Renesansni pojam prirode Matematizacija prirode Renesansna filozofija neguje interes za samu prirodu, pa prema tome, i za filozofiju prirode.

Slika, vizija, shvatanje prirode u renesansni se korenito menja (u odnosu na srednjovekovnu filozofiju.) Priroda (kosmos) je sagledana kao mehanizam, mehanizam poput sata. Taj mehanizam shvata se kao velika knjiga napisana matematikim jezikom. Prema tome, moemo rei da renesansa gradi mehanistiko-matematiku sliku sveta. ta su bile stvari prema pitagorejcima? Vidimo da se u renesansni obnavlja staro pitagorejsko shvatanje. Prema pitagorejcima, sve stvari su bile brojevi, a sva svojstva i odnosi tih stvari bili su brojano (numeriki) izrazivi. Ja mogu numeriki izraziti irinu, duinu, visinu, brzinu, te mogu numeriki izraziti koliko je neto ire, due, vie ili bre od neega drugog. I za renesansne mislioce prirodni fenomeni su kvantitativni, i prema tome merljivi i proraunljivi fenomeni, te u skladu sa time u renesansni i novom veku kvantitativno naelo postaje osnovno naelo prirode, a merenje jedan od bitnih naunih metoda. Uvoenje induktivnog metoda, preciznije, eksperimentalne prakse u nauku, kao i matematizacija prirode, sainjavaju dva osnovna faktora koja dovode do nastanka moderne nauke o prirodi. "Znanje je mo" U renesansnoj filozofiji se ponovo, kao i u antici, afirmie isto teorijski interes (znanje radi znanja). U tom smislu, renesansna i novovekovna filozofija neguju interes za prirodu i prirodne nauke. Ali za razliku od antike filozofije, novovekovna filozofija je, pre svega, usmerena na zadatak ovladavanja (vlasti nad) prirodom, gospodarenja nad prirodom i njenog iskoriavanja. U tom smislu, renesansna i novovekovna filozofija neguju interes za tehniku i tehnologiju. Tehnika predstavlja nain primene nauke radi uspostavljanja gospodstva (vlasti) nad prirodom. U temi ovladavanja prirodom, ne radi se samo o kosmikoj prirodi, ve i o ljudskoj, te drutvenoj prirodi. U vezi sa tim konsultovati knjigu, Problemi politike mo, utopija, prirodno pravo, Nikolo Makijaveli i Tomas Mor. Treba uvideti vezu teme ovladavanja (vlasnitva nad) prirodom (kosmikom, ljudskom, drutvenom) sa temom oslobaanja oveka i njegove autonomije. ovek treba da postane nezavisan (da stekne slobodu, autonomiju)od svih sila koje njime vladaju, bilo da su one drutvenog prokla (npr. vladavina crkve), bilo da su prirodnog (vladavina prirodnih sila uopte). Postavljanje oveka za gospodara nad samim sobom i nad prirodom, ili postavljanje oveka na njegove ljudske osnove (za oveka je merodavnije to je ovek nego to je boije stvorenje ili prirodno bie). Tako ovek postaje merilo i cilj celokupne ljudske delatnosti (antropocentrizam). U renesansi se obnavlja interes za dela antike kulture. Izbeglice iz Vizantije (1453. Turci osvajaju Konstantinopolj), na zapad prenose antiko obrazovanje i literaturu. Do tada su na zapadu znali samo za mali broj Platonovih dela, Aristotela su poznavali posredno preko arapskih komentatora. Tako se u protivstavu prema sholastikom Aristotelizmu razvijaju studije izvorne antike u kojima se, pre svega, obnavljaju se Platonovo i Aristotelovo uenje u izvornom obliku.