ALBUM DE^JIH PRAVA ALBUMI I T DREJTAVE T FMIJVE GYERMEK JOGI ALBUM ALBUM TARO TCHAVORIKANE KRISIJA

Izdava~: CENTAR ZA PRAVA DETETA Beograd, Dositejeva 4 3344170, 3344818, 3340599 http://www.cpd.org.yu cpd@eunet.yu Za izdava~a: Qubomir Pejakovi}, direktor Urednik svih izdawa: Vesna Dejanovi} Tekst Konvencije o pravima deteta prilagodili grupa DECA DECI www.decadeci.org.yu Ilustracije: Uro{ Begovi} Prevod na romski jezik: Ra{id Kurti} Prevod na ma|arski jezik: Csaki Erika, Banyai Janos, David Losoncz Prevod na albanski jezik: mr Dragoqub \oki} Dizajn, priprema i {tampa: Colorgrafx, Beograd Tira` 3000 ISBN 86-83109-28-3 [tampawe ove publikacije pomogao je UNICEF.
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 341.231.14-053.2(094.2) (02.053.2) 342.7-053.2(497.11) (02.053.2) ALBUM de~jih prava = Albumi i t drejtave t fmijve = Gyermek jogi album = Album taro tchavorikane krisija/[ilustracije Uro{ Begovi}; prevod na romski jezik Ra{id Kurti}, prevod na ma|arski jezik Csaki Erika, Banyai Janos, David Losoncz, prevod na albanski jezik Dragoqub \oki}]. - Beograd: Centar za prava deteta, 2004 (Beograd: Colorgrafx). - 56 str.: ilustr.; 21 cm Uporedo tekst na srp., rom., ma|. i alb. jeziku. - Tira` 3.000 ISBN 86-83109-28-3 a) Konvencija o pravima deteta 1990 b) Prava deteta - Srbija COBISS.SR-ID 114900748

Centar za prava deteta Beograd 2004.

KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA

Inicijativa za posebnu za{titu prava deteta stara je oko pola veka i prvi zna~ajan dokument koji ozna~ava po~etak tok procesa je Deklaracija o pravima deteta (usvojena od strane Generalne skup{tine Ujediwenih nacija 1959. godine). Principi koji su proklamovani ovom deklaracijom (pravo na za{titu, obrazovawe, zdravqe, siguran dom i zdravu ishranu) bili su osnov za formulisawe prava u Konvenciji. Od usvajawa Deklaracije do usvajawa Konvencije proteklo je trideset godina ozbiqnog rada na usagla{avawu stavova. Konvencija o pravima deteta predstavqa najzna~ajniji me|unarodni ugovor kojim se posebno {tite prava deteta i koji ima obavezuju}i karakter. Usvojena je u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u novembru 1989. godine, a u septembru 1990. godine je stupila na snagu. Konvencija o pravima deteta se smatra op{te prihva}enim dokumentom, jer su se skoro sve zemqe sveta obavezale da prava koja ona priznaje sprovode u `ivot. Svaka dr`ava koja zvani~no preuzme obaveze koje Konvencija propisuje, ili kako se to u pravu ka`e svaka dr`ava koja ratifikuje Konvenciju, du`na je da omogu}i ostvarivawe svih prava deteta. Ukoliko se toga ne pridr`ava, ona mo`e da odgovara pred me|unarodnom zajednicom. Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija je ratifikovala Konvenciju o pravima deteta u decembru 1990. godine, a po{to je Dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore preuzela obaveze iz svih ratifikovanih me|unarodnih ugovora, tako se i ona smatra dr`avom ~lanicom ovog me|unarodnog ugovora. To zna~i da ima obavezu da radi na stvarawu uslova za puno ostvarivawe prava sve dece koja se nalaze na wenoj teritoriji. U ostvarivawu Konvencije o pravima deteta zna~ajnu ulogu imaju i roditeqi, mediji, me|unarodne i doma}e nevladine organizacije ukratko, svi odrasli a posebno oni koji se bave decom. Savremeno demokratsko dru{tvo podrazumeva odgovornost svih pojedinaca u ostvarivawu prava deteta. Svako dete tako|e mo`e i treba da se zala`e za ostvarivawe svojih prava i prava dece uop{te. Isto tako, zajedno sa drugima mo`e da pokre}e razli~ite aktivnosti kojima }e doprineti po{tovawu prava druge dece ili re{avawe neke situacije kr{ewa prava.

KONVENTA PR DREJTAT E FMIJVE

Iniciativa pr mbrojtn e posame t drejtave t fmijve, e vjetr afro gjysma e shekullit dhe dokumenti i par i rndsishm i cili cakton fillimin e atij procesit sht Deklerata pr t drejtat e fmijve (e aprovuar nga ana e Asmbles s Prgjithshme t Kombve t Bashkuara m 1959 vjet). Parimet t cila jan proklamuar me kt Deklerat (t drejta n mbrojt, edukim, shndet, shtpin e sigurt dhe n ushqimin t shndosh) kan qen baz pr formulim t drejtave n Konvent. Nga aprovimi i Deklerats deri te aprovimi i Konvents kaloi tridhjet vjet t puns serioz n harmonizimin e pikpamjeve. Konventa pr t drejta e fmijve paraqet kontratn ndrkombtare t m t rndsishme n t ciln veanarisht sigurohen t drejtat e fmijve dhe t cila ka karakterin e obligueshmris. sht e aprovuar n Asamblen e Prgjithshme t Kombve t Bashkuara n nntor t vitit 1989, kurse n shtator t vitit 1990 hyri n fuqi. Konventa pr t drejta e fmijve konsiderohet si nj dokument i miratuar i prbashkt, sepse pr pakz t gjitha shtetet e bots jan obliguar q drejtat t cila ajo i respekton, i v n zbatim n jet. do nj shtet i cili zyrtarisht i merr n dor obligimet t cilat i prcakton Konventa, ose si thohet n drejtsi do nj shtet i cili ratifikon Konventn sht i obliguar q t mundson realizimin e t gjithave t drejtave t fmijve. Nse nuk prmbhet t ksaj, ai mund t merret n prgjegjsi para bashksis ndrkombtare. Republika Federative Socialiste e Jugosllavis ratifikoi Konventn pr t drejtat e fmijve n dhjetor t vitit 1990, e pasi Bashksia Shtetrore t Serbis e t Malit t Zi muar mbi vete obligimet nga t gjitha kontratat ndrkombtare t ratifikuar, ashtu q ajo konsiderohet si antarja shtetrore e ksaj kontrat ndrkombtar. Ata do me thane q ka obligime t punoj n krijimin e kushtit pr t zbatimin e plot t drejtave t gjitha t fmijve t cilat gjinden n territorin e saj. N realizimin e Konvents pr t drejta e fmijve rolin kryesor kan edhe prindrit, medijt, organizatat ndrkombtare dhe vendese joqeveritare shkurtimisht t t gjith t rritur e veanarisht ata t cilat merren me fmij. Shoqata bashkkohore demokratike nnkupton prgjegjsin e t gjithave individuave n zbatimin e t drejtave t fmijve. Secili fmij, gjithashtu, mund dhe i duhet t kujdesohet pr zbatimin e t drejtave t veta dhe t drejtave t fmijve n prgjithsi. Gjithashtu, bashk me tjer mund t fillon aktivitetet llojllojshme me t cila do t kontribuoj respektimin e t drejtave t fmijve t tjer ose miratimin e ndonj situats t shkeljes e t drejts.

A GYERMEKEK JOGAIRL SZL EGYEZMNY

A gyermekek jogainak klnleges vdelmr#l szl kezdemnyezsek mr fl vszzados mltra tekintenek vissza. Az els# jelent#sebb lpst a Gyermekek jogairl szl nyilatkozat jelentette, (melyet az Egyeslt Nemzetek Szervezetnek Kzgy%lse fogadott el 1959-ben). A nyilatkozat alapelvei (a vdelmhez, oktatshoz, a lehet# legjobb egszsgi llapothoz, az otthon biztonsghoz s az egszsges tpllkozshoz val jog) alapul szolgltak a Gyermekjogi egyezmnybe foglalt jogok megfogalmazsakor. A nyilatkozat elfogadstl az egyezmny elfogadsig, 30 ven t tartott a nzetek egyeztetse. A gyermekek jogairl szl egyezmny a legfontosabb, jogilag ktelez# erej%, nemzetkzi szerz#ds amely a gyermekek jogainak klnleges vdelmr#l szl. Az ENSZ Kzgy%lse 1989 novemberben fogadta el az egyezmnyt s 1990 szeptemberben lpett hatlyba. A gyermekjogi egyezmny ltalnosan elfogadott dokumentum, hiszen a vilg szinte minden llama vllalta az egyezmnybe foglalt jogok rvnyestst. Minden llam, amely hivatalosan is elfogadja az egyezmnybe foglalt ktelezettsgeket, vagyis, ahogyan ez a jogi nyelvben ismert minden llam, amely ratifiklja az egyezmnyt, kteles lehet#v tenni a gyermekek jogainak rvnyestst. Amennyiben ehhez nem tartja magt, akkor ez az adott llam nemzetkzi felel#ssgt vonja maga utn . A Jugoszlv Szocialista Szvetsgi Kztrsasg 1990 decemberben ratifiklta ezen egyezmnyt. Mivel Szerbia s Montenegr llamkzssg bels# jogt kpezik a JSzSkK ltal ratifiklt szerz#dsek, az llamkzssg is rszese az egyezmnynek. Ez azt jelenti, hogy kteles a gyermekek jogainak maradktalan rvnyestshez nlklzhetetlen feltteleket megteremteni. Az Egyezmny megvalstsban jelent#s szerepk van a szl#knek, a mdinak, a nemzetkzi s hazai civil szervezeteknek, rviden, minden feln#ttnek, klnsen azoknak, akik gyermekekkel foglalkoznak. A modern demokratikus trsadalom minden tagjnak felel#ssge a gyermekek jogainak rvnyestse. Minden gyermeknek gyszintn jogban ll gyakorolni ezen jogait, s hozz is kell hogy jruljon a sajt s minden gyermek jognak rvnyestshez. Ms gyermekekkel egytt kezdemnyez#je lehet olyan programoknak, amelyek a gyermekek jogainak tiszeteletbentartst helyezi el#trbe vagy jogsrts esetn a kialakult helyzet megoldst.

KONVENCIA TARO TCHAVORIKANO KRISALO TCHATCHIPE

Iniciativa basho pala pe arakhibe taro tchavorikane krisura, phurani ili pashe ekvash shelbershipe vi angluno barimahko lil savo semnisarel o anglunipe taro adava proces kova ilo i Deklaracia taro tchavorikane krisija (leldi taro Generalno kedinipe e Jekhisarne naciengo 1959. bersh). Principura save sana prolamisarde akale deklaraciaja (kriso po arakhibe, sikljovibe, sastipe, pachamno kher thaj sasto parvaripe) sana fundo basho gatisaravipe o krisura andi Konvencia. Taro istaravipe i Deklaracia dzhi o istaravipe i Konvencia nakhlo trianda bersh tchatchutni buti po jekhipnipe ando terdipnja. Konvencia taro tchavorikane krisura dikhljarel majbarimahko mashkarthemutno tchinadipe saveja pala pe arakhenpe o tchavorikane krisura vi savo si le udzhilipno odji. Leldi sine po Generalno kedinipe e Jekhisarne naciengo ando novembar 1989. brsh, apa ando septembar 1990. bersh avilo pi zor. Konvencia taro tchavorikane krisura chinavel pe godjasa sar sarendar astardo lil, adaleske so sa o phuvja po luma lelde udzhilipe te nakhaven ando dzhivdipe o krusura save voj pendzharel. Desetno phuv savi themeskone lel o udzhilipe savo i Konvencia krisarel, jal sar odva ando kriso phenolpe saijekh phuv savi ratifisarel i Konvencia, udzhili ili te shajisarel o kerdipe taro sa o tchavorikane krisura. Andegachi na ikerelpe basho odova, voj shaj te ovel phutchavdi anglal o mashkarthemutno amalipe. SFR Jugoslavia ratifisardja i Konvencia taro tchavorikane krisura ando decembar 1990. bersh, apa o Phuvjalo amalipe e Srbijako thaj Kale Voshako lilja o udzhilipe taro sa o ratifisarde mashkarthemutne tchinadipa, adzhahar chinavelpe godjasa vi oj sar phuv savi si kotorvali kadale tchinadipesko. Godova gindisarel kaj si la udzhilipe te kerel buti po kerdipe o chinadipe basho pherdo keribe taro sa o tchavorikane krisura save arakhen pe andi phuv. Ando keribe e Konvenciako taro tchavorikane krisura barimahko than isi len vi o dad thaj i daj, media, mashkarthemutne thaj kherutne bithagarne organizacie arneder, sa o bare apa pala pe okola save keren buti e tchavenca. Phiramno themeskothagarutno (demokratikono) amalipe gindisarel phutchavipe taro sa o jekhore ando keribe taro tchavorikane krisura. Saijekh tchavo pale gaja shaj vi valjanel te simadjisarelpe basho keribe taro ple krisura vi tchavorikane krisura generalno. Pale gaja, khethane averenca shaj te crdenpe avertchande butcha savenca ka anavel dzhi o pachivalipe e krisura taro aver tchave jal phandipe andi godi disave situacie kana phagen pe o krisura.

SPECIJALNO ZASEDAWE GENERALNE SKUP[TINE UJEDIWENIH NACIJA O DECI

Kao deo op{tih napora da se poboq{a polo`aj dece u svetu, Generalna skup{tina Ujediwenih nacija odr`ala je u maju 2002. godine Specijalno zasedawe posve}eno deci. Na tom skupu su se predstavnici dr`ava obavezali da }e u narednih deset godina raditi na poboq{awu uslova u kojima `ive deca u wihovim dr`avama. Osim predstavnika dr`ava, na tom skupu su tako|e u~estvovale brojne me|unarodne i nacionalne nevladine organizacije, ali i sama deca po prvi put od osnivawa Ujediwenih nacija. Specijalno zasedawe je zavr{eno usvajawem Zavr{nog dokumenta Svet po meri dece u kome su navedeni svi ciqevi i obaveze koje su dr`ave preuzele. Dogovoreno je, tako|e, da {to pre, ukoliko je to mogu}e do kraja 2003. godine, svaka dr`ava napravi svoj Nacionalni plan akcije, koji }e sadr`ati jasne i merqive ciqeve, uskla|ene sa ciqevima proklamovanim u Svetu po meri dece, koje treba posti}i u dogovorenim rokovima. Na taj na~in, dr`ave pristupaju prakti~nom planirawu kako da poboq{aju uslove `ivota dece, kako se ne bi dogodilo da sve {to je dogovoreno na Specijalnom zasedawu ostane na nivou lepih `eqa i praznih obe}awa. Predstavnici na{e zemqe tako|e su aktivno u~estvovali na ovom zna~ajnom svetskom skupu dr`avna delegacija, nevladine organizacije i deca. Shvataju}i ozbiqno svoju ulogu i polo`aj u kome se nalaze deca u na{oj zemqi, Vlada Republike Srbije je ovlastila Savet za prava deteta da izradi Nacionalni plan akcije za na{u zemqu. Taj proces je zapo~eo 2003. godine i u wemu su, pored brojnih stru~waka, u~estvovala i sama deca. Savet za prava deteta, kao telo koga ~ine predstavnici ministarstava, nevladinih organizacija i nezavisnih eksperata, izradio je nacrt dokumenta. Potom su organizovane konsultacije i razgovori sa decom i predstavnicima stru~waka i lokalnih vlasti {irom Srbije, a wihovi komentari i predlozi su dostavqeni Savetu za prava deteta. Kona~na verzija Nacionalnog plana akcije usvojena je od strane Vlade Republike Srbije u februaru 2004. godine. On predstavqa vrlo ozbiqno pripremqen i detaqan plan koji treba da doprinese unapre|ewu polo`aja dece u Srbiji, a u svojoj osnovi se zasniva na pravima deteta i ciqevima iz dokumenta Svet po meri dece.

SESIONI SPECIAL I ASAMBLS E PRGJITHSHME E KOMBVE T BASHKUARA PR FMIJ

Si pjesa e mundimeve t prgjithshme q t prmirsohet pozita e fmijve n bot, Asambleja e Prgjithshme e Kombve t Bashkuara mbajti n maj t vitit 2002 Sesion special t kushtuar fmijve. N at mbledhje prfaqsuesit e shteteve jan obliguar q n dhjet vjet t ardhshme do t punojn n prmirsimin e kushtave n t cilat jetojn fmijt n shtete t tyre. Prve prfaqsuesit e shteteve, n at mbledhje, gjithashtu, kan marr pjes me shumic organizatat ndrkombtare dhe nacionale joqeveritare, por edhe vetm fmij pr her t par nga formimi i Kombve t Bashkuara. Sesioni special sht mabaruar me aprovim t Dokumentit t Kryer Bota sipas mases e fmijve, n t cilin jan rradhitur t gjitha qllime dhe obligime, t cilat shtetet i kan marr mbi vete. Jan marr vesh, gjithashtu, q sa m par, nse ka mundsi deri n fund vitit 2003, q do nj shtet t br Planifikimin nacional t veprimave, t cili do t prbr qllimet t qarta dhe t matura me qllime t proklamuara n Bot sipas mases e fmijve, t cilat duhet t arriten afatet marrveshjes. N at mnyr, shtetet prezantohen n planifikim praktik si t prmirsojn kushtet e jets s fmijve, si mos t ndodhi q t gjitha fjal t lidhura n Sesion special mbeten n nivel t deshirave t bukura dhe t premtimeve t zbrazta. Prfaqsuesit e vendit ton, po ashtu, aktivisht kan marr pjes n kt mbledhje t rndsishme botror delegacioni shtetror, organizatat joqeveritare dhe fmijt. Duke kuptuar seriozisht rolin e vet dhe pozitn n t cilen gjinden fmij n vendin ton Qeveria e Republiks e Serbis autorizoi Kshillin pr t drejta pr fmij q t hartoj Planin nacional e veprimave pr vendin ton. Ky proces filloi n vitin 2003 dhe n t, prve ekspertave shumnumrta, kan marr pjes edhe vet fmij. Kshilli pr t drejtat e fmijve, si trup t cilin e prbrin prfaqsuesit e ministrive, organizatave joqeveritare dhe t ekspertave pambarur, ka prpiluar projektin e dokumentit. Pastaj jan organizuar konsultimet dhe bisedat me fmij dhe me prfaqsuesit e ekspertave dhe t pushteteve lokal anemban Serbis, kurse komentet e tyre dhe propozimet jan dorzuar Kshillit pr t drejtat t fmijve. Verzioni definitiv e Planifikimit nacional e veprimeve sht i aprovuar nga ana e Qeveris s Republiks s Serbis n shkurt t vitit 2004. Ai parafet nj plan i prgatitur shum serioz n detaje, i cili duhet t kontribuoj avancimin e pozits t fmijve n Serbi, dhe n bazn e vet themelohet n t drejta t fmijve dhe n qllime nga dokumenti Bota sipas mases e fmijve.

RENDKVLI ENSZ KZGY&LS A GYERMEKEKRT

2002 mjusban az ENSZ Kzgy%lse klnleges, gyermekeknek szentelt lst rendezett, abbl a clbl, hogy javtson a vilg gyermekeinek helyzetn. Ezen az lsen a rsztvev#k amellett kteleztk el magukat, hogy a kvetkez# tz vben nagy hangslyt fektetnek a gyermekek letkrlmnyeinek javtsra. Az lsen a tagllamok kpvisel#i mellett szmos nemzetkzi s nemzeti jelleg% civil szervezet is rszt vett, s#t, az ENSZ alaptsa ta el#szr gyerekek is jelen voltak. A klnleges ls befejeztvel elfogadtk a Gyermeklptk% vilg cm% dokumentumot, melyben sszefoglaltk az llamok ltal elfogadott jogokat s ktelezettsgeket. Dntttek arrl is, hogy minden rsztvev# orszg, amennyiben ez lehetsges, 2003 vgig elkszt egy nemzeti akcitervet, mely konkrt s elrhet# clokat tartalmaz, s amely sszhangban van a Gyermekek vilga c. dokumentumba foglaltakkal. Mindezeket a clokat az egyeztetett hatrid#kn bell meg kell valstani. Ezzel az llamok a gyermekek letkrlmnyeinek a javtshoz a gyakorlatban is hozzjrulnak, s gy nem trtnhet meg az, hogy a dokumentumban elfogadottak puszta gretek s vgyak maradnak. Orszgunk kpviseletben llami delegcik, civil szervezetek s gyerekek jelentek meg ezen a klnleges lsen. A Szerb Kztrsasg kormnya, komolyan vve szerept a gyermekek jogainak rvnyestsben, felhatalmazta a Gyermekjogi bizottsgot, hogy Nemzeti akcitervet dolgozzon ki Szerbia vonatkozsban. Ebben a folyamatban, amely 2003-ban kezd#dtt el, a szmos szakrt# mellett a gyermekek is rszt vesznek. A Gyermekjogi bizottsg, melynek a minisztriumok, a civil szervezetek kpvisel#i s fggetlen szakemberek is tagjai, elksztette a dokumentum tervezett. Ezt kvet#en beszlgetsekeket szerveztek az nkormnyzatok kpvisel#ivel, gyermekekkel s szakemberekkel s az elhangzott ajnlatokat, megjegyzseket tovbbtottk a Bizottsgnak. A Szerb Kztrsasg kormnya 2004 februrjban fogadta el a Nemzeti akciterv vgleges vltozatt. Ez a Szerbiban l# gyerekek helyzetnek javtsa rdekben kszlt magas sznvonal, alapos terv a Gyermeklptk% vilg cm% dokumentumba foglalt jogokon s clokon alapszik.

SPECIALNO BESHUTNIPE E GENERALNO CHIDINIPESKO TARO JEKHISARNE NACIJE KATAR TCHAVE

Sar kotor taro sarendar astardi zor te federisarel pe e tchavengoro than ando lumaj, o Generalno chidinipe taro Jekhisarne nacie ikerdja ando maj 2002. bersh, Specialno beshutnipe sfincomo tchavenge. Po odova kedinipe e phuvjengere mothavne udzhilisardjepe kaj avutne desh bersh ka keren buti po federipe taro chinadipa ando save dzhivdisaren o tchave ando lengere phuvja. Bi phuvjengere mothovne, pe adava kedinipe pale gaja lilje than but mashkarthemutne thaj nacionalna bithagarne organizacie, numaj vi o tchave korkore angluno drom taro Jekhisarne naciengoro fundope. O Specialno beshutnipe agorisardja leldipnjaja o Agorisarno lil Luma pali tchavengiri crdini ando kova ile ramosarde sa o reslipnja thaj udzhilipnja save o phuvja ljilje. Chinadisardja pe, pale gaja, so shaj angleder, andegachi si adava shajutno dzhi o agor taro 2003. bersh, desutni phuv ke kerel plo Nacionalno djinavibe akciako, savo ka astarel vuzhe thaj crdavne reslipnja, ando jekhipe e raslipanca save proklamisarde ile ando Luma pali tchavengiri crdini, save valjanel te resljaren pe ando vorbano angleder chinavdo vrjama. Adale dromea, o phuvja andrisaren ando praktikako djinavibe sar te federisaren tchavengere dzhivdutne chinadipa, te na ovel kaj sa so vorbisardja pe po Specialno beshutnipe atchol sar mishta mangipnja thaj tchutche dinde alava. Mothovne tari amari phuv pale gaja aktivno ljilje than pe akava barimahko lumano kedinipe phuvjali delegacia, bithagarne organizacie em tchave. Chinavipea andi godi tchatches plo than ando kova arakhen pe o tchave andi amari phuv, o Thagarnipe tari Republika Srbija dindja kriso e Turvinjipeske basho tchavorikano kriso te kerel o Nacionalno djinavibe akciako bashi amari phuv. Adava proces anglosardja ando 2003. bersh em and leste, uzo but petalosarde, ljilje than vi o korkore tchave. O Turvinjipe basho tchavorikano kriso, sar trupo savo keren o motovne taro ministripnja, bithagarne organizacie vi nikhaskere ekspertura, kerdja o djinavibe taro lil. Palo odova kerde ile turvinjipnja vi svato e tchavenca thaj mothovne petalosardenca em thanutne thagaripenca, buhlimaha i Srbija, apa lengere komentaria thaj sugestie dinde ile basho Turvinjipe basho tchavorikano kriso. Agorutni verzia taro Nacionalno djinavibe akciako leldo ilo rigatar taro Thagarnipe tari Republika Srbija ando februar 2004. bersh. Ov dikhljarel but tchatchutno kerdo vi urdavno djinavibe savo trebonel te anel anglunipe basho tchavorikano than andi Srbija, ampa ando plo fundo ikerelpe pe tchavorikane krisura thaj reslipnja taro lil Luma pali tchavengiri crdini.

10

11

Ti si dete i za tebe va`e prava iz ove Konvencije, dok na tvojoj ro|endanskoj torti ne zasvetli 18 sve}ica.

Ti je fmij, dhe pr ty vlejn t gjitha t drejtat nga kjo Konvent, prderisa n tortn tnde t ditlindjes nuk ndizen 18 qirinj t bukur. Te gyerek vagy, s rd az ebben az egyezmnyben foglalt jogok vonatkoznak, amg meg nem gyjtod a 18 gyertyt a szlinapi tortdon. Tu san tchavo em bashe tute molaren o peha tari akaja Konvencia, dzhi po tlo bijande divesko bokoli na thabljol 18 memeljora.

13

Svi postupci koji se tebe ti~u preduzima}e se u najboqem interesu za tebe i dr`ava }e voditi brigu o tebi ukoliko roditeqi ili starateqi to ne ~ine. T gjitha veprimet q kan t bjn me ty, do t ndrmeren n interesat tua m t mira dhe shteti do t kujdeset pr ty nse kt nuk e bjn prindrit apo kujdestart. Minden tged rint# dntst csak a te rdekedben hozhatnak meg, s az llam tr#dik majd veled, amennyiben a szleid vagy a gymod ezt nem teszik meg.

Sa o keribe, savo si bashe tute cherelpe, ka kerelpe majshukar so shaj ando tlo interes vi phuv ka legarel bajo tutar andekachi to dad em tli daj jal okola so arakhen tu adava na keren.
Niko ti prava ne mo`e uskratiti bez obzira na to koje si rase, boje ko`e, pola, u kog Boga veruje{, kojim jezikom govori{, kako razmi{qa{, kog si nacionalnog ili socijalnog porekla, kakvog si imovinskog stawa, kakvo ti je jezi~ko ili mentalno zdravqe, ko su ti roditeqi ili ako uop{te nema{ roditeqe. Askush nuk guxon t ti cungoj kto t drejta pa mar parasysh racn, ngjyrn e lkurs, seksin, Zotin n t cilin beson, gjuhen q e flet, at far mendon, prejardhjen nacionale apo sociale, gjendjen materiale, shndetin fizik apo mental, k e ke prind apo nse nuk ke prind fare. Senki nem vonhatja meg t#led a jogaidat, fggetlenl attl, melyik fajhoz tartozol, milyen szn% a b#rd, milyen nem% vagy, melyik Istenben hiszel, hogy mely nyelvet beszled, hogyan gondolkodsz, milyen a nemzetisgi vagy trsadalmi szrmazsod, milyen a vagyoni helyzeted, hogy egszsges vagy-e, kik a szleid, hogy egyltaln vannak-e szleid. Khoni shaj te tchinavel tle peha bi dikhindo pe odova so san, savi si tli morchi, san mursh numaj dzhuvli, save Devle pachave, savi tchib vakere, sar gindisare, savo si tlo nacionalno jal amalikano iklipe, savo ilo tlo lachipe, savo si tlo tchibako jal godjako sastipe, save si tlo dad thaj tli daj jal te naje tut daj em dad.

14

15

Dr`ava je du`na da obezbedi ispuwewe prava predvi|enih Konvencijom. Shteti sht i obliguar ti plotsoj t drejtat tua t parapara me Konvent. Az llam kteles biztostani az egyezmnyben szerepl# jogaid rvnyestst. O thagarnipe si udzhilipno te arakhel iklipe basho krisura save si angleder tchivde ando dikhibe ki Konvencia.

Dr`ava je du`na da po{tuje na~in na koji te roditeqi vaspitavaju i kako se brinu o tebi.

Shteti sht i obliguar ta respektoj mnyrn n t ciln prindrit t edukojn dhe si kujdesen pr ty.

Az llam kteles elfogadni a szleid ltal helyesnek tartott nevelsi szoksokat, s azt is, ahogyan tr#dnek veled.

O thagarnipe si udzhilipno te pachavel o drom pe kova o dad thaj tli daj sikaven tu vi sar arakhen tu.
16 17

Ima{ pravo na `ivot i mogu}nost da se razvija{.

Ima{ pravo da poznaje{ roditeqe i da `ivi{ sa wima. Ima{ pravo na ime i dr`avqanstvo.

Ke t drejt t jetosh dhe t drejt q ta kesh t siguruar zhvillimin dhe ekzistencn.

Ke t drejt tI njohsh prindrit dhe t jetosh me ta. Ke t drejt t kesh emr dhe nnshtetsi.

Jogod van az lethez s jogod van a fejl#ds leht#sghez.

Jogod van ismerni a szleidet, s ahhoz is, hogy a szleiddel lj. Jogod van nvhez s llampolgrsghoz.

Isi tu vorta po dzhivdipe em shajipe te barjove.

18

Isi tu kriso te dzhane tle dade em tle daja vi te vestisare lencar. Isi tu kriso po anav taj phuvjako peravipe.
19

Ima{ pravo da bude{ sa roditeqima, osim ako je odvajawe od wih boqe za tebe. Ako ne `ivi{ sa oba roditeqa, ima{ pravo da odr`ava{ kontakt sa wima sve dok je to bezbedno za tebe. Ke t drejt t jesh me prindt prve kur ndarja nga ta sht n t mirn tnde. Jogod van a szleiddel lenni, kivve akkor, ha a t#lk val elklnts a te rdekeidet szolgja. Ha nem lsz a szleiddel fenntarthatod velk a kapcsolatodat, de csak addig, ameddig ez biztonsgos.

Isi tu kriso te dadeja em tle dajaja, bi andegachi o ulavipe lendar ilo poshukar bashe tute. Te na sijan sodujenca, isi tu peho te ichare o dikhibe lenca sa dzhi gova si naje diso daravipe bashe tute.

Dr`ava mora da {titi tvoje ime, dr`avqanstvo i porodi~ne veze. Shteti duhet ta mbroj emrin tnd, nnshtetsin tnde dhe lidhjet e tua familjare. Az llam kteles vdelmezni tged, a nevedet, az llampolgrsgodat s a csaldi kapcsolataidat. O thagarnipe musaj te arakhel tlo anav, phuvjako peravipe vi njamako phandlipe.
20 21

10

Ako si odvojen od roditeqa, a `eli{ da bude{ sa wima, dr`avne granice za tebe ne postoje. Nse je i ndar nga prindrit por dshiron tu bashkohesh, pr ty nuk ekzistojn kurrfar kufinjsh shtetror. Ha tvol vagy a szleidt#l, de szeretnl velk lenni, az llamhatrok szmodra nem lteznek. Te san ulavdo taro tlo dad em dej, apa mange te ove lenca, thagarutne narije bashe tute naje.

Niko nema prava da te dr`i van tvoje domovine, ukoliko ti to ne `eli{.

11

Askush nuk ka t drejt q jasht dshirs tnde t t mbaj larg atdheut tnd.

Senkinek sincs joga a hazd hatrain kvl tartani tged, ha ezt Te nem akarod.

Khonik si le kriso te ikerel tu avral i phuv kaj san bijando, bizo tlo manglipe.

22

23

12

Ima{ pravo da slobodno izrazi{ svoje mi{qewe, i da mu se posveti du`na pa`wa.

Ima{ pravo da tra`i{, prima{ i saop{tava{ informacije i ideje koje te zanimaju. Ke t drejt t krkosh, t marsh dhe t japsh informata dhe idet t cilat t interesojn.

13

Ke t drejt q lirisht ta shprehsh mendimin tend, dhe q ai mendim t merret n konsiderim me vmendje.

Jogod van szabadon vlemnyt alkotni s ez kell# figyelmet rdemel.

Jogod van informcik keressre, birtoklsra s tadsra s sajt tleteid tovbbtsra.

Isi tu kriso tromane te vakere plo gindope, vi tle gindipeske te del pe udzhilutni sama.

Isi tut kriso te rode, teripisare thaj vakere informacie em gindici save tut crdren.

24

25

14

Ima{ pravo da veruje{ ili ne veruje{ u Boga, i da te roditeqi usmeravaju u odgovaraju}em pravcu. Ke t drejt t besosh apo t mos besosh n Zot, dhe q prindt t t udhheqin n mnyr adekuate. Jogod van hinni vagy nem hinni Istenben, s hogy a szleid megfelel#en irnytsanak.

Ti i tvoji drugovi imate pravo da se mirno okupqate i udru`ujete.

15

Ti dhe shokt e tu keni t drejt t mblidheni n mnyr t qet dhe t shoqroheni.

Bartaiddal egytt jogod van a gylekezsi s egyeslsi szabadsghoz.

Isi tu kriso te pachare jal bipachare ando Devel, vi tlo dad thaj tli daj te den tu istaravno shukar drom.

Tu thaj tle amala isi tumen kriso shukarimasa te kedenpe thaj te amalisarenpe.

26

27

16

Niko nema pravo da se me{a u tvoju privatnost i da ti ru{i ~ast i ugled.

Ima{ pravo da tra`i{ informacije i materijale koji te interesuju, a dr`ava je obavezna da ti to obezbedi ukoliko nije {tetno po tebe.

17

Askush nuk ka t drejt q t przihet n jetn tnde private dhe q ta rrnoj nderin dhe autoritetin tnd.

Ke t drejt t krkosh informata dhe materiale t cilat t interesojn, dhe shteti sht i obliguar ti siguroj kto nse nuk ndikojn dmshm n ty. Jogod van olyan informcik s ismeretanyag utn rdekl#dni, melyek rdekelnek, az llam pedig kteles ezeket megadni, hacsak nem krosak szmodra. Isi tu kriso te rode informacie em kotora save crden tu, apa o thagarnipe ilo udzhilitno adava te arakhel tuke andegachi naje bilatcho bashe tute.

Senkinek nincs joga beleavatkozni a magnletedbe, s hogy megblyegezze a j hrneved.

Khoni naje le kriso te hamisarelpe pe tlo korkoripe vi te pheravel tlo pachape thaj samadipe.

28

29

18

Tvoji roditeqi treba da se zajedni~ki brinu o tebi, a dr`ava da im pomogne u tome.

19

Prindrit e tu duhet q bashkarisht t kujdesen pr ty, e shteti duhet tu ndihmoj n kt.

A szleidnek egytt kell gondodat viselnik, s ebben az llamnak a segtsgkre kell lennie.

Tlo dad thaj tli daj valjanel jekhareha te arakhen tut, ampa o thagarnipe te azhutcharel lenge pe odova.

Niko nema pravo da te zlostavqa, a u suprotnom, dr`ava treba da te {titi.

Askush nuk ka t drejt t t keqtrajtoj, kurse n t kundrtn, shteti duhet t t mbroj.

Senkinek nincs joga bntalmazni tged, ha ez mgis megtrtnne, az llamnak meg kell vdenie.

Khonik isi le kriso te dukhljarel tu, apa oprimo, o thagarnipe valjanel te arakhel tut.
30 31

20

Ukoliko se desi da ostane{ bez roditeqa, dr`ava }e ti obezbediti normalan razvoj i opstanak.

Ukoliko do|e{ u situaciju da treba da bude{ usvojen, obaveza dr`ave je da na|e druge roditeqe, koji tebi najvi{e odgovaraju.

21

Nse ndodh q t mbetesh pa prindr, shteti do t ta siguroj zhvillimin dhe ekzistencn normale. Amennyiben szl#k nlkl maradnl, az llamnak kell gondoskodnia arrl, hogy fejl#dsed zavartalan legyen. Andegachi atchove bizo dad em dej, o thagarnipe ka arakhel tuke pehano barjovibe thaj atchovibe.

Nse vjen n situat q, duhesh t adoptohesh shteti sht i obliguar t t siguroj prindr tjer t cilt ty t prshtaten m s miri. Ha abba a helyzetbe kerlnl, hogy rkbe kell fogadni tged, az llam gondoskodik arrl, hogy a szmodra legmegfelel#bb nevel#szl#knl helyezzen el. Andegachi ave pe odva kaj valjane te ove leldo taro nevo dad em dej, o thagarnipe ilo udzhilitno te arakhel len bashe tute, oklen save si bashe tute majshukar.

32

33

22

Ukoliko jednog dana do|e{ u situaciju da si izbeglica, dr`ava }e ti omogu}iti nesmetan opstanak i razvoj.

Ako si fizi~ki i/ili mentalno ometen u razvoju, ima{ ista prava kao i ostali, i ima{ pravo na posebnu brigu.

23

Nse nj dit vjen n situat t jesh refugjat, shteti do ta mundsoj zhvillimin dhe ekzistencn normale. Ha meneklt lennl, az llam biztostja szmodra a fennmaradst s a zavartalan fejl#dst. Andegachi jekh dive avel dzhi odova te ove nashado, o thagarnipe ka shajisarel tlo biazbavno atchovibe em barjovibe.

Nse ke pengesa fizike apo/dhe mentale, ke t drejta t njejta si t gjith t tjert, dhe poashtu ke t drejt n kujdesje dhe edukim t veant si dhe aftsim t veant pr pun. Ha testi s/vagy szellemi fogyatkos vagy, rendelkezel az egszsges gyermekek jogaival, s jogod van a klnleges gondozshoz. Te san trupale vi/jal godjaja azbado ando barjovibe, isi tut jekhutne krisura sar aver, vi isi tu kriso po pala pe jatornipe.

34

35

24

Od samog ro|ewa dr`ava je du`na da ti pru`i najboqu mogu}u zdravstvenu za{titu.

Ako dr`ava neposredno vodi ra~una o tebi ona }e stalno da proverava kako ti je.

25

Q nga lindja jote, shteti sht i obliguar t ta ofroj mbrojtjen m t mir t mundshme shndetsore.

Nse shteti n mnyr indirekte kujdeset pr ty, gjat tr kohs ai do t kontrolloj gjendjen tnde.

Szletsedt#l fogva jogod van a lehet# legjobb egszsggyi elltsra.

Ha az llam a gymod, akkor folyamatosan gondoskodik rlad s figyelemmel ksri az letedet.

Sar bijandiljan o thagarnipe ilo udszhilitno te del tu majshukar shajutno sastuno arakhibe.

Kaj o thagarnipe ortane tcherel sama tutar, ov saikh ka dikljarel sar i tuke.

36

37

26

Ima{ pravo na socijalnu za{titu i osigurawe.

Roditeqi su prvenstveno du`ni da ti obezbede odgovaraju}i `ivotni standard, a dr`ava ima obavezu da im u tome pomogne.

27

Ke t drejt n mbrojtje sociale dhe shndetsore.

N radh t par prindrit, jan t obliguar t t sigurojn standard prkats jetsor prderisa shteti sht i obliguar q prindrve tu ndihmoj n kt. Els#sorban a szleid ktelesek megfelel# letsznvonalat biztostani szmodra, az llamnak pedig ktelessge segteni #ket ebben. Majanglal sarendar tlo dad em i daj kamen te arakhen tuke shukar dzhivdipe, ampa o thagarnipe isi le udzhilipe te azhutcharel len pe adava.

Jogod van a trsadalmbiztostshoz s a szocilis biztonsghoz.

Isi tu kriso po socialno arakhibe thaj arakhlipe.

38

39

28

Dr`ava ti obezbe|uje besplatno zavr{avawe osnovne {kole, a ukoliko `eli{ i pristup vi{em obrazovawu u skladu sa tvojim sposobnostima.

[kole treba da te pripreme za aktivan `ivot, unaprede mentalne i fizi~ke sposobnosti, razviju po{tovawe qudskih prava.

29

Shteti do t ta mundsoj skolln fillore pa pages, ndrsa sipas dshirs sate edhe shkollimin n nivel m t lart duke u bazuar n aftsite tua. Az llam ingyenes alapfok oktatst biztost a szmodra, s ha kvnod, a fels#fokt is lehet#v teszi, kpessgeidhez mrten. O thagarnipe arakhel tuke bipochimo agorisaribe tari fundoni sikavni, apa em te mangljan te sikljove em o vuche sikavne ando jekhipe tle shajipea.

Qllimi i shkolls dhe institucioneve shkollore sht q t t prgatisin pr jet aktive, tI avancojn aftsit e tua mentale dhe fizike dhe q ta zhvilloj respektin tnd mbi t drejtat dhe lirit themelore t njeriut. Az iskolk ktelesek tged felkszteni az letre, fejleszteni a szellemi s testi kpessgeidet, s tudatodba vsni az emberi jogok tiszteletben tartst. O sikavne valjanen te gatisaren tu basho butcharno dzhivdipe, angljaren tle godjake thaj trupale odjalipnja, buvljaren o pachape basho manushikane krisura.

40

41

30

Ukoliko si pripadnik verske, jezi~ke ili etni~ke mawine, ima{ pravo na svoju kulturu, veru i jezik.

Ima{ pravo na slobodno vreme, na igru i odmor, kao i da u~estvuje{ u kulturnim i umetni~kim aktivnostima.

31

Nse i takon ndonj minoriteti religjioz, gjuhsor apo etnik, ke t drejt n kulturn, gjuhn dhe religjionin tnd. Ha vallsi, nyelvi vagy etnikai kisebbsghez tartozol, jogod van a sajt kultrd, nyelved s hited polsra. Andegachi san kotorvalo taro pachapno, tchibano jal etnikono tiknipe, isi tu kriso pe tlo turvinjime, pachape thaj tchib.

K t drejt t kesh koh t lir, t kesh pushim dhe koh pr loj, si dhe t marsh pjes n aktivitete artistike dhe kulturore. Jogod van a szabadid#hz, a jtszshoz s a pihenshez, s ahhoz, hogy kulturlis s m%vszti tevkenysgekben vegyl rszt. Isi tut kriso po tromalo vrijama, po kelibe thaj atchavipe, sar em te le than po turvinjime thaj arsutne bucha.

42

43

32

Dr`ava je du`na da te za{titi od rada koji je {tetan za tvoje zdravqe, obrazovawe i razvoj, i da odredi minimalnu starost za zapo{qavawe.

Ima{ pravo da bude{ za{ti}en od preprodavawa i kori{}ewa droge. Dr`ava mora da spre~i da te koriste za proizvodwu i promet droga.

33

Shteti sht i obliguar t mbroj nga punt t cilat jan t demshme pr sndetin, zhvillimin dhe ekzistencn tnde si dhe ta caktoj moshn minimale pr punsim. Az llam kteles megvdeni tged az egszsgedre, oktatsodra s fejl#dsedre rtalmas munktl s kteles meghatrozni az alkalmaztatshoz szksges legalacsonyabb letkort. O thagarnipe ilo udzhilitno te arakhel tu tari buti savi ili doshali basho tlo sastipe, sikljovibe thaj barjovipe, thaj te chinavel majcikne bersha kana shaj te kerelpe buti.

Ke t drejt t jesh i mbrojtur nga strshitja dhe prdorimi i drogs. Shteti duhet ta pengoj keqprdorimin tnd n prodhimin dhe shitjen e drogs. Jogod van a kbtszereladstl s kbtszerfogyasztstl val vdelemre. Az llamnak meg kell, akadlyoznia, hogy brki kbtszerrel val kereskedsre knyszertsen. Isi tu kriso te ove arakhlo taro bikinibe thaj kandipe e bilache drabija. O thagarnipe isi le te atchavel te ove ando kandlipe basho keribe thaj bikinibe o bilache drabija.

44

45

34

Niko nema pravo da te seksualno iskori{}ava, da te navodi na pornografiju i prostituciju.

Bi}e{ za{ti}en od otmice, prodaje ili trgovine i nikome nije dozvoqeno da te koristi kao robqe.

35

Askush nuk ka t drejt t shfrytzoj n mnyr seksuale apo t t drejtoj n pornografi a prostitucion. Senkinek nincs joga ahhoz, hogy nemileg kizskmnyoljon, hogy pornogrfira vagy prostitcira knyszertsen. Konik isi le kriso ladzhavipne te kandelpe tuja, te nakhavel tu pi pornografia thaj alavdipe.

Do t jesh i mbrojtur nga kidnapimi, shitja apo tregtia dhe askujt nuk do ti lejohet t t konsideroj si rob. Az llamnak meg kell hoznia minden intzkedst arra, hogy megakadlyozza a brmilyen formban trtn# elrablsodat, eladsodat, a veled val kereskedelmet. Ka ove arakhlo taro utavipe, bikinibe jal chinbichinibe thaj khonikoneske naje muklo te dikhel lachipe tutar sar phanglimata.

46

47

36

Niko ne sme da te iskori{}ava ako ti to ne `eli{ i ako je to {tetno za tvoju dobrobit.

Ne sme{ biti zlostavqan i nezakonito uhap{en, zatvoren. Nema smrtne kazne i do`ivotne, ako si zatvoren, odvojen si od odraslih robija{a i mo`e{ da vi|a{ porodicu.

37

Askush nuk guxon t t shfrytzoj kundr dshirs sate apo n dm t shndetit tnd.

Nuk guxon t jesh i keqtrajtuar, i arrestuar apo privuar i nga liria n mnyr t paligjshme. Pr ty nuk vlen dnimi me vdekje apo burgimi i prjetshm. Nse je i privuar nga, liria duhet t jesh i ndar nga t burgosurit e rritur dhe ke t drejt ti shohsh antart e familjes. Nem bntalmazhatnak s jogellenesen nem tartztathatnak le. Sem hallbntets sem pedig letfogytiglani szabadsgveszts nem szabhat ki rd. Ha szabadsgodtl megfosztanak, elklntenek a feln#tt brtnlakktl s kapcsolatban maradhatsz a szleiddel. Na trome te ove dukhjljardo thaj bikrisale phandlo. Naje meribni thaj dzhivdutni khanali, te sijan phandlo, ulavdo san taro bare phangle vi shaj te dikhe tu te njamaja.

Senki nem hasznlhat ki a beleegyezsed nlkl s ha ez a jltedre nzve kros.

Khonik shaj te dikhel lachipe tutar te tu namange thaj te adava ilo bilatcho basho tlo latchipe.

48

49

38

Ukoliko ima{ mawe od 15 godina, ima{ pravo da ne u~estvuje{ u ratu.

Ukoliko si bio mu~en, zlostavqan ili `rtva nekog oblika iskori{}avawa, ima{ pravo na odgovaraju}u pomo} dr`ave.

39

Nse ke m pak se 15 vjet, mund t mos marrsh pjes n luft.

Nse ke qen i torturuar, keqtrajtuar apo viktim e ndonj mnyre tjetr keqprdorimi, ke t drejt n ndihm dekuate nga shteti. Jogod van az llam megfelel# tmogatsra, ha knzs, bntalmazs vagy brminem% kizskmnyols ldozata lettl. Andegachi sana lichardo, dukhljardo jal khonik dikhlja lachipe taro nesavo pharipe andlo tuke, isi tu kriso pe istaravno thagaripesko azhutipe.

Ha nem vagy mg 15 ves, nem ktelezhetnek arra, hogy hborban vegyl rszt.

Andegachi isi tu majcira taro 15 bersh, isi tu kriso te na le than ando maribe.

50

51

40

Ukoliko si u sukobu sa zakonom. ima{ pravo na postupak koji }e po{tovati tvoja prava koja su predvi|ena ovom Konvencijom. Nse ke probleme me ligjin, ke t drejt n procedur e cila do ti respektoj t gjitha t drejtat e tua t prcaktuara nga kjo Konvent. Ha jogellenesen jrtl el, olyan eljrshoz van jogod, mely tiszteletben tartja az itt lert jogaidat. Andegachi san ando tchingaripe e krisoa, isi tu kriso pi procedura savi ka pachavel tle krisura save sine angleder dikhavne pi akaja Konvenicia.

52

^lanovi 41-54 govore o tome kako odrasli i vlade treba zajedno da rade da bi obezbedili po{tovawe prava deteta.

Nenet 41-54 flasin pr qllimin sit rriturit dhe qeveria duhet t punojn bashkarisht q t sigurojn respektimin e t drejtave t fmijve.

41-54. cikk: arra vonatkoznak, hogy miknt m%kdjenek egytt a feln#ttek s a kormnyok, hogy rvnyeslhessenek a gyermekek jogai.

Kotora 4154 vacheren sar o bare vi o thagarnipe valjanen khethane te keren buti te shaj te arakhen pachivalipe basho tchavorikane krisura.
53

54

55

56