PROGRAM PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA I PODIZANJE ZASADA DOMAEG ORAHA

1. UVOD Domai (obian, persijski ili grki) orah je u Srbiji autohtona vrsta drve a. Od prirode se javlja u umskim sastojanama Kine, Indije, Avganistana, Irana, podru ja Kavkaza i Krima, Turske i Balkanskog poluostrva. Kao kultivisana vrsta zbog kvalitetnih plodova gajio se jo u antiko vreme. Orah je po eo prvo da se gaji u Kini, zatim u Japanu i Indiji, a zatim i u podruju Mediterana. Kod nas se orah gaji do 1.000 metara nadmorske visine. Iako ima izuzetno veliki znaaj u voarstvu i proizvodnji visokorodnog drveta izuzetno cenjenog u proizvodnji furnira, njegovo gajenje je vrlo ograni eno, tako da se ne zadovoljavaju ni potrebe domaeg trita. Podizanje zasada oraha moe da se vri kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti ili sadnicama proizvedenim generativnim putem iz semena selekcionisanih sorti. Pri izboru sorti prednost treba dati "kasnim" sortama koje ispoljavaju ve u otpornost na pozne mrazeve. Unapreenjem proizvodnje domaeg oraha mogu da se ostvare zna ajni ekonomski rezultati, ukljuujui i znaajne mogunosti deviznog prihoda, imaju i u vidu da je i svetsko trite nedovono snabdeveno plodovima i drvetom oraha i da postoje praktino neograniene mogunosti izvoza.

2. UPOTREBNA VREDNOST VRSTE Orah je veoma, ali ipak nedovoljno, rasprostranjena vrsta drveta u Jugoslaviji. Velikog je znaaja kao vrsta to proizilazi iz njegove vienamenske upotrebe. Plod mu je bogat vitaminima, mineralnim materijama (3%), uljem (5080%), belanevinama (1225%), a kaloriniji je od goveeg mesa vie od tri puta. Orahovo drvo je veoma skupoceno, a furnir mu se nalazi me u najkvalitetnijim. Upotrebnu vrednost imaju i zeleni plodovi i njihov omota , kao i list i kora oraha. Plantae oraha daju 1.5002.000 kg orahovog jezgra po hektaru, to njegovo gajenje ini veoma rentabilnim.

3. EKOLOGIJA VRSTE a) Zahtevi prema zemljitu. Najpogodnija zemljita za uspevanje oraha su duboka, plodna zemljita s dobrim vodno-vazdunim reimom kao to su ernozemi i aluvijalni nanosi. U odnosu na kiselost zemljita nije veliki probira , pa raste na zemljitima iji je pH u rasponu od 4,5 do 9. Najpogodnija je neutralna ili slabo alkalna reakcija (pH 77,5). Dovoljno plodno zemljite je ono koje sadri preko 3% humusa, 250300 ppm lakousvojivog kalijuma, 80100 ppm fosfora i 68 ppm lakousvojivog gvoa. Alkalne soli ne podosi. Koren orha u suvom skeletnom i manje plodnom zemljitu prodire znatno dublje nego u plodnom (glavna masa korena u plodnom zemljitu razvija se u sloju izme u 1060 cm (80%). Glavni koren prodire u dubinu od 36 m i vie (jednogodinji sejanci imaju 4,4 dui koren od visine stabla). Treba voditi ra una i o tome da je korenov sistem oraha aktivan i u vreme mirovanja, tako da azotna ubriva moemo u zemljite unositi ve u martu mesecu.

b) Zahtevi prema klimi. Toplota, svetlost, vlanost i strujanje vazduha su faktori koji odreuju klimu pogodnu za gajenje oraha i svaki od njih ima veliki uticaj na uspevanje oraha. Temperatura. Za kretanje vegetacije potrebna mu je znatno ve a suma godinjih temperatura nego drugim vonim vrstama (za otvaranje pupoljaka 229,8 C , za cvetanje 435,C za desetogodinji period). U tom smislu orah najbolje uspeva u toplijim reonima (vinogradska zona). Na uspevanje i rodnost najvie utiu mrazevi, a manje visoke temperature (kasni prole ni mrazevi unitavaju mlade plodove ve na 1C, mladare u prvoj fazi porasta na 2C, a otvorene muke cvetove na 3C, polen izdrava temperaturu do 8C). Izmrzavanje debala mladih stabala moe se spre iti pri vr ivanjem kolca sa june strane (zbog visokih temperaturnih kolebanja) i kre enjem u kasnijim godinama.

Svetlost. Kao heliofitna vrsta koristi direktnu i difuznu svetlost. Pri nedovoljnoj osvetljenosti kruna se izduuje i orah vie raste u visinu (to je sa umarskog aspekta korisna injenica). Voda. Sa manjkom vlage u zemljitu porast mladara je usporen, oplodnja i zametanje plodova slabiji, usporava se porast plodova i slabi formiranje i diferencijranje cvetnih zaetaka (posebno je nezgodno ako se sua javi u junu i avgustu). U zasadima treba obezbediti 250300 mm vode (tj. 2.5003.000 m 3 vode/ha) u vreme sue. Takoe su tetne visoke pidzemne vode i staja e vode. Optimalna vlanost vazduha za orah je 5060%. Vetar. Orahu odgovaraju promajna mesta (radi opraivanja i spre avanja gljivinih i drugih oboljenja. Od prirode se orah javlja u zajednicama Juglando-Platanetum orientalis (u Makedoniji) i Celto-Juglandetum (na podruju erdapa).

4. FENOLOGIJA VRSTE Vegetacija, u zavisnosti od ekolokih uslova, tipova i sorti oraha, po inje u martu (kod veine u aprilu ili poetkom maja), a zavrava se u oktobru (kod nekih i u novembru). Cvetanje, nakon izduivanja i otvaranja resa (mukih cvetova), po inje u toku aprila (poetkom maja) i traje 57 dana (za muke cvetove), tj. 710 dana (za enske) i traje, za sve cvetove na jednom stablu, 23 nedelje (dobar urod je omoguen ako je opraeno enskih cvetova). Oplodnja nastaje 24 dana nakon opraivanja, a za potpun razvoj plodova potrebno je 130150 dana (tj. dozrevaju u oktobru mesecu) nakon ega se sakuplja. S obzirom da tipovi i sorte oraha cvetaju u aprilu, maju, pa ak i u junu, i da je jako izraena dihogamija (uglavnom protandrija), za redovne i visoke prinose treba odabrati sorte s kra om vegetacijom (zbog mraza) i one koje se meusobno dobro oprauju.

5. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) I MANIPULACIJA Plod je kotunica (okrugla do eliptina), egzokarpa tamnosme e boje, po sazrevanju se odvaja od drvenastog endokarpa.

Plodovi se sabiraju na vie naina: sakupljanjem sa tla nakon opadanja, treenjem sa stabla motkama (prethodni nain je skup i u estvuje sa 2030% u trokovima proizvodnje), ili top-atomizerima (to je znatno rentabilnije). Nakon branja, plodovi se peru jakim mlazom vode, vri se beljenje (ako se prodaju u ljusci) i suenje (smanjuje se vlanost sa 3045% vode na 812%) u sunicama na temperaturi do 38C, ili mainama sa ventilatorima; za potrebe umarstva dovoljno ih je prostrti u slojeve debljine do 10 cm da se sue na suncu (ili dobro aerisanim prostorijama) uz svakodnevno pregrtanje (23 puta dnevno) u trajanju 34 nedelje. Plodovi se mogu sobro uvati u hladnjaama, na temperaturi 14C uz vlanost vazduha od oko 60%, i do 2 godine; prosueni orasi se mogu uvati do 6 meseci u sanducima (u slojevima ili pomeani sa peskom, tresetom ili slamom) u dobro provetrenim prostorijala na temperaturi izme u 15C; preko zime se mogu uvati na otvorenom, u rupama pomeanim sa peskom (vlanost ploda u ovom sluaju ne sme da prelazi 35%). Klijanje je podzemno, ali oteano zbog dormantnosti embriona (ali i neporopusne semenjae). Dormantnost se savladava prethodnom stratifikacijom, odnosno nakon kvaenja ploda u trajanju od 23 dana u svakodnevno promenjenoj vodi, pre prolene setve orahe drati u vlanom stratifikatu sa peskom, tresetom (peskovitom ilovaom) 60120 dana na temperaturi od 5C. U 1 kg istog semena ima proseno 140 plodova.

6. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA Proizvodnja sadnog materijala kod oraha se vri na dva na ina: generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenjem radi dobujanja sortnih sadnica, a u reim sluajevima izdancima i kulturom tkiva). a) Generativno razmnoavanje Ovim putem proizvode se sadnice za poumljavanje, ili se porizvode podloge za kalemljenje sorti oraha. Ovaj nain razmnoavanja se koristi i u slu aju kada elimo da stvorimo nove sorte. Sredinom marta, u zavisnosti od vremenskih prilaka, orahe treba razastrti na zaravnjenu leju i prekriti slojem zemlje debljine 68 cm. kada pro e opasnost od mraza (druga polovina aprila ili poetak maja), proklijali orasi se prenose do mesta gde se obavlja setva (direktno na teren ili u rasadnik). Neproklijali orasi se ostavljaju dok ne proklijaju i zatim se prenose na mesto setve. Pri tome se pazi da se klica ne prelomi. Prilikom vaenja jednogodinjih sadnica iz sejalita nema ve ih opasnosti od oteenja korena (ovo se ne odnosi na starije sadnice). Dubina setve je 56 (8) cm pri razmaku u redu od oko 20 cm (56 komada po dunom metru) i me u redovima od 2030 cm. Ovako proizvedene sadnice kao jednogodinje slue za poumljavanje (ili 2-godinje sa prikraenom sranicom nakon prve godine na dubinu od 2030 cm), a koluju se ako ih proizvodimo kao parkovske. K o r a , M. (1986) predlae da se nad proklijalim semenom radi dobijanja razgranatog korena, bez srane ile, izvri pinsiranje korenka (odbacivanjem vrha korenka makazama ili iletom). Prema istom autoru, generativnim putem proizvedene sadnice (bez prikraivanja) imaju loiji korenov sistem (zbog izraene sr anice sa malo ilica), slabiji im je prijem na terenu, a kod njih kasnije po inje rodnost (nakon 68 godina).

Za sunije terene preporuuju se sadnice sa sr anicom, a za vlanije s podse enim korenom. Proizvodnja podloga. Kao podloge za kalemljenje oraha mogu posluiti sejanci domaeg oraha (Juglans regia), crnog oraha (J. nigra), manxurskog oraha (J. hindsii) i razni meuvrsni hibridi. U uslovima kontinentalne klime najbolje su se pokazali sejanci domaeg oraha. Za uspeno kalemljenje potrebne su podloge sa dobro razvijenim korenovim sistemom i debljinom u korenovom vratu 1015 mm. Nakon dobro pripremljenog zemljita (obrade i ubrenja) setva 1515 kg semena sa stabla krae vegetacije (za proizvodnju 1.000 prvoklasnih podloga) obavlja se u jesen (druga polovina oktobra prva polovina novembra). Seme se prethodno dezinfikuje 3040 sati potapanjem u 0,3% rastvor Orthocid-a i 0,1% rastvor Benomil-a. Setva se obavlja runo, ili to je ekonomi nije, traktorom sa sadilicom za krompir. Razmak izmeu redova je 6080 cm, a u redu oko 12 cm na dubinu od 8 cm. Nega sejanaca obuhvata 56 okopavanja, 13 prskanja smeom fungicida i insekticida i 23 navodnjavanja po potrebi. Po otpadanju li a, u jesen, sejanci se vade plugom za vaenje rua, klasiraju i trape. Za kalemljenje se upotrebljavaju samo podloge I klase. iste jeseni podloge se vade iz trapa, peru mlazom vode, skrauju im se ile (bone na 34 cm, sranica na 1520 cm), uklanjaju bo ni pupoljci i dezinfikuju rastvorom fungicida i insekticida. b) Vegetativno razmoavanje Koriste se dva naina vegetativnog razmnoavanja, i to: zagrtanjem (trajanje oiljavanja je 2 godine uz strangulaciju icom ili savijanjem uz mali prelom) i kalemljenjem (korienjem uglavnom 2 metoda: modifikovana kalifornijska okulacija koja se koristi u toplijim krajevima, i sobno kalemljenje u uslovima kontinentalne klime). Proizvodnja kalem-granica. Za kalemljenje se koriste prvoklasne kalemgranice, tj. 70150 cm dugi letorasti, okruglog preseka i male sri, sa razvijenim i zdravim vegetativnim pupoljcima. Za proizvodnju kalem-gran ica osniva se mati njak od odabranih sorti i selekcija, a pri odabiru mesta treba voditi ra una da nije u pitanju mrazite. Nakon kvalitetne pripreme zemljita vri se sadnja sadnica odabranih sorti u razmaku 3,54 m izmeu redova i 2 m u redu. U jesen ili prole e svi letorasti se skrauju na 515 cm od osnove. Sa jednog dobro razvijenog stabla moe se uzeti 5070 kalem-granica za kalemljenje na budni pupoljak, 100 za modifikovano kalifornijsko, 150200 pri sobnom kalemljenju pomo u maine.

7. BOLESTI I [TETO^INE ORAHA Najpoznatije bolesti i tetoine oraha su u sledeoj tabali: Tabela 19: bolesti i tetoine domaeg oraha R.b. BOLESTI 1. Gnomonia siva pegavost leptostyla lia 2. Xsanthomonas crna pegavost juglandis lia R.b. 1. 2. 3. TETOINE Carpocapsa jabukin savija pomonella Laspeyresia orahov savija amplana Rhagoletis moljac klapine

4. 5. 6.

completta Huphantria cunea Chromaphis juglandicola Callipterus juglandis Eriophyes tristiatus

dudovac orahova uta lisna va utomrka orahova lisna va orahova grinja

7.

Tabela 20: Program zatite domaeg oraha SREDSTVO R. b. Vreme tretiranja Naziv kon Naziv bolesti ili tetoine c. (%) 1,2 0,6 Siva pegavost lista oraha 0,3 Crna (bakteriozna) 1,5 pegavost oraha 1,0 0,5 Siva pegavost lista oraha 0,1 Crna (bakterozna) 1,0 pegavost oraha 0,15 0,1 0,1 Orahov savija 0,15 0,2 0,1 Siva i crna pegavost oraha, jabukov savija, orahov savija, orahove 0,15 lesne vai, dudovac, orahova grinja

1.

Bakarni kre 25 Prvo proleno Bakarni kre 50 prskanje (stadijum Ciram bubrenja pupoljaka) Bordovska orba Bakarni kre 25 Bakarni kre 50 Drugo proleno prskanje (kad orah Benomil precveta) Bordovska orba

2. - insekticid

3.

Junsko prskanje

Demekron 20 Metasistoks Ultracid Fosfamid E40 Gusation NJP Benomil + neki od insekticida navede-nih za drugo prskanje i akari-cid po potrebi (npr. Antimert)

8. PODIZANJE ZASADA 8.1. Osnovne koncepcije uzgoja oraha Zasadi oraha se najee podiu kalemljenim sadnicama visokorodnih sorti kvalitetnih polodva. Za podizanje zasada treba kombinovati sorte koje se dobro oprauju. U zasadima gde se kao osnovna proizvodnja planira proizvodnja drveta, a ploda kao sporednog proizvoda, zasadi se podiu sadnicama generativnog porekla, proizvdenim iz sortnog semena.

Savremena proizvodnja podrazumeva primenu intenzivnih agrotehi kih i mera zatite. U cilju poveanja ekonominosti proizvodnje u zasadima oraha se kao meukultura sadi leska ili kajsija, koje mogu da se koriste tokom prvih 1015 godina razvoja zasada. Ove kulture, zbog ranijeg plodonoenja u odnosu na orah, obezbeuju povoljnije ekonomske rezultate do perioda dobrog uroda oraha. Pored navedenih, kao meukultura mogu da se koriste i druge vrste kao to su: breskva, vinja, malina, jagoda i druge. U ovom programu kao meukultura se predlae leska. Razmak sadnje oraha iznosi 11 m, u kom slu aju je potrebno 95 sadnica po hektaru. Preporuuje se sadnja oraha u temenima ravnostranog trougla stranice 11 m ), pri emu razmak redova iznosi 9,5 m. Sadnja leske se vri u redu izme u stabala oraha na jednakom odstojanju od 3,67 m, a izme u dva reda oraha ubacuje se po jedan red leske, kada se dobija rastojanje od 4,76 m (skica 1). Skica 1: Raspored sadnje oraha i leske (prema Kora u M., 1986)

11 m

3 ,6 7 4 ,7 6

3 ,6 7

3 ,6 7

or ah k a js i ja i l i l e s k a

8.2.

Izbor terena i priprema zemljita

Za podizanje zasada oraha potrebna su duboka plodna zemljita na blagim padinama ili ravnim terenima. Izuzetno su pogodna aluvijalna zemljita. Treba izbegavati uske doline i mrazita koja su nepogodna za gajenje navedenih vrsta. Takoe treba izbegavati zabarena zemljita koja orah ne podnosi. Priprema zemta obuhvata krenje drvenastih biljaka i ravnanje (nasipanje) mikrodepresija.

Pre dubokog oranja zemljita (50 cm) vri se agromeliorativno ubrenje, kako bi se u zemljitu obezbedio optimalni sadraj hranljivnih materija do nivoa slede e zastupljenosti: 2,53,0% humusa, 250300 ppm lako pristupa nog K 2O, 80100 ppm lakopristupanog forfora (P2O5), 68 ppm lakopristupanog gvoa (Fe), 5% ukupnog kalcijum-karbonata (CaCO3), 80120 ppm ukupnog magnezijuma (MgO) i neophodne koliine mikroelemenata. Poorano zemljite se istanjira, a zatim se izvri obeleavnje redova i mesta za kopanje jama. Na dobro pripremljenom zemljitu ne treba kopati velike jame, ve samo tolike da moe dobro da se rasporedi korenov sistem i da sadnica bude zasaena do dubine na kojoj je bila u rasadniku. 8.3. Obrada zemljita u zasadima

Zemljite u zasadima oraha moe da se odrava na vie na ina, kao to je: obrada zemljita tanjiranjem, plitkim oranjem, rotofreziranjem (jalovi ugar), unitavanjem korova herbicidima, garenjem podkultura i dr. Najee se u mladim zasadima izmeu redova vri redovna obrada zemljita, a oko biljaka se korov suzbija herbicidima ili okopavanjem. 8.4. Orezivanje

enski cvetovi oraha se formiraju samo na vrhovima letorasta, iji broj moe znatno da se povea pravilnim orezivanjem, a na taj na in se pove ava i urod plodova. Prvih godina se orezivanjem formira kronja. Sve sadnice se prekra uju u prolee (mart), bez obzira da li su posa ene u jesen ili prole e. Prvim orezivanjem se odreuje visina debla, a to ima znaaja u njegovom kori enju za proizvodnju furnira vilje deblo ima znatno veu vrednost. Pored toga, vilje deblo je poeljno i zbog upotrebe mehanizacije u obradi zemljita i mainskom branju plodova. Previsoko deblo, pak, nepovoljno utie na poetak i obilnost plodonoenja.

9. PRINOS I RENTABILNOST PROIZVODNJE Prinos i rentabilnost proizvodnje domaeg oraha prikazani su prema modelu prof. dr Milovana Koraa, preraunato na cene trokova i proizvoda u2002. godini, pri odnosu dinara :evro-din1prema60 Ove kalkulacije daju orijentacione odnose za prosene prinose. U tabeli 1 data je kalkulacija trokova proizvodnje i prihoda u proizvodnji oraha na jednom hektaru (95 biljaka po hektaru) i bez gajenja me ukulture. Tabela 1: Orijentaciona dinamika trokova vrednosti proizvodnje po 1 ha oraha do stupanja u puno plodonoenje Starost zasada (god.) Trokovi proizvodnje (eura) Vrednost proizvodnje (jezgra+drvo) Prinos jezgra po stablu (kg)

Dobitak gubitak

1. 4200 -4200 2. 1687.5 -1687.5 3. 1350 -1350 4. 1504.8 -1504.8 5. 1749 787.5 -961.5 1 6. 2075 2325 2500 3 7. 2387.5 4575 2187.5 6 8. 2700 7537.5 4837.5 10 9. 3012.5 11175 8172.50 15 10. 3317.5 14875 11522.5 20 Posle 15. 5950 28112.50 23575 40 Cena jezgra je raunata na nivou od 12.5 Eura za kilogram. Prema tabeli 1, zasad oraha bez meukulture u prvih pet godina ostvaruje gubitak, a prihodi iz devete godine mogu pokriti sva uloena sredstva. Iz navedenih razloga, u cilju poveanja ekonominosti proizvodnje u zasadima, odmah treba gajiti me ukulture (leska, kajsija) i podkulture (povre). Tabela 2: Orijentaciona dinamika trokova i vrednost proizvodnje po 1 ha u zasadu oraha sa meukulturom Starost zasada (god.) 1. 2. 3. 4. 5. posle 15 Trokovi proizvodnje (Eu.) 5888 2188 1727 2017 2300 5800 Vrednost proizvodnje (jezgra+drvo) 489 2075 5600 29000 Dobitak gubitak -5888 -2188 -1238 -58 2300 23200

Iz navedene tabele se vidi da se sva uloena sredstva u osnivanje zasada oraha sa meukulturom pokrivaju u estoj godini od osnivanja, odnosno godinu dana ranije u odnosu na zasad bez meukulture. Proseni godinji prihod je do 15-te godine zna ajno ve i u odnosu na zasad bez meukulture. U 15-oj godini prihodi se izjedna uju, jer u to vreme prestaje korienje meukulture usled sklapanja kronji oraha. ZAKLJUCI

10.

Osnivanje zasada oraha iziskuje relativno visoka poena ulaganja u osnivanje i negu zasada, ali se ostvaruju i visoki prihodi nakon 6 godina u zasadima s meukulturom i 9 godina u zasadima bez meukulture. U sluajevima kada uslovi stanita dozvoljavaju, treba obavezno osnivati zasade oraha sa meukulturom, to obezbeuje znatno povoljnije finansijske rezultate. Osnivanje i gajenje domaeg oraha je od izuzetnog zna aja iz razloga to se istovremeno obezbeuje proizvodnja hrane i visokolvalitetnog i vrednog drveta.