OLIMPIZAM I FAIZAM

Ljubodrag Simonovi - DuciE-mailcomrade@sezampro.rs

Nakon to su amerike kompanije otkupile od Meunarodnog olimpijskogkomiteta pravo da organizuju sledee letnje olimpijske igre (Atlanta 1996.), sveee se postavlja pitanje ko su ta gospoda iz MOK-a i koja je prava prirodaMOK-a i dananjeg olimpizma. Da bi se na to odgovorilo potrebno je prelistatistranice istorije. Mnoge zadate Äistine³, pokazalo se, nisu drugo do ordinarne lai.Koliko je moderni olimpizam samo mit stvoren i odravan od onih koji nastoje daoveka po svaku cenu odre u pokornosti, ostavljam itaocu da prosudi. Na meni je da javnost upoznam sa rezultatima svog istraivakog rada koji je dopuna onogato je izneto u prvom izdanju

ÄOlimpijske podvale³

.Interesantno je da u nas jo uvek nije objavljeno ni jedno od brojnih delaÄvelikog humaniste³ Pjera de Kubertena (Pierre de Coubertin). Isto tako, nijeobjavljeno ni jedno delo koje ukazuje na svojevremenu organsku vezu izmeufaistikog pokreta i Meunarodnog olimpijskog komiteta. Nakon svihromantizovanih predstava o olimpijskoj gospodi, koje mu se svakodnevno nude,ovek ostaje zapanjen pred injenicom da je ne samo Pjer de Kuberten, ve da su injegovi naslednici na mestu predsednika MOK-a: Anri de Baje-Latur (Henri deBaillet-Latour), Sigfrid Edstrom (Sigfrid Edstrøm), i Everi Brendid (AveryBrundage) ± bili oduevljene pristae faizma. Ako se ima u vidu da je dananji predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran (Juan Antonio Samaranch) svojuolimpijsku karijeru gradio na temeljima i pod okriljem Frankovog faistikogreima, mnogo ta postaje jasnije. Ono to posebno zabrinjava nije samo injenicada je MOK godinama bio stecite faista i njihovih simpatizera i saradnika, ve dadananja olimpijska gospoda ine sve da se to sakrije od javnosti.Do koje mere se Kuberten zaglibio u nacistikom blatu, postajui orue urukama nacistike propagande, pokazuje i njegov kontakt sa Hermanom Eserom(Hermann Esser). Po reima istoriara Masera (Maser), Eser je jo u periodu od1921. do 1924.godine bio Äjedan od najuticajnijih Hitlerovih saradnika u Nacional-socijalistikoj partiji³ (broj 2 sa fiktivne liste Nacistike partije iz 1925.).

(1)

Hitler e ga, 1925.godine, postaviti za rukovodioca nacistike propagandneslube. Uskoro postaje urednik hukakog lista

ÄDie judische Weltpest. Judendämmerung auf dem Erdball³

(

ÄJevrejska svetska kuga. Sumrak Jevreja na zemaljskoj kugli³

). Dravni sekretar u ministarstvu za propagandu postae1939.godine, a za vreme agonije nacistikog reima predstavljao je Hitlera naminhenskim partijskim jubilejima (1943. i 1945.). Bonski istoriar Braher (Bracher) govori o Eseru kao Äfanatinom³ pripadniku Nacistike partije koji sesluio Änajniim tonom antisemitske i antidemokratske propagande³.

(2)

Evo ta e ovaj Ästari borac³ napisati o svom susretu sa KubertenomLameru (Lammer), efu kancelarije Rajha: ÄPrilikom mog zadravanja u



vajcarskoj prolog meseca, radi pregovora o novom sporazumu o putovanjima, saraznih strana mi je preporueno da posetim ostarelog osnivaa olimpijskih igara, barona De Kubertena. To je utoliko pre moglo biti korisno za nemaku stvar, jer baron De Kuberten nije ba obasut panjom od strane



vajcarske i njegovedomovine Francuske. Zbog toga sam se odluio ne samo da posetim barona uenevi, ve i da pozovem ovog, u celom svetu poznatog oveka u neku nemaku banju, ili nemako leilite. Po dolasku u enevu, nemaki konzul, kome sam poverio pripremu posete, saoptio mi je da je baronovo zdravlje izuzetno loe.Uprkos tome, eleo je da me primi. Da li e prihvatiti poziv da poseti Nemakuzavisilo je u sutini potpuno od toga ko, u stvari, upuuje taj poziv. Tokom posete baronu Kubertenu imao sam utisak da razgovaram sa ovekom koji se nalazi naivici groba. Uinilo mi se, s obzirom na ove okolnosti, opravdanim da staromgospodinu, koji je o Fireru i Rajhu govorio sa izrazima najvieg oduevljenja,uruim pozdrave od Firera, kao i poziv za oporavak u nekoj nemakoj lekovitoj banji, po Firerovom nalogu. Na sreu, izgleda da e se zdravstveno stanje barona Kubertena jo jednomtoliko poboljati da on sada ozbiljno rauna sa putem u Nemaku. Ja sam veobavio sve pripreme da baron, ije prisustvo ima izuzetan znaaj za nemakiturizam i za posetu nemakim banjama, sa itavom svojom porodicom, bude kaoknez prihvaen i ugoen na raun Turistikog saveza Rajha u Baden-Badenu.Smatram da su nam ovakve propagandne posete od najveeg znaaja i verujem dae zbog toga Firer odobriti moj poziv Kubertenu.³

(3)

Verujui da mu je Hitler uputio poziv da poseti Nemaku, Kuberten pieHitleru:ÄEkselencijo,Bio sam duboko ganut posetom koju mi je uinio dravni ministar H.Eser u ime i po nalogu Vae ekselencije, i urim da zbog toga izrazim svoju zahvalnost. Nemaka se time ± i to na najdivniji nain ± pridruuje mojem jubileju koji je 20. januara ove godine bio sveano proslavljen na Univerzitetu u Lozani, povodomega sam pozvan da zaokruim pedeset godina ostvarenog rada koji se sav, na ovajili onaj nain, odnosi na reformu i usavravanje obrazovanja. Nemaka je vie puta pokazala svoje simpatije za taj rad, i ja joj za to dugujem najdublju zahvalnost.Ukoliko mi u prolee moje obnovljeno zdravlje dopusti, imau u vidu mogunostda iskoristim tako ljubazan poziv koji mi je dostavljen u ime Vae ekselencije, ikoji je jo jedan dokaz blagonaklonosti kjoji treba pridodati onima koje sam ve primio.Molim Vau ekselenciju da izvoli primiti izraze mog potovanja i dubokeodanosti.17. mart 1937.god. Pierre de Coubertin³

(3x)

Nacisti su, s pravom, u Kubertenu videli iskrenog prijatelja nacistike Nemake. Govorei 1938.godine na berlinskom radiju o Kubertenovoj zaostavtiniKarl Dim (Carl Diem), organizator nacistikih Olimpijskih igara i Kubertenovdugogodinji prijatelj i bliski saradnik, kae i sledee: ÄNemakoj je pripao

zadatak da bude duhovni uvar olimpijske ideje. Osniva olimpijskih igaramodernog doba, Pjer de Kuberten, kratko vreme pre svoje smrti predloio jenemakoj vladi da osnuje Olimpijski institut kojem je zavetao svoju pisanuzaostavtinu. Tako su spisi Kubertena, koji obuhvataju 60 000 kucanih strana, poevi od njegove prve sveske sa koleda, preli u nemake ruke, pa se ivotnodelo velikog pedagoga i svetskog uma neposredno moe pratiti poevi odnjegovih prvih studentskih sastava o Rusou do dana kada je koplje u njegovimrukama postalo preteko i kada ga je nama poverio. On je smatrao, da mi Nemciimamo puno razumevanja za obuhvatnu kulturnu snagu olimpijske ideje, a mi smoi pored toga osvojili njegovo srce.³

(4)

Govorei o potrebi da olimpijska ideja idalje ivi, pri emu treba sauvati osnovne principe i razvijati formu, Dim istie dae se iz Kubertenovog naslea verovatno zauvek moi izvui duhovna snaga, jer Kuberten je imao Äopseno znanje i stvaralaki duh³.

(5)

Kuberten je bio vie nego Äveliki prijatelj³ nacistike Nemake. On je, kaovrhovni svetenik olimpijskog pokreta modernog doba, bio organska sponaizmeu stare Grke i Änove Nemake³. Kuberten je bio olimpijski glasnik koji esaoptiti svetu da su olimpijski bogovi, posebno Zevs ± bog rata, svoju naklonostzauvek podarili arijavskoj Änadrasi³.Stoga nije udo to je Hitler, 28.1.1936.godine, prihvatio predlog da se prostor ispred junog ulaza na olimpijski stadion u Berlinu nazove po Kubertenu.

(6)

Sa tim u vezi je i izjava Dima, iz 1946.godine, da je Äsamo u Nemakoj podignut spomenik Kubertenu i da samo u njoj jedno mesto nosi njegovo ime.³

(7)

Istovremeno, nacisti predlau Kubertena za Nobelovu nagradu za mir, kao protivkandidata Karlu fon Osijeckom (Carl von Ossietzky) koji je, kao protivnik Hitlera, trunuo u nacistikom zatvoru ± iza koga je stajala svetska anti-faistika javnost. Kuberten je prihvatio kandidaturu nacista, raunajui na podrku Norvekog olimpijskog komiteta. Nakon to je Norveki mirovni komitet Nobelovu nagradu dodelio Osijeckom, Kuberten, razoaran, pie nacistikomministru za sport Hansu fon ameru (Hans von Tschammer und Osten): ÄZatoznam da sam tokom pedeset godina vie doprineo miru time to sam izgraivaomeunarodni sport, nego to bih to mogao da uinim uzaludnim govorima i beskorisnim primedbama. Vae priznanje u tom pogledu mi je dragoceno.³

(8)

Kada je re o novcu koji je Kuberten primio od nacista, treba rei da mu, pri kraju ivota, nije mnogo preostalo od 500.000 zlatnih francuskih franaka sakojima je krenuo ka Olimpu.



ta se desilo sa tolikim bogatstvom? Francuskiistraiva modernog olimpizma Iv-Pjer Bulonj (Yves-Pierre Boulongne), u radukoji e 1976.godine objaviti u knjizi

ÄBudunost olimpijskih igara³

(

ÄDie Zukunft der Olympischen Spiele³

, Hrsg. Hans-Jürgen Schulke, Pahl-Rugenstein, Köln - pod naslovom

ÄPierre de Coubertin

Ein Beitrag zu einer wissenschaftlichenUntersuchung seines Lebens und seines Werkes³

), pie: Ä1908. otac mu ostavljanasledstvo u iznosu od tadanjih 500.000 zlatnih francuskih franaka. Kada je 1937.umro, od toga vie nita nije preostalo: itava njegova imovina bila je posveenaolimpijskom pokretu i reformi obrazovanja.³ (86.s.Fus.) U knjizi

ÄOlimpijski duh