Prikazi i recenzije Prof.

dr edomir upi Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka

441

SAVREMENE DEMOKRATIJE
(Vuina Vasovi, Savremene demokratije, tom I, Slubeni glasnik, Biblioteka Sinteze, Beograd, 2006, str. 698)

Knjiga Vuine Vasovia Savremene demokratije, pripada kapitalnim delima iz politikih nauka. U proteklih nekoliko godina kod nas je tampano nekoliko dobrih knjiga stranih i naih autora u kojima je problematizovana demokratija, odnosno pitanja i problemi demokratije kao vladavine, ali i naina ivota. Te studije su, i istorijskog i aktuelnog karaktera, a delo profesora Vasovia sistematinou, analitinou, irinom, dubinom sagledavanja, pristupom i sintezom nadilazi ove parcijalne uvide. Ovo kapitalno delo spada u retke poduhvate tokom dvadesetog veka o demokratiji, poput dela Brajsa, Mura, Dala, Arona, Almonda, Bobia, Sartorija, Helda, Makrofa. Kod nas je tridesetih godina prolog veka tampano trotomno delo Dejmsa Brajsa, Savremene demokratije (izdava Geca Kon, Beograd, 1993). Brajs je istraivao est savremenih demokratskih vladavina, dok profesor Vasovi posle 73 godine realizuje projekat na istu temu sa irim i dubljim uvidom, uz analizu razvoja problema koji su se tokom tog perioda pojavili u zapadnim demokratijama. Vasovi u oba toma problematizuje etiri velike i etiri male savremene demokratije. U ovom tomu, autor u poglavlju pod nazivom Pojam i modeli demokratije razmatra smisao i znaaj demokratije, odnosno bavi se vrednovanjem demokratije i preispitivanjem njenog znaaja za savremeni politiki ivot. Profesor Vasovi navodi nekoliko razloga za prouavanje zapadne demokratije. Prvi razlog vezan je za injenicu da zapadna demokratija predstavlja najrazvijeniji vid demokratskog ureenja drutva i stoga nije sluajno to je sluila i jo uvek slui kao uzor mnogim drugim zemljama u njihovom traganju za odgovarajuim modelom demokratske organizacije drutva. Drugi, to se komparativnim prouavanjem omoguava bolje razumevanje osnovnih politikih procesa zapadne demokratije. Trei, politika nauka ne moe verovati na re protagonistima nametanja tog modela bez kritikog propitivanja stvarnog domaaja, rezultata i aplikativnosti tog modela na druga podruja i sredine savremenog sveta. etvrti, to razumevanje sutine demokratije doprinosi sagledavanju mogunosti razvoja pojedinaca i drutava i otuda predstavlja izvor motivacije i energije u odbrani i uzgoju demokratije naroito u manje razvijenim ili nerazvijenim drutvima. Peti, zbog preteranog hvaljenja, od strane onih koji su u siromatvu, bedi i nezadovoljstvu onoga to ne znaju kako treba da funkcionie. Profesor Vasovi navodi jo etiri razloga zbog ega se demokratija treba temeljno da prouava.

442

Fakultet politikih nauka, Godinjak 2007

U optem delu, obraeni su modeli demokratije, demokratski principi i institucije, te determinante i efekti demokratskih poredaka. Poseban deo, ovog prvog toma, posveen je analizi i kritikom preispitivanju: amerikog prezidencijalizma, britanskog parlamentarizma, francuskog poluprezidencijalizma i nemakog kancelarskog sistema. U svakoj od ovih demokratija obraeni su: formiranje politikog sistema, principi, institucije i procesi, organizacija politike vlasti (vertikalno i horizontalno), izborni i partijski sistemi, politike elite, interesne grupe i grupe za pritisak, javnost, javno mnjenje i masovni mediji, participacija, svetske i regionalne organizacije i odnos prema globalizaciji. Profesor Vasovi je u svakom od ovih demokratskih politikih sistema analizirao istorijske, geografske, socijalne, ekonomske, demografske, antropoloke, kulturne, psiholoke, religijske, etnike i meunarodne inioce i obrasce. Takoe, predoio je i kriterijume za procenu i rezultate svakog pojedinanog politikog sistema. Precizno su analizirani nastanak, uzroci, razlozi i motivi na kojima su graene ove demokratije. Naznaena su i ogranienja, slabosti, nedostaci, opasnosti, odnosno, kako to profesor Vasovi naziva, siva polja tih demokratija. Od mogua etiri pristupa u istraivanju savremenih demokratija autor se opredelio za kombinovani. To je kombinacija teorijsko-komparativnog sa monografskom obradom konkretnih demokratskih sistema. U toj kombinaciji korien je kritiki monografsko-komparativni pristup. Na taj nain postignut je dobar sklad izmeu teorijskih uvida, empirijske grae i kritikog preispitivanja. Posebna vrednost ovog kapitalnog dela jeste interdisciplinarnost i u pristupu i u korienju literature. Tako je ovo delo pored teorijskih i empirijskih slojeva oplemenjeno i saznanjima iz filozofije, istorije, sociologije, prava, ekonomije, psihologije, kulturologije, antropologije i knjievnosti. Knjiga je pisana jasnim jezikom i lepim stilom. Delo profesora Vasovia je plod dugog bavljenja problemima politike, politike nauke i demokratije. Autor je jo pre 33 godine objavio knjigu Demokratija i politika, koja je u jedno ideoloki estoko obojenom vremenu, obeleenom jednoumljem, bila neto sasvim novo, svee, izazovno, podsticajno i od ideologije osloboeno. Ta knjiga pisana je po uzoru na najbolje primere istaknutih politikih filozofa i teoretiara politike druge polovine dvadesetog veka. Vuina Vasovi pripada onom malom broju naih najistaknutijih teoretiara politike i profesora politikih nauka. U grupi je utemeljivaa izuavanja politikih nauka i formiranja studija politikih nauka. Ceo radni vek proveo je na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, ali je bio i gostujui profesor na mnogim svetskim univerzitetima i institutima. Knjiga Savremene demokratije znaajna je i vana iz tri razloga: nauno-istraivakog, pedagokog i praktino-politikog. Nauno-istraivakog, zbog toga to pripada vrhunskim delima iz oblasti politikologije i to e podsticati sadanje i budue naunike i istraivae. Pedagokog, zato to je nezaobilazno i korisno tivo studentima na fakultetima na kojima se izuavaju savremeni politiki sistemi i komparativna politika. Praktino-politikog zbog toga to je izuzetno instruktivno i podsticajno za sve koji se bave politikom, parlamentarnom vlau, partij-

Prikazi i recenzije

443

skim, izbornim i dravno-upravnim poslovima. Svi drugi zainteresovani u ovom delu e pronai ono to treba da ih kao graane interesuje, a odnosi se na vladavinu koja bi trebalo da pobolja kvalitet njihovog pojedinanog i politikog ivota. Delo profesora Vasovia nije samo prilog naunom, odnosno teorijsko-istraivakom radu i pedagokoj upotrebi, ve i praktinom obrazovanju i politikoj socijalizaciji u graanskom osveivanju i graenju kritikog miljenja, razumnog, razboritog i racionalnog delovanja i ponaanja.