. Vrednosti preenog rastojanja i proteklog vremena, kada se prikazuju ili tampaju u skladu sa ovim pravilnikom, izraavaju se u sledeim jedinicama: - preeno rastojanje: u kilometrima, - proteklo vreme: u sekundama, minutima ili satima, kako je pogodno, imajui u vidu potrebnu rezoluciju koja se odreuje kolinikom jednog sata ekanja i rezolucije navedene u pododeljku 1.2. ovog priloga, kao i potrebu da se izbegnu nesporazumi. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: - B + F, - B + D, - H1. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju taksimetara je: - Za proteklo vreme: 0,1%

- Za preeni put: 2%. Uz zahtev za overavanje taksimetra potrebno je priloiti i zapisnik o usklaivanju parametara taksimetra (k) sa konstantom vozila (w), nakon ugradnje u vozilo. Zapisnik o usklaivanju parametara taksimetra (k) sa konstantom vozila (w) koji izdaje serviser koga je ovlastio proizvoa, sadri podatke, naroito o: - ovlaenom servisu; - datumu usklaivanja parametara taksimetra sa konstantom vozila; - vozilu (model, tip, dimenzije pneumatika, registarski broj); - taksimetru (slubena oznaka tipa i serijski broj); - imaocu, odnosno korisniku taksimetra; - vrednosti konstante vozila (w); - vrednosti konstante taksimetra (k). Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju taksimetara je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja taksimetara je 1 godina. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema koji se koristi prilikom overavanja taksimetra ne sme biti vea od 1/3 NDG za taksimetar. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za taksimetre iz odgovarajueg dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika.

Prilog 24 MI-008 MATERIJALIZOVANE MERE

I. MATERIJALIZOVANE MERE DUINE

Na materijalizovane mere duine definisane u ovom prilogu primenjuju se odgovarajui bitni zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. Zahtev za prilaganje kopije deklaracije o usaglaenosti uz svako merilo stavljeno na trite moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na svako merilo pojedinano. DEFINICIJE Materijalizovana mera duine je merilo koje ima skalu na kojoj su oznake duine date u zakonskim mernim jedinicama duine. POSEBNI ZAHTEVI 1. Referentni uslovi 1.1. Za merne trake duine jednake ili vee od pet metara, zahtevi koji se odnose na najvee dozvoljene greke (NDG) moraju biti zadovoljeni kada se primeni vuna sila od 50 N (pedeset njutna) ili sila druge vrednosti koju navede proizvoa i koja je oznaena na traci, s tim to za vrste ili poluvrste mere nije potrebna vuna sila. 1.2. Referentna temperatura je 20 C, ako proizvoa nije drugaije naveo i postavio oznaku na merilo. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) NDG, pozitivna ili negativna, izraena u milimetrima, izmeu dve oznake duine na skali koje nisu uzastopne je: (a + bL), gde su: - L - vrednost duine zaokruena na sledei ceo metar, i - a i b vrednosti koje su date u Tabeli 1 ovog priloga.

Kada je krajnji podeok ogranien povrinom, NDG za svaku duinu koje poinje u toj taki poveava se za vrednost "c" datu u Tabeli 1 ovog priloga. Tabela 1 Klasa tanosti I II III D posebna klasa tanosti za merne trake za merenje nivoa tenosti (1) do 30 m, ukljuujui tu vrednost(2) S posebna klasa tanosti za merne trake za merenje visine rezervoara za svakih 30 m duine kada traka lei na ravnoj povrini ______________
(1)

a (mm) 0,1 0,3 0,6 1,5

b 0,1 0,2 0,4 nula

c (mm) 0,1 0,2 0,3 nula

1,5

nula

nula

Odnosi se na kombinacije trake i viska. Ako je nazivna duina trake vea od 30 m, dozvoljava se dodatna NDG od 0,75 mm za svakih

(2)

30 m duine trake. Merne trake za merenje nivoa tenosti takoe mogu biti klase tanosti I ili II. U tom sluaju, za svaku duinu izmeu dve oznake skale, od kojih je jedna na visku a druga na traci, NDG je jednaka 0,6 mm, ako se primenom formule dobije vrednost manja od 0,6 mm. NDG za duinu izmeu dve uzastopne oznake skale i najvea dozvoljena razlika izmeu dva uzastopna podeoka date su u Tabeli 2 ovog priloga. Tabela 2 Duina podeoka i NDG ili razlika izmeu dva uzastopna podeoka prema klasi tanosti, u milimetrima

I i 1 mm 1 mm < i 1 cm 0,1 0,2

II 0,2 0,4

III 0,3 0,6

U sluaju da je lenjir sloiv, spajanje mora biti takvo da ne prouzrokuje dodatne greke, u odnosu na NDG koje su navedene u Tabeli 2 ovog priloga, vee od 0,3 mm za klasu tanosti II, odnosno 0,5 mm za klasu tanosti III. 3. Materijali 3.1. Materijali koji se koriste za materijalizovane mere moraju biti takvi da variranje duine usled promena temperature do 8 C u odnosu na referentnu temperaturu ne budu vee od NDG. To se ne odnosi na mere klase tanosti S i klase tanosti D kod kojih je proizvoa predvideo da se oitane vrednosti, kada je to potrebno, koriguju zbog toplotnog irenja. 3.2. Materijalizovane mere duine proizvedene od materijala ije se dimenzije, kada su izloeni irokom opsegu relativne vlanosti, mogu znaajno promeniti mogu se svrstati samo u klasu tanosti II ili III. 4. Oznake Na materijalizovanoj meri duine mora biti obeleena nazivna vrednost duine. Milimetarske skale moraju biti numerisane na svaki centimetar, a na materijalizovanim merama duine sa podeokom skale veim od 2 cm moraju biti numerisane sve oznake skale. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira su: - F1, - D1,

- B + D, - H, - G. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju materijalizovanih mera duine jednake su NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za materijalizovane mere duine iz ove glave. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju materijalizovanih mera duine je jednak postupku metrolokog pregleda verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme da prelazi 1/3 NDG za materijalizovane mere duine iz ove glave. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za ispitni sistem za materijalizovane mere duine iz odgovarajueg dokumenta iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja materijalizovanih mera duine je 2 godine. II. UGOSTITELJSKE POSUDE Na ugostiteljske posude definisane u ovom prilogu primenjuju se odgovarajui bitni zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika i posebni zahtevi i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovoj glavi. Zahtev za prilaganje kopije deklaracije o usaglaenosti uz svako merilo, moe se primeniti na seriju ili isporuku, a ne na svako merilo pojedinano. Pored toga, ne primenjuje se zahtev da na merilu budu navedene informacije o njegovoj tanosti.

DEFINICIJE 1) Ugostiteljska posuda je posuda poput ae, bokala ili doze koja je projektovana tako da odreuje navedenu zapreminu tenosti (osim farmaceutskog proizvoda) koja se prodaje radi neposredne potronje. 2) Posuda oznaena crtom je ugostiteljska posuda sa crtom koja oznaava nazivnu zapreminu. 3) Posuda ograniena ivicom je ugostiteljska posuda ija je unutranja zapremina jednaka nazivnoj zapremini. 4) Posredna posuda je ugostiteljska posuda iz koje je predvieno da se tenost sipa pre potronje. 5) Nazivna zapremina je unutranja zapremina posuda ogranienih ivicom, odnosno unutranja zapremina do oznake za punjenje za posude oznaene crtom. POSEBNI ZAHTEVI 1. Referentni uslovi 1.1. Temperatura: referentna temperatura za merenje zapremine je 20 C. 1.2. Poloaj tanog pokazivanja: slobodno stajanje na vodoravnoj povrini. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) Vrednosti NDG za posredne posude i ugostiteljske posude, u zavisnosti od nazivne zapremine, date su u Tabeli 3 ovog priloga. Tabela 3 Oznaena crtom Posredne posude < 100 ml 2 ml -0 Sa prelivom

+ 4 ml 100 ml 3% -0 +6% Ugostiteljske posude < 200 ml 5% -0 + 10% 200 ml 5 ml + 2,5 % -0 + 10 ml + 5 % 3. Materijali Ugostiteljske posude proizvode se od materijala koji je dovoljno vrst i nepromenjivih dimenzija da zapremina ostane u okvirima NDG. 4. Oblik 4.1. Posredne posude moraju biti projektovane tako da promena sadraja koja je jednaka NDG dovodi do promene nivoa od najmanje 2 mm na ivici posude ili oznaci za punjenje. 4.2. Posredne posude moraju biti projektovane tako da nije spreeno potpuno isputanje tenosti koja se meri. 5. Oznaavanje 5.1. Na ugostiteljskoj posudi mora biti jasno i neizbrisivo obeleena deklarisana nazivna zapremina. 5.2. Na ugostiteljskim posudama mogu biti oznaene najvie tri zapremine koje se meusobno jasno razlikuju i od kojih nijedna ne izaziva zabunu u odnosu na druge. 5.3. Sve oznake za punjenje moraju biti dovoljno jasne i trajne da se obezbedi da NDG ne budu premaene tokom upotrebe. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI

Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira jesu: - A2, - F1, - D1, - E1, - B + E, - B + D, - H.

Prilog 25 MI-009 MERILA DIMENZIJA

Na vrste merila dimenzija definisane u ovom prilogu primenjuju se odgovarajui bitni zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Merilo duine je merilo koje slui za odreivanje duine materijala oblika ueta (npr. tekstila, traka, kablova) za vreme kretanja proizvoda koji se meri. 2) Merila povrine su merila koja slue za odreivanje povrine predmeta nepravilnog oblika, poput koe. 3) Merila vie dimenzija su merila koja slue za odreivanje duine ivice (duine, visine, irine) najmanjeg pravougaonog paralelopipeda opisanog oko proizvoda.

I. ZAJEDNIKI ZAHTEVI ZA SVA MERILA DIMENZIJA IMUNOST NA ELEKTROMAGNETSKE SMETNJE 1. Efekat elektromagnetske smetnje na merilo dimenzija mora biti takav da: - promena rezultata merenja nije vea od kritine vrednosti promene definisane u pododeljku 2.3, glave II. ovog priloga ili - je nemogue izvriti ikakvo merenje, ili - se u rezultatu merenja javljaju trenutna variranja koja se ne mogu protumaiti, memorisati niti preneti kao rezultat merenja, ili - se u rezultatu merenja javljaju variranja koja su dovoljno velika da ih primete sva lica zainteresovana za rezultat merenja. 2. Kritina vrednost promene jednaka je jednom podeoku skale. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira su: 1) za mehanika ili elektromehanika merila: - F1, - E1, - D1, - B + F, - B + E,

- B + D, - H, - H1, - G. 2) za elektronska merila ili merila sa softverom: - B + F, - B + D, - H1, - G. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju maina za merenje duine ice i kabla jednake su NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za maine za merenje duine ice i kabla iz ovog poglavlja. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju maina za merenje duine ice i kabla je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema koji se koristi prilikom overavanja maina za merenje duine ice i kabla ne sme biti vee od 1/3 NDG za maine za merenje duine ice i kabla koja je utvrena u odgovarajuem dokumentu iz lana 10. ovog pravilnika. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi koji su za ispitni sistem dati u odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika.

Vremenski interval periodinog overavanja maina za merenje duine ice i kabla je dve godine. II. MERILA DUINE 1. Karakteristike proizvoda koji se meri Tekstilne materijale karakterie karakteristini faktor K. Tim faktorom uzimaju se u obzir rastegljivost i sila po jedinici povrine proizvoda koji se meri, a on je definisan sledeom formulom: K = (GA + 2,2 N/m2), gde su - relativno izduenje ispitnog uzorka tkanine irine 1 m pri sili istezanja od 10 N, GA - sila teine po jedinici povrine ispitnog uzorka tkanine u N/m2. 2. Radni uslovi 2.1. Opseg Dimenzije i faktor K, gde je primenjivo, moraju biti u opsegu k oje je proizvoa naveo za merilo. Opsezi faktora K dati su u Tabeli 1 ovog priloga: Tabela 1 Grupa I II III IV Opseg K 0 < K < 2 x 10-2 N/m2 2 x 10-2 N/m2 < K < 8 x 10-2 N/m2 8 x 10-2 N/m2 < K < 24 x 10-2 N/m2 24 x 10-2 N/m2 < K Proizvod niska rastegljivost srednja rastegljivost visoka rastegljivost veoma visoka rastegljivost

2.2. U sluaju da se proizvod koji se meri ne kree pomou merila, njegova brzina mora biti u okviru opsega koji je proizvoa naveo za merilo.

2.3. Ako rezultat merenja zavisi od debljine, stanja povrine i naina prinoenja (npr. iz velike rolne ili sa gomile), proizvoa navodi odgovarajua ogranienja. 3. Najvea dozvoljena greka (NDG) Za merila duine, definisane su sledee klase tanosti: I, II i III. NDG, izraena u procentima, za klase tanosti data je u Tabeli 2 ovog priloga: Tabela 2 Klasa tanosti I II III NDG 0,125 %, ali ne manje od 0,005 L 0,25 %, ali ne manje od 0,01 L 0,5 %, ali ne manje od 0,02 L

gde je Lm minimalna merljiva duina, odnosno najmanja duina koju je proizvoa naveo i za koju je merilo predvieno za upotrebu. Stvarnu vrednost duine razliitih vrsta materijala treba meriti pomou odgovarajuih merila (npr. mernih traka). Pri tome, materijal koji se meri treba da bude poloen na odgovarajuu podlogu (npr. odgovarajui sto) u ispravljenom poloaju i bez rastezanja. 4. Ostali zahtevi Merila moraju da obezbede da se proizvod meri bez rastezanja u skladu sa predvienom rastegljivou za koju je merilo projektovano. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju merila duine jednake su NDG pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, merila duine iz ovog poglavlja.

Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju merila duine je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost ispitnog sistema ne sme prei 1/3 NDG za merila duine iz ovog poglavlja. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za sistem za pregled merila duine navedenih u odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja merila duine je dve godine. III. MERILA POVRINE 1. Radni uslovi 1.1. Opseg Proizvoa navodi opseg dimenzija predmeta koje to merilo moe da meri i te dimenzije pri upotrebi merila moraju biti u opsegu koji je proizvoa naveo za merilo. 1.2. Stanje proizvoda Proizvoa navodi ogranienja merila uzrokovana brzinom kretanja proizvoda i, ako je to od znaaja, njegovom debljinom ili stanjem povrine. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) NDG za merilo povrine je: 1,0 %, ali ne manje od 1 dm2. OSTALI ZAHTEVI 3. Nain prinoenja proizvoda U sluaju da se proizvod povue unazad ili zaustavi, ne sme doi do greke merenja ili merenje ne sme biti izvreno, odnosno displej nee pokazati rezultat.

4. Podeok skale Merila moraju imati podeok skale od 1,0 dm2. Pored toga, mora postojati mogunost da podeok skale bude 0,1 dm2 za potrebe ispitivanja. IV. MERILA VIE DIMENZIJA 1. Radni uslovi 1.1. Opseg Proizvoa navodi opseg dimenzija predmeta koje to merilo moe da meri i te dimenzije pri upotrebi merila moraju biti u opsegu koji je proizvoa naveo za merilo. 1.2. Minimalna dimenzija Donja granina vrednost minimalne dimenzije za sve vrednosti podeoka skale data je u Tabeli 3 ovog priloga: Tabela 3 Podeok skale (d) d 2 cm 2 cm < d 10 cm 10 cm < d Minimalna dimenzija - donja granica 10 d 20 d 50 d

1.3. Brzina kretanja proizvoda mora biti u opsegu koji je proizvoa naveo za merilo. 2. Najvea dozvoljena greka (NDG) Za merilo vie dimenzija NDG je 1,0 d.

Prilog 26 MI-010 ANALIZATORI IZDUVNIH GASOVA

Na analizatore izduvnih gasova iz ovog priloga, predviene za kontrolisanje i profesionalno odravanje motornih vozila u upotrebi primenjuju se odgovarajui zahtevi iz Priloga 1 ovog pravilnika, posebni zahtevi ovog priloga i postupci ocenjivanja usaglaenosti navedeni u ovom prilogu. DEFINICIJE Pojedini izrazi koji se upotrebljavaju u ovom prilogu imaju sledee znaenje: 1) Analizator izduvnih gasova je merilo koje slui za odreivanje zapreminskih udela komponenata izduvnog gasa motora vozila sa varninim paljenjem na nivou vlage uzorka koji se analizira. Te komponente izduvnog gasa su ugljen-monoksid (CO), ugljen-dioksid (CO2), kiseonik (O2) i ugljovodonici (HC). Sadraj ugljovodonika mora biti izraen kao koncentracija n-heksana (C6H14), izmerena tehnikama apsorpcije u bliskoj infracrvenoj oblasti. Zapreminski udeli komponenata gasa izraavaju se u procentima (% vol) za CO, CO2 i O2 i u milionitim delovima (ppm vol). Pored toga, analizator izduvnih gasova izraunava vrednost lambda () iz zapreminskih udela komponenata izduvnog gasa. 2) Lambda () je bezdimenziona veliina koja izraava efikasnost sagorevanja motora i predstavlja odnos vazduha i goriva u izduvnim gasovima. Izraunavanje lambde nije obavezno, osim za merila koja imaju mogunost izraunavanja vrednosti lambda. Odreuje se pomou referentne standardizovane formule date u pododeljku 3.2. ovog priloga. POSEBNI ZAHTEVI 1. Klase tanosti merila

Za analizatore izduvnih gasova, definisane su dve klase tanosti, i to: 0 i I. Odgovarajui minimalni merni opsezi tih klasa tanosti dati su u Tabeli 1 ovog priloga: Tabela 1 - Klase tanosti i merni opsezi Parametar Udeo CO Udeo CO2 Udeo HC Udeo O2 2. Naznaeni radni uslovi Proizvoa navodi vrednosti radnih uslova, i to: 2.1. za klimatske i mehanike uticajne veliine: - minimalni opseg temperature od 35 C u klimatskom okruenju, - klasu mehanikog okruenja koja se primenjuje i koja je M1, 2.2. za uticajne veliine koje se odnose na napajanje elektrinom energijom: - opseg napona i frekvencije za napajanje naizmeninom strujom, - granine vrednosti napajanja jednosmernom strujom, 2.3. za pritisak u okruenju: - minimalnu i maksimalnu vrednost pritiska u okruenju. Vrednosti pritiska u okruenju, za obe klase tanosti merila, iznose pmin 860 hPa, pmax 1060hPa. Klase tanosti 0 i I od 0 do 5 % vol od 0 do 16 % vol od 0 do 2 000 ppm vol od 0 do 21 % vol od 0,8 do 1,2

3. Najvee dozvoljene greke (NDG) NDG su definisane na sledei nain: 3.1. Za svaki od izmerenih udela, najvea vrednost greke dozvoljena pod naznaenim radnim uslovima u skladu sa podtakom 1.1. Priloga 1 ovog pravilnika je ona od dve vrednosti prikazane u Tabeli 2 ovog priloga koja je vea. Apsolutne vrednosti izraavaju se u % vol ili ppm vol, a procentualne vrednosti predstavljaju procenat prave vrednosti. Tabela 2 - NDG Parametar Udeo CO Klasa tanosti 0 0,03 % vol 5% Udeo CO2 0,5 % vol 5% Udeo HC 10 ppm vol 5% Udeo O2 0,1 % vol 5% Klasa tanosti I 0,06 % vol 5% 0,5 % vol 5% 12 ppm vol 5% 0,1 % vol 5%

3.2. NDG izraunavanja lambda () je 0,3 %. Dogovorena prava vrednost izraunava se prema formuli

Gde su: [ ] koncentracija u % vol;

K1 konverzioni faktor za ugljovodonike, koga obezbeuje proizvoa merila; Hcv atomski odnos vodonika i ugljenika u gorivu. Usvojena vrednost za benzin je 1,7261; Ocv atomski odnos kiseonika i ugljenika u gorivu. Usvojena vrednost za benzin je 0,0175. Za potrebe izraunavanja koriste se vrednosti koje prikae merilo. Napomena: Pojednostavljena lambda formula je vaea samo za merenja izduvnih gasova vozila sa zanemarljivim koncentracijama NOx u izduvnom gasu. 4. Dozvoljeni efekat smetnji 4.1. Za svaki od zapreminskih udela koje izmeri merilo, kritina vrednost promene jednaka je NDG za parametar o kome je re. 4.2. Efekat elektromagnetske smetnje je takav: - da promena rezultata merenja nije vea od kritine vrednosti promene iz pododeljka 4.1. ovog priloga, - ili je prikazivanje rezultata merenja takvo da se ne moe uzeti kao vaei rezultat. OSTALI ZAHTEVI 1. Rezolucija mora biti jednaka vrednostima prikazanim u Tabeli 3 ovog priloga ili za jedan red veliine vea od njih. Tabela 3 CO Klasa tanosti 0 i klasa tanosti I CO2 O2 0,01 % vol za vrednosti merene veliine manje ili jednake 4 % vol, u ostalim sluajevima 0,1 % vol. HC 1 ppm vol

0,01 % 0,1 % vol vol

Vrednost lambda prikazuje se rezolucijom od 0,001.

2. Standardna devijacija 20 merenja ne sme biti vea od 1/3 modula NDG za svaki primenljivi zapreminski udeo gasa. 3. Kada se mere CO, CO2 i HC, merilo, ukljuujui i definisani sistem za rukovanje gasom, mora da pokae 95% konane vrednosti odreene pomou gasova za kalibraciju u roku od 15 s (petnaest sekundi) od trenutka kada prestane dovod gasa sa nultim sadrajem, npr. sveeg vazduha, i pone dovod izduvnog gasa. Kada se meri O2, merilo pod slinim uslovima mora da pokae vrednost koja se razlikuje od nule za manje od 0,1% vol u roku od 60 s od trenutka kada prestane dovod sveeg vazduha i pone dovod gasa bez kiseonika. 4. Komponente izduvnog gasa, osim komponenata ije se vrednosti mere, ne smeju da utiu na rezultate merenja za vie od polovine modula NDG kada su prisutne sa sledeim maksimalnim zapreminskim udelima: 6% vol CO, 16% vol CO2, 10% vol O2, 5% vol H2, 0,3% vol NO, 2 000 ppm vol HC (kao n-heksan), vodena para do zasienja. 5. Analizator izduvnih gasova mora imati deo za podeavanje koji omoguava proces podeavanja nule, kalibraciju gasovima i unutranje podeavanje. Deo za podeavanje nule i unutranje podeavanje mora biti automatski. 6. Kod automatskih delova za podeavanje, merilo ne sme da vri merenje dok se ne obave podeavanja.

7. Analizator izduvnih gasova mora da detektuje ostatke ugljovodonika u sistemu za rukovanje gasom. Merenje ne sme biti mogue ako ostaci ugljovodonika prisutni pre merenja premauju 20 ppm vol. 8. Analizator izduvnih gasova mora imati ureaj za automatsko prepoznavanje svakog kvara u radu senzora u kanalu za kiseonik usled habanja ili prekida u spojnom vodu. 9. Ako analizator izduvnih gasova moe da radi sa razliitim vrstama goriva (npr. benzinom ili tenim naftnim gasom), mora postojati mogunost izbora odgovarajuih koeficijenata za izraunavanje lambda bez dvosmislenosti u pogledu odgovarajue formule. OCENJIVANJE USAGLAENOSTI Postupci ocenjivanja usaglaenosti iz lana 7. ovog pravilnika izmeu kojih proizvoa moe da bira su: - B + F, - B + D, - H1. REDOVNO I VANREDNO OVERAVANJE NDG pri redovnom (periodinom) i vanrednom overavanju analizatora izduvnih gasova su jednake NDG koje se primenjuju pri postupku ocenjivanja usaglaenosti, za obe klase tanosti analizatora iz ovog priloga. Postupak metrolokog pregleda pri redovnom i vanrednom overavanju analizatora izduvnih gasova je jednak postupku metrolokog pregleda pri verifikaciji usaglaenosti pregledom i ispitivanjem svakog merila, u skladu sa odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Proirena merna nesigurnost sastava gasnih smea koje se koriste u postupku metrolokog pregleda analizatora izduvnih gasova je najvie 1% od zapreminskog udela svake merene

veliine osim za NS od 1000 ppm i manje, gde je proirena merna nesigurnost najvie 2%. Sve druge komponente referentnih gasnih smea koje nisu predmet merenja imaju proirenu mernu nesigurnost od najvie 5%. Smatra se da je ovaj uslov ispunjen ako su ispunjeni zahtevi za sistem za pregled analizatora izduvnih gasova koji su navedeni u odgovarajuim dokumentima iz lana 10. ovog pravilnika. Vremenski interval periodinog overavanja analizatora izduvnih gasova je jedna godina.