Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Običaji u Užicu

Običaji u Užicu

Ratings: (0)|Views: 19|Likes:
Published by sarcel

More info:

Published by: sarcel on Oct 30, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/10/2014

pdf

text

original

 
 
UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj Srbiji
Obi
č 
aji
 
m u l t i s o f t . r s
 
1
Običaji
dr Rade Poznanović
Obi
č
aji se ovde dele na porodi
č
ne, kalendarske i obi
č
aje uz poslove. Neki od njihistovremeno pripadaju u više grupa.Od porodi
č
nih obi
č
aja posebno su zna
č
ajni ro
đ
enje, svadbeni i posmrtni obi
č
aji.Ro
đ
enjeDok je trudna (nose
ć
a, u drugom stanju) žena po narodnom verovanju mora da sepridržava nekih pravila: ne sme uzeti ništa tu
đ
e, ništa ne sme ni pojesti kriju
ć
i, niti od nekoganešto pozajmiti, ne sme klati živinu niti gledati kad to drugi rade, mora paziti da ne pre
đ
epreko konopca i
č
initi još dosta radnji koje imaju simboli
č
ki smisao da poro
đ
aj bude lakši iporod zdrav i napredan. Ako žena u drugom stanju pojede šljivu sa dve koštice (bliznu šljivu)veruje se da
ć
e roditi blizance. U narodu, istina, živi i drugo verovanje, da su blizancinasledna odlika. U lozi Sima Šiši
ć
a u Gostinici, na primer, ima devet pari blizanaca i to sesmatra naslednom odlikom.Materinstvo se smatra za glavni životni cilj žene. Za ženu koja nema decu u narodu sekaže da “nema sre
ć
e”, da je nešto zgrešila i prokleta ili joj je “sudbina da nema dece”. Poštosvaka žena želi da ima decu, to su ovde raširene razne vradžbine, gatke i varovanja, kojeimaju za cilj da se ra
đ
aju deca.Pre ro
đ
enja se
č
esto predvi
đ
a da li
ć
e dete biti muško ili žensko. To se
č
ini pospoljašnjem izgledu trudnice, po nekim oblicima njenog ponašanja dok “nosi dete”, a
č
esto sepovezuje sa osobinama majke, babe ili nekog drugog ženskog pretka.Ako se žena pri poro
đ
aju mnogo mu
č
i, najbliži srodnici pokušavaju da joj pomognu:žene donose i daju joj razne “Vodice”, a muškarci pucaju iz puške. U nekim mestimaporodilji se daje rakija da se opije i da lakše podnese poro
đ
ajne muke. Verovatno je otudanastala izreka: “pijan ko majka”.Za ženu koja se porodila kaže se da se obebila ili obabinjala. Otuda je porodilja-babinjara. Dok se ne oporavi od poro
đ
aja za porodilju se kaže da leži babine. Za to vreme onane sme da jede meso ni jaja, a ponegde su joj zabranjene i neke druge namirnice.Poro
đ
aju prisustvuje starija i iskusnija žena, koja se u narodu zove babica. Njona jedužnost da pomogne i posavetuje, a kada se dete rodi, ona mu preseca pupak. To
č
ini nožem,srpom, britvom ili sekirom. Ako se upotrebljava britva, onda je poželjno da ona ima crnekorice. Dok preseca pupak, ova žena baje, hu
č
e i glasno izgovara želje: da dete bude zdravo inapredno, da poraste i posluša roditelje. Posle presecanja pupka, babica okupa dete, povije gau pelene koje su unapred pripremljene i namešta ga u ležaj u bešici. Pre nego se novoro
đ
en
č
estavi u bešiku, nalazi ze mla
đ
a, zdrava žena, koja ve
ć
ima dete i doji ga (“mlada
č
na žena”) danovoro
đ
en
č
e prvi put nahrani (“zadoji”). Žena koja je zadojila novoro
đ
en
č
e je, po obi
č
aju,“druga majka” deteta i ona se kasnije posebno poštuje i uvažava.Bešika u kojoj novoro
đ
en
č
e posle ro
đ
enja spava napravi se tako da se dete u njojmože ljuljati radi uspavljivanja. Uz ljuljanje se detetu pevaju uspavanke. Kao prostirka ubešici uvek se koristi seno, nikad slama.Posle poro
đ
aja babinjari dolaze u posetu žene iz susedstva i srodstva. Ta poseta senaziva dolazak u babine. Tada se novoro
đ
en
č
etu donosi poklon, obi
č
no platno za košuljicu ilihaljinicu, sašivena ili ispletena kapica, ili nešto drugo od ode
ć
e. Na bešiku, kao dar
 
 
UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj Srbiji
Obi
č 
aji
 
m u l t i s o f t . r s
 
2novoro
đ
enom detetu, uvek se stavlja i nešto novca. Porodilji se tom prilikom donose poga
č
a,pita i flaša rakije.Dok se dete ne krsti u prisustvu kuma i sveštenika, daje mu se privremeno ime.Muško dete obi
č
no zovu Turko, a žensko Bula ili Bulka.Krštenje se obavlja dosta kasnije po ro
đ
enju. Ponekad pro
đ
e od ro
đ
enja do krštenja ipo nekoliko meseci, a doga
đ
alo se da se dete krštava
č
ak pošto navrši godinu i prohoda.Samo u slu
č
ajevima kad preti opasnost da novoro
đ
en
č
e ne
ć
e dugo živeti, krštenje se obavljana brzu ruku i za kuma se uzima bilo ko iz najbliže okoline. Smatra se velikim grehom dadete umre nekršteno. O tome ima dosta tragova u starim crkvenim protokolima ro
đ
enih ikrštenih, koji se u Užicu i okolnim mestima vode od 1837. godine.Detetu na krštenju ime daje kum, ali on se naj
č
ć
e o tome dogovori s roditeljima ilinajstarijim muškarcem u ku
ć
i. Novoro
đ
en
č
etu se
č
esto daje ime dede, babe, umrlog strica,tetke, ili nekog drugog umrlog srodnika. U nekim slu
č
ajevima detetu se daje ime ranijero
đ
enog i umrlog brata ili sestre.
Č
esto kum detetu daje svoje ime, ili ime svoje žene, sina,k
đ
eri ili svog brata. Ime koje dete dobije na krštenju kasnije se iz milošte
č
esto skra
đ
uje(Stojan-Cole, Milica-Mica, Marija-Mara, Petar-Pero itd.), a ponekad iku
ć
ani i drugi srodnicisasvim promene ime deteta pa se vremenom ime dobijeno na krštenju
č
ak i zaboravi. Tako jeUroš postao Miloš, Radivoje je postao Mi
ć
o, Angelina je postala Jana itd. Primera ove vrstemože se na
ć
i u starim crkvenim mati
č
nim knjigama.Posle krštenja kum detetu daruje košlju ili nešto drugo od ode
ć
e, a kum na dar dobijakošulju, platno,
č
arape, pojas ili nešto drugo, tako
đ
e od ode
ć
e. Svešteniku se za krštenje platiu novcu i uz to dobija i dar:
č
arape, pojas, peškir ili malo vune.Ako se u braku jedno za drugim ra
đ
aju samo ženska deca u narodu se to smatrakaznom pa se
č
ine razne “vradžbine” i “gatke” da bi se rodilo muško dete. Ako neka ženaima dosta dece i želi da prestane ra
đ
anje, onda se poslednjem detetu daju imena: Stojan,Stojanka, Stanko, Stanka, Stanoje itd.SvadbaSklapanje braka prati obi
č
aj svadbe.Razlikuje se muška i ženska svadba. Muška svadba je onaj deo obi
č
 ja koji se obavljakod ku
ć
e mladoženje (momka), a ženska svadba obavlja se kod ku
ć
e roditelja udava
č
e(mlade, neveste, devojke). Razlikuju se i svatovi od svadbara. Svatovi su oni koji sesakupljaju kod mladoženje i odlaze u dom udava
č
e da je dovedu. Svi ostali u
č
esnici usvadbenom veselju su svadbari.Starinske svadbe i u selima i u gradu Užicu bile su veoma bogate obredima,obi
č
ajima, pesmom, igrom i posebnom vrstom zabave. U svemu tome ima više tragovadrevnog života u rodovskim zajednicama nego kasnijih hriš
ć
anskih rituala. Dugo je u ovomkraju bila poznata kra
đ
a devojke. To je bila istinska otmica, kao u daleka stara vremena.Svadbeni obi
č
aji i obredi po
č
inju nekoliko meseci pre zaklju
č
enja braka. Najpreroditelji budu
ć
eg mladoženje odlaze u ku
ć
u devoja
č
kih roditelja i pitaju za devojku. Ako setaj prvi dogovor uspešno završi, roditelji devojke odlaze u posetu roditeljima momka dagledaju dom. Zatim se ugovori dan kad
ć
e se obaviti proševina ili prosidba. To je neka vrstamale svadbe. U selima se taj deo svadbenog obreda naziva ispit, prosidba ili davanje para, a ugradu: prstenovanje, zaruka ili veridba.Posle toga i kod moma
č
ke i devoja
č
ke ku
ć
e vrše se obimne pripreme za glavnusvadbu.
 
 
UŽICE NEKAD I SADUžice u obnovljenoj Srbiji
Obi
č 
aji
 
m u l t i s o f t . r s
 
3Ponekad se u vremenu izme
đ
u prosidbe i svadbe pojave smutljivci koji, iz razli
č
itihrazloga, pokušavaju da pokvare svadbu i veridbu raskinu. U tom periodu poja
č
ava se ku
đ
enjemomka, devojke, njihovih roditelja, uku
ć
ana i prilika u kojima jedni ili drugi žive. Skuditimomka ili devojku smatra se ne
č
asnim i podmuklim, ali zbog toga ipak može do
ć
i do raskidaveridbe i ugovorene svadbe. Dosta tragova o tome ima u pesmama, pri
č
ama i legendamanaroda ovog kraja.Prosidba se ugovara kod devoja
č
ke ku
ć
e, a glavna svadba istovremeno i kodmoma
č
ke i kod devoja
č
ke.Za prosidbu i svadbu biraju se dani u nedelji. Za najpogodnije dane smatraju senedelja i
č
etvrtak, re
đ
e subota, ali nikad sreda ili petak. Pazi se i na godišnje doba. Naj
č
ć
esvadbe su u jesen. Svadba se nikad ne zakazuje u vreme boži
ć
njeg, uskršnjeg ili nekogdrugog posta.Pri ugovaranju svadbe roditelji momka i devojke se dogovaraju o spremi i mirazu.Devoja
č
ku spremu nekad su sa
č
injavali odevni i posteljni predmeti: košulje, jeleci,
č
arape,pojasevi, trube izatkanog beza,
ć
ilimi, šarenice, guberi, jastuci i slamarice. Sve se to složi udva pove
ć
a šarena drvena sanduka i na konju se dotera od devoja
č
ke do moma
č
ke ku
ć
e, istogdana kad svatovi idu po devojku. Kasnije se obim devoja
č
ke spreme proširi i dodaju se nekidelovi nameštaja: krevet, astal, nekoliko stolica i ponešto drugog poku
ć
anstva.Sporazum oko devoja
č
ke spreme obi
č
no se brzo i lako postigne. Kao normalno seuzima da roditelji uz devojku daju sve ono što je ona sama pre udaje izradila, izatkala, isplela.Miraz može biti u obliku novca, stoke i nepokretnog imanja. Miraz u obliku novca upo
č
etku je bio simboli
č
an, ali se vremenom pove
ć
avao pa su mnoge ku
ć
e sa više ženske decezbog davanja miraza vidno osiromašile. Miraz u stoci davao se re
đ
e, obi
č
no onda kad sedevojka udaje u ku
ć
u siromašnih ali preduzimljivih, kao podstrek da se brže oku
ć
e i osnaže.Miraz u nepokretnom imanju uslovljen je nekadašnjom tradicijom da se ženska decaisklju
č
uju iz nasle
đ
ivanja. Devojka koja ima bra
ć
u veoma retko dobija miraz u nepokretnomimanju. Ako nema bra
ć
e, devojka je prirodni naslednik roditeljskog imanja i ta vrsta mirazaprilikom ugovaranja svadbe obi
č
no se i ne pominje, jer se podrazumeva. Kao mirazuša jenajprivla
č
nija jedinica, koja nema ni bra
ć
e ni sestara, ali u narodu se
č
esto
č
uje i shvatanje dasu jedinice razmažene (“pe
č
ne”), da nisu osobito radne i da se teže prilago
đ
avaju novojsredini.Roditelji koji imaju samo žensku decu jednog zeta obi
č
no dovedu na svoje imanje. Tose prilikom ugovaranja svadbe obi
č
no i ne pominje, iako se o
č
ekuje. Za onoga ko do
đ
e naženino imanje kaže se da se prizetio. Za novu društvenu sredinu on je prizet, pripuz, domazet,došljo, a daju mu se i razna pogrdna imena. Vremenom se taj otpor smiri, prizet budeprihva
ć
en i nastavi se normalan život.
Č
esto prizet vremenom prihvati i prezime ženinogroda, o
č
emu se dosta dokaza može na
ć
i u starim crkvenim protokolima.Najvažniji deo svadbenih obi
č
aja vezan je za dan ven
č
anja. Svadba obi
č
no traje dvadana. Prvog dana mladoženja i nevesta (mladenci) ven
č
avaju se u crkvi i to je glavna svadba.Drugog dana veselja se produžava, gosti na svadbu donose priloge i darove i to se zove velikasvadba. Siromašnije ku
ć
e
č
esto sve to obave u toku jednog dana.Na muškoj (moma
č
koj) svadbi postoje svatovi i svadbari, a na ženskoj (devoja
č
koj)su samo svadbari. Svatovi su posebno oki
ć
eni i oni u toku svadbenog veselja imaju izvesneprednosti nad svadbarima.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->