Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Red Zmaja u Beogradskoj tvrdjavi.pdf

Red Zmaja u Beogradskoj tvrdjavi.pdf

Ratings: (0)|Views: 103 |Likes:
Published by sarcel
Marija Bajalović-Hadži-Pešić
Marija Bajalović-Hadži-Pešić

More info:

Categories:Book Excerpts
Published by: sarcel on Oct 24, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/06/2013

pdf

text

original

 
Др
МАРИЈАБАЈАЛОВИ
Ћ
-
ХАЏИ-ПЕШИЋ
Годuшња1С
~paдa
Беоzрада
књ.
ХХlII
-
1976.
УГАРСКИ
ПЕБЊАЦИ
У
БЕОГРАДСКОМ
СРЕДЊОВЕКОВНОМ
ДВОРУ
П
ећњаци
-
споJыни
делови
зИ\даних
кэ
љених
певи
--
представљали
су
у
касном
средњем
,
веку
значајандеокера'Мичких
производа
!Који
су
се
корис~или
у
тад
ашљој
Србији.
Јед<Ш:I\део
ових производа
н
астајао
је
у
лок.алним
радИ().Н'ИЦЭ'МЭ.
То
су
би
ли
јед-
НQСТЭ
'
ВНИпеhњаци,
у
.оБJFИlКУ
лонца,
:nехара
или
пос
уде
са
четвртастим
(УГвором,
'Наме-
њени
IИЗГРаЈДЊИ
зиданих
lIIећи
у
сюромним
КУћама
подграђа
и насеља
у
близини
утвр-
ђених
градова.'
Дру:r:э
група
пеhњака
излази из
охвира
ове
једноставне
г.рнч
З!р
ске
делатности
.
Она
обу){)вата
ук
расне
,
УМe'I1НИЧК'И
обликоване
леhњаке,
који
су,
за
потребе беоrpадског
дво.ра,
у
в
о
ж
е
н
и
ТОКОМ
XV
'Века
из
нај-
бољlИХ
угарскихради
оница.
Њихова
,
класи-
фикациј
,
а
1и
временск
,
о
,опредељење
одређе-
ни
су
н
а
ос
н
овуновије
литературе
која
приказује налазе
пећњака
на
европским
феудалним
поседима.
2
Обиље
ових
налазаОМОГУћ
'И
ЛО
је
·
саглеДЗЈВањестилскотразвоја
пећИ
у
времену
ОД
XIV
дО
xvr
века,
као и
реконстр
укцију извеснихтипов
'
а
луксузних
п
еli.и
које су
ук
ра
,
шавале
с-обе
и
дворане
дворских
и
феудаЈЈ1НИХ палата,
пок
,
азујући
-
за
оно
време
-
ви
ш
и
.степен
културе
ста
новања.
Упоређивањем
европских
пеhњака
,
а
п
о-
себно
угарск'Их,
с
'Материј.алом
из
Унутра-
шњег
утврђења
БеограДОК
1
0Г
:nРЭф;а,
'Оовет-
љени
су
He:m1,
до
сада
неПQЗнати,деТtаљи
унутрашње
архитектуре
ДiBopa
у
,
време
\Вла-
даВ'ИlНе
деолота
Стефана
л.азаревића
(1389-
1427),
као
м
у
периоду
уnaрске
доминације
над
Београдом,
која
је
почела
после
!деспо
товесмрти,
1427.
године
,
и
трајала
ДО
тур-
ског
~свајоаН>а
града,
1521.
године.
С
обзи-
ром
на
т
:о,
да
I
ce
ради
о
ар
хеоло:шким
:на
-
лазима
предмета
који
с
у
tнастаJIIИ
у
у
г
ар
скиrм
радионицама,
[10
поруџбинама
српс
.
ке,
а
касније
и
угарске
властел
е
IНa
'
cтaњeнe
у
београщск
,
OIМ
гр
а;ду,
пот
р
ебно
је
.
осврнути
се
на
развој
каљевих
лећи
у
европским
зем-
љама
у
касном
средњем
веку.
3'
Претходница
каЉ'еве
лепи
била
је
к
а-
м
е
н
а
пећ
,
слепљена
бла'Ј10М.
Она
је
слу
жила
уједно
за
к.у.вање
и
греј
.
ање
у
непо
ВОЉНИМ
клима/г
·
ским
у
,
слооз'Има.
На
'
супрот
њ
ој,
намена
каоније настале
к
.
а
љ
е
в
е
ле
Нибила
је
искључиво
за:гревање
собе.
Ло
ЖЈ1ла
се
,
чест:о,
изван
просторије
у
којојсе
налазила,
из суседне
собе
'
или
'КУXlИње,
т
.зко
да
је
к
ућадобила
:одају
ослобођену
дима
и
пепела.
Каљеву
пеh
су
стога
и
3'в
али
"
душа
собе".
Прв
е
ликО'Вне
представе
nећ.и
поти
чу
из
XIV
века.
На
једној
п
овеЈЬ!И
nрада
Цир
иха
приказане
су
две шематсК)и
нацртане
пеhи,
засвођене,
са
уг
.
рађ
е
ним
:
лонцима.
З
Од
,
овог
времена
п
р
ати
се
иусаврша:вање
о.БЛIИ
·
ка
лени.
П
еhњаци
кр
ужног
облика
замењени
су
квадратнИЋ'I.
Отвор
леhњак
а
ј
е
потом
за
-
творен
ГЛИiненом
плочом, на
којој
се
нала
зила
рељефна
к
.
омпозици}а,
изведена
по-
м:
ону
матрице,
а
на
ЗЭlдњој
страни
је
'
н
а
прављен
испу
,
стза
причвр
шни
вање
пеЋња-
ка
на
зид
пеhи.
4
Следеh!истепен
у
истица-
њу
декоративности
била
је
примена
оловне
глеђи,
зелене,
жуте или
мрке
боје.
Како
се
вен
у
XIV
веку
јавља
iВеh
:
и
број
у~асних
пеhњак
.
а,
пр
ет
пост
авља
.
се
'
да
су
први
поку-
шај
ина
'O
IВOM
rюљу
предузети
јо
·
ш
у
ХIIЈ
в
е.
ку.
Нај
старији
мотиви
:на
пеhњацима
били
су
флорални
IИ
геометриј.ски
орнаменти,
'Као
Ипредставе
животиња.
Од
ореД11не
xrv
е-
к
-
зсве
веnи
зн
ачај
добијају
елементи
пре-
узети
из
архитеК'Г
у
ре.
П
е
n
се
посматра
каограђевина,
па
се
.као
ТalК!ва
'
И
обл
икује.
Гор-
њи
део добија
,облИiК
'Куле са
зупчастим
за-
вршеткомили
се
степенасто
заврш
ава,
у
виду
готског
'fiарња
'
на
катедралама.
У
ка-
снијем
развоју,
горњи
део
лени
све
'
се
више
развијао
под
у
тицајем
готск
е
ар:юитектуре.
П
ерфо;рира:ни
·
спољни
делови пеhњака,
са
филигра.нски
нежно:м:
готск
·
ом
орнаменти-
КОМ,
дематаријализовали
су
тешк
е
облике
лепи,
на
исти
на
чИЈН
као
што
'
су
китњасти
прозориотварали
з
идове
катедрала.
5
19
 
I'
.
!АРИЈА
БА
ЈЛ
ЛОВИЋ
-
Х
АЏИ-П
БШ
ИЋ
Присвајајући
од
д
руге
п
оловине
XIV
ве
к
а
декор
ат
ивне
моти
ве
т
ога
доба
,
као
и
принц
ип
ео
бликовања
готоке
архитеl{туре,
каљева
п
еh
је
и
сама
п
остала
умеТНИЧКQ
дело.
На
ЖЗЈ1
0
СТ
,
умет
>ници
који
су
је
ства
рали
-
оста
ли
су
безимени
.
Судећи
по
ква
лит
ету
кФ
v::по
з
ици
ј
а,
међу
Њ'има
ј
е
БИJIО
Б
еома обдар
е
Н!их
керамичара,
ко
ји
.
су
Т
ВО
-
ј
С
л
.
1.-
Ре1<:О1tСТРУ1<:цuја
ZОТU"Ч1<:е
nеn
u
са
сим
бо
лима
З.~шјевоz
реда
(по
1.
НоП
u
).
R
ec
on
stitution
du
poiHe
gothique
а
l'embleme
({е
L'ordr
e
du Dragon
(d'apres
1.
НоЩ.
ре
в
ин
е
своје
маште
успели
да
OC'l'B
ape
уса
'В
рш
е
ним
среДС'l'вима
рада.
За
ист
ор
и
ју
каљеве
пећипосебно
су
дра
го
цени
резултати
археоло
шких
р
адова
у
20
Мађарс
кој
.
Бро
ј
ниналази
п
ећња
к
а
у
кра
.љевсКl.ИМ
пал
ата
ма
Бущима
,
В
иш
еграда,
О
СЂРО
I
ю
на,
По
маз-а,
Ниек
а
и
других
кра
љев
ских
резиденција
,
омогућиљи
су рекон-
с'Гру.кцију
не
С
Зlмо
ко
м
по
зиција
на
пећња-
цим
а,
већ
и
сагледавање
с
вих
ти
пова п
ећ
и
ко
ј
е
су
коришћене
т
оком
XV
века.
6
Ови
ре
з
ултати
до
прин
ели
,
су
11
ра
све
тљ
авању
историјата
каљевих
пећи
у
Б
ео
,
градс-ком
гр
аду
.
Прве
к
,
аљевепеhи
у
Мађа.рскојlНалазиле
су
се
у
п
ала
тама
краља Лајош
а
1
(1
342-
138
2),
у
Бу
диму
и
Виш
ег
ра
ду.
За време
краља
Жигмуњда
(1387
-14
37)
производња
пеhи
је
усавршена.
Да
би
што
трајније
0-
беле
њ.""'И
о
епоху
св
оје
влада
,
ви
н
е
и
на п
ред
:vI
€'DИма
уме
т
ничко
г
занатст
ва
,
краљ
је,
с
а
св
ој
ихпу
т
овања
по
Евр
о
пи
,
доводиоУкр
а
љ
евске
радионице
све
врсте
зан
атлиј
а,
ме
ђу
њима
"и
познате керамичаре.
У
обю.1.НУ
г
рађевинск
у д
елат
ност
ово]'
доба
б
и
ло
ј
е
укљу
ч
ено
ипреу
ређење
п
остојеhихпросторија
ур
езиденција
'
ма
.
Кер
амичке
радиони-
це
заи
зраду
пеfiњака
појачале
'
с
усвојуа
к'Гивн
с,
ст.
То
доказујубројн
и
остац
и
си
l'ypHO
датираних
пеfiи,
с
разн
оврсним
моти
в
има
.
Пеhња
ци
су
УКЈраШЗlванисце
нам
а
ИЗ
сваrюодневног
живота
феудалн
ог
света,
из
областiИлова,
турнираили
љу
ба
в
ног
живо-
т
а.
Ч
ес
то
су
прикаЗИlване
реалне
или
але
г
оричнежиnоти:њ
е,
о
којима
се
опширно
говорилоу
"
Физиологу"
,
поучно...,морализа
торс
.
к
омделу
средњовековне
књ
и
жевности
.
Биле
с
у
за
ст
у
пљене
и
ко
м
по
зиц
иј
е
с
лико
вим
а
света
ца
и
легенд
а
рних
јуна-к
а.
На
јста
рији
пећ
њаци
с
представама
грбовапот
ичу
с
краја
X
IV
век
а.
И
зв
е
ШiIИ.
пр
е
цизни
дета
љи
на
овимп
редметим
а
говоре
да
сумај
cro
ри
-
кера'Ј.U1чари:поз
н-а
'Ва
ли
хералди.ку
свога
времена
'
И
да
с.
у
би
ли
добро
о
бав
е
штени
о
цере
МOIНи
јалу
т
у
рнир
а
ЈИ
других
свечанос'fIИ
на
двору.
П
оред
навед
ених
тема,
шир
о
ко
распро-
ст
р
а
њених
у
већИНIИ
европских
з
емаља
,
по-
четкю.м
XV
в
ека
на угарскимп
ећњацима
по}а'В'Или
су
се
хералдички
а'l\тблеми
краља
Жигмунда,
грбо"Ви
феудалаца
из
краљ
еве
пратње,
,нпр.
грофо
.
ва
Це
љских,
као
и
'КОМ
позиц
иј
.
е
појединих
оновремених
догађаја
из
"вите
шк
огсвета.
Међу
О!ВИМ
темама,
на
п
е
ћњаци
ма,
по
друшreено:м и
политичком
зна
чај
у
свака
·
ко
пр
едњач.е
оне
са
·
амблемом
3мајевог
реда.
Оа
СВОМ
п
омnезнош
hу
к,ој-а
му
је
била
1Iада
мог
ућа
,
кра
љ
Ж!иnмунд
ј
е
1408.
године
осно
вао
посебном
повељом
овај
р
ед
угар
с
ких
витезова,
познат
као
3мајевред
-
да
шт
ити
,
интересе
Р
Иiмоке
цркве
,
краљевске
породице
и
на
јв
иш
е
властеле.
Де
с
пот
Сте-
 
УГАРСКИ
ПЕЋЊАЦИ
И
З
БЕОГ
Р
А
ДСКОГСРЕД
Њ
ЕВ
Е
КОВНОГ
ДВ
ОРА
С
л
.
2.-
Де
о
nећ
:
ња
'К
а
с
а
с
u
...чБО
ЛОо\t
З..чаје
воz
реда
и
z
рбо.м
'К
раља
}
I{
UZJ.tY
?ida,
варијанта
1,
Унут
р
ашњ
е
у
твр
ђење
Б
еоz
рад
с%оz
zpada
F
rag
т
e
nt
а
'un
cane{l
'U
йе
po
eZe
avec
l'em.
bl
em
e
ае
[
'от
а
те
аu
Dragon
et
le
bla
son
аu
roi
Si
-
gism
o
nd.
v
ar
ian
te
1.
E
nceinte
i
nteri
e
1L
re
а
е
[а
jorte1'esse
а
е
Be
L
grade.
Сл.
4.
-
Део
nећ:ња
к
а
са
сu.мб
ол.о.At
З
.
lшје
в
оz
реда,
варијанта
2,
Унутрашље
утвРаење
Бео
-
zрадскоz
zpada.
Fragment
ае
carтeau
du
poel
e
avec
['
етЫ
ет
е
ае
['отате
аи
Dragon,
v
ar
i
ant
e
2.
Enc
etnt
e
i
nt
e-
rieH.
re
ае
[а
fortere
s
se
ае
BeZ
gr
ade.
Сл.
3.-
Реконструисани
nећ.ња'К
.:а
с
u.Atб
о
...
.ч
Зol\шјеооz
ре
да
и
zрбо,д
'К
ра
љ
а
)Kuze\tynda,
'Кра
-
љев
с
к
а
nа.л.
аТ
Q
у
Будu..ч
у
(
по
1.
НоНи)
Recon
:>
titution
аu
carreau
а
е
poele
av
ec
['
ет
-
Ы
е
mе
ае
['отате
аu
D
ragonet
[
е
bl
ason
а
u
T
oi
Sigtsm
ond
.
Palais
royat
а
е
в
uае
(d'
ap
res
1.
НоЩ
.
С
.л.
.
5.-
Реконструисани
nећ
:
ња'К са
cuM6o
Jt
o
\t
3.мајево?
реда и
zрбоџ'.t
краља
Жuz.Atунда,
јср
а
-
љ
евскапалата
у
Будиљу
(по
I.
НоНu).
Rec
ons
ti
tut
ion
аu
с
агтеаu
de
poele avec
['ет-
Ыё
т
е
ае
l'ordr
e
аu
Dr
a
gon
et
[
е
blason
аu
ro
iSig
ismo
nd.Pala
is
то
у
а!
ае
Bttde
(d'apres
I.
Н
о
Щ.
21

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->