A1 PDF

1
EKONOMSKE TEME
Ekonomska stvarnost SR Jugoslavije
(Republike Srbije)
Izdava~
MAGNA AGENDA, 2002.
Za izdava~a
Mijat Damjanovi}
Lektor i korektor
Irena Popovi}
Dizajn korica
Du{an Damjanovi}
Tira`:
1500
Priprema i {tampa:
ISBN 86-83775-09-7
Priredili:
Boìdar Rai~evi}
Danilo [ukovi}
EKONOMSKE
TEME
Ekonomska stvarnost SR Jugoslavije
(Republike Srbije)
Beograd, 2002.
SADR@AJ
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
OP[TE O EKONOMSKOJ AKTIVNOSTI

@ilber Rulije
EVOLUCIJA EKONOMSKE MISLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
NIVO RAZVIJENOSTI I STRUKTURA PRIVREDE SRJ

Goran Penev
PRIRODNO KRETANJE STANOVNI[TVA 1991-99/2000. . . . . . . . . . . . . 27
Boò Stojanovi}
FORMALNO TR@I[TE RADA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
Danilo [ukovi}
PRIVREDA SRBIJE STANJE I PRVE REFORMSKE PROMENE . . . . . .57
Jovan Todorovi}, Vladana Hamovi}, Tomislav Milisavljevi}
JUGOSLOVENSKA PRIVREDA U PRVOJ GODINI TRANZICIJE . . . . . .71
KORUPCIJA I PARALELNA PRIVREDA

Ljubomir Madàr
POLITI^KI I EKONOMSKI KORENI KORUPCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Slobodan Vukovi}
KORUPCIJA I LOKALNA (SAMO)UPRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
Gorana Krsti} i grupa autora
OBIM SIVE EKONOMIJE I NJEN ZNAÂJ ZA
DRU[TVENI PROIZVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113
ME\UNARODNO EKONOMSKO OKRU@ENJE SR

JUGOSLAVIJE
Veljko Radovanovi}
GLOBALIZACIJA I PRIVATIZACIJA RAZVOJA
SAVREMENOG SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135
6
Danilo [ukovi}
GLOBALIZACIJA I SIROMA[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151
Sneàna Popovi}-Avri}
OBIM I DINAMIKA JUGOSLOVENSKOG IZVOZA . . . . . . . . . . . . . . . .167
Boris Begovi}
JUGOSLAVIJA I ME\UNARODNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE . . . . .183
PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA

Slobodan Maksimovi}
TR@I[TE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .197
Ekonomska i poslovna enciklopedija
NOVAC, KREDIT I KREDITNO TR@I[TE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .209
Boìdar Rai~evi}
FISKALNA STRUKTURA REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221
TRANZICIJA I PRIVATIZACIJA
Veselin Vukoti}
SPONTANA I(LI) SVJESNA KOORDINACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .247
Bo{ko Mijatovi}
PRIVATIZACIJA: MODELI, ISKUSTVA I IZAZOVI ZA SRBIJU . . . . . .267
Vera Leko
NOVI KONCEPT PRIVATIZACIJE U SRBIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .281
Aleksandar Vlahovi}
UVODNI KOMENTAR ZAKONA O PRIVATIZACIJI . . . . . . . . . . . . . . . .289
Veroljub Dugali}
OSNOVNE PREMISE CENA AKCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .299
Stojan Dabi}
[TA RADITI SA AKCIJAMA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .323
SPISAK RELEVANTNE LITERATURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337
POJMOVNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .341
WEB ADRESAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .353
PREDGOVOR
Hrestomatija pod naslovom Ekonomske teme ekonomska stvarnost SR Jugoslavije (Republike Srbije), ura|ena je za potrebe projekta ,,Podizanje kapaciteta lokalne samouprave koji realizuju PALGO centar, G 17 plus i Centar za razvoj neprofitnog sektora CRNPS. Ekonomija je jedna od pet tema, osim politikologije, prava, kulture i reorijentacije nevladinog sektora, koje ~ine sadrìnu ovog
projekta.
S obzirom na to da je ova knjiga namenjena irokom krugu korisnika, to jest
licima koja u~estvuju u lokalnoj upravi i od ~ijih aktivnosti zavisi kvalitet lokalnih institucija, ona je sadrìnski tako koncipirana da pruì odgovor na klju~na pitanja ekonomskog ìvota, po~ev od optih zakonitosti ekonomske delatnosti, preko analize aktuelnog ekonomskog stanja, do nu`nosti reformskih procesa, s posebnim akcentom na kvalitet i perspektivu teku}ih tranzicionih procesa na ekonomskom planu.
U prvom poglavlju, koje kao uvodno ima vie teorijski karakter, ~italac }e
dobiti realnu sliku o osnovnim ekonomskim institucijama trìne ekonomije. Radovi u ovom poglavlju daju veoma saèt prikaz evaluacije ekonomske misli i organizacije privredne aktivnosti u nacionalnim i me|unarodnim okvirima.
O tome kakvi su nivo razvijenosti i struktura nae privrede govore radovi
svrstani u drugom poglavlju. Realan prikaz ekonomskog stanja je veoma bitan za
budu}e reformske procese. Ako polazne pretpostavke nisu utemeljene na realnoj
ekonomskoj osnovi, tada su izgledi za uspeh reformskih promena mnogo manji.
U ovoj hrestomatiji daje se celovita slika ekonomskog stanja kod nas. Tako
se ukazuje da su makroekonomska kretanja u SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji i dalje nepovoljna, to je rezultat viegodinje ekonomske krize, s jedne, i jo nepristiglih rezultata po~etnih ekonomskih promena, s druge strane. Razmere ekonomske krize koja je zadesila nau zemlju prethodnih godina su zaista ogromne.
Prakti~nom pogoranju svih ekonomskih indikatora tokom devedesetih godina prethodila je stagnacija tokom osamdesetih, tako da se moè re}i da ekonomska kriza traje jo od daleke 1979. godine. Tokom devedesetih godina drutveni
proizvod je opao za preko 50% i sada iznosi oko 40% od nivoa iz 1989. godine,
to najbolje govori o dubini ekonomske krize u kojoj se nalazi naa privreda. Su-
Danilo [ukovi}, Boìdar Rai~evi}
rova je ~injenica da nam je potrebno, na primer, oko 17 godina sa prose~nom godinjom stopom rasta od 5%, da bismo dostigli nivo drutvenog proizvoda koji
smo imali 1989. godine. Industrijska proizvodnja je tokom 2000. i 2001. godine
~ak za 74% nià u odnosu na 1989. godinu. îtave industrijske grane prestale su
da postoje. Izvoz je opao na jednu tre}inu vrednosti iz 1989. Spoljni dug se procenjuje na oko 12,5 milijardi US dolara i iznosi skoro koliko i drutveni bruto
proizvod. Istovremeno postoji unutranji dug od preko 3 milijarde US dolara, pri
~emu valja napomenuti da je re~ o pribli`noj cifri.
Kumulirani gubici privrede, iskazani u zavrnim ra~unima za 2000. godinu,
iznose 541 milijardu dinara, odnosno oko 18 milijardi DEM ili preko 9 milijardi
eura. Kratkoro~ne obaveze iznose 825 milijardi dinara, odnosno 27,5 milijardi
DEM ili oko 14 milijardi eura. Kako su investicije u naoj privredi u poslednje
dve decenije drasti~no opale, a pogotovo u protekloj deceniji, kada je na sceni
bio proces dezinvestiranja, oprema je ne samo moralno zastarela ve} i visoko fizi~ki izraubovana, pa je stopa otpisa opreme u 2000. godini iznosila 83%. Dakle,
kapaciteti koji su jo preostali su veoma zastareli, smanjena im je funkcionalna
sposobnost, privreda je ostala bez kapitala za obnovu i bez obrtnog kapitala.
Ovi podaci zabrinavaju}e upozoravaju da }e oìvljavanje nae privrede biti veoma teko i da }e to biti oteàvaju}a okolnost za veoma ambiciozne reformske ciljeve. Radovi iz drugog poglavlja ove hrestomatije pruàju obilje informacija o ovim pitanjima.
Ekonomsku situaciju u Srbiji karakterie i veoma visoka stopa nezaposlenosti. U oktobru 2000. godine u Srbiji (bez Kosova i Metohije) bilo je 2.149.911
zaposlenih, dok je 721.795 lica zvani~no evidentirano kao nezaposleni. Tako je
oficijelna stopa nezaposlenosti u 2000. godini bila 25,1%. Da bi se dobila realna
slika problema nezaposlenosti, koja nije bitnije izmenjena ni u 2001. godini, kada je privreda bila prakti~no u stagnaciji, treba imati u vidu i brojne nezvani~ne
procene o isto tako visokoj stopi tzv. prikrivene nezaposlenosti ili prividne zaposlenosti koja iznosi 20 24%, pa bi tako stopa ukupne nezaposlenosti u Srbiji bila izme|u 45 49%.
Tokom devedesetih godina drutvena preduze}a nisu otputala zaposlene,
iako je dolo do drasti~nog pada privredne aktivnosti, na ta ukazuju prethodni
podaci o padu drutvenog proizvoda. Zbog toga je u drutvenim i dràvnim preduze}ima veliki broj lica ostao samo formalno zaposlen. S druge strane, u privatnom sektoru se broj zaposlenih postepeno pove}avao, me|utim to nije bitnije uticalo na smanjenje stope ukupne nezaposlenosti.
Privreda Srbije ima i veoma nepovoljne rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni. Uvozna zavisnost je veoma izraèna, posebno u pogledu uvoza energenata, tehnologije, kao i repromaterijala neophodnih za rad ve}eg dela prera|i-
Ekonomske teme
va~ke industrije, kao to su farmaceutska, tekstilna, hemijska industrija i sl. Opti problemi privrede, koji se ogledaju u niskoj konkurentnosti, odraàvaju se
i na tokove spoljnotrgovinskih odnosa. Ve} godinama postoji visok deficit
spoljnotrgovinskog bilansa. Pokrivenost uvoza izvozom je sve manja tako da
je u 2001. iznosila oko 40%. Deficit trgovinskog bilansa iznosio je u 1998.
godini 2,3, u 1999. 1,8, u 2000. godini 2,0, a u 2001. godini se o~ekuje blizu
2 milijarde US dolara.
S obzirom na devastaciju privrede u poslednjoj deceniji i duè, neizbe`no
pitanje je koji su to sektori gde bi privreda Srbije mogla da ostvari komparativne prednosti. Kako su industrijski kapaciteti posebno u metalurgiji i najve}em delu prera|iva~ke industrije zastareli i propali pa ih je nemogu}e ekonomski oìveti, ovaj deo privrede, koji je sedamdesetih i osamdesetih godina stvarao 20 30%
drutvenog proizvoda, mora}e da bude zamenjen drugim delatnostima koje }e u
budu}nosti imati ekonomske perspektive. Proizvodnja metala je tako|e besperspektivna s obzirom na to da su rudne rezerve iscrpljene, a i postoje}a nalazita
ruda su veoma siromana, i zbog toga se na njima ne moè zasnivati konkurentna proizvodnja.
Zna~ajni resursi se nalaze u poljoprivredi, posebno u programima zdrave hrane, prehrambenoj industriji i u turizmu ~ija bi baza bila termalni izvori i planinski turizam. Valja navesti da u Srbiji ima preko 320 ispitanih i proverenih balneoklimatskih mesta. S obzirom na geografski poloàj, Srbija ima dobre anse i u
saobra}aju, kao i nekim granama prera|iva~ke industrije, gde sada postiè uspeh,
kao to su farmaceutska industrija, industrija nemetala, delovi hemijske industrije, delovi tekstilne industrije (posebno podne obloge). Srbija bi mogla imati izvesne komparativne prednosti i u gra|evinarstvu, kao i u nekim delatnostima tercijarnog sektora.
Nau ekonomsku i drutvenu stvarnost karakteriu i visok stepen korupcije
i sive ekonomije. Ovim problemima posve}eno je tre}e poglavlje ove hrestomatije. to se ti~e globalnih efekata korupcije, danas postoji opti konsenzus da ona
ima nesporne negativne efekte na trokove bavljenja biznisom, na ukupne investicije, kao i na opti privredni rast. Neki autori korupciju definiu jednostavno
kao ,,zloupotrebu slu`benog poloàja za li~nu korist. Moè se postaviti pitanje
otkuda poti~e mogu}nost zloupotrebe ako su relacije odnosa u sistemu jasno definisane. Treba imati u vidu okolnost da dràva nesporno raspolaè snagom prinude, koja joj daje snagu ne samo da intervenie u ekonomskim aktivnostima, ve}
tako|e joj daje mogu}nost da intervenie arbitrarno. Ova snaga sjedinjena s pristupom informacijama, koje su ina~e nedostupne irokoj publici, ~ini dovoljno povoljnu priliku za javne slu`benike da rade u korist li~nih ili interesa svojih prijatelja, a na tetu optih interesa.
10
Danilo [ukovi}, Boìdar Rai~evi}
Ove izvorne osobenosti korupcije nale su posebno pogodno tle u naim uslovima, kada je stari samoupravni sistem naputen, a drugi nije izgra|en i kada je
zemlja bila u ekonomskoj i politi~koj izolaciji, tako da su samovla}e i opta neregularnost u sistemu stvorili uslove za pravu eksploziju korupcije i kriminala.
Ovo je jo jedan nepovoljan aspekt nae ekonomske i drutvene stvarnosti, koji
}e svakako biti ozbiljna prepreka reformskim procesima.
Pored veoma visoke korupcije, koju neki svrstavaju me|u najve}e u zemljama u tranziciji, nau ekonomsku stvarnost karakterie i veoma visoko u~e}e sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti. Udeo sive ekonomije u drutvenom proizvodu procenjuje se na oko 40%. Vra}anje sive ekonomije u legalne tokove bi}e isto tako veoma vaàn cilj ekonomskih reformi.
Kako je me|unarodno ekonomsko okruènje isto tako od velikog zna~aja za
budu}a ekonomska kretanja u naoj zemlji, toj temi je posve}eno ~etvrto poglavlje. Ovde je dat naglasak na dva klju~na pitanja iz ove oblasti i to na me|unarodne institucije, prvenstveno Evropsku uniju, kao ekonomsku integraciju kojoj
teì i naa zemlja, kao i na proces globalizacije ~iji se uticaj u svetu svakim danom sve vie pove}ava, pa tako i naa sudbina sve vie zavisi od njega. Iz radova o globalizaciji ~italac }e mo}i da vidi kako je globalizacija uticala na polarizaciju savremenog sveta, kako je uticala na porast ekonomske nejednakosti i siromatva, mada je u isto vreme postignut veliki ekonomski napredak u smislu opteg privrednog rasta. Jaz izme|u pet najrazvijenijih i pet najsiromanijih zemalja je drasti~no pove}an tako je pet najbogatijih nacija (Kanada, Norveka, Sjedinjene Ameri~ke Dràve, Japan i Belgija) od 1960. do 1997. godine razdaljinu
prema pet globalnih siromaha (pet najsiromanijih Siera Leone, Niger, Etiopija, Burkina Faso i Burundi) pomerilo sa 30 : 1 na ~ak 74 : 1.
Dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta imalo je u 1999. godini nacionalni
dohodak po glavi stanovnika vie od 19000 USD. Ina~e, ova grupa zemalja je
iste godine raspolagala sa 72,3% ukupnog dohotka, a samo 13,2 svetske populacije. Nasuprot tome, dvadesetak najnerazvijenijih zemalja imalo je niì nacionalni dohodak po glavi od 310 USD. Iako su ovi podaci zastrauju}i, to ipak ne zna~i da je globalizacija negativna svetska pojava, ve} ona, kako je istaknuto, donosi veliki ekonomski progres i zbog toga je neophodno sagledati njeno dejstvo i
prona}i na~in da se iskoriste njeni mnogo ve}i pozitivni efekti.
U petom poglavlju obuhva}en ve}i broj radova sa ciljem da se obezbedi to
potpunija slika privrednog sistema i ekonomske politike ~ije komplementarno delovanje u sutini odre|uje ekonomski ìvot jedne zemlje. U ovom poglavlju ~itaoci }e na}i odgovor na pitanje kako se formiraju cene to je zapravo sutina
mehanizma trìne privrede, zatim ta je novac i kakva je njegova uloga, kao i
koje su determinante monetarne i fiskalne politike.
Ekonomske teme
11
Reforme su na aktuelni problem i njima se bavi poslednje esto poglavlje. Naravno, najvie prostora je posve}eno privatizaciji. Pred nama je ~etvrti pokuaj privatizacije u Srbiji. Posle Zakona o drutvenom kapitalu iz 1989, Zakona o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine iz
1991. i Zakona o svojinskoj transformaciji iz 1997. ve} vie od pola godine u primeni je Zakon o privatizaciji kao ~etvrti projekat privatizacije u Srbiji.
Privatizacija, pa i tranzicija u celini predstavlja veliku preraspodelu bogatstva i mo}i. Zato privatizacija moè da bude loa ili manje loa. Iluzija je da je
bilo ta mogu}e sprovesti na perfektan na~in. Bitno je isto tako napomenuti da
tranziciju u celini u sutini ~ine ~etiri faze koje nisu strogo sukcesivne nego se
ve}inom prepli}u, i to: privatizacija, makroekonomska stabilizacija, makroekonomsko prestruktuisanje i izgradnja institucija trìta.
Novi pristup privatizaciji u Srbiji po~iva na dvema klju~nim polugama: prvo, to je dominantan model ve}inske obavezne prodaje drutvenog ili dràvnog
kapitala svakog preduze}a koje se privatizuje i, drugo, promovisanje vlade u centralni organ odlu~ivanja u procesu privatizacije.
ta je smisao reformi, zato su one neizbe`ne, kako se sprovode kod nas,
kakva su naa dosadanja iskustva, i kakav je na aktuelni model privatizacije,
kao i o tome ta su to akcije kao osnovni derivati privatizacije, samo su neka od
pitanja na koja se odgovor nalazi u radovima ovog poglavlja.
Pored est pomenutih poglavlja, ova hrestomatija sadrì i pojmovnik va`nih
ekonomskih kategorija (preko stotinu pojmova), zatim pregled osnovne literature i spisak poznatijih ekonomskih ~asopisa. Tako|e, na kraju je naveden jedan broj
va`nijih internet adresa (web sites) kako bi ~italac mogao da zadovolji svoja ira interesovanja za ekonomskim znanjima.
Beograd, januar 2002.
Danilo [ukovi}
Boìdar Rai~evi}
12
13
Op{te o ekonomskoj
aktivnosti
14
15
@ilber Rulije*
EVOLUCIJA EKONOMSKE MISLI**

Jo od najstarijih vremena privredna delatnost ~ovekova sastojala se u borbi protiv oskudice i u razvitku fizi~kih ili intelektualnih napora koji su imali
da zadovolje mnogobrojne ljudske potrebe. ôvek se trudi da preuredi sredinu u kojoj ìvi, kako bi je doveo u sklad sa sopstvenim èljama i iskoristio prigodna tehni~ka sredstva koja }e mu omogu}iti da proiri krug neophodnih dobara i usluga i da istovremeno smanji sopstvene napore. U razvijenim drutvima, potrebe svakog ~oveka su u toj meri raznovrsne da sam ~ovek nije u stanju da ih zadovolji isklju~ivo svojom delatno}u. Radi sticanja dobara koja mu
nedostaju i li~nih usluga kojih se ne moè liiti, svaki ~ovek je prinu|en da ih
zatraì od onih koji su u mogu}nosti da zadovolje njegove potrebe i da za njih
plati sopstvenim dobrima ili uslugama. Potrebe jednog ~oveka su zadovoljene
pomo}u dobara ili usluga drugih ljudi. Pod tim uslovima uspostavljaju se mnogobrojni me|usobni odnosi proizvo|a~a, najamnih radnika itd. Uopte uzev,
politi~ka ekonomija izu~ava privredne delatnosti ljudi koje se obavljaju na solidaran (ili me|uzavisan) na~in.
Dok se kod starih Grka gajila ekonomska misao (Platon, Aristotel), ona nije
postojala kod Rimljana, koji su ispoljavali izvesnu odvratnost prema privrednoj
delatnosti, smatraju}i da je ona nedostojna gra|anina; ali su oni, ipak, imali velikog uticaja na privredni ìvot poznijih vremena daju}i snaàn podstrek razvitku prava: ugovor, pravo svojine itd. Zauzimaju}i veoma ~vrst stav u pojedinim
privrednim pitanjima i povezuju}i njihova reenja sa hri}anskim shvatanjima ìvota, teolozi srednjega veka, poglavito sveti Toma Akvinski (1225-1274) i Molina (1535-1601), trudili su se da isprave u izvesnoj meri individualizam rimskog
* Gilberte Roulliere, ~lan redakcije Larousse.
** Evolucija ekonomske misli, Enciklopedija Larousse, Vuk Karadì} i Interexport, Beograd,
1971, str. 389-390.
16
@ilber Rulije
prava i propisali su pravila individualnog postupanja saobrazno zahtevima opteg

dobra.
Ja~anje uticaja varoke buròazije, veliki pronalasci i velika otkri}a, uz priliv skupocenih metala koji je iz njih proistekao, uzdrmali su okvire privredne delatnosti. Vladaoci, koji su imali neodoljivu potrebu za novcem, usredsredili su svoje napore na organizovanje privredne delatnosti u cilju zadovoljenja svojih interesa. Monkretjen (Montchrestien) je definisao ,,politi~ku ekonomiju, 1615. godine, kao vetinu dobrog upravljanja imovinom jednog vladara tj. dràve. Merkantilisti su bili ube|eni da se dobro upravljanje sastoji u nagomilavanju skupocenih metala u zemlji.
U XVIII veku ekonomska misao se uputila u izvesnom apstraktnom pravcu
u cilju usavravaju jednog instrumenta analize.
U Francuskoj, doktor Kenej (Quesnay, 1694-1974) izlaè u svome delu Ekonomska tablica bogatstva po ugledu na cirkulaciju krvi u telu ~ove~jem cirkuliu kroz drutveni organizam. Po fiziokratima Kenej, Mirabo (Mirabeau), Dipon de Nemur (Dupont de Nemours), Mersije de la Rivijer (Mercier de la Rivire), pravo bogatstvo nije novac, ve} ~ist proizvod koji se moè potroiti, tj. deo
koji prevazilazi uloène rashode za dobijanje tog proizvoda; jedino poljoprivreda ostvaruje ~ist proizvod, samo je ona produktivna.
U Velikoj Britaniji, Adam Smit (Adam Smith, 1723-1790) pokuava da
prona|e zakone koji upravljaju ekonomskim prirodnim poretkom (Istraìvanja o prirodi i uzrocima bogatstva naroda, 1776). Osnova ovoga poretka je privredna ravnoteà spontano ostvarena slobodnim delovanjem privatnih interesa, u kojoj se uvek ponuda prilago|ava tra`nji. Polaze}i od istih osnova Maltus (Malthus, 1776-1834) i Rikardo (Ricardo) dolaze do pesimisti~kih zaklju~aka. Maltus (Esej o stanovnitvu, 1798) konstatuje da je, s obzirom na brè
pove}anje stanovnitva od namirnica potrebnih za njegovo izdràvanje, ranoteù mogu}e posti}i samo represivnim sredstvima (ratovi, glad, epidemije) ili
preventivnim (dobrovoljnim smanjenjem ra|anja). Rikardo (Principi politi~ke ekonomije i poreza, 1817), smatra da privredni razvitak povezan s akumulacijom kapitala i tehni~kim napretkom koristi isklju~ivo sopstveniku zemljita usled zemljine rente. Nasuprot tome Stjuart Mil (Stuart Mill, 1806-1873)
izra|uje program drutvenih reformi ~iji je zadatak ispravljanje posledica zakona proizvodnje koje su nagovestili pomenuti autori. Dva Francuza, @an-Batist Sej (Jean-Baptiste Say, 1767-1832) i Frederik Bastija (Frdric Bastiat,
1801-1850) pristupili su vulgarizaciji teorija engelskih klasi~ara, daju}i im pri
tome optimisti~ko obele`je.
Kao doktrinarna reakcija na ovaj sistem, prouzrokovana bedom radni~kog
staleà u po~etku XIX veka, koja se naglo proirila naporedo sa industrijskim raz-
Evolucija ekonomske misli
17
vitkom, pojavili su se: intervencionisti~ki socijalizam Sismondija (Sismondi,

1773-1842), organizatorski socijalizam u~enika Sen-Simona (Saint-Simon, 17601825), utopijski socijalizam Luja Blana (Louis Blanc, 1811-1882), Furjea (Fourrier, 1772-1837) i Prudona (Proudhon, 1809-1865), Ovenov (Owen, 1771-1858)
socijalizam zasnovan na udruìvanju, od koga vodi poreklo zadru`ni pokret, i nau~ni socijalizam ili marksizam.
Od samoga po~etka Karl Marks (1818-1883) tvrdi da svaki drutveni razvitak odre|uju materijalni interesi (istorijski materijalizam) i da je istorija drutava proteklih vremena obeleèna borbom klasa (marksisti~ka dijalektika). Shodno u~enju engleskih klasi~ara i prihvataju}i njihovo objanjenje liberalnog mehanizma, Marks, posle Rikarda, smatra da je jedina osnova vrednosti dobara koli~ina rada koju sadrè ta dobra. U kapitalisti~kom reìmu, u kome sredstva za
proizvodnju ne pripadaju onima koji njima rukuju, radnik prodaje svoju radnu snagu, ali nagrada koju prima za uloèni rad ta~no odgovara njegovim trokovima
za izdràvanje; sopstvenik sredstava za proizvodnju i razmenu dobara prisvaja na
taj na~in viak vrednosti, koji predstavlja razliku izme|u pla}ene najamnine i
vrednosti proizvedenih dobara. Kapitalisti~ka klasa ponovo investira ovaj viak
vrednosti, proiruju}i kapacitet proizvodnje brè od pro|e koju obezbe|uje radni~ka klasa, otuda izbijanje periodi~nih kriza superproizvodnje, koje se pove}avaju sve vie i vie, dok ne izazovu katastrofu koja ima da proguta kapitalisti~ko
drutvo. Lenjin je produìo Marksovo delo insistiraju}i poglavito na nu`nom imperijalizmu kapitalisti~kih dràva u istraìvanju novih trìta za svoju proizvodnju.
U drugoj polovini XIX veka, austrijski ekonomisti, poglavito Menger (18401921), Bem-Baverk (Bhm-Bawerk, 1851-1914) i Vizer (Wieser, 1851-1926) polaze od ekonomske analize ljudskih potreba i zakona zasi}enosti ovih potreba. Za
izu~avanje lestvica davanja prvenstva ~oveku za ve}i broj dobara, ovi ekonomisti
isti~u pojam grani~ne korisnosti, koji se razlikuje od potpune korisnosti.
Apstrakcije austrijske kole posluìle su profesorima Univerziteta u Lozani, Francuzu Leonu Valrasu (Lon Walras, 1834-1910) i Italijanu V. Paretu (W.
Paretu, 1848-1923), da izgrade teorijsku osnovu na kojoj po~iva savremena ekonomska nauka.
Posle jednog perioda u kome su se pojavili, bez ikakvog reda, mnogi raznovrsni radovi (1920-1930) i jakog potresa koji je izazvala svetska kriza od 1929,
nastupila je znatna promena koju najbolje ilustruje delo Kejnza (Keynes, Opta
teorija zaposlenosti, kamate i novca, 1936).
Najzna~ajnija obnova ekonomske teorije povezana je sa promenom ta~ke
gledanja. Mikroekonomsku analizu indvidualnih postupanja zamenila je makroekonomska analiza, tj. izu~avanje grupa, globalnih koli~ina, u njihovom postu-
18
@ilber Rulije
panju i me|usobnim odnosima. Od kako je nastupila kejnzijanska evolucija, nemogu}e je izgraditi teoriju cena, novca, fluktuacija ili obrazovanja kapitala ako
se ne po|e od jedne centralne teorije, koja treba da sadrì objanjenja funkcionisanja svih sektora i njihove fluktuacije. Osim toga, shema je bila dinamizirana,
tj. njena evolucija je posmatrana iz perioda u period. Promenu ta~ke gledanja zahtevalo je usavravanje tehnika analize, po~ev od ekonometrije (statisti~ka izu~avanja na apstraktnim i matemati~kim uzrocima) pa sve do ekonomske psihologije (izu~avanje racionalnih ili neracionalnih postupanja u oblasti potronje, na primer, konkretno posmatranje kolektivnih postupanja), prolaze}i kroz procene nacionalnog ra~unovodstva (da bi se ta~no mogle utvrditi vrednosti raznih veli~ina
koje su karakteristi~ne za nacionalni dohodak).
Stvaranje svesti o nerazvijenim zemljama i neodoljiva èlja za poboljanjem
ìvotnog standarda istakli su u prvi plan potrebu za izu~avanjem privrednog rasta. Na primer, i~ezavanje monopolskog reìma (kapitalizam) i pojava konkurencije reìma (izme|u Sjedinjenih Ameri~kih Dràva i Sovjetskog Saveza) doprineli su, s jedne strane, da kapitalizam ne moè vie dopustiti sebi luksuz bogatih zemalja kao to su krize u stvari krize su nestale ili su bar znatno ublaène (recesije) i, s druge strane, planska privreda treba da dokaè da, samim
tim to je ukinula psiholoke pokreta~e profita i slobodne inicijative, moè da
obezbedi zadovoljavaju}i rast. Oba se reìma, dakle, od sada bore na podru~ju
rasta i to je takmi~enje utoliko vie oteàno to postoji ,,tre}i svet, koji sa~injavaju nerazvijene zemlje. Prema tome, akcenat koji je stavljen na privredni rast
povla~i za sobom dve posledice: 1) savremena ekonomska nauka teì da prevazi|e protivstavljanja delimi~nih teorija; ona pokuava, naprotiv, da ih uvrsti u
jednu jedinu shemu, shva}enu o~igledno u cilju analiziranja rasta; u tu svrhu ona
se ne ustru~ava da zahvati i susedne discipline (matematiku, istoriju, sociologiju itd.) da bi uspela da do|e do zadovoljavaju}ih objanjenja; 2) u cilju ostvarenja visokog stupnja rasta, ekonomska nauka se vie ne posmatra kao ~isto spekulativna nauka, ~iji je predmet objanjenje i opisivanje mehanizama privredne
delatnosti; ona se sve vie posmatra kao disciplina koja treba da bude od prakti~nog zna~aja i da sluì kao vo|a politi~kom delanju. Ona ima za du`nost da
pruì politi~kom ~oveku najodabranije elemente i sredstva koji }e omogu}iti
ostvarenje unapred odre|enih ciljeva, i to u svakom privrednom sistemu (trìna privreda, planska socijalisti~ka privreda) ili stepenu postignutog razvitka. U
tu svrhu ekonomska nauka upotrebljava nove metode, kao to je metod uzoraka, ,,upro}eno prikazivanje privrede sa jasno definisanim strukturama ili jo
metod dugoro~nih privrednih programa. Ovim metodama pokuava se predvideti koje }e biti posledice u kratkoro~nom pa ~ak i u dugoro~nom periodu
odluka koje donose privredne grupe.
19
U sadanjici, ekonomska nauka je usredsredila svoje napore na analizu privredne delatnosti, trude}i se da istakne odnose postoje}e me|uzavisnosti izme|u
raznih elemenata i sektora koji ~ine njen sastavni deo. U prvoj fazi analiza odnosa me|uzavisnosti svedena je na okvir nacije. U drugoj fazi ona se proiruje, pokuavaju}i da utvrdi da li postoji me|uzavisnost izme|u nacija.
KAPITALISTI^KA ORGANIZACIJA PRIVREDNE DELATNOSTI
Svuda i u svim vremenima najve}i deo privredne delatnosti posve}uje se proizvodnji, tj. radu, trudu i naporima, da bi se ostvarila dobra i usluge koji su neophodni za ìvot i blagostanje, odnosno neophodni za zadovoljenje potreba. Ali, s
obzirom na to da svaki pojedinac ne uspeva da obezbedi sopstvenim sredstvima
sva dobra ili usluge koji su mu potrebni, on je onda prinu|en da proizvodi dobra
ili usluge ne samo isklju~ivo za sebe ve} dobrim delom i za druge, dok on li~no
o~ekuje od rada drugih ljudi zadovoljenje ve}ine svojih potreba: postoji podela
rada. Otuda proizilazi da se unutar jedne privredne celine izme|u pojedinaca uspostavlja funkcionalna solidarnost, koja proisti~e iz potrebe njihove saradnje za
izvrenje privredne delatnosti. U slu~aju kapitalisti~ke organizacije privredne delatnosti ova solidarnost deluje spontano, i to utoliko pre to se stvaraju privredne jedinice ili preduze}a, koja se trude da osiguraju vezu izme|u proizvodnje i
potronje (dobara i usluga).
ORGANIZACIONI CENTAR PRIVREDNE DELATNOSTI
Preduze}e
Jedinica proizvodnje karakteristi~na za kapitalisti~ki sistem je preduze}e: ono
odràva vezu izme|u trìta potroa~a i trìta faktora proizvodnje. Preduze}e se
pojavljuje kao organska i trajna celina, obeleèna svojim ciljem, profitom, i kao
nezavisan centar privrednog ra~una, razli~it od svakog drugog, sa sopstvenom
imovinom koja donosi profite i podnosi gubitke. Cilj kapitalisti~kog preduze}a
je, dakle, poglavito ostvarenje to ve}eg profita, koje je sve ~e}e propra}eno usled
rizika koje za sobom povla~i savremeni privredni ìvot, istraìvanjem izvesne bezbednosti, a za najkrupnija preduze}a, èljom za proirenje delokruga, odnosno mo}i preduze}a. Sredstvo za postizanje ovih ciljeva sastoji se u proizvodnji dobara
ili davanju usluga koje potroa~i èle ili koje su podstaknuti da èle putem reklame.
20
@ilber Rulije
Delokrug i karakteristike kapitalisti~kog preduze}a

Mada konkretno posmatranje pokazuje da u privredi zapadnih zemalja preovla|uje u velikoj meri kapitalisti~ko preduze}e, ipak je nesumnjivo da ono ne
obuhvata celokupnu privrednu delatnost. Pojedina podru~ja privredne delatnosti
ostala su izvan privredne jedinice koje se pojavljuju bilo kao ostaci reìma ili sistema nasle|enih iz prolosti (porodi~na poljoprivredna dobra ili zanatske radnje)
bilo kao nove formule koje su usmerene u pravcu ispravljanja nedostatka kapitalisti~kog preduze}a (javna preduze}a ili zadruge).
Kapitalisti~ko preduze}e pripada privatnim licima. înjenica da svojina
kapitalisti~kog preduze}a pripada privatnim licima zna~i da su ta lica uloìla kapital, da su sva ovla}enja raspolaganja i odlu~ivanja koncentrisana u njihovim
rukama. Savremena analizira isti~e da sve vie treba praviti razliku izme|u donosioca kapitala ili kapitaliste i preduzetnika, kome je poverena direkcija ili poslovanje preduze}a. Nije neophodno da preduzetnik uloì kapital u preduze}e.
Kapitalisti~ko preduze}e suprotstavlja se javnom preduze}u, u kome javne vlasti (dràva ili javne zajednice) obavljaju u potpunosti ili delimi~no du`nosti preduzetnika. Ovo u~e}e u upravljanju naj~e}e proisti~e iz ~injenice da se u
rukama javne vlasti nalazi svojina. Od pre tridesetak godina, proirenje javnog
sektora jasno pokazuje sve ve}e u~e}e dràve u privrednom ìvotu. Ovo proirenje javnog sektora povezano je sa nacionalizacijom, koja ima za cilj da poveri javnim vlastima upravljanje privatnim preduze}ima. Nacionalizacija se vri iz
vie razloga: bezbednost ili staranje o nezavisnosti dràve (slu~aj nacionalizacije velikih depozitnih banaka), zaista pojedinih drutvenih klasa, potreba izvrenja jedne drutvene uloge bez obzira na rentabilnost (slu~aj Nadletva za radiodifuziju i televiziju u Francuskoj), staranje o javnim prihodima (slu~aj rudnika
potae ili duvana i {ibica), staranje o stvaranju uzornih preduze}a (slu~aj uglednih dràvnih dobara, sovhoza, u Rusiji), nastojanje da se pruì pomo} izvesnim
delatnostima koje su zapale u teko stanje (slu~aj èleznica i Generalne prekookeanske kompanije), borba protiv monopola, nepostojanje privatne inicijative ili
najzad stremljenje za upravljanjem privredom (nacionalizacija kreditnih ustanova ili energetskog sektora).
Postoje razni oblici javnih preduze}a: koncesija (u ovom sistemu privatnom se
preduze}u poverava pravo upravljanja jednom javnom slu`bom, shodno utvr|enim
propisima o obavezama (slu~aj mnogih optinskih slu`bi); meovito privredno preduze}e (obrazovano na osnovu opteg prava, u kome dràva ili javne zajednice imaju jedan deo kapitala pored kapitalista, kao: Nacionalno drutvo èleznica, Generalna prekookeanska kompanija, Nacionalna kompanija Rone); reìja (javne slu`be koje su pot~injene optim pravilima budètskog prava: duvan, pota, telegraf i telefon,
21
barut); samostalne ustanove (javne slu`be koje raspolaù izvesnom finansijskom i

ra~unovodstvenom autonomijom i kojima se moè upravljati putem trgova~kih metoda: azot, alkohol, potaa iz Alzasa); nacionalizovano preduze}e (preduze}e ~ija je
svojina preneta na dràvu: Renova reìja, velike depozitne banke: Banque nationale de Paris, Crdit Lyonnais, Socit gnrale, Elektrika i gas Francuske): upravljanje u ovim preduze}ima obi~no se poverava upravnom odboru sastavljenom od jedne tre}ine predstavnika dràve, jedne tre}ine korisnika i jedne tre}ine osoblja, koji
predlaù generalnog direktora koji se postavlja dekretom.
Privatno preduze}e traì da postigne profit. Klasi~na ekonomska analiza
zasniva se na pretpostavci da je traènje profita cilj i podstreka~ preduzetnika. Ova
je pretpostavka predmet diskusija savremene analize, na osnovu koje traènje neposrednog profita ne bi bila jedina pobuda kapitalisti~kog preduze}a, koje teì da
ga zameni istraìvanjem izvesne sigurnosti, kako bi mu u toku vremena bio zagrantovan odre|en iznos profita, nastoje}i, na primer, da odgodi tehni~ki napredak, koji moè uzdrmati stvoreno stanje ili pak ograni~iti obim proizvodnje da bi
se izbegao pad cena.
Kapitalisti~kom preduze}u se suprotstavljaju javne ustnove i zadru`ne
ustanove. U ovim slu~ajevima radije se upotrebljava izraz ustanova (,,eksploatacija) nego li preduze}e, da bi se podvuklo da ni jedna ni druga ne teè da ostvare najve}u nov~anu zaradu.
Javna ustanova teì drugim ciljevima no to je ostvarenje profita (na primer,
prevozne tarife relativno niske u pariskom predgra|u) i moè produìti da radi
~ak i kada je deficitarna.
Zadru`na ustanova teì za ukidanjem kapitalisti~kog profita i stara se o interesima potroa~a (potroa~ke zadruge) ili proizvo|a~a (proizvo|a~ke zadruge).
Ovaj cilj proisti~e iz same strukture zadruge, u kojoj sopstvenik nije vie ulaga~
kapitala nego potroa~i, radnici i snabdeva~i: da bi se postigao taj cilj, definisana su na~ela: slobode pristupa (na~elo otvorenih vrata), demokratskog upravljanja (svaki zadrugar raspolaè samo jednim glasom), prodaje za gotovo, ristorna
(na kraju ra~unske godine) srazmerno kupovinama, nagra|ivanje usluga kapitala ograni~eno je utvr|enom kamatom. Potroa~ke zadruge nastoje da ukinu posredni~ku dobit ukoliko je to mogu}e i da deluju na obaranje cena. Proizvo|a~ke zadruge nemaju uspeha izvan poljoprivrednog sektora (vo}arske zadruge, na
primer); naj~e}e su u pitanju prera|iva~ke zadruge, vinogradarske ili mlekarske.
Pored zadruga prvog stepena obrazovane su zadruge drugog stepena, znatno razli~ite, koje grupiu zadruge ili privatna preduze}a (poljoprivredne zadruge, trgovci na malo ili, ponekada, industrijska preduze}a, koja nastoje da dobiju povoljnije cene putem masovnih kupovina ili da osvoje unutranje ili spoljanje trìte preko udruène prodaje vo}a, povr}a itd.).
22
@ilber Rulije
Kapitalisti~ko preduze}e radi za trìte. Zato to preduzetnik konstatuje

da postoje potrebe koje treba zadovoljiti (ili, po savremenim shvatanjima, to veruje da ima mogu}nosti da uti~e na potrebe da bi ih stvorio, izmenio, umnoìo
putem reklame), on usmerava svoju delatnost u pravcu proizvodnje dobara ili davanja usluga. Ovo iskori}avanje plate`no sposobnog trìta (tj. tra`nje koja raspolaè kupovnom mo}i), koje prethodi svakoj proizvodnoj delatnosti, isti~e razliku izme|u kapitalisti~kog preduze}a i zanatskog preduze}a i u manjoj meri poljoprivrednog gazdinstva.
Savremeni zanatlija je naslednik srednjovekovnog majstora. On nudi svoje
proizvode i usluge klijenteli potroa~a koja mu vri narud`bine srazmerno svojim potrebama i mogu}nostima. On unosi u svoje preduze}e sve to ima: svoje
tehni~ke kpitale, svoju darovitost, svoj rad. U svojoj nagradi on ne pravi razliku
izme|u onoga to predstavlja platu, kamatu, profit u pravom smislu re~i. Zanatsko preduze}e je uvek individualno. Daleko od toga da zanatsko preduze}e nestaje u zemljama razvijenog kapitalizma: ono se prilago|ava i poja~ava svoj poloàj. Zanatlija mehanizuje svoju radionicu, upotrebljava raznovrsne oblike energije (elektricitet, ekplozivni motor), pove}ava svoj tehni~ki kapital, primenjuje
katkada racionalno knjigovodstvo: na ivici i u produènju velike industrije, on razvija svoju delatnost kao pronalaza~, vrilac opravki, prodavac. Na taj na~in on teì da postane mali preduzetnik.
Dugo vremena proizvodnja poljoprivrednih gazdinstava nije bila nu`no
usmerena ka trìtu. Na mnogim gazdinstvima radilo se pre svega za pokri}e potreba ~lanova doma}instva (samopotronja poljoprivrednih gazdinstava je naro~ito velika kada je jedinica proizvodnje porodi~na). Uloèni kapital je skroman i
po pravilu poti~e iz porodice. Izra~unavanje trokova nikada nije potpuno ta~no,
naro~ito zbog me|uzavisnosti razli~itih vrsta proizvodnje (sistem viestrukog obra|ivanja). Me|utim, poljoprivredna gazdinstva, kao i drugi sektori privrednog
ìvota tako|e su bili pod uticajem tehni~kog napretka (mogu}nosti masovnog rada) i podele rada; ona sve vie teè da proire pro|u svojih proizvoda na trìtu
i da podese proizvodnju prema tra`nji. Ova te`nja, koja se odskora opaà, imala
je u Francuskoj za posledicu davanje podstreka koncentraciji gazdinstava, njihovoj mehanizaciji i ve}oj upotrebi kapitala.
Kapitalisti~ko preduze}e je udeoni~ko preduze}e. U po~etku XIX veka proizvodnja je bila u rukama velikog broja individualnih preduze}a koja su bila odvojena jedna od drugih. Svako od ovih preduze}a bilo je svojina jednoga ~oveka koji je ulagao u preduze}e svoje sopstvene ili pozajmljene kapitale. Ali, veoma brzo,
razvoj kapitalizma istakao je umesto na~ela pojedinca na~elo udruìvanja: s jedne strane, dok je individualno preduze}e ograni~eno u pogledu mo}i (sposobnosti,
kapitali, kredit) i trajanja (prenos nasle|ivanjem neizvestan), udeoni~ko preduze}e
23
omogu}ava grupisanje sposobnosti koje se dopunjuju i obezbe|uju kontinuitet upravljanja: s druge strane, dok individualno preduze}e pretpostavlja objedinjavanje kapitala u jednoj istoj li~nosti, udeoni~ko doputa razdvajanje ova dva udela.
Treba razlikovati dve velike kategorije udruìvanja: udruìvanje li~nosti i
udruìvanje kapitala. Udruìvanja li~nosti (javna trgova~ka drutva, komanditna drutva, drutva sa ograni~enom odgovorno}u) obrazuju udruènja pojedinaca uglavnom mali broj i svaki od njih ulaè kapitale ili ,,udele koje mogu
ustupiti tre}im licima samo pod uslovima i uz saglasnost ostalih udeoni~ara. Udruìvanja kapitala, naprotiv, karakteristi~na su po tome to se drutveni udeli, ,,akcije, mogu preneti bez ikakvih formalnosti i to se njihove hartije od vrednosti
mogu prodavati na berzi (akcionarska komanditna drutva, anonimna drutva)
(V. Trgova~ko pravo).
Glavni instrument razvitka kapitalisti~kog preduze}a bilo je poglavito akcionarsko drutvo. Ono je u velikoj meri doprinelo podizanju proizvodnje na kapitalu udruìvanjem velikog broja uloga. Kako se ve}ina malih akcionara samo interesuje za dividende i za berzansku vrednost svojih hartija od vrednosti, a ne i
za upravljanje preduze}em, akcionarsko drutvo je odvojilo upravljanje od svojine. Usled pasivnosti ve}ine akcionara, aktivna manjina koja kontrolie preduze}e raspolaè takvom vla}u koja je ~esto nesrazmerna sa kapitalom koji je uloìla. Akcionarsko drutvo je ne samo doprinelo podizanju proizvodnje na visok
stepen ve} je tako|e omogu}ilo koncentraciju privredne mo}i i stvaranje gigantskih preduze}a.
Kapitalisti~ko preduze}e je autonomna ustanova. Podre|ena industrijska
ustanova (fabrika), filijala velikog magacina, nisu preduze}a. Me|utim, teko je
ta~no odrediti u ~emu se sastoji autonomija koja je ~esto vie privid no stvarnost.
U tom pitanju savremena izu~avanja privredne evolucije pokazuju da autonomija teì da i~ezne usled mnogobrojnih povezivanja koja se ostvaruju izme|u preduze}a.
24
25
Nivo razvijenosti
i struktura privrede
SR Jugoslavije
26
27
Goran Penev *
PRIRODNO KRETANJE STANOVNITVA

1991-99/2000.**
Podaci Saveznog zavoda za statistiku o prirodnom kretanju stanovnitva, objavljeni krajem februara 2001,1 ukazuju na to da je poslednja godina 20. veka za
SR Jugoslaviju bila godina s najmanjim brojem ìvoro|ene dece, najve}im brojem umrlih i, stoga, najmanjim prirodnim priratajem od zavretka Drugog svetskog rata.2 Iako su u pitanju prethodni i nepotpuni statisti~ki podaci (ne raspolaè se podacima za Kosovo i Metohiju), o~igledno je da su mnogi nepovoljni trendovi u prirodnom kretanju stanovnitva, koji na prostorima SR Jugoslavije postoje nekoliko decenija, nastavljeni i postali naro~ito izraèni krajem devedesetih godina (tabele 1. i 2. i grafikon).
Nepovoljna demografska kretanja odvijala su se u vreme velikih drutveno-ekonomskih i politi~kih promena, ali i u veoma tekim uslovima pod me|unarodnim ekonomskim i politi~kim sankcijama i stalnim, vie ili manje otvorenim, pretnjama vojnom intervencijom, koje su 1999. prerasle u oruànu agresiju. Dejstvo
tih doga|aja jo uvek nije, s demografskog gledita, detaljno analizirano. Mada se
ne raspolaè potpunim i kona~nim podacima, nesumnjivo je da su ogromna razaranja izazvana viemese~nim bombardovanjem, hiljade novih izbeglica i izgnanika i izuzetno pogoranje ìvotnih uslova doveli ne samo do pove}anja smrtnosti,
i to pre svega usled nasilnih smrti, ve} i do smanjenja ra|anja (pove}anje broja
spontanih poba~aja, ali i namernih prekida trudno}e). Pogoranje zdravstvenog stanje naroda, znatno oteàni ìvotni uslovi ve}ine stanovnitva, kao i potpuno novo
* Mr Goran Penev, istraìva~-saradnik, Institut drutvenih nauka, Centar za demografska istraìvanja, Beograd.
** Prirodno kretanje stanovni{tva 1991-99/2000, Jugoslovenski pregled, br. 2/01, Beograd,
str. 3-14.
1 Saoptenje Saveznog zavoda za statistiku, br. 40, 27. februar 2001.
2 O prirodnom kretanju stanovnita SR Jugoslavije u periodu posle Drugog svetskog rata,
do 1996. vidi: Jugoslovenski pregled, 1998, sv. 1, str 3-24.
28
Goran Penev
okruènje u kome se odvija reprodukcija stanovnitva Kosova i Metohije, bitno

}e uticati na budu}e demografske procese, i to ne isklju~ivo u pogledu smrtnosti.
Tabela 1.
Prirodno kretanje stanovni{tva, 1991-2000

Stanovnitvo
(1. januara)*
@ivoro|eni
svega
Umrli
odoj~ad
Prirodni
prirataj
1991.
10 384 236
152 250
101 573
3 187
50 677
1992.
10 434 880
140 819
105 872
3 051
34 947
1993.
10 469 784
140 985
107 396
3 081
33 589
1994.
10 503 335
137 629
105 338
2 529
32 291
1995.
10 535 592
140 504
107 535
2 366
32 969
1996.
10 568 512
137 683
111 744
2 068
25 939
1997.
10 594 475
131 394
111 845
1 876
19 549
1991.
613 907
9 609
3 975
108
5 634
1992.
619 527
9 524
4 393
126
5 131
1993.
624 650
8 922
4 471
134
4 451
1994.
629 093
8 887
4 660
137
4 227
1995.
633 307
9 492
4 931
115
4 561
1996.
637 868
9 094
4 982
127
4 112
1997.
641 975
8 758
5 153
130
3 605
1998.
645 565
9 211
5 312
128
3 899
1999.
649 452
8 828
5 393
118
3 435
2000.**
652 883
[9 171]
[5 486]
[103]
[3 685]
1991.
9 770 329
142 641
97 598
3 079
45 043
1992.
9 815 353
131 295
101 479
2 925
29 816
1993.
9 845 134
132 063
102 925
2 947
29 138
1994.
9 874 242
128 742
100 678
2 392
28 064
1995.
9 902 285
131 012
102 604
2 251
28 408
1996.
9 930 644
128 589
106 762
1 941
21 827
1997.
9 952 500
122 636
106 692
1 746
15 944
Jugoslavija
Crna Gora
Srbija
Prirodno kretanje stanovni{tva

Stanovnitvo
(1. januara)*
@ivoro|eni
svega
29
Umrli
odoj~ad
Prirodni
prirataj
Sredinji deo Srbije

1991.
5 809 581
67 443
62 523
1 039
4 920
1992.
5 814 472
64 828
65 569
1 094
-741
1993.
5 813 685
65 913
67 131
1 142
-1 218
1994.
5 812 434
63 697
65 493
1 000
-1 796
1995.
5 810 605
63 737
66 756
955
-3 019
1996.
5 807 545
60 924
69 218
930
-8 294
1997.
5 799 244
59 071
69 422
718
-10 351
1998.
5 788 865
56 436
70 125
689
-13 689
1999.
5 775 152
53 536
72 173
602
-18 637
2000.**
5 756 471
[56 620]
[73 836]
[668]
[-17 216]
1991.
2 015 566
22 935
26 549
283
-3 614
1992.
2 011 936
22 049
27 906
305
-5 857
1993.
2 006 068
22 018
27 990
334
-5 972
1994.
2 000 076
21 595
27 518
311
-5 923
1995.
1 994 132
22 499
27 177
238
-4 678
1996.
1 989 432
21 624
29 152
277
-7 528
1997.
1 981 900
20 645
28 646
247
-8 001
1998.
1 973 912
19 894
29 251
193
-9 357
1999.
1 964 532
18 686
29 271
190
-10 585
2000.**
1 953 931
[17 891]
[30 728]
[68]
[-12 837]
1991.
1 945 182
52 263
8 526
1 757
43 737
1992.
1 988 945
44 418
8 004
1 726
36 414
1993.
2 025 381
44 132
7 804
1 471
36 328
1994.
2 061 732
43 450
7 667
1 081
35 783
1995.
2 097 548
44 776
8 671
1 058
36 105
1996.
2 133 667
46 041
8 392
734
37 649
1997.
2 171 356
42 920
8 624
781
34 296
Vojvodina
Kosovo i Metohija
* Procene stanovnitva ura|ene u Centru za demografska istraìvanja Instituta drutvenih nauka,

na osnovu zvani~nih statisti~kih podataka o prirodnom kretanju stanovnitva.
** Podaci u zagradi su prethodni.
30
Tabela 2.
Goran Penev
Stopa prirodnog kretanja stanovni{tva

u promilima
Smrtnost
Prirodni
prirataj
14,6
13,5
13,4
13,1
13,3
13,0
12,4
9,8
10,1
10,2
10,0
10,2
10,6
10,5
4,9
3,3
3,2
3,1
3,1
2,5
1,8
20,9
21,7
21,9
18,4
16,8
15,0
14,3
15,6
15,3
14,2
14,1
14,9
14,2
13,6
14,2
13,6
...
6,4
7,1
7,1
7,4
7,8
7,8
8,0
8,2
8,3
...
9,1
8,2
7,1
6,7
7,2
6,4
5,6
6,0
5,3
...
11,2
13,2
15,0
15,4
12,1
14,0
14,8
13,9
13,4
...
14,6
13,4
13,4
13,0
13,2
12,9
12,3
10,0
10,3
10,4
10,2
10,3
10,7
10,7
4,6
3,0
3,0
2,8
2,9
2,2
1,6
21,6
22,3
22,3
18,6
17,2
15,1
14,2
11,6
11,2
11,3
11,0
11,0
10,5
10,8
11,3
11,5
11,3
11,5
11,9
0,8
-0,1
-0,2
-0,3
-0,5
-1,4
15,4
16,9
17,3
15,7
15,0
15,3
Natalitet
Jugoslavija
1991.
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
Crna Gora
1991.
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
Srbija
1991.
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
Sredinji deo Srbije
1991.
1992.
1993.
1994
1995.
1996.
Smrtnost
odoj~adi
Natalitet
Smrtnost
Prirodni
prirataj
31
Smrtnost
odoj~adi
Sredinji deo Srbije

1997.
10,2
12,0
-1,8
12,2
1998.
9.8
12,1
-2,4
12,2
1999.
9.3
12,5
-3,2
11,2
2000.
...
...
...
...
1991.
11,4
13,2
-1,8
12,3
1992.
11,0
13,9
-2,9
13,8
1993.
11,0
14,0
-3,0
15,2
1994.
10,8
13,8
-3,0
14,4
1995.
11,3
13,6
-2,3
10,6
1996.
10,9
14,7
-3,8
12,8
1997.
10,4
14,5
-4,0
12,0
1998.
10,1
14,9
-4,8
9.7
1999.
9,5
14,9
-5,4
10,2
2000.
...
...
...
...
1991.
26,6
4,3
22,2
33,6
1992.
22,1
4,0
18,1
38,9
1993.
21,6
3,8
17,8
33,3
1994.
20,9
3,7
17,2
24,9
1995.
21,2
4,1
17,1
23,6
1996
21,4
3,9
17,5
15,9
1997.
19,6
3,9
15,7
18,2
Vojvodina
Kosovo i Metohija
Ra|anja
Od 1998. Savezni zavod za statistiku ne raspolaè bilo kakvim podacima o
kretanju stanovnitva Kosova i Metohije. Stoga se, na osnovu raspoloìve statisti~ke gra|e, moè ste}i samo delimi~na slika prirodnog kretanja stanovnitva SR
Jugoslavije. Prema prethodnim statisti~kim podacima, u 2000. je u Crnoj Gori i
na oba niskonatalitetna podru~ja Srbije (sredinji deo i Vojvodina) nastavljen ina~e dugoro~ni trend opadanja broja ìvoro|ene dece (tabela 1). U toj godini broj
ìvoro|ene dece u Crnoj Gori bio je 9 171, u sredinjem delu Srbije 56 620, a u
Vojvodini 17 891 ìvoro|eno dete. U odnosu na 1999. (kona~ni podaci) broj ìvoro|ene dece bio je u Crnoj Gori i sredinjem delu Srbije ve}i za 4%, odnosno
6%, a u Vojvodini manji za oko 4%. Me|utim, treba imati u vidu da su ve} go-
32
Goran Penev
dinama tzv. prethodni podaci Saveznog zavoda za statistiku stalno ve}i od kasnije objavljenih kona~nih podatka. Naime, ako se porede prethodni podaci za 2000.
s prethodnim, a ne kona~nim podacima za 1999, tada je do pove}anja broja ìvoro|ene dece dolo samo u Crnoj Gori, i to samo za 1,5%.
Prema kona~nim podacima vitalne statistike, broj ìvoro|ene dece u 1999.
bio je na sva tri posmatrana podru~ja manji, kako u odnosu na sredinu devedesetih godina (1995/1996) tako i u odnosu na po~etak devedesetih godina
(1990/1991). U pore|enju s krajem osamdesetih godina (1989) zabeleèno je znatno smanjenje broja ìvoro|ene dece na sva tri podru~ja, najve}e u sredinjem delu Srbije (za 11600, ili za 22%), zatim u Vojvodini (za 5 200, ili 19%), a najmanje u Crnoj Gori (za 500, ili 8%). Pri tom je na sva tri podru~ja u 1999. zabeleèn najmanji broj ìvoro|ene dece na 1 000 stanovnika (tabela 2), i to ne samo
tokom devedesetih godina ve} i tokom ~itavog XX veka, ~ak niì nego u godinama naglo smanjenog nataliteta tokom oba svetska rata. U sredinjem delu Srbije i Vojvodini stopa nataliteta je ve} drugu godinu za redom ispod 10 promila
(u 1999. u sredinjem delu Srbije iznosila je 9,3 promila, a u Vojvodini 9,5 promila). U Crnoj Gori stopa nataliteta je via (13,6 promila), ali tako|e pokazuje
da je i ta republika postala niskonatalitetno podru~je.
Od 1998. o Kosovu i Metohiji jugoslovenska statistika ne objavljuje nikakve podatke o ìvoro|enjima, kao uostalom ni bilo kakve statisti~ke podatke. Ali,
i podaci koji su do tada objavljivani su nedovoljno pouzdani, pre svega zbog masovnog bojkota pripadnika albanske nacionalne manjine svih jugoslovenskih dràvnih institucija. Procenjuje se da je tokom devedesetih godina stvarni broj ìvoro|ene dece na Kosovu i Metohiji bio za oko 20% vii od tada registrovanog.
Prema poslednjim raspoloìvim podacima, u toj pokrajini je u 1997. ro|eno 42
900 dece, ili 19,6 na 1 000 stanovnika. To je znatno manje od prose~nog godinjeg statisti~ki evidentiranog broja ìvoro|ene dece tokom osamdesetih godina (u proseku preko 53 000 ìvoro|enja godinje). Jo je izrazitije smanjenje stope nataliteta (tokom osamdesetih godina iznosila je u proseku 30 primila godinje). Obim smanjenja, ali i promene u nekoliko prethodnih decenija, upu}uju
da je, i pored o~igledno nepotpunog obuhvata vitalnih doga|aja, tokom devedesetih godina na tom podru~ju otpo~eo proces smanjivanja godinjeg broja ìvoro|enja. Time je prekinut viedecenijski trend njegovog pove}anja, izrazit sve
do kraja osamdesetih godina (u 1990. ro|eno je 55 000 dece, ili za 20 000 vie
nego u 1950). Istovremeno, nastavljen je i, ~ini se, srazmerno ubrzan trend smanjenja stope nataliteta. Ipak, proces tranzicije fertiliteta bio je znatno sporiji nego na ostalim ranije visokonatalitetnim podru~jima bive SFRJ, tako da je Kosovo i Metohija i krajem XX veka jo uvek podru~je s najviim natalitetom u
Evropi.
33
Posle uspostavljanja me|unarodne uprave na Kosovu i Metohiji prakti~no

nema nikakvih podataka o prirodnom kretanju stanovnitva u ovoj pokrajini. UNMIK je osnovao agencija za statistiku, ali se u me|unarodnim statisti~kim organizacijama ne moè saznati da li postoje bilo kakvi podaci vitalne statistike za
poslednje dve godine. Tako|e, jo uvek nisu dostupni potpuni rezultati velike demografske ankete koju je krajem 1999. sproveo Fond UN za populacione aktivnosti, ali pojedini demografi, pa i pojedini u~esnici istraìvanja, ukazuju na ozbiljnu sumnju u verodostojnost mnogih dobijenih podataka.
Osnovni neposredni ~inilac smanjenja broja ìvoro|ene dece jeste nastavak
opadanja nivoa fertiliteta, tj. smanjivanje prose~nog broja dece po èni.3 Najnoviji podaci upu}uju da je krajem devedesetih godina dostignut potpuni minimum
vrednosti stope ukupnog fertiliteta (tabela 3). U 1999. na sva tri niskonatalitetna
podru~ja zabeleène su najniè vrednosti stope ukupnog fertiliteta, i to ne samo
tokom devedesetih godina ve} uopte u drugoj polovini 20. veka. Tako je prvi put
fertilitet u sredinjem delu Srbije sveden na manje od 1,4 (1,39), a u Vojvodini
na manje od 1,5 (1,44) deteta po èni. U Crnoj Gori ène jo uvek ra|aju vie nego na niskonatalitetnim podru~jima Srbije, ali je u 1999. i u toj republici zabeleèna najnià stopa fertiliteta u ~itavom posleratnom periodu (1,81 dete po èni).
Tabela 3.
Stopa ukupnog fertiliteta (broj dece po èni starosti 15-49), 1991-1999.
Jugoslavija
Crna
Gora
Srbija
svega
Sredinji deo
1991.
2,08
2,05
2,08
1,74
1,72
3,49
1992.
1,92
2,02
1,91
1,67
1,67
2,86
1993.
1,91
1,88
1,92
1,70
1,68
2,74
1994.
1,86
1,86
1,86
1,65
1,65
2,61
1995.
1,89
1,98
1,89
1,65
1,73
2,61
1996.
1,84
1,89
1,84
1,58
1,66
2,61
1997.
1,75
1,81
1,75
1,54
1,59
2,37
1998.
...
1,89
...
1,47
1,53
...
1999.
...
1,81
...
1,39
1,44
...
Vojvodina Kosovo i Metohija
U okviru tri niskonatalitetna podru~ja, tokom devedesetih godina fertilitet

je brè smanjivan na podru~jima s najniìm fertilitetom (sredinji deo Srbije i Voj3 O fertilitetu èna SR Jugoslavije do 1991. vidi: Jugoslovenski pregled, 1993. sv. 3, str. 334; 1995, sv. 3, str. 3-22.
34
Goran Penev
vodina), i to ne samo relativno ve} i apsolutno. U 1999. je stopa ukupnog fertiliteta bila manja nego u 1991. u sredinjem delu Srbije za 0,34, u Vojvodini za 0,29,
a u Crnoj Gori za 0,24 deteta po èni.
Posmatrano vremenski, smanjenje fertiliteta bilo je najubrzanije u drugoj polovini devedesetih godina. Tako je za ~etiri godine, od 1995. do 1999, u Crnoj
Gori i sredinjem delu Srbije ostvareno oko dve tre}ine ukupnog smanjenja ostvarenog u devetogodinjem periodu (1991-1999), dok je u Vojvodini ono prakti~no ostvareno u celini u poslednje ~etiri godine.
Mada smanjenje fertiliteta na ova tri podru~ja SR Jugoslavije tokom devedesetih godina spada, u evropskim razmerama, a posebno u pore|enju s bivim
socijalisti~kim zemljama, me|u najniè, ono je, u odnosu na promene u protekle
dve do tri decenije, bilo srazmerno poja~ano. Tako je, na primer, u sredinjem delu Srbije smanjenje fertiliteta od 1996. do 1999. ve}e od smanjenja tokom prethodne ~etvrtine veka (1971-1995), a u Vojvodini je celokupno smanjenje fertiliteta u periodu 1971-1999. ostvareno u poslednje ~etiri godine.
Iako, zbog problema u vezi s potpunim evidentiranjem vitalnih doga|aja, ne
postoje podaci o stvarnom nivou fertiliteta stanovnitva Kosova i Metohije tokom
devedesetih godina, na osnovu dosadanjih dugoro~nih trendova i skoranjih promena fertiliteta stanovnitva albanske nacionalnosti u susednim zemljama (Albanija, Makedonija), kao realne mogu se prihvatiti procene da je i na tom visokonatalitetnom podru~ju Srbije dolo do opadanja fertiliteta. U 1990. stopa ukupnog fertiliteta iznosila je 3,59 deteta po èni (u 1988. godini 3,95), dok se za 1997.
njen nivo procenjuje na oko tri deteta po èni (prema zvani~nim statisti~kim podacima stopa je iznosila 2,37). Moè se pretpostaviti da je, zbog zaotravanja politi~ke situacije, koja je dostigla vrhunac u otvorenom ratnom sukobu i ogromnom talasu izbeglica, pad nataliteta bio jo sna`niji tokom 1998, a naro~ito u 1999.
Ipak, Kosovo i Metohija je i dalje izrazito visokofertilitetno podru~je s najviim
fertilitetom ne samo u Srbiji i Jugoslaviji ve} i na Balkanu i u Evropi.
Iako srazmerno povoljan u odnosu na mnoge druge evropske zemlje, nivo
fertiliteta u SR Jugoslaviji nije zadovoljavaju}i, u prvom redu zbog izrazitih, i za
evropske prilike izuzetno naglaenih regionalnih razlika, sa svim nepovoljnim posledicama ne samo demografske ve} i ekonomske, socijalne, etni~ke i politi~ke
prirode. Tako|e, viedecenijsko zadràvanje fertiliteta na nivou nedovoljnom za
zamenu generacija oteàva uslove za postizanje povoljnih rezultata mogu}e rehabilitacije ra|anja. Naime, u sredinjem delu Srbije i Vojvodini fertilitet je od
1955. stalno ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju stanovnitva, da bi tokom ranih devedesetih godina bio za oko petinu, a u 1999. za pribli`no tre}inu
ispod nivoa koji je dovoljan za zamenu generacija, od oko 2,1 deteta po èni. U
Crnoj Gori fertilitet je neto povoljniji, ali je tokom devedesetih godina bio stal-
35
no ispod nivoa neophodnog za prostu reprodukciju (u 1999. za oko 15%). Istovremeno, na Kosovu i Metohiji fertilitet, i pored znatnog smanjenja, jo uvek obezbe|uje proirenu reprodukciju stanovnitva.
Iako je pad fertiliteta dugoro~an proces, on se tokom devedesetih godina ne
moè objanjavati samo nastavkom vekovnih tendencija, jer je bio uslovljen i veoma nepovoljnim okruènjem za ra|anje stvorenim vie od deceniju dugom drutveno-ekonomskom i politi~kom krizom, i ratovima u kojima je Jugoslavija neposredno ili posredno u~estvovala. Me|utim, u pore|enju s drugim bivim socijalisti~kim zemljama ili s drugim evropskim mediteranskim zemljama, i brzina
smanjenja i dostignuti nivo fertiliteta ukazuju na to da je sadanje stanje znatno
povoljnije nego to bi se moglo o~ekivati. Naime, moè se pretpostaviti da su tokom devedesetih godina usporena tranzicija ka trìnoj privredi, pa u nekim vidovima i zaostajanje u procesu odvijanja drutveno-ekonomskih promena i neke
posledice koje su oni proizveli, donekle ublaìli nepovoljne trendove u podru~ju
ra|anja. Ipak, stalno pogoranje ekonomske i optedrutvene krize, sve vidljivije u drugoj polovini devedesetih godina, uticali su na sve ve}e slabljenje dejstva
~inilaca koji su usporavali opadaju}e trendove u fertilitetu stanovnitva. Promene u brzini smanjenja fertiliteta, naro~ito u poslednje dve-tri godine, upu}uju da
je uglavnom iscrpljeno njihovo amortizuju}e dejstvo.
U narednoj deceniji moè se o~ekivati znatnije smanjenje fertiliteta (na niskonatalitetnim podru~jima i do nivoa od oko jednog deteta po èni), i to ne samo zbog posledica tragi~nih doga|aja iz 1999. ve} i zbog opte klime u drutvu
uslovljene dubokom, gotovo deceniju dugom krizom. Iskustva drugih zemalja
ukazuju na to da se brz pad fertiliteta moè o~ekivati uprkos pozitivnom preokretu u politi~koj sferi, kao i pozitivnim o~ekivanjima u ekonomskim tokovima. Naime, ubrzanje tranzicije ka trìnoj privredi dove}e do sna`nog su~eljavanja s
,,nemilosrdnim" privatnim sektorom, koji po pravilu nema mnogo sluha za demografske probleme, a dràva realno ne}e mo}i, a verovatno ni èleti, da ubudu}e izdvaja znatnija sredstva za podsticaj ra|anja.
Smrtnost
I u pogledu smrtnosti devedesete godine su izuzetan period u demografskoj
istoriji SR Jugoslavije druge polovine XX veka.4 To je uslovljeno vanrednim prilikama izazvanim raspadom bive SFRJ i oruànim sukobima koji su mu sledili,
4 O smrtnosti stanovnitva SR Jugoslavije do 1995. vidi: Jugoslovenski pregled, 1997, sv.
2, str. 3-14.
36
Goran Penev
zatim oruànom pobunom na Kosovu i Metohiji i bombardovanjem NATO-a. Potpunim podacima o neposrednim ratnim gubicima u 1999. jo se ne raspolaè, ali
je izvesno da su oruàni sukobi izazvali pove}anje smrtnosti. Mada je te godine
zabeleèn do tada najve}i broj umrlih u drugoj polovini XX veka, porast smrtnosti zbog ratnih dejstava statisti~ki se jasno ne ispoljava na nivou SR Jugoslavije
kao celine, ali ni na velikim podru~jima za koja se raspolaè podacima o broju
umrlih (tabela 1). Tako, na primer, u toj godini ne samo da nije zabeleèn nagli
porast broja umrlih ve} nije znatnije pove}an ni broj umrlih usled nasilnih smrti
(u sredinjem delu Srbije pove}an je sa 2 930 u 1998. na 3 116 u 1999, u Vojvodini sa 1 369 na 1 425, dok je Crnoj Gori smanjen sa 314 na 304). Me|utim, promene u brojnosti i strukturi umrlih (po uzroku, starosti, polu) znatno su izraènije na niìm teritorijalnim celinama (naselja, optine) i kod pojedinih etni~kih grupa, i to najvie na Kosovu i Metohiji.
Prema prethodnim podacima Saveznog zavoda za statistiku, u 2000. je na
sva tri velika podru~ja zemlje za koja se raspolaè podacima ponovo registrovan
najve}i broj umrlih. Me|utim, porast godinjeg broja umrlih nije neo~ekivan, ve}
je rezultat dugoro~nog trenda. Tako je broj umrlih pove}avan iz godine u godinu
u Crnoj Gori jo od 1990, u sredinjem delu Srbije od 1994, a u Vojvodini od 1997.
U 2000. u odnosu na 1991. broj umrlih pove}an je u Crnoj Gori za gotovo 40%
(sa 3 975 na 5 486), a u sredinjem delu Srbije i Vojvodini za oko estinu (sa 62
537 na 73 836, odnosno sa 26 549 na 30 728).
Tokom devedesetih godina trend pove}anja opte stope smrtnosti je jo naglaeniji (tabela 2). U 1999. stopa smrtnosti iznosila je u Crnoj Gori 8,3 promila, dok je u sredinjem delu Srbije i Vojvodini ona bila znatno via, 12,5, odnosno 14,9 promila. Na ova dva podru~ja Srbije vrednost stope smrtnosti je iznad
evropskog proseka (12 promila), a u Vojvodini pribli`no jednaka ili via nego u
zemljama s najviim stopama smrtnosti (Ukrajina, Rusija, Belorusija, Bugarska
i Ma|arska).5
Podaci o smrtnosti stanovnitva na Kosovu i Metohiji (do 1997. godine) ukazuju na potpuno druga~iji smer promena nivoa opte smrtnosti. Procene na osnovu raspoloìvih podataka ukazuju na to da se tokom devedesetih godina, izuzimaju}i 1998. i 1999, u toj pokrajini broj umrlih kretao ispod 10 000 godinje (prema zvani~nim statisti~kim podacima dobijenim na osnovu prijava, broj umrlih je
izme|u 7 700 i 8 700), a stopa smrtnosti izme|u 3,7 i 4,3 promila. Imaju}i u vidu i nepotpuni obuhvat broja umrlih, to je trenutno najnià opta stopa smrtnosti
ne samo u Srbiji i Jugoslaviji ve} i u Evropi. Uprkos znatnom porastu broja umr-
3-22.
5 Vidi: Jugoslavija na demografskoj karti Evrope, Jugoslovenski pregled, 1999, sv. 4, str.
37
lih u 1998. i 1999, u pogledu nivoa smrtnosti nije dolo do promene mesta Pokrajine u Srbiji, a verovatno i u irim evropskim okvirima.
Od 1998. ne raspolaè se zvani~nim statisti~kim podacima o smrtnosti stanovnitva Kosova i Metohije. Sigurno je da je ratne 1999. naglo dolo do pove}anja broja umrlih. Stvarni broj umrlih u 2000. teko je proceniti, ali je najverovatnije da je oko 10 000.
Veoma izraène regionalne razlike u nivou stope smrtnosti su u najve}oj meri posledica potpuno razli~ite starosne strukture stanovnitva, u prvom redu sredinjeg dela Srbije i Vojvodine, s jedne, i Kosova i Metohije, s druge strane, a ne
toliko razlika u nivou smrtnosti po starosti i polu. Brz i stalan proces demografskog starenja na niskonatalitenim podru~jima uslovio je visoke i stalno rastu}e
stope smrtnosti, i to uz stagniranje ili ~ak opadanje smrtnosti po starosti. S druge strane, zbog mlade starosne strukture stanovnitva Kosova i Metohije (preko
40% su lica mla|a od 20 godina) i istovremeno znatnog smanjenja smrtnosti po
starosti, opta stopa smrtnosti je veoma niska.
Krajem XX veka stanovnitvo SR Jugoslavije se uglavnom pribliàva savremenom modelu smrtnosti po starosti i polu. Ipak, dostignuti nivo smrtnosti ukazuje na potrebu i mogu}nost daljeg pribliàvanja zemljama koje su postigle najbolje rezultate u smanjivanju smrtnosti stanovnitva.
Srazmerno najve}e smanjenje smrtnosti zabeleèno je kod dece mla|e od godinu dana. U periodu 1991-1999. stopa smrtnosti odoj~adi na 1 000 ìvoro|ene
dece smanjena je u sredinjem delu Srbije sa 15,4 na 11,2, a u Vojvodini sa 12,3
na 10,2 promila (tabele 1 i 2). U Crnoj Gori je smrtnost odoj~adi jo uvek via
nego u sredinjem delu Srbije i Vojvodini (13,4 promila u 1999), ali je tokom devedesetih godina zabeleèn trend opadanja. Treba naglasiti da je smanjenje smrtnosti odoj~adi u poslednjoj deceniji 20. veka ostvareno u veoma nepovoljnim uslovima rada zdravstvene zatite najmla|ih, to se posebno odnosi na rane devedesete i naro~ito 1999. godinu.
Smrtnost odoj~adi je i dalje najve}a na Kosovu i Metohiji. Prema zvani~nim statisti~kim podacima, stopa smrtnosti odoj~adi koja je u 1990. iznosila 34,4
promila do 1997. je gotovo prepolovljena, odnosno smanjena na 18,2 promila.
Ovaj podatak, me|utim, trebalo bi prihvatiti s rezervom imaju}i u vidu znatno pogoranje rada zdravstvenih slu`bi tokom devedesetih godina, sve loije higijenske uslove i nagli pad ìvotnog standarda stanovnitva. Na takav zaklju~ak upu}uju i prvi nezvani~ni rezultati navedene me|unarodne ankete, prema kojima je
smrtnost odoj~adi bila ve}a od 30 promila.
I pored zapaènih rezultata u posleratnom periodu, kao i neo~ekivanih kretanja tokom devedesetih godina, SR Jugoslavija se, u pogledu smrtnosti odoj~adi, nalazi iznad evropskog proseka (devet promila), a posebno zaostaje u pore|e-
38
Goran Penev
nju s mnogim evropskim zemljama u kojima je ona svedena na nivo ispod 5 promila (na primer, Austrija, Nema~ka, Francuska, Norveka, vajcarska ili vedska sa 3,6 promila).
Smrtnost u ve}ini ostalih starosnih grupa je tokom devedesetih godina, s izuzetkom pojedinih kohorti, i to u vremenski veoma ograni~enom periodu, smanjena. Ako se smrtnost po starosti posmatra i po polu, tada i za SR Jugoslaviju,
kao i za ostale zemlje koje se odlikuju savremenim modelom smrtnosti, vaì zakonitost o niòj smrtnosti ènskog stanovnitva. Krajem, kao i po~etkom devedesetih godina, na sva ~etiri velika podru~ja Jugoslavije stope smrtnosti mukog
bile su ve}e od stopa smrtnosti ènskog stanovnitva, i to u svim petogodinjim
starosnim grupama.
Nivo i smer promena smrtnosti po starosti neposredno odre|uju i duìnu o~ekivanog trajanja ìvota, kao ukupnog pokazatelja smrtnosti stanovnitva. U SR
Jugoslaviji je prema skra}enim tablicama smrtnosti za 1997, o~ekivano trajanje
ìvota pri ìvoro|enju za muko stanovnitvo iznosilo 69,6 godina, a za ènsko
74,5 godina. To zna~i da je u odnosu na 1991. zabeleèno za mukarce produènje (za 0,9 godina), a za ène smanjenje (za 0,3 godina) o~ekivanog trajanja ìvota.
Posmatrano po podru~jima (ako se izuzmu Kosovo i Metohija) za koje
posle 1997. ne postoje podaci o smrtnosti stanovnitva, a za ranije godine nisu dovoljno pouzdani, krajem 1999. Crna Gora je i dalje podru~je s najduìm
o~ekivanim trajanjem ìvota (u 1999. ono je dostiglo 71,1 godina za muko i
76,2 godine za ènsko stanovnitvo). Me|utim, u odnosu na po~etak perioda,
ta razlika je, u odnosu na sredinji deo Srbije i Vojvodinu, znatno smanjena
(tabela 4).
Tabela 4.
O~ekivano trajanje ìvota pri ìvoro|enju po polu, 1991-1999.
1991.
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998. 1999.
muko
68,7
68,5
68,8
69,5
69,8
69,6
69,6
...
...
ènsko
74,8
74,5
74,2
74,6
74,6
74,4
74,5
...
...
muko
72,0
70,7
71,9
72,1
71,6
71,3
70,4
71,0
71,1
ènsko
79,6
79,0
78,3
76,9
77,3
77,2
76,9
76,4
76,2
muko
68,6
68,5
68,6
69,4
69,7
69,5
69,5
...
...
ènsko
74,5
74,3
74,0
74,5
74,5
74,2
74,4
...
...
Jugoslavija
Crna Gora
Srbija
39
1991.
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998. 1999.
muko
69,5
69,1
69,2
70,0
70,1
69,8
69,9
70,0
70,1
ènsko
75,1
74,7
74,4
74,6
74,7
74,4
74,6
74,7
74,8
muko
66,1
65,9
66,5
66,9
67,9
66,9
66,8
67,1
67,1
ènsko
73,9
73,3
72,8
73,2
73,6
72,7
72,9
72,8
73,1
muko
71,6
72,9
73,8
74,0
73,2
74,5
74,4
...
...
ènsko
78,5
79,4
81,3
81,0
79,7
80,6
80,5
...
...
Sredinji deo Srbije
Vojvodina
Kosovo i Metohija
Tako, dok je 1991. razlika u duìni o~ekivanog trajanja ìvota pri ìvoro|enju, u odnosu na sredinji deo Srbije, iznosila 2,5 godina za muko i 4,6 za ènsko, a prema Vojvodini 5,9 i 5,7 godina, u 1999. ona je smanjena, u odnosu na
sredinji deo Srbije, na 1,0 odnosno 1,3, a u odnosu na Vojvodinu, na 4,1 odnosno 3,1 godinu.
Prirodni prirataj
Zbog stalnog smanjenja broja ìvoro|ene dece, uz istovremeno pove}anje
broja umrlih, u SR Jugoslaviji je devedesetih godina obim prirodnog prirataja
stanovnitva stalno smanjivan (tabele 1. i 2. i grafikon). Prema poslednjim i, zbog
Kosova i Metohije, nedovoljno pouzdanim podacima, u 1997. je broj ìvoro|enih bio za 19 500 ve}i od broja umrlih. U pore|enju sa 1990, prirodni prirataj
je smanjen na pribli`no tre}inu. Devedesete godine su period s najmanjim obimom prirodnog prirataja u drugoj polovini XX veka, a 1997. godina prva godina u kojoj je on sveden na ispod 20 000 stanovnika. Za 1998, 1999. i 2000. se ne
raspolaè podacima o prirodnom prirataju stanovnitva na nivou zemlje kao celine, ali se sa sigurno}u moè re}i da je proces njegovog smanjivanja nastavljen,
i to do nivoa koji je neznatno iznad nultog prirodnog prirataja.
U SR Jugoslaviji su tokom devedesetih godina u izvesnom smislu postale jo
naglaenije poznate demografske regionalne razlike. Naime, od 1992. pozitivan prirodni prirataj je pozitivan isklju~ivo na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori, dok je
on u sredinjem delu Srbije (od 1992) i Vojvodini (od 1989) stalno negativan. Na
Kosovu i Metohiji je po~etkom devedesetih godina prirodni prirataj, prema prijavljenim vitalnim doga|ajima, iznosio oko 45 000 stanovnika, da bi se kasnije
ustalio na nivou od oko 35 000 godinje (realno je bio znatno ve}i). U Crnoj Gori prirodni prirataj je stalno bio pozitivan, ali uz primetno smanjenje. Tako je 1999.
zabeleèna najmanja razlika izme|u broja ìvoro|enih i umrlih (3 435 lica).
40
Goran Penev
Grafikon
@ivoro|eni, umrli i prirodni prira{taj, 1950-1999.

Hiljade
Hiljade
250
120
100
200
80
150
60
100
40
50
20
'#
'#!
'##
'#%
'#'
'$
'$!
'$#
'$%
'$'
'%
'%!
'%#
'%%
'%'
'&
'&!
'&#
'&%
'&'
''
''!
''#
''%
'''
'#
'#!
'##
'#%
'#'
'$
'$!
'$#
'$%
'$'
'%
'%!
'%#
'%%
'%'
'&
'&!
'&#
'&%
'&'
''
''!
''#
''%
'''
Hiljade
Hiljade
50
20
40
15
30
10
20
5
10
Hiljade
'#!
'##
'#%
'#'
'$
'$!
'$#
'$%
'$'
'%
'%!
'%#
'%%
'%'
'&
'&!
'&#
'&%
'&'
''
''!
''#
''%
'''
'#
'#!
'##
'#%
'#'
'$
'$!
'$#
'$%
'$'
'%
'%!
'%#
'%%
'%'
'&
'&!
'&#
'&%
'&'
''
''!
''#
''%
'''
'#
Hiljade
250
60
200
50
40
150
30
100
20
50
10
'#!
'##
'#%
'#'
'$
'$!
'$#
'$%
'$'
'%
'%!
'%#
'%%
'%'
'&
'&!
'&#
'&%
'&'
''
''!
''#
''%
'''
'#
'##
'#%
'#'
'$
'$!
'$#
'$%
'$'
'%
'%!
'%#
'%%
'%'
'&
'&!
'&#
'&%
'&'
''
''!
''#
''%
'''
'#
'#!
S druge strane, na niskonatalitetnim podru~jima Srbije razlika izme|u broja ìvoro|enih i umrlih stalno je pove}avana, pa je 1999. dostignut najve}i posleratni obim negativnog prirodnog prirataja. Naro~ito nepovoljno stanje je u Vojvodini, zbog ve}e duìne perioda s negativnim prirodnim priratajem (od 1989),
kao i zbog brèg pove}anja njegovog obima (u 1999. je iznosio -10 600). Na 1000
stanovnika stopa negativnog prirodnog prirataja stanovnitva Vojvodine (-5,4 promila) je me|u najviima u Evropi.
41
Boò Stojanovi}*
FORMALNO TR@ITE RADA**

Funkcionisanje trìta rada u Srbiji u poslednjih desetak godina bilo je determinisano slede}im nepovoljnim faktorima: dubokom politi~kom i ekonomskom krizom, kao i velikim ratnim razaranjima koji su doveli do otrog redukovanja ekonomske aktivnosti; velikim ratnim i ekonomskim migracijama stanovnitva koje su
dovele do zna~ajnih poreme}aja u obimu i strukturi ponude radne snage; odsustvom
ekonomskih reformi i strukturnog prilago|avanja privrede; politikom trìta rada
~iji je osnovni cilj bila velika zatita zaposlenih u drutvenim i dràvnim preduze}ima; i zna~ajnim u~e}em neformalnog sektora u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti.
Ovi faktori uticali su na to da formalno trìte rada u Srbiji karakteriu slede}e ~injenice:
1) relativno nizak nivo radne angaòvanosti stanovnitva;
2) visoke stope nezaposlenosti i njihov kontinuiran rast;
3) velika prikrivena nezaposlenost, odnosno viak zaposlenih;
4) nisko u~e}e zaposlenosti u privatnom sektoru i
5) niska mobilnost radne snage.
Stepen radnog angaòvanja stanovnitva na formalnom trìtu rada prikazan je
u tabeli 1. Posle dugogodinjeg perioda rasta aktivnosti èna na trìtu rada i pada aktivnosti mukaraca, stopa aktivnosti ènskog i mukog stanovnitva1 u Srbiji, na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi, po~ela je blago da opada od 1996. godine, sa manjim oscilacijama u 1998. i 1999. i neto ve}im padom u 2000. godini. Ove stope aktivnog stanovnitva ne obuhvataju zna~ajan broj izbeglica i raseljenih lica iz republika bive Jugoslavije, kao ni s Kosova i Metohije, koje su nale uto~ite u centralnoj
* Dr Boò Stojanovi}, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd
** Osnove reforme trì{ta rada u Srbiji, Ekonomski institut i Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, 2001, str. 16-23, 28-32 i 32-37.
1 Stopa aktivnog stanovnitva predstavlja odnos aktivnog i ukupnog stanovnitva.
42
Boò Stojanovi}
Srbiji i Vojvodini. Prema popisu izbeglica i raseljenih lica2 koje je obavljeno 1996.
godine, u ovom regionu bilo je 597.500 ratom ugroènih lica, od kojih je 519.000 steklo me|unarodni status izbeglica. Skoro polovina ukupnog broja ratom ugroènih lica koja borave na ovoj teritoriji predstavlja aktivno stanovnitvo koje vri dodatni pritisak na trìte rada, pored ve} velike ponude radne snage, posebno u drugoj polovini protekle decenije. Osim toga, prema podacima UNHCR, ukupan broj raseljenih lica sa Kosova i Metohije iznosi oko 220.000, pri ~emu oko polovina njih, tako|e, predstavlja potencijalno pove}anje ponude radne snage na trìtu rada u Srbiju.
Tabela 1.
Stope aktivnosti stanovnitva po polu u Srbiji, 1996-2000.
Ukupno
Muko
@ensko
1996.
55,6
64,2
47,4
1997.
53,7
62,8
45,3
1998.
54,4
62,8
46,5
1999.
55,6
63,4
48,2
2000.
52,9
61,8
44,5
Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije. Stopa aktivnog stanovnitva predstavlja odnos aktivnog i ukupnog stanovnitva i odnosi se na formalni sektor. Aktivno stanovnitvo
obuhvata zaposlene, vlasnike (suvlasnike) privatnih firmi, suvlasnike meovitih firmi, poljoprivrednike, pomaù}e ~lanove i ostalo aktivno stanovnitvo, kao i nezaposlene koji aktivno traè posao.
Izvor: Izra~unato na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi (ARS) Saveznog zavoda za statistiku.
U strukturi aktivnog stanovnitva, prema podacima Ankete o radnoj snazi

(ARS), zaposleni (uklju~uju}i i vlasnike i suvlasnike firmi) ~ine blizu 60% ukupno aktivnog stanovnitva. Budu}i da se ova anketa sprovodi od 1995. godine3,
kretanje ukupne zaposlenosti u duèm vremenskom periodu moè se analizirati
samo na osnovu podataka teku}e statistike zaposlenosti. Me|utim, treba imati u
vidu da su ti podaci nepotpuni, jer ne obuhvataju zaposlene u vojsci i policiji, a
do 1997. ni zaposlene u malim preduze}ima. Osim toga, jedan broj preduze}a ne
dostavlja izvetaje statisti~kim organima na osnovu kojih se prati registrovana zapolenost.
Nepovoljna kretanja zaposlenosti i nezaposlenosti u Srbiji u proteklih deset godina posledica su niskog nivoa ekonomske aktivnosti, nedostatka novih
investicija i odsustva trìnih reformi. Ukupna registrovana zaposlenost nije
2 UNHCR, Commissioner for Refugees of the Republic of Serbia, Commissioner for Displaced Persons of the Republic of Montenegro, Census of Refugees and other War Affected Persons in the Federal Republic of Yugoslavia, Belgrade, 1996.
3 Prva probna ARS sprovedena je 1994. godine.
Formalno trì{te rada
43
se prilago|avala kretanjima u realnom sektoru. Naime, kretanje ukupne zaposlenosti u poslednjih deset godina nije pratilo veliku redukciju GDP. Ukupna
zaposlenost u Srbiji je opala za 14,6% u 2000. godini u odnosu na 19914, dok
je pad drutvenog proizvoda iznosio 45,6%. Prilago|avanje zaposlenosti opadaju}em nivou ekonomske aktivnosti nije izvreno odgovaraju}im otputanjem
vika zaposlenih, ve} ve} otrim padom realnih zarada, pove}anjem broja zaposlenih na pla}enom ili nepla}enom odsustvu, zatim pove}anim penzionisanje, kao i pove}anjem u~e}a zaposlenih na neformalnom trìtu rada. Tako je
ublaèn pad ìvotnog standarda i izbegnute su socijalne tenzije. Me|utim, socijalni mir je pla}en velikim padom produktivnosti rada u formalnom sektoru
i ogromnim rastom prikrivene nezaposlenosti, kao i ekspanzijom neformalnog
trìta rada sa svim posledicama koje prate ove procese.
Prema ranijim procenama5, prikrivena nezaposlenost u dràvnim i drutvenim preduze}ima koja se definie kao viak zaposlenih ~iji je marginalni proizvod jednak nuli, iznosila je oko jedne tre}ine zaposlenih, odnosno 712 hiljada.
Visoka zatita zaposlenih uticala je na neefikasno kori}enje ljudskih resursa, dok
su zaposleni bili zati}eni od konkurencije u okviru samih preduze}a, kao i od
konkurencije izme|u zaposlenih i nezaposlenih. Visoki trokovi osloba|anja od
vikova zaposlenih prema zakonskim reenjima padaju na teret preduze}a, koja
su naj~e}e u veoma looj finansijskoj situaciji, te stoga odga|aju proces osloba|anja od vikova. Za vreme trajanja sankcija UN, otputanje vika radnika je
bilo zakonom zabranjeno, te su preduze}a, umesto dràve, vrila socijalnu funkciju. Tako|e, nije bilo masovnog otputanja zaposlenih ni posle bombardovanja
NATO-a, iako su neke fabrike bilo potpuno unitene. Poslednje procene govore
da je oko milion lica prikriveno nezaposleno, to je znatno vie od broja registrovanih nezaposlenih lica.6 Takvi uslovi podstakli su irenje sive ekonomije na
kategoriju zaposlenih koji su imali obezbe|eno potpuno zdravstveno i socijalno
osiguranje u formalnom sektoru, te su mogli prihvatiti i znatno manje zarade u
neformalnom sektoru, vre}i tako pritisak nadole na visinu zarada na neformalnom trìtu rada. Umesto da nezaposleni vre pritisak na formalnom trìtu rada, dolazi do paradoksa da formalno zaposleni predstavljaju glavnu konkurenciju nezaposlenima na neformalnom trìtu rada.
4 Nisu obuhva}eni zaposleni u malim preduze}ima, budu}i da statistika prati njihovo kretanje po~ev od 1997. godine, pa ne postoji uporediva serija podataka za period 1991-2000.
5 Poarac, A. (1998), Trìte rada u Jugoslaviji ta se dogodilo poslednjih godina? Strategija razvoja Jugoslavije i uklju~ivanje preduze}a u svetsku privredu, Zbornik radova sa savetovanja ekonomista na Kopaoniku, Savez ekonomista Jugoslavije, Vol. 25, 1998.
6 Republi~ki zavod za trìte rada, Strategija i politika trìta rada i zapoljavanja u Republici Srbiji, 2000.
44
Boò Stojanovi}
Kretanje i sektorska struktura zaposlenih ukazuje na intenzitet prestrukturisanja privrede i zaposlenosti. U~e}e zaposlenih u tercijarnom sektoru7 u ukupnoj zaposlenosti drutvenog, dràvnog i meovitog sektora nije zna~ajnije poraslo u odnosu na po~etak devedesetih. Ono je pove}ano, sa 46% u 1990, na 49%
u 2000. godini. U istom periodu, u~e}e zaposlenih u sekundarnom sektoru smanjeno je, sa 48,7%, na 45,6%. Me|utim, ako strukturu zaposlenih posmatramo
uklju~uju}i i privatni sektor, podaci ARS u periodu 1996-2000. godine ukazuju
na ve}e u~e}e zaposlenih u sektoru usluga (51,7% u 1996. u 55,4% u 2000). Dominantan udeo zaposlenih u tercijarnom sektoru u zemljama OECD, ukazuje na
perspektive razvoja ovog sektora u Srbiji, koji bi mogao da apsorbuje viak zaposlenosti u sekundarnom sektoru.
Dok je ukupna zaposlenost blago opadala u poslednjih deset godina, zaposlenost u privatnom nepoljoprivrednom sektoru je rasla. Iako skoro dvostruko pove}anje zaposlenosti u privatnom sektoru u ovom periodu izgleda impozantno, re~
je samo o veoma niskoj stvarnoj osnovi. Rast zaposlenosti u privatvenom sektoru, poto je u~e}e privatnog sektora u ukupnoj zaposlenosti u 2000. godini iznosilo svega 16,3%. Me|utim, ako ukupnu zaposlenost u privatnom sektoru posmatramo od 1997. godine, budu}i da su od tada raspoloìvi podaci i o zaposlenosti u
malim preduze}ima, slika postaje neto povoljnija (tabela 2). Ukupna zaposlenost
u privatnom sektoru u ove tri godine pove}ana je za 18,7%, a njeno u~e}e u ukupnoj zaposlenosti poraslo je sa 19,2% u 1997. na 23,9% u 2000. godini.
Tabela 2.
Zaposleni i nezaposleni u Srbiji u periodu 1991-2000.

u hiljadama
Ukupno
zaposleni
Zaposleni u
privatnom sektoru
Nezaposleni
1991.
2297
160
523
1992.
2232
175
574
1993.
2166
187
589
1994.
2127
204
586
1995.
2099
232
623
1996.
2084
252
655
1997.*
2194
422
645
7 Tercijarni sektor obuhvata saobra}aj i veze, trgovinu, ugostiteljstvo i turizam, zanatstvo,

stambeno-komunalnu delatnost, finansijske i druge usluge, obrazovanje i kulturu, zdravstvenu i socijalnu zatitu i drutveno-politi~ke zajednice i organizacije. Sekundarni sektor obuhvata industriju i rudarstvo i gra|evinarstvo.
45
Ukupno
zaposleni
Zaposleni u
privatnom sektoru
Nezaposleni
1998.
2190
464
769
1999.
2153
482
684
2000.
2100
501
722
Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije. Od 1997. godine obuhva}eni i
zaposleni u malim preduze}ima.
Izvor: Statisti~ki godinjak Srbije, 2000, i Indeks SZS, 01, 2001.
Za kretanje i strukturu zaposlenosti zna~ajno je ukazati i na relativan zna~aj nestandardnih oblika zapoljavanja, kao to je rad sa skra}enim radnim vremenom, rad
na odre|eno vreme, samozapoljavanje i sl. Ovi oblici zapoljavanja omogu}uju ve}u fleksibilnost u zapoljavanju i efikasnije zadovoljavanje tra`nje za radom. Prema
podacima ARS za 2000. godinu, zapo{ljavanje na odre|eno vreme i zapoljavanje
sa skra}enim radnim vremenom imaju marginalni zna~aj, budu}i da ono u~estvuje
u ukupnoj zaposlenosti sa samo 5%, odnosno 1%, respektivno. Zapoljavanje sa skra}enim radnim vremenom naj~e}e ima karakter nedobrovoljnog zapoljavanja, jer
je uglavnom posledica bolesti ili invalidnosti. Nisko u~e}e ovih oblika zapoljavanja u ukupnoj zaposlenosti rezultat je rigidne zakonske regulative, kao i nefleksibilne politike zapoljavanja, kojima se podsticalo zapoljavanje na neodre|eno vreme
sa punim radnim vremenom, a destimulisali fleksibilniji oblici zapoljavanja na odre|eno vreme sa mogu}no}u dobrovoljnog skra}enog radnog vremena.
U skladu sa dugoro~nom tendencijom opadanja ukupne zaposlenosti u Srbiji, dolo je do kontinuiranog rasta nezaposlenosti u periodu 1991-2000. Ukupan
broj lica koja traè zaposlenje u 2000. godini iznosio je 722 hiljade, to je za 5,6%
vie u odnosu na prethodnu godinu, a 38% vie nego 1991. godine (tabela 2). Stopa nezaposlenosti u 2000. godini iznosila je 25,6%.8 Me|utim, prema nekim procenama oko 30% registrovanih nezaposlenih kod Zavoda za trìte rada ne traì
aktivno posao. Budu}i da podaci o zaposlenima, na osnovu koje je ra~unata navedena stopa nezaposlenih, ne obuhvataju zaposlene u vojsci i policiji, ali ni aktivne poljoprivrednike, za adekvatnije izra~unavanje stope nezaposlenosti i njenu me|unarodnu uporedivost, koristi}emo i podatke ARS. Stopa nezaposlenosti,
ra~unata prema podacima ove Ankete koja realnije odslikava stvarno stanje na trìtu rada, iznosila je 13,3% u 2000. godini.9 Karakteristike nezaposlenih lica detaljnije }e biti analizirane u slede}em poglavlju.
8 Stopa nezaposlenosti predstavlja odnos broja nezaposlenih lica koja aktivno traè posao i
aktivnog stanovnitva (i zaposleni i nezaposleni). Aktivni poljoprivrednici nisu obuhva}eni.
9 Deo razlike izme|u stope nezaposlenosti ra~unate prema teku}oj statistici zaposlenosti i
stope nezaposlenosti ra~unate koriste}i podatke ARS duguje se, pored razlike u broju zaposlenih,
i razlici u broju nezaposlenih lica koja aktivno traè posao.
46
Boò Stojanovi}
Veliki broj nezaposlenih, viak zaposlenih, kao i veliki broj izbeglica i raseljenih lica vre jak pritisak na formalno trìte rada, stvaraju}i veliku ponudu rada u
odnosu na nisku tra`nju za radom koja je posledica velikog pada ekonomske aktivnosti i nedostatka novih investicija. Veliki nesklad izme|u ponude radne snage izraène brojem nezaposlenih i tra`nje za radnim koja je posledica velikog pada ekonomske aktivnosti i nedostatka novih investicija. Veliki nesklad izme|u ponude radne snage izraène brojem nezaposlenih i tra`nje za radnom snagom izraène brojem
slobodnih radnih mesta moè se sagledati u analizi kvantitativnih i kvalitativnih faktora. Kvantitativni faktori se mogu analizirati kroz odnos nezaposlenih i slobodnih
radnih mesta. Broj slobodnih radnih mesta ili tra`nja za radom u proseku je bila 24
puta manja od broja nezaposlenih u 1991, a 21 put manja u 2000. godini (slika 1).
Taj odnos se znatno pogorao u periodu sankcija (1992-1996), kada se broj slobodnih radnih mesta smanjivao a broj nezaposlenih rastao. Kvalitativni faktor neravnoteè ogleda se u ~injenici da je, i pored ovako velike diskrepance izme|u ponude i
tra`nje, 19,3% slobodnih radnih mesta ostalo nepopunjeno u 2000. godini. Nesklad
izme|u ponude i tra`nje za radnom snagom, objanjava se neadekvatnom kvalifikacionom strukturom nezaposlenih koja ne odgovara u potpunosti kvalifikacionoj strukturi tra`nje, kao i neadekvatnim profilima stru~nosti na strani ponude. Dok skoro dve
tre}ine ukupno nezaposlenih ~ine nekvalifikovani, polukvalifikovani i kvalifikovani radnici, tra`nja za ovim nivoima kvalifikacije ~inila je 55,8% ukupne tra`nje u
2000. godini. Struktura ponude i tra`nje za radnom snagom prema stru~noj spremi
nije bitno izmenjena u odnosu na 1999. godinu, ali je u odnosu na po~etak devedesetih zna~ajno smanjeno u~e}e nezaposlenosti sa srednjom, viom i visokom stru~nom spremom, a pove}ana tra`nja za visokoobrazovnim profilima.
Slika 1.
Kretanje ponude i tra`nje za radom
1.000.000
Ponuda
rada
800.000
600.000
400.000
Tra`nja
za radom
200.000
0
1990
1992
1994
1996
1998
2000
Izvor: Statisti~ki godinjak Srbije, Republi~ki zavod za statistiku, 2000.
47
Ovaj nepovoljan proces uskla|ivanja ponude i tra`nje bio je dodatno oteàn

niskom geografskom mobilno}u radne snage, koja je prevashodno rezultat nedovoljne regionalne razvijenosti i nerazvijenosti trìta stanova. Kretanje radne
snage izme|u drutvenog i privatnog sektora ograni~ena je uslovima rizika i neizvesnosti poslovanja u privatnom sektoru u uslovima postojanja ,,institucionalnog vakuuma zbog zapo~ete tranzicije i nedefinisanih optih pravila ekonomske
utakmice na trìtu. Ve}a pokretljivost radne snage moè se ostvariti implementacijom institucija trìne privrede, odnosno uspostavljanjem optih sistemskih
uslova koji se odnose na funkcionisanje trìne ekonomije sa slobodnim kretanjem roba i usluga i faktora proizvodnje (rada i kapitala) na jedinstvenom unutranjem trìtu, kao i odgovaraju}e liberalizacije ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Fleksibilnost trìta rada i mobilnost radne snage u prvih nekoliko godina bi}e ograni~ene nepovoljnom kvalifikacionom i obrazovnom strukturom nezaposlenih i strukturom vikova zaposlenih za koje se tako|e moè pretpostaviti da su jednim delom neodgovaraju}eg stru~nog profila ili zastarelih tehnolokih
znanja. Osim toga, u procesu prestrukturisanja privrede znatan broj radnika }e promeniti delatnost i zanimanje, pa }e i za njih biti neophodna dokvalifikacija ili prekvalifikacija.
Visok stepen neravnoteè izme|u ponude i tra`nje za radom, uz veliku prikrivenu nezaposlenost i zna~ajne razmere neformalnog trìta rada ukazuju na
nefunkcionisanje formalnog trìta rada, odnosno na to da trìte rada ne vri
optimalnu alokaciju ljudskog faktora. Ponuda i tra`nja nisu jedini faktori u procesu formiranja cene rada ili nivoa zaposlenosti u drutvenom sektoru, ve} je
taj proces, pored ostalog, rezultat uticaja i vantrìnih faktora. Ponuda rada je
odre|ena, pre svega, ekonomskim faktorima, to zna~i da su odluke o obrazovanju i kvalifikacijama, o participaciji na trìtu rada i o izboru preduze}a u
zna~ajnoj meri autonomne. Tra`nja za radom, koju iskazuju preduze}a, delimi~no je odre|ena ekonomskim faktorima, odnosno finansijskom pozicijom
preduze}a na trìtu, potrebama preduze}a za odre|enim obrazovanim i kvalifikacionim profilom zaposlenih, ali i drugim neekonomskim spoljnim uticajima. Struktura tra`nje za radom nije zna~ajno izmenjena i pored zakonske mogu}nosti fleksibilnih oblika zapoljavanja. Proces formiranja cene rada u privatnom sektoru se u znatnoj meri razlikuje od situacije u drutvenom sektoru.
Cena rada u privatnom sektoru rezultat je delovanja ekonomskih faktora, tj. su~eljavanja ponude i tra`nje za radom.
Minimalna cena rada do sada je vie imala formalni karakter, jer su najnià
cena rada za najjednostavniji rad i osnovne cene rada za poslove razli~ite stru~nosti, odre|ene optim kolektivnim ugovorom, bile formirane na znatno viem
nivou od onoga koji su preduze}a mogla da plate. Tako dràva i njeni ,,partneri
48
Boò Stojanovi}
nisu uspeli da obezbede da minimalna cena rada bude osnovni element trìta rada i faktor mobilnosti radne snage.
NEZAPOSLENOST STANJE, KRETANJE, ISPOLJAVANJE
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u 2000. godini, ra~unata bilo na osnovu podataka o registrovanoj zaposlenosti ili na osnovu podataka ARS, bila je me|u najviim u zemljama u tranziciji. Za razliku od ve}ine socijalisti~kih zemalja koje
su na po~etku procesa tranzicije imale stope nezaposlenosti bliske nuli, Srbija je,
na samom po~etku ekonomskih reformi u znatno nepovoljnijem poloàju, budu}i da je suo~ena sa velikom nezaposleno}u i njenim daljim rastom. Dodatni problem ~ini velika prikrivena nezaposlonost koja premauje razmene otvorene nezaposlenosti. Me|utim, treba imati u vidu da znatan broj nezaposlenih i zaposlenih posebno iz drutvenog ili dràvnog sektora, ostvaruju dodatne prihode na neformalnom trìtu rada. Naime, rezultati Ankete o sivoj ekonomiji pokazuju da
je u 2000. godini jedna petina nezaposlenih i jedna ~etvrtina zaposlenih u drutvenom/dràvnom ili meovitom/zadru`nom sektoru bila angaòvana u sivoj ekonomiji.10 Ovakvo sloèno preplitanje formalnih i neformalnih komponenata na
trìtu rada zamagljuje stvarne odnose na tom trìtu i oteàva dràvi da vodi efikasnu politiku trìta rada.
Struktura nezaposlenih lica, po svim karakteristikama, veoma je nepovoljna. Ukaza}emo samo na njene najva`nije karakteristike koriste}i podatke ARS za
1996. i 2000. godinu.11
Nezaposlenost u Srbiji ima dugoro~ni karakter, budu}i da je u~e}e nezaposlenih lica koja traè posao vie od godinu dana u ukupnoj nezaposlenosti visoko.12 Naime, oko 80% nezaposlenih posao traì vie od godinu dana (tabela 3).
U 2000. godini njihovo u~e}e je blago pove}ano (za skoro ~etiri procentna poena) u odnosu na 1996. godinu, pri ~emu je smanjen udeo nezaposlenih koji traì posao od 1-3 godine, odnosno, od 3-5 godina, a pove}an udeo nezaposlenih
koji posao traì vie od 5 godina. Dugoro~no nezaposleni su uglavnom lica koja
imaju niì nivo obrazovanja od kratkoro~no nezaposlenih. Prose~no vreme traènja posla pove}ano je za 7 meseci u 2000. u odnosu na 1996. godinu. Ovakav
dugoro~an karakter nezaposlenosti u Srbiji predstavlja veliki ekonomski i socijalni problem koji ima duboke implikacije kako na zastarevanje znanja, tako i na
10 Ekonomski institut, Beograd i Liga eksperata, Reintegracija sive ekonomije i razvoj privatnog sektora, 2001.
11 Struktura nezaposlenih lica prema podacima Republi~kog zavoda za trìte rada veoma
je sli~na podacima ARS.
12 Prema definiciji Me|unarodne organizacije rada, dugoro~no nezaposlenima se smatraju
lica koja posao traè vie od godinu dana.
49
intenzitet kori}enja raspoloìvih ljudskih resursa, a posebno na socijalne reperkusije nezaposlenosti.

Druga karakteristika nezaposlenosti odnosi se na njenu demografsku strukturu. U~e}e èna u ukupnoj nezaposlenosti je ve}e od u~e}a mukarca (tabela
5). Tako|e, stopa nezaposlenosti èna znatno je ve}a je od stope nezaposlenosti
mukaraca, pri ~emu se ova razlika vremenom blago pove}ava u korist mukaraca. Stopa nezaposlenosti èna porasla je sa 15,9% u 1996. na 16,5% u 2000. godini, a mukaraca smanjena sa 11% na 10,8%. @ene u Srbiji teè dolaze do posla od mukaraca, a jedan od glavnih razloga jeste njihova loija obrazovna i kvalifikaciona struktura u odnosu na mukarce.
Tabela 3.
Nezaposleni prema duìni ~ekanja na zaposlenje u Srbiji,
1996-2000, u %
Ukupno
manje od 6 meseci
1996.
2000.
100,0
100,0
7,9
8,0
6-12 meseci
13,6
9,9
1-3 godine
35,0
31,9
3-5 godina
19,6
17,7
5-8 godina
11,8
14,3
preko 8 godina
12,1
18,2
Srednja vrednost (u mesecima)
47,2
54,3
Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Izvor: Izra~unato na osnovu podataka Ankete o radnoj snazi Saveznog zavoda za statistiku.
Tabela 4, tako|e, pokazuje dominantno u~e}e najmla|e starosne grupe (15-24

godina) u ukupnoj nezaposlenosti, ali sa izraènom tendencijom smanjena u periodu 1996-2000. godine. Dok je udeo sredinjih starosnih kategorija prili~no stabilno, nezaposlena lica preko 45 godina starosti su zna~ajno pove}ala svoje u~e}e (za
4,8 procenata poena). Najve}u stopu nezaposlenosti od svih starosnih kategorija imala je najmla|a starosna grupa, i iznosila je 57% u periodu 1996-2000. Ova izuzetno
visoka stopa nezaposlenosti ukazuje na to da su mladi u Srbiji u najnepovoljnijem
poloàju u pogledu nalaènja posla, i u znatno teèm poloàju u odnosu na zemlje
u tranziciji. Najve}u stopu nezaposlenosti mladih od 32% imala je Bugarska.13 Sve
13 UNICEF (1999), Women in Transition, The MONEE Project CEE/CIS/Baltics Regional
Monitoring Report, No. 6.
50
Boò Stojanovi}
ovo daje veoma nepovoljnu sliku o poloàju mladih na trìtu rada u Srbiji, ali tako|e implicira rasipanje ljudskih resursa onih starosnih kategorija koje bi trebalo da
daju najve}i doprinos ekonomskom i socijalnom razvoju drutva.
Tabela 4.
Nezaposleni prema godinama starosti i polu u Srbiji,

1996-2000, u %
Ukupno
Mukarci
ène
15-24
25-34
35-44
45-54
preko 55
1996.
100,0
47,1
52,9
41,7
37.3
14,1
5,8
1,1
2000.
100,0
45,9
54,1
34,8
38.3
15,2
10,4
1,3

Tre}a karakteristika nezaposlenosti se odnosi na neadekvatan kvalitet raspoloìve radne snage, to je ilustrovano podacima o obrazovnoj strukturi nezaposlenih (tabela 5). Glavna karakteristika nezaposlenih je visoko u~e}e grupe niskog
obrazovnog profila (ispod srednjeg obrazovanja) u ukupnoj zaposlenosti i pored
tendencije njenog smanjenja u 2000. u odnosu na 1996. godinu. Nezaposleni sa
obrazovanjem niìm od srednjeg nivoa ~inili su 22% ukupnog broja nezaposlenih
u 2000. godini. Me|u njima dominiraju nekvalifikovani i polukvalifikovani radnici ~ije }e zapoljavanje biti oteàno sa otpo~injanjem reformi i prestrukturisanjem privrede i radne snage budu}i da savremene industrije zahtevaju kvalifikovanu radnu snagu. Sa druge strane, u~e}e nezaposlenih visokoobrazovane grupe
(via kola i fakultet) relativno je nisko i tako|e se smanjuje u posmatranom periodu. Nezaposleni visokoobrazovnog profila najkra}e ~ekaju na posao, pa se njihova nezaposlenost delom moè objasniti traènjem najpovoljnije ponude za zaposlenje, ili je re~ o niskoj geografskoj mobilnosti zbog nemogu}nosti zapoljavanja bra~nog partnera ili stambenih problema.
51
Tabela 5.
Nezaposleni prema obrazovanju u Srbiji, 1996-2000, u %
Nezavrena osnovna kola
Osnovna kola
Srednja kola
Via kola
Fakultet
1996.
5,5
21,7
65,0
5,4
2,4
2000.
4,0
18,0
71,8
3,0
3,2

U strukturi nezaposlenih, najve}i je broj lica koja prvi put traè zaposlenje
i oni su ~inili oko dve tre}ine ukupnog broja nezaposlenih u periodu 1996-2000.
Od ukupnog broja nezaposlenih koji su ranije bili zaposleni, najvie je onih koji
su posao napustili jer su bili tehnoloki viak ili zbog likvidacije firme. Njihovo
u~e}e je pove}ano u 2000. u odnosu na 1996. godinu (sa 44,2% na 58,1%), to
je prevashodno posledica razaranja fabrika i preduze}a nastalih usled bombardovanja NATO-a, a ne strukturnog prilago|avanja ponude radne snage zahtevima
tra`nje na trìtu rada. Nizak procenat nezaposlenih koji su napustili posao na li~ni zahtev (16,5% u 1996. i 12,4% u 2000) ukazuje na nisku mobilnost radne snage i na ustaljenu naviku zaposlenih da retko menjaju radno mesto.
NEFORMALNO TR@ITE RADA
Diskriminatorski uslovi poslovanja privatnog sektora vezani za ideoloka opredeljenja iz viedecenijskog perioda socijalizma, kao i rigidna i restriktivna regulativa
radnih odnosa uz visoke poreze na zarade i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje, smanjuju atraktivnost formalnog sektora, uve}avaju trokove poslovanja i
podsti~u seljenje radne snage na neformalno trìte rada. Veliko siromatvo i nezaposlenost generiu veliku ponudu na skrivenom trìtu rada, a zatvorenost, nefleksibilnost i tradicionalna intertnost formalnog trìta ostavljaju ansu skrivenom trìtu rada. Nizak ìvotni standard zaposlenih i slabo kori}enje radnog vremena i reìm rada u drutvenom i dràvnom sektoru, uticali su na to da se zna~ajan broj zaposlenih
iz formalnog sektora angaùje na skrivenom trìtu rada radi obezbe|ivanja dodatnih
prihoda za ìvot. Sa druge strane, veliki broj formalno zaposlenih na prinudnim odmorima, zbog nedovoljnosti prihoda, prihvatao je rad na crno ~ak i pod veoma nepovoljnim uslovima, jer su imali obezbe|eno zdravstveno i socijalno osiguranje kroz
plate na pla}enom odsustvu. Za zna~ajan broj nezaposlenih i penzionera sa niskim
prihodima, kao i drugih kategorija stanovnitva koji u~estvuju na skrivenom trìtu
rada to predstavlja jedini izvor prihoda za preìvljavanje ili zna~ajan dopunski izvor.
52
Boò Stojanovi}
Rezultati ankete o sivoj ekonomiji14 koja je sprovedena u decembru 2000.

na teritoriji Srbije na uzroku od 3865 lica starijih od 14 godina ukazuju na zna~ajne razmere skrivenog trìta rada. Procene ukupnog broja u~esnika na ovom
trìtu govore da je najmanje milion ljudi bilo angaòvano u sivoj ekonomiji,15
pri ~emu 51% aktivnosti obavlja svakog meseca.16 Njihov udeo u ukupnom broju aktivnih lica iznosio je 30%.17
Cena rada na neformalnom trìtu formira se ekonomski sli~no kao i u formalnom privatnom sektoru. Ona je obi~no ve}a u odnosu na cenu rada na formalnom trìtu jer se dobit od utaje poreza i doprinosa na zarade raspodeljuje izme|u zaposlenog i poslodavca. Druga komponenta cene rada na ovom trìtu jeste dobit od rizika obavljanja nelegalnih aktivnosti. Ova premija se formira na razli~itim nivoima i zavisi od konkurencije i ja~ine kontrole.
Slika 2.
Zarade na ~as po polu na formalnom i neformalnom trìtu rada
u Srbiji u 2000.
60
50
40
30
20
10
0
Regulativna ekonomija
Mu{karci
Siva ekonomija
@ene
14 Izvor: Ekonomski institut, Beograd i Liga eksperata, Reintegracija sive ekonomije i razvoj privatnog sektora, 2001.
15 Ako se ovom broju doda kategorija samozaposlenih u formalnom sektoru, koji su posao
,,
obavljali na ulici, ,,buvljaku i sli~nim mestima, u ku}i ili u posebnim prostorijama, bez registrovane firme, onda ukupan broj u~esnika u sivoj ekonomiji dostiè blizu 1,2 miliona lica.
16 Od lica koja nisu imala dodatni posao u novembru, njih 10,5% dodatne poslove obavlja
povremeno (5-6 puta godinje), a 10,9% retko (1-2 puta godinje).
17 Aktivna lica obuhvataju lica koja imaju redovan posao, kao i nezaposlena lica koja aktivno traè posao.
53
Rezultati ankete ukazuju na to da su prose~ne mese~ne zarade na neformalnom trìtu rada bile ve}e u odnosu na formalno trìte za 6,8% i iznosile su 4.010
dinara ili 134 DEM. Me|utim, slika postaje znatno druga~ija kada se isklju~i uticaj ~asova rada. Atraktivnost skrivenog trìta rada leì u ~injenici to su prose~ne zarade po ~asu bile preko dva puta ve}e u odnosu na formalno trìte rada i
iznosile su 50 dinara ili 1,7 DEM. Ve}e zarade na ~as na neformalnom u odnosu
na formalno trìte rada poti~u iz utaje poreza. Odnos prose~nih zarada po ~asu
u sivoj i regularnoj ekonomiji pribli`no odgovara visini optere}enja zarada porezima i doprinosima, imaju}i u vidu da se na 1 dinar ostvarene zarade pla}a jo
1,1 dinar na ime poreza i doprinosa.
Posmatrano po polu, ène su odnosu na mukarce bile u boljem poloàju na
formalnom nego na neformalnom trìtu rada. Zarade na ~as èna na formalnom
trìtu rada bile su manje za 28,1% u odnosu na zarade mukaraca, a na neformalnom trìtu za 39,5% (slika 2). Deo ove razlike u zaradama po polu, svakako se moè objasniti znatno loijom obrazovnom strukturom èna u neformalnom
u odnosu na formalni sektor, dok kod mukarca prelaskom u sivu ekonomiju nije dolo do tako zna~ajnog pogoranja obrazovnog profila.
Pored znatno viih zarada po ~asu u sivoj ekonomiji u odnosu na regularnu,
atraktivnost skrivenog trìta rada leì i u ~injenici da za ulazak na neformalno
trìte rada ne postoje ozbiljne barijere, kao to su kod formalnog sektora propisani stepen obrazovanja, radno iskustvo itd. Rad u neformalnom sektoru naj~e}e ne zahteva posebnu obu~enost, niti formalno obrazovanje i kvalifikacije, niti veliki po~etni kapital pri zapo~injanju aktivnosti, a moè da se obavlja i pored
redovnog posla. Me|utim, rezultati ankete pokazuju da veliki broj u~esnika obavlja poslove u sivoj ekonomiji koji su na nivou njihovih kvalifikacija (56,1%),
to je razumljivo imaju}i u vidu relativno visoku obrazovnu strukturu u~esnika u
sivoj ekonomiji. Karakteristi~no je, tako|e, da skoro dve tre}ine u~esnika u sivoj
ekonomiji dodatni posao nije obavljalo u istom zanimanju kao redovni posao, to
govori o njihovoj sposobnosti da se prilagode uslovima tra`nje na skrivenom trìtu rada.
Najve}i deo ponude na neformalnom trìtu rada ~ine lica koja ve} imaju
redovan posao na formalnom trìtu rada. Naime, ova kategorija lica ~inila je
60,5% u~esnika u sivoj ekonomiji (tabela 6). Me|u njima su najbrojniji zaposleni koji ~ine vie od polovine ukupnog broja u~esnika. Skoro svaki ~etvrti zaposleni u formalnom sektoru je angaòvan na neformalnom trìtu rada. Oni su
prinu|eni da se bave dodatnim aktivnostima radi preìvljavanja zbog nedovoljnosti prihoda iz redovnog posla (posebno zaposleni u drutvenom sektoru), uz
istovremeno ~uvanje radnog mesta i socijalne sigurnosti. Neredovnost prihoda
predstavlja dodatni podsticaj za njihovo angaòvanje na neformalnom trìtu ra-
54
Boò Stojanovi}
da, jer njih 42,7% ima neredovne prihode, pri ~emu je najvie onih kojima prihodi kasne do dva meseca (68%). Sa druge strane, jedna ~etvrtina njih ima mogu}nost da ~esto ili ponekad dodatni posao obavlja u toku redovnog radnog vremena, naro~ito zaposleni u drutvenom sektoru, zbog slabog kori}enja kapaciteta.
Penzioneri su najbrojnija kategorija u okviru lica sa li~nim prihodima, koji
~ine 12,8% ukupnog broja u~esnika u sivoj ekonomiji. Posmatrano u odnosu na
ukupan broj penzionera, njih 11,2% obavlja razne vrste dodatnih aktivnosti zbog
niskog nivoa penzija. U skupu lica bez prihoda, nezaposleni predstavljaju najbrojniju grupu u~esnika u sivoj ekonomiji. Oko 20% nezaposlenih participiralo je na
neformalnom trìtu rada.
Tabela 6.
Struktura ukupno anketiranih lica i u~esnika u sivoj ekonomiji prema
socio-ekonomskom statusu u Srbiji u 2000, u %
Ukupno
Siva
anketirana lica
ekonomija
UKUPNO
100,0
100,0
Lica koja imaju posao
47,9
60,5
Zaposleni*
41,9
56,2
Samozaposleni
2,2
2,1
Poljoprivrednici**
3,8
2,2
ili bez prihoda
52,1
39,5
Penzioneri
18,6
12,8
Nezaposleni
9,4
11,5
Doma}ice
9,0
3,2
Studenti i u~enici
11,9
5,1
Ostalo
3,2
6,9
Lica sa li~nim prihodima

* Uklju~eni i vlasnici privatnih firmi, suvlasnici meovitih firmi, kao i slobodne profesije.
** Uklju~eni i pomaù}i ~lanovi.
Izvor: Ekonomski institut Beograd i Liga eksperata, Reintegracija sive ekonomije i razvoj privatnog sektora, 2001.
Ovakva struktura u~esnika u sivoj ekonomiji nije karakteristi~na za ve}inu

zemalja u tranziciji, kao ni za razvijene trìne privrede, gde se sivom ekonomijom najvie bave nezaposleni i kategorija samozaposlenih, dok je u~e}e zaposlenih manje izraèno zbog znatno viih realnih zarada.
55
Najpogodnije delatnosti za obavljanje neformalnih aktivnosti su oni sektori u kojima su potrebna mala po~etna ulaganja, gde se lako moè zapo~eti poslovanje i bez velike tete prekinuti. To su zanatske i druge uslu`ne delatnosti. Sa
druge strane, mogu}nosti za obavljanje neformalnih aktivnosti u kapitalno intenzivnim delatnostima, kao to je industrija, veoma su niske. Dok u~e}e zaposlenih u sekundarnom sektoru na formalnom trìtu rada, prema podacima ove ankete, iznosi do 40,8%, broj u~esnika na neformalnom trìtu rada u ovom sektoru bio je znatno ve}i i iznosio je 68,5%. Trgovina, zanatstvo i poljoprivreda su
delatnosti sa najve}im brojem u~esnika u sivoj ekonomiji.
U odnosu na sektor svojine redovnog posla, preko tri ~etvrtine u~esnika u
sivoj ekonomiji poti~e iz drutvenog i dràvnog sektora (77,5), to je razumljivo
budu}i da je taj sektor dominantan i u regularnoj ekonomiji. Sa druge strane, ako
eliminiemo uticaj veli~ine svakog sektora svojine, onda pribli`no svaki ~etvrti
zaposleni u drutvenom/dràvnom ili meovitom/zadru`nom sektoru u~estvuje na
neformalnom trìtu rada, a samo 12,6% zaposlenih u privatnoj svojini. Ovakva
struktura u~esnika na neformalnom trìtu rada svakako je posledica vieg nivoa
zarada u formalnom privatnom sektoru, njihovim redovnijim isplatama, ali tako|e i druga~ijeg reìma rada i kori}enja radnog vremena u odnosu na drutveni i
dràvni sektor.
56
57
Danilo [ukovi}*
PRIVREDA SRBIJE STANJE

I PRVE REFORMSKE PROMENE**
UVOD
Klju~ne makroekonomske varijable odnose se kako na unutranju stranu nacionalne ekonomije, tako i na njen spoljnoekonomski aspekt. to se ti~e unutranje ekonomije, glavne ekonomske varijable su: drutveni proizvod, nivo cena,
zaposlenost i kamatne stope. Devizni kurs i platni bilans su klju~ne varijable sa
stanovita poloàja nacionalne ekonomije u odnosu na me|unarodnu ekonomiju.
Analiza ovih varijabli svakako pruà celovitu sliku makroekonomskog stanja jedne privrede. No, za potrebe prikaza makroekonomskog ambijenta u Srbiji, potrebno je, s obzirom na promene nastale oktobra 2000. godine i reformske
procese koji su nakon toga usledili, dati kratak prikaz institucionalnih promena i
tokova reformi u prvoj godini posle demokratskih promena.
DRUTVENI PROIZVOD
Drutveni proizvod kao najpouzdaniji indikator privrednog razvoja imao je
u Srbiji u periodu 1989. do 1993. godine pad od 50,3%, da bi u periodu 1993. do
1998. dolo do blagog oìvljavanja kada je zabeleèn porast od 24,8. U 1999. godini dolazi do ponovnog velikog pada drutvenog proizvoda od 17,8% u odnosu
na 1988. godinu. Tako je u 1999. godini drutveni proizvod u Srbiji iznosio samo 41,8% u odnosu na nivo iz 1989. godine.
* Dr Danilo [ukovi}, Institut dru{tvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd.

** Neobjavljen prilog.
58
Danilo [ukovi}
Tabela 1.
Kretanje dru{tvenog proizvoda 1989-1999

(u cenama 1994)a
Jugoslavija
Srbija
(Drutveni proizvod Drutveni proizvod Broj stanovnika Drutveni proizvod
u mil. dinara)
(u mil. dinara)
u 000
po stanovniku 3 : 4
Godina
1989.
49811
47201
9719
4856
1990.
45867
43544
9757
4463
1991.
40537
38465
9792
3928
1992.
29226
27641
9838
2810
1993.
20236
19230
9884
1946
1994.
20750
19729
9926
1988
1995.
22017
20853
9969
2092
1996.
23310
21821
9995
2183
1997.
25028
23442
10014
2341
1998.
1999b
25652
23993
9993
2380
20245
18523
7781
2380
Izvor: SZS, Statisti~ki godinjak 2001, Republi~ki zavod za statistiku Srbije, Statisti~ki godinjak 2000, Sopstveni prora~un.
a Devizni kurs je u 1994. bio 1 DEM = 1 DIN,
b Bez podataka za Kosovo i Metohiju
Izvor: SZS, Statisti~ki godinjak 2001, str. 148.
Slika 1.
Dinamika dru{tvenog proizvoda Srbije

(1994=100)
#

#

#

''
''
''"
Izvor: SZS, Statisti~ki godinjak 2001, str. 148.
''$
''&
'''
Privreda Srbije stanje i prve reformske promene

Tabela 2.
59
Struktura drutvenog proizvoda po oblicima svojine

u%
Jugoslavija
Srbija
Oblici svojine
1988.
1999.
1998.
1999.
Drutvena svojina
31,6
28,1
31,9
28,7
Privatna svojina
37,7
42,4
38,0
43,4
Zadru`na svojina
0,9
1,4
1,0
1,5
Meovita svojina
28,2
26,2
27,2
24,4
Dràvna svojina
1,6
1,9
1,9
2,0
Ukupno
100
100
100
100
Izvor: SZS, Statisti~ki godinjak 2001, Sopstveni prora~un.
Kako su drutvena, meovita i dràvna svojina u sutini isti oblik svojine i

kako je udeo zadru`ne svojine minoran, to je sa stanovita oblika svojine bitan
odnos privatne svojine, s jedne, i svih drugih oblika svojine, s druge strane. Udeo
privatnog sektora u stvaranju drutvenog proizvoda se pove}ao, to je rezultat kako
po~etnih rezultata privatizacije po Zakonu o svojinskoj transformaciji koji je stupio na snagu 31. oktobar 1997. tako i ve}e vitalnosti privatnog sektora.
Tabela 3.
Struktura drutvenog proizvoda po principu ~istih delatnosti sredina u
1999. godini
Industrija i rudarstvo
33,9%
Poljoprivreda i ribarstvo
22,7%
Gra|evinarstvo
5,5%
Saobra}aj
9,8%
Trgovina
15,4%
Ostale delatnosti (umarstvo,

vodoprivreda, ugostiteljstvo i turizam,
zanatstvo i druge proizv. delatnosti)
12,7%
Privredna struktura iz osamdesetih godina ne samo da je zastarela, ve} je i

u odnosu na taj period pogorana, to ilustruje pokazatelj o visokom udelu
poljoprivrede i niskom udelu tercijarnog sektora.
60
Danilo [ukovi}
KRETANJE CENA
Stopa inflacije je najzna~ajniji indikator makroekonomske stabilnosti.

Privreda Jugoslavije i Crne Gore bila je izloèna dugogodinjoj i visokoj inflaciji.
Da bi reforme bile uspene, jedan od prioritetnih uslova je stabilizacija cena odnosno niska inflacija.
U pregledu koji sledi pokaza}emo kako se kretala inflacija od 1994. do kraja oktobra 2001. godine.
Tabela 4.
Godina
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.*
2000.
1-10. 2001
2000
10. 2001
12. 2000
10. 2001
9. 2001
Kretanje cena u Srbiji 1994 oktobar 2001.

(Indeksi: prethodna godina = 100)
Cene
na malo
100
175
194
118
130
141
170
Tro{kovi
ìvota
103
179
192
122
130
144
180
Cene proizvo|a~a
industr. proizv.
108
157
190
119
125
143
206
211
216
203
136
142
129
102,9
102,9
102,1
Izvor: SZS, SGJ, 2001, Saoptenje o cenama.

* Od 1999. pa nadalje bez podataka za Kosovo i Metohiju.
Posle januara 1994. kada je hiperinflacija naglo prese~ena, cene su se stabilizovale i do kraja te godine inflacija se, merena indeksom cena na malo,
zadràla na nuli. Me|utim, ve} 1995. godine stopa rasta cena na malo iznosi 74%,
a u 1996. godini 93%, da bi u 1997, 1998. i 1999. godini inflacija bila umerenija kada je iznosila 18%, 30% i 42% respektivno.
U 2000. godini inflacija ponovo dostiè drasti~no visok nivo od 106,7%.
Ovako visok rast cena rezultat je, s jedne strane, ekonomske nestabilnosti i politi~ke krize, kao i liberalizacije cena posle promena od 5. oktobra, s druge strane.
Liberalizacija cena kao neophodna mera opteg procesa liberalizacije bila je nu`na
kako bi se ulo u reforme koje su pre toga kasnile vie od jedne decenije.
61
Usled prethodne dugogodinje ~vrste administrativne kontrole dispariteti

cena su bili mnogo poreme}eni, zbog ~ega je prilikom osloba|anja cena dolo do
naglog rasta, posebno cena prehrambenih proizvoda, energenata i komunalnih usluga. Proces izravnavanja pariteta nastavljen je i u 2001. godini, to je uticalo na
nivo inflacije i u ovoj godini.
U drugoj polovini 2001. godine uo~ljiva je tendencija smirivanja inflacije, tako
da se u 2002. godini cene mogle stabilizovati na nivou od 10 do 20%, to bi bilo
veoma zna~ajno za stvaranje uslova za uspeno sprovo|enje ekonomskih reformi.
ZAPOSLENOST
U oktobru 2000. godine6 u Srbiji (bez Kosova i Metohije) bilo je 2.149.911
zaposlenih7, dok je 721.795 lica zvani~no evidentirano kao nezaposleni. Tako je oficijelna stopa nezaposlenosti, u 2000. godini bila 25,1%. Da bi se dobila realna slika problema nezaposlenosti, treba imati u vidu i brojne nezvani~ne procene o isto
tako visokoj stopi tzv. skrivene nezaposlenosti ili prividne zaposlenosti, koja iznosi
od 20-24%, pa bi tako stopa ukupne nezaposlenosti u Srbiji bila izme|u 45 i 49%.
Tokom devedesetih godina drutvena preduze}a nisu otputala radnike iako
je dolo do drasti~nog pada privredne aktivnosti, na ta ukazuju podaci o kretanju drutvenog proizvoda. Zbog toga je u preduze}ima veliki broj lica samo formalno zaposlen. S druge strane, u privatnom sektoru se broj zaposlenih postepeno
pove}avao. Prema istom izvoru, broj zaposlenih u privatnom sektoru u Srbiji bez
Kosova i Metohije, iznosio je 418.665 u oktobru 2000. godine.
Slika 2.
Struktura zaposlenih po sektorima svojine u oktobru 2000. godine
Dru{tvena svojina
76,9%
Privatna svojina
19,5%
Zadu`na i me{ovita
3,6%

"!
6
7

ZADRU@NA I
ME[OVITA

3,6%
!
Prema podacima SZS SG Jugoslavije za 2001, strana 98.

Bez podataka za Kosovo i Metohiju.
62
Danilo [ukovi}
Zbog ogromne nezaposlenosti veliki je broj lica koja obavljaju povremene

(dopunske) poslove. Broj ovih lica, prema anketi Saveznog zavoda za statistiku,
u oktobru 2000. godine iznosio je 636.115, od ~ega je njih 170.530 imalo stalno
zaposlenje dok su ostali bili bez stalnog zaposlenja.8
KAMATNE STOPE
Cena kapitala je vaàn indikator makroekonomskog stanja. Visoke kamate,
to u sutini zna~i skup kapital koji je ina~e osnovni resurs privre|ivanja, imaju
za rezultat stagnaciju pa i opadanje privrednih aktivnosti.
Eskontna stopa Narodne banke Jugoslavije koja se primenjuje u Srbiji bez Kosova
i Metohije, u oktobru 2001. godine, iznosila je 1,3%. Rezerve za koje su poslovne banke
obavezne da ih ~uvaju kod NBJ iznose 24,5% na depozite po vi|enju. U slu~aju da
koriste svoje rezerve poslovne banke pla}aju kamatu od 4% na mese~nom nivou.
Poslovne banke plasiraju sredstva po visokim kamatama koje se kre}u oko
4 6% na mese~nom nivou. Visoke komercijalne kamatne stope koje na godinjem nivou dostiù nivo od 80 90%, svakako nepovoljno uti~u na privredne aktivnosti, poskupljuju}i proizvodnju i podsti~u}i inflaciju i optu nestabilnost
makroekonomskog ambijenta.
SPOLJNOEKONOMSKI ODNOSI
Privreda SR Jugoslavije i Srbije je visoko uvozno zavisna, posebno u pogledu uvoza energenata, tehnologije, kao i repromaterijala neophodnih za rad ve}eg
dela prera|iva~ke industrije, kao to su farmaceutska, tekstilna, hemijska industrija i sl. Opti problemi privrede koji se ogledaju u niskoj konkurentnosti odraàvaju se i na tokove spoljnotrgovinskih odnosa. Ve} godinama je prisutan visok deficit
spoljnotrgovinskog bilansa. Struktura spoljnotrgovinske razmene po razvijenosti
zemalja, kao i pokrivenost uvoza izvozom data je u pregledu koji sledi.
Tabela 5.
Spoljnotrgovinski bilans 1998 juli 2001. u mil. USD
1998.
1999.
2000.
Izvoz
Isti izvor, strana 99.
Razvijene
zemlje
1419
693
838
Zemlje u
tranziciji
1293
738
761
Zemlje u
razvoju
145
66
124
Ukupno
2558
1498
1723

Razvijene
zemlje
563
2529
1682
1836
1171
56
41
46
48
1-7. 2001.
1998.
1999.
2000.
1-7. 2001.
1998.
1999.
2000.
1-7. 2001.
Uvoz
Pokrivenost
uvoza
izvozom u %
Zemlje u
tranziciji
410
1751
1331
1620
1179
74
55
47
25
63
Zemlje u
razvoju
49
570
283
255
165
25
23
49
30
Ukupno
1022
4849
3296
3711
2515
59
46
46
41
Izvor: SZS, Statisti~ki godinjak 2001, Saoptenje br. 168 od 10. avgusta 2001.
Rezultati spoljnotrgovinske razmene su sve nepovoljniji. Ne samo to opadaju izvoz i uvoz ve} i pokrivenost uvoza izvozom je sve manja tako da je u prvih
sedam meseci 2001. iznosila samo 41%. Deficit trgovinskog bilansa iznosio je u
1998. godini 2,3, u 1999. godini 1,8, u 2000. godini 2,0, a u prvih sedam meseci 2001. godine 1,5 milijardi USD.
Slika 3.
#

%
"
&'()
!
"!%

%!

%

"

%

$
$
$!!!

$

$%
!
%$!
$!""
%
$!
$%%
%
"
%

"
"$
$
S obzirom na to da Jugoslavija ostvaruje suficit u razmeni usluga sa inostranstvom, kao i da primanja stanovnitva iz inostranstva predstavljaju dodatni
priliv deviznih sredstava, to je u ovim stavkama platni bilans povoljniji od trgovinskog, mada i on beleì deficit koji je iznosio u 1998. godini 8,1 a u 1999.
godini 12,0 milijardi dinara9 u teku}im cenama.
9
SZS, Statisti~ki godinjak 2001, str. 126.
64
Danilo [ukovi}
Tabela 6.
Struktura izvoza i uvoza po sektorima standardne Me|unarodne
trgovinske klasifikacije u 2000. godini
(u mil. din.)
Ukupno
Hrana i ìve ìvotinje
Pi}e i duvan
Sirove materije osim goriva
Mineralna goriva i maziva
@ivotinjske i biljne masti
Hemijski proizvodi
Prehrambeni proizvodi
Ma{ine i transportni ure|aji
Razni gotovi proizvodi
Nepomenuti proizvodi
Jugoslavija
Izvoz
Uvoz
27.670
55.559
4.145
4.688
274
876
1.987
3.374
72
11.807
254
137
2.373
8.916
9.753
12.519
3.538
12.963
4.012
3.937
1.262
340
Srbijaa
Izvoz
Uvoz
25.172
53.528
4.117
3.740
229
835
1.817
3.194
71
10.300
107
111
2.368
8.430
7.711
11.623
3.448
11.432
3.944
3.547
1.214
315
Izvor: SZS, Statisti~ki godinjak 2001, strana 287.

a. Bez podataka za Kosovo i Metohiju.
Jugoslavija i Srbija imaju veliki trgovinski deficit i on je zastupljen u gotovo

svim sektorima utvr|enim standardnom me|unarodnom trgovinskom klasifikacijom.
ULOGA DR@AVE U EKONOMIJI
Jugoslavija je u periodu 1950. do 1990. imala sistem socijalisti~kog
samoupravljanja. Osnovne determinante tog sistema bile su drutvena svojina, participacija zaposlenih u upravljanju, ograni~ena samostalnost preduze}a i veoma
redukovano delovanje trìta. Postojalo je samo nepotpuno delovanje trìta roba
bez trìta kapitala i trìta rada. U takvom sistemu uloga dràve u ekonomiji je
bila veoma velika poto je ona prakti~no preuzela ulogu trìta. Partijska dràva
je u sutini kontrolisala sva preduze}a i privredne institucije.
U pore|enju sa drugim socijalisti~kim zemljama isto~nog bloka u to vreme,
uplitanje dràve u privredni ìvot je ipak bilo neto manje. Sistem planiranja koji
je trebalo da zameni institucije trìta nije bio tako detaljan i strog kao u drugim
socijalisti~kim zemljama. Pored toga to je, kako smo ve} konstatovali, postojalo trìte roba ograni~enih funkcija i najve}i deo poljoprivrede i zanatstva bio je
u privatnom vlasnitvu, to je podsticalo privatnu inicijativu i davalo dodatne impulse delovanju trìta.
65
Posebno je za privredu Jugoslavije bilo zna~ajno da su menadèrske strukture imale mogu}nosti, bez obzira na neizbe`ni nadzor dràve, da stupaju u komercijalne aran`mane sa preduze}ima zapadnih zemalja, gde su se upoznavali sa
funkcionisanjem slobodne trìne privrede. Pristup jugoslovenskih privrednika zapadnom i isto~nom trìtu, u isto vreme, bila je velika prednost i ona bi trebalo
da zna~i bitno preimu}stvo u okon~anju reformskih procesa koji predstoje.
Naputanjem samoupravljanja po~etkom devedesetih i otvaranjem procesa
reformi nastao je prakti~no ,,sistemski vakuum". Stari sistem vie formalno nije
postojao a novi nije bio izgra|en. To je otvorilo prostor za novu ulogu dràve.
U prvoj polovini devedesetih doneti su brojni zakoni kojima je trebalo da se
stvore institucionalni okviri za sistem trìne privrede. To su bili Zakon o preduze}u, Zakon o privatizaciji, Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o ste~aju i likvidaciji, Antimonopolski zakon, Zakon o ra~unovodstvu i sl. Ve}ina ovih zakona
primenjivana je samo delimi~no ili nije uopte primenjivana (Zakon o preduze}u
je delimi~no primenjivan a Zakon o ste~aju i likvidaciji nije uopte primenjivan).
Tako je nastala ,,pravna praznina" zbog naputanja starog sistema a nefunkcionisanja novog. Kako su maja 1992. uvedene ekonomske sankcije me|unarodne zajednice, zemlja je postala izolovana od me|unarodnog trìta, s jedne, i
sa nedefinisanim privrednim sistemom, s druge strane. Takvi uslovi su pogodovali
jo ve}em uplitanju dràve u funkcionisanje privrede. Tako su dràvno-partijske
strukture, bez obzira na to to je formalno postojao viepartijski sistem, preuzele
strogu kontrolu nad poslovanjem preduze}a.
Posle promena od 5. oktobra 2000. stvaraju se uslovi da se pokrenu reformski
procesi koji su u zastoju vie od 10 godina. Uloga dràve u novim uslovima se
bitno menja i njen glavni zadatak je upravo izgradnja sistema slobodne trìne
privrede. Ako bi èleli da sumiramo rezultate jednogodinjeg delovanja nove
vlasti, onda se moè re}i da je u Srbiji najve}i progres u~injen na liberalizaciji,
privatizaciji i poreskoj reformi.
LIBERALIZACIJA I STABILIZACIJA
Ve} krajem 2000. godine preduzete su mere liberalizacije cena, to je imalo za rezultat ispravljanje pariteta cena mnogih proizvoda. Odnosi cena su u
prethodnom periodu bili veoma poreme}eni zbog duge i nefleksibilne kontrole,
to je za rezultat imalo permanentne nestaice roba ~ije su cene bile depresirane.
To se naro~ito odnosilo na neke prehrambene proizvode (ulje, e}er, brano), energente, hemijske proizvode i sl. Ove mere su u kratkom roku izazvale rast inflacije ali je odmah otklonjena nestaica roba. Ve} u drugoj polovini 2001. ose}a
se trend stabilizacije cena.
66
Danilo [ukovi}
U domenu spoljnotrgovinskih odnosa preduzete su zna~ajne mere u cilju

opte ekonomske stabilizacije, liberalizacije i transparentnosti spoljnotrgovinske razmene. Uvedena je interna konvertibilnost nacionalne valute i
po~elo je sa radom devizno trìte. Eliminisane su brojne administrativne barijere u trgovini sa inostranstvom, pojednostavljene su procedure, upro}ene tarifne strukture i smanjene carinske stope. To je veoma vaàn korak u uvo|enju
legalnosti za visoko zati}en i netransparentan trgovinski reìm kakav je stvorila prethodna vlast.
Mnoge, krupne deformacije starog sistema kao to su uvozne dozvole i kvantitativna ograni~enja izvoza (kvote) su prevazi|ene, mada ne u potpunosti poto
su neka ograni~enja uvoza i izvoza i dalje zadràna (za neke poljoprivredne
proizvode, gvo`|e i ~elik i sl.). U svakom slu~aju dalja liberalizacija spoljnoekonomskih odnosa je nu`na iako su po~etni rezultati na ovom planu povoljni.
REFORMA FISKALNOG SISTEMA
Prva faza reforme fiskalnog sistema Srbije izvrena je po~etkom aprila 2001.
godine. Kako su nasle|ene veoma slabe, nekontrolisane i nepravi~ne javne finasije, to je bilo neophodno to pre preduzeti mere da se fiskalnom sistemu Srbije
postave konture normalnih javnih finansija. U tu svrhu doneti su Zakon o porezima na promet proizvoda, Zakon o akcizama, Zakon o porezu na dohodak gra|ana,
Zakon o porezu na dobit preduze}a, Zakon o porezima na imovinu, Zakon o
porezu na finasijske transakcije, Zakon o izmenama i dopunama zakona o javnim prihodima i javnim rashodima i Zakon o porezu na platni fond.
Ovim zakonima su razni porezi na promet unificirani na jedinstvenu stopu
od 17%, sa dodatkom od 3% federalnog poreza na promet (za finansiranje armije), zatim su reducirana brojna osloba|anja od poreza i ona su sada ograni~ena
na hleb, mleko, neke prehrambene proizvode i komunalne usluge. U cilju
pove}anja transparentnosti uveden je porez na bruto zarade ~ime je naputen stari
na~in oporezivanja kada su porezi skupljani po tri razli~ita osnova od kojih su se
dva zasnivala na neto zaradama.
Ovo je prvi korak u reformisanju poreskog sistema, ~ime je bitno izmenjen
stari sistem koji je bio neefikasan i podloàn brojnim zloupotrebama.
PRIVATIZACIJA
Krajem juna 2001. godine doneti su Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za
privatizaciju i Zakon o Akcijskom fondu, ~ime je po~eo novi proces privatizacije u
Srbiji. Prethodno su bila tri pokuaja privatizacije, prvi 1989, kada je donet Zakon
67
o drutvenom kapitalu, drugi 1991, kada je privatizacija vrena po Zakonu o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine i tre}i pokuaj
je bio 1997. godine, kada je donet Zakon o svojinskoj transformaciji. Svi ovi projekti privatizacije su bili u sutini neuspeni, a i po~etni rezultati privatizacije koji su
bili ostvareni sprovo|enjem zakona iz 1989. i 1991. godine, bili su najve}im delom
poniteni posebnim zakonom iz 1995. godine, koji je imao retroaktivno dejstvo.
Mada preciznih podataka nema koliko se drutvenog kapitala privatizovalo u
ova tri pokuaja, procena je da se privatizovalo manje od 10%. Sva tri prethodna
modela privatizacije zasnivala su se na insajderskoj privatizaciji ~ija je osnovna slabost nedostatak investicija i podsticaja za prestrukturisanje preduze}a. Pored toga
podeljenim akcijama insajderima, i delimi~no gra|anima, nije bilo dozvoljeno trgovanje, pa je tako izostalo funkcionisanje trìta kapitala, zbog ~ega izvrena privatizacija nije mogla dati rezultate u smislu pove}anja ekonomske efikasnosti.
Novim zakonskim okvirom, koji je donet krajem juna 2001, promovisan je
novi model privatizacije u Srbiji koji se zasniva na dominantnom metodu prodaje sa ciljem privla~enja strategijskih, prevashodno stranih, partnera koji treba da
sa novim investicijama u to kra}em roku oìve posustalu privredu Srbije. Po prvi
put je privatizacija u Srbiji obavezna sa odre|enim rokom od 4 godine.
Privatizacija se vri putem prodaje 70% drutvenog kapitala i prenosa ostatka kapitala bez nadoknade zaposlenima i gra|anima, koji svoja prava mogu realizovati
jedino pod uslovom ako je prethodno izvrena prodaja od 70% kapitala. Zaposleni
imaju pravo sticanja besplatnih akcija po 400 DEM na svaku godinu radnog staà
ako se prodaja preduze}a izvri u roku od 18 meseci, 300 DEM za svaku godinu
radnog staà ako se prodaja izvri u roku 18 do 30 meseci i 150 DEM za svaku
godinu radnog staà ako se prodaja izvri u roku nièm od 30 meseci.
Prodaja 70% vrednosti drutvenog kapitala vri se putem tendera i aukcije.
Tenderom se prodaje kapital ve}ih preduze}a koje odredi nadle`no ministarstvo, a
tender sprovodi vladina Agencija za privatizaciju. Aukcijom se prodaju sva ostala
preduze}a i nju sprovode sama preduze}a. Aukcija treba da se izvri preko berze.
Ministarstvo za privatizaciju je ovla}eno da odre|ena preduze}a prema
svom izboru, restruktuira da bi ga zatim privatizovalo.
Do kraja novembra 2001. godine, zna~i za oko pet meseci od kada je Zakon
stupio na snagu, u proces privatizacije su ula 72 preduze}a. Da li }e se ona i privatizovati, zavisi od toga da li }e predvi|eni tenderi i aukcije za prodaju ovih preduze}a biti uspeni.
U realizaciji ovog koncepta mogu se javiti dva problema. Prvi se odnosi na
mogu}nost prodaje velikog broja preduze}a u kratkom roku zbog slabog interesa strategijskih partnera. Poznato je koliko je teko obezbediti trìni ambijent da
bi direktne strane investicije mogle biti privu~ene zapravo na samom po~etku pri-
68
Danilo [ukovi}
vatizacionog procesa. Strategijski investitori, po pravilu, u ve}em broju dolaze

kada je privatizacija ve}im delom izvrena i kada postoji visok kvalitet institucija trìne ekonomije. Druga potencijalna slabost ovog modela je velika involviranost dràve u sam proces, sa velikim diskrecionim ovla}enjima, to je veoma
osetljivo pitanje kada je privatizacija u pitanju.
SANACIJA I REHABILITACIJA FINANSIJSKOG SEKTORA
Finansijski sektor je u veoma tekom poloàju. Banke nisu u mogu}nosti da
kreditiraju privredu i mobilizacija sredstava za nove investicije je neznatna. Veliki
deo, posebno velike banke, pate od nelikvidnosti. Poverenje javnosti u banke je
bilo sasvim izgubljeno.
U cilju reforme bankarskog sistema donet je novi Zakon o Narodnoj banci
Jugoslavije kojim je ona postavljena kao nezavisna dràvna institucija, na ~ijem
je ~elu guverner Narodne banke Jugoslavije. Narodna banka Jugoslavije daje i ukida dozvole za rad poslovnih banaka i odlu~uje o njihovoj eventualnoj likvidaciji. Odre|en je novi cenzus za poslovanje banaka od minimum 5 miliona USD.
Rok za ispunjenje ovog cenzusa bio je 30. juni 2001. godine. Nakon toga brojne
manje banke su bile prinu|ene da u|u u proces integracije kako bi obezbedile
potrebni minimalni kapital za svoj rad, ~ime je ukupan broj poslovnih banaka na
finansijskom trìtu Srbije znatno redukovan. U poslovnim bankama suma potencijalnih gubitaka iznosi najmanje 50% bankarskog kapitala i rezervi.
Zavisno od realne ekonomske pozicije svake banke, Narodna banka
Jugoslavije odlu~uje koje }e banke same izvriti proces rehabilitacije, koje u saradnji sa svojim osniva~ima ili u saradnji sa svojim kreditorima, i ~iju }e sanaciju
izvriti Agencija za sanaciju banaka koju je osnovala Narodna banka Jugoslavije.
Na putu reformi finansijskog sektora, Narodna banka je u~inila zna~ajan korak daju}i dozvole za rad stranim uglednim bankama, od kojih je nekoliko njih
ve} po~elo sa radom na finansijskom trìtu Srbije. Time }e zaìveti konkurencija, to }e ubrzati ozdravljenje finansijskog sektora.
Dakle, i u reformi balkanskog sektora imamo po~etne rezultate. Dalji procesi ovih reformi su od velikog zna~aja za uspeh ekonomskih reformi u celini.
**
*
Uloga dràve u privredi Srbije je radikalno izmenjena nakon demokratskoh
promena oktobra 2000. To potvr|uje i prethodna kratka analiza glavnih dostignu}a
u reformskim procesima u prvoj godini posle promena. No, ako imamo u vidu da
69
dràva treba da obezbe|uje usluge koje su esencijalne za funkcionisanje trìta,

kao to su delovanje zakona, infrastruktura, sigurnost svojinskih odnosa, transparentnost poreskih i regulatornih struktura, kao i makroekonomska stabilnost,
onda svakako treba jo dosta napora da bi uloga dràve bila primerena ovakvoj
ulozi.
Videli smo na primeru privatizacije da postoji opasnost od prekomernog uplitanja dràve u ovaj proces. Pored toga, delovanje zakona, potovanje ugovora,
odnosno pravna dràva jo ne funkcionie na zadovoljavaju}em nivou. Tome moè
biti uzrok i spora izmena stare zakonske regulative. Nedostaju novi moderni zakoni, primereni evropskim standardima, kao to su Zakon o ste~aju i likvidaciji,
Zakon o preduze}ima, Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o javnim nabavkama
i mnogi drugi, bez kojih reforme ne mogu biti uspene niti uloga dràve u
ekonomiji moè biti primerena potrebama trìne ekonomije.
70
71
Jovan Todorovi}, Vladana Hamovi}, Tomislav Milisavljevi}*
JUGOSLOVENSKA PRIVREDA U PRVOJ GODINI

TRANZICIJE**
OCENA OSNOVNIH PRIVREDNIH TOKOVA U 2001. GODINI
Uobi~ajeno je da se krajem svake godine pravi bilans efekata ostvarene i
o~ekivane privredne i ukupne drutvene aktivnosti. Za ovu godinu potreba za
takvim bilansiranjem je od posebne va`nosti, jer je re~ o prvoj godini delovanja
nove demokratske vlasti i godini zapo~injanja ozbiljnih tranzicionih promena.
Stoga je Institut i napravio jedan takav, globalni bilans za godinu, koja }e ubrzo
biti za nama. U najkra}em, ukaza}emo na najzna~ajnije rezultate, ali i na neke
nepovoljne efekte, koji su doli do izraàja tokom 2001. godine u drutvenim i
privrednim tokovima nae zemlje, uklju~uju}i i rezultate koji su postignuti na
me|unarodnoj sceni.
Prvi veliki korak koji je u~injen na me|unarodnom planu bilo je skidanje
svih sankcija i ograni~enja koje nam je u prethodnih desetak godina uvela
me|unarodna zajednica i povratak u Ujedinjene nacije. Savet bezbednosti i druge
me|unarodne organizacije i institucije, kao to su Me|unarodni monetarni fond,
Svetska banka, Evropska investiciona banka i druge. Povratak u ove organizacije je od posebnog zna~aja za vra}anje izgubljenog poverenja u Jugoslaviju i njene
institucije sistema i za smanjenje politi~kog i poslovnog rizika. Prvi vidljivi efekti toga su bile donacije u robama, robnim kreditima, a u manjoj meri i u ,,keu.
Odràna je i prva donatorska konferencija, na kojoj je dogovorena pomo} u obliku donacija i investicionih kredita u vrednosti od oko 1,3 mlrd. dolara. Izuzetno
vaàn rezultat, koji je nedavno postigla nova jugoslovenska i srpska vlast je otpis 66% duga prema poveriocima Pariskog kluba, reprogramiranje preostalog dela
* Prof. dr Jovan Todorovi}, Ekonomski fakultet, Beograd; dr Vladana Hamovi}, mr Tomislav
Milisavljevi}, Institut za trì{na istraìvanja, Beograd.
** Jugoslovenska privreda u prvoj godini tranzicije, Ekonomist, br. 3/01, Beograd, str. 11-20.
72
J. Todorovi}, V. Hamovi}, T. Milisavljevi}
duga na 22 godine, uz otpis dela kamate i grejs period od est godina. U toku su
pregovori i u Londonskom klubu poverilaca, gde se o~ekuju sli~ni rezultati kao
i sa Pariskim klubom. Zna~aj postignutog sporazuma je u tome to je jugoslovenskoj privredi stvoreno ,,vie prostora za njenu poslovnu aktivnost smanjenjem du`ni~kog tereta, vra}anjem poverenja u jugoslovenske institucije i otvaranjem vrata za bezbedniji ulazak inostranog kapitala u jugoslovensku privredu putem direktnih investicija. To je jedan od izuzetno va`nih uslova za pokretanje investicione i ukupne aktivnosti i za uspeno sprovo|enje zapo~ete tranzicije u naoj zemlji.
Na unutranjem planu su, tako|e, postignuti vidljivi, zavidni rezultati, ali su
oni ipak manji od postignutih rezultata na spoljnom planu, iako su ovi prvi bili
uslov za ove druge. Zapravo, sve to je ~injeno na drutveno-ekonomskom planu
u proteklom delu ove godine bilo je pripremanje uslova za intenzivniji i bezbedan dolazak stranog kapitala u jugoslovensku privredu. Tom cilju su bile podre|ene mere i reformski zahvati na planu: poreske politike, liberalizacije cena i
spoljno-trgovinskog poslovanja, monetarne i valutne stabilnosti, otvaranja procesa privatizacije i dr. Ono to smeta i uti~e da postignuti rezultati na unutranjem
planu nisu potpuni je: jo uvek zna~ajna politi~ka nestabilnost, izraèna u mimoilaènjima i me|usobnim sukobljavanjima partija na vlasti, jo nedefinisani status savezne dràve i kompetencija njenih institucija (zapo~eto reavanje odnosa
Srbije i Crne Gore, povratak na Kosovo i Metohiju), pomanjkanje pravne infrastrukture za puno funkcionisanje pravne dràve i jo prisutni zna~ajni komercijalni i nekomercijalni rizici ulaganja u nau privredu.
Kada je re~ o promeni fiskalne, pre svega poreske politike, slobodno se moè
re}i da je ova promena bia na planu suàvanja ,,sive ekonomije, njenom usmeravanju u legalne tokove i pove}anju budètskih prihoda iz realnih izvora, ~iji se
zna~ajan deo u prethodnom reìmu preko verca, mita i korupcije slivao u dèpove
mo}nih pojedinaca. Merama poreske politike obezbe|en je ve}i priliv sredstava
u fond zdravstvenog, invalidskog i penzijskog osiguranja, utvr|enjem novog sistema obra~una bruto zarada, kao i uvo|enjem obaveze uplate doprinosa na
odre|eni iznos zarade. Na taj na~in je oporezovan zna~ajan izvoz sredstava, koji
je zaposlenima ispla}ivan bez poreza i doprinosa, a u cilju o~uvanja socijalnog
mira (regres za godinji odmor, topli obrok, naknada za odvojen ìvot, prekovremeni rad i dr.). Pootrena je i kontrola pla}anja poreza i doprinosa na ispla}ene
zarade, ~ija se naplata ranije tolerisala, opet zarad o~uvanja socijalnog mira.
Rezultat takve fiskalne politike za prvih deset meseci u ovoj godini je realni porast bruto prihoda budèta i fondova za 18,9% (budèta 19,4%, fondova 17,8%).
Najzna~ajniji deo ovih prihoda realizovana je kroz poreze (74%), kada je re~ o
javnim prihodima i doprinosima, kao i o prihodima socijalnih fondova. To je
Jugoslovenska privreda u prvoj godini tranzicije
73
omogu}ilo da se javni rashodi finansiraju iz realnih izvora i da se budètski deficit

svede na 2,3% BDP, iako je ove godine bila dozvoljena mogu}nost da budètski
deficit iznosi 6% od BDP. U 2000. godini bruto prihodi budèta i fondova su
iznosili 139,6% mlrd. dinara i nisu bili dovoljni za pokri}e budètskih i socijalnih rashoda, ve} su dobrim delom pokriveni kreditima iz primarne emisije, ili je
odlagano izmirenje obaveza dràve prema privredi, zdravstvu, kolstvu i
stanovnitvu, koje su ispla}ivane sa viemese~nim zakanjenjem.
^vrsta restriktivna kreditno-monetarna politika zna~ajno je doprinela monetarnoj i valutnoj stabilnosti, ali i stabilnosti trìta i cena.
Kurs dinara prema DEM pove}an je sa 30 na 30,7 din/DEM ili za svega
2,3%. Eskontna stopa NB smanjena je na 1,3% na mese~nom nivou, kamatne
stope za kredite su realne i na mese~nom nivou su neto iznad inflacije.
Inflacija je zaklju~no sa oktobrom ove godine iznosila 34,1% ili oko 3%
mese~no, a za celu ovu godinu se o~ekuje njeno pove}anje od oko 40%. To je
zna~ajan uspeh u odnosu na prethodnu godinu, kada je porast cena na malo iznosio
113% (decembar 2000. prema decembru 1999) ili 6,5% prose~no mese~no. Uspeh
je utoliko ve}i ako se ima u vidu da je ove godine ekonomska politika zna~ajnu pa`nju
poklonila ispravljanju dispariteta cena primarnih poljoprivrednih i industrijskoprehrambenih proizvoda, cena telefonskih usluga, elektri~ne energije i komunalnih
usluga. Na ispravljanju dispariteta cena se otilo i korak dalje od zahteva MMF i
Svetske banke, s obzirom na to da je za to ostavljen rok do kraja 2004. godine.
Stabilnost trìta i cena zna~ajnim delom je ostvarena na utrb ìvotnog standarda,
odnosno kupovne mo}i stanovnitva. Istina, prose~na neto zarada zaposlenih je porasla sa 70 DEM u oktobru 2000. na 213 DEM u oktobru ove godine (za oko 200%),
ali je realna kupovna mo} stanovnitva za prvih 10 meseci ove godine pove}ana samo
za oko 10%. Zna~ajan deo pove}anja neto zarada i penzija apsorbovao je veliki rast
cena elektri~ne energije, PTT i komunalnih usluga.
U toku ove godine (ta~nije polovinom godine) zapo~eo je proces regulisanja unutranjih dugova, reavanje du`ni~ko-poverila~kih odnosa i restrukturisanje
poslovnog bankarstva.
Sprovedene su i dve multilateralne kompenzacije, omogu}eni su reprogram
i otpis dugova. Efekat tih mera je bio: smanjenje pristiglih, a neizmirenih finansijskih obaveza pravnih subjekata sa 135,9 mlrd. krajem maja, na 66,5 mlrd.
krajem juna i na 35,3 mlrd. dinara krajem septembra. No, zapo~eto restrukturisanje poslovnih banaka je zaustavilo smanjenje me|usobnih dugovanja i potraìvanja, s obzirom na to da je dosta banaka otilo pod ste~aj, nad njima je u
toku postupak likvidacije. Uz to, veliki broj banaka, me|u kojima su one, poput ,,Beobanke, ,,Beogradske banke, ,,Investicione banke i ,,Jugosbanke stavljen je pod nadzor Agencije za sanaciju i konsolidaciju. Posledica toga je pono-
74
vo osetno pove}anje pristiglih, a neizmirenih obaveza nelikvidnih pravnih subjekata, koji su krajem oktobra dostigle iznos od 74,7 mlrd. dinara, to je za
111,6% vie nego mesec dana ranije. Drasti~no je pove}an i broj nelikvidnih
pravnih subjekata za koje je predloèno pokretanje ste~aja. Krajem oktobra njihov broj se iznosio 29,977, to je za 48,4% vie nego mesec dana ranije. Njihove
pristigle, a neizmirene obaveze su iznosile 70,4 mlrd. dinara.
Ovi podaci nedvosmisleno pokazuju da je veliki deo jugoslovenske privrede
u ogromnim gubicima i sa velikim unutranjim i spoljnim dugovima, tako da je
njeno restrukturisanje neminovno, kao i restrukturisanje bankarskog sistema. No,
restrukturiranje jednih i drugih je prakti~no neizvodljivo bez regulisanja ukupnih
spoljnih dugova Jugoslavije prema inostranim poveriocima i bez uslova za priliv
sveèg inostranog kapitala. Taj proces }e biti u celosti omogu}en tek sa predstoje}im regulisanjem preostalih dugova prema Londonskom klubu inostranih
poverioca.
Na spoljnotrgovinskom planu izvrena je liberalizacija spoljne trgovine, ukinuti su kontingenti i ograni~enja i na strani uvoza i na strani izvoza i smanjene
su carine, to je jedan od preduslova za uklju~ivanje u Svetsku trgovinsku organizaciju, ~iji proces je u toku. I na ovom planu je u ovoj godini ura|eno vie
nego to se traì od me|unarodnih institucija, ali je time ote}ena doma}a privreda, koja je, ionako u tekom stanju, ostala bez adekvatne zatite. Posebno se to
odnosi na poljoprivredno-prehrambene proizvode, tekstil, obu}u i druge
proizvode iroke potronje.
Posledica toga je veoma nepovoljan trgovinski bilans, budu}i da je u prvih 10
meseci 2001. izvezeno robe u vrednosti od 1,531 mlrd., a uvezeno 3,912 mlrd. Deficit
u robnoj razmeni je dostigao 2,381 mlrd. dolara i bio je ve}i nego lane u isto vreme
za 41%. Neophodno je ista}i da je tako veliki deficit posledica i nerealnog deviznog
kursa, koji je destimulativan za izvoznike, a podsticajan za uvoznike. Pri tome, gubitak zbog nerealnog kursa nije nadometen dodatnim stimulacijama izvoza.
Nisu u~injeni ni dovoljni napori da se obezbede uslovi za realizaciju
odobrenih kontingenata za na izvoz na trìte zemalja EU. Tu se, pre svega, misli na odobreni kontingent za izvoz junetine od 9.975 tona i neograni~en izvoz jagnjetine na trìte EU. Ovaj izvoz ne}e biti realizovan zbog toga to nijedna naa
klanica nema dozvolu (tri klanice koje su imale dozvolu izgubile su je u me|unarodnoj razmeni). Ovaj problem se mogao prevazi}i u direktnim kontaktima sa
Briselom i izlaskom njihove komisije da pregleda higijenski i tehni~ko-tehnoloku
osposobljenost naih klanica. Uz to, EU je zadràla uvozne da`bine na na izvoz
od 20%, to je u zemlji trebalo da se nadomesti dodatnim stimulacijama izvoza,
ali to nije u~injeno. Stimulacije su iznosile svega 5,7%, dok su se u vreme ,,beri}etnijih,, godina one kretale od 20-30%. Stoga je tada na izvoz stoke i mesa dosti-
75
gao i 285 mil. dolara, a ove godine je pao na samo 32 mil. dolara. Umesto toga
imamo drasti~no pove}anje uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, koji
je podstaknut i nerealnim deviznim kursom.
U proteklom delu ove godine krajnje nezadovoljavaju}i rezultati su postignuti u proizvodnji industrije i gra|evinarstva. Industrijska proizvodnja je u periodu
januar-oktobar 2001. bila manja nego lane u istom periodu za 1,4%, a gra|evinska proizvodnja za 13%.
Tabela 1.
Vode}i ekonomski indikatori za SR Jugoslaviju

- % pove}anja/smanjenja u odnosu na prethodnu godinu -
Godina/indikator
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
I-X
2001
Drutveni proizvod
+6,0
+5,0
+7,4
+4,6
17,7
7,0
5,0
- Industrijska proizvodnja
+3,8
+7,3
+9,6
+5,0
-24,1
+10,9
-1,4
- Poljoprivredna proizvodnja
+3,0
-2,5
+7,0
+1,0
+3,0
-19,7
+30,0
- Gra|evinarstvo
(efektivni ~asovi)
-2,0
-6,0
-3,0
-2,0
-20,0
+15,2
-13,0
- Saobra}aj i veze
-25,0
+16,9
+7,0
+4,0
-50,0
+29,0
5,0
- Trgovina na malo,
fizi~ki obim prometa
+8,5
+7,6
+10,0
+10,0
-30,0
+8,0
+12,0
- Ugostiteljstvo i turizam
+14,0
-6,6
+3,0
0,0
-60,0
...
...
- Prose~na neto
zarada, realno
+16,5
-2,5
+21,1
+1,9
-26,0
+6,7
+7,0
- Prose~na penzija, realno
+26,8
+11,1
+19,2
-10,6
-26,0
-1,6
...
- Nov~ana masa
(iznos u mlrd. din.)
3.256
5,504
9,148
10,807
16.581
29,772 56,000
- Eskontna stopa NBJ

godinji nivo
9,02
68,15
34,74
34,74
26,26
26,26 (1,3)*
Cene na malo
174
193
118
130
142
176
206
Cene proizvo|a~a u industriji
158
190
120
126
144
206
203
Cene na malo**
220,2
158,7
109,3
144,3
150,1
213,3
160,1
Trokovi ìvota**
217,4
159,9
110,4
145,6
153,9
215,3
156,5
Cene proizvo|a~a
industrijskih proizvoda
211,4
151,4
110,1
141,4
161,1
242,5
164,0
Izvor: Savezni zavod za razvoj i ekonomsku politiku, SZS, bilteni NBJ i Saoptenje SZS.
* Mese~ni nivo.
** Indeksi: decembar teku}e prema decembru prethodne godine. Za 2001. godinu uzet je oktobar
u odnosu na isti mesec prethodne godine.
76
Najja~i faktori ovogodinjeg pada proizvodnje u ovim delatnostima su:

Nedostatak finansijskih sredstava za teku}u reprodukciju i rekonstrukciju dotrajalih kapaciteta (izme|u ostalog i zbog dosta restriktivne kreditnomonetarne politike).
Nedovoljna doma}a tra`nja, dobrim delom i zbog odlivanja zna~ajnog
dela porodi~nih budèta za pla}anje proizvoda i usluge kod kojih su izvrene
ispravke dispariteta cena ve}e nego to je to trebalo u~initi u ovoj godini.
Nedovoljan izvoz, zbog nekonkurentnosti naih roba na inotrìtu,
pored ostalog i zbog nerealnog kursa dinara, nedovoljnih stimulacija i neadekvatne kreditne podrke izvozu.
Zastarela oprema i tehnologija.
Odsustvo radne discipline i nedostatak preduzimljivih poslovodnih
struktura u preduze}ima.
Stoga }e ovogodinja industrijska proizvodnja ostati na nivou prole godine.
Ove godine je ostvaren relativno veliki rast proizvodnje jedino u
poljoprivredi, od oko 30%. Na to su presudno uticala tri faktora:
Niska prologodinja osnovica sa kojom se vri pore|enje (prole godine je proizvodnja ove delatnosti smanjena za oko 20% zbog sue, to se
posebno nepovoljno odrazilo na sto~arstvo.
Povoljni vremenski uslovi u ovoj godini.
Bolja snabdevenost trìta dizel gorivom, mineralnim |ubrivom i hemijskim sredstvima za zatitu bilja.
No, poljoprivredni proizvo|a~i se i dalje suo~avaju sa krupnim problemima, kao to su previsoke cene inputa u njihovu proizvodnju (dizel goriva i mineralnih |ubriva), nedostatak sredstava za otkup ovogodinjeg roda
zna~ajnijih ratarskih kultura (uljarica i e}erne repe), neadekvatna kreditna podrka u obnavljanju poljoprivredne mehanizacije i nedovoljna ponuda
poljoprivrednih maina i traktora u robnoj razmeni (tamo gde je ima, veliki
je disparitet cena na {tetu poljoprivrednih proizvo|a~a) i nedovoljne stimulacije za izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Pored poljoprivrede, ove godine pozitivni rezultati se o~ekuju jo i u saobra}aju, trgovini i turisti~koj privredi. Na bazi poljoprivredne proizvodnje,
transporta robe i putnika, fizi~kog obima prometa u trgovini i ugostiteljstvu
i obima rada u ,,sivoj ekonomiji, ove godine se moè o~ekivati rast
drutvenog proizvoda od oko 5%, to je izuzetno nepovoljan rezultat. Da ne
bi bilo nesporazuma, ovakav rezultat bi bio vie nego zadovoljavaju}i u zeml-
77
jama koje sprovode tranziciju, koje nisu prole kroz lomove i ,,stresove kroz
koje je prola naa privreda. U tim zemljama bi se mogao tolerisati i pad
drutvenog proizvoda, ali u naoj privredi koja se nalazi na svega 40% nivoa
iz 1989. godine, takav rast je jednostavno izuzetno nizak i neprihvatljiv. Sa
takvim godinjim rastom trebalo bi nam najmanje 20 godina da dostignemo
nivo na kome smo bili 1989. godine. Nadajmo se da su sa onim to smo ove
godine postigli na vra}anju nae zemlje u me|unarodne institucije i finansijske organizacije, sa postignutim i o~ekivanim otpisom dugova inostranim
poveriocima i sa zapo~etim tranzicionim procesima unutar zemlje stvoreni preduslovi da u narednim godinama ostvarujemo znatno brì privredni rast.
Pokretanjem sna`nog investicionog ciklusa sa o~ekivanim poja~anim prilivom
sveèg inostranog kapitala, u najve}oj meri kroz direktne investicije u nau
privredu, trebalo bi da se stvore uslovi za ubrzani privredni rast u narednim
godinama, koji ne bi smeo da bude niì od 10%. Trebalo bi da se kre}e izme|u
10% i 15%.
Naravno, mi vie nemamo vremena za gubljenje, a otvorene su nam anse
da se u relativno kratkom vremenu izvu~emo iz duboke provalije i da uhvatimo korak sa zemljama koje su poodmakle u tranziciji. Za to je neophodno
to pre otkloniti postoje}e prepreke, koje su izme|u ostalog posledica i
slede}eg:
Politi~ke nestabilnosti, zbog me|usobnog trvenja, netolerancije i neuvaàva-nja drugih miljenja. Neophodno je posti}i politi~ki konsenzus po
mnogim pitanjima, pre svih po pitanju: saradnje sa Hakim tribunalom,
ure|enja odnosa u federaciji, statusa Kosova i Metohije i njegovog vra}anja
u drutveno-politi~ki ìvot zemlje, uz povratak raseljenih lica na svoja ognjita, kao i sprovo|enja procesa tranzicije.
Neadekvatne zapo~ete privatizacije preduze}a koja su ula u taj proces
po prethodnom Zakonu o privatizaciji. Nisu obezbe|eni uslovi da se podeljene besplatne akcije u prvom krugu privatizacije i kupljene akcije sa i bez
popusta u drugom krugu, to pre na|u na berzi hartije od vrednosti.
Kanjenja reforme pravosu|a i zakonodavstva, stoga je potrebno
ubrzati rad na zakonodavnoj proceduri, kako bi se to pre doneli novi ili modifikovali postoje}i zakoni od kojih zavisi brì i ve}i priliv ino kapitala u nau
privredu.
Nedovrenog procesa ispravljanja dispariteta cena koje treba nastaviti,
kako bi se one do 2004. godine u sektorima energetike, telefonskih i komunalnih usluga i primarne poljoprivredne proizvodnje, dovele na ekonomski
nivo, i time obezbedile ovim delatnostima normalno poslovanje i uklju~ivanje u trìne tokove.
78
Zastarelog i neefikasnog antimonopolskog i antidapinkog zakonodavstva, koje je neophodno inovirati, kako bi se prvim zakonom zatitili
potroa~i od monopolskog ponaanja, a drugim doma}i proizvo|a~i od
niskih, dampinkih cena nelojalne inostrane konkurencije.
Nedovoljnih i dodatnih podsticaja izvozu, pa su neophodne adekvatne
mere na tom planu, koje bi nadomestile izgubljenu dobit, zbog nerealnog deviznog kursa i koje bi, uz produktivniji i ekonomi~niji rad, poboljale
konkurentsku sposobnost izvoznika.
Jo uvek slabog bankarskog sektora, nedovoljne finansijske discipline
i netransparentnih odnosa.
Nemotivisanog, uplaenog i kratkoro~no orijentisanog menad`menta u
preduze}ima koja ~ekaju privatizaciju.
Nedovoljno jasno artikusane vizije i na~ina implementacije privredne
reforme usmerene na inauguraciju propulzivnog trìnog privre|ivanja.
Zapostavljanja, pa i ignorisanja zna~aja uvaàvanja standarda me|unarodnog marketinga.
Nerazvijenog finansijskog trìta, uklju~uju}i i jo uvek oteàno
me|unarodno pla}anje.
Nerazvijenog trìta menadèra, trìnih institucija i antimonopolskog
zakonodavstva.
PROGNOZE OSNOVNIH PRIVREDNIH TOKOVA I IZAZOVI
SA KOJIMA SE PRELAZI U 2002. GODINU
Nedostatak finansijskih sredstava za teku}u reprodukciju je i dalje najkrupniji problem ukupne privredne aktivnosti. Pored nedostatka finansijskih
sredstava i neadekvatne kreditne podrke, proizvodnju ograni~avaju jo i nedovoljna doma}a i posebno izvozna tra`nja i nekonkurentnost doma}e industrije u izvozu, zbog zastarele tehnologije, visokih trokova proizvodnje, neadekvatnog kvaliteta proizvoda i kanjenja rokova isporuke (loa radna disciplina,
neredovno snabdevanje sirovinama, repromaterijalima i energentima).
Prioritetni zadatak ekonomske politike u 2002. godini je i dalje oìvljavanje privredne aktivnosti, u prvom redu pove}anje proizvodnje u industriji i
izvoza, kao i stvaranje prostora za ve}u tra`nju proizvoda koji ne spadaju u
proizvode i usluge egzistencijalnog karaktera.
Anketirana privreda, imaju}i u vidu sve postoje}e probleme, svoje poslovanje u slede}a tri, odnosno est meseci vidi sa manje optimizna nego to je
o~ekivala do sada. Prognoze za naredna tri meseca ukazuju na to da se o~eku-
79
je nepovoljniji poslovni ambijent, pri ~emu se smanjuje deo anketiranih proizvo|a~a koji o~ekuju pove}anje proizvodne aktivnosti, uz slabljenje tra`nje sa
doma}eg trìta i izvesno ja~anje intenziteta priliva porud`bina iz inostranstva, ali umerenije nego prethodnog meseca. Oslabljen je pritisak na rast cena,
tako da bi one trebalo da ispolje tendenciju izvesnog smirivanja, ali to ne zna~i
da su obezbe|eni i uslovi za njihovu stabilnost. Trokovni pritisci po osnovu
nedovoljnog kori}enja kapaciteta i radne snage i visokih cena inputa, ukazuju na to da }e se rast cena intenzivirati ~im se za to steknu uslovi, ako ne do|e
do oporavka proizvodnje u industriji.
O~ekivanja privrednika za narednih est meseci su neto povoljnija u
pore|enju sa prognozama za naredna tri meseca, ali i umerenija nego prethodnog
izvetajnog meseca, tako da 40% anketiranih ra~una sa dobrim poslovnim ambijentom u zemlji, 50% anketiranih o~ekuje rast proizvodnje i to u svim namenskim grupama. Ra~una se sa izvesnom stagnacijom u pogledu ja~anja intenziteta priliva doma}ih porud`bina, ali i izvesnim ja~anjem tra`nje sa inostranog trìta. Sa oìvljavanjem poslovnog ambijenta ra~una se i sa zna~ajnijim rastom prodajnih cena, na ta ukazuje 26% anketirane industrije. Ovakav
trend prisutan je u svim segmentima proizvodnje i potvr|uje narasle pritiske na
cene, kao i odlaganje sadanjih namera za njihovu korekciju.
Imaju}i u vidu sadanje stanje jugoslovenske privrede, kao i njegovo
pore|enje sa stanjem sa kraja osamdesetih godina, nije prihvatljivo da se proces tranzicije poredi sa bilo kojom od susednih zemalja koje su u njega ule
sa mnogo normalnijim preduslovima, imaju}i u vidu na desetogodinji period ekonomske i politi~ke izolacije i vreme bombardovanja.
Podaci sa kojima zavravamo ovu godinu, kao i prognoze anketiranih
privrednika pokazuju da bi u narednoj godini morali da potujemo slede}e elemente:
Svaka stopa privrednog rasta ispod 10% u naim uslovima bila bi neprihvatljiva i traìla bi mnogo duì period oporavka.
Ispravljanje dispariteta cena bi trebalo da se nastavi, ali ne kao ove godine kada smo ~esto ili ispred zahteva MMF i Svetske banke i time zna~ajno
ugrozili standard stanovnitva.
Neohodno je odràti ìvotni standard stanovnitva, koga nema bez oporavka proizvodne aktivnosti, kao i vra}anje radnih navika i radne discipline,
od kojih smo se veoma udaljili.
U oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja sve u~initi da se pove}a izvoz,
ali ako se izabere stabilan kurs dinara, maksimalno upotrebiti stimulacije,
posebno za poljoprivredno-prehrambene proizvode i njihov plasman na inostranom trìtu, s obzirom na okolnosti koje na njemu ve} vladaju.
80
IZAZOVI NA PODRU^JU TR@INOG RESTRUKTURISANJA

PREDUZE]A
Imaju}i u vidu zate~ene i sadanje gepove na podru~ju marketinga,
tehnologije, mentalne mape naih menadèra, infrastrukture, razvijenosti finansijskog trìta i sl. u pore|enju nae privrede sa razvijenim trìnim
privredama, moglo bi se re}i da predstoje ozbiljni i sloèni zadaci da se oni
bez velikih potresa i rezistencija smanje ili eliminiu. Naro~ito su oni evidentni
na podru~ju marketinga, kao i mentalne mape i motivisanosti menad`menta i
umreàvanja preduze}a kroz me|unarodne strategijske alijanse, a izazovi i
zadaci na planu privredne reforme se jo vie usloàvaju.
Po~etak ovog veka karakterie, izme|u ostalog, tendencija sofisticiranog
marketinga, to se ogleda i u produbljivanju marketinga u smislu insistiranja
na humanom, drutvenom i ekolokom aspektu odgovornosti marketinga, i u
njegovom proirivanju na javna preduze}a, neprofitne organizacije i sl. Osim
toga, zaotrava se konkurencija za kreiranje vidljivih, superiornih vrednosti
za potroa~a, komplikuje problem markiranja i odràvanja konkurentskih
prednosti, kao i izbor efektivnog pristupa alijansiranju aktivnosti preduze}a.
U takvim okolnostima umnoàvaju se tranzicioni izazovi i usloàvaju marketinki i zadaci menad`menta jugoslovenskih preduze}a. Puno se o~ekuje od
trìnog restrukturisanja koje se moè opisati kao redefinisanje ciljnih trìta,
preure|ivanje strukture ponude, prilago|avanje strategije njene prezentacije
kao repozicioniranje marketinga u miksu poslovnih funkcija, sa ciljem da se
shodno izazovima i organizacijama u razvoju okruènja i internih mogu}nosti preduze}a, stekne i odrì konkurentska prednost i trìna atraktivnost ponude
preduze}a, na dovoljno velikom delu trìta.
Budu}i da preduze}e vredi onoliko koliko je u stanju da, u datom
trìnom ambijentu, ostvaruje profit, poèljno je da se uz pomo} trìnog restrukturisanja obezbedi novi strategijski levrid`, tj. da se, kroz inoviranje
poslovnog portfolia, struktura ciljnih trìta i kombinacija instrumenata marketinga, pobolja trìna pozicija, odnosno vrednost preduze}a. Pri tome, realno je o~ekivati da redefinisanje trìne orijentacije, koja podrazumeva balansirati fokus i na potroa~e i na konkurenciju, obuhvati i realokaciju marketing zadataka, zavisno od toga da li tra`nju treba reafirmisati, smanjiti, eliminisati, uravniti i sl.
Trìno restruktuisanje je sloèn proces koji treba planski izvesti, a ne
da se on svodi na iznu|eno i brzopleto reagovanje na pojavu novih okolnosti. Tim procesom treba, na bazi pravovremene, temeljne i sveobuhvatne re-
81
vizije trìne strategije i okruènja racionalno upravljati. Poèljno je, otuda,

da konceptualni okvir za njegovo izvo|enje uklju~uje slede}e, me|usobno
povezane, interacije.
1. Razumevanje novog trìnog ambijenta.
2. Spoznaja anse i opasnosti.
3. Utvr|ivanje vizije promena.
4. Sagledavanje jakih i slabih strana i njihovo dovo|enje u vezu sa kriti~nim faktorima uspeha u novom trìnom ambijentu.
5. Izbor pravca i metoda trìnog restrukturisanja.
6. Institucionalizacija nove pozicije marketinga u miksu poslovnih
funkcija preduze}a.
7. Razvijanje propulzivnog sistema kontrole i revizije.
Razume se, za propulzivno privre|ivanje najva`nije je da se afirmie
svest o zna~aju i prirodi trìne orijentacije u smislu da svi zaposleni budu
indoktrinisani bazi~nom marketing filozofijom, da je smisao uslov postojanja preduze}a, da ono zadovoljava kupce bolje od konkurencije. U takvim
uslovima, od marketinga se o~ekuje da, kao funkcija koja vodi, projektuje i
realizuje balansirani fokus i na kupce i konkurenciju. Otuda, da bi se osigurala dovoljno propulzivna marketinka orijentacija preduze}a kao celine, relevantni su, kako isti~e P. Kotler, slede}i koraci i uslovi:
1. Uverenje menadèrskog tima u potrebu orijenatacije na kupce.
2. Izbor i postojanje marketing direktora i ostalih klju~nih kadrova koji
}e osigurati primenu moderne marketinke misli i prakse.
3. Izbor i uspostavljanje adekvatne saradnje sa spoljnim komitentima.
4. Promena, odnosno prilago|avanje sistema nagra|ivanja zadacima i ciljevima trìnog restrukturisanja.
5. Prihvatanje i promovisanje stvarnih marketing talenata izvan preduze}a
sa uglednim backgraundom.
6. Razvijanje dobrog marketing programa, trening osoblja unutar preduze}a.
7. Inaugurisanje modernog sistema planiranja.
8. Ustanovljavanje propulzivnog sistema kontrole i valorizacije performansi kojim }e se afirmisati i podsticati odli~ni rezultati.
9. Reorganizacija u pravcu potroa~u orijentisane organizacione strukture preduze}a i marketinga.
10. Pomeranje od departmentizacije na procese i timski rad.
82
Imaju}i u vidu odre|enu zbunjenost, i~ekivanje, nesigurnost i nepoverenje u novo ne ba jasno profilisano okruènje, a posebno onih koji se nalaze
u preduze}ima koja ~ekaju privatizaciju, nije verovatno da se moè o~ekivati
brzo trìno restrukturisanje. S jedne strane, o~ekuje se da vlada to pre
preuzme ulogu katalizatora propulzivnog i na me|unarodnim marketing standardima zasnovanog prire|ivanja, a sa druge strane, ona je objektivno glavni
i najja~i faktor koji moè da razbije postoje}u konstelaciju odnosa, da kroz
ekonomsku politiku i zakone odmrzne i, na bazi strategijske vizije, implementira nu`ne institucionalne promene. Pored toga, od makrostratega se o~ekuje da, kroz dioptriju me|unarodnih ekonomskih odnosa, prepozna odrìve
izvore za sticanje konkurentskih prednosti, da ih valorizuje, usmeri i selektivno
pomogne napore preduze}a da ih kapitalizuje u me|unarodnoj razmeni. Pri
tome, ne treba beàti ni od kvazimenadèra, koncesija ili smelog preputanja
naih preduze}a me|unarodnim strategijskim alijansama. Iako je u~injen
zna~ajan napor i demonstrirana spremnost da se afirmie preduzetnitvo kroz
osnivanje Agencije, odnosno Preduze}a za mala i srednja preduze}a, ipak, zbog
sporog eliminisanja politi~kog rizika, nekih starih navika da se politi~ke partije upli}u u privredni ìvot, te jo fluidne koegzistencije privatnih i drutvenih
preduze}a, preti opasnost da se ono ugui ili utopi u puke sterilne i vie administrativno-paradne poslove. Smeliji koraci se moraju uraditi i kada je u pitanju afirmacija trìta preduze}a, te u vezi sa time podsticanje merdèra i
akvizicija, kojima }e se olakati procesi privatizacije i restrukturisanja naih
preduze}a. Ne bi trebalo dozvoliti da agencija za privatizaciju postane usko grlo
privatizacionih procesa.
Ishodina ta~ka trìnog restrukturisanja treba da bude kupcu orijentisano
preduze}e koje }e svojim poslovnim portfoliom, organizacionom strukturom
i kulturom, kao i sistemom menad`menta biti podre|eno kreiranju vrednosti
i satisfakciji za kupce. Shodno davnanjim konstatacijama P. Druckera ,,da je
kupac osnova preduze}a i njegov poslodavac logi~no je o~ekivati da se kroz
trìno restrukturisanje otklanjaju frikcije, barijere, propusti i nezadovoljstva
u dosadanjem marketingu i njegovoj krajnjoj pragmati~nosti. Otuda se javljaju termini kao to su: individualizovani marketing baze podataka, mikromarketing, marketing relevantnosti, marketing jedan na jedan, povezuju}i marketing, frekventni marketing, marketing veza/odnosa, marketing jednog segmenta, interaktivni marketing, marketing dijaloga. Pri tome treba aktivizirati
u naoj privredi, ~ini se ve} zaboravljene savremene procese reinènjeringa i
TQM (upravljanje ukupnim kvalitetom) kojima se, kao to je poznato,
83
,,radikalnim promenama poslovnih procesa, te indoktrinacijom kolektiva

na~elima efektivnosti (raditi prave poslove) i efikasnosti (raditi posao na pravi
na~in), èli kroz distinktivnu kompetentnost, sinergiju i menadèrski
knowhow, ste}i odrìva konkurentska prednost,,.
84
85
Korupcija
i paralelna privreda
86
87
Ljubomir Madàr*
POLITI^KI I EKONOMSKI KORENI

KORUPCIJE**
Fundamentalna pretpostavka prema kojoj pojedinci, a u velikoj meri i njihove organizacije, u trìne transakcije i privredne poslove ulaze sa èljom i
namerom da maksimiziraju svoju individualnu korist iroko je prihva}ena i utkana
je u sve varijante ekonomske teorije. Niko razuman takvu pretpostavku ne dovodi u pitanje. Stoga je Buchanan (1995/1991b/, s. 255) sa dobrim razlogom artikulisao svoje zaprepa}enje i, dakako, neodobravanje povodom jedne druge pretpostavke, zadugo popularne u politi~koj i pravnoj filozofiji ,,...da ljudi koji prihvataju uloge politi~kih subjekata odbacuju svoje individualne interese i ponaaju se dobronamerno i sveznaju}e na svojim javnim du`nostima. Doista, teko je
i zamisliti ve}i paradoks i drasti~niju nekoherentnost izme|u onoga to se decenijama pa i stole}ima prihvatalo kao rukovode}e na~elo u ekonomskom ponaanju
ljudi i onoga to je postulirano kao obrazac ponaanja u njihovim javnim funkcijama. Noviji razvitak i u ekonomskoj teoriji i u politi~koj filozofiji s tim to je,
sasvim predvidljivo, po~etni impuls ali i supstantivno razvijanje ideje dolo iz redova ekonomista u visokom je stepenu otklonio taj konceptualni defekt.
Uvaèno je da ljudi, bez obzira na polje svog drutvenog anga`mana, polaze prvenstveno od svog li~nog interesa i da nastoje, sa manje-vie istom energijom i
posve}eno}u, da ga ostvare u privredi, i u javnim poslovima i, posebno, u politi~kim procesima. Standardnu teoriju javnog interesa misaoni korpus prema
kome su ljudi u javnim funkcijama i na odgovornim drutvenim poloàjima
posve}eni samo optem dobru i njegovom maksimalno unapre|ivanju zamenila je teorija javnog izbora, shodno kojoj ljudi i iroku oblast javnih poslova tretiranju tek kao jedno dodatno podru~je visoko-individualizovanog preduzetnit,,
* Prof. dr Ljubomi Madàr, rektor Univerziteta ,,Bra}a Kari} .
**
Politi~ki i ekonomski koreni korupcije, u zborniku: Sistem i korupcija, Institut dru{tvenih
nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd, 2000, str. 25-40.
88
Ljubomir Madàr
va, na kome u najve}em mogu}em stepenu nastoje da ostvare svoje najkonkretnije ìvotne interese. U svetu je ova nova misaona paradigma preovladala kao jedna od va`nih komponenti velikog talasa liberalnog miljenja, kao jedan od nose}ih
stubova koji, zajedno sa teorijom svojinskih prava i transakcionih trokova i teorijom endogeno postavljenog institucionalnog razvitka, predstavlja lako prepoznatljiv deo intelektualne armature nove liberalne misli. Taj otre`njuju}i talas
zapljusnuo je i nae obale. Liberalno orijentisani ekonomisti ozbiljno su shvatili
va`nost teorije javnog izbora i brzo je po~eo da se umnoàva broj radova napisanih
na temu individualno uslovljenih devijacija u oblasti javnog delovanja i tetnih
posledica koje po tom osnovu zra~e iz politi~ke sfere u druge domene drutvenog
ìvota. Iz te oblasti ve} se pojavio i jedan veoma vaàn tematski specijalizovan
broj jednog uglednog ~asopisa (,,Javni izbor..., 1998).
Kad je ~udna pretpostavka o nekakvoj misterioznoj amneziji individualnog
interesa u polju javnog delovanja jednom stvljena pod znak pitanja, nije trebalo
mnogo da se odmota bogato klupko razli~itih analiza i spoznaja o tome kako svi
parcijalni i partikularisti~ki interesi dolaze do izraàja u sferi politike i njoj srodnih upravlja~kih aktivnosti. Bira~i se u svom elektralnom opredeljivanju rukovode
svojim potrebama i preferencijama, lako se stvaraju koalicije koje svoje zasebne
interese ostvaruju na ra~un drugih grupa i na ra~un drutva kao celine, profesionalni politi~ari poprimaju neke atribute naglaeno individualizovanih preduzetnika onih u oblasti tehnolokog i svakog drugog inoviranja u privredi,
dràvni slu`benici u obavljanju svojih poslova inspirisani su pre onim to mogu
za sebe same da ostvare nego nekim irokim patriotskim ili nacionalnim interesima. Drutveni interes bi}e u na~elu promovisan u meri u kojoj moè da doprinese realizaciji pojedina~nog interesa, a ovakva njegova instrumentalizacija,
daleko od toga da se okvalifikuje kao neprili~na, javlja se kao dobrodola okolnost, kao preduslov za kakvo-takvo afirmisanje ireg dràvnog ili nacionalnog interesa. Ako se, naime, posredstvom drutvenog interesa ne bi postizali strogo individualizovani, partikularni interesi, stvari bi u pogledu njegove kakve-takve realizacije stajale jo loije nego to je to ina~e slu~aj. Vredi posebno naglasiti da
stvari sli~no stoje i kad je u pitanju funkcionalno ponaanje profesionalnih politi~ara: izgledi da u politi~kim interakcijama do|e do izvesnog izraàja i javni interes realni su samo u meri u kojoj se taj interes iz ovog ili onog razloga pojavi
kao jedan od argumenata u njihovim (pojedina~nim) funkcijama cilja.
Ne bi trebalo da bude iznena|uju}e to se partikularni interesi, kao ~inilac
koji u duboku senku baca bilo kakav privid opteg interesa, javljaju kao jedna od
fundamentalnih zapreka u reformisanju privreda i drutava. Ograni~avaju}e delovanje privatnih, zasebnih interesa u realizovanju reformi koje nose velike potencijalne dobitke za sve ~lanove drutva i za drutvo kao celinu uo~eno je kao
Politi~ki i ekonomski koreni korupcije
89
jedna od najteìh zapreka u institucionalnom razvitku drutva, u iznalaènju reenja koja }e uve}ati njegov razvojni potencijal i drutvenoj zajednici omogu}iti
ubrzanje rasta blagostanja i prosperiteta. Takvi, parcijalni interesi mogu da se spletu u klopku koja drutvo doslovno imobilie i onemogu}ava ga u realizaciji sasvim
o~iglednih poboljanja u smislu Pareta (Buchanan 1995/1991a/, ss. 240-3).
Koalicije, naime, nadglasavanjem, to }e re}i jednim nasilnim sredstvom, zadiru
u sfere li~nih sloboda i ljudskih prava koje bi trebalo da budu neprikosnovene.
One u delokrug javnog odlu~ivanja uvla~e pitanja koja bi morala da budu predmet potpuno autonomnih i do kraja nezavisnih pojedina~nih odluka. To je na~in
na koji se vri nelegitimna i sutinski nepravi~na preraspodela odluka. To je na~in
na koji se vri nelegitimna i sutinski nepravi~na preraspodela dohotka, prestià,
drutvene mo}i i drugih deziderata koje bi Rawls (1997/1971/, ss. 62, 90-5) nazvao primarnim dobrima. tavie, umnoàvanje koalicija dovelo je do mogu}nosti njihove saradnje i paktiranja na ra~un ostatka drutva. One se me|usobno
podràvaju i jedna drugoj ~ine uslugu po principu reciprociteta. Me|u njima se
razvila specifi~na trgovina kroz koju jedna drugoj pomaù da ostvare mnoge prednosti na ra~un ostatka drutva, onih slojeva koji su neorganizovani i nemo}ni da
se suprotstave. Nije ~udno to je upravo preko ovakvih pojava u politiku uao
re~nik iz privrede i trgovine: govori se o politi~kom kapitalu, o razmeni, o robi,
o cenama i o trgovanju. Najupe~atljiviji termini koji izraàvaju ovakvo proìmanje politike trgova~kim duhom i praksom nastali su u engleskom jeziku u kome
je ovakva razmena usluga nazvana logrolling i horsetrading (Haitani 1986, ss.
198-201, 216-19).
Nelegitimne i ninakakvom pravu zasnovane redistribucije duhotka i drugih
dobara samo su deo problema koji proisti~e iz destruktivne politizacije politi~kog
ìvota. Drugi deo proisti~e iz ~injenice da se ove preraspodele ne mogu vriti
neposredno i transparentno, nego veoma komplikovano i zaobilazno, to podrazumeva drasti~no tra}enje resursa i ogromne drutvene trokove. Neke grupe
se, primera radi, pomaù ograni~avanjem uvoza, poreskim izuze}ima, diskriminatornim subvencioniranjem ili nekim od nedovoljno vidljivih i nepojmljivo suptilnih na~ina uspostavljanja monopola. To grupama donosi nesumnjive koristi, ali
uz zapanjuju}e drutvene trokove koji mnogo, i po nekoliko puta, te koristi premauju. Drutvo kao celina je na velikom gubitku. Netransparentnost ove politi~ki uslovljene eksploatacije razlog je i nemogu}nosti reformi koje bi otklonile
takve politi~ki uslovljene deformacije. Prelazak na neki transparentan oblik subvencioniranja koji bi grupama iste prednosti pruìo uz viestruko manje trokove,
tj. na drutveno neuporedivo efikasniji na~in nije mogu} jer bi sama transparentnost razotkrila svu apsurdnost redistributivnih aran`mana i u~inila ih nemogu}im
(Buchanan 1995/1991a/, ss. 240-3). Koalicije mogu da nastave na~ine, ~esto se
90
Ljubomir Madàr
zaklanjaju}i iza tobo`njeg opteg interesa, a to su upravo pomenuti na~ini uz koje

alokativni i drugi drutveni gubici viestruko prevazilaze redistributivne koristi
koje izvla~e predatorne koalicije.
Ovaj uvodni osvrt na politi~ki proces kao poligon za redistributivnu eksploataciju i na dràvu koja, stavljena u slu`bu partikularnih interesa, sluì kao
sredstvo za eksploatatorske, svakom konceptu pravi~nosti suprotstavljene preraspodele, na~injen je da bi posluìo kao opta osnova, kao svojevrsni fon, na
kome }e se razmotriti fenomen korupcije koji o~ito predstavlja najdrasti~niji oblik zloupotrebe dràvnih i politi~kih prerogativa. Polazna postavka jeste da dràva
nipoto ne moè da se posmatra kao distributivno neutralan, kao drutveno ba u
svemu celishodan i kao institucionalni mehanizam inspirisan isklju~ivo autenti~nim javnim interesom bolje re~eno kao veoma razu|eni i teko sagledivi splet
mehanizama. Naprotiv, uz sve u~inke na pozornici javnih odnosa i potreba, dràva
je poprite razularenih li~nih interesa, redistributivnih borbi i zavera, tekih
zloupotreba i nastojanja da se pod obrazinom najirih drutvenih stremljenja
prokrijum~are najprizemniji egoisti~ki porivi. Civilizovano drutvo ne moè opstati bez dràve, ali se svaka zajednica mora sistematski i organizovano braniti
od njenih toliko verovatnih i tako ~estih izopa~enja. Karakter dràve i njena maligna orijentacija na eksploatatorske preraspodele zavisi od velikog broja ~inilaca, ali su posebno va`ni sam opseg dràvne organizacije veli~ina njenog aparata i irina intervencije i raspoloìvost i efikasnost odbrambenih mehanizama kojima drutvo raspolaè da bi se zatitilo od dràvnih zloupotreba. Tu je negde i
vaàn deo argumentacije u prilog ograni~ene dràve. Nerazvijena dràva raspolaè malobrojnim i slabim odbrambenim mehanizmima i, u slu~aju neodmerene
ekspanzije dràve, gotovo sigurno pada u ambis njene neosporive dominacije. ~inovnici postaju najmo}niji drutveni sloj (v. Hasbulatov, 1991), a dominacija koju
uspostavi postaje dugoro~na pojava, zakivaju}i decenijama drutvo u zamku fakti~ke institucionalne stagnacije. To je ambijent u kome se korupcija moè
neograni~eno razmahnuti, u kome se ona pretvara u pravu drutvenu gubu i u
kome veliki broj korisnih inicijativa i delotvornih na~ina stvaranja vrednosti ostaje zanavek neiskori}en.
KORUPCIJA I TR@ITE
Zaklju~na konstatacija prethodnog odeljka nazna~ila je analiti~ku osnovu za
raspravu o korupciji. Korupcija je neizbe`ni pratilac i predvidivi proizvod irenja netrìnih, tj. administrativnih i birokratskih mehanizama koji svoju mo} i
funkcionalne karakteristike crpu iz dràve iz ~injenice da je to organizacija sa
obveznim ~lanstvom i da ima legalizovani monopol na prinudu. Prinuda i
91
obaveznost postojanje ovla}enja za nare|ivanje i zabrane, kao i normativno

postavljena nemogu}nost da se izbegne ta forma institucionalizovane primene
prisile javljaju se kao funkcionalne osnove korumpiranja. S druge strane, praksa stvara mnogostruku motivaciju da se izbegnu ili bar relativizuju ti normativni
postulati. Jer, prinuda i zabrana mogu da se primene na mnogo na~ina, ~esto u
kontinuumu tanano iznijansiranih mogu}nosti, po~ev od onih najdrasti~nijih do
onih najblaìh. U ambijentu neizbe`no i univerzalno oskudnih informacija i odgovaraju}e velike neizvesnosti koja ima brojne razli~ite izvore nijedna kontrola
ne moè da bude savrena, a u najve}em broju slu~ajeva o pravoj kontroli i o riziku
da slu~ajevi korupcije budu ka`njeni jedva da se i moè govoriti. Trokovi kontrole su generalno visoki, a u institucionalnim konstelacijama kojima dominiraju dràvni mehanizmi znatno su ve}i nego u ve}ini drugih oblasti drutvenog ìvota. To je situacija, u kojoj se korupcija moè nesmetano iriti, u kojoj pruà
ogromne mogu}nosti redistributivnih, eksploatorskih dobitaka, a u kojoj su rizici
naj~e}e zanemarljivi. Mesta na kojima se raspolaè razli~itim ovla}enjima postaju veoma atraktivna. I sama alokacija tih mesta postaje dobrano impregnirana korupcijom. Dobro su poznati slu~ajevi izrastanja ~itavih, veoma razgranatih trìta
za takva mesta, sa nekom vrstom ravnote`nih cena koje su odràvale odnose
izme|u ponude i tra`nje i sledile promene u dràvnoj regulativi koje su imale implikacije u pogledu koristi ostvarivih putem korupcije. irenje ovla}enja i ve}a
zastupljenost onih koja su imala ve}u finansijsku teìnu imali su za posledicu
pove}avanje cena odgovaraju}ih radnih mesta. Ta pojava je posebno dolazila do
izraàja u zemljama u kojima se zbog korupcije, ali i drugih razloga, raspadao
sistem dràvne administracije, kao to je bio slu~aj u Somaliji kasnih osamdesetih
godina. Nije teko teorijski utvrditi ekonomsku osnovu formiranja tih cena: one
predstavljaju kapitalizovane iznose budu}ih o~ekivanih koristi za koje se procenjuje da }e putem korupcije mo}i da budu ostvarene na odgovaraju}im radnim
mestima, tj. uticajnim poloàjima.
Korupcija ukazuje na svojevrsnu univerzalnost trìta. Tamo gde dràva
postavlja administrativna ograni~enja ili gde birokratskom prinudom nastoji da
aktivira i odrì ekonomske tokove koji ne bi proli trìni test i koje samo trìte
nikada ne bi generisalo, sama ta ograni~enja i sami ti ~inovi prinude postaju predmet trìnih transakcija! Jer, ta je podmi}ivanje dràvnih ~inovnika nego
pla}anje pravno nesankcionisanih usluga onih koji raspolaù ovla}enjima da
zabranjuju, nare|uju, finansijski podsti~u? Na samom skupu administrativnih akata i ~inovni~kih odluka formira se specifi~no trìte koje te odluke i te akte
preusmerava mimo zamisli zakonodavca i politi~ke volje koja stoji iza njegovih
na~elnih opredeljenja. Ovim je u isto vreme nazna~en i odnos trìta i korupcije.
Apstrahuju}i izopa~eno trìte koje izrasta na skupu administrativnih akata i
92
Ljubomir Madàr
birokratskih odluka, trìte je principijelno suprotstavljeno korupciji. Ono je sa

korupcijom inkompatibilno. Razlog ove inkompatibilnosti je veoma jednostavan
na trìtu po prirodi stvari nema nikakve nadre|enosti niti subordinacije i transakcije se, po logici definicije kojom je trìte opredeljeno, odvijaju u potpunosti dobrovoljno. U svakoj transakciji svoj interes moraju da na|u i kupac i prodavac i
nema, niti moè da bude, nikakve vlasti koja bi jednom ili drugom samu transakciju mogla ili da odobri ili da zabrani. Dobrovoljnost transakcije implicira ekonomski dobitak za obe strane: ovaj rezultat, ina~e poznat kao Smithova teorema,
logi~ki sledi iz same dobrovoljnosti, tj. iz ~injenice da svaka strana uvek i svuda
ima opciju neulaènja u transakciju, te da je samim ulaskom u transakciju otkrila svoju preferenciju za stanje u koje ga transakcija prevodi u odnosu na ono u
kome bi bio da nema transakcije. Dobrovoljnost je oblik i manifestacija slobode.
Sloboda odlu~ivanja i poslovna autonomija negacija su ograni~enja, prisile i
zabrana, te je samim tim isklju~ena i korupcija koja se funkcionalno izvodi upravo iz administrativne prinude kao forme dràvnog nasilja nad privredom i ostalim podru~jima drutvenog ìvota. Dobrovoljnost zna~i slobodu da se odlu~i
ovako ili onako, a time je logi~ki isklju~en neki netrìni posrednik koji bi
mogu}no}u delovanja u smislu ovakvog ili onakvog ishoda mogao da unov~i te
svoje prerogative.
Kao pravi tit protiv korupcije trìte deluje i zato to ono samom svojom
logikom privredne subjekte orijentie da rade za drugoga. Na trìtu se nije obogatio jo niko ko nije bio u mogu}nosti da proda svoju robu ili usluge, i to da ih
po pravilu prodaje u velikim koli~inama. Smithova teorema implicira da su svi
kupci te robe/usluga zahvaljuju}i odgovaraju}oj ponudi poboljali svoj ekonomski poloàj. înom kupovine pokazali su da im je pribavljanje robe/usluga
ekonomski bolja alternativa nego uzdràvanje od kupovine ili nabavka ne~ega drugoga. Iza svakog aktera koji se obogatio na trìtu stoje kohorte zadovoljnih kupaca. Eventualni monopolski poloàj prodavca ne menja nita u ovoj konstataciji u kvalitativnom smislu, nego jedino uti~e na meru u kojoj su kupci poboljali
svoj poloàj u odnosu na najbolje raspoloìve alternative (potroa~ki viak).
Uostalom, sam privredni razvoj, koji se uz ostalo ispoljava i kao stalno i po opsegu
neslu}eno umnoàvanje proizvoda i usluga, podrazumeva kontinuirano slabljenje monopolske snage ~ak i onih preduze}a koja u nekoj proizvodnji predstavljaju jedine subjekte na strani ponude. Time to trìte prisiljava aktere privrednih
procesa da rade za najire slojeve stanovnitva, za mnogobrojne kupce sa kojima
nikada ne}e uspostaviti li~ni kontakt, ono isklju~enje korupciju. Kanalisana kroz
trìte, preduzetni~ka energija nema kud da bude usmerena nego na poboljavanje
poloàja kupaca, na podizanje njihove dobrobiti. U na~inu na koji trìte povezuje interese subjekata na strani tra`nje i ponude nema mesta za posrednike koji bi
93
na modalitete tih transakcija uticali posredstvom akata prinude. Iz ovog nalaza

sledi i jednostavan i gotovo o~igledan, iako ne i lako sprovodiv, recept za javnu
politiku. Uz ostale jednake uslove, najsigurnije sredstvo za borbu protiv korupcije jeste opredeljenje za minimalnu dràvu, tj. takvu koja se ne}e uplitati u upravljanje samim privrednim procesima nego }e se baviti oblikovanjem i usavravanjem institucionalnih okvira brojnih regulativnih mehanizama i zakonskih
aran`mana koji }e obezbediti da se ti procesi odvijaju na na~in koji najvie doprinosi ekonomskim interesima aktera uklju~enih u te procese i dobrobiti drutva kao celine.
Va`nost trìta kao mehanizma za suzbijanje korupcije najbolje se vidi na
onim segmentima na kojima zbog pogrene politike u prolosti nema trìta, a u
principu bi moglo da postoji. Najbolji takav primer jeste gradsko gra|evinsko
zemljite, zajedno sa dozvolama i urbanisti~kim uslovima za podizanje objekata
(CES Mecon, 1994, Begovi}, 1994). Zbog ukidanja trìta gradskog zemljita ono
je svedeno na status svojevrsnog slobodnog dobra i dovedeno u poloàj da nema
normalnu trìnu cenu. Za subjekte na strani tra`nje, tj. one kojima je zemljite
potrebno, ono ima veliku, a sa odvijanjem urbanizacije ~ak i brzu, tavie predvidljivo rastu}u vrednost. înovnici su se tako, sa svim svojim ovla}enjima, nali
neposredno su~eljeni sa onima kojima je zemljite veoma potrebno, koji mogu
ekonomski dobro da ga valorizuju i koji su spremni mnogo da plate da bi dobili
pravo na njegovo kori}enje. Korupcija je u takvoj situaciji neminovna. U vakuumu koji je nastao izostajanjem trìta a koji se meri ogromnom razlikom izme|u
nominalne nulte cene (ne ra~unaju}i propisana pla}anja za gradsku infrastrukturu) i velike cene koju su potencijalni graditelji spremni da plate da bi doli do
prava kori}enja, izrasta izopa~eno trìte u senci, na kome se dozvole za gra|enje
skupo pla}aju u flagrantnoj suprotstavljenosti sa pozitivnim pravom. Gradsko
zemljite, u kombinaciji sa urbanisti~kim planovima i predvi|enim pravcima
razvoja gradova, postalo je na taj na~in notorno najzahvalnije podru~je korupcije, jedna od trajno kontroverznih oblasti odlu~ivanja oko kojih su se neprestano
preplitali jaki ekonomski a sa njima i politi~ki interesi. Upravljanje gradskim
zemljitem, upravo zato to je iz tog segmenta trìte drasti~no i radikalno
isklju~eno, bila je i ostaje prava rak-rana na politi~kom bi}u kako prethodne tako
i sadanje Jugoslavije.
Na korupciju silno uti~e svako analogno potiskivanje trìta. Me|u najpogubnije vidove potiskivanja trìta sigurno spada kontrola cena. Cene se uvek
kontroliu da bi bile ispod nivoa koji odgovara odnosima ponude i tra`nje. Uz
takve cene tra`nja je neminovno ve}a od ponude i postavlja se pitanje ko }e oskudne robe oskudne samo pri tom nivou cena alocirati potroa~ima koji uz
takve cene traè vie nego to je raspoloìvo. U takvom sklopu prilika adminis-
94
Ljubomir Madàr
tracija dobija ogromnu mo}. U meri u kojoj se ne aktiviraju alternativni mehanizmi alociranja i u kojoj robe ne pobegnu sa tog na povoljnija trìta (v. Madàr,
2000a) ~inovnici }e odlu~ivati da }e robu po depresiranoj ceni dobiti subjekt A a
ne, recimo, subjekt B. To ovla}enje daje ogromnu mo} i ima veliku vrednost.
Mnogi }e za njegovu povoljnu primenu biti spremni dobro da plate na kvazitrìtu
birokratskih usluga, jer }e zbog cene i trokova mira po jedinici proizvoda biti
jo uvek ispod cene na crnom trìtu i ispod onoga to data roba ina~e vredi posmatranom privrednom akteru. Korupcija izbija eruptivnom snagom, a administracija dobija snaàn interes za ovekove~enje i neprestano irenje kontrole cena
kao izvora nove birokratske mo}i i dodatnih ogromnih ekonomskih koristi.
KARAKTER SVOJINE I DUGORO^NI EFEKTI KORUPCIJI
PODLO@NIH INSTITUCIJA
Trìni, odnosno netrìni alokativni mehanizmi strogo su komplementarni
sa odgovaraju}im oblicima svojine. Kako je davno i neopozivo utvrdio jo Kornai
(1990), trìni mehanizmi su visoko komplementarni sa privatnim vlasnitvom,
dok su netrìni mehanizmi, u svom izrazitom osloncu na administrativno usmeravanje i birokratsku koordinaciju, jednako komplementarni sa raznim vidovima kolektivnog vlasnitva, drutvenog i, posebno, dràvnog. Ve} i ta komplementarnost ukazuje na lako prepoznatljivu vezu izme|u oblika svojine i potencijala za korupciju. Kolektivna svojina je zahvalna podloga za korupciju ve}
samim tim to je odbojna prema trìtu i to zaziva mehanizme birokratske koordinacije ekonomskih odluka i privrednih procesa. Zna~ajna zatita protiv korupcije bi}e forsiranje privatne svojine i nastojanje da ona dobije preovla|uju}e
mesto u panorami vlasni~kih oblika. Time to }e posluìti kao osnova za trìne
mehanizme i ~ak delovati kao izvorite podsticanja za njihovo izrastanje, privatna svojina delova}e i kao brana korupciji. I obrnuto, kolektivni vidovi vlasnitva sluì}e kao poligon za bokorenje korupcije ve} samim tim to spre~avaju izrastanje trìta i daju podsticaj za pojavu i ja~anje netrìnih, administrativno
nedirigovanih alokativnih aran`mana.
No, pored opisane postoji jo jedna, ~ak i vidljiva veza izme|u tipa svojine
i uslova za irenje korupcije. Bez obzira na mnotvo propisa i administrativnih
mera upravljenih na ~uvanje i promovisanje poèljnog reìma kori}enja kolektivno posedovanih sredstava, moè se, bez rizika da se pogrei u preterivanju i
bez nekih ograda i kvalifikacija, ustvrditi da su svi kolektivni oblici vlasnitva
nesravnjeno loije zati}eni od svih varijanti privatnog vlasnitva. âk i kad se
uvaì ~injenica loeg gazdovanja i povremenog propadanja sredstava u privatnom
vlasnitvu, nesporno je da troak propadanja tih sredstava pada na same vlasnike.
95
Drugi ~lanovi drutva time nisu principijelno tangirani. Propadanje sredstava u

kolektivnoj svojini pada, me|utim, na sve ~lanove datog kolektiviteta, naj~e}e
na sve ~lanove drutvene zajednice. Za sredstva u raznim oblicima kolektivne svojine jednostavno nema dovoljno motivacije da se ~uvaju i bri`ljivo koriste. U~inak
svakog takvog napora koji preduzme bilo koji pojedinac raspodeljuje se na tako
veliki broj ~lanova datog kolektiviteta da deo koji eventualno njemu pripadne nije
ni izdaleka dovoljan da generie potrebnu motivaciju. I obrnuto, tete od mogu}ih
kra|a i bilo kakvih drugih nelegalnih prisvajanja tako|e se raspore|uju na veliki
broj ~lanova posmatranog kolektiviteta, tako da je efekat na individualnom nivou
zaista zanemarljiv. Gubitak je neosetan i preduzimanje bilo kakve akcije da se on
spre~i jednostavno ne prolazi elementarni test individualne racionalnosti. Kad niko
nije zainteresovan da spre~ava individualne akte nelegalnog prisvajanja ili ~ak
unitavanja sredstava u kolektivnoj svojini, ti }e se nesmetano preduzimati, oni
}e postati preovladaju}i stil ponaanja i vrednosna supstanca drutvenog
(dràvnog) kapitala topi}e se ubrzanim ritmom. Kako je korupcija jedan od
tehni~ki najjednostavnijih i najmanje rizi~nih na~ina pojedina~nog prisvajanja
kolektivne imovine, lako je predvideti njenu veliku zastupljenost i brzo irenje u
svim aran`manima kolektivnog vlasnitva. Iskustva socijalisti~kih zemalja bogato u empirijskom smislu potkrepljuju ovu propoziciju.
Upravo predstavljeno analiti~ko izvo|enje ima i jednu posebnu, sasvim
neposrednu vezu sa korupcijom. Korupcija je na~in erodiranja kolektivno posedovanog kapitala. Razvodnjena kolektivna motivacija ne pruà prave podsticaje za spre~avanje bilo kakvog vida njegovog erodiranja, pa ne pruà niti neku
zatitu protiv korupcije. Kao to je kra|a o~ito laka u reìmu kolektivnog vlasnitva, tako je u njemu ja~a i korupcija kao specifi~an i posredan oblik kra|e.
Motivacija je ponovo dvostruko nepovoljna po kolektivno posedovani kapital.
Iskuenja da se pribegne korupciji ve}a su zato to postoji svest o slaboj zati}enosti sredstava u kolektivnoj svojini. S druge strane, slaba je motivacija
da se pribegne bilo kom obliku zatite kolektivno posedovanih sredstava,
uklju~uju}i i motivaciju za borbu protiv korupcije. Ina~e, trokovi korupcije
su mnogostruki i raznovrsni. Tu su, pre svega, neposredni finansijski izdaci koji
imaju karakter transfera, ali dragocenu likvidnost privrednih organizacija iscrpljuju u korist pojedinaca u privatne dèpove prelivaju se sredstva koja su
preko potrebna privredi i ba u njoj daju najve}e svoje efekte. Tu je potom
troak potpuno neproduktivnih aktivnosti usmerenih na postizanje nekih
poslovnih ciljeva putem korupcije, umesto da ti napori budu usmereni na
poboljavanje kvaliteta, inoviranje proizvodnje i sistematsko pove}anje produktivnosti. Umesto proizvodno, privredni subjekti orijentiu se redistributivno
i pekulantski u tradicionalnom, nepovoljnom smislu re~i. Najzad, me|unaro-
96
Ljubomir Madàr
dne analize (Alesina, 1998, s. 311) pokazuju da korupcija usmerava selekciju

investicionih projekata prema onima najmanje efikasnim; ona tako nanosi
privredi teko procenjiv ali zasigurno veliki troak u sudbinski va`nom dinami~kom kontekstu njenog funkcionisanja i upotrebe raspoloìvih resursa.
Poseban i posebno vaàn vid me|uzavisnosti korupcije i oblika svojine,
odnosno mere u kojoj je afirmisano trìte, javlja se posredstvom mehanizama
reputacije i poslovnog ugleda koji silno uti~u na funkcionisanje i efikasnost
sveukupne privrede. Trìte nije isto~nja~ki bazar i za njega je dimenzija trajnosti
od ogromnog zna~aja. Na isto~nja~kom bazaru subjekti se po pravilu sre}u samo
jednom i za svaku stranu u transakciji racionalno je da drugu to je mogu}e vie
iskoristi, da za sebe izvu~e sav potencijalni viak koji transakcija po logici svoje dobrovoljnosti generie. Ni prevare ili podvale nisu u strogom ekonomskom
smislu neracionalne jer se sa istim kupcom, odnosno prodavcem, ne ra~una u
budu}nosti. Na pravom trìtu to nije slu~aj. Tu se uspostavljaju trajne poslovne
veze koje se najbolje neguju i u~vr}uju visokim moralom, to viim stepenom
lojalnosti, fer odnosom prema partneru i odricanjem od trenutnih oportunisti~kih
dobitaka zarad mnogo ve}ih dobitaka koji izviru iz trajne saradnje. Empirijska istraìvanja pokazuju da se u trìnim privredama mnoge transakcije obavljaju bez
ugovora ili u okviru samo orijentacionih, optih ugovora koji generalno reguliu
tek osnovne aspekte date poslovne veze (Macaulay, 1996). Ispostavlja se da reputacija po osnovu solidnog ponaanja i ~estitog odnosa prema poslovnim partnerima, drugim re~ima poslovni ugled i autoritet u lokalnoj i iroj zajednici, ima
veliku ~isto finansijsku vrednost. Oblik vlasnitva u ovom je kontekstu presudan:
nevidljivi kapital ugleda i reputacije, kao izvor velikih teku}ih i o~ekivanih prinosa, pripada}e u reìmu privatne svojine onome koji je taj ugled stekao, te otuda poti~e sna`na motivacija za korektno, eti~ki besprekorno trìno ponaanje,
koje je, uz ostalo, i imuno na korupciju. Visoki standardi eti~nog ponaanja stvar
su donekle generalisane poslovne efikasnosti i jedan od preduslova pravog finansijskog uspeha (up. Alchian, 1998, s. 8). Ugled donosi veliki obim posla i
zaradu na osnovu obima poslovanja. Firma sa dobrom reputacijom lako nalazi
kupce i na trìtu brzo realizuje svoje proizvode. Otuda poslovni nazivi, zatitni
znakovi i trìno afirmisane marke imaju ogromnu ekonomsku vrednost. Ceni se
da kod visoko afirmisanih firmi taj nevidljivi kapital, poznat u poslovnom àrgonu pod nazivom goodwill, ~esto ima ve}u vrednost nego to je vrednost zgrada, opreme i ostalih elemenata fiksnog kapitala. Tu se krije i jedan od mogu}ih
odgovora na pitanje zato je stara srpska ~arija bila poslovi~no potena.
Reputacija potenog trìnog subjekta donosila je dobit, a trìte je sna`no motivisalo proizvo|a~e i trgovce da budu maksimalno korektni prema svojim klijentima.
97
Treba zapaziti velike i va`ne dugoro~ne efekte trìta na poslovni moral, pa

stoga i na drutveni moral uopte. Drutvo koje svoju privredu trajno zasniva na
trìnim mehanizmima na jednako trajnoj osnovi razvija i ja~a i svoj moral, te
stoga i moral uopte. Moral omogu}ava ve}u predvidljivost poslovnih odluka i
silno doprinosi njihovoj koordinaciji, pa tako i njihovoj efikasnosti. Kad je o korupciji re~, jasno je da podizanje opteg nivoa morala koje je uslovljeno trìtem
u isto vreme diè i izuzetno delotvornu branu protiv korupcije. Uz ostale jednake
uslove, mnogo manje korupcije treba o~ekivati u trìnim privredama. I to ne samo
zato to je trìte mehanizam dobrovoljnih i na korupciju rezistentnih transakcija, i ne samo zato to trìte zahteva i podrazumeva privatnu svojinu koja generie ja~u motivaciju i protiv korupcije i svih drugih oblika erozije imetka, nego i
zato to trìte podsti~e ja~anje i podizanje morala, pa samim tim i na ovaj na~in
suzbija korupciju. Nikad ne}e mo}i da budu posebno kad je dugoro~ni kontekst
u pitanju ta~no izmereni ogromni negativni u~inci netrìnog privre|ivanja na
poslovni i opti drutveni moral, ali je van svake sumnje da su oni ogromni i da
je aktuelna nastala voluntaristi~kim potiskivanjem trìta i nasilnog prebacivanja
klju~nih segmenata privrede na kolosek birokratske koordinacije. U toj globalnoj
deformaciji krije se i vaàn deo odgovora na pitanja vezana za izvorita i uzro~nike
irenja korupcije.
POLITI^KI ÎNIOCI KORUPCIJE
U uvodnom odeljku ustanovljeno je da je verovatno}a i rairenost korupcije rastu}a funckija veli~ine dràve. Zbog obaveznog ~lanstva i monopola na primenu sile i prinude (Stiglitz, 1995/1989/, s. 459), dràva je uvek izvor velikog
broja potencijalnih opasnosti po drutvo. Taj potencijal nanoenja drutvene tete
postoji nezavisno od karaktera dràve i karaktera njenog drutvenog i institucionalnog okruènja koje je ograni~ava i kontrolie. Jedino to varira jesu mogu}i
obimi i vidovi tih potencijalnih teta. Prinuda zna~i nametanje akcija kojima subjekti u svom slobodnom odlu~ivanju ne bi pribegli i zabrana onih koje bi oni preduzeli ako im dràvnom prinudom ne bi bila ograni~ena sloboda. Na obe ta~ke
ovog funkcionalnog niza javlja se mogu}nost korupcije. Dràvni ~inovnici mogu
da budu potpla}eni da odustanu od nametanja akcija i obrazaca ponaanja koji
privrednim subjektima ne odgovaraju i, s druge strane, da dezaktiviraju zabrane
koje subjektima stoje na putu preduzimanja onog to odgovara njihovim ekonomskim interesima. Jedini siguran na~in smanjivanja hazarda koji su inherentni
dràvnoj sili i prinudi jeste smanjivanje obima dràve i opsega njene ina~e razgranate intervencije. To je u isto vreme i pouzdana strategija smanjivanja rizika
i mogu}nosti korupcije.
98
Ljubomir Madàr
Bez obzira na to to je irenje dràve kao takve stalna opasnost i po

efikasnost drutva kao celine, i po slobode njegovih ~lanova, i po administrativni moral koji se najupe~atljivije ogleda u korupciji, sigurno je da opseg
dràve i njenog delovanja nije jedina determinanta zastupljenosti korupcije i
ritma njenog irenja. Jednako je vaàn ~inilac i karakter dràve, njena institucionalna struktura i na~in njenog funkcionisanja. Karakter dràve, pa prema tome i njena podlo`nost korupciji, bitno zavisi od karaktera ireg politi~kog sistema. To je sistem u koji je ona uklopljena i koji opredeljuje kako
modalitete njenog delovanja tako i delotvornost drutvenih kontrolnih mehanizama ~ija je svrha da se dràva smesti u neke jasno definisane granice, te
da se u tim granicama i zadrì. Time se dolazi na stepen demokrati~nosti politi~kog sistema kao determinante vieg reda koja opredeljuje meru eventualne
zlo}udnosti dràve i njenu podlo`nost korupciji. Prava brana deformacijama
etatisti~kih mehanizama i devijacijama u njihovom delovanju jeste (prava i
delatna) politi~ka demokratija, te se rasprava o potencijalu za korupciju i
analogne zloupotrebe fakti~ki svodi na karakter politi~kog sistema i njegovu
sposobnost da onemogu}i preteranu koncentraciju mo}i i sve zloupotrebe koje
iz takve koncentracije predvidljivo proisti~u. U raspravi ovog pitanja bi}e
izostavljena opta razmatranja i sva }e pa`nja biti usmerena na aktuelnu jugoslovensku stvarnost.
Jugoslovenski politi~ki sistem je formalno demokratski, a u sutini autoritaran i strukturisan u znaku dominacije jedne usko skrojene vladaju}e oligarhije. On raspolaè standardnim dekorom demokratskih institucija i procedura, ali je raspodela resursa i mo}i unutar sistema toliko asimetri~na i toliko
nejednaka da onemogu}ava ravnopravan nastup politi~kih subjekata u procesima formulisanja i ostvarivanja javne politike (up. Madàr, 2000b, glava XII).
Politi~ki ìvot karakterie dominacija jedne krupne politi~ke partije (ovde se
apstrahuje pitanje da li je ona operativno realizovana kroz jednu ili dve sestrinske organizacije) i velikog broja drugih stranaka koje su nesravnjeno siromanije u finansijskim, kadrovskim i drugim resursima i u drutvenom uticaju i politi~koj mo}i. Jedina mo}na partija nasledila je iz starog socijalisti~kog
poretka sredstva, kadrove i veoma razvijenu organizacionu strukturu. Va`nija
od toga jeste ~injenica da je privreda jo uvek institucionalno oformljena u
znaku dominacije kolektivne (drutvene i dràvne) svojine, da stoga politi~ki
mehanizmi nu`no preuzimaju funkcije koje u trìnim privredama spadaju u
kompleks korporativnog upravljanja i da zato politi~ka snaga koja se na|e na
vlasti ima prakti~no neograni~en pristup resursima, finansijama, rukovode}im
i drugim radnim mestima i mnogim elementima bez kojih je nezamislivo
funkcionisanje privrede. Kad jedna politi~ka organizacija ima pod svojom ko-
99
mandom sve te klju~ne poluge drutvene mo}i, a druge nemaju nita od toga,
jasno je da o nekoj smislenoj politi~koj konkurenciji ne moè biti zbora i da
partija koja vlada privredom, a preko nje i nezavisno od nje i drugim segmentima drutva, ima ogromne prednosti i da za dug dogledni period postaje
prakti~no nesmenjiva. U politi~ki sistem ugra|ena je na taj na~in jedna rigidnost koja je sli~na onoj koja karakterie jednopartijske sisteme socijalisti~kog
samoupravljanja ili neke druge varijante realnog socijalizma. Nadmo}na partija ~vrsto je smetena u poloàju u kome moè da kontrolie celo drutvo,
uklju~uju}i i bira~ko telo, umesto da bude pod njegovom kontrolom. Celokupni
politi~ki aran`man postavljen je naglavce, pa su zamenili mesta onaj koji treba da kontrolie i onaj koji treba da bude kontrolisan. To je neobi~an model
politi~ke organizacije drutva spoj autoritarne strukture koja opredeljuje sutinu sistema i demokratske forme koja ne predstavlja nita drugo nego njegovu
tanunu koprenu.
Nesmenjivost i neka vrsta neprikosnovenosti vlasti svakako unutar
ograni~enih ali zato nipoto kratkih vremenskih intervala ima za posledicu
da ona nije istinski ograni~ena ustavom i vaè}im zakonima, nego, naprotiv, i
same te zakone pretvara u instrumente svoje politi~ke mo}i. Ona to ~ini tako
to zakone pretvara u instrumente svoje politi~ke volje umesto da im se pokorava i prihvati ih kao ograni~enja koja svaku vlast treba da vezuju. Klasi~ni
Ciceronov postulat doslovno je preokrenut, ba kao to je preokrenuta i sama
logika i funkcionalna sutina celokupnog sistema: moè se re}i da on
funkcionie u znaku devize Non sub legem sed sub hominem drutveni poslovi
se obavljaju uz pot~injavanje ne zakonu nego ~oveku. Plebiscitarni cezarizam
je nita manje nego direktna negacija zakona. Mo}na vladaju}a ve}ina u svojoj zakonodavnoj delatnosti direktno zadire u sferu ljudskih prava i sloboda koji
bi morali da budu neprikosnoveni i, s druge strane, bespotedno ukida tradicionalna podru~ja demokratskog samoupravnog odlu~ivanja (kao npr. ono na
univerzitetu) koja su predstavljala nedodirljiva ostrva demokratije i svojim direktnim i posrednim uticajima trajno razvijala i ja~ala demokratiju u drutvenoj
zajednici kao celini. Zakoni su pretvoreni u sredstvo obra~una sa politi~kim
protivnicima i autonomnim politi~kim grupama koje za autoritarnu vlast predstavljaju smetnju.
Vlast crpe ogromnu mo} iz toga to sebi dozvoljava da zakon primenjuje po logici politi~ki instrumentalizovane diskrecije. Kad joj odgovara, ono se
èstoko i naglaeno pozove na zakon, a kad joj je zakon smetnja, ona ga jednostavno ignorie. U pravom demokratskom poretku, tj. takvom u kome je osigurana i stalno delatna konkurencija pribli`no ujedna~enih i ravnopravnih politi~kih takmaca, to ne bi bilo mogu}e jer bi ve} na slede}im izborima sleteo s
100
Ljubomir Madàr
vlasti svaki onaj koji u tom stilu zloupotrebljava zakon. Me|utim, tamo gde
upravlja~ki vrh ima kontrolu nad bira~kim telom, ti rizici su uklonjeni i zakon
se od sredstva kontrole mo}i pretvara u instrument mo}i. Sli~an efekat ima i
selektivna primena zakona koja omogu}ava surove obra~une sa nepo}udnim
subjektima, a u isto vreme stvara ogromnu pravnu i institucionalnu nesigurnost
koja dodatno pomera odnose mo}i u prilog upravlja~kog vrha a na tetu naroda. Selektivna i teko predvidljiva primena zakona unosi u jugoslovensku
drutvenu stvarnost verovatno najdrasti~niji oblik nejednakosti nejednakost
u odnosu na vaènje i primenu zakona. U tome su nae prilike sli~ne predmodernim, feudalnim socijalnim aran`manima u kojima je ve} u samom startu bila uspostavljena principijelna nejednakost u tretmanu samih pojedinaca,
tj. podela gra|ana na one neopozivo povla}ene i one druge koji su trajno ostajali gra|ani drugog reda.
Posebno treba ista}i ekstenzivnost, zbunjuju}u kompleksnost i netransparentnost pravnog sistema. Takav sistem je teko upoznati i jo teè na}i na~in
prilago|avanja njegovim odredbama. Zakoni su protivre~ni u samima sebi,
izme|u sebe i u kontradikciji su sa ustavnim odredbama. Situacija je dalje
oteàna time to su i sami ustavi protivre~ni u sebi i izme|u sebe, a u isto vreme
u kontradikciji sa savremenim pravnim standardima u svetu. Preterana
sloènost beznade`no odsustvo ~ak i golog minimuma prozra~nosti pravne regulative u nekoj je meri smiljeno stvorena, kao na~in u~vr}ivanja kontrole
vlasti i administracije nad drutvom. Me|utim, opisanom regulativnom haosu
sigurno su doprineli i drugi ~inioci, nedostatak pravne kulture i niska stru~nost
i onih koji formuliu i onih koji sprovode propise. Bio bi to interesantan, iako
nipoto jedinstven, slu~aj da nedovoljna osposobljenost i nizak profesionalni
nivo ide u prilog onih koji su nosioci ovih neslavnih atributa.
U takvom sistemu nemogu}e je koliko-toliko uspeno obavljati bilo
kakve poslove, a da se istovremeno potuju svi zakoni. Naprotiv, i minimalne
aspiracije da se radi efikasno podrazumevaju svakodnevno krenje ve}eg
broja propisa. Stoga je u formalnom pogledu svaki delatni subjekt mnogostruko kriv, broj prekraja po pravilu je utoliko ve}i ukoliko je posmatrani akter vie posve}en svojoj misiji i imperativu valjanog obavljanja svojih poslova. Samo se po sebi razume da se zakonski prekraji pomno i sistematski registruju i da se te informacije pa`ljivo klasifikuju i ~uvaju. To je
jedno od najmo}nijih sredstava kontrole vlasti nad ljudima. Svako je kriv i
svako je potencijalno okrivljen, a da li }e ta velika permanentna pretnja biti
i aktivirana zavisi od toga da li }e i kad neko otkazati poslunost ili ~ak sebi
dozvoliti i blaè oblike skretanja sa linije koju je postavila vlast. Ovakav
odnos ne predstavlja korupciju u klasi~nom smislu, ali je korupciji veoma
101
srodan. Ovoga puta vlast pruà ni~im legitimizovane usluge pojedinim

gra|anima, to ima analogije sa korupcijom, pri ~emu su uloge (ponovo!)
obrnute u odnosu na klasi~ni ~in korupcije i pri ~emu su pojedinci zapravo
u klopci koju im je vlast na~inila svojim nesprovodivim zakonima.
Neumerena koncentracija finansijske, politi~ke i svake druge mo}i ima za
posledicu i jednako neumereno ja~anje administracije koja je pre svega produèna ruka svojih politi~kih nalogodavaca ali i ~inilac koji u sistemima autoritarne vladavine sti~e i nipoto zanemarljivu sopstvenu mo}. Sa ta~aka politi~ke dominacije mo} se preliva na punktove administrativnog odlu~ivanja.
Silno oja~ana i u va`nim dimenzijama u znatnoj meri i osamostaljena, administracija tvori zahvalnu drutvenu podlogu za irenje korupcije i nemo} zajednice da je kontrolie na iole delotvoran na~in. Ova analiza ima i svoj sasvim
vidljiv potencijal predvi|anja. Ona sugerie da bi u drutvu koje je politika
prakti~no zarobila, a u kome administracija nekontrolisano buja, vuku}i svoju snagu iz visokokoncentrisane politi~ke mo}i, moralo da bude mnogo korupcije. I zaista, Jugoslavija u me|unarodnim uporednim pregledima nivoa u
drutvu veoma zaostalih i civilizacijski nedovoljno emancipovanih afri~kih i
azijskih zemalja, takvih koje dobar broj jugoslovenskih gra|ana ne bi mogao
da na|e ni na geografskoj karti. Primera takvog nimalo dopadljivog rangiranja Jugoslavije po nivou korupcije ima mnogo i u stru~nim ~asopisima i u glasilima namenjenim iroj publici. Uputno je citirati jedan skoranji slu~aj iz jednog
stru~nog ~asopisa. Kraft (1999, s. 21) daje podatke iz kojih se vidi da se u listi
zemalja sa~injenoj prema me|unarodnoj percepciji stepena korumpiranosti
Jugoslavija nala na 90. mestu, i to u grupi pribli`no tog obima, naime u kolekciji koja obuhvata 99 zemalja. Zemlje su pore|ane prema rastu}im vrednostima indeksa percepcije korumpiranosti obuhva}enih zemalja (odnosno prema
opadaju}im vrednostima percipiranog odsustva korumpiranosti, pri ~emu se
potpuno odsustvo korumpiranosti vrednuje najviom ocenom 10, a najve}a zastupljenost percipirane korumpiranosti najniòm ocenom 1). Ispred Jugoslavije,
sa viim indeksom odsustva percipirane korupcije, nale su se Rumunija,
Bugarska i Albanija.
* * *
Korupcija je veliko drutveno zlo. Ona podriva teku}u privrednu konstelaciju
i nanosi teko sagledive ali ogromne tete na dugi rok i u dinami~kom kontekstu.
Ona je posledica svojevrsne drutvene patologije koja se ogleda u preiroko
postavljenim funkcijama dràve i u njenoj neumerenoj mo}i. Dubinski, strukturni
uzro~nik rairenosti korupcije nalazi se u dalekose`nim deformacijama politi~kog
102
Ljubomir Madàr
sistema, u njegovoj fundamentalnoj nedemokrati~nosti opredme}enoj u veoma neujedna~enom ekonomskom i drutvenom poloàju politi~kih organizacija koje se
javljaju u ulozi politi~kih subjekata. Demokratizacija drutva nije samo preduslov
njegove institucionalne rekonstrukcije sa ciljem da se privredi osigura neophodni
razvojni potencijal. Ona je preduslov za bitno podsecanje korupcije i sasecanje
njenih dubokih strukturnih korena. To je put izbegavanja neposrednih ekonomskih
teta, ali i otklanjanja manje vidljivih ali velikih gubitaka koji se javljaju usled opte
erozije drutvenog morala i razaranja njegovih standarda i kriterija.
Citirana literatura:
Alchian, Armen (1998), Property Rights, Ethics, But No Charity, in
Markets, 14. glava rukopisa njegove jo neobjavljene knjige Universal Economics.
Alesina, Alberto (1998), The Political Economy of Macroeconomic
Stabilization and Income Inequality: Myths and Reality, gl. 9 u: Vito Tanzi and
Ke-young Chu, eds., Income Distribution and High Quality Growth Cambridge,
Mass.: The MIT Press, 299-326.
Begovi}, Boris (1994), O monopolskoj renti: alokacija zemljita i promena
blagostanja, Ekonomska misao XXVII, br. 1-2, mart-juni, 67-80.
Bjukanen, Dèjms (1995/1991/a), Ostvarenje ekonomske reforme, u: M.
Damjanovi}, Sneàna \or|evi}, ur., Izazovi modernoj upravi i upravljanju
Hrestomatija, Beograd: Timit et al., 237-47.
Dèjms Bjukanen (1995/1991/b), Potencijal i granice drutveno organizovanog ~ove~anstva, M. Damjanovi} i S. \or|evi}, ur., op. cit., 249-61.
CES Mecon (1994), Unapre|enje gazdovanja gradskim zemljitem u
Beogradu I-III, Beograd.
Haiitani, Kanji (1986), Comparative Economic Systems Organizational and
Managerial Perspectives, Englewood Cliffs, N. J.: Prentice-Hall.
Hasbulatov, Ruslan (1991), Birokratska dràva, Beograd: YOX.
Javni izbor (Public Choice) u novim demokratijama, tematski broj
Ekonomske misli XXXI, br. 3, jul-septembar, 1998.
Kornai, Janos (1990), The Affinity Between Ownership and Coordination
Mechanisms, Helsinki: WIDER.
Kraft, Evan (1999), 10 Years of Transition in Central and Eastern Europe:
A Somewhat Opinonated Sruvey, Economic and Business Review for Central and
South-Eastern Europe I, No. 1-2, October-December, 7-52.
Macaulay, Stewart (1996), Non-Contractual Relations in Business: A
Preliminary Study, Peter J. Buckley and Johnatan Michie, eds., Firms,
Organizations and Contracts, Oxford: Oxford U. P., 339-58.
103
Madàr, Ljubomir (2000a), Ekonomski koreni politi~kog sukoba, Ekonomist

magazin, br. 13, 13. mart, 23-5.
(2000b), Politi~ki uzroci siromatva, Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdava~ka
knjiàrnica Zorana Stojanovi}a.
Rawls, John (1997/1971/), A Theory of Justice, Cambridge, Mass.: The
Belknap Press of Harvard U. P.
tiglic, Jozef (1995/1989/), O ekonomskoj ulozi dràve, u: M. Damjanovi}
i S. \or|evi}, ur., op. cit., 451-507.
104
105
Slobodan Vukovi}*
KORUPCIJA I LOKALNA (SAMO)UPRAVA**

Stepen rairenosti korupcije u jednom drutvu, pa i u srpskom, najkra}e re~eno,
ne zavisi od moralnosti pojedinaca, ve} od obima i kvaliteta dràvne regulacije,
meanja dràve u ekonomiju, obima transakcija pod kontrolom dràve i njenih agencija, zatim od efikasnosti kaznenog aparata, drutveno-istorijskih okolnosti, stanja
drutvenih vrednosti, materijalne razvijenosti drutva (siromatva). Navedeno
stanovite potvr|uje celokupno istorijsko iskustvo, kao zbivanja u naoj novijoj
prolosti; i svi su izgledi, i u sadanjosti. Na to nas upu}uju rezultati empirijskih istraìvanja. Na osnovu njih, utvr|ujemo da na korupciju nije imuna nijedna vlast, bez
obzira na to kako se u propagandnoj retorici predstavljala u javnosti.
Jedna od klju~nih ~injenica koja potvr|uje izloènu tezu je prisutnost korupcije u gotovo celoj istoriji dràve i drutva. Na nju nisu imune ni bogate, ni
siromane zemlje. Korupcija nije mimoila ne samo zemlje s diktatorskim i totalitarnim reìmima, nego ni one sa dugom demokratskom tradicijom. Ona je,
tako|e, zala u gotovo sve pore savremenog srpskog drutva, pa otuda nijedan
njegov segment ne moè biti pote|en.U ovom ~lanku pozabavi}emo se njenom
raireno}u u lokalnoj (samo)upravi, s jedne strane, i na~inima njenog uticaja na
politi~ke i ekonomske odnose u srpskom drutvu, s druge strane.
Na po~etku je neophodno re}i da je poznata ~injenica da su u sedamnaest
najve}ih gradova Srbije, za vreme lokalne vladavine opozicionih stranaka u periodu 1996-2000. godine, dozvole za gradnju i postavljanje privremenih objekata davane za mito ili po partijskoj podobnosti. Zato gra|ani gaje nepoverenje prema lokalnoj (samo)upravi, koje je zasnovano na njihovom viegodinjem iskustvu.
Oni u 17,9% slu~ajeva smatraju da su svi lokalni zvani~nici i slu`benici korumpirani, a u 48,4% slu~ajeva to isti~u za ve}inu njih1 Nasuprot ovome, ~etvrtina
* Slobodan Vukovi}, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd.
** Slobodan Vukovi}, Korupcija i lokalna (samo)uprava, Prizma, br. 9/01, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 25-30
1 Videti: Korupcija u Srbiji, CLDS, 2001..
106
Slobodan Vukovi}
(25,7%) smatra da je re~ samo o nekima, a bezna~ajan broj ispitanika (0,3%) smatra da korupcije nema. Generalno posmatrano, stepen korumpiranosti optinskih
uprava i slu`bi, bez obzira na to ko da je u njima na vlasti, bio je veoma visok, s
tim da su optinske vlasti neto podmitljivije (indeks 3,78) od optinskih
slu`benika (indeks 3,51). To je posledica njihove ve}e mo}i i vlasti.
Korumpiranost optinskih slu`bi i vlasti (posmatrano odvojeno) u gradovima gde
je vladala opozicija, prema javnomnjenjskoj anketi, bila je ista (Kramerov v <
0,115) kao u gradovima gdje su na vlasti tada bili vladaju}a socijalisti~ko-julovska koalicija i radikali.
Gotovo je identi~na situacija kad je re~ o gradskim upravama. Zapravo, gotovo tri petine (57,1%) gra|ana Srbije smatra da je korupcija u njima rairena mnogo i veoma mnogo. Nasuprot tome, samo 7,4% gra|ana smatra da je ima malo i
veoma malo. Druga~ije re~eno, gra|ani smatraju da je korupcija gradskih vlasti
i njenih slu`bi veoma visoka (indeks 3,83). Razlika izme|u tadanje opozicije
Zajedno i ostalih stranaka leve koalicije na vlasti, po stepenu korumpiranosti, bez
obzira na to da li je re~ o gradskoj upravi (izbornih mesta u upravi), ili gradskim
slu`bama, statisti~ki su bezna~ajne (Kramerov v< 0,117)2.
Sli~na je situacija i kada je re~ o partijskim zvani~nicima na lokalnom nivou.
Njihova korumpiranost je evidentna, s tim to je teko razdvojiti u kojoj meri je
re~ o korupciji, a u kojoj o reketu, ili, pak, ~istom kriminalu, poto se oni preklapaju. Rezultati istraìvanja pokazuju da dve petine (41,9%) ispitanika smatra da
lokalni funkcioneri, svi ili ve}ina, uzimaju mito. Istovremeno, tre}ina (31,1%) ispitanika izjavljuje da to rade samo neki, a samo 6,7% gotovo nijedan. Zna~i, lokalni
partijski aktivisti su visokokorumpirani (indeks 3,22). S obzirom na to ko je bio
na vlasti na lokalnom nivou (Zajedno ili socijalisti, JUL i radikali), razlike su i u
ovom slu~aju, kao i u prethodnim, statisti~ki bezna~ajne (Kramerov v = 0,086).
Podmitljivost lokalnih vlasti nisu samo percipirali gra|ani Srbije, ve} i privatni preduzetnici. Naime, indeks podmitljivosti lokalne vlasti prema privatnim preduzetnicima je neto manji i iznosi 2,8. To proizlazi iz ~injenice da su privatni preduzetnici vie upu}eni na slu`be ~ije su kompetencije koncentrisane ili su pod direktnom kontrolom viih nivoa (republi~kih i saveznih) vlasti. Istovremeno, kada
je re~ o kvalitetu usluga lokalne vlasti, privatni preduzetnici je loe procenjuju (indeks 3,02), a to zna~i da ona na lo na~in obavlja jednu od svojih klju~nih funkcija. Poznato je da lokalna (samo)uprava u Srbiji ima veoma ograni~ene funkcije.
Iz ograni~enih funkcija proisti~u i ograni~ene mogu}nosti za veli~inu i obim korupcije. Otuda bi bilo logi~no da je i korupcija slabo razvijena. Naprotiv, korup2 Javna je tajna da je postavljanje kioska u Beogradu, zavisno od lokacije, kotalo izme|u 5
i 10 hiljada maraka.
Korupcija i lokalna (samo)uprava
107
cija se na lokalnom nivou gotovo ne razlikuje od one na viim nivoima. Postavlja

se pitanje kakva bi tek bila da su joj ovla}enja ve}a. U navedenoj ~injenici
moèmo traìti, izme|u ostalih, jedan od razloga zbog kojih je prethodna (socijalisti~ka) vlast razvlastila lokalnu (samo)upravu. Ona je nastojala da ostvari apsolutnu kontrolu nad svim zbivanjima u drutvu, pa samim tim i u pogledu obima
i rairenosti korupcije. Kontrolom korupcije kontrolisali su i dràli u poslunosti
ne samo niè strukture svoje nomenklature, nego i nivoe lokalnih vlasti uopte.
Izloèno stanovite gra|ana i privatnih preduzetnika, dobijeno putem empirijskih
istraìvanja, ni malo ne iznena|uje. Politi~ke stranke se, kada do|u na vlast, ponaaju identi~no. Jedan od dokaza ove teze jeste to {to je nova vlast, posle pobede
na izborima, postavila svoje ljude na dobro pla}ena mesta, u upravne odbore
mnogih javnih preduze}a u Srbiji, s jedne, i grabe` za mestima u diplomatskoj
slu`bi, sa druge strane. Kompetencije i znanje kao da ih nisu zanimali. Zaklju~ak
je nepovoljan: nemamo jake garancije da }e se nova vlast angaòvati mnogo vie
od prethodne na suzbijanju korupcije, iako }e, sli~no njoj, u svojoj retorici i propagandnim nastupima govoriti suprotno.
Sasvim je svejedno da li je re~ o maloj vlasti, odnosno lokalnoj samo(upravi)
ili o srednjoj vlasti, na pokrajinskom nivou, ili, pak, onoj velikoj republi~koj ili
saveznoj. Mnogi nastoje da na svom nivou, ili u svom ataru, uzmu to vie mogu.
U navedenoj ~injenici moè se traìti jedan, izme|u ostalih, uzroka zagovaranja
autonomije pokrajine malih vojvo|anskih stranaka, kao i sve ve}a nervoza njihovih
politi~kih lidera, pa otuda i pove}an stepen njihove netrpeljivosti. Naime, ima osnove za pretpostavku da oni smatraju da je sada, kada je nova vlast zaokupljena
reavanjem nagomilanih problema, vreme za lov u mutnom. Posebno to bi, prema istraìvanjima javnog mnjenja, na eventualnim novim izborima separatisti~ke
stranke bile apsolutno marginalizovane. Lokalna, u ovom slu~aju pokrajinska vlast
posebno nastoji da se nametne na politi~koj sceni kako bi dobila na va`nosti kod
odlu~uju}ih politi~kih delatnika (a to je republi~ka vlast) u sadanjem tranzicionom
periodu. Sve u cilju kako bi od nje, ako ne moè od gra|ana, dobila saglasnost za
ve}u autonomiju Vojvodine. Ostvarenjem ovog plana mogla bi se na osnovu autonomne vlasti, uìvati sinekura u duèm vremenskom periodu.
Pove}ana zainteresovanost za vlast proizlazi iz ~injenice da predstoji privatizacija, a samim tim i prodaja znatnog dela drutvene/dràvne privrede. To, pre
svega, otvara perspektivu velike korupcionake dobiti za njene aktere. A njen
klju~ni akter je politi~ka vlast. Zato ona nastoji da od male, ili, pak, srednje vlasti
postane velika vlast. U tome je drugi razlog borbe za autonomiju Vojvodine, jer
je ovde, pre svega, re~ o borbi za svoje li~ne ili pojedina~ne intrese. Zato se tako
gr~evito bore da svoju malu dobit pretvore u to je mogu}e ve}u. Istovremeno }e
se pozivati na staru autonomiju, koju su Srbi izvojevali u odnosu na
108
Slobodan Vukovi}
Austrougarsku, a ne u odnosu na svoju maticu. Zalaganje za svoje interese, to

je jo Mihels uo~io, svi }e predstavljati i propagirati kao borbu za opte interese;
u ovom konkretnom slu~aju gra|ana Vojvodine. Koliko }e od toga gra|ani imati
koristi brzo }e se zaboraviti. Va`no je ostvariti cilj obezbediti proirenje sopstvene vlasti. Sve je to, pre svega, posledica dugogodinje prakse da iz politi~ke
delatnosti kao opteg dobra proisti~u sva ostala posebna dobra.
Imaju}i u vidu izloène mogu}nosti materijalne dobiti, politi~ka partija postaje privredno preduze}e, a ef partije njegov glavni menadèr. Pove}anjem u~e}a
partije u vlasti rastu akcije ovako koncipiranog preduze}a.
Profit preduze}a, ili bolje re~eno, ostvarena renta, deli se prema mestu koje
pojedinac zauzima u hijerarhiji stranke. Sve je u redu dok su prihodi preduze}a
poznati i javni i dok se vrednost njegovih akcija odre|uje na politi~kom trì{tu,
odnosno na izborima. Ali, kod nas su stvari, svi su izgledi, potpuno druga~ije. U
odsustvu vladavine prava bilo je mogu}e registrovati preko 200 politi~kih stranaka, a velika ve}ina njih bi u normalnim uslovima bankrotirala. Uzrok njihovog
opstanka je nepostojanje jasnih pravila strana~kog finansiranja. Pored toga, u potpunosti izostaje finansijska kontrola njihovog poslovanja. Imaju}i ovo u vidu, preduze}e za svoje finansiranje moè uzeti i prljav novac. Kada je preduze}e na vlasti,
a zapadne u finansijske nevolje, pri ruci je dràva kao na~in za ispravljanje nelogi~nosti u poslovanju.
Kada je stranka, odnosno preduze}e u opoziciji, pri ruci su privatni preduzetnici i menadèri drutveno/dràvnih preduze}a, da pomognu svojim dobrovoljnim prilozima, poto na taj na~in kupuju, ili obnavljaju, svoja mesta u hijerarhiji stranke ili upravne poloàje. Menadèri drutveno/dràvnih preduze}a to
rade tu|im novcem. Kada do|e vreme, i jedni i drugi }e te vanredne izdatke
naplatiti.
Na osnovu izloènog, jasno je da politi~ki anga`man ~esto postaje visokoprofitabilno zanimanje, kao i to zato je politi~ka borba u Srbiji tako èstoka.
Materijalni ulog ili ukalkulisana budu}a dobit (legalna i nelegalna) srazmerni su
èstini nastupa na politi~koj sceni. Zato ona, izme|u angaòvanih politi~kih aktera, ponekad li~i na borbu na ìvot i smrt. To je, suprotno na~elima, poznatim
jo od fiziokrata, da oni koji drè politi~ku vlast moraju biti primorani da zbog
vlastitih interesa deluju u korist optih interesa.3
Kao to smo videli, na osnovu rezultata istraìvanja i najnovijeg obelodanjenja kriminalnih radnji prethodnog reìma i njima bliskih pojedinaca, u profit
ulaze i razne pogodnosti i beneficije, koje se ostvaruju uz direktnu pomo} vlasti.
Kada ni to nije dovoljno, kao sredstvo kompenzacije koriste se korupcija i reket,
3 A.
Hirman, Strasti i interesi, 1999.
109
a ponekad i kriminal. Naravno, politi~ka vlast, koja drì monopol nad represivnim aparatom, to }e, zavisno od trenutnih interesa, u svojoj propagandnoj retorici jednom negirati, a drugi put predstaviti kao moderan na~in vo|enja politike. Nita
ne menja na stvari da li je re~ o lokalnom ili viem nivou, s tim da su poreski ili
korupcionaki potencijali republi~kog preduze}a, logi~no, daleko ve}i nego
lokalnog. O sli~nom ponaanju politi~kih stranaka, kada do|u na vlast u naim
uslovima (kontrole sudstva od politi~ke vlasti), upu}uje jo nekoliko ~injenica.
Prvo, politi~ke stranke od privrednih subjekata skupljaju dobrovoljni prilog za svoju delatnost, to se povremeno pretvara u pravi reket. Kod bivih opozicionih
stranaka, to se pravdalo ~injenicom da im je novac neophodan za skidanje autoritarnog i korumpiranog reìma. Stranke na vlasti pravdaju uzimanje reketa time da
vlast kota i da se mora platiti, jer i oni sami od nje imaju odre|ene koristi. Kao
to vidimo, obrazloènje nije teko na}i; posebno u situaciji kontrole medija od
vlasti. Drugo, tamo gde su na vlasti svojim ljudima nametaju poslove (koje finansira gradska ili optinska vlast) po znatno ve}im cenama od trìnih, zna~ajna
je korupcija pri javnim nabavkama na lokalnom nivou. Optu`be drugih politi~kih
stranaka vlast kategori~ki demantuje. Kada se eventualno i do|e do dokaza,4 u
opravdavanju se pribegava iskazu da je to radila i prethodna vlast. Na internim sastancima to se pravda ~injenicom da su u pitanju pojedinci zaslu`ni za osvajanje ili
zadràvanje vlasti, zbog ~ega moraju biti i nagra|eni. Tre}e, dodela atraktivnog
poslovnog prostora na kori}enje, to je u nadle`nosti lokalne vlasti, naj~e}e se
vri uz korupciju ili, pak, dodeljuje svojim aktivistima kao nagrada za verno
sluènje stranci. êtvrto, kao to smo rekli, dodela stalnih ili privremenih dozvola
za gradnju ili postavljanje kioska u atraktivnim gradskim zonama obavlja se po
partijskoj liniji (nagrada za poslunost), ili za novac. Imaju}i izloèno u vidu, vie
je nego jasno da se u fenomenu korupcije krije jedan od klju~nih razloga zato su
mesta u lokalnoj (samo)upravi toliko na ceni. Re~ je o tome da je korupcija ~esto
unapred ukalkulisana kao jedan od izvora prihoda. To dokazuje masovan prelaz
srednjih i niìh struktura dosadanje vlasti i socijalisti~kih menadèra privatnih i
drutvenih preduze}a u stranke DOS-a. Oni daju primer i ostalima. Istovremeno,
svedoci smo naglog uve}anja ~lanstva svih do ju~e opozicionih (a sada vladaju}ih)
stranaka. Ovo se potvr|uje bez izuzetka, posle pobede na izborima, s jedne strane,
i naglog osipanja ~lanstva kod ~lanica stranaka bive vladaju}e koalicije, s druge
strane. Uve}anje ~lanstva srazmerno je rastu njenog rejtinga me|u bira~ima u
javnomnjenjskim prognozama, odnosno njihove procene sadanjeg i budu}eg kotiranja preferirane stranke na hijerarhijskoj lestvici vlasti. To zna~i da novac uopte
ne razlikuje strana~ke boje i obele`ja.
4
Primer: Gradska vlast u Beogradu podelila je oko 700 stanova u periodu 1997-2000. g.
110
Slobodan Vukovi}
Ovde je re~ o nekoliko stvari: prvo, korupcija na lokalnom nivou ne razlikuje

se od one u vrhovima vlasti, jer je re~ o sistemskoj drutvenoj pojavi koja je zahvatila celokupnu piramidu drutvene i politi~ke mo}i i vlasti. Drugo, partijska
pripadnost nosilaca vlasti na lokalnom nivou bitno ne uti~e na rairenost i veli~inu
korupcije. Tre}e, kako mesto pojedinca ili drutvene grupe u lokalnoj (samo)upravi raste na hijerarhijskoj skali poloàja i vlasti, to je, prema percepciji gra|ana,
ve}a njihova podmitljivost. I ~etvrto, potvr|uje se ranije izneta teza da je korupcija postala gotovo javna stvar, jer se, na lokalnom nivou, teè sakriva od o~iju
javnosti.
Naposletku, ne moè se ignorisati ~injenica da je deo nove vlasti, sam ili u
saradnji s drugim strankama, ~inio koaliciju Zajedno. Kako je stajalo s korupcijom na lokalnom nivou gde su oni vladali videli smo na prethodnim stranicama.
Otuda moèmo zaklju~iti da }e se nova vlast teko osloboditi ste~enih navika,
posebno zato to mnogim pojedincima donosi materijalnu korist. Tu su i preuzete
obaveze koje se ne mogu jednostrano raskidati, jer za to sledi kazna. S druge
strane, prema pokazateljima empirijskih istraìvanja, javnost o~ekuje ispunjenje
predizbornih obe}anja u suzbijanju korupcije. Zato }e borba protiv ove pojave,
pre svega, biti spora i s dosta nedoumica kod aktera vlasti. Istovremeno, vlast }e,
bez obzira koja to bila, aktivnosti za smanjenje korupcije shvatiti, u prvom redu,
kao na~in obra~una sa svojim politi~kim neistomiljenicima i protivnicima, da bi
se u javnosti stekao pozitivan utisak. Pravdi }e biti priveden poneki od nedu`nih
ili zalutalih pojedinaca ili, pak, neki od svojih bivih neposlunih ~lanova, a sada
otpadnika, a naro~ito predstavnici bive vladaju}e koalicije. To su mogli da nau~e
od svojih prethodnika na vlasti. Posebno ukoliko se uvaì ~injenica da su pre zauzimanja velike vlasti, prema izjavama gra|ana i privatnih preduzetnika, neke
stranke i same participirale u korupciji, i to srazmerno koli~ini mo}i i vlasti koju
su posedovali. Svakako, stepen zaraènost korupcijom pojedinih stranaka iz DOSa je razli~it. Neke su ranije podlegle ovom zlu, neke su se sada uklju~ile u to kolo,
a neke pokuavaju da izbegnu korupcionatvo u svojim redovima, ali je pitanje
sa kolikim uspehom. Kada je korupcija sistemska stvar u jednom drutvu, tada je
pojedincima iz strana~ke baze na poloàjima teko da se odupru iskuenjima.
Otkrivanje kriminalnih radnji prethodnog reìma nova vlast }e dozirati i iznositi
na videlo prema svojim trenutnim politi~kim interesima i potrebama. Naro~ito kad
im bude potrebno medijsko pokrivanje pogrenih ili nepopularnih poteza ili, pak,
za zamagljivanje korisnih malverzacija ili svoje korupcionake delatnosti. Zato
}e u medijima svako takvo otkri}e dobijati istaknut zna~aj. Borbu protiv svojih
politi~kih protivnika i neistomiljenika predstavlja}e i reklamirati kao zavo|enje
reda u drutvu, a potom i kao po~etak vladavine prava. Istovremeno }e korisne
malverzacije i korupcionake afere svojih pripadnika zatakavati, a kada se po-
111
jave na svetlu dana, u propagandnoj retorici predstavljati kao recidive prolosti,

ili, pak, kao interes pojedinih ko~ni~ara drutveno-ekonomskih reformi. Ne}e izostati ni retorika slede}eg tipa: to su podmetanja pritajenih i preobu~enih pripadnika bivih komunisti~ko-dogmatskih struktura, u koje mogu da spadaju i ju~eranji politi~ki istomiljenici i saborci. Kada joj ponestane ovakvih argumenata,
tada }e posegnuti za onim starim, koji smo deset godina sluali od socijalista i
njihovih koalicionih partnera: ovde je re~ o nametanju ili interesu nekih nedobronamernih spoljnih ~inilaca.
112
113
Gorana Krsti}*
i grupa autora
OBIM SIVE EKONOMIJE I NJEN ZNAÂJ

ZA DRUTVENI PROIZVOD**
U proteklim godinama aktuelne jugoslovenske krize, pod uticajem brojnih faktora koji su trajno delovali, dolo je do ekspanzije sive ekonomije.
Najve}i nivo sive ekonomije u odnosu na drutveni proizvod ostvaren je u
hiperinflatornoj 1993. godini, kada je premaila polovinu registrovanog
drutvenog proizvoda ili tre}inu ukupne ekonomske aktivnosti. Zna~ajnije
smanjenje sive ekonomije i u apsolutnom iznosu i u relativnom odnosu prema drutvenom proizvodu, zapo~eto je u 1994. sa donoenjem Programa monetarne rekonstrukcije i nastavljeno u 1995. i 1996. godini sa preduzimanjem
drugim mera ekonomske politike.
Sa stabilizacijom cena i deviznog kursa i sa oìvljavanjem proizvodnje
i ìvotnog standarda u odnosu na izuzetno nizak nivo iz 1993. godine, dolo
je do blagog pada sive ekonomije u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti. Tako je
siva ekonomija u 1995. u odnosu na 1994. godinu smanjena za 3,9% i iznosila je 40,8% od registrovanog drutvenog proizvoda (tabela 1). Me|utim, njen
nivo je ostao i dalje visok to ukazuje na dubinu krize u kojoj je dolo do
ekspanzije sive ekonomije, na snagu i trajnost faktora koji su je generisali, pa
i na nedovoljnost mera koje su u takvim uslovima preduzimane.
* Mr Gorana Krsti}, Savezni zavod za statistiku.

** Gorana Krsti} i grupa autora, Analiza sive ekonomije u SR Jugoslaviji sa preporukama
za njenu legalizaciju, Ekonomski institut, Beograd, 1997, str. 22-27, 28-32. i 41-45.
114
Gorana Krsti}
Tabela 1.
Kretanje drutvenog proizvoda i sive ekonomije

Registrovan
DP1
Siva
ekonomija2
Ukupan
DP
1991.
23,9
7,5
31,4
1992.
17,2
7,2
24,4
1993.
11,9
6,5
18,4
1994.
12,2
5,5
17,7
1995.
13,0
5,3
18,3
1996.
...
...
...
1997.
14,8
5,1
19,8
1993/1991.
49,9
85,9
58,6
1995/1993.
108,8
81,6
99,2
1997/1995.
113,7
96,2
108,6
Iznosi u milijardama dolara
Indeksi dvogodinjeg rasta
Posle ukidanja me|unarodne ekonomske blokade, sankcija Ujedinjene nacije i prestanka rata u okruènju, o~ekivalo se da }e do}i do dinami~nijeg rasta
ekonomske aktivnosti, poboljanja ìvotnog standarda i brèg opadanja sive
ekonomije. Me|utim, eliminisanje ovih spoljnih uzroka sive ekonomije krajem
1995. nije automatski dovelo do njenog zna~ajnijeg smanjenja u 1996. i 1997. godini, jer su posledice ovih egzogenih faktora i dalje ostale, kao i mnogi poreme}aji
u privredi zemlje, koje su one izazvale:
1) SRJ jo nije uklju~ena u me|unarodne finansijske institucije zbog
spoljnog zida sankcija, iako su sankcije UN formalno ukinute.
2) Spoljnotrgovinske transakcije se obavljaju pod veoma nepovoljnijim
uslovima, jer je, kao posledica ekonomske blokade, konkurentnost nae privrede
na svetskom trìtu zna~ajno opala, a privredna saradnja sa republikama bive
SFRJ veoma se sporo i oteàno uspostavlja.
3) Kao posledica velikih ratnih migracija, u SRJ jo uvek boravi oko 650700 hiljada izbeglica, koje dopunjuju sliku opteg siromatva zemlje.
4) Registrovanih nezaposlenih ima 814 hiljada, dok broj prikriveno nezaposlenih u drutvenom sektoru prema procenama iznosi od 55-770 hiljada, to za1
Podaci izvedeni na osnovu procene SZS drutvenog proizvoda za 1997. i realnog kretanja
prema cenama 1994, a prera~unato po kursu iz 1997. od 5,998 dinara za 1 SAD dolar.
2
Za period 1991-1995. prema: Procena sive ekonomije za 1995. sa osnovom dosadanjih i

predlogom novih mera, Ekonomski institut, Beograd, 1996. prera~unato u SAD dolare iz 1997.
Obim sive ekonomije
115
hteva izmetanje socijalne funkcije iz preduze}a u dràvi koja nije spremna da je

preuzme
5) Drutveni proizvod po stanovniku, u odnosu na period pre sankcija, je prepolovljen, kao i kori}enje proizvodnih kapaciteta koji su fizi~ki istroeni i
tehnoloki veoma zastereli.
6) Problemi spoljne zaduènosti zemlje i unutranje zaduènosti privrede,
kao i hroni~ni nedostatak obrtnih sredstava i kapitala su jo vie zaotreni.
7) Iscrpene su sve vrste ekonomskih rezervi koje su ranije postojale u
doma}instvima, preduze}ima i na nivou dràve (robne i devizne rezerve i dr,)
8) Pad ìvotnog standarda je zaustavljen, ali se zna~ajniji rast ne moè o~ekivati bez zna~ajnijeg rasta proizvodnje.
9) Zate~ena iroka prava na javnu potronju i veliki socijalni transferi i drugi javni rashodi uslovili su previsoko fiskalno optere}enje privrede u odnosu na
nisku ekonomsku snagu zemlje i njenu poreme}enu privrednu strukturu, to je
tako|e uticalo na zadràvanje visokog nivoa sive ekonomije u periodu posle ukidanja sankcija.
Slika 1.
Siva ekonomija i registrovani drutveni proizvod SRJ
150,3
160
126
140
104,6
u dinarima
120
100
80
84,9
74,1
89,6
99,8
89,6
75,7
65,8
60
40
20
0
Trgovina
Poljoprivreda
Zanatstvo
Registrovana ekonomija
Finansijske Gra|evinarstvo
usluge
Siva ekonomija
116
Gorana Krsti}
Tabela 2.
Odnos sive ekonomije i drutvenog proizvoda

u % od
registrov. DP
u % od
ukupnog DP
1991.
31,6
24,0
1992.
41,7
29,4
1993.
54,4
35,2
1994.
44,7
30,9
1995.
40,8
29,0
1997.
34,5
25,7
Odga|anje uklju~ivanja nae zemlje u me|unarodne finansijske institucije, produèni negativni efekti drugih posledica sankcija i zastoji u svojinskoj transformaciji
kapitala i trìnog prestrukturisanja privrede, glavni su nepovoljni uslovi u kojima je
privreda poslovala u 1996. i 1997. godini. Ekonomska politika je u drugoj polovini 1996.
i u 1997. godini pokazala nedoslednost u istraìvanju na tvrdom budètskom ograni~enju,
finansijskoj disciplini i vra}anju poverenja u dràvu i banke. Nov~ana masa je u drugoj
polovini 1997. godine povremeno iskakala iz predvi|enih okvira uzrokuju}i izvesne
poreme}aje i kolebanja u sferi kursa dinara. Prikriveni budètski deficit oteàvali su
poslovanje drutvenih delatnosti i javnih slu`bi sa daljim padom nivoa njihovih usluga
i sve ve}im ka{njenjem plata u tim oblastima, zatim penzija i de~jih dodataka. Uz sve
to, nov~ana tednja stanovnitva (koja je prili~no skromna), kao i zna~ajni iznosi deviznog priliva od doznaka radnika i drugih transfera iz inostranstva, cirkulie u nelegalnim kanalima sivog trìta, deluju}i na odràvanje visokog nivoa sive ekonomije.
Slika 2.
U~e}e sive ekonomije u ukupnom drutvenom proizvodu u SRJ
1993.
1997.
1991.
35%
24%
26%
65%
74%
76%
Siva ekonomija
Registrovani dru{veni proizvod
Obim sive ekonomije
117
U takvim uslovima, borba protiv sive ekonomije nije mogla dati ve}e rezultate. Njen obim je, u 1997. godini u odnosu na 1995, ipak smanjen za oko 4%. U
odnosu na registrovani drutveni proizvod, nivo sive ekonomije smanjen je sa
40,8% u 1995, na 34,5% u 1997. godini. To zna~i da je na svakih 100 dinara registrovanog drutvenog proizvoda ostvareno jo 34,5 dinara drutvenog proizvoda u sivoj ekonomiji (pod pretpostavkom da se deo sive ekonomije koji je, eventualno, ve} obuhva}en u zvani~nim obra~unima drutvenog proizvoda, moè zanemariti). Njeno u~e}e u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti smanjeno je sa 29% u
1995. na 25,7% (slika 2). Ipak, siva ekonomija jo uvek daje zna~ajan doprinos
ukupnoj ekonomskoj aktivnosti uz sve negativne posledice koje prate privredni
razvoj u takvim uslovima.
RAZMERE I KARAKTERISTIKE SKRIVENOG TR@ITA RADA
Trìte rada u Jugoslaviji u uslovima duboke ekonomske krize pra}ene
me|unarodnom ekonomskom blokadom, sankcijama UN, ratom u okruènju, kao
i uslovima odga|anja ekonomskih reformi i strukturnog prilago|avanja privrede,
karakteriu slede}e ~injenice:
1) visoke stope nezaposlenosti i njihov kontinuiran rast;
2) velika prikrivena nezaposlenost, odnosno viak zaposlenih;
3) niske stope participacije, odnosno nizak nivo radne angaòvanosti
stanovnitva;
4) niska mobilnost radne snage;
5) velike ekonomske i ratne migracije.
Nizak ìvotni standard zaposlenih i slabo kori}enje radnog vremena i reìm
rada u drutvenom sektoru uticali su na to da se zna~ajan broj zaposlenih angaùje
na skrivenom trìtu radi obezbe|ivanja dodatnih prihoda za ìvot. S druge strane,
veliki broj zaposlenih na prinudnim odmorima, zbog nedovoljnosti prihoda, prihvatao je rad na crno ~ak i pod izuzetno nepovoljnim uslovima, jer su imali
obezbe|eno zdravstveno i socijalno osiguranje kroz plate na pla}enom odsustvu.
Za zna~ajan broj nezaposlenih, penzionera sa niskim prihodima, kao i drugih kategorija stanovnitva koji u~estvuju na skrivenom trìtu rada to je bio jedini izvor
prihoda za preìvljavanje ili zna~ajan dopunski izvor.
Rezultati ankete ukazuju na zna~ajne razmere skrivenog trìta rada.
Ukupan broj u~esnika na skrivenom trìtu rada procenjen je na oko 2,3 miliona.
Ako se ovaj broj u~esnika svede na ostvareno vreme rada u regularnom sektoru3,
3 Prose~an broj dana rada u decembru 1997. u regularnom sektoru iznosio je 21,9, a u sivoj
ekonomiji 11,6
118
Gorana Krsti}
onda proizilazi da u sivoj ekonomiji radi oko 1,2 miliona lica. Ovako impozantan broj u~esnika u sivoj ekonomiji dobija druge ekonomske dimenzije, ako se
zna da skoro 40% u~esnika ostvaruje mese~ne prihode ispod 600 dinara.
Me|utim, prose~ni prihodi u sivoj ekonomiji kao celini nisu niski iznose 1298
dinara i manji su samo za 22,6% od prose~nih prihoda u formalnom sektoru4 koji
iznose 1677 dinara. Atraktivnost skrivenog trìta, me|utim, leì u ~injenici da
su prose~ni prihodi po danu za 46% ve}i u odnosu na regularno trìte.
Tabela 3.
Globalna struktura trìta rada, u %

Ukupno trìte rada
Regularno
Prema bruto frekvenci u~esnika
100
Neformalno
Odnos
(3):(2), u %
(1)
(2)
(3)
66,1
33,9
51,2
Prema koli~ini rada
100
74,3
25,7
34,6
Prema vrednosti rada
100
76,9
23,1
30,0
Sa druge strane, ne postoje ozbiljne barijere za ulazak na neformalno trìte

rada, kao to su kod formalnog sektora propisani stepen obrazovanja, radno iskustvo itd. Rad u neformalnom sektoru naj~e}e ne zahteva posebnu obu~enost, niti
formalno obrazovanje i kvalifikacije, niti veliki po~etni kapital pri zapo~injanju
aktivnosti, a moè da se obavlja i pored redovnog posla. Prema rezultatima ankete 34,4% u~esnika u regularnom sektoru ima mogu}nost da dodatni posao obavlja i u toku redovnog radnog vremena. Pristup neformalnom trìtu olakan je i
sposobno}u u~esnika da promeni zanimanje (63,7%) i delatnost (57,3%).
Prema vrednosti rada, skriveno trìte je u~estvovalo u ukupnom trìtu rada
sa 23,1%, a u odnosu na regularno trìte sa 30% (tabela 3). Prema koli~ini rada,
ovo u~e}e neformalnog u ukupnom trìtu je ve}e i iznosi 25,7%, a prema formalnom 34,6%. Dakle, pribli`no ukupne ponude apsorbuje skriveno trìte rada,
a oko regularno. Prema bruto frekvenci u~esnika5, neformalno trìte apsorbuje tre}inu ukupne ponude (33,9%), odnosno 51,2% ponude koje apsorbuje regularno trìte. Diskrepanca izme|u ovih proporcija upu}uje na zaklju~ak da se na
neformalnom trìtu ispoljava daleko ve}a mobilnost radne snage. Prihvataju se i
manji poslovi i angaòvanje na kra}e vreme. Oko 9% lica na skrivenom trìtu imalo je po dva (dodatna) posla u istom mesecu. Broj dana u mesecu bio je u proseku
4
5
Bez prihoda od poljoprivrede i pomaù}ih ~lanova.
Bruto frekvenca u~esnika predstavlja zbir svih pojavljivanja lica na skrivenom trìtu rada, tj. ako lice ima dva dodatna posla broji se dva puta.
Obim sive ekonomije
119
skoro dva puta (1,89) manji na skrivenom u odnosu na regularno trìte. Utroeno
radno vreme u sivoj ekonomiji je iznosilo 11,6, a u formalnom sektoru (sa prekovremenim radom) 21,9 dana u mesecu (decembar 1997).
Tabela 4.
Struktura stanovnitva (15-75g.) i trìte rada

Struktura Struktura Struktura U~e}e lica na
stanovnitva regularnog skrivenog skrivenom
15-75g.
trìta
trìta
trìtu, u %
UKUPNO
100
100
LICA SA REDOVNIM POSLOM
67,2
100
75,3
Zaposleni
47,4
74,5
52,1
31,9
Vlasnik/suvlasnik
5,5
8,6
3,0
15,8
Poljoprivrednik
6,1
9,6
5,1
23,9
Pomaù}i ~lan
3,6
5,8
1,8
14,7
Slobodne profesije
0,9
1,5
0,3
10,7
Samozaposleni
3,7
12,9
100,0
32,7
24,7
21,9
LICA BEZ REDOVNOG POSLA
28,4
Lica s li~nim prihodima
17,6
10,7
17,6
Penzioneri
15,8
9,4
17,3
Ostali sa li~nim prihodima
1,8
1,3
20,4
Lica bez (redovnih) prihoda
15,1
14,0
27,0
Nezaposleni
5,7
7,6
38,8
Ostali bez prihoda
9,4
6,4
19,8
Podaci ankete pokazuju da se na skrivenom trìtu angaùje veliki broj lica koja
ve} imaju redovan posao na regularnom trìtu. Skoro tre}ina zaposlenih (31,9%),
zatim 23,9% poljoprivrednika, 15,8% vlasnika i suvlasnika privatnih ili meovitih
firmi, 14,7% pomaù}ih ~lanova na poljoprivrednom imanju ili porodi~noj firmi,
10,7% slobodnih profesija i 100% samozaposlenih u~estvuju na skrivenom trìtu
rada (tabela 4). Ova lica ~ine prete`ni deo ponude na skrivenom trìtu rada (75,3%),
a manji deo (24,7%) ~ine lica koja nemaju redovan posao. Preko jedne petine (21,9%)
ovih lica (bez redovnog posla) u~estvuje na skrivenom trìtu rada, i to 17,6% lica
bez redovnih prihoda i 27% lica sa li~nim prihodama. Od ukupnog broja penzionera na skrivenom trìtu rada u~estvuje 17,3%. Kada se uzmu u obzir i penzioneri
koji su se u anketi izjasnili da obavljaju redovan posao moè se re}i da vie od 1/3
penzionera aktivno radi (redovno ili povremeno). Nezaposleni se, tako|e u visokom
procentu, angaùju na skrivenom trìtu rada (38,8%).
120
Gorana Krsti}
Na regularnom trìtu rada najvie u~estvuju zaposleni (74,5%), zatim

poljoprivrednici (9,6%), vlasnici privatnih i suvlasnici privatnih i meovitih firmi (8,6%), pomaù}i ~lanovi (5,8%) i slobodne profesije (1,5%).
Navedena analiza pokazuje da je ukupno radno angaòvanje stanovnitva
znatno ve}e nego to to pokazuju podaci zvani~ne statistike. Stopa partipacije, prema zvani~nim podacima, u SRJ je niska i stalno opada. U 1990. je iznosila 50,4%,
a u 1996. godini 48,5%, dok je prema podacima Ankete o radnoj snazi (SZS) za
1997. iznosila 72,2%. Prema rezultatima Ankete, stopa participacije u 1997. je
neto via i iznosi 77,9%6.
TERITORIJALNI RASPORED SIVE EKONOMIJE
Za analizu teritorijalnog rasporeda sive ekonomije od posebnog je zna~aja
proporcija izme|u obima skrivenog i regularnog zapoljavanja. Proporcija u~esnika koji se pojavljuju na skrivenom trìtu rada (bez obzira na vreme njihovog
angaòvanja) u Crnoj Gori iznosi 26,8%, a u Srbiji 59,2%. Ako se uzme u obzir
i vreme njihovog angaòvanja, onda se razlika izme|u Crne Gore i Srbije
ublaàva. Tako ova proporcija ra~unata prema koli~ini rada u Crnoj Gori iznosi
17%, a u Srbiji 30,8%. Sli~na je razlika izme|u proporcija za ove dve republike
kada se porede ukupni prihodi od rada.
Tabela 5.
Siva ekonomija prema teritoriji

Prose~ni mese~ni
Prose~ni dnevni Prose~ni broj dana
prihodi (po u~esniku) prihodi (po u~esniku) rada u mesecu
REGULARNA EKONOMIJA
SR Jugoslavija
1677
76,6
21,9
Crna Gora
2216
95,1
23,3
Srbija
1571
72,4
21,7
Vojvodina
1496
68,9
21,7
...
...
...
1,41
1,31
1,07
SR Jugoslavija
1298
111,9
11,6
Crna Gora
1533
103,6
14,8
Kosovo i Metohija7
Odnos Crna Gora: Srbija
SIVA EKONOMIJA
6 U aktivna lica su uklju~ena sva lica koja imaju osnovni posao kojim sti~u sredstva za ìvot i nezaposleni.
7
Nije obuhva}ena populacija Albanaca (kao ni u popisu stanovnitva 1991).
Obim sive ekonomije
121
Prose~ni mese~ni
Prose~ni dnevni Prose~ni broj dana
prihodi (po u~esniku) prihodi (po u~esniku) rada u mesecu
Srbija
1277
113,0
11,3
Vojvodina
1286
126,0
10,2
Kosovo i Metohija
Odnos Crna Gora: Srbija
...
...
...
1,20
0,91
1,31
Proporcija prihoda (od rada) iz sive ekonomije prema prihodima regularne

ekonomije manja je u Crnoj Gori nego u Srbiji po dva osnova: prvo, zato to su
prose~ni dnevni prihodi u sivoj ekonomiji manji u Crnoj Gori nego u Srbiji za
8,9%, a drugo, zato to su regularni dnevni prihodi u Crnoj Gori ve}i nego u Srbiji
za oko 31% (tabela 5). Pri tome je mogu}e da je u Crnoj Gori ostvarena druga~ija
raspodela utajenih poreza i doprinosa izme|u radnika i poslodavca, te da je na taj
na~in znatniji deo skrivenih primanja ostao u formalnom sektoru iz koga je mogla
biti izvrena isplata ve}ih prihoda na regularnom trìtu u odnosu na neregularno.
Slika 3.
Prose~ni dnevni prihodi (po u~esniku) u sivoj i registrovanoj ekonomiji u
Crnoj Gori i Srbiji
Brì rast primanja od rada na regularnom trìtu, bez obzira na to iz kojih

se izvora ispla}uju, smanjuje interes za dodatnim anagaòvanjem na skrivenom
122
Gorana Krsti}
trìtu rada. Na kraju, moè se pretpostaviti da su postojali i drugi razlozi ovako

velikih regionalnih razlika na primer, nepovoljnost perioda anketiranja (januar,
februar 1998) u Crnoj Gori zbog izborne krize.
Interesantno je da su ove regionalne razlike u prethodnom periodu bile
suprotnog smera. Prema jednom anketnom istraìvanju za 1993. godinu (Lazi},
M. i dr., 1994) procenat u~esnika dodatnog rada bio je ve}i u Crnoj Gori nego u
Srbiji. Iz procena sive ekonomije Ekonomskog instituta u SRJ i Srbiji za period
1991-1995, tako|e proizilazi da je u~e}e sive ekonomije u odnosu na registrovan
drutveni proizvod, u Crnoj Gori bilo ve}e nego u Srbiji8.
RASPORED SIVE EKONOMIJE PO DELATNOSTIMA I SVOJINSKOJ
STRUKTURI PRIVREDE
U literaturi je poznata klasifikacija delatnosti prema pogodnosti za obavljanje neformalnih aktivnosti. Tako su najpogodniji radno-intenzivni sektori u kojima su potrebna mala po~etna ulaganja, gde se lako moè zapo~eti poslovanje i
bez velike tete prekinuti (zanatske i druge uslu`ne delatnosti). Sa druge strane,
mogu}nosti za obavljanje neformalnih aktivnosti u kapitalno intenzivnim delatnostima (industrija) ocenjuju se kao veoma niske. Ovi nalazi potvr|eni su rezultatima ankete. Siva ekonomija je najzastupljenija, prema broju u~esnika, u trgovini
(28,3%), poljoprivredi (21,7%) i zanatstvu (18,8%) (tabela 6). Finansijske usluge
nemaju vie dominantan zna~aj kao u periodu hiperinflacije, pa se one nalaze na
~etvrtom mestu prema broju u~esnika. U~e}e gra|anstva je neto niè od o~ekivanog, zbog sezonskog smanjenja ove aktivnosti u decembru 1997. Sa druge
strane, industrija je sektor sa najmanjim brojem u~esnika u sivoj ekonomiji (2,1%).
Posmatrano prema socio-ekonomskom statusu u~esnika, trgovinom su se najvie bavili zaposleni (45,1%) i samozaposleni (21,1%), dok je u~e}e nezaposlenih i penzionera neto manje (10,6%, odnosno 8,5%). U dodatnim aktivnostima u poljoprivredi najvie je bilo zaposlenih (53,4%), penzioneri su druga po veli~ini kategorija u~esnika (16,9%), dok je u~e}e poljoprivrednika nisko
(12,2%). Za nezaposlene poljoprivreda nije bila atraktivna delatnost dodatnog
posla, pa u njoj nisu ni u~estvovali. Zanatstvo ima sli~nu strukturu u~esnika kao
i trgovina. U zanatskim aktivnostima najvie su bili anagaòvani zaposleni
(47,9%) i samozaposleni (19,0%), dok je u~e}e penzionera i nezaposlenih znatno manje.
8 Procena sive ekonomije za 1995. sa ocenom dosadanjih i predlogom novih mera, Ekonomski institut, Beograd, 1995.
Obim sive ekonomije

Tabela 6.
123
Regularna i siva ekonomija prema delatnostima

Regularna ekonomija
Siva ekonomija
U~esnici,
%
Prose~ni
mese~ni
prihodi
U~esnici,
%
Prose~ni
mese~ni
prihodi
U~esnici u
istoj
delatnost %
UKUPNO
100
1677
100
1298
42,7
Industrija
25,9
1446
2,1
1011
7,7
Poljoprivreda
4,1
1394
21,7
858
54,2
Gra|evinarstvo
5,8
1559
6,9
1537
62,5
Saobra}aj
6,9
1863
3,0
3125
20,4
Trgovina
13,4
1711
28,3
1454
66,0
7,2
1884
4,1
1129
37,9
Ugostiteljstvo i turizam
Zanatstvo
7,1
2148
18,8
1207
72,3
Finansijske usluge
4,9
1936
7,2
1501
43,5
Obrazovanje, kultura
zdravstvo i soc. zatita
15,5
1711
6,7
1188
56,6
Dràvni organi i DPO
9,1
1616
1,2
1549
17,5
Manje od polovine u~esnika u sivoj ekonomiji je svoju aktivnost obavljala

u istoj delatnosti kao i osnovni posao (42,7%). Najve}i procenat u~esnika koji je
ostao u istoj delatnosti u kojoj obavlja osnovni posao poti~e upravo iz onih delatnosti koje su najpogodnije za sivu ekonomiju: zanatstvo (72,3%), trgovina
(66%), gra|evinarstvo (62,5). Najmanji procenat u~esnika je ostao u industriji
(7,7%), a dodatni posao su obavljali u drugim delatnostima pogodnijim za sivu
ekonomiju, i to najvie u trgovini, poljoprivredi i zanatstvu, dok su se zaposleni
u dràvnim organima najvie bavili trgovinom.
Najve}i prose~ni mese~ni prihodi u sivoj ekonomiji ostvareni su u saobra}aju, a najmanji u poljoprivredi (tabela 6). Oni su u saobra}aju iznosili 3125
dinara, to je skoro 2,5 puta vie u odnosu na ukupne prose~ne prihode u sivoj
ekonomiji. Saobra}aj je sektor i sa najve}im ostvarenim prose~nim brojem radnih dana u mesecu (16,5 dana), ali sa veoma niskim brojem u~esnika (3%). Iznadprose~ni prihodi ostvareni su, tako|e, u gra|evinarstvu i finansijskim i drugim uslugama, u iznosu od 1537 dinara, odnosno 1501 dinar, dok su u trgovini iznosili
1454 dinara.
124
Gorana Krsti}
Slika 4.
Prose~ni dnevni prihodi u sivoj i regularnoj ekonomiji prema delatnostima
23,9
25
u mlrd USA
20
17,2
15
10
7,5
7,2
11,9
12,2
13
6,5
5,5
5,3
14,8
5,1
5
0
1991
1992
1993
Registrovana ekonomija
1994
1995
1997
Siva ekonomija
Prose~ni mese~ni prihodi u svim delatnostima u sivoj ekonomiji manji su u

odnosu na prose~ne mese~ne prihode u regularnoj ekonomiji u proseku za 22,6%.
Me|utim, kada se uzme u obzir i ostvareni broj dana u mesecu, slika postaje znatno druga~ija. U svim delatnostima prose~ni dnevni prihodi u sivoj skonomiji ve}i
su u odnosu na regularnu ekonomiju (slika 4). To je zbog toga to se deo utajenih
poreza i doprinosa prelio u neto zarade.
Tabela 7.
Siva ekonomija prema sektoru svojine u~esnika u osnovnom poslu
Drutvena
Ukupno
U~esnici, u %
100
32,4
Privatna
100
8,8
Meovita
100
78,8
Zadru`na
100
...
Posmatrano po sektoru svojine u~esnika u osnovnom poslu, sivom ekonomijom su se najvie bavila lica iz drutvenog sektora poto su oni i najbrojnija kat-
Obim sive ekonomije
125
egorija, a zatim lica iz meovite svojine. Me|utim, posmatrano u odnosu na broj

lica u odre|enom obliku svojine formalnog sektora, najve}i procenat u~esnika iz
meovite svojine se bavi sivom ekonomijom (78,8%), zatim iz drutvene svojine
(32,4%), dok je procenat u~esnika iz privatne svojine u sivoj ekonomiji najmanji (8,8%).
Prema na~inu obavljanja dodatnog posla i obliku svojine u~esnika u formalnom sektoru, u svim sektorima svojine najbrojnija je kategorija u~esnika koja
je dodatne aktivnosti obavljala za svoj ra~un i za ra~un ,,neformalnog poslodavca
(89,3%). Ostali u~esnici (10,7%) su dodatne poslove obavljali preko zadruge, privatne ili meovite firme ili drutvene/dràvne firme.
OSNOVI POLITIKE SMANJENJA SIVE EKONOMIJE
Ekonomski akteri odlu~uju o tipu svoje aktivnosti imaju}i u vidu trokove
i koristi svojih neformalnih poslova u pore|enju sa legalnim poslovima. Ukoliko
procene da je odnos koristi i trokova (uklju~uju}i i rizik ka`njavanja) povoljniji u sivoj ekonomiji nego u legalnoj, odlu~i}e se za poslovne operacije u sivoj
ekonomiji.9
Iz prethodne relacije proizilazi da politika koja èli da suzbije sivu ekonomiju mora pokuati da promeni odnose izme|u koristi i trokova, i to kako u sivoj,
tako i u legalnoj ekonomiji. Ovaj se koli~nik u sivoj ekonomiji obi~no pokuava
promeniti pove}anom administrativnom represijom, kao na~inom da se pove}a
imenilac i tako smanji vrednost koli~nika. Ali, to nije jedini ni najbolji na~in smanjivanja odnosa koristi i trokova u sivoj ekonomiji, poto je mogu}e razli~itim
merama smanjiti i koristi koje imaju akteri u sivoj ekonomiji, odnosno brojilac
(liberalizacijom uvoza, optom deregulacijom smanjenjem poreskih tereta i
drugim sli~nim merama koje smanjuju cene na formalnom trìtu, a time obaraju i cene i zarade u sivoj ekonomiji). Tako|e, ekonomska politika mora da uti~e
i na odnos koristi i trokova u formalnoj, legalnoj ekonomiji kroz smanjenje
trokova (smanjenje poreskog tereta itd.) i pove}anje koristi.
Najva`niji metod pretvaranja sive ekonomije u legalnu je pogodna kombinacija podsticaja i kazni. Ukoliko se kazne (i drugi administrativni metod)
upotrebe kao jedini, sigurno je da èljeni rezultat ne}e biti postignut, ve} da }e
pojedinci i firme opet na}i na~ina da nastave sa poslovanjem u oblasti sive
ekonomije. Dosadanji pokuaji suzbijanja sive ekonomije u Jugoslaviji potvr|uju
potrebu kombinovanog pristupa, jer isklju~ivo oslanjanje na administrativno9 Preciznije re~eno, odluka o stepenu uklju~ivanja ekonomskog aktera u sivu ekonomiju zavisi od ta~ke na kojoj se izjedna~avaju o~ekivana marginalna korist i o~ekivani marginalni trokovi (koji uklju~uju rizik).
126
Gorana Krsti}
-kaznene mehanizme nije dalo èljene rezultate. Kao to su uzroci stvaranja sive
ekonomije multidimenzionalni, tako i njena integracija u formalnu ekonomiju
mora biti oslonjena na vie razli~itih metoda, kako bi se uticalo na realne uzroke
egzistencije neformalnog sektora i poslovnih operacija koje izlaze iz okvira zakonske regulacije.
Uspena borba protiv sive ekonomije zahteva politiku koja }e po}i od osnovnih uzroka i mehanizama koji doprinose razvoju sive ekonomije, a to su preterano poresko optere}enje, preterana regulacija ekonomskog ìvota i slabosti
funkcionisanja dràvnih organa. Samo takva politika, politika koja je usmerena
na uzroke, a ne na posledice, moè doneti legalizaciju sive ekonomije, odnosno
formalizaciju i uklju~ivanje u ukupnu ekonomsku aktivnost i podvrgavanje
poreskom sistemu. Isklju~ivo oslanjanje na administrativne metode i kazne, a bez
uklanjanja osnovih uzroka, donelo bi gubitak ekonomske aktivnosti i stvarnog
drutvenog proizvoda zemlje, poto bi smanjilo sivu ekonomiju, a ne bi u odgovaraju}oj meri pove}alo aktivnost u formalnom sektoru.
Borba protiv sive ekonomije nema perspektive na uspeh bez ekonomske reforme i stvaranja uslova za puni privredni prosperitet. Ukoliko formalni sektor
nije u stanju, iz bilo kojih razloga, da angaùje raspoloìvu radnu snagu i obezbedi zarade od kojih se moè pristojno ìveti, tada administrativno guenje sive
ekonomije ne}e biti uspeno, poto se na taj na~in ugroàva egzistencija velikog
broja ljudi koji tada svoj jedini izvor zarade nalaze bave}i se raznim poslovima
sive ekonomije.
Prvi preduslov uspene politike jeste nastavak tranzicije privrednog sistema
ka standardnom trìnom modelu, to obuhvata dalekose`ne privrednosistemske
promene, kao i promene preovla|aju}e filozofije ekonomske politike. Ubrzanje
tranzicije je preka potreba, ne samo zato da bi se suzbila siva ekonomija, ve} i da
bi bilo izbegnuto neminovno produbljivanje privredne krize i bili stvoreni uslovi
za dugoro~an privredni rast.
Za destimulisanje sive ekonomije najva`niji element tranzicije je iroka liberalizacija ekonomske aktivnosti, odnosno ukidanje restriktivnih reenja u
privrednosistemskom zakonodavstvu. Svaka regulativa, a posebno ona koja nije
u skladu sa trìtem i trìnim na~inom poslovanja, stvara podsticaje za prelazak
ekonomskih aktera iz legalnog (formalnog) u neformalni sektor. (Kako kaè jedna definicija, siva ekonomija je ekonomija koju je dràva svojom politikom izgurala iz legalnosti.) Stoga je vaàn metod suzbijanja sive ekonomije stvaranje podsticajnog ambijenta za delatnost u formalnom sektoru kroz radikalno smanjenje
regulacije i stavljanje van snage restriktivnih propisa, kao to su:
Liberalizacija spoljnotrgovinskog reìma, odnosno ukidanje administrativnih metoda vo|enja trgovinske politike, a posebno na strani uvoza (kvote,
Obim sive ekonomije
127
kontingenti, dozvole, previsoke carine i sli~no); jer, administrativne prepreke i monopoli pojedinih ekonomskih aktera podsti~u ostale na ilegalne aktivnosti.
Jugoslavija je proklamovala za cilj uklju~enje u Svetsku trgovinsku organizaciju, to podrazumeva liberalizaciju spoljne trgovine ukidanjem administrativnih
metoda ograni~avanja uvoza, ujedna~avanjem i smanjenjem carinskih stopa i redukovanjem podsticaja izvoza, to su sve mere koje imaju pozitivno dejstvo na
razvoj formalnog sektora i smanjenje sive ekonomije.
Liberalizacija cena, poto su danas cene 50-60% proizvoda pod razli~itim
metodama kontrole (maksimiranje, saglasnosti i sli~no); jer, propisivanje ispodravnote`nih cena u pojedinim granama direktno podsti~e povla~enje robe i usluga iz legalnog prometa i njihov prelazak u sivu ekonomiju i donosi gubitke formalnom sektoru; stoga je va`no liberalizacijom cena (uz ~vrstu monetarnu politiku) dozvoliti uravnoteènje trìta i promenu relativnih cena, kako bi ekonomski poloàj svakog ekonomskog aktera zavisio samo od njegove efikasnosti, a ne
i od dràvne politike cena.
Stvaranje legalnog deviznog trìta, na kome bi se slobodno vrile
kupoprodaje deviza; poto Narodna banka obi~no nema dovoljno deviznih sredstava da brani fiksan devizni kurs, to bi trebalo pre}i na plivaju}i trìni kurs dinara. Ali, va`nija od toga je legalizacija prometa deviza, odnosno ukidanje zabrane
i kazni za trgovinu devizama; na taj na~in bi se stvorilo legalno, oporezovano devizno trìte, a ukinula uli~na prodaja deviza i ticovanje izme|u privrednih subjekta;
Deregulacija radnih odnosa, odnosno ukidanje zakonskih odredaba i
odredaba opteg kolektivnog ugovora koje u preteranoj meri tite zaposlene i
pove}avaju trokove radne snage, jer postoje}a iroka regulativa odbija poslodavce
od zapoljavanja radnika na legalan na~in i podsti~e ih na ilegalno zapoljavanje, kao daleko isplativiji oblik angaòvanja radne snage. Zna~i, velika zakonska zatita radnika ne ide njima u korist, ve} ih istiskuje iz legalnih formi zapoljavanja.10 Na primer, oteàno otputanje radnika navodi poslodavce da formalno
angaùju manji broj radnika nego to im je potrebno, poto znaju da ne}e mo}i
da smanje broj zaposlenih u slu~aju smanjenog obima posla, ve} da angaùju radnike na crno ili preko ugovora o delu; ili, relativno visoka minimalna zarada smanjuje tra`nju za radnom snagom i preusmerava je u neformalni sektor.
Pojednostavljenje procedure registracije i poslovanja radnji i preduze}a, poto preterano administriranje i preveliki zahtevi za ispunjavanjem uslova (finansijskih, ra~unovodstvenih, gra|evinskih, zatite potroa~a i ìvotne sre10 Videti, na primer: Alejandro Portes, Bypassing the Rules: The Dialectics of Labor Market
Standards and Informalization in Less Developed Countries, John Hopkins University, mimeo, 1994.
128
Gorana Krsti}
dine i drugih) odbijaju zainteresovane i podsti~u ih da se okrenu poslovanju u sivoj

ekonomiji.11 Sloèni zahtevi, koji povla~e zna~ajne trokove i gubitak vremena,
naro~ito uti~u na pojedince koji nameravaju da se sami, u svojoj firmi, bave sitnim biznisom, a nedostaju im administrativna sposobnost i zna~ajniji kapital, tako
da nisu u stanju da zadovolje brojne i iroke zakonom predvi|ene obaveze.
Stvaranje nove finansijske regulative i zdravog finansijskog sistema,
poto postoje}i u znatnoj meri podsti~e ilegalne finansijske transakcije. Potrebno
je doneti, odnosno izmeniti vie zakona, me|u kojima su zakonska regulativa
trìta kapitala, investicionih kompanija/uzajamnih fondova i na~ina pla}anja, a
u pravcu liberalizacije i deregulacije. Poseban problem predstavlja bankarski sistem, ~ija je rehabilitacija nu`na kako bi se povratilo poverenje u finansijski sistem zemlje i nov~ani tokovi usmerili u legalne kanale. Zaotravanje finansijske
discipline (tj. prestanak favorizovanja du`nika) kroz doslednu primenu inoviranih
zakona o izvrnom postupku i ste~aju pove}alo bi atraktivnost formalizovanih finansijskih transakcija i smanjilo doseg sive ekonomije.
Reforma poreskog zakonodavstva, kako bi se preciznijom regulativom
i irim zahvatom izvora dohotka destimulisana ili onemogu}ila poreska evazija,
na primer, izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Porez na dodatu vrednost ve}
po tehnologiji naplate (u svakoj fazi prometa, uz refundacije) umnogome oteàva
evaziju poreza u odnosu na postoje}i sistem poreza na promet. Kombinacija
poreza na ukupan prihod gra|ana i poreza na imovinu u dobroj meri olakavaju
zahvatanje dohotka iz sive ekonomije, ~ime bi je destimulisali u pore|enju sa
sadanjim reenjima. Registracija firmi iz sive ekonomije moè biti podstaknuta
pogodnim poreskim olakicama. Poreski sistem bi morao biti pojednostavljen za
radnje i mala preduze}a12 i sli~no.
Uobi~ajeni pristup reformisanja ekonomskog ìvota u pravcu otvorenosti i
deregulacije je jo sna`niji u zemljama u kojima postoji zna~ajan neformalni sektor. Jer, liberalizacija u formalnom sektoru smanjuje trokove poslovanja formalnih preduze}a, daju}i time snaàn podsticaj prelasku iz sive ekonomije u formalnu. Naime, poto, svaki ekonomski akter upore|uje trokove poslovanja u formalnom i neformalnom sektoru, to liberalizacija mora biti iroka, radikalna i
uverljiva kako bi trokovi formalnog poslovanja postali niì od trokova neformalnog poslovanja. Spora i delimi~na liberalizacija bi samo grani~no uticala na
11 Pomenimo dva eksperimenta registracije jedne privatne prodavnice tekstila. U Peruu je
bilo potrebno gotovo godinu dana za registraciju, uz pla}anje mita dva puta (mito je traèn 12 puta, ali je dat samo kada je bilo neizbe`no). U SAD je isti posao zavren za dva sata, preko pote;
Enrique Gherzi, The Informal Economy in Latin America, Cato Journal, No. 1, 1997.
12 Morrisson, C., What Institutional Framework for the Informal Sector, OECD Development Centre, Policy Brief No. 10, 1995, str. 22-23.
Obim sive ekonomije
129
odnos trokova u ova dva sektora i ne bi bila dovoljno uverljiva ekonomskim akterima, te je treba izbegavati.
Smanjenju sive ekonomije doprinele bi mere tranzicije i u drugim oblastima privrednog zakonodavstva. Tako bi iroka privatizacija i ulazak stranog investicionog kapitala, uz uspostavljanje i odbranu ~vrstih ,,pravila igre, doprineli
razmahu legalnog sektora i potiskivanju sive ekonomije.
Sa napretkom tranzicije i njenim okon~anjem brojne neformalne aktivnosti
postale bi neatraktivne i neefikasne same po sebi, po sili ekonomskih zakonitosti,
te bi se neformalni sektor bitno smanjio.
Poreski teret formalnog sektora je u Jugoslaviji izuzetno visok. U~e}e
poreza i doprinosa u drutvenom proizvodu prelazi jednu polovinu, dok je u~e}e
javnih rashoda jo ve}e (razlika se izraàva deficitima). Stope poreza (i doprinosa)
su neobi~no visoke: i kod zarada (~ak oko 120% na neto zarade) i kod poreza na
promet i akciza i kod carina. Takva poreska politika direktno podsti~e ekonomske
aktere na evaziju i prelazak u sivu ekonomiju. Stoga je va`na mera smanjenja sive
ekonomije, zajedno sa boljim radom poreskih organa, smanjenje poreskih stopa
i poreskog tereta u celini. Kada je poreski teret bitno smanjen, tada je i podsticaj
ilegalnom izbegavanju poreza znatno manji. Jedna zemlja sa niskim dohotkom
po stanovniku, kao to je Jugoslavija, trebalo bi da ima u~e}e fiskalnog sistema
u drutvenom proizvodu od 30-35% da bi odràla stabilnost i kompetitivnost svoje ekonomije. Ukoliko je to nedosti`no u bliòj budu}nosti, cilj bi morao biti smanjenje u~e}a fiskusa u drutvenom proizvodu bar na 40-45%.
Previsoki porezi stvaraju poznatu negativnu spiralu: izbegavanje poreza navodi dràvu da pove}a poreske stope kako bi obezbedila potreban prihod, to vodi
daljem pove}anju poreske evazije i smanjenju poreske baze; tome sledi manja
naplata poreza, izrazita nepravednost (jer neki poteno pla}aju poreze, dok drugi
to ne ~ine) i dalje pove}anje poreskih stopa. Krajnji rezultat je mali poreski prihod i teko optere}enje onih koji pla}aju poreze i dalje irenje sive ekonomije.
Poreska politika mora biti suprotna od dosadanje: umesto pove}anja stopa
na smanjenu poresku osnovicu, potrebno je smanjiti poreske stope i primenjivati
ih na proirenu poresku osnovicu. Time }e se ubrani poreski prihod pove}ati u
odnosu na sadanji, a u~esnici u sivoj ekonomiji dobiti snaàn podsticaj za legalizaciju.
Pored kazni, poreska politika trebalo bi sa uti~e na pove}anje naplate
poboljanim servisiranjem poreskih obveznika (obavetavanje, upoznavanje sa
propisima i pravima itd.) i stvaranjem moralnog pritiska koji bi bio usmeren na
pove}anje sada slabog poreskog morala.
Izvor za smanjenje poreskih stopa je redukcija javne potronje, jer postoje}i
koncept zadovoljenja kolektivnih potreba nije ni realan ni odrìv. Jugoslavija je
130
Gorana Krsti}
previe siromana zemlja da bi mogla da izdràva dràvnu administraciju, obrazovanje, zdravstvo i socijalne transfere kao da je znatno razvijena zemlja, zemlja sa srednjim dohotkom po stanovniku.
Socijalni sektor je i dalje zasnovan na dràvnom monopolu i centralizaciji,
a trìta i slobodnog izbora gra|ana ima daleko manje nego to je potrebno. U
savremenim razmiljanjima u svetu, dràvi se vie ne daje uloga onoga ko u potpunosti organizuje zadovoljenje iroko definisanih kolektivnih potreba, ko ubira
sve prihode, finansira sve funkcije i proizvodi sve usluge, ve} joj se, osim kod
klasi~nih dràvnih funkcija, preputa uloga onoga ko obezbe|uje zakonsku regulaciju, nadzor i krajnje, poslednje osiguranje, a tek delimi~no ostavlja dosdanja uloga.
Vaàn ~inilac suzbijanja sive ekonomije je pravna dràva, odnosno dràva
zasnovana na vladavini prava. Jer, ukoliko do|e do liberalizacije i, uopte, tranzicije i ukoliko poreski teret bude bitno smanjen, osta}e problemi funkcionisanja
dràvnih i pravosudnih organa, koji }e, ukoliko ne budu reeni, odràvati sivu
ekonomiju u ìvotu.
Dva se osnovna problema javljaju u funkcionisanju dràvnih organa. Prvo,
njihov administrativni kapacitet ~esto nije dovoljan. Primer je Uprava prihoda,
koja nije u stanju da na zadovoljavaju}i na~in savlada veliki broj poreskih predmeta od sinteti~kog poreza na dohodak gra|ana do poreza na imovinu. Uzroci
tome su kako mali broj zaposlenih u pojedinim granama dràvne uprave, tako i
nedovoljna obu~enost slu`benika za sloène poslove koje pretpostavlja savremena administracija. Tome se mora dodati i korupcija, koja je zahvatila pojedince i
pojedine organe dràvne uprave. Pred naom zemljom se nalazi vaàn zadatak
stvaranja moderne, potene, dobro pla}ene i sposobne administracije, koja }e biti
u stanju da odgovori zahtevima trìne privrede i da sprovodi nove, reformisane
privredne zakone.
Drugo, dràvni organi (uklju~uju}i i pravosu|e) pokazuju izvesnu meru pristrasnosti u odnosu na razli~ite ekonomske aktere, pa ne primenjuju zakone jednako prema svima. Tako pojedini sektori uìvaju povoljniji tretman od drugih
(drutvena preduze}a u odnosu na privatna), kao to pojedina privatna preduze}a
imaju povoljniji poloàj od drugih privatnih preduze}a. Takva pristrasnost
naruava same osnove pravnog sistema zemlje i mora biti iskorenjena.
Razli~ite mere traè razli~ito vreme za sprovo|enje i ispoljavanje punih
efekata, to se mora imati u vidu prilikom pripremanja politike za suzbijanje sive
ekonomije. Pojedine od njih mogu se pripremiti i sprovesti u kratkom roku, dok
druge traè vie vremena za pripremu i, jo vie, za efektuiranje u punoj meri.
U kratkom roku se najbrè mogu primeniti i najve}e rezultate mogu dati administrativni metodi, odnosno metodi sprovo|enja zakona i ka`njavanja u~esni-
Obim sive ekonomije
131
ka u sivoj ekonomiji. Reformski metodi, tj. metodi kojima se uti~e na najva`nije

uzroke stvaranja i razvoja sive ekonomije, zahtevaju znatno vie vremena za
pripremu i implementaciju, dok su njihovi efekti dugoro~ne prirode. Stoga je
sasvim prirodno da vlastima, koje obi~no nemaju dug vremenski horizont, daleko
vie odgovara kratkoro~na, za primenu jednostavna politika oslanjanja na administrativne metode. Me|utim, takva politika ne moè suzbiti sivu ekonomiju,
jer uticaj na posledice, a ne na uzroke ne daje èljene efekte.
Umesto politike ,,represija odmah, reforme posle daleko vie obe}ava politika ,,prvo reforme, uz strogu primenu zakona. Jer, druga od pomenutih politika stvara institucionalne pretpostavke za prirodno gaenje sive ekonomije,
stvaraju}i povoljan ambijent za razvoj formalnog sektora. Kada tranzicija daleko
odmakne, kada propisi budu liberalizovani, kada se poreski teret smanji, tada vie
ne}e biti nikakvog opravdanja za izbegavanje legalnih ekonomskih aktivnosti i
pla}anja zakonom propisanjih poreza. Tada }e ve}i deo u~esnika, polaze}i od sopstvenog interesa, pre}i iz neformalnog u formalni sektor, dok }e preostali biti s
pravom posmatrani kao obi~ni prekrioci zakona i tretirani u skladu sa tim.
Reavanje problema sive ekonomije zahteva sloèn kompleks mera iz oblasti
privrednog sistema i ekonomske politike. Me|utim, nijedan paket mera ne moè
biti efikasan ukoliko ne postoji jasno politi~ko opredeljenje za takvu politiku, poto }e mo}ni ~lanovi interesnih grupa koje }e biti pogo|ene pojedinim merama
pokuati d spre~e njihovo donoenje ili sa uspore njihovu implementaciju. A koncipiranje selektivnih mera, prema politi~kim obzirima, najkra}i je put za diskreditovanje programa legalizacije i suzbijanja sive ekonomije.
132
133
Me|unarodno
ekonomsko okruènje
SR Jugoslavije
134
135
Veljko Radovanovi}*
GLOBALIZACIJA I POLARIZACIJA RAZVOJA

SAVREMENOG SVETA**
Savremena kretanja u svetskoj privredi, za poslednjih dvadesetak godina tek
okon~anog stole}a, karakteriu, pre svega dva paralelna procesa:
proces regionalizacije i
proces globalizacije
Bez sumnje, globalizacija je tema koja u poslednje vreme najvie zaokuplja pa`nju nau~ne i stru~ne javnosti, ali i drugih relevantnih faktora savremenog
drutva (novinara, politi~ara, filozofa, ekonomista, visokosofisiticiranih konstruktora i tehnologa, menadèra te mnogih drugih radoznalih pojedinaca i organizacija najirih slojeva drutva).
Kada se govori o globalizaciji u kontekstu njenih uticaja na dinamiku
privrednog rasta i razvoja, miljenja su dosta opre~na. Jedni smatraju da je to veoma koristan proces koji igra klju~nu ulogu u ukupnom svetskom razvoju te da }e
vremenom ta uloga sve vie dobijati na zna~aju. Drugi, pak, na ova kretanja gledaju sa nevericom i strahom, smatraju}i da globalizacija vodi ka neravnomernosti
me|u zemljama i njihovim pojedinim delovima, uzrokuje porast nezaposlenosti,
pad ìvotnog standarda, usporavanje drutvenog progresa itd. U ovom radu nameravamo da, na osnovu empirijskih podataka, pokuamo doku~iti neke osnovne
tendencije u kretanju razvoja savremenog sveta, asimetriju tih kretanja izme|u
pojedinih zemalja pa i ~itavih regiona, utvrditi ko su stvarni i ekonomski gubitnici, a ko dobitnici procesa iz ~ega bi se, analogno tome, mogli odrediti pravci
gde su mogu}e anse ali i gde su pretnje rizika sa kojima se suo~avaju naro~ito
male i slabo razvijene zemlje kakva je i naa.
* Veljko Radovanovi}, Institut dru{tvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd.
** Veljko Radovanovi}, Globalizacija i polarizacija razvoja savremenog sveta, u zborniku:
Globalizacija i tranzicija, Institut dru{tvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd,
2001, str. 205-218.
136
Veljko Radovanovi}
OSNOVNA OBELE@JA GLOBALIZMA
Ekonomska globalizacija predstavlja istorijski proces koji karakterie razvojno dinami~na i iroko obuhvatna tehnoloka standardizacija svih oblasti proizvodnje i ìvota ljudi, naglaena homogenizacija u oblasti zakonske i institucionalne
privredno-sistemske infrastrukture, izraène konvergencije makroekonomskih
razvojnih politika razli~itih grupa zemalja bez obzira na njihovu veli~inu, nivo
razvijenosti, politi~ku i socijalnu profilisanost i sl.
Dinamizam i tendencije kretanja u okviru globalnih drutveno-ekonomskih
i privrednih tokova savremenog sveta pra}ene su istovremeno krupnim promenama u sutinskom poimanju osnovnog zna~aja suvereniteta politi~ke vlasti, zatim u pogledu izbora specifi~nih ciljeva, instrumenata i mehanizama politike, socijalnog i tehnolokog razvoja te s tim u vezi uloge relevantnih ekonomskih faktora kao to su dràva, preduze}e, gra|anin, ,,nacija", porodica i sl.
Ve} nekoliko decenija klju~no obele`je savremenih kretanja u svetskoj
privredi ~ini impozantan rast obima me|unarodnih transakcija robe i usluga.
Dinamika rasta svetske trgovine u znatnoj meri nadmauje dinamiku rasta svetske
proizvodnje. Ovaj trend se poslednjih dvadesetak godina rapidno ubrzava. U prilog
ovome govori podatak da je u periodu 19901999. godine obim svetskog izvoza
rastao po stopi od 6,9% to je skoro tri puta brè od rasta proizvodnje u svetu
(2,5%).1 U periodu 1980 1990. godine stope rasta ovog agregata su iznosile 5,2%
i 3,2% respektivno. Pri tome, u strukturi izvoza zapaàju se zna~ajne kvalitativne
promene sa naglaenom dinamikom rasta visokosofisticiranih proizvoda iz razvijenih zemalja te tako|e dosta ubrzanim rastom izvoza prera|enih proizvoda iz zemalja nièg nivoa razvijenosti ka zemljama sa razvijenom privredom.
Naglaen dinamizam rasta kretanja me|unarodne razmene roba i usluga ne
bi, me|utim, bio mogu} bez sna`ne akceleracije rasta kretanja tokova kapitala koji
su globalno gledano povoljno delovali na kreiranje nove tra`nje i aktiviranje novih
potencijalnih trìta, izazivaju}i tako sna`ne povoljne multiplikovane efekte na
ukupan svetski privredni razvoj.
Ulaganja u inostranstvo (portfolio i direktno) postala su u osnovi klju~ni element investicionih i proizvodnih strategija savremenih korporacija, {to daje poseban
pe~at procesima internacionalizacije i globalizacije, a prevashodno sa ciljem da se
sa~uva ve} ste~ena konkurentnost i omogu}i ekspanzija na me|unarodna trìta.
Posmatrano po godinama, granama i regionima strane direktne investicije
(SDI) kretale su se razli~itim tempom i intenzitetom, ali su u celini imale veoma
1 Prema podacima World Development Report 2000/2001 Attacking Poverty, Published for
the World Bank, Oxford University Press, pp. 295.
Globalizacija i polarizacija razvoja savremenog sveta
137
dinami~nu stopu rasta. U prilog ovome govori podatak da su SDI u 1985. godini iznosile 53,3 milijarde dolara da bi u 1990. dostigle nivo od 193,4 milijarde
dolara odnosno u 1998. godini 619,3 milijarde dolara. Nije bezna~ajno ovde
napomenuti da SDI, pored ostalog, imaju poseban zna~aj na dinamiku ukupnog
privrednog razvoja, imaju}i u vidu ~injenicu da ,,paketi" sadrè, osim kapitala, i
nematerijalne resurse kao to su nova znanja, tehnologije, organizaciona reenja,
marketing i menad`ment reenja i tehnike i sl. Na taj na~in SDI postaju najpouzdaniji kanal kojim se prenosi tehnoloka komponenta, to je u stvari bazi~na
osnova savremenog rasta i razvoja.
Globalni sistem svetske privrede o kome se uglavnom govori kao o globalnom kapitalisti~kom sistemu otvorene trìne privrede pogoduje kretanju finansijskog kapitala u podru~ja gde mu je najunosnije, stvaraju}i tako gigantski cirkulacioni sistem koji usisava kapital u finansijsko trìte u centru, a potom ga ispumpava na periferiju bilo neposredno u vidu kredita ili portfolio ulaganja bilo
posredno bilo preko multinacionalnih kompanija.2
Nezadrìvi prodor u oblasti informatike i stvaranja mreè informati~kog sistema omogu}io je kreiranje i oblikovanje novog tehnolokog na~ina komuniciranja u oblasti elektronske razmene informacija i povezivanje proizvo|a~a i
potroa~a preko multimilionske mreè ra~unara.
Rapidno opadaju}e u~e}e trokova transporta u ceni robe te s tim u vezi
gotovo zanemarljivi trokovi komuniciranja su preduslovi za stvaranje novih
pogodnijih mogu}nosti alociranja faktora proizvodnje i razvoja trìne i institucionalne infrastrukture u globalnim razmerama.
Nema sumnje, dakle, proces globalizacije je u velikoj meri doprineo ubrzanju svetskog razvoja uopte. Me|utim, stvarne efekete ovoga procesa u praksi koriste samo jaki, sposobni, umeni i prilagodljivi. Uglavnom one zemlje koje su
to na vreme shvatile orijentiu}i se na spoljno trìte i s tim u vezi dostiù}i na
taj na~in ve}i stepen integrisanosti u svetsku privredu doìvele su veoma dinami~an rast i razvoj dovode}i do, moglo bi se slobodno re}i, ,,procvata" pojedinih
regiona sveta (isto~na Azija) prevode}i ih tako iz drutva najnerazvijenijih gde
su se nalazili pre tri-~etiri decenije u drutvo najrazvijenijih zemalja i delova sveta. Pove}anje ìvotnog standarda kod tih zemalja imalo je direktnog uticaja na
razvoj ukupnih demokratskih procesa u njima i stvaranje pretpostavki za razreenje takvih ekonomskih problema kakvi su, primera radi, zatita ìvotne okoline,
poboljanje uslova rada itd.
2 Globalni kapitalisti~ki sistem Dòrd` Soros upore|uje sa apstraktnim carstvom ,,koje je po
prostranstvu globalnije od bilo kog ranijeg carstva i vlada celom civilizacijom, a kao i druga carstva sve koji su izvan njegovih zidova smatra varvarima,, (Dòrd` Soros, Kriza slobodnog kapitalizma, ugroèno otvoreno dru{tvo, KVS, Beograd, 1999, str. 89.
138
Veljko Radovanovi}
OPTI POGLED NA EKONOMSKU STVARNOST SVETA
Ve} smo napomenuli da savremeni svet, svet u kojem ìvimo, karakterie brz i
dinami~an razvoj (tehni~ko-tehnoloki, nau~ni, strukturni, razvoj ideja jednom re~i
drutveni i ekonomski razvoj u celini). Me|utim, u zavisnosti od istorijskih, prirodnih, drutvenih, tehni~kih i brojnih drugih faktora ekonomske i neekonomske prirode,
koji determiniu rast i razvoj, savremeni svet karakterie veoma izraèna bipolarnost
u razvoju izme|u pojedinh zemalja pa i ~itavih geografskih podru~ja i kontinenata.
Istraìvanja su pokazala da je svetaska privreda rasla u posleratnom razdoblju
verovatno brè nego u ma kom drugom razdoblju istorije. Prema podacima A.
Medisona (Angus Maddison) drutveni proizvod (GDP) sveta u periodu 1950-1987.
rastao je po prose~noj godinjoj stopi od 4,2%. Isti autor iznosi podatak da je rast GDP
u periodu 19001950. godine iznosio prose~no godinje 2,1%. Agregatna godi{nja
stopa rasta u celom razdoblju 19001987. iznosila je 3,0%, s tim to je, posmatrana
po zemljama i regionima bila veoma razli~ita.3 Prema podacima Svetske banke,
prose~na stopa rasta GDP 19901999. godine u svetu iznosila je 2,5%.
Me|utim, sama ~injenica da od ukupnog svetskog stanovnitva (5,98 milijardi)
75,5% ìvi u nedovoljno razvijenim zemljama, raspolaù}i samo sa 11,9% svetskog
drutvenog proizvoda, dok na drugoj strani 24,5% svetskog stanovnitva otpada na
srednje i visokorazvijene zemlje, raspolaù}i sa 88,1% drutvenog proizvoda, re~ito
govori o ogromnim ekonomskim razlikama me|u zemljama na naoj planeti.4
No kada govorimo o pojmovima ,,razvijena zemlja" odnosno ,,nerazvijena zemlja" potrebno je imati na umu neke ~injenice. Naime, kao kriteriji za iskazivanje
privredne razvijenosti, odnosno nerazvijenosti jedne zemlje ili regiona mogu se uzeti
razli~iti pokazatelji. U literaturi se za me|unarodna pore|enja obi~no kao kriteriji stepena razvijenosti koristi per capita dohodak (GDP ili GNP). Me|utim, nerazvijene
zemlje, odnosno ,,zemlje u razvoju" (termin kojim se zvani~no koriste UN) nisu jedna monolitna grupa ve} naprotiv, izme|u njih postoje zna~ajne me|usobne razlike.
Ipak, svima njima su zajedni~ke neke opte karakteristike o kojima treba voditi ra~una
prilikom makroekonomskog ispitivanja dinamike i nivoa razvoja. Posebno je va`no
da se uporednom analizom pored pokazatelja ovog per capita dohotka, uzmu u obzir
i neki drugi drutveni uslovi kao to su: demografske karakteristike, struktura proizvodnje, socijalni, ekonomski i politi~ki sistem, istorijska uslovljenost itd.
3 Angus Maddison, The World Economy in the 20th Century, Development Center Studies OECD
Paris, 1989, pp.14. Analizom su obuhva}ene 32 reprezentativne zemlje (zemlje ~lanice OECD, SSSR,
devet azijskih i pet latinoameri~kih zemalja). Posmatrana skupina zemalja u 1980. godini je raspolagala sa 76% ukupnog svetskog stanovnitva, 85% ukupnog GDP i 79% ukupnog svetskog izvoza.
4 World Development Report 2000/2001 Attacking Poverty, Published for the World Bank,
Oxford University Press, pp. 275.
139
U me|unarodnim analizama i komparacijama stepena razvoja, prema pokazatelju per capita drutvenog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka, u literaturi koja
tretira ovu problematiku postoje veoma razli~iti pristupi klasifikaciji zemalja.
Karakteristi~no je da ne postoji neka opteprihva}ena definicija kao ni ~vrst kriterijum za utvr|ivanje kategorije ,,zemlje u razvoju". Da li se neka zemlja moè svrstati u red razvijenih ili nerazvijenih naj~e}e se ne navodi njen grani~ni dohodak per
capita ve} kako je to jo davno istakao Paul Samuelson: ,,Nedovoljno razvijena zemlja je uopte ona ~iji je realni dohodak po stanovniku nizak u odnosu na sadanje dohotke po stanovniku takvih zemalja kao to su Kanada, SAD, Velika Britanija i zapadna Evropa uopte.,, 5
Budu}i da razli~iti autori uzimaju razli~ite limite nivoa per capita drutvenog
proizvoda ili nacionalnog dohotka u odre|ivanju stepena razvijenosti, mi }emo ovde
u analizama ekonomskih nejednakosti u svetu koristiti podatke Svetske banke koja
na osnovu zvani~ne Atlas metodologije sve zemlje prema stepenu razvijenosti mereno
per capita GNP (nacionalni dohodak) deli u ~etiri kategorije i to: 1) privredno najnerazvijenije zemlje (zemlje sa najniìm dohotkom), 2) privredno nedovoljno razvijene zemlje (zemlje sa niìm srednjim dohotkom), 3) srednjerazvijene zemlje (sa viim
srednjim dohotkom) i 4) visoko razvijene zemlje (visokodohodovne).6 Navedena kategorizacija nije ~vrsto odre|ena ve} podleè promenama sa protekom vremena i dinamikom razvoja.
Ovako izvrena kategorizacija zemalja prepa stepenu razvijenosti pruàla je
slede}u sliku sveta u 1999. godini.
Tabela 1.
Klasifikacija zemalja sveta prema nivou razvoja mereno per capita
GNP u 1999. godini
Zemlje
Broj zemalja
GNP (US $)
Stanovnitvo GNP per capita
000.000
(000.000)
(US $)
Najnerazvijenije
66
987.600
2.417
410
Nedovoljno razvijene
59
2.512.500
2.094
1.200
Srednjerazvijene
38
2.810.700
573
4.900
Visokorazvijene
50
22.921.000
891
25.730
Svet ukupno
207
29.232.000
5.975
4.890
Izvor:
World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, Published for the World Bank,
Oxford University Press.
5 Paul A.Samuelson, Ekonomija, prevod, Savremena administracija, Beograd, 1969, str. 803.
6 Prema ovoj metodologiji u 1999. godini u zemlje sa najniìm dohotkom svrstane su zemlje sa GNP per capita do 755 USD, sa niìm srednjim dohotkom od 755-2995, vi{im srednjim
dohotkom 2996-9265 i visokodohovne zemlje preko 9266 USD per capita.
140
Veljko Radovanovi}
Podaci iz prethodne tabele sasvim jasno ilustruju sliku savremenog sveta. U

grupi sa najniìm, niìm i srednjim dohotkom nalazi se ukupno 119 zemalja sveta. U njima danas ìvi preko ukupnog svetskog stanovnitva. Tre}oj grupi (srednjerazvijene zemlje) odnosno zemlje sa viim srednjim dohotkom pripada 38, a
~etvrtoj visokorazvijenog grupi 50 zemalja. Me|utim, prava slika polarizacije
nivoa razvijenosti izme|u najrazvijenijih i najnerazvijenijih zemalja sveta jo je
vie upe~atljiva ako uporedimo nivoe GNP per capita zemalja koje ~ine piramidu
najrazvijenijih i najnerazvijenijih, to se moè videti u tabeli 1.
Tabela 2.
Zemlje sa najviim i najniìm GNP per capita u 1999. godini
Najrazvijenije zemlje
Redni
broj
Zemlja
Najnerazvijenije zemlje
GNP per
capita (USD)
Redni
broj
44640
1.
Zemlja
GNP per
capita (USD)
1.
Luksemburg
Etiopija
100
2.
vajcarska
38350
3.
Norveka
32880
2.
Burundi
120
3.
Sijera Leone
4.
Japan
32230
4.
190
Malavi
190
5.
Danska
32030
5.
Niger
190
6.
SAD
30600
6.
âd
200
7.
Singapur
29610
7.
Eritreja
200
8.
Austrija
25970
8.
Angola
220
9.
Nemacka
25350
9.
Nepal
220
10.
vedska
25040
10.
Mozambik
230
11.
Belgija
24510
11.
Mali
240
12.
Holandija
24320
12.
Tanzanija
240
13.
Finska
23780
13.
Burkina Faso
240
14.
Hong Kong
23520
14.
Ruanda
250
15.
Francuska
23480
15.
Madagaskar
250
16.
Velika Britanija
22640
16.
Kambodà
280
17.
Austrija
20050
17.
Centr.afr. Republika
290
18.
Italija
19710
18.
Tadìkistan
290
19.
Kanada
19320
19.
Kirgiska Republika
300
20.
Irska
19160
20.
Nigerija
310
Izvor: World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, Published for the World Bank,
Oxford University Press, pp. 274-275.
141
Skoro da je bespredmetan bilo kakav poseban komentar iznetih podataka.

Dvadeset najrazvijenijih zemalja sveta imalo je u 1999. godini GNP per capita ve}i
od 19.000 hiljada USD. Ina~e ova grupa zemalja iste godine raspolagala je sa 72,3%
ukupnog svetskog GNP a samo sa 13,2% svetske populacije. Nasuprot tome, dvadeset najnerazvijenijih zemalja sveta imalo je niì GNP per capita od 310 dolara. Ako,
pak, uporedimo zemlju sa najve}im GNP per capita (Luksemburg) sa zemljom koja
ima najniì drutveni proizvod per capita (Etiopija), to prati zvani~na svetska statistika, proizilazi da je raspon ~ak skoro 446 puta. Istina, kod ovih pore|enja treba
biti obazriv obzirom na ~injenicu da indikator ,,dohodak per capita" koji se naj~e}e
koristi u analizama nivoa razvijenosti pojedinih zemalja ima izvesnih nedostataka,
posebno kada su u pitanju nedovoljno razvijene zemlje. Naime, nedovoljno razvijene zemlje po pravilu imaju slabo razvijenu statisti~ku evidenciju dohotka i proizvodnje tako da je teko, a ponekad ~ak i nemogu}e do}i do validne procene o nacionalnom dohotku. Zbog toga, pore|enja izme|u razli~itih zemalja i razli~itih vremenskih razdoblja koja se izvode na osnovu ovog indikatora imaju dosta ograni~enu
vrednost. Drugo, svaka procena nacionalnog dohotka, bez obzira na njen stepen preciznosti, odraàva samo onaj deo dohotka koji prolazi kroz trìte. Kako ve}ina nedovoljno razvijenih zemalja relativno veliki udeo svog drutvenog proizvoda ostvaruje na trìtu, ve} predstavlja klasi~nu naturalnu proizvodnju, to automatski zna~i
da je teko pouzdano proceniti ukupan njihov drutveni proizvod. Tre}e, me|unarodna pore|enja dohotka per capita pra}ena su odre|enim problemima vezanim za
svo|enje nacionalnih dohodaka na istu nov~anu jedinicu. Naime, kursevi nacionalnih valuta teko mogu odrediti njihovu kupovnu mo}. Me|utim, ako uporedimo
raspone u nivou razvijenosti najnerazvijenijih i najrazvijenijih zemalja sveta mereno
prema kupovnoj mo}i valuta koje tako|e prati Svetska banka, javlja se neizbe`no
problem ,,korpe" potronih roba koje su toliko razli~ite da analiza kupovne mo}i valuta ima veoma ograni~enu vrednost. Iz ovog sledi zaklju~ak da su stvarni rasponi
razvijenosti izme|u najrazvijenijih i najnerazvijenijih zemalja sveta neto niì od numeri~ki napred prikazanih. Mereno ovom metodom raspon izme|u najnerazvijenije zemlje (Siera Leone 414 $ GNP per capita i Luksemburga 38247 $ GNP per capita). Me|utim, to samo malo ili bolje re~eno neznatno umanjuje razmere ovog problema. Naàlost, ne raspolaèmo podacima o regionalnim ekonomskim razlikama u
okviru napred analiziranih najnerazvijenijih zemalja, ali je ~injenica da one postoje,
kao to postoje zna~ajne i razlike izme|u razli~itih slojeva drutva u okviru svakog
regiona, odnosno zemlje u celini, iz ~ega se moè naslutiti egzistencijalna situacija
tih najniìh slojeva. Dovoljno je samo ista}i, primera radi, da u Zambiji vie od 72%
ukupnog stanovnitva ima ukupnu potronju manju od 1 $ dnevno, 10% najsiromanijih raspolaè sa samo 1,8% drutvenog proizvoda, dok 10% vrha piramide najbogatijih u ovoj zemlji raspolaè sa 39,2% drutvenog proizvoda.
142
Veljko Radovanovi}
DIFERENCIJALNI RAST
Kompleksniju sliku privrednog razvoja pojedinih zemalja moèmo dobiti kada

te zemlje vremenski posmatramo i analiziramo u njihovom dinami~kom kretanju i
promenama, kroz stope rasta ukupnog proizvoda ili realnog proizvoda per capita.
Na taj na~in, stopa rasta, kao pokazatelj razvoja nam pruà mogu}nost da se sagledaju mogu}e pozitivne ili negativne tendencije u pojedinim zemljama ili grupama istorodnih zemalja u raznim fazama njihovog privrednog razvoja. Kada posmatramo
stope privrednog rasta u svetu, u poslednjih dvadesetak godina, to je ina~e i cilj
ovog naeg rada, moèmo da izdvojimo ~etiri specifi~ne grupacije zemalja.
1. Zemlje isto~ne Azije, uklju~uju}i i Kinu sa veoma dinami~nom stopom
rasta kako ukupnog bruto nacionalnog proizvoda tako i bruto nacionalnog proizvoda mereno po glavi stanovnika.
2. Grupa najrazvijenijih visokoindustrijalizovanih zemalja trìne privrede
(zemlje zapadne Evrope, Severna Amerika, Australija i Japan) koje su imale relativno visoke i stabilne stope privrednog rasta.
3. Grupa zemalja centralne i isto~ne Evrope (bive socijalisti~ke zemlje) koje
se uglavnom karakteriu vrtoglavom stopom pada tokom devedesetih godina kako
proizvodnje, tako i bruto nacionalnog proizvoda per capita.
4. Grupa najnerazvijenijih zemalja sveta smetenih uglavnom u delu supsaharskog afri~kog kontinenta sa vrlo niskom ili pak negativnom stopom rasta bruto nacionalnog proizvoda, a u slu~aju najve}eg broja njih (zbog visoke stope nataliteta) sa negativnom stopom rasta GNP per capita.
Detaljnije podatke dinamike kretanja stanovnitva, radne snage i GNP per
capita za grupaciju ovih zemalja u periodu od 1980 godine dajemo u narednim
tabelama.
Tabela 3.
Dinamika kretanja stanovnitva, radne snage i GNP per capita
u novoindustrijalizovanim zemljama isto~ne Azije i Kine
Prose~na godinja stopa rasta (u %)
Red. Zemlja
Br.
Stanovnitvo
Radna snaga
GNP per capita
1980-
1990-
1980-
1990-
1980-
1990-
1990.
1999.
1990.
1999.
1990.
1998.
1.
Hong Kong
1,2
1,1
1,6
2,5
5,5
2,4
2.
Singapur
1,7
1,9
2,7
1,7
5,7
6,7
3.
J. Koreja
1,2
1,0
2,3
2,1
8,9
4,9
143

Red. Zemlja
Br.
Stanovnitvo
Radna snaga
GNP per capita
1998-
1990-
1980-
1990-
1980-
1990-
1990.
1999.
1990.
1999.
1990.
1998.
1,7
1,2
2,7
1,7
5,6
4,4
4.
Tajland
5.
Malezija
2,8
2,5
3,1
3,0
2,5
4,8
6.
Kina
1,5
2,2
1,1
1,3
7,9
9,6
7.
Indonezija
1,8
1,7
3,0
2,6
4,1
4,0
Izvor: World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, World Bank, Oxford University
Press i World Bank Atlas, 2000.
Tokom osamdesetih i devedestih godina, kako je pokazano u tabeli, novoindustrijalizovane isto~noazijske zemlje uklju~uju}i ovde i Kinu, imale su veoma dinami~ne stope rasta bruto nacionalnog proizvoda per capita i pored toga to su im
stope rasta stanovnitva bile tako|e dosta visoke. Kod svih navedenih zemalja stope
rasta GNP bila dosta dinami~nija od stope rasta zaposlenosti to govori o visokoj stopi
rasta produktivnosti rada. Mada se ove zemlje me|usobno dosta razlikuju, gledano
po veli~ini, strukturi, broju stanovnika, istoriji pa i politi~kom sistemu, svako od njih
poseduje neke osnovne karakteristike koje, kada se globalno posmatraju, mogu da
objasne permanentan dugogodinji dinami~an rast. Naime, svaka iz ove grupe zemalja se na vreme prestrojila, zasnivaju}i svoju filozofiju razvoja na shvatanju
me|uzavisnosti u globalnoj ekonomij. Na taj na~in su uspele da obezbede znatno
brù stopu privrednog rasta i manji stepen osetljivosti na cikli~na kretanja u svetskoj
ekonomiji u odnosu na one zemlje koje su zavisile od uticaja ekonomskih politika
razvijenih zemalja u pogledu kamatnih stopa deviznih kurseva, nacionalnih antiinflacionih i drugih programa. No, mo`da pre svega, ono to se mora imati u vidu jeste
~injenica da sve ove zemlje poseduju specifi~ne kulturne osobine stanovnitva odgojenog na tradiciji i konfu~ijanskoj filozofiji, gde se poseban naglasak stavlja na obrazovanje. Potovanje prema u~enju i vaspitavanje u porodici dopunjuju ono to se u~i
u koli to za rezultat ima dobro obu~enu radnu snagu i ukupnu drutvenu harmoniju.
Pored toga, sve ove zemlje imale su relativno visok nivo nacionalne tednje koja
je permanentno podsticana fiskalnim merama omogu}uju}i tako visok nivo investicije u proizvodnju i trgovinu. Tokom prvih nekoliko decenija rasta li~na potronja i
ìvotni standard bili su kontrolisani restrukcijama na kretanje kapitala u inostranstvo i na strane luksuzne robe da bi sredstva bila usmerena na industrijski rast.
Iako je irokim spektrom mera podsticano preduzetnitvo i privatna svojina,
,,tigrovi" nikad nisu sledili potpuno i apsolutno liberalni metod privre|ivanja.
Prioritetnim industrijama pruàna je podrka razne vrste (izvozne subvencije, stipendija za obu~avanje kadrova, carinska zatita od stranih konkurenata itd.). Uz to,
posve}enost izvozu, nasuprot politici supstitucije uvoza, bila je stalno prisutna pojava.
144
Veljko Radovanovi}
Skoro da i nije potrebno posebno isticati da razvojni ,,bum,, svih napred navedenih zemalja nije uniforman. Postoje dosta velike razlike nivoa ekonomskog i
tehnolokog razvoja u ovom ogromnom regionu. Tako, na primer, najmnogoljudnije zemlje (Kina i Indonezija), iako ve} duì niz godina imaju relativno visoke stope
rasta, jo uvek se nalaze u grupi zemalja sa niskom dohotkom jer su imale veoma
niske startne osnove. Nasuprot njima, zemlje poput Ju`ne Koreje, Tajlanda,
Singapura itd. koje su ranije zapo~ele otvaranje prema svetu ugledaju}i se na Japan
po sistemu, kako to metafori~no ~esto vole da kaù njihovi ekonomisti ,,gusaka u
letu" gde Japan vide kao pticu predvodnicu koju slede sada se svrstavaju u red najrazvijenijih zemalja sveta.
Neto niù stopu privrednog rasta, mada tako|e dosta zavidnu, ako se ima u
vidu njihova visoka startna osnova u odnosu na isto~noazijske novoindustrijalizovane zemlje, poslednjih dvadeset godina imala je grupa najrazvijenijih visokoindustrijalizovanih zemalja (zapadna Evropa, SAD, Kanada, Australija i Japan).
Tabela 4.
Dinamika kretanja stanovnitva, radne snage i GNP per capita
u najrazvijenijim zemljama sveta
Red. Zemlja
Br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
vajcarska
Norveka
Japan
Danska
SAD
Austrija
Nema~ka
vedska
Belgija
Holandija
Finska
Francuska
V. Britanija
Austrija
Italija
Kanada
Irska
Stanovnitvo
198019901990.
1999.
0,6
0,7
0,9
0,5
0,6
0,3
0,0
0,4
0,9
1,0
0,2
0,5
0,1
0,4
0,3
0,4
0,1
0,3
0,6
0,6
0,4
0,4
0,5
0,5
0,2
0,3
1,5
1,2
0,1
0,2
1,2
1,1
0,3
0,7

Radna snaga
GNP per capita
19801990198019901990.
1999.
1990.
1998.
1,6
0,9
1,8
0,2
0,8
1,0
2,7
3,7
1,2
0,7
3,5
0,7
0,8
0,0
2,1
2,7
1,3
1,2
2,2
2,1
0,4
0,7
2,0
1,5
0,6
0,4
2,2
0,9
0,9
0,4
1,8
0,6
0,1
0,8
1,2
1,6
1,9
0,9
1,4
2,1
0,8
0,0
3,1
1,8
0,5
0,7
1,7
1,2
0,6
0,3
2,5
2,0
2,3
1,4
1,7
2,8
0,8
0,7
2,2
1,0
1,8
1,3
2,4
1,1
0,3
2,1
1,4
6,1
Izvor: World Development Report 2000/2001. Attacking Poverty, World Bank, Oxford University
145
Iako su stope rasta GNP per capita kod najve}eg broja najrazvijenijih zemalja
sveta tokom celog posmatranog perioda bile dosta dinami~ne, neto sporiji rast
uo~ava se tokom devedesetih u odnosu na osamdesete godine. Istovremeno, skoro kod svih posmatranih zemalja GNP per capita rastao je brè od rasta zaposlenosti, to govori da je rasla produktivnost rada.
Nasuprot pomenute dve grupacije zemalja, koje su imale brz i dinami~an
razvoj, sasvim suprotna kretanja imale su zemlje centralne i isto~ne Evrope (zemlje u tranziciji) i najnerazvijenije zemlje sveta locirane uglavnom u podru~ju supsaharske Afrike.
Od ukupno 23 zemlje centralne i isto~ne Evrope za koje postoje zvani~ni podaci koje prati Me|unarodna banka, njih petnaest je imalo negativan stepen rasta
GNP per capita. Mada u ovim izvetajima nema podataka za Bosnu i Hercegovinu
i SR Jugoslaviju, nije nam nepoznato da su i ove dve zemlje imale negativna
privredna kretanja i vrtoglavi pad bruto nacionalnog proizvoda per capita.
Premda su ispo~etka bila predvi|anja da }e sa padom Berlinskog zida, ukidanjem jednopartijskog sistema i prelaskom na trìni model privre|ivanja u
bivim zemljama socijalizma biti otvoren put za brz razvoj i dostizanje onih atributa kojima se karakteriu zemlje razvijene trìne privrede, stvarnost je ila sasvim
drugim putem. Nije se uzimao u obzir faktor vreme, kao va`na dimenzija svakog
razvoja, pa se bive socijalisti~ke zemlje sada posle skoro deset godina recesirane tranzicije nalaze pred otvorenim pitanjima kako obezbediti potreban nivo i
dinamiku privrednog razvoja u trìnim uslovima privre|ivanja uz smanjenje
uloge dràve i ja~anje uloge pojedinca i grupa i uz istovremenu promenu strukture privrede koja }e olakati integrisanje tih zemalja u savremeni svet me|unarodne ekonomije.
Tabela 5.
Dinamika kretanja stanovnitva, radne snage i GNP per capita u zemljama
centralne i isto~ne Evrope
Red. Zemlja
Br.
1.
Albanija

Stanovnitvo
Radna snaga
GNP per capita
1990-1999.
1990-1999.
1990-1998.
0,3
0,8
2,7
2.
Jermenija
0,8
1,3
-4,7
3.
Azerbejdàn
1,2
1,7
-12,5
4.
Bugarska
-0,7
-0,7
-1,8
5.
Hrvatska
-0,8
-0,8
0,5
6.
Estonija
-0,9
-0,7
-1,4
146
Veljko Radovanovi}
Stanovnitvo
Radna snaga
GNP per capita
1990-1999.
1990-1999.
1990-1998.
-0,3
0,1
0,2
Red. Zemlja
Br.
7.
Madarska
8.
Kazahstan
-0,6
9.
Kirgiska Republika
-0,2
-6,9
0,8
1,4
-7,7
10.
Litvanija
-0,1
-0,1
-5,0
11.
Latvija
-1,0
-1,0
-6,7
12.
Makedonija
0,7
1,2
-1,2
13.
Moldavija
-0,2
0,0
-8,3
14.
Poljska
0,2
0,6
4,4
15.
Rumunija
-0,4
0,1
-0,6
16.
Rusija
-0,1
0,1
-7,2
17.
Slovacka
0,2
0,9
1,1
18.
Slovenija
-0,1
0,3
4,4
19.
Tadìkistan
1,8
2,7
-13,4
20.
Ukrajina
-0,4
-0,2
-11,4
21.
Uzbekistan
2,0
2,8
-2,1
22.
Belorusija
-0,1
-0,1
-3,7
23.
Turkmestan
2,9
3,5
-14,6
24.
Jugoslavija
,,,
,,,
,,,
25.
Bosna i Hercegovina
,,,
,,,
,,,
Izvor: World Development Report 2000/2001. Attacking Poverty, World Bank, Oxford University
Izgleda da su najve}i gubitnici procesa globalizacije koji se odvija u savremenoj svetskoj privredi bile najnerazvijenije zemlje, dakle zemlje sa najniìm
nivoom per capita dohotka o ~emu re~ito govori tabela 6.
Tabela 6.
Dinamika kretanja stanovnitva, radne snage i GNP per capita u zemljama
sa najniìm dohotkom
Red. Zemlja
Br.
Stanovnitvo
198019901990.
1999.
3,1
2,8

Radna snaga
GNP per capita
19801990198019901990.
1999.
1990.
1998.
3,1
1,8
-1,2
-1,4
1.
Etiopija
2.
Burundi
2,8
2,2
2,6
2,2
-1,3
-5,5
3.
Sijera Leone
2,7
2,4
1,6
2,4
-1,5
-6,0
Red. Zemlja
Br.
Stanovnitvo
198019901990.
1999.
3,2
2,6
147

Radna snaga
GNP per capita
19801990198019901990.
1999.
1990.
1998.
3,0
2,4
-0,1
0,8
4.
Malavi
5.
Niger
3,2
3,4
3,3
4,0
-4,5
-1,2
6.
Cad
2,5
2,9
2,1
2,9
3,3
-1,0
7.
Eritreja
2,8
2,7
2,6
2,7
,,,
2,2
8.
Angola
2,7
3,2
2,3
3,0
6,1
-8,2
9.
Nepal
2,6
2,4
2,2
2,4
1,8
2,4
10.
Mozambik
1,6
2,2
1,2
2,0
-4,1
3,5
11.
Mali
2,5
2,8
2,3
2,6
1,2
0,6
12.
Tanzanija
3,2
2,9
3,3
2,6
-0,7
0,5
13.
Burkina Faso
2,4
2,4
1,9
1,9
1,4
1,1
14.
Ruanda
3,0
2,0
3,2
2,4
-2,2
-4,3
15.
Madagaskar
2,7
2,9
2,3
2,9
-2,3
-1,2
16.
Kambodà
2,9
2,8
2,6
2,8
,,,
2,0
17.
Centr. Ju`noafr.
Republika
2,4
2,1
,,,
,,,
-1,3
0,7
18.
Nigerija
3,0
2,8
2,8
2,8
-3,0
0,4
19.
Zambija
3,0
2,7
2,8
2,9
-2,9
-0,9
20.
Togo
4,6
2,9
2,3
2,7
-1,7
-0,7
Izvor: World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, World Bank, Oxford University
O osnovnim uzrocima niskog per capita dohotka u nedovoljno razvijenim

zemljama te njihovom sve ve}em ekonomskom zaostajanju za najrazvijenijim
zemljama sveta napisan je veliki broj radova.7 U njima uglavnom preovla|uju
stavovi da je osnovni uzrok zaostajanja u razvoju nedovoljno razvijenih zemalja
njihova nepovoljna privredna struktura, veoma nizak tehni~ko-tehnoloki nivo
opreme sa kojima se rad kombinuje u proizvodnom procesu, to se direktno
odraàva na nivo produktivnosti rada. U prilog ovim stavovima dosta ilustrativno
govore statisti~ki podaci o globalnoj strukturi drutvenog proizvoda (GDP) napred
izabrane grupe najnerazvijenijih i najrazvijenijih zemalja sveta koje prati Svetska
banka. Prema podacima ove institucije preovla|uju}u privrednu aktivnost grupe
20 najnerazvijenijih zemalja sveta ~ini poljoprivreda, ~ije se u~e}e u ukupnom
drutvenom proizvodu 1999. godine kretalo izme|u 17% (Zambija) i 52%
7 Ovde upu}ujemo na veoma ~esto citirane radove iz domena ove problematike autora kao
to su npr.: R. Brebi, G. Mirdel, S. Amin, A. Emanuel, \. Kverini i mnogi drugi.
148
Veljko Radovanovi}
(Burundi). Pore|enja radi, u~e}e poljoprivrednog sektora u ukupnom GDP grupe

najnerazvijenijih zemalja sveta kre}e se uglavnom 1 do 2%. Pri tome, klju~ni sektor u stvaranju GDP ovih zemalja ~ine visokosofisticirane usluge sa zapaènom
tendencijom njihovog permanentnog rasta uglavnom na ra~un industrijskog sektora, i to onog dela koji se odnosi na tradicionalne industrijske grane. Me|utim,
prava slika privredne strukture najnerazvijenijih zemalja ne moè se sagledati
samo na osnovu ovako grube podele na tri sektora. Naime, ~injenica je da najve}i
deo proizvodnje ove grupe zemalja sluì za li~nu upotrebu na porodi~noj osnovi.
Ovo nije samo karakteristika poljoprivrede ve} i industrijske proizvodnje koja se
uglavnom odvija u proizvodnim jedinicama koje vie li~e na doma}u radinost
nego na savremenu industriju. Istovremeno, privrede ve}ine nerazvijenih zemalja karakterie pojava prikrivene nezaposlenosti, to podrazumeva situaciju da se
broj zaposlenih radnika moè smanjivati, a da to ne bude uzrok pada proizvodnje, pa ~ak ni promene ukupne koli~ine kapitala i tehnike proizvodnje. Sa
ovakvom nepovoljnom proizvodnom strukturom koju istovremeno prati i nepovoljna obrazovna struktura radne snage, ove zemlje se teko uklapaju u svetske
trendove, to neminovno ima za posledicu zaostajanje u privrednom razvoju u
odnosu na najrazvijenije zemlje.
Kako iza}i iz kruga nerazvijenosti je opte pitanje u uslovima globalizacije
o kojem postoje razli~iti stavovi. Neosporno je da su za promenu postoje}e
privredne strukture potrebna velika investiciona ulaganja i, vezano sa tim, obiman raspoloìv kapital kao nezamenjiv proizvodni faktor. Me|utim, zbog niske
produktivnosti rada i neprofitabilnosti privrede nedovoljno razvijenih zemalja kapital iako preko potreban predstavlja veoma oskudan resurs, a strane direktne investicije imaju slab interes za ulazak u ove zemlje, pa se one nu`no nalaze u takozvanom ,,za~aranom krugu siromatva".
Istina, ako ove probleme posmatramo malo ire, sa stanovita slobodne
konkurencije u uslovima trìne privrede, do}i }emo do konstatacije da je gruba
~injenica, ali izgleda ìva realnost, da nejednakosti kao rezultat trìne utakmice
istovremeno uti~u i na ekonomski napredak, i reklo bi se, ~ine ga jedino mogu}im.
U tom smislu ni problem relativno prihvatljivih disproporcija u nivou razvijenosti izme|u pojedinih zemalja sam po sebi ne bi morao da ima apsolutno negativnu konotaciju ~emu bi ekonomska nauka trebalo da donese ire dimenzije. Sutina
problema ogleda se u tome da deo stanovnitva koji ima najniì dohodak, bilo u
me|unarodnim relacijama ili, pak, pojedinim segmentima u okviru jedne zemlje,
bude opskrbljen osnovnim ìvotnim uslovima za egzistenciju dostojnu ~oveka u
savremenom civilizacijskom drutvu, to sada sigurno nije slu~aj. U tom smislu veoma je va`no da se razvoj odvija u svim domenima te da i najnerazvijenije zemlje
ostvare takvu dinamiku razvoja koja }e ih izvu}i iz totalnog siromatva.
149
Redukcija siromatva kroz razne vrste me|unarodne pomo}i isti~u dobri

poznavaoci ove problematike, jeste privremeni cilj koji se moè iskoristiti samo
za prelazni period i koji se moè prosu|ivati iz stanja prema kojem treba da
se teì.8
ZAKLJUÂK
Globalizacija i homogenizacija ekonomskih aktivnosti u osnovi predstavlja
dominantnu karakteristiku savremenih privreda. Sam pojam ,,globalizacija" je veoma irok. Posmatrano sa ekonomskog aspekta pod ovim terminom se obi~no podrazumeva visok stepen integrisanosti svetske privrede, to se naro~ito ispoljava u
veoma dinami~nom rastu me|unarodnih kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, brzom rastu tehni~kog progresa, promenama ukupne privredne strukture, institucionalnim promenama u pogledu deregulacije svetske privrede, unifikacijom zakonodavstva itd.
O tome kako procesi globalizacije uti~u na dinamiku privrednog razvoja
pojedinih zemalja miljenja su dosta podeljena. Jedni smatraju da je to pozitivan proces koji doprinosi ukupnom svetskom razvoju te da je taj proces
neizbeàn, nepovratan i da }e u budu}nosti svi imati koristi od njega. Drugi su,
pak, skeptici, smatraju}i da proces globalizacije vodi jo ve}oj polarizaciji
razvoja izme|u pojedinih zemalja i njihovih regiona doprinosi porastu nezaposlenosti, sniàvanju nivoa ìvotnog standarda i usporavanju ukupnog
drutvenog progresa.
Analiza kretanja svetske privrede u poslednjih dvadesetak godina pokazala
je da su od globalizacije imale koristi visokoindustrijalizovane i razvijene zemlje koje raspolaù tehnologijom, znanjem i kapitalom, ali i one zemlje koje su se
na vreme strukturno i institucionalno prilagodile zahtevima velikih trìta forsiraju}i svoje prednosti u odnosu na konkurenciju svetskog trìta te privla~e}i strane
privatne investitore bez kojih bi njihov razvoj bio bitno ograni~en.
Nasuprot njima, najve}i broj zemalja u tranziciji, zbog neodgovaraju}e
privredne strukture, nedovoljne obu~enosti u oblasti marketinga, preduzetnitva
i uopte slabog znanja trìnog na~ina komuniciranja kao posledice dugogodinjeg planskog sistema privrede, zatim tehni~ke zaostalosti, politi~ke nestabilnosti te brojnih drugih relevantnih faktora koje ovde ne navodimo, nisu uspele da se
zaka~e za zahuktalu ,,mainu globalizma", to je imalo za posledicu zna~ajan, a
kod nekih od njih i vrtoglav pad ekonomskih indikatora razvoja.
8 F. Perroux, Za filozofiju novog razvoja, IRO Matica Srpska, Evropski centar za mir i razvoj, Beograd, 1986.
150
Veljko Radovanovi}
Najloije, me|utim, prolaze zemlje najnièg nivoa razvijenosti koje se sporo

integriu u svetske ekonomske tokove, to se direktno odraàva na njihov rast i
razvoj. Neke od njih poslednjih dvadesetak godina imale su apsolutni pad bruto
nacionalnog proizvoda, a zbog visoke stope populacionog rasta skoro najve}i broj
permanentan pad GNP per capita.
O~ito je, dakle, da globalni procesi koji se odvijaju u svetskoj privredi uti~u
na to da se rasponi nivoa dohotka izme|u bogatih i siromanih zemalja sve vie
uve}avaju. Me|utim, nijedna zemlja, tim vie ako je u pitanju siromana, ne moè
dozvoliti sebi izolaciju od svetske ekonomije ukoliko èli da oìvi rast i razvoj i
tako se izbavi iz siromatva.
Literatura:
Pol Kenedi, Priprema za dvadest prvi vek, Slu`beni list, Beograd, 1997.
Dòrd` Soros, Kriza globalnog kapitalizma (ugroèno otvoreno drutvo),
K.V.S., Beograd, 1999.
World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty, Published for the
World Bank, Oxford University Press.
The World Bank Atlas 2000.
F. Perroux, Za filozofiju novog razvoja, IRO Matica Srpska, Evropski centar za mir i razvoj, Beograd, 1986.
Pol Samuelson, Ekonomija, prevod, Savremena administracija, Beograd,
1969.
Angus Maddison, The World Economy in the 20th Century, Development
Centre Studies, OECD, Paris, 1989.
Marjan Svetli~i} and H.W. Singer, The World Economy Challenges of
Globalization and Regionalization, Macmillan Press Ltd., London, 1996.
151
Danilo [ukovi}*
GLOBALIZACIJA I SIROMATVO**
UVOD
Globalizacija je svetska pojava koja u sutini predstavlja tehnoloko,
ekonomsko i politi~ko objedinjavanje sveta. Pred naletom globalizacije granice
izme|u dràva gube zna~aj. Geografske udaljenosti su sve manja prepreka za
nesmetano funkcionisanje trìta. Svet sve vie postaje globalni trìni centar
u kome su proizvodi, usluge i ideje dostupni svuda i u svako vreme.
Ekonomskoj globalizaciji prethodi neverovatno brz tehnoloki razvoj. Dolo
je do izuzetno uspenog spoja informacione tehnologije i komunikacija. Ra~unarska tehnika, satelitske komunikacije, opti~ki kablovi i mobilna telefonija
omogu}avaju brzo i jeftino komuniciranje, to ima, izme|u ostalog, za posledicu
geografsku razu|enost kompanija. Pogoni se preseljavaju irom sveta, zavisno od
povoljnosti prirodnih resursa i jeftine radne snage. U najrazvijenijim zemljama
stvara se industrija znanja, dok se proizvodni pogoni lociraju u manje razvijenim i nerazvijenim zemljama.
Ekonomska globalizacija u ~ijoj su osnovi liberalizacija i slobodno trìte,
kako unutar zemalja tako i izme|u njih, pretpostavlja odgovaraju}u infrastrukturu. To nije obi~na me|uzavisnost ekonomija, ve} sistem zasnovan na strogim pravilima koji obezbe|uje slobodnu proizvodnju i razmenu u svetskim razmerama.
Jedna od tipi~nih institucija ove infrastrukture je WTO.
Proces globalizacije je nezavisan od nae volje, jer je uslovljen objektivnim zakonitostima. Me|utim, u poplavi glorifikacija, s jedne, i osporavanja i kritika, s druge
strane, ta se okolnost ~esto zanemaruje. No, drutvo treba da bude svesno kako nesumnjivih velikih prednosti, isto tako i nespornih loih efekata globalizacije. Jedna od
* Dr Danilo [ukovi}, Institut dru{venih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd.
** Danilo [ukovi}, Globalizacija i siroma{tvo, u zborniku: Globalizacija i tranzicija, Instutut
dru{tvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd, 2001, str. 65-77.
152
Danilo [ukovi}
najteìh posledica globalizacije je svakako porast prekomernih ekonomkih nejednakosti

i siromatva. Poku{a}emo bliè da osvetlimo odnos globalizacije i siromatva.
PORAST EKONOMSKIH NEJEDNAKOSTI I SIROMATVA
U VREME EKSPANZIJE GLOBALIZACIJE
Rasprava o problemima ekonomskih nejednakosti i siromatva, iako je to
ve~ita tema, nikad nije toliko eskalirala kao u poslednjoj deceniji XX veka, upravo u vreme najve}eg razmaha globalizacije. To je jedan od glavnih uzroka to
je kritika globalizacije stigla do ta~ke usijanja.
Kritike dolaze ne samo iz zemalja i regiona pogo|enih globalizacijom ve}
i od najuglednijih intelektualaca iz razvijenih zemalja. Tako Noam ômski, ~ija
su dela uglavnom posve}ena analizi ideolokih mehanizama zapadnih drutava,
kaè: ,,Koncepti efikasnosti i zdrave ekonomije kakve prièljkuju bogati i privilegovani vrlo malo nude ,,beskorisnim slojevima populacije, onima odvu~enim
u socijalnu bedu i o~aj.1
Kritike globalizacije se uglavnom svode na tezu da nova ideologija razvoja
(globalizacija) odraàva ekonomsku logiku u svoj njenoj krutosti. U ovakvom obrascu nema mesta za potovanje prirode, koje zahtevaju ekolozi, niti za potovanje ljudskih bi}a koje zahtevaju humanisti, kako naj~e}e isti~u brojni kriti~ari globalizacije.
Ovakve otre kritike globalizacije svakako }e biti manje iznena|uju}e u
svetlu podataka o ekspanziji ekonomskih nejednakosti i siromatva u godinama
globalizacije.
Prema poslednjem izvetaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, bogatstvo
planete od 1950. godine uve}ano je za oko est puta, dok je u isto vreme siromatvo
u 100 od 174 ispitane zemlje, pove}ano. Ili drugi kuriozitet, tri najbogatija ~oveka na
svetu poseduju bogatstvo koje je ve}e od bruto nacionalnog proizvoda 48 najsiromanijih zemalja. Imetak 15 najbogatijih pojedinaca premauje bruto nacionalni
proizvod svih zemalja supsaharske Afrike. Najzad, bogatstvo 84 najimu}nija pojedinca premauje bruto nacionalni proizvod Kine, koja ima 1,2 milijarde stanovnika.
Ideja da razvijene zemlje OECD podsti~u polet manje razvijenih izdvajaju}i 1%
bruto nacionalnog proizvoda, koja je u periodu 1945-1975. kako-tako realizovana, pod
naletom globalizacije prakti~no je naputena. Tako je ova pomo} nerazvijenima stalno opadala, pa je u 1992. godini iznosila 0,7%, a 2000. godine samo 0,25% nacionalnog bruto proizvoda zemalja OECD. ,,Razlika izme|u ovih cifara zna~i stotine
milijardi dolara godinje. Za milione siromanih to je razlika izme|u ìvota i smrti.2
1
Noam ômski, Svetski poredak stari i novi, SKC, Beograd, 1998, str. 853.
Ovo je rekao James D. Wolfensohn, predsednik Svetske banke na Diskusionom forumu
Izazovi stabilizacije: uloga svetske banke, Berlin, 2. april 2001.
2
Globalizacija i siroma{tvo
153
Istom prilikom gospodin Wolfensohn je izneo zabrinjavaju}e poruke.

Svakom decenijom izazovi stabilizacije intenziviraju se sa stanovita uticaja na
siromatvo. Danas polovina svetske populacije ìvi sa manje od dva USA $ na
dan, 80% stanovnitva raspolaè sa samo 20% ukupnog GDP na svetu. Pored toga,
u svakoj zemlji postoji velika neravnoteà izme|u bogatih i siromanih, istakao
je Wolfensohn.
No, kraj izazovima nije ovde. Za narednih 25 godina na planeti }e biti dve
milijarde stanovnika vie od kojih najve}i deo u zemljama u razvoju, tako da }e
u ovim zemljama ìveti ukupno preko 6,5 milijardi ljudi. Koliko }e ljudi biti
osu|eno da ìvi sa manje od dva dolara na dan, pita se Wolfensohn. Od na~ina
odgovora me|unarodne zajednice na ovo pitanje, kaè on, zavisi da li }e naa deca
ìveti u miru i stabilnosti ili u svetu sa rastu}im konfliktima.
Problem je, dakle, u tome to se broj stanovnika koji ìvi sa manje od 1$ na
dan, to jest u apsolutnoj bedi, pove}ao, dok je u isto vreme, zahvaljuju}i upravo
globalizaciji, dolo do velikog porasta GDP na svetskom nivou.3
Blagodeti ekonomskog prosperiteta na svetskom planu uìva sve manji broj
ljudi, dok u isto vreme sve ve}i broj zapada u siromatvo. Ovaj problem je prisutan na svim nivoima. Ne samo na globalnom planu, nego i izme|u regija i unutar
pojedinih zemalja, i to kako onih nerazvijenih tako i onih najbogatijih.
Tabela 1.
Stanovnitvo sa manje od 1$ na dan

(u milionima)
Region
1987.
1990.
1993.
1996.
1998.
Isto~na Azija i Pacifik
417,5
452,4
431,9
265,1
278,3
- bez Kine
114,1
92,0
83,5
55,1
65,1
1,1
7,1
18,3
23,8
24,0
63,7
73,8
70,8
76,0
78,2
9,3
5,7
5,0
5,0
5,5
Evropa i centralna Azija

Latinska Amerika i Karibi
Srednji istok i severna Afrika
Ju`na Azija
474,4
495,1
505,1
531,7
522,0
Potsaharska Afrika
217,2
242,3
273,3
289,0
290,9
1.183,2
1.276,4
1.304,3
1.190,6
1.198,9
Ukupno
Izvor: Ujedinjene nacije.
3 Od 1980. do 1990. GDP u svetu je imao prose~nu stopu rasta od 3,2 a u periodu od 1990.
do 1999. godine 2,5%, dok je stanovnitvo u periodu 1980. do 1990. raslo po prose~noj godinjoj
stopi od 1,7%, a u periodu od 1990. do 1999. po prose~noj stopi od 1,0%.
154
Danilo [ukovi}
Izuzev isto~ne Azije sa Pacifikom, u svim regionima je pove}an broj stanovnika koji ìve ispod egzistencijalnog minimuma od jednog dolara na dan.
Kakva je slika siromatva po pojedinim zemljama u svetu, pokazuju nam,
dodue nepotpuni podaci World Development Report 2000/2001 Svetske banke,
dati u prilogu 1. U njima nema podataka za Jugoslaviju. Kod nas jo nema
zvani~no odre|ene linije siromatva. Postoje samo izolovane procene pojedinih
eksperata o procentu siromane populacije. Linija siromatva je u sutini stvar konvencije, mada po pravilu zavisi od visine nacionalnog dohotka i ona se obi~no
kre}e do nivoa jedne polovine prose~ne plate u zemlji.
Na bazi sopstvenih prora~una, koji se zasnivaju na zvani~nim anketama
Saveznog zavoda za statistiku o potronji stanovnitva, u Jugoslaviji (bez
Kosova) ìvi sa manje od 1$ na dan 19,98% stanovnika, a sa manje od 2$ na dan
~ak 73,8% stanovnika. Uprkos realnim metodolokim teko}ama o uporedivosti
podataka o dohotku i potronji, zaklju~ak je nesporan da je mali broj zemalja na
svetu ~ije stanovnitvo ìvi u teìm uslovima od naeg, to se moè videti iz podataka u prilogu 1.
Podaci iz priloga 1. ovog rada pokazuju nam da je Jugoslavija sada prakti~no najsiromanija zemlja u Evropi.4 Od nae zemlje siromanije su mnoge
afri~ke zemlje, prete`no iz supsaharskog regiona, zatim Indija, Pakistan i
Banglade.
Dok se u Africi nalaze najsiromanije zemlje na svetu, u Latinskoj Americi
postoje najupadljivije ekonomske nejednakosti na svetu. U prilogu 2. ovog rada
dati su podaci o Gini koeficijentu i potronji stanovnitva po decilima (koordinate Lorenzove krive), koji nam pokazuju kolike su ekonomske nejednakosti po
pojedinim zemljama u svetu.
Zemlje sa najve}im ekonomskim nejednakostima, merene Gini koeficijentom, su: Brazil (0,60), île (0,56), Kolumbija (0,57), Salvador (0,52), Gvatemala
(0,59), Meksiko (0,54), Paragvaj (0,59), Ju`na Afrika (0,59), Zimbabve (0,57) i
druge.
Da bi slika o ekonomskim nejednakostima bila potpunija, da}emo uporedne
podatke za deset zemalja gde su ekonomske nejednakosti najve}e i za deset gde
su najmanje.
4 Kako ne raspolaèmo podacima za Albaniju, to bi jedino ona mogla biti siromana kao naa zemlja ili jo siromanija.
155
Tabela 2.
Procentualno u~e}e u dohotku najsiromanijih i najbogatijih 20%
Najve}e nejednakosti
Najmanje nejednakosti
Zemlja
Zemlja
Sijera Leone
2% najsiro- 20 najbogamanijih
tijih
1,1
63,4
Slova~ka
20 najsiro- 2% najboga
manijih
tijih
11,9
31,4
Gvatemala
2,1
63,0
êka
10,5
37,4
Gvineja Bisao
2,1
58,9
Austrija
10,4
33,3
Paragvaj
2,3
62,4
Norveka
10,0
35,3
Panama
2,3
60,4
Finska
10,0
35,8
Brazil
2,5
64,2
Ma|arska
9,7
38,1
Niger
2,6
53,3
Ruanda
9,7
38,1
Lesoto
2,8
60,1
Danska
9,6
34,5
Ju`na Afrika
2,9
64,8
vedska
9,6
34,5
Kolumbija
3,1
61,5
Japan
10,6
35,7
Izvor: World bank, World Development Indicators, 1999.
Problem socijalnog raslojavanja izazvan globalizacijom je jo ve}i u odnosima izme|u zemalja. Pet najbogatijih nacija (Kanada, Norveka, Sjedinjene
Ameri~ke Dràve, Japan i Belgija) od 1960. do 1997. godine razdaljinu prema
pet globalnih siromaha (pet najsiromanijih: Sijera Leone, Niger, Etiopija,
Burkina Faso i Burundi) pomerile su sa 30:1 na ~ak 74:1.
Prema raspoloìvim podacima za Jugoslaviju5 20% najsiromanijih je u
1998. godini raspolagao sa 7,36%, a u 20% najbogatijih sa 38,5% nacionalnog
dohotka. Opseg nejednakosti u nas posmatran u svetskim razmerama nije ekstremno visok, ali nije ni na pribli`no poèljnom nivou, posebno s obzirom na
nizak nivo dohotka, u kom slu~aju je manja tolerancija ekonomskih nejednakosti.
GLOBALIZACIJA I DR@AVA BLAGOSTANJA
Da bi slika o uticaju globalizacije na ekonomske nejednakosti i siromatvo bila potpunija, potrebno je ukazati i na posledice globalizacije na koncept dràve blagostanja.
Globalizacija je razorno delovala i na koncept dràve blagostanja. Ranih osamdesetih godina veliki deo dominantnog diskursa o problemima i budu}em
razvoju dràve blagostanja bio je usmeren na antagonizam izme|u aspekata kolektivne gra|anske sigurnosti (odnosno dràve blagostanja) i liberalnih aspekata
5 Anketa Saveznog zavoda za statistiku o raspoloìvim i upotrebljenim sredstvima za potronju 1998. godine, Beograd.
156
Danilo [ukovi}
dràve, odnosno garancije koje ona daje u pogledu privatne svojine, ugovornih
trìnih odnosa, pa time i kapitalisti~ke privrede. Preovladao je stav da je dràva
blagostanja postala preveliko optere}enje za privredu i da zbog toga potencijal za
rast i konkurentnost privrede trpe od velikih trokova i rigidnosti koje trìtu
name}e dràva finansiraju}i projekat blagostanja i socijalne sigurnosti. Ovim teorijama suprotstavljaju se argumenti i programska gledita demokratske levice,
sindikata i zapadnoevropskih socijaldemokratskih i socijalisti~kih partija i vlada.
Ovu debatu je ematski veoma uspeno ilustrovao Klaus Ofe.6 On je izvrio
kategorizaciju suprotstavljenih uzro~nih veza izme|u liberalnog principa trìne
ekonomije (TE) i dràve blagostanja (DB).
Tabela 3.
Interakcije trìne privrede i dràve blagostanja
Uzro~na
veza
u prilog
protiv
TE-DB
Ekspanzija privatnog sektora privrede

stvara poresku osnovu za ,,dividendu
rasta iz koje se mogu finansirati
socijalna davanja i usluge dràve
blagostanja.
1
Tehni~ke promene koje smanjuju potreban

rad, bekstvo kapitala, praznine u doma}oj
tra`nji i sl., podrivaju perspektivu za
ostvarivanje dugoro~ne pune zaposlenosti
kao pretpostavke na kojoj se zasniva DB.
2
DB-TE
3
Obezbe|ivanje vetina, zdravlja,
miroljubivih industrijskih odnosa,
,,ugra|enih stabilizatora tra`nje itd.,
stvaraju neophodne inpute za TE i
potpomaù njenu dalju ekspanziju.
4
Preveliko poresko optere}enje; posledice
rastu}eg dràvnog deficita; DB kao
destimulans za investicije, zaposlenost i
rad; DB kao uzrok rigidnosti na trìtu
rada i ,,nemoralnih stavova.
Kontroverze koje naglaavaju dugoro~nu nekompatibilnost dràve blagostanja i liberalnog trìnog drutva postaju jo komplikovanije isticanjem stavova da
teta koju dràva blagostanja nanosi liberalnom poretku nije neposredno
ekonomske, ve} vie moralne prirode. Prema re~ima pobornika ovog argumenta,
,,fiskalna kriza i kriza ,,ekonomske neefikasnosti dràve blagostanja posredovane
su moralnom krizom. Evo kako to objanjava jedan od pobornika ove teze Anton
C. Ziderfeld: ,,Posle neke manifestacije koja je organizovana radi prikupljanja sredstava za odre|eni dobrotvorni cilj, ~lanovi dobrovoljne organizacije imaju priliku
da prikupljeni novac li~no predaju korisnicima njihovog dobro~instva, dok su korisnici dobro~instva dràve blagostanja anonimne jedinke u birokratskom sistemu
koje primaju svoje ~ekove potom, dok se novac za taj sistem prikuplja kroz ogrom6
Klaus Ofe, Modernost i dràva, Beograd, 2000, str. 217.
157
ni poreski aparat. Ovaj socijalni paket ne zahteva nikakvu obavezu niti inicijativu,
a ni ulaganje neke moralne energije. Niko ne snosi nikakvu odgovornost, niko
nikome ne odgovara, niko ne mora da pokaè lojalnost.7
Ovim kritikama koncepta dràve blagostanja pridruùje se i Mid. On kritikuje ameri~ku dràvu blagostanja zbog popustljivosti, misle}i pri tom na njen
neuspeh da nametne ,,gra|anske obaveze primaocima pomo}i i usluga. Pod
gra|anskim obavezama on podrazumeva gra|anske du`nosti kao to su prihvatanje (tekog i malo pla}enog) rada, izdràvanje sopstvene porodice, potovanje
prava drugih i sticanje osnovnih znanja (kroz formalno obrazovanje) koja zahteva pismenost i koja ~oveka osposobljavaju za zapoljavanje. Sve zajedno, ove
gra|anske vrline sa~injavaju ono to Mid naziva kompetentnim ili
,,funkcioniu}im gra|aninom, na ~ije formiranje gleda kao na funkciju novog
stila socijalne politike koja bi koristila obrazovna sredstva i direktne kazne da bi
gra|ane oblikovala po ovom modelu. ,,Vlada mora da uveri ljude da krive sami
sebe; siromani moraju biti obavezani da prihvate ,,zaposlenje kao du`nost.
Za poziciju dràve blagostanja, koja je bez sumnje dosad najpouzdaniji
garant za eliminaciju siromatva i suzbijanje prekomernih ekonomskih nejednakosti, od velikog zna~aja je i uticaj demokratije. U modernoj kapitalisti~koj
dràvi postoje tako|e istovremeno uslovljenost i protivre~nost demokratije i koncepta dràve blagostanja. Njihovu povezanost Klaus Ofe ovako prikazuje.
Tabela 4.
Interakcije politi~ke demokratije (PD) i dràve blagostanja (DB)
Uzro~na
veza
u prilog
protiv
PD-DB
Mo} ve}ine gra|ana koji zavise od

najamnina; kolektivni interes najamnih
radnika za dràvu blagostanja; ,,snaga
velikih brojeva na izborima ima prevagu
nad ekonomskom mo}i svojine.
1
Individualizam; autoritarni populizam

koji se protivi dràvi blagostanja, nove
partikularisti~ke tendencije (pobune
zbog poreza, institucionalni rasizam
itd.).
2
DB-PD
3
Konvergentni obrazac partijske
konkurencije; smanjenje intenziteta
politi~kog konflikta; politi~ka integracija
celokupnog bira~kog tela; ,,kraj
ideologije; strukturno nestajanje
politi~kog radikalizma, koje moè da
dovede do antidemokratskih izazova.
4
Korporativisti~ka deformacija PD;
marginalizacija grupa, interesa i rascepi
koje ne reava DB; pojava novih oblika
neinstitucionalnog politi~kog konflikta.
Navedeno prema: Klaus Ofe, Modernost i dràva, Beograd, 2000, str. 218.
158
Danilo [ukovi}
Dràva blagostanja je, nakon to je u izvesnoj meri smirila napetost izme|u

kapitalisti~ke privrede i demokratskog politi~kog ure|enja, suo~ena sa novim
iskuenjem. Problem je u tome to je jedini put da se poboljaju materijalni uslovi
radnika i siromanih ljudi relativno visoka dràvna intervencija, a sama dràva
ne deluje kao pouzdan mehanizam za to. Pacijent je bolestan, lekovi postoje, ali
je doktor nesposoban.
Dràva blagostanja kakvu znamo kao najve}e dostignu}e posleratnih zapadnoevropskih drutava brzo gubi politi~ku podrku prvenstveno zbog strukturnih promena izazvanih procesom globalizacije. Ovakav razvoj doga|aja ne
moè se u potpunosti objasniti ni argumentima ekonomske i fiskalne krize, niti
politi~kim argumentima koji isti~u rast neokonzervativnih elita i ideologija: isto
tako, ovakav razvoj ne moè se spre~iti ni moralnim pozivanjem na pravdu i legitimnost postoje}ih aran`mana dràve blagostanja. Javlja se novi obrazac koji
je duboko nepoverljiv prema socijalnim politikama kao javnim dobrima koji se
zasniva na individualisti~kim kategorijama ,,ekonomskog ~oveka, ~ije bihejvioralne posledice najbolje shvata i predvi|a teorija racionalnog izbora.
O~igledno da borba za suzbijanje siromatva u svetu svoje uti~ite ne}e na}i
u starom konceptu dràve blagostanja. Moraju se traìti novi izlazi.
UMESTO ZAKLJU^KA
Odmah treba konstatovati da ekonomske nejednakosti nisu zlo ve} neminovna
pretpostavka ekonomskog razvoja. Sve kritike na njihov prekomeran rast, kao i na
porast siromatva, treba shvatiti kao signal da tokove globalizacije ipak treba
preispitati, naravno u meri u kojoj nam to uopte dozvoljavaju zakonitosti na kojima ona po~iva. Ekonomske nejednakosti moraju i dalje ostati motor ekonomskog
progresa, ali njihove razmere treba da impliciraju miran i stabilan razvoj, a ne svet
sa rastu}im konfliktima ~ime nesporno preti preterana polarizacija na veoma mali
broj prebogatih i veliki broj izrazito siromanih i sve siromanijih.
Treba izna}i na~in koji bi omogu}io kolektivni procvat u kojem materijalno blagostanje koje unitava prirodnu okolinu i socijalne veze ne sme da
bude primarno. Te`nje ka dobrom ìvotu viestruko se menjaju u zavisnosti od
okolnosti. Poriv za boga}enjem kosi se sa ljudskom potrebom za identitetom
i zajednicom. Ta konstanta razvoja ljudskog drutva je neizbe`na. No, to ne
zna~i da se ne mogu na}i novi izlazi. Drugim re~ima, treba ponovo prona}i
nove kulture. Bitno je nagalasiti raskid sa destrukcijom koju globalizacija nesumnjivo nosi u sebi. Za izoptene, za brodolomnike razvoja, u koje bez sumnje spada i na slu~aj, posredi je neka vrsta sinteze izme|u izgubljene tradicije i nedostatka savremenosti.
159
Na kraju se postavlja i neizbe`no pitanje kakva je naa pozicija u odnosu na

budu}e tokove globalizacije i tranzicije. Izgubljeno vreme od preko jedne decenije u odnosu na oba ova uporedna procesa, ve} je ispostavilo cenu koju najbolje
ilustruje izneta ocena siromatva. Da li }emo tu stati, ili }e se nae o~ajanje produìti unedogled, najvie zavisi od toga da li smo svesni da su globalizacija i
tranzicija uslovljene objektivnim zakonitostima, a ne ne~ijim proizvoljnim shvatanjem, i da li }emo po}i u susret tim tokovima uvode}i liberalizaciju i slobodno
trìte kao deo modernog sveta, ili }emo ostati izolovano ostrvo gde }e carevati
siromatvo, korupcija i socijalni konflikti.
160
Danilo [ukovi}
Prilog 1.
Siromatvo u svetu
Godina Stanovnitvo Godina
ispod linije
siromatva
u%
Stanovnitvo Godina
ispod linije
siromatva
u%
Alìr
1988.
12,2
1995.
22,6
Argentina
1991.
25,5
1993.
17,6
Azerbejdàn
1995.
68,1
1991-92.
42,7
1995-96.
35,6
Banglade
Belorusija
1995.
22,5
Benin
1995.
33,0
Bolivija
1993.
29,3
1995.
1990.
15,1
1996.
29,1
77,8
1998.
<2
<2
11,3
38,6
33,3
61,4
1997.
5,1
17,4
1995.
<2
7,8
1994.
61,2
85,8
1993.
66,6
84,0
20,5
1994.
4,2
20,3
17,4
Burkina
Faso
1990.
<2
1990.
Bugarska
Burundi
1995.
1985-86.
Botsvana
Brazil
Stanovnitvo Stanovni{tvo
ispod
ispod
1$
2$
na dan
na dan
36,2
Kambodà
1993-94.
39,0
Kamerun
1984.
40,0
1997.
36,1
âd
1995-96.
64,0
île
1992.
21,6
1994.
Kina
1996.
6,0
1998.
4,6
1998.
18,5
53,7
Kolumbija
1991.
16,9
1992.
17,7
1996.
11,0
28,7
Centr. afr. Rep.
Kostarika
1996.
9,6
26,3
Obala Slonova~e
1995.
12,3
49,4
êhoslova~ka
1993.
<2
<2
Dominik.
Repub.
1989.
24,3
1996.
3,2
16,0
Ekvador
1994.
35,0
1995.
20,2
52,3
1995-96.
22,9
1995.
3,1
52,7
Salvador
1992.
48,3
1996.
25,3
51,9
Estonija
1995.
8,9
1995.
4,9
17,7
1995.
31,3
76,4
Egipat.
Arab. Rep.
Etiopija
Gruzija
1997.
11,1
Gana
1992.
31,4
1992.
20,6
ispod linije
siromatva
u%
Stanovnitvo Godina
ispod linije
siromatva
u%
Gvatemala
1989.
57,9
Gvineja
1994.
40,0
Haiti
1987.
65,0
1995.
...
Honduras
1992.
50,0
1993.
Ma|arska
1989.
1,6
Indija
1992.
40,9
161
ispod
ispod
1$
2$
na dan
na dan
1989.
39,8
64,3
53.0
1996.
40,5
68,8
1993.
8.6
1993.
<2
4,0
1994.
35.0
1997.
44,2
86,2
1998.
20.3
Indonezija
1996.
11,3
Jamajka
1992.
34,2
Jordan
1991.
15,0
Kazahstan
1996.
34,0
1996.
1,5
15,3
Kenija
1992
42,0
1994.
26,5
62,3
1993.
<2
<2
Kirgiska Republ. 1993.
40,0
Laos
1993.
46,1
1998.
<2
8,3
1993.
49,2
1993.
43,1
65,7
1996.
<2
7,8
Madagaskar
1993-94.
70,0
1993.
60,2
88,8
Malavi
1990-91.
54,0
Malezija
1989.
15,5
1994.
72,8
90,6
1997.
11.7
Republika Koreja
1997.
Litvanija
Mali
Mauritanija
Meksiko
15,2
66,1
3,2
25,2
1997.
<2
7,4
51.0
Latvija
Lesoto
1999.
1996.
1989-90.
57,0
1995.
3,8
22,1
1988.
10,1
1995.
17,9
42,5
Moldavija
1997.
23,3
1992.
7,3
31,9
Mongolija
1995.
36,3
1995.
13,9
50,0
1990-91.
13,1
1990-91.
<2
7,5
Mozambik
1996
37,9
78,4
Namibija
1996
37,9
78,4
1995
37,7
82,5
1995.
61,4
85,3
Maroko
Nepal
Nikaragva
Niger
1995-96.
42,0
1993.
503
1989-93.
63,0
1998-99.
1992-93.
19.0
Nigerija
1985.
4,30
1997.
70,2
90,8
Pakistan
1991.
34,0
34.1
1996.
31,0
84,7
Panama
1997.
37,3
1997.
10,3
25,1
Paragvaj
1991.
21,8
1995.
19,4
38,5
162
Danilo [ukovi}
ispod linije
siromatva
u%
Peru
1994.
Stanovnitvo Godina
ispod linije
siromatva
u%
53,5
1997.
49.0
1997.
40.6
Filipini
1994.
40,6
Poljska
1993.
23,8
Portugal
Rumunija
ispod
ispod
1$
2$
na dan
na dan
1996.
15,5
41,4
1993.
5,4
10,5
1994.
<2
<2
1994.
21,5
1994.
2,8
27,5
Ruska Federacija 1994.
30,9
1998.
7,1
25,1
Ruanda
51,2
1983-35.
35,7
84,6
1995.
26,3
67,8
1989.
57,0
74,5
Slova~ka
1992.
<2
<2
Slovenija
1992.
<2
<2
1993.
Senegal
Sijera Leone
1989.
68,0
Ju`na Afrika
Sri Lanka
1985-86.
40,6
Tanzanija
1991.
51,1
Tajland
1990.
18,0
Togo
1987-89.
32,3
Tunis
1985.
19,9
1990-91.
35.3
1992.
13.1
1990.
14.1
1993
11,5
35,8
1995.
6,6
45,4
1993.
19,9
59,7
1998.
<2
28,2
1990.
<2
11.6
Turska
1994.
2,4
18.0
Turkmenija
1993.
20,9
59.0
Uganda
1993.
55,0
1992.
36,7
77.2
Ukrajina
1995.
31,7
1996.
<2
23.7
Urugvaj
1989.
<2
6.6
Uzbekistan
1993.
3,3
26.5
1996.
14,7
36.4
1998.
5,1
35.5
Venecuela
1989.
31,3
Vijetnam
1993.
50,9
Jemen
1992.
19,1
Zambija
Zimbabve
SR Jugoslavija8
1991.
68,0
1990-91.
25,5
1993.
86,0
1996.
72,6
91,7
1990-91.
36,0
64,2
1999.
19,48
73,8
Izvor: World Bank, World Development Report 2000/2001, Attacking Poverty.
8 Sopstveni prora~uni na osnovu anketa Saveznog zavoda za statistiku o raspoloìvim i upotrebljenim sredstvim prema visini nov~anih sredstava i vrednosti naturalne potronje u 1999. godini.
163
Prilog 2.
Ekonomske nejednakosti Gini koeficijent i udeo u dohotku po decilima
Alìr
Godina
Gini
koef.
Prvih
10%
Prvih
20%
Drugih
20%
1995.
35,3
2,8
7,0
11,6
Tre}ih êtvrtih Najve}ih Najve}ih

20%
20%
20%
10%
16,1
22,7
42,6
26,8
Australija
1994.
35,2
2,0
5,9
12,0
17,2
23,6
41,3
25,4
Austrija
1987.
23,1
4,4
10,4
14,8
18,5
22,9
33,3
19,3
Banglade
1995-96.
33,6
3,9
8,7
12,0
15,7
20,8
42,8
28,6
Belorusija
1998.
21,7
5,1
11,4
15,2
18,2
21,9
33,3
20,0
Belgija
1992.
25,0
3,7
9,5
14,6
18,4
23,0
34,5
20,2
Bolivia
1990.
42,0
2,3
5,6
9,7
14,5
22,0
48,2
31,7
Brazil
1996.
60,0
0,9
2,5
5,5
10,0
18,3
63,8
47,6
Bugarska
1995.
28,3
3,4
8,5
13,8
17,9
22,7
37,0
22,5
Burkina Faso
1994.
48,2
2,2
5,5
8,7
12,0
18,7
55,0
39,5
Burundi
1992.
33,3
3,4
7,9
12,1
16,3
22,1
41,6
26,6
Kambodà
1997.
40,4
2,9
6,9
10,7
14,7
20,1
47,6
33,8
Kanada
1994.
31,5
2,8
7,5
12,9
17,2
23,0
39,3
23,8
Centrafr. Rep.
1993.
61,3
0,7
2,0
4,9
9,6
18,5
65,0
47,7
île
1994.
56,5
1,4
3,5
6,6
10,9
18,1
61,0
46,1
Kina
1998.
40,3
2,4
5,9
10,2
15,1
22,2
46,6
30,4
Kolumbija
1996.
57,1
1,1
3,0
6,6
11,1
18,4
60,9
46,1
Kostarika
1996.
47,0
1,3
4,0
8,8
13,7
21,7
51,8
34,7
Obala Slonova~e 1995.
36,7
3,1
7,1
11,2
15,6
21,9
44,3
28,8
Hrvatska
1998.
26,8
4,0
9,3
13,8
17,8
22,9
36,2
21,6
êhoslova~ka
1996.
25,4
4,3
10,3
14,5
17,7
21,7
35,9
22,4
Danska
1992.
24,7
3,6
9,6
14,9
18,3
22,7
34,5
20,5
Dominik, Rep,
1996.
48,7
1,7
4,3
8,3
13,1
20,6
53,7
37,8
Ekvador
1995.
43,7
2,2
5,4
9,4
14,2
21,3
49,7
33,8
Eg. Arab, Rep.
1995.
28.9
4,4
9,8
13,2
16,6
21,4
39,0
25,0
Salvador
1996.
52,3
1,2
3,4
7,5
12,5
20,2
56,5
40,5
Estonija
1995.
35,4
2,2
6,2
12,0
17,0
23,1
41,8
26,2
Etiopija
1995.
40,0
3,0
7,1
10,9
14,5
19,8
47,7
33,7
Finska
1991.
25,6
4,2
10,0
14,2
17,6
22,3
35,8
21,6
Francuska
1995.
32,7
2,8
7,2
12,6
17,2
22,8
40,2
25,1
Nema~ka
1994.
30,0
3,3
8,2
13,2
17,5
22,7
38,5
32,7
Gana
1997.
32,7
3,6
8,4
12,2
15,8
21,9
41,7
26,1
Gr~ka
1993.
32,7
3,0
7,5
12,4
16,9
22.8
40,3
25,3
164
Danilo [ukovi}
Godina
Gini
koef.
Prvih
10%
Prvih
20%
Drugih
20%

20%
20%
20%
10%
Gvatemala
1989.
59,6
0,6
2,1
5,8
10,5
18,6
63,0
46,6
Gvineja
1994.
40,3
2,6
6,4
10,4
14,8
21,2
47,2
32,0
Honduras
1996.
53,7
1,2
3,4
7,1
11,7
19,7
58,0
42,1
Ma|arska
1996.
30,8
3,9
8,8
12,5
16,6
22,3
39,9
24,8
Indija
1997.
37,8
3,5
8,1
11,6
15,0
19,3
46,1
33,5
Indonezija
1996.
36,5
3,6
8,0
11,3
15,1
20,8
44,9
30,3
Irska
1987.
35,9
2,5
6,7
11,6
16,4
22,4
42,9
27,4
Izrael
1992.
35,5
2,8
6,9
11,4
16,3
22,9
42,5
26,9
Italija
1995.
27,3
3,5
8,7
14,0
18,1
22,9
36,3
21,8
Jamajka
1996.
36,4
2,9
7,0
11,5
15,8
21,8
43,9
28,9
Japan
1993.
24,9
4,8
10,6
14,2
17,6
22,0
35,7
21,7
Jordan
1997.
36,4
3,3
7,6
11,4
15,5
21,1
44,4
29,8
Kazahstan
1996.
35,4
2,7
6,7
11,5
16,4
23,1
42,3
26,3
Kenija
1994.
44,5
1,8
5,0
9,7
14,2
20,9
50,2
34,9
Rep, Koreja
1993.
31,6
2,9
7,5
12,9
17,4
22,9
39,3
24,3
Kirgizija
1997.
40,5
2,7
6,3
10,2
14,7
21,4
47,4
31,7
Laos
1992.
30,4
4,2
9,6
12,9
16,3
21,0
40,2
26,4
Latvija
1998.
32,4
2,9
7,6
12,9
17,1
22,1
40,3
25,9
Litvanija
1996.
32,4
3,1
7,8
12,6
16,8
22,4
40,3
25,6
Madagaskar
1993.
46,0
1,9
5,1
9,4
13,3
20,1
52,1
36,7
Malezija
1995.
48,5
1,8
4,5
8,3
13,0
20,4
53,8
37,9
Mali
1994.
50,5
1,8
4,6
8,0
11,9
19,3
56,2
40,4
Mauritanija
1995.
38,9
2,3
6,2
10,8
15,4
22,0
45,6
29,9
Meksiko
1995.
53,7
1,4
3,6
7,2
11,8
19,2
58,2
42,8
Moldavija
1992.
34,4
2,7
6,9
11,9
16,7
23,1
41,5
25,8
Mongolija
1995.
33,2
2,9
7,3
12,2
16,6
23,0
40,9
24,5
1998-99.
39,5
2,6
6,5
10,6
14,8
21,3
46,6
30,9
Maroko
Mozambik
1996-97.
39,6
2,5
6,5
10,8
15,1
21,1
46,5
31,7
Nepal
1995-96.
36,7
3,2
7,6
11,5
15,1
21,0
44,8
29,8
Nizozemska
1994.
32,6
2,8
7,3
12,7
17,2
22,8
40,1
25,1
Novi Zeland
1991.
43,9
0,3
2,7
10,0
16,3
24,1
46,9
29,8
Nikaragva
1993.
50,3
1,6
4,2
8,0
12,6
20,0
55,2
39,8
Niger
1995.
50,5
0,8
2,6
7,1
13,9
23,1
53,3
35,4
1996-97.
50,6
1,6
4,4
8,2
12,5
19,3
55,7
40,8
Norveka
1995.
25,8
4,1
9,7
14,3
17,9
22.2
35,8
21,8
N. Gvineja
1996.
50,9
1,7
4,5
7,9
11,9
19,2
56,5
40,5
1996-97.
31,2
4,1
9,5
12,9
16,0
20,5
41,1
27,6
Nigerija
Pakistan
Godina
Gini
koef.
Prvih
10%
Prvih
20%
Panama
1997.
48,5
1,2
3,6
8,1
13,6
21,9
52,8
35,7
Paragvaj
1995.
59,1
0,7
2,3
5,9
10,7
18,7
62,4
46,6
Peru
1996.
46,2
1,6
4,4
9,1
14,1
21.3
51,2
35,4
Filipini
1997.
46,2
2,3
5,4
8,8
13,2
20,3
52,3
36,6
Poljska
1996.
32,9
3,0
7,7
12,6
16,7
22,1
40,9
26,3
1994-95.
35,6
3,1
7,3
11,6
15,9
21,8
43,4
28,4
1994.
28,2
3,7
8,9
13,6
17,6
22,6
37,3
22,7
Portugal
Rumunija
Ruska Fed,
Drugih
20%
165

20%
20%
20%
10%
1998.
48,7
1,7
4,4
8,6
13,3
20,1
53,7
38,7
Ruanda
1983-85.
28,9
4,2
9,7
13,2
16,5
21,6
39,1
24,2
Senegal
1995.
41,3
2,6
6,4
10,3
14,5
20,6
48,2
33,5
Sijera Leone
1989.
62,9
0,5
1,1
2,0
9,8
23,7
63,4
43,6
Slova~ka
1992.
19,5
5,1
11,9
15,8
18,8
22,2
31,4
18,2
Slovenija
1995.
26,8
3,2
8,4
14,3
18,5
23,4
35,4
20,7
Ju`na Afrika 1993-94.
59,3
1,1
2,9
5,5
9,2
17,7
64,8
45,9
panija
1990.
32,5
2,8
7,5
12,6
17,0
22,6
40,3
25,2
Sri Lanka
1995.
34,4
3,5
8,0
11,8
15,8
21,5
42,8
28,0
vedska
1992.
25,0
3,7
9,6
14,5
18,1
23,2
34,5
20,1
vajcarska
1992.
33,1
2,6
6,9
12,7
17,3
22,9
40,3
25,2
Tanzanija
1993.
38,2
2,8
6,8
11,0
15,1
21,6
45,5
30,1
Tajland
1998.
41,4
2,8
6,4
9,8
14,2
21,2
48,4
32,4
Tunis
1990.
40,2
2,3
5,9
10,4
15,3
22,1
46,3
30,7
Turska
1994.
41,5
2,3
5,8
10,2
14,8
21,6
47,7
32,3
Turkmenija
1998.
40,8
2,6
6,1
10,2
14,7
21,5
47,5
31,7
1992-93.
39,2
2,6
6,6
10,9
15,2
21,3
46,1
31,2
Ukrajina
1996.
32,5
3,9
8,6
12,0
16,2
22,0
41,2
26,4
V, Britanija
1991.
36,1
2,6
6,6
11,5
16,3
22,7
43,0
27,3
SAD
1997.
40,8
1,8
5,2
10,5
15,6
22,4
46,4
30,5
Urugvaj
1989.
42,3
2,1
5,4
10,0
14,8
21,5
48,3
32,7
Uzbekistan
1993.
33,3
3,1
7,4
12,0
16,7
23,0
40,9
25,2
Venecuela
1996.
48,8
1,3
8,4
13,6
21,2
53,1
37,0
Vijetnam
1998.
36,1
8,0
11,4
15,2
20,9
44,5
29,9
Jemen
1992.
39,5
2,3
6,1
10,9
15,3
21,6
46,1
Uganda
Zambija
Zimbabve
Izvor: Isto.
30,8
1996.
49,8
1,6
4,2
8,2
12,8
20,1
54,8
39,2
1990-91.
56,8
1,8
4,0
6,3
10,0
17,4
62,3
46,9
166
Danilo [ukovi}
Literatura:
Amartya Sen, On Economic Inequality, Clarendon Press, Oxford, 1997.
Klaus Ofe, Modernost i dràva, Beograd, 2000.
Noam ômski, Svetski poreak stari i novi, SKC, Beograd, 1998.
Wold Bank, World Development Report, 2000/2001, Attacking Poverty,
Oxford University Press.
George J. Borjas, Labor Economics, The McCraw-Hill Companies, Inc. New
York, 1996.
Savezni zavod za statistiku, Anketa raspoloìva i upotrebljena sredstva prema visini nov~anih sredstava i vrednosti naturalne potronje u 1999. godini,
Beograd, 2000.
The World Bank Group, Trends in Poverty over Time, Internet.
Ser Latu, Da li je umrla ideologija razvoja Ostala je samo jo nada, La
mond diplomatique, mart, 2001.
167
Sneàna Popovi}-Avri}*
OBIM I DINAMIKA JUGOSLOVENSKOG

IZVOZA**
Za razliku od me|unarodne trgovine, ~iji je dinami~an rast u uslovima rastu}e integrisanosti svetskog trìnog ambijenta intenzivirao razvoj svetske
privrede, jugoslovenska spoljnotrgovinska razmena uglavnom iskazuje nepovoljne performanse. U konstelaciji odnosa razvojno-strukturnih faktora,
privredno-sistemskih mera i naglaenog dejstva neekonomskih ~inilaca, ispoljeno je suàvanje razvojnih mogu}nosti, uz nedovoljan stepen internacionalizacije jugoslovenske privrede.
Uprkos komparativnim prednostima izvozno usmerene strategije razvoja
naspram uvozno-supstitutivnih modela rasta, sve do sredine 80-tih godina jugoslovenska privreda iskazuje elemente autarki~nog razvoja. U uslovima
naglaene uvozne zavisnosti i usporenog rasta izvoza, intenzitet rasta realnog
drutvenog proizvoda je ispoljio tendenciju opadanja. Uz to, izostala je efikasnija mobilizacija i upotreba sredstava, te prilago|avanje privredne strukture
trìnim potrebama, to je uzrokovalo nedovoljnu dinamiku izvozne aktivnosti i slabljenje njegove konkurentnosti. Sa izvoznim koeficijentom od oko 25%
drutvenog proizvoda, Jugoslavija je ve} u prvoj polovini 80-tih zaostajala za
dostignutim stepenom internacionalizacije zemalja sa sli~nim nivoom razvoja.
Tokom druge polovine 80-tih godina, izvoz je ispoljio neto dinami~niji
rast, ali je privredni rast, u celini posmatrano, zadrào stagnantne karakteristike. Iako i dalje sna`na, investiciona aktivnost nije davala èljene rezultate,
pa produktivnost rada i kapitala opadaju, to je umanjilo mogu}nosti uspenog
uklju~ivanja u svetske trìne tokove. Drasti~an pad privredne i spoljnotr* Dr Sneàna Popovi}-Avri}, Institut za trì{na istraìvanja, Beograd.
** Sneàna Popovi}-Avri}, Novi svetski trgovinski sistem i SR Jugoslavija, Jugoslovenski pregled, Beograd, 2002, str. 31-43
168
govinske aktivnosti koji je usledio u prvoj polovini 90-tih godina (drutveni

proizvod po prose~noj godinjoj stopi od 12,6% a izvoz i uvoz po prose~noj
stopi od 27,7% i 17,9% respektivno) dodatno je akcentirao ve} naglaenu razliku u dinamici me|unarodnih i jugoslovenskih trgovinskih tokova, koja se
zadràla i u drugoj polovini 90-tih godina.
Otuda i osetno smanjenje u~e}a jugoslovenskog robnog izvoza u svetskom
izvozu roba koje je sa oko 0,4% u 80-tim godinama (detaljnije, 20, str. 10), svedeno na 0,17% u 1990. iako je to godina u kojoj je, za jugoslovenske prilike,
ostvaren rekordan izvoz od 5,8 mlrd. USD na robnom sektoru, odnosno gotovo 7,5 mlrd. USD ukoliko se obuhvati i izvoz usluga. Naglaeni pad u~e}a
jugoslovenskog u svetskom robnom izvozu posebno je ispoljen po~etkom 90tih godina (0,14% u 1991. i 0,069% u 1992. godini), da bi bio sveden na zanemarljivih 0,036% u 1996. godini, 0,051% u 1997. i 0,053% u 1998.
Uporedo sa slabljenjem dinamike jugoslovenskog izvoza i osetnim smanjenjem u~e}a u svetskom izvozu, uo~ava se i nepovoljna tendencija u domenu
njegovog udela u drutvenom proizvodu zemlje. Drugim re~ima, izvozni koeficijent, kao eksplicitni izraz stepena internacionalizacije jugoslovenske
privrede progresivno opada u prvoj polovini 90-tih godina, (detaljnije, 21, str.
320). Tako je sa 31,8%, koliko je iznosilo u~e}e izvoza roba i usluga u
drutvenom proizvodu u 1990 godini, i 28,2% u 1991. godini, izvozni koficijent smanjen na 20,2% u 1992. i svega 16% u 1996, pri ~emu je robni izvozni
koeficijent iznosio 13,3%.
Iako je robni izvoz u 1997. zabeleìo rast u odnosu na iskazane vrednosti u 1996. godini, pa je i izvozni koeficijent pove}an sa 13,2% na 18%, udeo
izvoza u drutvenom proizvodu zemlje je u 1997. tek neto ve}i od polovine
iznosa iz 1990. Nominalno pove}anje vrednosti jugoslovenskog izvoza u 1998.
uticalo je na blagi porast njegovog udela u drutvenom proizvodu zemlje. Tako
je u 1998. izvozni koeficijent pove}an na 19% da bi u 1999. iznosio svega
13,1%. To zna~i da, i u uslovima naglaeno slabije privredne aktivnosti u odnosu na referentne vrednosti po~etkom 90-tih, dinamika izvoza nije obezbe|ivala
rastu}i udeo u drutvenom proizvodu, pa otuda ni ozbiljnije podsticaje privrednom rastu. Istovremeno, uvoz je tako|e ispoljio tendenciju opadanja u odnosu na referentne vrednosti krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina, ali daleko
slabijim intenzitetom nego izvoz. Otuda je narasli trgovinski deficit robne
razmene sa inostranstvom dodatni, a istovremeno i sve ozbiljniji ograni~avaju}i faktor dinami~ijeg privrednog rasta (tabela 1).
Obim i dinamika jugoslovenskog izvoza

Tabela 1.
169
Bilans robne razmene s inostranstvom, 1985-1999.

u mil. USD
Izvoz
Uvoz
Saldo
Pokrivenost uvoza
izvozom, u %
1985.
3 810
4 659
-849
80,2
1986.
3 974
4 753
-779
81,8
1987.
4 063
4 851
-788
83,7
1988.
4 298
4 915
-617
88,1
1989.
4 461
5 383
-922
83,0
1990.
5 816
7 460
-1 644
80,0
1991.
4 704
5 548
-844
85,2
1992.
2 539
3 859
-1 320
65,6
1996.
1 842
4 102
-2 260
44,9
1997.
2 677
4 826
-2 149
55,5
1998.
2 858
4 849
-1 991
58,9
1999.
1 498
3 296
-1 798
45,4
Izvor: Statistika spoljne trgovine SRJ, Savezni zavod za statistiku, Beograd, vie brojeva.
Na nepovoljne karakteristike spoljnotrgovinske razmene SRJ ostvarene

tokom 90-tih godina ukazuju i relevantni podaci SZS. Rastu}a diskrepanca dinamike jugoslovenskog robnog izvoza u drugoj polovini 80-tih i njegovog nedovoljnog intenziteta tokom 90-tih godina vezuje se uglavnom za nepovoljno delovanje razvojno-strukturnih faktora, uz snaàn uticaj neekonomskih faktora, ~ije
su negativne implikacije kulminirale u periodu embarga me|unarodne zajednice
prema SRJ. Otuda i uo~ljiva razlika u ispoljenoj dinamici jugoslovenskog robnog
izvoza u navedenim periodima.
Tako je u periodu 1985-1990. jugoslovenski robni izvoz, iskazano prema vrednosti, ispoljio tendenciju rasta. Ona je posebno intenzivirana u 1990. godini, kada je
dostignut maksimalni iznos izvoza, u ~itavom posmatranom periodu, od 5816 mil.
USD. Uz intenziviranje izvozne aktivnosti u navedenoj godini, treba imati u vidu i
da je prelazak sa klirinkog na konvertibilni na~in obra~una tako|e uticao na vrednosni iskaz ostvarenog plasmana u inostranstvu. U svakom slu~aju, u odnosu na ostvarenu vrednost robnog izvoza od 3810 mil. USD u 1985. godini, u 1990. je
zabeleèno pove}anje izvoza robe od 52,6%, dok je u odnosu na vrednost izvoza od
4461 mil. USD u 1989. godini, robni izvoz iz 1990. uve}an za tre}inu.
Istovremeno je uvoz sa 4659 mil. USD u 1985. mil. USD u 1989. pove}an
~ak na 7460 mil. USD u 1990. Otuda i ispoljeni rast negativnog salda trgovin-
170
skog bilansa, koji je u 1990. godini dostigao 1644 mil. USD i bio gotovo dvostruko
ve}i od deficita u 1985. Naglaeni rast uvoza robe u 1990. uticao je i da se
pokrivenost uvoza izvozom smanji sa prose~nih 83% u periodu 1985-1989. (pri
~emu je u 1988. ovaj koeficijent dostigao iznos od 88,1%) na 80% u 1990.
Ve} tokom 1991. usporava se ritam spoljnotrgovinske razmene (vrednost
robnog izvoza manja za 19,1%, a uvoza za 25,6% u odnosu na referentne vrednosti iz 1990). U uslovima sna`nog nepovoljnog dejstva neekonomskih faktora
u okruènju i krizne situacije u zemlji, vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene
bila je u 1992. svedena na 6398 mil. USD, odnosno svega 48% vrednosti robne
razmene u 1990. Uz naglaeni rast deficita trgovinskog bilansa, i pokrivenost
uvoza izvozom je u 1992. svedena na svega 65,6%.
Suprotno o~ekivanjima, po ukidanju sankcija UN izostalo je dinami~no
oìvljavanje izvozne aktivnosti privrede i njena intenzivnija reintegracija u
me|unarodne trgovinske tokove. Jugoslovenski robni izvoz od 1842 mil. USD u
1996. bio je za 3,2 puta manji od vrednosti izvoza u 1990. i znatno manji od vrednosti uvoza u 1996. Otuda i naglaen deficit spoljnotrgovinske razmene od 2260
mil. USD, koji je znatno nadmaio ne samo dotadanje deficite trgovinskog bilansa Jugoslavije, ve}, po prvi put, i realizovanu vrednost robnog izvoza.
Za razliku od perioda pre me|unarodnog embarga, u kojem se deficit
spoljnotrgovinske razmene uglavnom kretao u rasponu od 1/3 do ukupno realizovanog izvoza. Otuda i izuzetno nepovoljan stepen pokrivenosti uvoza izvozom, koji
je u 1996. iznosio svega 44,9%. Pri tome, treba imati u vidu da se 33,8% ukupnog
robnog izvoza u toj godini odnosilo na plasmane u bive jugoslovenske republike,
te da bi rezultati spoljnotrgovinske razmene bili jo nepovoljniji ukoliko bi se
uvaàvao samo izvoz na trìe izvan biveg ekonomskog prostora zemlje.
Uprkos neto intenzivnijoj dinamici izvoza u 1997, ispoljene performanse
spoljnotrgovinske razmene SRJ se nisu promenile u pozitivnom smeru. Naprotiv,
i dalje se zadràva izrazito visok deficit spoljnotrgovinskog bilansa, koji je na robnom sektoru dostigao vrednost od 2149 mil. USD, to upu}uje na nedovoljnu dinamiku izvoza uz intenziviranje uvoza. Drugim re~ima, uprkos pove}anju od 45%
u odnosu na referentne vrednosti iz 1996, vrednost izvoza od 2677 mil. USD u
1997. bila je nedovoljna da, pri uvozu od 4826 mil. USD, obezbedi povoljnije
odnose robne razmene sa inostranstvom. U takvim uslovima, vie od polovine
uvoza ostaje nepokriveno prihodima od izvoza, pa negativan saldo trgovinskog
bilansa i dalje nadilazi vrednost izvoza.
Iako je u 1998. zabeleèn rast izvoza od 6,8% u odnosu na vrednost izvoza
u 1997. godini, treba imati u vidu da je na kona~ni statisti~ki iskaz uticala i promena metodologije pra}enja doradnih poslova. Posmatrano u duèm periodu,
me|utim, jugoslovenski robni izvoz od 2858 mil. USD u 1998. ne doseè ni polov-
171
inu vrednosti izvoza u 1990. To jasno ukazuje na nedovoljan stepen internacionalizacije jugoslovenske privrede, ali i na suàvanje njenih razvojnih mogu}nosti. U isto vreme, naglaeno usporavanje dinamike uvozne aktivnosti opredelilo je
da ukupna vrednost uvoza od 4849 mil. USD u 1998. za svega 0,5% nadmai vrednost uvoza iz 1997. Otuda i suàvanje deficita spoljnotrgovinske razmene, koji je
sa 2149 mil. USD u 1997. smanjen na 1991 mil. USD u 1998. (slika 1).
Slika 1.
Spoljnotrgovinski bilans SRJ, 1985-1999.
Mlrd. USA
6
UVOZ
4
DEFICIT
IZVOZ
0
1985 1986 1987 1 988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999
Izvor: Podaci SZS.
Prepolovljen izvoz i pad uvoza za tre}inu u 1999. godini rezultat je ne samo sve
izrazitijih ograni~enja pristupa svetskom trìtu za jugoslovenske proizvode, ve} i brojnih internih ograni~enja, naro~ito nakon agresije NATO-a, ali i nerealne politike deviznog kursa. U takvom ambijentu, vrednost jugoslovenskog izvoza u 1999. od 1498
mil. USD manja je za 49,6%, odnosno 74,3% respektivno u odnosu na referentne vrednosti iz 1998. i 1990. U isto vreme, i uvoz je smanjen za 30,4%, odnosno za 55,8%
respektivno, dostigavi vednost od svega 3296 mil. USD. Suàvanje uvoza opredelilo
je i smanjivanje deficita spoljnotrgovinske razmene za 6%, ali i pri ovako suènom
uvozu, deficit od 1798 mil. USD ~ak za petinu premauje vrednost izvoza.
Za razliku od perioda pre me|unarodnog embarga, u kome su ostvareni
zapaèni devizni efekti od izvoza prvenstveno tzv. klasi~nih usluga (saobra}aj, turizam, investicioni radovi u inostranstvu), nepovoljne performanse spoljnotrgovinske razmene ispoljene su tokom 90-tih godina i na uslu`nom sektoru. Uprkos
172
problemima statisti~ko-dokumentacione prirode koji ozbiljno oteàvaju detaljnije

razmatranje spoljnotrgovinskih tokova i tendencija u jugoslovenskoj razmeni usluga sa inostranstvom, procenjuje se da je izvoz usluga smanjen sa 1646 mil. USD
u 1990. na 688 mil. USD u 1996. godini, 818 mil. USD u 1997. i 914 mil. USD u
1998. To je znatno umanjilo proporcionalni udeo uslu`nog sektora u ionako nepovoljnoj strukturi ukupnog deviznog priliva od izvoza robe i usluga.
Naglaeno slabljenje dinamike izvoza usluga vezuje se ne samo za nedovoljan stepen tercijalizacije privrede i neprilago|enosti promenama tra`nje na
svetskom trìtu, ve} i za izuzetno nepovoljan uticaj neekonomskih faktora
spoljnog okruènja. Otuda i nepovoljno pozicioniranje jugoslovenskog izvoza na
me|unarodnom uslu`nom trìtu, ali i nedovoljna valorizacija njegovih potencijala u dinamiziranju privrednog rasta zemlje.
Ispoljene karakteristike spoljnotrgovinske razmene SRJ, a posebno spora revitalizacija izvoza u drugoj polovini 90-tih godina, opredeljene su dejstvom
brojnih ograni~avaju}ih faktora. Re~ je, prvenstveno, o oteànom pristupu svetskom trìtu za jugoslovenske proizvode i usluge u uslovima neregulisanog statusa SRJ u vode}im me|unarodnim trgovinskim i finansijskim organizacijama. Uz zadràvanje tzv. spoljnog zida sankcija, na nepovoljno pozicioniranje
uti~u i promene me|unarodnog trgovinskog ambijenta i sve otrija konkurencija.
No, ~ini se da je dinami~nija revitalizacija jugoslovenskog izvoza izostala
prvenstveno usled nepovoljnog dejstva niza internih faktora, koji su u uslovima
dugogodinjeg procesa dezinvestiranja i simboli~nog uvoza opreme i znanja, znatno umanjili njegovu konkurentnost. Ja~anje stepena internacionalizacije, te prevazilaènje naraslih ograni~enja spoljnotrgovinske razmene otuda pretpostavlja
korenite tranzitorne promene jugoslovenske privrede, uz postepenu liberalizaciju spoljnotrgovinskih tokova.
STRUKTURNE KARAKTERISTIKE IZVOZA
Strukturna dimenzija jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene, a posebno
njenog izvoznog sektora, ukazuje na rastu}u diskrepancu u pore|enju sa aktuelnim svetskim tendencijama. Za razliku od svojevrsnog pomeranja ka visokonau~nim i tehnoloki intenzivnim sektorima, koje je u strukturi svetske robne trgovine ispoljeno tokom 90-tih godina, u izvoznoj ponudi SRJ i dalje dominiraju
primarni proizvodi i industrijski proizvodi niè faze prerade. Re~ je, dakle, o tradicionalnim izvoznim sektorima, koji ne samo da ne obezbe|uju povoljnije pozicioniranje u izmenjenom svetskom trìnom ambijentu, ve} ni optimalne finansijske efekte.
173
Istovremeno, izvoz proizvoda viih faza prerade je kapilaran i bez ekonomije obima proizvodnje. Primetno je smanjenje udela proizvoda koji su tehnoloki
i nau~no intenzivni i koji omogu}avaju stvaranje visoke dodate vrednosti. Otuda
relativno diversifikovan izvoz, kada se posmatra po robnim sektorima, pre ukazuje na odsustvo izvozne strategije, nego na dostignuti stepen razvoja u okviru kojeg dominira intrasektorska specijalizacija. U takvim uslovima, nepovoljna struktura izvoznog sektora ne samo da ograni~ava dinami~niju reintegraciju privrede
SRJ u me|unarodne trgovinske tokove, ve} i optimalizaciju njenih razvojnih performansi.
Osetno pogoranje robne strukture jugoslovenskog izvoza tokom 90-tih godina ispoljeno je najpre u domenu finalizacije proizvoda. Za razliku od perioda
krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina, kada su u strukturi robnog izvoza preteàn
udeo ostvarivali proizvodi visoke prerade, u 1996. je ispoljen negativan pomak
ka proizvodima nièg stepena finalizacije. Tako je, prema zvani~nim podacima
SZS, u~e}e proizvoda visoke faze prerade u strukturi robnog izvoza smanjeno
sa 67% u 1990. i prose~no 63% u periodu 19901992. godina, na 49,4% u 1996.
Istovremeno je udeo neobra|enih proizvoda uve}an tri puta, a udeo proizvoda
obi~ne faze prerade pove}an sa 29,2% u 1990, na 38,8% u 1996. U 1997. i 1998.
je neto pove}an udeo proizvoda visoke prerade u ukupnoj robnoj strukturi jugoslovenskog robnog izvoza (na 58,7% i 60,5% respektivno), to je i dalje ispod
proseka iz perioda po~etkom 90-tih godina.
Dominantan udeo finalnih proizvoda u robnoj strukturi jugoslovenskog
uvoza, me|utim, zadràn je tokom celog posmatranog perioda, uz istovremeno
smanjenje u~e}a neobra|enih proizvoda. To ujedno ukazuje i na negativnu transformaciju ukupne strukture jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene. Drugim
re~ima, dok se struktura izvoza pomera od propulzivnih ka tradicionalnim sektorima, koji se slabije valorizuju na svetskom trìtu, uvoz upravo tendira ka
proizvodima vie faze prerade i to prete`no namenjenim doma}oj proizvodnji.
Otuda i naglaena neravnoteà trgovinskog bilansa, posebno u sektoru finalnih
proizvoda, koji je u 1998. u razmeni sa inostranstvom ostvario deficit u iznosu
od 1304 mil. USD, odnosno 65,5% od ukupnog deficita spoljnotrgovinskog bilansa (tabela 2).
174
Tabela 2.
Robna struktura spoljnotrgovinske razmene SRJ po stepenu obrade
proizvoda, 1990-1998.
Proizvodi
Prema stepenu
obrade
Ukupno-izvoz
Neobra|eni
proizvodi
Proizvodi
obi~ne prerade
Proizvodi
visoke prerade
Ukupno-uvoz
Neobra|eni
proizvodi
Proizvodi
obi~ne prerade
Proizvodi
visoke prerade
u mil. USD
Struktura, u %
1990. 1991. 1992. 1996. 1997. 1998. 1990. 1991. 1992. 1996. 1997. 1998.
5 816 4 704 2 539 1 842 2 677 2 858 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
222
321
332
217
129
177
3,8
1 699 1 327
764
714
977
952
29,2
6,8 13,1
11,8
4,8
6,2
28,2 30,1 38,8
36,5
33,3
3 895 3 056 1 443 910 1 572 1 730 67,0 65,0 56,8 49,4 58,7 60,5
7 460 5 548 3 859 4 102 4 826 4 849 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
1 713 1 186
738
23,0
21,4 19,2 18,1
22,8
20,7
1 253
954 1 005
813
16,8
16,1 24,7 24,5
19,2
16,8
4 494 3 467 2 167 2 356 2 798 3 034
60,2
62,5 56,1 57,4
58,0
62,6
895
741 1 101 1 003

927
Posmatrano po nameni i upotrebi proizvoda, isto kao u domenu finalizacije, ispoljen je negativan pomak u strukturi spoljnotrgovinske razmene SRJ tokom
90-tih godina. Re~ je o rastu}em udelu proizvoda za reprodukciju u ukupnoj
strukturi robnog izvoza i naglaenom padu u~e}a investicione opreme, dok roba
iroke potronje i dalje ~ini oko tre}ine izvoza. Tako se, prema podacima SZS
udeo proizvoda za reprodukciju u jugoslovenskom robnom izvozu pove}ao sa
54,3% u 1990. na 67,6% u 1998. godini, dok je izvoz investicione opreme sveden na svega 168 mil. USD u 1998. godini, odnosno na 5,9% sa 12,8% u 1990.
O~igledno je da se, u uslovima naglaenog tehnolokog zaostajanja doma}e
proizvodnje, fokus izvozne aktivnosti pomera ka nisko i srednje intenzivnim
tehnolokim sektorima, uz ve} tradicionalnu zastupljenost primarnih proizvoda.
Obrnuto, udeo visokotehnoloki intenzivnih proizvoda u ukupnoj strukturi
uvoza zna~ajno nadilazi njihov udeo u izvozu. Ipak, u uslovima naglaenog deficita spoljnotrgovinskog bilansa Jugoslavije znatno su suène mogu}nosti
obezbe|enja soficistiranih proizvodnih inputa. Otuda i postepeno smanjenje udela
visoko nau~no-tehnoloki intenzivnih proizvoda, a rast udela repromaterijala i
poluproizvoda u robnoj strukturi uvoza, to ukazuje na usporavanje procesa modernizacije jugoslovenske privrede (tabela 3).

Tabela 3.
Robna struktura spoljnotrgovinske razmene SRJ

po nameni i upotrebi proizvoda, 1990-1998.
Proizvodi
Po nameni i
upotrebi
175
u mil. USD
Struktura, u %
1990. 1991. 1992. 1996. 1997. 1998. 1990. 1991. 1992. 1996. 1997. 1998.
Ukupno-izvoz 5 816 4 704 2 539 1 842 2 677 2 858 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Proizvodi za
reprodukciju
Proizvodi za
investicije
3 154 2 541 1 480 1 130 1 752 1 934

747
54,3
54,0 58,3 61,4

8,9
65,4
67,6
501
227
120
129
168
12,8
10,7
6,5
4,8
5,9
Proizvodi za
{iroku potronju 1 915 1 661
831
592
796
756
32,9
35,3 32,8 32,1
29,7
22,5
Ukupno-uvoz
7 460 5 548 3 859 4 102 4 826 4 849 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
Proizvodi za
reprodukciju
4 734 3 598 2 743 2 753 3 237 3 219
Proizvodi za
investicije
975
63,5
64,8 71,1 67,1
67,1
66,4
716
514
570
614
745
13,0
12,9 13,3 13,9
12,7
15,4
Proizvodi za
iroku potronju 1 751 1 234
603
779
975
885
23,5
22,3 15,6 19,0
20,2
18,3
Zaostajanje jugoslovenske izvozne ponude jo je uo~ljivije ukoliko se njena struktura detaljnije analizira po pojedinim sektorima i odsecima. Uprkos relativno diversifikovanoj izvoznoj strukturi, posmatrano prema sektorima SMTK,
jezgro robnih sektora koji ~ine okosnicu jugoslovenskog izvoza nije se bitnije
promenilo u periodu 1985-1999. godina (tabela 4). Re~ je uglavnom o sektorima
koji spadaju u domen ekstraktivnih i/ili tradicionalnih industrijskih delatnosti, kao
to su prehrambeni proizvodi, poljoprivredne sirovine, obojeni metali, ostali
poluproizvodi, hemijski proizvodi, tekstil i ode}a, ostala potrona roba i sl., koji
u me|unarodnim trgovinskim transakcijama imaju sve manji zna~aj ne samo po
udelu, ve} i po finansijskoj valorizaciji izvoza.
176
Tabela 4.
Robni izvoz SRJ po sektorima SMTK, 1985-1999.
Sektori SMTK
u mil. USD
Struktura, u %
1985. 1990. 1996. 1997. 1998 1999. 1985. 1990. 1996. 1997. 1998. 1999.
UKUPNO
3 810 5 816 1 842 2 677 2 858 1 498 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0
0. Hrana i ìve
ìvotinje
391
415
405
281
334
291
10,3
11,7
19,4
1. Pi}a i duvan
32
40
101
77
41
22
0,8
0,7
5,5
2,9
1,4
1,5
2. Sirove materije,
osim goriva
149
269
87
129
127
82
3,9
4,6
4,7
4,8
4,4
5,5
3. Mineralna
goriva i maziva
103
195
40
56
78
36
2,7
3,4
2,2
2,1
2,7
2,4
21
23
0,1
0,1
0,5
0,8
0,8
0,6
427
578
167
321
286
145
11,2
9,9
9,1 12,0
10,0
9,7
6. Proizvodi svrstani po materijalu 817 1 589
609
911
855
465
21,4
27,3 33,1 34,0
29,9
31,0
7. Maine i transportni ure|aji 1 234 1 444
224
239
290
184
32,4
24,8 12,2
8,9
10,1
12,2
638 1 247 1 677
423
384
221
16,7
21,4
9,1 15,8
13,4
14,8
220
439
44
0,4
0,6
1,8
15,3
2,9
4. @ivotinjska i
biljna ulja i masti
5. Hemijski
proizvodi
8. Razni gotovi
proizvodi
9. Proizvodi i
transakcije, n.n.
14
32
33
7,1 22,0 10,5
8,2
Zapaà se i svojevrsna readaptacija u okviru ovog, uslovno re~eno, stabilnog

jezgra nosioca izvoza i to u pravcu primarnih i sektora niè faze prerade. Tako je,
prema podacima SZS, u sektorskoj strukturi robnog izvoza udeo hrane pove}an
sa 10,3% u 1985. i 7,1% u 1990. na 19,4% u 1999. godini, a sirovina sa 3,9% i
4,6% na 5,5% respektivno. Uo~ljiv je i rast udela repromaterijala u ukupnoj strukturi robnog izvoza i to sa 21,4% u 1985. i 27,3% u 1990. na 31% u 1999.
Istovremeno, finalni i proizvodi vie faze prerade sa sve manjim procentom
u~estvuju u strukturi jugoslovenskog robnog izvoza, a posebno maine i transportni ure|aji, ~iji je udeo smanjen sa 32,4% u 1985. i 24,8% u 1990. na svega
12,2% u 1999. godini i razni gotovi proizvodi (sa 16,7% i 21,4% na 14,8% u 1990.
na 2,9% u 1998. godini) i proizvoda elektronske industrije irokog spektra (detaljnije sektor 07, odseci od 71 do 79 prema klasifikaciji SMTK), s obzirom na
to da su to najpropulzivniji industrijski segmenti informaciono-tehnoloke paradigme.
177
Takvi izvozni rezultati ukazuju na rastu}u diskrepancu izme|u doma}e

izvozne ponude i tra`nje na svetskom trìtu, pri ~emu se izvozna struktura SRJ
transformisala od strukture karakteristi~ne za srednje razvijene zemlje u strukturu nerazvijene zemlje, sa nizom negativnih implikacija na rast i razvoj privrede.
Naglaeno prisutna logika i politika supstitucije uvoza, uz relativnu zatvorenost
jugoslovenske privrede opredelili su netrìnu alokaciju raspoloìvih resursa i njihovo vezivanje za one proizvodne sektore koji iskazuju stagnantne ili opadaju}e
performanse me|unarodne konkurentnosti.
U takvim uslovima, izostalo je formiranje propulzivne izvozne strukture, a
dominantni udeo primarnih i proizvoda niske tehnoloke i nau~ne intenzivnosti
opredelio je naglaeno zaostajanje jugoslovenskog izvoza za savremenim
tehnolokim i ekonomskim tendencijama u izmenjenom me|unarodnim trgovinskom ambijentu. Otuda i nu`no restrukturisanje jugoslovenske izvozne ponude,
ja~anjem udela tehnoloki intenzivnih, soficistiranih industrijskih i uslu`nih sektora, ali i promenom konkurentskog profila postoje}ih nosilaca izvozne aktivnosti
u skladu sa izmenjenom tra`njom na globalizovanom svetskom trìtu.
REGIONALNA USMERENOST IZVOZA
Dominantna pozicija razvijenih zemalja u regionalnoj strukturi jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene zadràla se i tokom 90-tih godina. Re~
je prvenstveno o zemljama EU, koje su tradicionalno najzna~ajniji jugoslovenski spoljnotrgovinski partneri, ne samo u domenu robne razmene, ve} i u segmentu
usluga, finansijskih transakcija, transfera znanja i tehnologije i ostalih spoljnotrgovinskih tokova. Za razliku od naglaenog ja~anja trìne pozicije zemalja EU
u ukupnoj regionalnoj strukturi jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene,
naro~ito krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina, razmena sa ostala dva sna`na
ekonomska bloka unutar ,,trijade,, severnoameri~kim (SAD) i azijskim (Japan)
iskazivala je znatno skromnije performanse, kako po obimu, tako i po ostvarenoj
strukturi. Ve} tradicionalna uvozna zavisnost jugoslovenske privrede od razvijenih
zemalja, uz oteàn plasman proizvoda i usluga na njihovo trìte, dodatno je
naglaena krajem 90-tih godina, kada se izrazito pogorava kvalitet razmene sa
razvijenim zemljama.
Negativne performanse ispoljene su i u razmeni sa zemljama u razvoju, ali
i sa zemljama u tranziciji. One apsorbuju dobar deo jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene, a dinami~ne promene na njihovim trìtima, koje su se ispoljile
upravo u periodu me|unarodne izolacije SRJ, znatno su oteàle reintegraciju
doma}e privrede u me|unarodne trgovinske tokove. Otuda i znatno slabiji udeo
zemalja u razvoju u regionalnoj strukturi jugoslovenskog izvoza, a posebno u seg-
178
mentu izvo|enja investicionih radova u inostranstvu koji su tradicionalno bili usmereni ka ovom trìtu. Istovremeno, zemlje u tranziciji postaju sve atraktivnije
trìte za plasman proizvoda i usluga iz razvijenih zemalja, to bitno menja
konkurentski ambijent i oteàva pristup jugoslovenskim proizvodima. Stoga je
pogoran kvalitet razmene i sa ovim podru~jem, uz intenziviranje debalansa u
odvijanju spoljnotrgovinskih tokova.
Za razliku od tendencije slabljenja dinamike izvozne aktivnosti usmerene
ka razvijenim zemljama, preko polovine jugoslovenskog robnog uvoza tokom
90-tih godina alimentiralo se sa ovog podru~ja. Posmatrano prema vrednosnom
iskazu, izvoz na ovo podru~je je smanjen sa 2896 mil. USD u 1991. na svega
693 mil. USD u 1999. godini, a njegov udeo u ukupnom jugoslovenskom robnom izvozu sa 61,6% na 46,3% (tabela 5). Slabljenje dinamike registrovano
je i pri uvozu, ali daleko manjim intenzitetom, tako da se njegov udeo u ukupnom robnom uvozu zadrào iznad polovine (59,5% u 1991. i 51% u 1999. godini).
Tabela 5.
Regionalna struktura spoljnotrgovinske razmene SRJ, 1991-1999.
u mil. USD
Izvoz
Uvoz
Bilans
Pokrivenost uvoza
izvozom, u %
1991.
2 896
3 301
-405
87,7
1992.
1 331
2 123
-792
62,7
1996.
745
2 119
-1 374
35,2
1997.
1345
2 428
-1 083
55,4
1998.
1419
2 529
-1 110
56,1
1999.
693
1 682
-989
41,2
1991.
448
754
-306
59,4
1992.
284
342
-58
83,0
1996.
97
438
-341
22,1
1997.
111
554
-443
20,0
1998.
145
570
-425
25,5
1999.
66
282
-216
23,4
Razvijene zemlje
Zemlje u razvoju
179
u mil. USD
Izvoz
Uvoz
Bilans
Pokrivenost uvoza
izvozom, u %
1991.
1 359
1 493
-134
91,0
1992.
923
1 394
-471
66,2
1996.
999
1 545
-546
64,7
1997.
1 222
1 844
-622
66,3
1998.
1 293
1 751
-458
73,9
1999.
738
1 331
-593
55,4
Zemlje u tranziciji
Otuda i naglaen deficit u bilansu spoljnotrgovinske razmene sa razvijenim

zemljama, koji je u posmatranom periodu 19911999. godina uve}an 2,5 puta.
Istovremeno, svega 41,2% uvoza u 1999. je bilo pokriveno izvozom, dok je u
1991. gotovo 88% uvoza sa ovog podru~ja imalo realno pokri}e u izvozu.
Nepovoljne performanse spoljnotrgovinske razmene sa razvijenim zemljama ispoljene su i u domenu strukturne razmene, koja se na izvoznom sektoru temelji
uglavnom na resursno intenzivnim i proizvodima niè faze prerade (obojeni metali, gvo`|e i ~elik, povr}e i vo}e i sl.), dok je struktura uvoza znatno razu|enija
i zasnovana uglavnom na tehnoloki intenzivnim proizvodima vie faze prerade.
Neto je povoljnija struktura razmene sa zemljama u razvoju, budu}i da su
krajem 90-tih godina maine i transportni ure|aji i repromaterijal ~inili vie od
polovine izvoza usmerenog ka trìtu ZUR, dok su na uvoznoj strani, ve} po tradiciji, dominirali hrana, sirovine i energenti. No, udeo ovog regiona u ukupnoj strukturi jugoslovenskog izvoza sveden je sa 9,5% u 1991. na svega 4,4% u 1999. godini, dok je na uvoznoj strani to u~e}e smanjeno sa 13,6% na 8,6% respektivno.
I pri ovako skromnim rezultatima razmene, udeo ZUR u ukupnom deficitu je u
1999. godini ~ak ~etiri puta ve}i od ukupnog udela ovog podru~ja u regionalnoj
strukturi izvoza.
U takvim uslovima, fokus izvozne aktivnosti se tokom 90-tih godina
pomerao ka zemljama u tranziciji. Njihov udeo u ukupnom jugoslovenskom robnom izvozu pove}an je sa 28,9% u 1991. na 49,3% u 1999. Istovremeno, ispoljena je i tendencija rasta uvoza, ~iji je udeo u ukupnom robnom uvozu pove}an
sa 29,6% u 1991. godini na 40,4% u 1999. To je rezultiralo gotovo 4,5 puta ve}im
deficitom u razmeni sa ovim zemljama no u 1991. Uz naglaeni rast deficita, a
pri izvozu od 738 mil. USD, samo je 55,4% uvoza bilo pokriveno izvozom u 1999.
godini, dok je u 1991. taj koeficijent nadmaio 90%.
180
Pogoranje odnosa razmene sa zemljama u tranziciji upotpunjuje i negativni

pomak u strukturi izvoza. Ona se u znatno izmenjenom konkurentskom ambijentu
transformisala ka proizvodima niè faze prerade (proizvodi od drveta, obojeni metali, predivo, tkanine, proizvodi od duvana i dr.), dok su u uvozu dominirali energenti. Spoljnotrgovinska razmena sa zemljama u tranziciji obuhvata i razmenu sa
bivim jugoslovenskim republikama. Ka ovom podru~ju je u 1998. bila usmerena petina, a u 1999. tre}ina ukupnog robnog izvoza, naspram oko 50% u periodu pre uvo|enja sankcija me|unarodne zajednice (slika 2).
Slika 2.
Udeo najva`nijih spoljnotrgovinskih partnera u izvozu i uvozu SRJ,
1991. i 1999.
1991.
1999.
Izvor: Podaci SZS.
181
Bive jugoslovenske republike otuda postaju sve zna~ajniji spoljnotrgovinski partneri SRJ, posebno na strani izvoza, to se uglavnom vezuje za robnu strukturu jugoslovenske ponude, ali i oteàn pristup trìtu ostalih zemalja. Regionalno
repozicioniranje najzna~ajnijih spoljnotrgovinskih partnera Jugoslavije u periodu 19911999. stoga je izraènije na strani izvoza nego u strukturi uvoza. Tako
je u 1997. najve}i deo jugoslovenskog izvoza, posmatrano po zemljama, bio usmeren ka trìtu Bosne i Hercegovine (sa Republikom Srpskom), ~ine}i 20,2%
robnog izvoza, dok je u 1991. vode}u poziciju imala Nema~ka, koja je apsorbovala 23,7% robnog izvoza u toj godini. Nema~ka je, me|utim, zadràla vode}u
poziciju na strani uvoza u obe posmatrane godine (20,5% u 1991, odnosno 12,3%
u 1999).
Me|u prvih pet najzna~ajnijih spoljnotrgovinskih partnera na strani izvoza,
~ak ~etiri zemlje su u 1991. bile iz grupe razvijenih, a samo Ruska Federacija iz
zemalja u tranziciji. U 1999. situacija je obrnuta, budu}i da bive jugoslovenske
republike (BiH i Republika Makedonija), kao i Ruska Federacija, zauzimaju pozicije koje su po~etkom 90-tih godina imale razvijene zemlje. Jedino su se Italija i
Nema~ka, kao tradicionalno najzna~ajniji spoljnotrgovinski partneri, i u 1999.
nale na listi vode}ih destinacija ka kojima je bio usmeren jugoslovenski izvoz.
U~e}e pojedinih zemalja u regionalnoj strukturi uvoza se, me|utim, nije bitnije
izmenilo u posmatranom periodu, to upu}uje na slabljenje performansi jugoslovenske spoljnotrgovinske razmene.
182
183
Boris Begovi}*
JUGOSLAVIJA I ME\UNARODNE FINANSIJSKE

INSTITUCIJE**
Nova Savezna vlada SR Jugoslavije zatekla je katastrofalno stanje u oblasti
integracije zemlje u me|unarodne finansijske institucije, odnosno u svetske
ekonomske i finansijske tokove. Prethodnim vlastima nije bilo stalo do integracije
zemlje u svetske finansijske tokove, osim usamljenog i potpuno pogreno
vo|enog postupka pregovora sa poveriocima okupljenim oko Londonskog kluba
tokom 1997. i 1998. godine.
Zate~eno stanje moè se opisati na slede}i na~in:
SR Jugoslavija je bila isklju~ena iz ~lanstva me|unarodnih finansijskih
institucija ili je to ~lanstvo bilo zamrznuto.
Tokom desetogodinjeg perioda, po~ev od 1991. godine, nisu pla}ane nae
dospele obaveze (vra}anje glavnice i pla}anje kamate) me|unarodnim poveriocima.
Ukupni spoljni dug zemlje iznosi 12,2 milijardi USD, a ukupne dospele
obaveze krajem 2000. godine iznosile su 10,6 milijardi USD.
Usled nepla}anja dospelih obaveza, me|unarodni poverioci su po~eli da
zara~unavaju zatezne (kaznene) kamate, tako da je danas u~e}e kamata u dugu,
odnosno dospelim obavezama u odnosu na glavnicu daleko ve}e od uobi~ajenog.
Tokom desetodinjeg perioda ekonomske, odnosno finansijske blokade, u
zemlju nisu dolazili novi krediti me|unarodnih finansijskih institucija, ve} samo
specijalni krediti zemalja politi~kih saveznika (Rusija i Kina).
Nove vlasti, odnosno Savezna vlada formirana po~etkom novembra 2000.
godine, postavila je ambiciozan plan povratka Jugoslavije u me|unarodne finansijske institucije. Postoje politi~ki i ekonomski motivi za brzi povratak nae zemlje u ove institucije. Izme|u ostalog, to su:
*
Prof. dr Boris Begovi}, Pravni fakultet, Beograd.
** Boris Begovi}, Jugoslavija i me|unarodne finansijske institucije, Prizma, br. 4/01, Centar
za liberalno-demokratske studije, Beograd, str. 24-31.
184
Boris Begovi}
Politi~ka potreba brze integracije zemlje u me|unarodnu zajednicu, kako

bi se ispunila izborna obe}anja, pokazala razlika u odnosu na prethodni reìm i
dokazalo da nove vlasti mogu ra~unati na saveznitvo sa svetom, odnosno najmo}nijim zemljama sveta.
Potreba da se obezbede sredstva za finansiranje oporavka i tranzicije jugoslovenske privrede. Kratkoro~na humanitarna pomo} me|unarodne zajednice,
koja je po~ela da pristiè u poslednjem kvartalu prole godine, predstavljala je
samo premo}avanje kriti~nog (u humanitarnom smislu) zimskog perioda.
Oporavak i, naro~ito, tranzicija zahtevaju konstantan, regularan priliv
stranih finasijskih sredstava. Integracija u me|unarodne finansijske institucije taj
priliv omogu}ava na dva na~ina: (1) direktno sopstvenim kreditima i (2) indirektno, budu}i da ~lanstvo u ovim institucijama predstavlja potreban (mada ne i
dovoljan) uslov za pristup me|unarodnom trìtu kapitala.
U dosadanjem toku integracije nae zemlje u me|unarodne finansijske institucije, odnosno me|unarodnu finansijsku zajednicu, nisu se pojavile zna~ajne
politi~ke kontroverze, tj. nije dolo do otvorenih politi~kih nesuglasica releventnih politi~kih ~inilaca u Srbiji, odnosno u SR Jugoslaviji. Ipak, ponegde se posredno prime}uju pojedine razlike koje mogu da imaju zna~ajne implikacije na proces dalje integracije. Propagandni potezi marginalnih politi~kih stranaka, naravno,
ne zasluùju pa`nju ozbiljnih politi~kih analiti~ara.
Najbolje je da se integracija Jugoslavije u me|unarodnu finansijsku zajednicu detaljno analizira na nivou svake pojedina~ne me|unarodne finansijske institucije ponaosob i to onim redosledom kako je dolazilo do ~lanstva, odnosno
pregovora.1
ME\UNARODNI MONETARNI FOND
^lanstvo u Me|unarodnom monetarnom fondu (MMF) ostvareno je (obnovljeno, prema zvani~noj formulaciju, budu}i da je prethodno samo suspendovano) 20. decembra 2000. godine. Tom ~inu prethodio je Sporazum o
ekonomskoj politici (pre svega politici deviznog kursa) i isplata naeg dospelog duga (dospele obaveze) MMF-u. Dospeli dug je pla}en zahvaljuju}i zajmu
za premo}avanje koji nam je odobrila Norveka. Po u~lanjenju u MMF, SR
Jugoslavija je dobila kredit od ove institucije, kojim je vratila zajam za premo}avanje, a ostvaren je odre|eni neto priliv kapitala, to je, izme|u ostalog,
dovelo do rasta deviznih rezervi zemlje. Ovim se jo jedanput pokazalo od ko1 Striktno posmatrano, Pariski i Londonski klub nisu me|unarodne finansijske institucije.
Me|utim, pregovori sa poveriocima okupljenim oko tih klubova predstavljaju klju~ni element integracije nae zemlje u me|unarodnu finansijsku zajednicu.
Jugoslavija i me|unarodne finansijske institucije
185
likog su zna~aja dobri politi~ki, odnosno diplomatski odnosi sa razvijenim

zemljama sveta.
U ovom trenutku (kraj aprila 2001) u toku su pregovori sa MMF-om o zaklju~enju Sporazuma o stand by aran`manu. Tehni~ki pregovori su zavreni jo
krajem marta, a potrebno je usaglasiti jo nekoliko elemenata sporazuma, kako
bi Izvrni odbor MMF-a, verovatno sredinom maja teku}e godine, odborio ovaj
sporazum. Ovim sporazumom (koji se sklapa na 11 meseci), Jugoslavija bi dobila nekoliko bitnih elemenata podrke:
Verifikaciju svoje makroekonomske politike, odnosno potvrdu me|unarodnoj poslovnoj zajedinici da zemlja vodi zdravu, od MMF-a odobrenu,
makroekonomsku politiku.
Verifikaciju svoje reformske politike, pre svega u domenu strukturnih i
institucionalnih reformi koje sprovodi.
Makrofinansijsku podrku, pre svega budètsku i platno-bilansnu podrku,
u iznosu od oko 260 miliona USD, od kojih bi 190 miliona bilo raspoloìvo tokom
ove kalendarske godine.
Objektivan i verodostojan izvetaj o mogu}nostima privrednog oporavka
i odrìvog privrednog rasta, naro~ito u svetlu sadanje, odnosno budu}e
zaduènosti zemlje i optere}enja koje name}e me|unarodni dug zemlje.
Sklapanje navedenog sporazuma predstavlja neophodan uslov, odnosno
po~etni korak, dalje integracije u me|unarodnu finansijsku zajednicu, naro~ito za
pregovore sa poveriocima okupljenim oko Pariskog i Londonskog kluba. Pa ipak,
za sklapanje ovog sporazuma, potrebni su i okvirni dogovori o normalizovanju
odnosa sa nekom od drugih me|unarodnih finansijskih institucija (Svetska banka i Evropska investiciona banka).
Na politi~kom planu, dosad se nije pojavila eksplicitna kontroverza oko
~lanstva u MMF-u, odnosno Sporazuma o stand by aran`manu. Ipak, tokom usvajanja reformskih paketa u Narodnoj skuptini Republike Srbije, naro~ito novih
poreskih, odnosno fiskalnih zakona i samog budèta Republike, mogla su se ~uti
opre~na miljenja o pojedinim zakonskim reenjima, ne samo od predstavnika
opozicionih politi~kih partija. Navedeni zakoni predstavljali su deo nae obaveze
pred sklapanje Sporazuma sa MMF-om. Zbog toga se u budu}nosti mogu o~ekivati nove politi~ke kontroverze, vezano za ispunjavanje sadanjih, odnosno
budu}ih uslova koje }e postavljati MMF, naro~ito u pogledu budètskog i platno-bilansnog deficita zemlje, odnosno makroekonomskih politika koje }e
spre~avati, odnosno kontrolisati ove deficite.
Mo`da najve}a, mada indirektna, politi~ka kontroverza vezana za sklapanje
ovog Sporazma bilo je hapenje biveg predsednika Jugoslavije Slobodana
Miloevi}a, odnosno, generalno posmatrano, odnos prema saradnji sa Me|unar-
186
Boris Begovi}
odnim krivi~nim sudom za bivu Jugoslaviju u Hagu. Naime, Kongres SAD je

jo prole godine doneo zakon prema kojem je ameri~ka pomo} i finansijska podrka SR Jugoslaviji uslovljana politi~kim elementima, pre svega saradnjom sa
navedenim sudom u Hagu. U pomenutom zakonu se predvi|a da, ukoliko se zaklju~no sa 31. martom 2001. godine proceni da saradnja SR Jugoslavije nije zaodovoljavaju}a, odnosno ukoliko nisu ispunjeni navedeni uslovi, predstavnici
SAD u me|unarodnim finansijskim institucijama ne smeju da glasaju za dodeljivanje bilo kakvih sredstava (kredita, odnosno grantova) SR Jugoslaviji.
Drugim re~ima, da Jugoslavija nije ispunila navedene uslove, predstavnici
SAD na Upravnom odboru MMF-a bi glasali protiv svake odluke koja dovodi do
dodeljivanja sredstava SR Jugoslaviji. Ne samo da SAD imaju neto preko 18%
akcija u MMF-u (dakle glasova), ve} ~ine okosnicu veoma sna`nog lobija, pa je
veoma verovatno da bi i mnoge druge finansijski sna`ne zemlje glasale protiv
takve odluke. Interesantno je da su zvani~nici nekih evropskih zemalja, ~lanica
G-7 izjavili da bi bez obzira na glasanje SAD, njihovi predstavnici u me|unarodnim finansijskim institucijama uvek glasali za dodeljivanje sredstava Jugoslaviji.
Tokom prvog kvartala ove godine, odnosno pribliàvanjem 31. marta,
doma}a politi~ka retorika bila je prili~no glasna, a osetile su se i podele na liniji
saradnje sa sudom u Hagu. Pri tome je ~lanstvo u me|unarodnim finansijskim institucijama, odnosno mogu}nost dodeljivanja sredstava tih institucija, kori{}eno
kao jedan od argumenata u tim, ipak dosta blagim raspravama.
Hapenjem Slobodana Miloevi}a 1. aprila ujutro (jo uvek je bio 31. mart
po ameri~kom vremenu, dakle u predvi|eno vreme), uklonjeni su, bar privremeno,
elementi politi~ke kontroverze koja je, bar delimi~no, vezana sa naim ~lanstvom
u me|unarodnim finansijskim institucijama, odnosno saradnju sa njima. Iako se,
u nastupima zvani~nika zapadnih zemalja, jo uvek pominje obaveza saradnje sa
Hakim sudom, ta obaveza jo uvek nije specifikovana, naro~ito ne u vremenu,
a jo uvek je niko ne vezuje za me|unarodne finansijske institucije. Izgleda da
}e i one da se, bar za neko vreme, odmore od Haga.
EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ
SR Jugoslavija je postala ~lanica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBOR)
17. januara 2001. godine. Prijem u ~lanstvo ove banke bio je izuzetno brz usled
spremnosti same banke da maksimalno ubrza taj postupak, kako bi to pre zapo~ela
sa poslovanjem na podru~ju Jugoslavije, kao i usled ~injenice da ne postoje nikakva dugovanja Jugoslavije ovoj me|unarodnoj instituciji, budu}i da dosad nikakva
sredstva i nisu pozajmljena naoj zemlji. Najzna~ajniji problem pri prijemu
Jugoslavije u EBOR bila je uplata u kapital banke, budu}i da samim prijemom zem-
187
lja postaje i akcionar banke. Da bi se dobio predvi|eni broj akcija, bilo je potrebno uplatiti oko 17 miliona eura. Problem te uplate je reen beskamatnim namenskim zajmom Vlade vajcarske. Ovim se, izme|u ostalog, pokazalo da je bila ispravna odluka Savezne vlade da izabere vajcarsku konstituencu u EBOR, isto kao
i u MMF i Svetskoj banci, tj. da nas vajcarska zastupa u svim ovim me|unarodnim finansijskim institucijama. Iako su postojali veliki pristisci jedne od zemalja
G7 da Jugoslavija u|e u njihovu konstituencu, kao i blago osvetni~ko ponaanje te
zemlje posle odbijanja njene ponude, izbor vajcarske konstituence se, bar dosad,
pokazao kao viestruko povoljno reenje, ne samo zbog navedenog kredita za uplatu u kapital EBOR. EBOR je ve} u martu mesecu ove godine sa~inila Akcioni
plan za Jugoslaviju, koji je usvojio njen Upravni odbor. Plan je veoma ambiciozan
i predvi|a, pored klasi~nih bankarskih poslova (finansiranje malih i srednjih preduze}a, banka za mikrokredite, finansiranje rehabilitacije infrastrukture itd.), inovativne poslove, poput finansiranja obrtnih sredstava (kapitala) preduze}a koja jo
uvek nisu privatizovana, ali predstavljaju perspektivna preduze}a (zna~ajno izvozno
trìte) i njihova privatizacija se moè uskoro o~ekivati. Neposredno posle usvajanja Akcionog plana, otvoreno je i predstavnitvo banke u Beogradu (9. aprila
2001), a dan kasnije (10. aprila) otvorena je i prva investicija EBOR Mirco Finance
Bank u Beogradu, u kojoj EBOR u~estvuje sa tre}inom osniva~kog kapitala. Istog
dana potpisan je i prvi ugovor o kreditu, tj. EBOR je MFB u Beogradu odobrila
kredit u visini od 6 miliona EUR.Ve} slede}eg dana MFB je odobrila prve mikrokredite (u to spadaju krediti do 100.000 DEM) krajnjim korisnicima. Politi~ki odnosi
izme|u Jugoslavije i EBOR su izuzetno dobro razvijeni, posle poseta predsednika
EBOR Lammiera SR Jugoslaviji u januaru ove godine, predsednika Vlade Srbije
Zorana \in|i}a banci u Londonu tokom februara, kao i odlaskom jugoslovenske
delegacije na ~elu sa potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom (koji
je i na guverner u ovoj banci) na godinju skuptinu EBOR-a u London krajem
aprila ove godine. Zanimljivo je da je na ovogodinjoj godinjoj skuptini pokrenuta inicijativa za izmenu statuta EBOR, prema kojoj bi ~lanstvo u Banci bilo uslovljeno i odre|enim politi~kim pretpostavkama, tj. demokratijom u zemlji, vladavinom prava i potovanjem, odnosno zatitom ljudskih prava. Neke od ~lanica EBOR,
poput Belorusije i nekih od centralnoazijskih republika, nisu bile zadovoljne
ovakvom inicijativom, a vreme }e pokazati koji su realni dometi ovog pokuaja unoenja novih politi~kih uslovljavanja u oblast me|unarodnih finansija.
SVETSKA BANKA
Svetska banka je viestruko zanimljiva me|unarodna finansijska institucija
za nau zemlju. Prvo, Svetska banka, prema svojoj osnovnoj misiji, predstavlja
188
Boris Begovi}
instituciju koja podràva razvoj i reforme, kako finansijakim sredstvima

(uglavnom kreditima), tako i tehni~kom pomo}i. Drugo, u okviru Pakta stabilnosti zemalja jugoisto~ne Evrope, Svetska banka predstavlja koordinatora za sva
pitanja privrednog razvoja regiona. Tre}e, zajedno sa Evropskom komisijom,
Svetska banka je organizator Donatorske konferencije za SR Jugoslaviju, na kojoj treba da se prikupe sredstva namenjena obnovi, privrednom oporavku i reformama u naoj zemlji. Kona~no, naa dospela dugovanja Svetskoj banci iznose neto preko 1,7 milijardi USD, to je zna~ajno oteàvalo pregovore o ponovnom pristupanju, odnosno obnovi ~lanstva u ovoj me|unarodnoj finansijskoj instituciji.
Stanje privrede nae zemlje, veliki spoljni dug, veliki dug Svetskoj banci, kao
i statutarno ograni~enje koje ima Svetska banka (ova banka, naime, nema pravo
da otpie dug bilo kom du`niku), uslovili su veoma sloène pregovore. Me|utim,
navedene ~injenice, kao i veoma izraèno reformsko opredeljenje Savezne vlade,
uslovile su veoma konstruktivan stav Svetske banke, tako da je postignuta saglasnost o gotovo svim elementima naeg ponovnog ~lanstva u ovoj me|unarodnoj finansijskoj instituciji. O~ekuje da ce se na sednici Upravnog odbora Banke 8. maja
ove godine doneti odluka o obnavljanju naeg ~lanstva u Svetskoj banci. To ~lanstvo bi trebalo da podrazumeva i tzv. meoviti, odnosno privremeni IDA status
(International Development Agency), tj. status koji bi naoj zemlji omogu}io dobijanje kredita pod veoma povoljnim (preferencijalnim) uslovima, daleko povoljnijim od trìnih (kamata oko 1%, rok otplate 35 do 40 godina, period po~eka
do 10 godina). Pored toga, Svetska banka bi naoj zemlji odobrila i tzv. konsolidacioni zajam, koji bi sluìo za otplatu naih dospelih obaveza (1,7 milijardi USD)
prema ovoj finansijskoj instituciji. Kamatna stopa konsolidacionog zajma bila bi
identi~na ceni kapitala na trìtu, a glavnica i kamata ovog zajma servisirale bi se
iz IDA zajmova. Prema predlogu plana davanja, odnosno otplate kredita Svetske
banke, u slede}e tri godine neto priliv kapitala od ove institucije iznosio bi izme|u
30 i 50 miliona dolara godinje. Ne o~ekuje se da }e na sednici Upravnog odbora
banke biti ve}ih problema oko usvajanja navedenih predloga i definitivnog obnavljanja ~lanstva nae zemlje u Svetskoj banci. Mo`da se moè o~ekivati da }e
biti manjeg otpora vezano za dodeljivanje IDA statusa, pre svega onih zemalja
grupe G7 koje su politi~ki i ekonomski zatitnici siromanih afri~kih zemalja, tj.
onih zemalja kojima su IDA sredstva prevashodno i namenjena. Prijem u Svetsku
banku predstavlja korak ka uspostavljanju pune saradnje, koja se moè o~ekivati
krajem juna kada bi se odborio i konsolidacioni zajam kao i prvi zajmovi finansirani iz IDA fondova. To ne}e biti prva sredstva koja smo dobili od Svetske banke,
budu}i da je jo marta 2001.godine, Svetska banka donela odluku o dodeljivanju
donacije (granta) u visini od 30 miliona USD za finansiranje tehni~ke pomo}i procesu reformi u naoj zemlji. Odobravanje ovih sredstava pre regulisanja ~lanstva
189
pokazuje veoma konstruktivan odnos ove finansijske institucije prema reavanju

problema reformi u SR Jugoslaviji. Poseban zna~aj Svetska banka ima kao jedan
od organizatora Donatorske konferencije za SR Jugoslaviju. Ta konferencija treba da se odrì u Briselu, krajem maja, odnosno po~etkom juna ove godine. Svetska
banka }e donatorima ponuditi osnovni dokument u kome }e biti iskazane potrebe
Jugoslavije za sredstvima donatora, kako za investicijama, tako i za projektima
tehni~ke pomo}i. U navedenom dokumentu }e se definisati i struktura tih sredstava,
kao i preliminarna procena njihovog iznosa. O~ekuje se da ta sredstva ukupno za
teku}u godinu ne}e iznositi vie od 1,2 milijarde USD.
EVROPSKA INVESTICIONA BANKA
Evropska investiciona banka (EIB) je banka Evropske unije, tako da su njene
~lanice isklju~ivo zemlje EU. Zbog toga se, bar u dogledno vreme, i ne postavlja pitanje ~lanstva Jugoslavije u ovoj banci, ve} pitanje po~etka poslovanja ove
banke na podru~ju nae zemlje. Imaju}i u vidu specijalizovanost ove banke za
objekte u oblasti infrastrukture, njene velike kreditne potencijale, kao i ~injenicu
da je Pakt stabilnosti odredio EIB kao regionalnog koordinatora svih infrastrukturnih projekata u regionu jugoisto~ne Evrope, evidentan je interes Jugoslavije
da normalizuje odnose sa ovom bankom, odnosno da EIB po~ne da odobrava nove
kredite za finansiranje infrastrukturnih projekata u naoj zemlji. Najve}a prepreka ovoj normalizaciji odnosa je dospeli dug Jugoslavije ovoj banci u iznosu od
oko 220 miliona eura, pri ~emu kamate ~ine vie od 2/3 ukupnog dospelog duga.
Na nedavnom (martovskom) sastanku efova dràva ili vlada zemalja EU u
tokholmu, pokrenuta je incijativa za reavanje navedenog problema, tako to bi
Evropska komisija obezbedila sredstva kojima bi se otplatio dospeli dug
Jugoslavije prema EIB. U tom smislu su uspostavljani i direktni kontakti izme|u
Savezne vlade i Evropske komisije u Briselu. U toku su pregovori na relaciji
Savezna vlada EIB Evropska komisija, koji treba da dovedu do dogovora po
svim pitanjima navedene operacije, odnosno do detaljnog sporazuma o po~etku
poslovanja EIB na podru~ju Jugoslavije. Rezultati na ovom planu mogu se o~ekivati u nekoliko slede}ih meseci, a na~elni sporazum te vrste mo`da ve} krajem
maja ili po~etkom juna ove godine.
PARISKI KLUB
Ukupan jugoslovenski dug inostranim poveriocima iznosi oko 12,2 milijarde
USD, od ~ega dospeli dug u krajem prole godine iznosi oko 10,5 milijardi USD.
Navedeni iznos duga predstavlja veliko optere}enje za jugoslovensku privredu,
190
Boris Begovi}
kako mereno odnosom ukupnog spoljnog duga i godinjeg drutvenog proiozvoda, tako i odnosom duga i godinjeg prihoda od izvoza.
Najve}i deo naeg spoljnog duga spada u dug poveriocima Pariskog kluba (poverioci dràve, odnosno dràvne institucije) oko 4,6 milijardi USD, pri
~emu je gotovo celokupan iznos duga u docni. Savezna vlada je pristupila pregovorima sa Pariskim klubom, odnosno njegovim sekretarijatom, tako da je
sredinom marta ove godine odràn prvi, tehni~ki sastanak sa sekretarijatom
Kluba, na kome su dogovoreni tehni~ki detalji daljeg rada, kao i okvirna dinamika pregovora. Tako|e je dogovoreno da }e MMF dostaviti sekretarijatu
Pariskog kluba sopstvenu analizu odrìvosti jugoslovenskog duga, odnosno
odrìvosti privrednog rasta uz postoje}i spoljni dug. Moè se o~ekivati da }e
do kraja juna biti postignut na~elan dogovor, koji bi onda, najdalje do kraja
teku}e godine, bio realizovan bilateralnim tehni~kim sporazumima SR
Jugoslavije i zemalja poverilaca. Klju~ni element priprema dogovora sa
Pariskom klubom je politi~ka aktivnost, odnosno svojevrsna finansijska diplomatija, naro~ito sa zemljama ~lanicama grupe G-7, koje su i nai najve}i poverioci u okviru Pariskog kluba. Savezna vlada je najve}im poveriocima ve} stavila do znanja da smatra da na slu~aj jugoslovenskog duga treba primeniti tzv.
Napuljske uslove, to zna~i otpis 67% ukupnog duga i reprogramiranje ostatka
tog duga. Iako je jugoslovenski drutveni proizvod per capita neto iznad granice
za primenu Napuljskih uslova, argumentacija o visokom stepenu zaduènosti,
kao i zemlji koja je tek izala iz dugogodinjeg ratnog konflikta se u krugovima poverilaca prima sa razmevanjem, tako da raste verovatno}a da }e navedeni
uslovi na kraju da se i primene. Nezavisne analize investicionih banaka
(Deutsche Bank, Merill Lynch, Schroder Salomon Smith and Barney), pokazuju da postoji puno opravdanje da se SR Jugoslaviji odobre Napuljski uslovi.
Naravno, za ovakav povoljan ishod potrebno je jo vie politi~ke aktivnosti,
odnosno stvaranja jo povoljnije politi~ke slike o naoj zemlji u me|unarodnim
finansijskim krugovima. Iako, na prvi pogled, primena Napuljskih uslova dovodi do zna~ajnog umanjena spoljnog duga zemlje, analize pokazuju da bi ukupna zaduènost zemlje, odnosno optere}enje spoljnog duga, kako ukupnog, tako
i servisiranja duga i dalje bila velika, naro~ito kada se tome pridruè nova
zaduènja koja }e nastati u godinama koje slede.
Postoje}i tempo pregovora sa Pariskim klubom treba odràti, odnosno ~ak
i ubrzati. Naime, potrebno je ovaj sporazum sklopiti to pre i to iz nekoliko razloga. Prvi razlog je u to u mnogim slu~ajevima, nereen problem naeg dràvnog
duga onemogu~ava kori}enje dràvnih institucija za osiguranje trgovinskih kredita, odnosno mehanizama pospeivanja me|unarodne trgovine (poput nema~kog
HERMES-a).
191
Drugi razlog je neizvestan dràvni status SR Jugoslavije. Ukoliko do|e do

odvajanja Crne Gore pre postizanja sporazuma sa Pariskim klubom, to }e neminovno odgoditi pregovore, sve dok se ne pripreme pregovori dve nove, nezavisne
zemlje. To podrazumeva i sporazum o deobi duga, obostrano prihvatanje klju~a
za podelu nealociranog duga, prihvatanje i primenu celokupnog sporazuma, to
svakako zahteva dosta vremena. îni se da mnoge relavantne politi~ke li~nosti u
obe republike nisu svesne posledica eventaulnog odvajanja Crne Gore pre postizanja sporazuma sa Pariskim klubom, odnosno da ~ak nisu svesni ni zna~aja pitanja jugoslovenskog spoljnog duga. Tako je, na primer, sadanji premijer Crne
Gore g. Vujanovi} na jednom predizbornom mitingu tokom aprila izjavio: ,,Crna
Gora mora da se osamostali jer ne èli da bude talac 14,4 milijardi jugoslovenskog duga. Na stranu pogrean podatak o jugoslovenskom dugu, ova izjava
pokazuje veliko nerazumevanje (ili mo`da neto drugo, ali je i to veliko) problema spoljnog duga zemlje. Naime, prema preliminarnim informacijama iz Narodne
banke Jugoslavije, samo alocirani spoljni dug Crne Gore iznosi oko 1 milijarde
USD, a tome treba pridodati i odgovoraju}i deo nealociranog duga prema odgovaraju}em klju~u za raspodelu. Prema tome, Crna Gora moè da ne bude talac
jugoslovenskog duga, ali }e njen eventualni budu}i spolji dug biti daleko ve}i od
jugoslovenskog (meren prema broju stanovnika, godinjem drutvenom proizvodu ili godinjem izvozu). Jednostavno, postizanjem nezavisnosti ne ponitavaju
se dugovi iz prolosti.
LONDONSKI KLUB
Savezna vlada SR Jugoslavije se odlu~ila da pregovore o otpisu i reprogramiranju zapo~ne sa Pariskim klubom, pa da tek onda celokupnu proceduru
otpo~ne sa Londonskim klubom poverilaca (ukupan dug ovim poveriocima iznosi
oko 2,8 milijardi USD, dospeli dug oko 1,9 milijardi USD). Ovakav postupak se
ocenjuje kao potpuno opravdan (analiti~ari Meril Lyncha) i procenjuje se da }e,
na~elno posmatrano, Londonski klub prihvatiti na~elni sporazum SR Jugoslavije
sa Pariskim klubom. Naravno, u samoj realizaciji sporazuma sa privatnim kreditorima otvaraju se mogu}nosti za veliki broj kreativnih reenja koja omogu}uju
da osim poverioca, profitiraju i du`nici. Jedan od velikih poena koje naa zemlje moè o~ekivati od dobro osmiljenog i sprovedenog sporazuma sa Londonskim
klubom je i pristup me|unarodnom trìtu kapitala. Ipak, ovaj pristup ne treba
o~ekivati u dogledno vreme. Tako|e, kreditni rejting zemlje jo odre|eno vreme
ne}e biti povoljan, odnosno premija na rizik }e biti prili~no visoka, to }e
pove}avati cenu kapitala pribavljenog na njegovom me|unarodnom trìtu.
192
Boris Begovi}
* * *
Sve navedene aktivnosti na integraciji Jugoslavije u me|unarodne finansijski institucije, odnosno me|unarodnu poslovnu zajednicu, pored ~isto finansijskog,
odnosno ekonomskog, imaju i veoma zna~ajan politi~ki aspekt. Na doma}oj politi~koj sceni isti~e se nekoliko zna~ajnih politi~kih li~nosti, odnosno grupa.
Najzna~ajnija politi~ka li~nost u ovom procesu nesumnjivo je potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, koji je, zajedno sa svojim ekonomskim timom, nosilac celokupnog posla naeg povratka u me|unarodne finansijske institucije. Pri tome je za potpredsednika Labusa brza integracija u ove institucije, uz
maksimizaciju naeg interesa, od klju~nog zna~aja, zbog ~ega on smatra da druge
stvari treba podrediti ovom cilju. Labusovo zagovaranje otrog reformskog kursa stvorilo je pogodne uslove za integraciju u me|unarodne finansijske institucije, ali je ve} stvorilo i opoziciju u doma}im politi~kim krugovima, koji reformu
ne smatraju neminovnom.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kotunica se naim integracijom u
me|unarodne institucije bavi samo sporadi~no. To je razumljivo, imaju}i u vidu
njegove politi~ke prioritete, kao i teme koje su mu nametnute vanrednim prilikama u nekim delovima zemlje (jug Srbije, Crna Gora itd.). Pa ipak, pojedine izjave predsednika SR Jugoslavije (Vie svet duguje nama, nego mi svetu), bez
obzira na najbolje motive, ne olakavaju posao naim pregovara~ima sa me|unarodnim finansijskim institucijama.
Kona~no, predsednik Vlade Srbije Zoran \ini|i}, koji sve ~e}e odlazi u
jednodnevne posete evropskim prestonicama u pratnji svojih ministara iz ekonomskih resora, sve ~e}e pokazuje i interesovanje za pitanja integracije zemlje u
me|unarodne finansijske institucije i o tome otvoreno razgovara sa svojim
doma}inima. Ovakav razvoj doga|aja je svakako povoljan za nau dalju integraciju u me|unarodne finansijske institucije, ali ostaje otvoreno pitanje da li on
moè da bude povod nekih novih sukoba na doma}em politi~kom planu.
Od uspostavljanja novih vlasti u SR Jugoslaviji i Srbiji, verovatno da je u
veoma malo oblasti postignut takav uspeh kao to je integracija u me|unarodne
finansijske institucije.
Pogotovo kada se uzme u obzir stanje zate~eno pri preuzimanju vlasti, kao
i ~injenica da integracija u ove institucije ~esto, za razliku od integracije u neke
druge institucije, poprili~no kota. Moè se re}i da je, uzimaju}i u obzir navedene ~injenice, dosadanja integracija u me|unarodne finansijske institucije
ura|ena i brè nego to se o~ekivalo. To je posledica, s jedne strane, povoljnih
politi~kih prilika i, s druge strane, o~igledne privrènosti poslu same pregovara~ke
ekipe. O~igledno je da }e oba navedena faktora, a naro~ito prvi, biti od klju~ne
193
va`nosti za dalji proces integracije. Slede}a dva meseca (maj i juni) su odlu~uju}a.
Ukoliko se tada uspeno zavri prijem u Svetsku banku, regulisanje dospelih
obaveza prema toj finansijskoj instituciji, Donatorska konferencija u Briselu i
postigne odgovaraju}i sporazum sa Pariskim klubom o naim dugovima, onda }e
biti izvesno da se SR Jugoslavija zaista vratila u svet.
194
195
Privredni sistem
i ekonomska politika
196
197
Slobodan Maksimovi}*
TR@I[TE**
POJAM, KARAKTERISTIKE I FUNKCIJE TR@ITA
Trìte je pojam koji se ~esto upotrebljava, a asocijacije pojedinaca na ovaj
pojam ~esto su razli~ite. Otuda su razli~ita i pojmovna odre|enja trìta od toga
da je ono ,,oblik razmjene proizvoda i usluga pomo}u novca", ,,mjesto su~eljavanja ponude i traènje i formiranja cijena", ,,ukupnost odnosa 'ponude i tra`nje",
,,automatski regulator robne privrede", pa do definisanja trìta kao ,,institucionalno ure|enog ambijenta na kome se obavlja proces razmjene" ili jo obuhvatnije, kao ,,skupa svih robnonov~anih veza izme|u ekonomskih subjekata u
drutvu u kome je izvrena podjela rada". Mogu se vriti razli~ite klasifikacije
trìta, po predmetnom, prostornom, vremenskom i drugom kriterijumu, pa tako
govorimo o robnim i finansijskim trìtima, trìtima odre|enih proizvoda i usluga, trìta faktora proizvodnje; doma}em i stranom trìtu; veleprodajnom i maloprodajnom trìtu; sadanjem i budu}em trìtu nekog proizvoda; sivom i crnom
trìtu i sl. No neovisno od razli~itih klasifikacija i vrsta trìta, trìte kao
ekonomski mehanizam posjeduje odre|ena univerzalna svojstva koja mu
omogu}avaju da regulie odnose proizvodnje i potronje i doprinosi efikasnoj
upotrebi raspoloìvih drutvenih resursa. Ta svojstva mu obezbje|uju nezamjenjivu ulogu u regulisanju odvijanja ukupne drutvene reprodukcije.
TR@ITE KAO AUTOMATSKI REGULATOR PRIVREDE
Svojim spontanim djelovanjem trìte uskla|uje proizvodnju i potronju i na
taj na~in rjeava osnovnu potrebu svakog drutva koje èli da opstane i da se razvi* Prof. dr Slobodan Maksimovi}, Institut dru{tvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja.
** Slobodan Maksimovi}, Mikroekonomija, Consseco Institut, Beograd, 2001, str. 14-17, 2526. i 57-60.
198
Slobodan Maksimovi}
ja, da na najefikasniji na~in upotrijebi raspoloìve resurse za zadovoljavanje

drutvenih potreba. Time se ostvaruje i osnovni ekonomski zakon tzv. srazmjerne
raspodjele fonda drutvenog rada. Naime, potrebe drutva su brojne i raznovrsne,
stalno se ire a pojavljuju se i nove, to zna~ajno prevazilazi mogu}nost drutva
da ih raspoloìvim resursima zadovolji. Zato je neophodna selekcija u upotrebi
ograni~enih resursa i zadovoljavanju drutvenih potreba. Pitanja koje potrebe i
kako zadovoljiti, kojim resursima i ta proizvesti i kakvu raspodjelu obaviti na
~lanove drutvene zajednice, trìte rjeava spontanom igrom trìnih snaga i sistema cijena, kao vrijednosnog ishoda njihove igre i korektivnog elementa u
uzro~no-posljedi~noj vezi ponude, tra`nje i sistema cijena.
Naime, trìte je nepravazi|en kolektor èlja i potreba miliona ljudi koje se
materijalizuju kroz ponudu i tra`nju na trìtu i sistem cijena koji te èlje i potrebe
dovodi u sklad sa njihovim realnim ekonomskim mogu}nostima. Pri tome do
izraàja dolaze prirodna svojstva trìta kao efikasnog mehanizma regulacije
funkcionisanja privrede.
OSNOVNE FUNKCIJE TR@ITA
Trìte sa prate}om infrastrukturom je sloèn, razu|en i kompleksan mehanizam, u nekim aspektima savremenih trìta i sofisticiran sistem, veoma senzibilan i osjetljiv na promjene egzogenog i endogenog karaktera (npr. finansijska
trìta). Brojni elementi i faktori institucionalnog, organizacionalnog, finansijskog,
posredni~kog, informacionog i drugog karaktera razvijene trìne infrastrukture
pojedina~no i u svojoj sveukupnosti omogu}avaju trìnim u~esnicima da uspjenije ostvaruju ciljeve svoje ekonomske aktivnosti. Trìta razvijenih zapadnih
zemalja su, prete`no, takvog karaktera, dok su trìta nerazvijenih zemalja i zemalja u tranziciji jo u povoju, nerazvijena, nestabilna i bez odgovaraju}e trìne
infrastrukture, to ograni~ava ispoljavanje njihovog djelovanja kao efikasnog
ekonomskog mehanizma. No, neovisno o stepenu razvijenosti i karakteru sistema
u kom djeluje, trìte, na manje ili vie uspjean na~in, obavlja svoje ekonomske
funkcije. Univerzalne funkcije imanentne trìnom mehanizmu su: alokativna, selektivna, informativna i distributivna funkcija.
Efikasna alokacija raspoloìvih resursa je primaran cilj svakog ekonomskog
subjekta i drutva u cjelini. Trìte omogu}ava da se ovi ciljevi lake ostvare jer
se na njemu ispoljavaju snage ponude i tra`nje iz ~ijeg odnosa proizvo|a~i sti~u
uvid za kojim proizvodima i uslugama postoji nepodmirena tra`nja i kod kojih je
tra`nja zasi}ena. Preko trìnih cijena tih proizvoda i usluga oni dobijaju elemente
za svoj ekonomski kalkulus, na osnovu ~ega mogu da donose odluke o ulaganju
sredstava u odgovaraju}u proizvodnju i efektima tog ulaganja. to su ti ekonom-
Trì{te
199
ski efekti povoljniji, ve}i broj proizvo|a~a }e alocirati svoja sredstva u odgovaraju}u djelatnost i tako pove}ati njenu ponudu i zadovoljiti nepodmirenu tra`nju.
Konkurencija proizvo|a~a u okviru iste djelatnosti dovodi do pove}anja efikasnosti ulaganja u tu djelatnost, jer svi nastoje da maksimiziraju stope prinosa na
angaòvani kapital. Ako su, me|utim, stope prinosa na angaòvani kapital u toj
djelatnosti niè od stopa prinosa u nekoj drugoj djelatnosti, do}i }e do seljenja
kapitala iz nje u djelatnost gdje su te stope povoljnije, tj. kapital }e biti alociran
upravo tamo gdje su ga uputili signali trìta. Dolazi, dakle, do seljenja kapitala
iz jedne djelatnosti u drugu i tzv. me|ugranske konkurencije, koja je i najva`nija
sa aspekta efikasne alokacije ukupnog kapitala kojim drutvo raspolaè. Tako
trìte spontanom igrom snaga ponude i tra`nje i sistema cijena obavlja ulogu najefikasnijeg alokatora raspoloìvih resursa. Preuzimanje alokativne funkcije od
strane plana u praksi bivih socijalisti~kih zemalja bio je jedan od glavnih uzroka ekstenzivnosti i ekonomske neefikasnosti njihovih privreda.
Trìte vri uspjenu selekciju proizvoda i proizvo|a~a, dobre prihvata a loe
odbacuje. Ovu selekciju trìte, tako|e, obavlja spontano, i na strani tra`nje i na
strani ponude. Na strani tra`nje, potroa~i svojim aktom kupovine potvr|uju prihvatljivost i opravdanost nekog proizvoda ili usluge a samim tim i njihovog proizvo|a~a. Na strani ponude, konkurencija proizvo|a~a u pove}anju produktivnosti, ekonomi~nosti, kvaliteta i drugih svojstava proizvoda dovodi do eliminacije
manje sposobnih, bilo preuzimanjem uspjenijih ili potpunim potiskivanjem iz
ponude. Kroz proces trìnog formiranja cijena, njihovog rasta i pada, proizvo|a~i
sti~u ,,skupo pla}eno iskustvo" ta od njihovih proizvoda i usluga drutvo prihvata a ta ne, i time u ekonomsko ponaanje trìnih u~esnika unose racionalnost,
kao unutranji smisao formiranja cijena. Kroz trìnu konkurenciju se, dakle, vri
selekcija po kriterijumu uspjenosti, kako proizvo|a~a tako i njihovih proizvoda
i usluga, to doprinosi pove}anju efikasnosti ukupne privrede i boljeg zadovoljavanja tra`nje potroa~a.
Putem sistema cijena trìte obavlja prvu, odnosno primarnu raspodjelu
(distribuciju) ukupnog dohotka drutva. Trìnim mehanizmom uspostavljaju se
nivoi i odnosi cijena proizvoda i usluga, a time se odre|uju i proporcije u~e}a
svakog u~esnika u drutvenoj proizvodnji u prisvajanju u njoj ukupno ostvarenog
dohotka. Ova raspodjela }e biti ekvivalentnija ukoliko je trìte savrenije, tj.
ukoliko nivoi i odnosi cijena na trìtu vie odgovaraju objektivno uslovljenim
trokovima proizvodnje, odnosno produktivnosti rada u~esnika. Relativne cijene
utvr|ene iz odnosa stvarnih cijena proizvoda i usluga ili iz me|usobnog odnosa
cijena pojedinih djelatnosti pokazuju distorzije cijena nastale zbog imperfektnosti samog trìta ili neadekvatne dràvne intervencije na trìtu i u sistemu
cijena.
200
Slobodan Maksimovi}
Treba, me|utim, napomenuti da veli~ina udjela svakog u~esnika u prisvajanju ukupnog ostvarenog dohotka ne zavisi samo od konfiguracije trìnih cijena, nego i od vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, tako da pojedini ~lanovi
drutva mogu da ostvaruju manje ili vie dohotka nego to je potrebno da bi se
ostvarila optimalna distribucija proizvoda i usluga na ~lanove drutvene zajednice. Ta pitanja se rjeavaju u narednim fazama raspodjele sekundarnoj, namjenskoj i internoj, to je predmet posebnih razmatranja.
Ovu funkciju distribucije ukupno ostvarenog dohotka, ili funkciju raspodjele odnosno raspodjelnu funkciju trìta kako se ponekad naziva u literaturi, ne
treba mijeati sa fizi~kom distribucijom dobara kroz kanale distribucije i razli~ite
transakcije na trìtu.
Trìte je nezamjenljiv izvor informacija za donoenje ekonomskih odluka.
Ogroman broj u~esnika preko trìta dobija najva`nije informacije o stanju i
odnosima na trìtu, uslovima proizvodnje i plasmana, alokaciji sredstava,
konkurenciji i, to je najbitnije, o cijenama svih proizvoda i usluga. Racionalnost
i efikasnost trìnog informacionog sistema zasniva se na mogu}nostima decentralizacije, tako da svaki u~esnik koristi onaj skup informacija koji u je neophodan za njegove ekonomske odluke, u krajnjoj instanci, konzistentne sa
opteprivrednim optimumom. Informativna funkcija trìta je komplementarna sa
alokativnom, selektivnom i distributivnom funkcijom, uzajamno se prepli}u i
proìmaju i u svojoj ukupnosti daju trìtu svojstvo najefikasnijeg informacionog
mehanizma ekonomskog sistema. Svi dosadanji pokuaji supstitucije trìta planskim i drugim sistemima nisu izdràli test ekonomske efikasnosti, posebno
alokacijske.
Pored ove ~etiri osnovne, trìte obavlja i niz drugih funkcija, kroz svoju
razra|enu infrastrukturu i ekonomske aktivnosti privrednih aktera (povezivanje
u~esnika, distribuciju dobara, robne i finansijske transakcije i sl.).
PONUDA
Trìte sa sistemom cijena daje odgovor na pitanje ta i kako proizvoditi na
osnovu ~ega trìni u~esnici donose odluke da bi ostvarili svoje ekonomske ciljeve. Zato su i proizvodi i usluge koji se pojavljuju i nude na trìtu izraz prethodnih analiza i odluka proizvo|a~a da svoje resurse angaùju u odre|ene ekonomske
aktivnosti koje }e im donijeti odgovaraju}e ekonomske efekte. Koliki }e ti efekti biti, zavisi od vie faktora, a u prvom redu od cijena po kojim se ti proizvodi i
usluge mogu realizovati na trìtu. Zbog toga se i ponuda naj~e}e definie kao
koli~ina neke robe koja se u odre|enom vremenu, na odre|enom trìtu i po
odre|enim cijenama nudi na prodaju kupcima. Pored ovog ~isto materijalnog
Trì{te
201
odre|enja ponude, ponekad se akcenat u odre|enju ponude stavlja na spremnost

ponu|a~a da pod odre|enim uslovima proda odre|enu robu. Poto je proizvodnja materijalna baza ponude, ponuda se nerijetko tretira i kao trìni izraz
proizvodnje, mada se proizvodnja i ponuda neke robe u odre|enom razdoblju ne
moraju podudarati, zbog prelaznih zaliha, salda izvoza i uvoza i sl.
Glavna determinanta ponude je trìna cijena, jer ako je ona nepoznata ne
moè se dati odgovor koji }e biti obim ponude neke robe na trìtu. Otuda se iz
odnosa trìne cijene i ponu|ene koli~ine izvodi i opta me|uzavisnost ponude i
cijene: kad cijena neke robe raste, pove}ava}e se i ponuda te robe, i obratno. Tri
su osnovna razloga za ovu uslovljenost ponude i cijene. Prvi je taj {to vie cijene
donose ve}i profit proizvo|a~u, drugi se ispoljava u mogu}nosti da se viim cijenama pokriju pove}ani trokovi usljed irenja obima proizvodnje i tre}i, zna~ajan
za dugi rok, ako cijene ostaju visoke, privu}i }e druge proizvo|a~e u ponudu te
robe, to }e pove}ati ponudu cijele grane.
Nije, me|utim, cijena jedina determinanta ponude. Trokovi proizvodnje
imaju ogroman zna~aj. Ako trokovi rastu iz bilo kog razloga (cijene inputa, promjena tehnologije, organizacione promjene, ekonomska politika i dr.) smanji}e se
razlika izme|u prihoda i trokova pa proizvo|a~i ostvaruju manji profit.
Profitabilnost alternativnih proizvoda i usluga (supstitucija u ponudi), tako|e, uti~e
na ponudu, kao i profitabilnost komplemenata, o~ekivanja u promjenama cijena,
maksimizacija profita na nivou preduze}a, pri ~emu se relativizira profitabilnost
svakog pojedina~nog proizvoda i usluge, via sila (kvarovi postrojenja, zemljotres,
rat i sl.).
Proizvodnja i trokovi koji nastaju u vezi sa njom su, dakle, osnova na kojoj se temelji ponuda sa kojom }e proizvo|a~i nastupati na trìtu i u susretu sa
tra`njom i sistemom cijena traìti opravdanost i uspjenost svoje ekonomske aktivnosti. Zato }emo prije detaljnijeg razmatranja karakteristika same ponude u~initi kra}i osvrt na proizvodnju i trokove, imaju}i u vidu da ~itaoci o njima ve} posjeduju odre|ena znanja.
TRA@NJA
Pojam, osnove i karakteristike tra`nje
Proizvodnja i ponuda imaju svoj drutveni i ekonomski smisao ako su prihva}ene na trìtu od plate`no sposobne tra`nje tj. ako se mogu realizovati na
trìtu i zadovoljiti odre|ene drutvene potrebe. Otuda je tra`nja za odre|enim
proizvodima i uslugama klju~ni momenat ukupne drutvene reprodukcije i uslov
njene ekonomske racionalnosti, jer proizvo|a~e upu}uje na alokaciju raspoloìvih
202
Slobodan Maksimovi}
resursa u one privredne aktivnosti ~iji }e proizvodi i usluge preko zadovoljavanja trìne tra`nje na}i svoj drutveni i ekonomski smisao i opravdanje. Tra`nja
je u isto vrijeme i ona trìna snaga koja sa ponudom i sistemom cijena, u stalnoj igri suprotnosti i me|uzavisnosti, obezbje|uje dinami~no i stabilno
funkcionisanje ukupnog privrednog sistema po kriterijumu ekonomske racionalnosti. Zato u sistemima trìne privrede i slobodnog preduzetnitva tra`nja ima
primarno mjesto i odlu~uju}i zna~aj.
U pojmovnom odre|ivanju tra`nje, sli~no kao i kod ponude, polazimo od
koli~ine neke robe koja se kupuje na trìtu. Zato se tra`nja naj~e}e definie kao
koli~ina odre|ene robe koja se u datom periodu, na odre|enom trìtu, kupuje po
datim cijenama. Ponekad se akcenat stavlja i na spremnost i sposobnost kupaca
da ove kupovine obave po razli~itim cijenama. U oba slu~aja trìna cijena se javlja kao klju~ni momenat, jer bez njenog poznavanja nije mogu}e znati koje }e
koli~ine neke robe, pri ostalim jednakim okolnostima, biti stvarno kupljene. Kupci
proizvoda i usluga na trìtu su potroa~i, bilo da se javljaju kao pojedinci odnosno doma}instva ili preduze}a. Poto preduze}a kao potroa~i imaju specifi~nu
ulogu u kupovini faktora proizvodnje, kad govorimo o potroa~u i njegovom
ekonomskom ponaanju prvenstveno mislimo na pojedinca, njegove ukuse i preferencije u zadovoljavanju vlastitih potreba sa raspoloìvim dohotkom. Zato }emo
prije razmatranja teorijskih apekata tra`nje kao individualne i agregatne
ekonomske ~injenice i trìne snage dati odgovaraju}i prikaz osnova na kojim je
razvijena teorija i formulisani zakoni tra`nje.
Racionalnost potroa~a
Kada smo govorili o funkciji cilja ekonomskih aktivnosti proizvo|a~a i
potroa~a, i konstatovali da potroa~ èli da izvu~e najve}u mogu}u korisnost iz
upotrebe raspoloìvog dohotka. To zna~i da je re~ o racionalnom potroa~u koji
poredi trokove i koristi od svake kupljene dodatne jedinice nekog dobra. On, dakle ra~una oportunitetne trokove i koristi da bi s datim dohotkom ostvario najpovoljniji ekonomski poloàj. To ne zna~i da se potroa~ ponekad ne ponaa neracionalno, u odnosu na cijenu, kvalitet i sl., ali ostaje opta pretpostavka o racionalnom potroa~evom ponaanju. Racionalno ponaanje moè biti ugroèno nedostatkom informacije, neznanjem u donoenju odluka, to treba razlikovati od
iracionalnog ponaanja. Pojam ,,racionalan" u ekonomskom smislu treba osloboditi svih moralnih i drugih elemenata, to zna~i da je potroa~evo ponaanje
konzistentno sa njegovim li~nim interesom, da ostvari to ve}u korist od dohotka kojim raspolaè. Zato kad govorimo o racionalnom potroa~evom ponaanju
ne govorimo o tome kakvi su i kakvi bi trebalo da budu njegovi ciljevi, ve} o nji-
Trì{te
203
hovim implikacijama na tra`nju potroa~a. Sigurno je da na potroa~evo ponaanje

uti~u brojni faktori: eti~ki, religiozni, politi~ki, tehnoloki, neekonomski i dr., to
se vremenom mijenja i to je teko mjeriti. Ono to je dosta pouzdano i u praksi
potvr|eno je potroa~evo ponaanje u odnosu na cijene i dohodak. Kako kaè G.
Stigler, potroa~i nisu revolucionarni kao inovatori u biznisu, pa je njihova
sklonost kupovini stabilna funkcija cijena i dohotka.1
Potrebe kao osnova tra`nje
Drutvene potrebe su mnogobrojne i raznovrsne a njihovo zadovoljavanje
se ostvaruje kupovinom, odnosno potra`njom odre|enih roba. S obzirom na
ograni~eni dohodak potroa~a sve potrebe ne mogu biti zadovoljene, ve} samo
jedan njihov dio koji se ispoljava kroz trìnu tra`nju. To kvantitativno nepodudaranje drutvenih potreba i tra`nje na trìtu upu}uje nas na pitanje prioriteta i
zna~aja pojedinih potreba za potroa~a, na ~iju spremnost za kupovinu svake pojedina~ne robe uti~e ~itav niz faktora. Nesporno je da zadovoljenje osnovnih egzistencijalnih potreba potroa~a predstavlja prioritet u njegovoj upotrebi dohotka, pa
te potrebe za njega imaju i najve}u va`nost i zna~aj. Ove potrebe su, me|utim,
samo jedan i to prete`no manji dio ukupnih drutvenih potreba zna~ajnih za
potroa~a. Njegov odnos prema zadovoljavanju ostalih potreba proisti~e,
uglavnom, iz njegovog kulturnog, drutvenog, ekonomskog i klasnog statusa i pripadnitva, jer ono to determinie ukupan obim i strukturu sistema drutvenih
potreba ne iscrpljuje se u tzv. utilitarnim funkcijama potronje, ve} su one i izraz
drutvenog statusa i imaginacije.2 Kako, me|utim, sve potrebe dobijaju svoju
ekonomsku relevanciju ako se potvrde na trìtu kroz akt potroa~evog izbora, to
kazuje da je njihova kvantitativna odre|enost kolebljiva i uslovljena cijenama roba
i dohotkom potroa~a, a sam karakter kao takvih anoniman, sve dok se na trìtu
ne legitimiu pomo}u novca. Uz to vremenom se mijenjaju. Redosljed zadovoljavanja potroa~evih potreba zasnovan je na njihovom prioritetu, od egzistencijalnih do onih koje proisti~u iz mate i fantazije. Poznato je da je jo Menger
izvrio klasifikaciju potreba na potrebe prvog, drugog i vieg reda i da indeks njihove ekonomske va`nosti raste ukoliko su bliè potroa~u i njegovoj neposrednoj potronji, kakve su npr. egzistencijalne potrebe prvog stepena nu`nosti.
Intenzitet njihovog zadovoljavanja je, tako|e, uslovljen njihovim redosljedom
va`nosti, to dobro ilustruje poznata Mengerova ljestvica potreba, po kojoj se
1
str. 20.
Stigler, J.G., The Theory of Price, 4 th ed., Macmillan Publishing com., New York, 1990,
2 Attali,
J. M., Anti-ekonomika, IDN, Beograd, 1978, str. 97.
204
Slobodan Maksimovi}
potrebe prvog reda zadovoljavaju sa 9 a desetog sa 1 jedinicom nekog dobra. Ova

klasifikacija potreba posluìla je za razvijanje tzv. teorije inputacije, po kojoj se
cijene faktora proizvodnje izvode iz cijene finalnog, gotovog proizvoda, u ~ijoj
su proizvodnji ti faktori sudjelovali.
Korisnost dobra za potroa~a
Kad kaèmo da potroa~ u svom ekonomskom ponaanju nastoji da iz
upotrebe raspoloìvog dohotka izvu~e najve}u mogu}u korisnost, suo~avamo se
sa pitanjem samog pojma korisnosti, a posebno sa problemom mjerenja korisnosti.
Najjednostavnije re~eno, korisnost je svojstvo nekog dobra da zadovolji odre|enu
potrebu potroa~a, ili drugim rije~ima, korisnost je upotrebna vrijednost nekog
dobra. Ona se izraàva u stepenu zadovoljstva u podmirenju potrebe potroa~a,
to zna~i da je podlo`na mjerenju i upore|ivanju sa zadovoljstvima od upotrebe
drugih dobara iz potroa~evog izbora. Iz teorije subjektivne vrijednosti znamo da
ona po~iva na introspekciji i stavu pojedinca o ekonomskom indeksu va`nosti
nekog dobra za njega samog, a ne vrijednosti objektivno date kao takve. Ipak, tako
tuma~ena korisnost i ocjena pojedinca uzima se za determinantu vrijednosti dobra i osnovu za objanjenje njegove prometne vrijednosti. Osje}aj zadovoljstva,
uìvanja i saturacije od upotrebe nekog dobra, odnosno patnje, tuge ili bola pri
liavanju njegovog koritenja je, me|utim, psihi~ki fenomen, nepodesan i teàk
za precizno kvantitativno mjerenje. Da bi bio relevantan za objanjenje realnih
ekonomskih i trìnih pojava i zbivanja morao bi biti kvantitativno odrediv i podesan za ta~an ekonomski kalkulus. Znamo da se ova teorija dugo mu~ila sa problemom mjerenja korisnosti same po sebi (italijanski i francuski ekonomisti XVII
i XVIII vijeka, posebno: Montanari, Galiani, Kondijak, Tirgo i dr.).
Uklju~ivanje pojma rijetkosti kao drugog elementa u objanjenju vrijednosti nametnulo je nerjeiv problem ekonomskog paradoksa voda obilna i korisna
a manje vrijedna (u prirodi bez cijene) a dijamant vrijedan i veoma rijedak ali male
(sem kao nakit) korisnosti. Kada je izgledalo da je ova teorija zapala u }orsokak
sa problemom mjerenja korisnosti i same vrijednosti, pojavili su se autori sa u~enjem o mjerenju korisnosti na granici, tj. o mjerenju korisnosti posljednje jedinice
nekog dobra u potronji odre|enog ekonomskog subjekta, marginalisti. Iz njihovog u~enja razvila su se dva pristupa mjerenju korisnosti: kardinalni i ordinalni.
Kardinalna hipoteza o mjerenju korisnosti po~iva na stavu da je korisnost
neposredno mjerljiva u kardinalnom smislu i da je samo pitanje mjere i na~ina
mjerenja ono oko ~ega treba posti}i saglasnost. Intenzitet korisnosti (ukupne i
grani~ne) svakog dobra posebno je mogu}e izmjeriti i izraziti u apsolutnim izrazima kardinalnim brojevima. Ordinalna hipoteza, pak, polazi od stava da je ko-
Trì{te
205
risnost mjerljiva ali samo u ordinalnom smislu, tj. relativno. Pore|enjem korisnosti pojedinih nizova (korpi) dobara potroa~ dolazi do ocjene o ekonomskom
indeksu njihove va`nosti u skali vlastite preferencije. Po njoj, za utvr|ivanje
ravnoteè potroa~a nije ni potrebno precizno broj~ano mjerenje korisnosti po kardinalnoj hipotezi. Prikazom teorija ponaanja potroa~a bolje }emo sagledati i
sutinu ovih pristupa.
SISTEM CIJENA
Igra trìnih snaga, stalno osciliranje ponude i tra`nje, dovodi do formiranja trìnih cijena po kojim se obavlja razmjena na trìtu. Iako su, me|utim,
formirane trìne cijene rezultanta svih faktora koji djeluju na strani ponude i
tra`nje, one povratno uti~u na odnose ponude i tra`nje; pad cijena dovodi do smanjenja ponude i rasta tra`nje i obratno. Samo u tom sklopu i toj me|uzavisnosti
moè se govoriti o automatskom funkcionisanju trìnog mehanizma iz odnosa
ponude i tra`nje formiraju se cijene proizvoda i usluga na trìtu, da bi one same
u daljem procesu uticale na odnose ponude i tra`nje. Tako sistem cijena obavlja
ulogu povratne sprege, spontanog uskla|ivanja ponude i tra`nje i funkcionisanja
ukupnog trìnog sistema. to su odnosi ponude i tra`nje uskla|eniji, uskla|eniji su i odnosi cijena a time i odnosi razmjene u~esnika na trìtu. Kako se razmjena obavlja posredstvom novca cijena se naj~e}e naziva nov~anim izrazom
vrijednosti robe, odnosno proizvoda i usluga. Time se otvara pitanje podudarnosti
cijene i vrijednosti, odnosno pitanje da li i u kojoj mjeri trìno formirane cijene
odgovaraju vrijednosnom sadràju roba.
Obrazovanje cijene u reìmu ~iste i savrene utakmice
Reìm savrene utakmice je reìm koji se zasniva na pretpostavci da su ostvarena ova tri uslova: automi~nost, fluidnost i pokretljivost. Pod izrazom automi~nost ponude i tra`nje treba razumeti ~injenicu da je broj prodavaca i kupaca
dovoljno veliki tako da postupanje jednog jedinog prodavca ili jednog jedinog
kupca ne moè imati osetnog uticaja na kolektivnu ponudu i tra`nju i samim tim
na cijenu. ,,Svaka ponuda treba da bude kao kap vode u okeanu ponude i svaka
tra`nja kao kap vode u okeanu tra`nje" (Peru Perroux). Dakle, sve treba da se
odigrava kao da je cijena ~injenica koja se name}e prodavcima i kupcima.
Fluidnost se suprotstavlja rastegljivosti, to zna~i da su kupci i prodavci veoma dobro obaveteni. Oni mogu slobodno da stupe u odnose jedni sa drugima.
Oni mogu potpuno slobodno da odrede svoje kupovne ili prodajne cene, koli~ine
koje traè ili nude (nema ni kartela ni intervencije dràve). Najzad, ,,fluidnost"
206
Slobodan Maksimovi}
zna~i prozra~nost trìta zato to se kupci i prodavci sastaju na jednom istom mestu i diskutuju sa punim poznavanjem stvari o ponu|enim i traènim koli~inama;
ovaj obostrani uticaj koji vre pojedinci jedni na druge odre|uju uslovi razmene
koji se name}u svima. Najzad, fluidnost podrazumeva homogenost i savrenu
djeljivost ponu|enih dobara: nema razlike u kakvo}i jedinica ponu|enih dobara
na trìtu.
Uslov pokretljivosti se odnosi na ~injenicu da se prodavac ili kupac svakog
trenutka mogu povu}i sa trìta ako im cijena ne odgovara.
MONOPOL I OLIGOPOL
Monopol je takvo trìno stanje u kome se na strani ponude nalazi samo
jedan ponu|a~ a na strani tra`nje veliki broj malih kupaca. Ponuda monopola
ujedno je i ponuda cijele grane u kojoj monopol posluje. Elasti~nost supstitucije i unakrsna elasti~nost tra`nje kod ~istog monopola su ravne nuli, tj.
proizvod nema supstituta a njegova politika cijena je potpuno nezavisna od cijena drugih proizvoda. Nema slobode ulaska novih preduze}a u ponudu a informisanost u~esnika je potpuna. Vidimo, dakle, da je potpuni monopol teorijski model trìne strukture u kom uopte nema konkurencije, kao to je, s
druge strane, potpuna konkurencija teorijski model trìne strukture u kojoj
uopte nema elemenata monopola.
U praksi su, me|utim, rje|i slu~ajevi ovakvog ~istog monopola, jer pored
njega postoji i izvjestan broj manjih u~esnika koji proizvode isti ili sli~an
proizvod, tako da je vrijednost koeficijenta elasti~nosti supstitucije mali pozitivan broj a koeficijenta unakrsne elasti~nosti tra`nje, zbog odvojenosti trìta,
nula.
Uvid u pojavne oblike monopola, uzroke i na~in njihovog nastanka olaka}e
nam analizu njihovog ponaanja i uo~avanje nedostataka i prednosti koje imaju
u odgovaraju}oj privrednoj strukturi.
Prvi monopoli su nastali na osnovu posjedovanja odre|enih prirodnih
resursa i rijetkih proizvodnih faktora pa se nazivaju prirodni monopoli (rijetke
rude, specijalne vrste poljoprivednih proizvoda iz odre|enih podru~ja i sl.).
Pojava parne maine i èljeznice predstavljaju po~etak razvoja monopola na
osnovu tehnike i tehnologije tzv. oktopodskih monopola, koji svoju tehni~ku
infrastrukturu ire po cijelom trìtu (èljeznica, elektroprivreda, telekomunikacije i sl.). Zbog opteg interesa ili fiskalnih potreba dràva svojim propisima moè neke djelatnosti da pretvori u monopolske (npr. svojevremeni
monopol na so, duvan i sl., odnosno PTT, èljeznicu i sl.). To su zakonski monopoli. Konkurencija sama po sebi, opstanak sposobnijih i ja~ih a nestajanje
Trì{te
207
slabijih u konkurentskoj borbi, vodi monopolizaciji trìta i pojavi monopola.

Ja~anje individualnog kapitala kroz proces koncentracije i spajanje individualnih kapitala u jedan kroz proces centralizacije kapitala omogu}avaju stvaranje ekonomskih monopola, razli~itih oblika i formi djelovanja. Prvo su se pojavili kartel i trust, zatim razna akcionarska drutva, holding kompanije a potom transnacionalne i megakorporacije, koje u teku}em procesu globalizacije
svjetske privrede postaju odlu~uju}a ekonomska, pa i politi~ka snaga savremenog svijeta.
Od po~etnog poimanja prirodnog monopola na osnovu posjedovanja
proizvodnih i drugih rijetkih faktora proizvodnje, savremena teorija pod prirodnim monopolom podrazumijeva svaku djelatnost u kojoj se najracionalnije moè
organizovati ekonomska aktivnost, tj. u kojoj su trokovi najniì (i u odnosu na
pretpostavljeno stanje potpune konkurencije, tako da ,,nema mjesta za dvoje").
To su obi~no veliki tehni~ki sistemi, gdje karakter tehnologije i obim tra`nje
dovode do velike degresije trokova, kao to su èljeznica, prenos elektri~ne energije, vodovod i sl.
Oligopol
Trìno stanje u kome se na strani ponude nalazi nekoliko u~esnika
zna~ajne trìne snage a na strani tra`nje veliki broj kupaca naziva se oligopol. Oligopol moè da proizvodi identi~an ili diferenciran proizvod. Za razliku
od stanja ograni~ene konkurencije ulazak u ponudu je veoma teàk, kako zbog
velikog investicionog napora koji je potreban za ulazak, tako i zbog ste~enih
preferencija potroa~a prema proizvodima postoje}ih firmi. Zbog malog broja i snage u~esnika postoji visok stepen me|uzavisnosti njihovih akcija tako
da rivali biraju razli~ite strategije za uspjenu konkurenciju. Naime, u oligopolu svaki u~esnik mora da vodi ra~una o sebi i svojoj ekonomskoj snazi ali i
o akcijama suparnika da bi mogao da na njih adekvatno odgovara (tj. dok radi
svoj posao istovremeno ispod oka gleda ta radi suparnik). Za ovo ima puno
razloga jer, iako nije savrena, elasti~nost tra`nje je veoma visoka. Broj u~esnika je mali, najmanje dva do nekoliko, ne moè se ta~no re}i koliko, ali u
svakom slu~aju, manje nego u ograni~enoj konkurenciji u kojoj se reakcije suparnika ne uzimaju u obzir. Poznate su igre strategije sa ve}im brojem u~esnika. Radi pojednostavljenja analize, koja je sa ve}im brojem u~esnika veoma
komplikovana i sloèna, ponaanje u~esnika u oligopolu obi~no se analizira
preko duopola. Da bi se izbjegle komplikacije u analizi, uglavnom se pretpostavlja da duopolisti proizvode homogen proizvod. Tako se analiza zavisnosti svodi na ponaanje dva u~esnika sa ~etiri varijable cijene i koli~ine u~es-
208
Slobodan Maksimovi}
nika. S obzirom na snagu u~esnika i njihove reakcije razlikuju se lideri i pratioci, odnosno sateliti i reakcije prilago|avanja i suprotstavljanja. Liderstvo
moè biti u pogledu koli~ina i cijena a reakcije mogu biti pomirljive, suprotstavljene ili da prerastaju u sporazum. Cjenovni lider je u~esnik koji odredi svoje cijene prije ostalih koji su cjenovni pratioci. Koli~inski lider je u~esnik koji
prvi odredi koli~inu, ostali su pratioci u koli~inama. Strategija me|uzavisnosti (interakcije) u formi ovih slu~ajeva je igra u nizu (sekvencionalna igra), igra
u kontinuitetu. Ako, me|utim, izbor jednog u~esnika ne zna~i automatski izbor za drugog, ve} on procjenjuje ta da uradi i tek nakon toga donosi odluku,
rije~ je o simultanoj igri (istovremenoj igri). Ovdje se javljaju dvije mogu}nosti simultani izbor cijene ili koli~ine. Svaki od ovih tipova interakcije je osnova za razli~ite vrste strategije. Firme mogu da izbjegnu konkurenciju sklapanjem sporazuma. Ako se dogovore o cijenama i koli~inama da zajedni~ki ostvare maksimalan profit, ta vrsta sporazuma se naziva kooperativna igra.
Prema snazi oligopoli se dijele na: simetri~ne pribli`ne snage i asimetri~ne
razli~ite mo}i, a prema karakteru proizvoda na: homogene identi~an i heterogene - diferenciran proizvod.
Iz me|usobnih reakcija u~esnika u vezi sa koli~inama i cijenama proisti~u
njihove krive jednakih profita i krive reakcije u~esnika kao mjesta ta~aka optimalnog poloàja u~esnika u me|usobnom reagovanju, tj. igri. Krive reakcije i krive jednakih profita su osnovno analiti~ko sredstvo u objanjavanju postupaka maksimalizacije profita i grafi~ke interpretacije ravnote`nog poloàja
u~esnika.
Treba, me|utim, ista}i da se za razliku od ostalih trìnih stanja kod oligopola, zbog sloènosti oligopolske strukture, neizvjesnosti i teorijske neodre|enosti razli~itih oligopolskih situacija ne moè utvrditi opti, univerzalni
model njihovog ponaanja. Zato se njihovom istraìvanju pristupa preko razli~itih tipova, stanja i pretpostavki ponaanja oligopolista da bi se dobila
cjelovitija slika ove zna~ajne trìne strukture.
Od velikog broja modela oligopola koji obi~no nose nazive po njihovim
autorima ud`beni~ki se ovo trìno stanje, radi jednostavnosti, obi~no objanjava preko karakteristi~nih duopola, i to: Kurnoovog satelitskog, takelbergovog liderskog i Boulijevog nezavisnog tipa duopola. takelbergov duopol
karakterie liderstvo koli~ina, Kurnoov cijena uz simultano odre|ivanje
koli~ine.
209
Ekonomska i poslovna enciklopedija*
NOVAC, KREDIT I KREDITNO TR@I[TE

NOVAC - definie se prema njegovoj funkciji opteg sredstva razmene dobara. Da bi n. mogao da obavlja tu funkciju, potrebno je da privreda bude organizovana na podeli rada s trìnom distribucijom proizvoda (to, i pored podele
rada, nije kolektivna privreda nae ku}ne zadruge, niti bi to bila neka dosledno
komunisti~ki organizovana ira zajednica). Odatle proizlazi da n. u~estvuje samo
u prometu robe. Druk~ije izraèno, osnovna funkcija novca se ograni~ava na sferu
raspodele dobara, dakle, od trenutka kada proizvodi, ulaze}i na trìte, postaju
roba, do trenutka kada roba, naputaju}i trìte i ulaze}i u sferu potronje, postaje (upotrebno) dobro. Odatle sledi da se u stanju ravnoteè proizvodna dobra mogu
kupovati samo akumuliranim nov~anim sredstvima.
Geneza novca. îm postoje pomenuta dva drutvena uslova, n. se, po pravilu, sam od sebe razvija, na taj na~in to se u naturalnoj razmeni po~inje da izdvaja neko upotrebno dobro, prvenstveno predmet opte tra`nje, koje se rado prima, iako u datom trenutku primalac nema potrebu za njim. Ali, stalnim kori}enjem tog upotrebnog predmeta za svrhe razmene, postepeno se kod u~esnika u razmeni gubi svest o njegovim upotrebnim svojstvima i sve va`nija postaje njegova vrednost kao sredstva razmene, dakle njegova prometna vrednost. tavie,
prometna vrednost moè i da izgubi svojstva koja omogu}uju njegovu konsumptivnu upotrebu, a da nita ne izgubi od svoje prometne vrednosti. tavie,
prometna vrednost moè i da mu raste. Stari Sloveni su kao sredstvo razmene
upotrebljavali komade platna (odatle dolazi izgleda i re~ platiti), pri ~emu su se
stare, upotrebom u prometu u svrsi izra~unavanja potpuno neprikladne krpe, kao
sredstvo razmene vie cenile od novog platna (podozrenje da je njihova pojava u
prometu znak inflacije!). U Kini su se nekada koristili noèvi kao n., ali su se vre* Ekonomska i poslovna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1994, str. 925927, 929-930.
210
menom ,,degenerisali" u svojstvu noà i u prometu su bili potpuno neupotrebljivi

limeni noèvi, da bi na kraju cirkulisalo metalno prstenje, kao simboli~ki ostatak
alki pri~vr}enih na vrhu korica nekadanjih noèva.
Uporedo s tim razvojem, kao po~etkom dematerijalizacije n., ilo je i formiranje samostalne jedinice prometne vrednosti. To je sasvim prirodno, specijalno
ako su n. u po~etku bile stvari koje nisu bile jednoobrazne. Ako je kao n. sluìla
stoka, to se kod sto~arskih naroda redovno javljalo (odatle i lat. pecunia za n. i
sve izvedenice), izme|u pojedinih grla su mogle postojati, a redovno su i postojale, veoma bitne razlike, tako da se ukazala potreba za odre|ivanjem svojstava
koja grlo mora imati da bi moglo da predstavlja standardnu nov~anu jedinicu.
Stoga je, npr. na Islandu, poglavica plemena odre|ivao koja i kakva krava ima da
bude ,,standard". Isti proces standardizacije ili apsolutizacije vrednosne jedinice
sadràn je u hiperboli kada se npr., kaè da je neka dobra ovca ,,ovca i po".
Funkcije novca. Glavna i za pojam n. konstitutivna funkcija je njegovo
svojstvo opteg sredstva razmene. Na tom stanovitu stoji i (savremena)
funkcionalna teorija n., koja iz te funkcije izvodi i vrednost n., pa i ostale njegove funkcije. Vrednost n. je, dakle derivatnog karaktera, tj. poti~e otuda to se
za n. moè dobiti bilo koji sopstvenom doprinosu odgovaraju}i deo drutvenog
proizvoda (uklju~uju}i i usluge). Upravo to pretpostavlja da n. glasi na neke apstraktne jedinice prometne vrednosti koje sluè kao obra~unske jedinice
nov~ane privrede, koja je po J. A. umpeteru (J. A. Shumpeter) prosto jedan sistem obra~unavanja. Odatle se izvodi i njegova funkcija ~uvanja vrednosti (tezaurizacije), mada je ta funkcija uslovljena stabilno}u njegove vrednosti u razmeni, zbog ~ega je teorija tada nu`no metalisti~ka. Nasuprot tome, konvencionalna teorija (starija, jo od Aristotela zastupana) smatra da n. nastaje i vaì
na osnovu opteg sporazuma u~esnika u prometu. Savremeni oblik toj teoriji
dao je F. Knap (F. Knapp), formuliu}i svoju dràvnu teoriju n., po kojoj novac nastaje tako to dràva neki predmet proglasi (proklamuje) sredstvom
pla}anja. Za razliku od toga, najnovija teorija smatra da n. ima i upotrebnu vrednost, jer zadovoljava potrebu likvidnosti savremenih ekonomskih jedinica.
Novac tako postaje dobro me|u dobrima. Na tim postavkama je O. Vajt (O. Veit)
razvio svoju realnu teoriju novca.
Jedinica prometne vrednosti je ex definitione merilo trìnih vrednosti (cena)
i tu funkciju n. po pravilu i vri. Ipak ona nije bitna za njegov pojam, iz dva razloga. Prvo, mera trìnih vrednosti je bilo i pre pojave novca, samo to je tada svako
dobro stavljano u vrednosni odnos sa svakim drugim dobrom (K. Marks); a drugo,
n. moè pod izvesnim okolnostima da prestane vriti tu funkciju, kao to je bio, npr.,
slu~aj pri kraju velike nema~ke inflacije po~etkom dvadesetih godina ovoga veka.
Novac, kredit i kreditno trì{te
211
Definitivan novac je onaj n. koji se ne moè pretvoriti u aktivu ve}eg stepena likvidnosti, ~ije je svojstvo n. kona~no, kao to su nekada bili zlatnici.
Proizvodni n. je ona vrsta n. koji se mogao pretvoriti u definitivan n., kao to su
nekada bile banknote (i sa zakonskim te~ajem).
Novac centralne banke su danas njene nov~anice i obaveze po vi|enju, koje
se svakog trenutka mogu pretvoriti u nov~anice. Novac poslovnih banaka je n. koji
stvaraju poslovne banke odobravanjem na ~ekovnim ra~unima bilo poloène gotovine bilo odobrenog kredita. Prema tome, n. poslovnih banaka nastaje kako
odobravanjem sekundarnog tako i odobravanjem primarnog kredita. Novac centralne banke, me|utim, uvek nastaje odobravanjem primarnog kredita. Valutni novac je za valutni sistem tipi~na i reprezentativna vrsta n. s nedvosmisleno obligatornim i definitivnim svojstvom, tako da su sve ostale vrste n. od sporednog zna~aja.
Najo~iglednije dolazi do izraàja ovaj pojam u ranijim metalnim vaènjima. Na
primer, prema francuskom zakonu iz 1803. nov~ana jedinica je bio srebrni franak
od pet grama ~istog srebra, tako da je srebrnjak pune vrednosti bio valutni novac.
Oblici savremenog novca. Savremeni n. se razvio od upotrebe metala kao
opteg sredstva razmene, i to prvobitno u nekovanom obliku (kod Rimljana aes
rude). Nov~ana jedinica je tada bila odre|ena teìna metala. Da bi se izbegle komplikovanosti merenja prilikom svakog pla}anja (tzv. pensatorno pla}anje), ubrzo
se prelo na zvani~no overavanje pojedinih poluga (kod Rimljana des signutum),
tako da se onda pla}alo odbrojavanjem tih komada (tzv. numeratorno pla}anje).
Kovani n. je do u najnovije vreme bio glavni oblik novca. Danas vie nema
u opticaju kovanog n. pune vrednosti, ve} samo sitnog, koji se kuje iz prakti~nih
razloga. Danas su mahom u upotrebi nov~anice, tj. u obliku cedulja izra|eni novac, kojim se, kao i kovanim novcem raspolaè predajom (tradicijom). Promet
se, me|utim, ogromnim delom obavlja ìralnim novcem, koji predstavlja nov~ana
potraìvanja, a kojim se raspolaè nalozima za isplatu.
Poloàj novca u nacionalnoj privredi. Organizaciono-tehni~ka uloga novca je u prvom redu pojednostavljenje obra~unavanja u prometu time to, svode}i
sve vrednosne odnose na jedno merilo, olakava upore|ivanje vrednosti pojedinih
proizvoda. Postavljen je i postulat da se upotrebom n. ne sme da izvitopere
ekonomska zbivanja koja moraju i}i istim tokovima kao to bi ili i u idealno slobodno naturalnoj privredi. Novac je morao da bude neutralan.
Iako se praksa nije nikada toga strogo dràla i novcem se od vajkada manipulisalo, opravdanost manipulisanja, specijalno radi podsticanja privrednog
razvoja, tek je u novije doba teorijski obrazloèna, naro~ito pionirskim delima L.
Hana, J. A. umpetera i D`. M. Kejnsa (L. A. Hahn, J. Schumpeter, J. M. Keynes).
212
U vezi s tim je i monetarna politika doìvela preobraàj. Dok se ranije centralnoj

banci dodeljivala samo ,,konstatiraju}a uloga", tj. da prema konstatovanim simptomima primenjuje odgovaraju}e mere u smislu odràvanja neutralnosti novca i
stabilnosti nov~ane jedinice, danas se odràvanje monetarne stabilnosti ograni~ava
postulatom uticanja na konjunkturu, posebno na odràvanje pune zaposlenosti
proizvodnih faktora i privrednog rasta. Manipulisanje novcem postaje tako jedan
od instrumenata za postizanje njegovom pojmu egzogenih ekonomsko-socijalnih
ciljeva. Umesto da bude neutralan, n. postaje aktivan faktor u privredi.
Novac u me|unarodnom prometu. Poto svetski n. ne postoji, sva pla}anja
izme|u zemalja bivaju u nacionalnim valutama. Da bi se ta pla}anja mogla izvriti, nastaje tra`nja i ponuda deviza i na tom deviznom trìtu se formiraju posebne cene, koje se nazivaju deviznim kursevima. Me|utim, poto je n. uputnica na
doma}u robu, sva se me|unarodna pla}anja kona~no i isklju~ivo reguliu kretanjem drutvenog proizvoda (uklju~ivi i usluge) iz jedne nacionalne privrede u
drugu. U tome je problem transfera. I tu se moè, manipuliu}i intervalutarnom
vredno}u n., uticati na razvoj me|unarodnih ekonomskih odnosa. Pored toga se
ne sme izgubiti iz vida da i mere doma}e ekonomske politike uti~u na intervalutarne odnose. Stoga postoji potreba da se zemlje u svojim postupcima na tom polju
pridràvaju odre|enih pravila igre.
NOVAC CENTRALNE BANKE nov~anice, koje danas isklju~ivo izdaje centralna banka zemlje i njene obaveze po vi|enju. Nov~anice su u savremenom
svetu definitivan novac i, s pravnog gledita, zakonsko sredstvo pla}anja u zemlji.
Obaveze c. b. po vi|enju su uvek pretvorljive u nov~anice i, kao i ove, neukama}ena potraìvanja, po pravilu, i onda kada se drè kao obavezne rezerve.
Hotri (R. Howtrey) iznosio je teoriju da se za nov~anice mogu uvek dobiti
dobra i pla}ati usluge koje se nalaze u prometu. Ranije se stabilnost robnonov~anih odnosa odràvala putem eskontovanja robnih menica, dok se danas, bez
obzira na to na kojoj se bazi novac izdaje, opticaj regulie tako da bi odgovarao
potrebama robnog prometa i ciljevima ekonomske politike, a to se procenjuje po
kretanju robnih cena. S obzirom na to da se danas na dnu ,,nov~ane piramide"
nalazi novac centralne banke, volumenom njegovog opticaja uslovljena je i likvidnost pre svega bankarskog sistema, a u krajnjoj liniji i likvidnost privrede u celini. Produkciona teorija polazi od postavke da novac svoju vrednost izvodi iz kategorije robe. Pri tom se centralna banka sluì grubim merilom pravila kvantitativne teorije, a kao korektiv u savremenim dràvama postoji nov~ano trìte na
kome se izme|u poslovnih banaka izravnavaju njihovi vikovi i manjkovi u novcu
centralne banke, a tek ako se tu pojavi manjak likvidnosti, banke se obra}aju cen-
213
tralnoj banci kao poslednjem uto~itu refinansiranja (za koju se stoga kaè da je
lender of last resort).
NOVAC U JUGOSLOVENSKIM ZEMLJAMA Istorija novca na jugoslovenskom podru~ju imala je sve karakteristi~ne faze kao i u drugim zemljama, po~ev od trampe u naturalnoj privredi do najsavremenijih na~ina pla}anja papirnim novcem, menicama, ~ekovima. Tragovi najstarijeg kovanog novca na jugoslovenskoj teritoriji poti~u iz IV i III v. pre n. e., i to srebrni gr~ki, kovan u
gr~kim kolonijama u Dalmaciji, Varosu, Herakleji i Visu sve do sredine I v. n.
ere. U vreme makedonske dràve n. je kovan u J. Iliriji, u Skadru, Lisosu i Ohridu.
Kelti su kovali n. u III i I v. pre n. e., tako da je svuda bio u upotrebi srebrni gr~ki
novac. U rimskom periodu bio je u opticaju rimski n., i to zlatan aureus i soliaus
koji se od vremena Dioklecijana kovao i u Sisku, Kostolcu, Sirmijumu, V.
Graditu, gde su bila poznata rimska naselja. U srednjem veku je prvo u opticaju bio vizantijski n. u isto~nim krajevima, a u vreme Karla Velikog, u zapadnim
krajevima frana~ki od XI v., zatim frizaki denari, u XII v. i ma|arski n. od XII
veka. Mleta~ki du`d E. Dondolo iskovao je gro, tzv. matapan, koji je imao veliku tra`nju i upotrebu u naim zapadnim krajevima, a u XIII v. i sve do kraja XIX
v. i mleta~ki zlatnici, cekini, koji su se vekovima odlikovali velikom stabilno}u
i zadràli stoga status glavnog trgova~kog novca na celom Balkanu.
Najstariji doma}in otpo~eo je da kuje u XII v. ma|arski kralj i hrvatski hercog
Andrija I u Zagrebu, a od kraja XIII-XV v. ma|arski kraljevi koji su imali i
Slavoniju, kovali su slavonske banovce u Pakracu i Zagrebu. U XIII v. i Split je
kovao svoj n., u XIV v. i Zadar, Trogir, Hvar. U XV v. je u Splitu n. kovao i Hrvoje,
sa slikom sv. Dujma, zatitnika grada.
U srednjevekovnoj Srbiji kovano je vie vrsta novca, po~ev od prvog
bakarnog u XIII v. kralja Radoslava i srebrnog, kralja Vladislava. Po nekima, kovanje n. je otpo~elo u XII v. pod Stevanom Prvoven~anim. Uslovi za kovanje ve}ih
koli~ina n. stvoreni su u Srbiji u XIII v., posle obnavljanja radova u starim rimskim rudnicima srebra, to je u~injeno zahvaljuju}i Sasima iz Erdelja, koje je prihvatio kralj Uro, kada su se povla~ili ispred Tatara.
Kovanje novca je nastavljeno i pod vladom Dragutina i Milutina u XIII i XIV
v., a dostiglo je svoj najve}i domet pod carem Duanom u XIV veku. Prema podacima kovnice su bile u Brskovu na Tari (1277), Rudniku (1333). Novom Brdu
(1349), zatim u Skoplju, Prizrenu, Arilju, Srebrnici i Trep~i. \ura| Brankovi} je
u XV v. kovao novac u Novom Brdu, Rudniku, Smederevu, Srebrnici. Natpisi na
novcu ispisivani su na latinskom, gr~kom, italijanskom, panskom i srpskom
jeziku. Posle smrti cara Duana, novac su kovali i velikai, kao npr. Vukain u
Prizrenu, a i gradovi su imali svoj novac Prizren i Skoplje, kao i primorski
214
gradovi Kotor, Stari Bar, Ulcinj, Skadar, ~ak i srpska Patrijarija (Danilo III,
Sava V. u XIV-XV veku). U XV v. velikai vie nisu mogli kovati svoj novac.
Smatra se da srpski srednjovekovni vladari nisu kovali zlatan novac. U prometu je jo dugo vremena cirkulisao stari srpski, srbrni n., poznat pod imenom denar
ili gro. U primorskim gradovima kovan je i sitan bronzani n., odnosno bakarni.
Propa}u Srbije 1459. prestala je i istorija srpskog srednjovekovnog novca.
Bosanski vladari su tako|e kovali svoj n., me|u prvima ban Stevan Kotromani},
XIII-XV v., mada je u prometu bilo i dubrova~kog i srpskog Duanovog novca.
U XV v. novac je kovao Tvrtko I, kao i Stevan Tomaevi}. U Bosni je dugo
bio rasprostranjen i mleta~ki novac. U Dubrovniku je u XV-XVII v. kovan u velikim koli~inama n. dinari}. U XVI v. iskovano je oko 15 vrsta raznog srebrnog
i bakarnog novca, kovnica je bila u Sponzi. U XIX v. kovani su perperi i poluperperi, to je prestalo dolaskom francuske, a potom austrijske okupacije. Posle
propasti srednjovekovnih dràva, uveden je turski sitan novac, ak~e, aspre, polovinom XV v., a tek posle pada Carigrada Turci su otpo~eli da kuju zlatan novac
cekin, altin, u Serezu i Jedrenu, a zatim i u N. Brdu, Skoplju, Kratovu, Ku~ajni,
Srebrnici, âjni~u, Sarajevu. Reformom sultana Sulejmana III 1688. prelo se na
kovanje srebrnih talira u Carigradu. Do kraja XVIII v. na teritoriji Jugoslavije je
bilo mnogo vrsta novca, ali je kovanje bilo u rukama dràve, koja je stavljala na
novac ìg, sa oznakom vrednosti i lika vladara.
Od XIX do XX v. jugoslovenska teritorija je podeljena u ~etiri monetarna
podru~ja: Srbija, Crna Gora, zemlje pod austrougarskom okupacijom i pod
turskom okupacijom. Na srpskom podru~ju nije bilo nacionalne monete sve do
1868, odnosno 1884. Cirkulisao je strani n., u svemu 43 vrste, i to: 10 zlatnih, 28
srebrnih, 5 bakarnih, koji su poreklom uglavnom bili turski ili austrijski, odnosno zlatni ili srebrni novac raznih evropskih dràva. Najbolju pro|u imali su austrijski zlatni dukati i turska mahmudija (zlatnik), zatim srebrni taliri i krstai, a
od bakarnih turski groevi i marjai. U Prvom srpskom ustanku bilo je zabranjeno unoenje papirnog novca iz Austrije i izvoz zlatnog i srebrnog iz zemlje.
Nov~ana jedinica u Srbiji bio je gro, ali po svome karakteru i obra~unski novac,
koji je zaveden u Srbiji jo u vreme austrijske okupacije u XVIII veku.
Prva nov~ana tarifa doneta je u Srbiji 12.decembra 1819. One su godinama
menjane i uskla|ivane. Te`nja Turaka je bila da suzbiju vrednost evropskog n. u
Srbiji, a te`nja Miloa Obrenovi}a da ,,pobije" turski n., to se ~inilo ovim tarifama.
Od 1833. u Srbiji su dva te~aja novca: poreski i ~arijski gro. Gro je sa~uvao svoju raniju vrednost u ~arijskom prometu, ali prilikom uplate poreza turskim novcem
vrednost je smanjivana na polovinu, i tako je i poreski gro vredeo 40 para, a ~arijski 20 para. Kada je knez Milo predavao poreske da`bine Turcima, on im je i turski n. obra~unavao po ~arijskom kursu i tako stvarao razliku u svoju korist.
215
U Srbiji su funkcionisale i austrijske banknote i kreditne rublje posle 1876.

Godine 1808. otpo~elo je kovanje sopstvenog novca u Srbiji, i to prvo bronzanog
sitnog, a kasnije i srebrnog, pa i izdavanje papirnog, posle osnivanja Narodne
banke, 1884. Prema Zakonu iz 1873. jedan cesarski dukat je vrednovan na 12 dinara, a ~arijski gro na 20 para dinarskih.
Te god. Srbija je pristupila Latinskoj kovni~koj uniji ( Latinska kovni~ka
unija). Osnovna jedinica je jedan dinar (100 para). Godine 1878. objavljen je
Zakon o srpskim narodnim novcima. Novac je kovan delimi~no u Be~koj kovnici, a delom u Francuskoj.
U Crnoj Gori do Prvog svetskog rata kovan je sopstveni novac, ali ne kao
nacionalna valuta. U drugoj polovini XIX v. dominantan je talijer, odnosno forinta, kako za metal tako i za banknote. Obra~un se vrio prema austrijskoj moneti,
kurs prema austrijskom novcu. Od 1. maja 1901. obra~unska jedinica je kruna.
Dve krune vrede kao jedan stari florin. Prvi crnogorski n. nazvan perper, iskovan
je 1906. od bronze i nikla, srebrni 1909, a zlatni 1910. Zakon o dràvnom novcu
Kraljevine Crne Gore stupio je na snagu po~etkom 1911. u vezi sa Monetarnom
konvencijom sa Austrijom. Emisije papirnog n. izvrene su 1912. 1914. i 1915.
U Austriji je u XVII i XVIII v. cirkulisao i srpski srednjovekovni n., koji je sobom
ponelo 30.000 izbeglica, koje su se pod Arsenijem ârnojevi}em naseljavale u
Vojvodinu. Turska monetarna reforma od 1844. zavela je n. po evropskom uzoru,
tj. metalnu zlatnu liru sa 6,59 gr ~istog zlata i srebrnu medèdiju u vrednosti 20
pjastara. Posle Prvog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije je bilo sedam valuta
srpski dinar, austrijska kruna, ma|arska kruna, crnogorski perper, bugarski lev,
nema~ka marka i istarska, odnosno dalmatinska kruna. Zamena austrijskih kruna
vrena je, posle duèg traènja reenja, u vrednosti ~etiri krune za jedan dinar.
Posle povla~enja novca iz opticaja, ìgosanjem je utvr|eno da je bilo u prometu
5.323.000.000 kruna, a drugim ìgosanjem utvr|eno jo 5.886.606.730 kruna.
Sli~na situacija je bila i posle Drugog svetskog rata, kada je povu~en iz opticaja
n. koji je cirkulisao na teritoriji Jugoslavije, u ratu izdeljenoj me|u okupatorima
i kvislinkim dràvama. Dinar je zamenjen po kursu 1:100 starih.
KREDIT I KREDITNO TR@ITE*
KREDIT monetarna institucija dobrovoljnog i sporazumnog ustupanja
kupovne snage jednog lica (poverioca, verovnika, kreditora) drugom licu
(du`niku, debitoru) uz simultano nastajanje obaveze ovog poslednjeg da u nekom
* Ekonomska i poslovna enciklopedija, Savremena administracija, Beograd, 1994, str. 678679, 681-682.
216
budu}em roku vrati isti iznos kupovne snage. Iz ovoga sledi: 1) da je zajam samo
jedan od oblika k.; 2) da pla}anje unapred nije, a odlaganje pla}anja (npr. kod
kupoprodaje, ugovora o delu ili ~injenju usluga) jeste k. (na engleskom se, npr.,
ispravno kaè export credit, ili import prepayment); 3) samovoljno odlaganje
pla}anja nije k., kao to, npr. nije ni obaveza iz osude na pla}anje tete ili presude na pla}anje iz ostavtine; 4) kamata nije bitan element k. mada se ~esto, bilo
po ugovoru, bilo po zakonu pla}a; 5) kupovna snaga koja se ustupa ne mora da
je prethodno postojala, ve} moè da se u aktu s odobravanjem k. stvara.
Teorija indiferentnosti kredita je teorija engleske klasi~ne kole, a zasniva se na miljenju da je k. (uostalom kao i novac po toj koli) samo tehni~ko sredstvo bez makroekonomskog uticaja. Ukoliko se putem k. stvaraju dopunske
koli~ine novca, jedina posledica je porast cena. Veza s kvantitativnom teorijom
je o~igledna. Varijanta ove teorije je kineti~ka teorija, prema kojoj se preko k.
pomera tra`nja i zbog toga proizvodnja preorijentie prema tom pomeranju. Marks
je ovu teoriju uklopio u celokupni privredni sistem: po njemu je k. neophodan da
bi se radna snaga mogla brzo prebaciti s jedne proizvodnje na drugu i tako izjedna~iti profitne stope.
Socijalno-pravna teorija kredita nema~ke istorijske kole u suprotnosti je
sa engleskom klasi~nom kolom koja je u sutini individualisti~ka. Ova teorija
isti~e drutveno-pravnu osnovu k. Kredit je, pored drugih institucija, sredstvo koje
izravnava eventualne protivre~nosti izme|u drutvenog karaktera proizvodnje i
individualisti~ke osnove vlasnitva. Proizvodnja se samo preko k. moè organizovati u smislu drutvenih potreba.
Reprodukcionu teoriju kredita je Marks prvi detaljno opisao. Po njoj je
preduzetniku, pored proizvodnog kapitala, potreban i dopunski kapital da bi
odrào proizvodnju u toku, drugim re~ima da vrednost robe dobije pre njene realizacije. Ovaj kapital preduzetniku stavljaju na raspolaganje ili banke iz
poloènih kasenih rezervi ostalih preduzetnika (bankarski k.) ili preuzimatelji njegovih proizvoda (liferantski k.).
Teorija stvaranja kredita, tj. stvaranja preko iznosa depozita nastalih uplatama u gotovu, u potpunoj je opre~nosti s klasi~nom kolom. F. MekLiod (F.
MacLeod) dokazuje da banka nije ustanova koja uzima u zajam i dalje pozajmljuje
primljeni novac, ve} fabrika k. (engl. manufacturer of credit). I po J. A. umpeteru
(J. A. Schumpeter) ,,kredit je u sutini stvaranje kupovne snage". Tako se dolazi
do Teorije dopunskog kredita. (> Dopunski kredit).
217
Teorija dopunskog kredita nadovezuje se na merkantilisti~ku teoriju o aktivnoj ulozi novca u privredi. Teoriju dopunskog k., kao faktor neophodan za
razvoj isti~u J. A. umpeter, L. Han, J. M. Kejns (L. A. Hohn, J. M. Keynes). U
daljoj konsekvenci ova teorija se svodi na monetaristi~ko objanjenje istorije (za
sve epohe cvetanja velikih kultura zna~ajno je obilje novca, dok je za sve kulturne zastoje karakteristi~na oskudica u sredstvima pla}anja).
Krizna teorija kredita, s druge strane, vidi u dopunskom kreditu ne samo
faktor razvoja privrede ve} i uzrok njenih kriza. Ekspanzijom k. privreda napreduje, ali tome nu`no sledi restrikcija koja izaziva krizu. Druga varijanta ove teorije vidi uzrok u prekomernim investicijama, tj. u produènju zaobilaznih puteva
proizvodnje preko postoje}eg fonda za izdràvanje radnika (eng. subsistence
fonds) koji rade na proizvodnji kapitalnih dobara (a ne proizvode potrona dobra). Kriza biva izazvana nesrazmerom izme|u proizvodnje potronih i proizvodnje kapitalnih dobara, zbog ekspanzije k. preko volumena stvarnih uteda. Ovo
rezonovanje je glavni argument u pobijanju teorije pune zaposlenosti. Tre}a varijanta pripisuje dopunskom k. izravnavaju}u ulogu, ali tu se pojavljuju razli~ita
rezonovanja. Po nekima k. omogu}uje promet u sferi proizvodnje i ne stvara dohodak, pa ni inflacioni pritisak. Po Marksu k. ima ulogu da proizvo|a~u stavi na
raspolaganje dopunski kapital, kako bi mu omogu}io odràvanje neprekidnog toka
proizvodnje, naime dok ne naplati prodatu robu. Eskontovanjem menice se ,,anticipira nov~ani oblik njegovog kapitala i tako odràva tok reprodukcionog procesa". U ovom slu~aju su eskontom dobijena sredstva dohodak (u obliku nadnica),
ali poto nisu namenjena osnivanju novih kapaciteta ne izazivaju inflaciju. êtvrta varijanta (D`. M. Kejns) pripisuje dopunskom k. kompenzacionu funkciju u
tom smislu to izravnava efekat tezaurizacije: utede se ne upotrebe u celosti za
nove investicije, razlika se tezaurie, i to izaziva deflacioni pritisak, to dopunski k. neutralie. Ipak (tako|e po Kejnsu) dopunski k. ne}e izazvati inflaciju ukoliko postoje jo neiskori}eni proizvodni kapaciteti.
Posebno teorijsko pitanje je pitanje neophodnosti k. u trìnoj privredi. Marks
je ukazao na konkurenciju koja nagoni na uzimanje kredita. Preduzetnik uzima k. i
onda kada raspolaè sopstvenim kapitalom, jer ga konkurencija u privre|ivanju i princip privre|ivanja prisiljavaju da proiri svoju delatnost preko mogu}nosti uslovljenih
vlastitim kapitalom i da stalno usavrava proizvodne metode i tako pove}ava profitnu stopu. Ovu teoriju su dalje obradili T. Veblen, R. Hilferding i F. Openhajmer (T.
Veblein, R. Hilferding, F. Oppenheimer). S obzirom na to to navedene teorije polaze od razli~itih gledita, u svakoj od njih ima elemenata koji objanjavaju sutinu
k., njegovih funkcija i njegovog zna~aja u privrednim zbivanjima.
218
Izvori i namene kredita. Prvi izvor su stvarne utede, tj. dohodak koji nije
potroen u konsumptivne svrhe, ve} neposredno (npr., na trìtu kapitala ili kroz
direktno u~e}e) ili posredno (preko kreditnih institucija) stavljen na raspolaganje drugim ekonomskim subjektima. Drugi izvor su kasene gotovine koje preduze}a privremeno drè kod banaka, a koje se delom mogu dalje pozajmljivati,
jer uvek jedan odre|eni prosek ostaje nepodignut. Tre}i izvor je stvaranje novca
od strane samih banaka odobravanjem dopunskog kredita (> Dopunski kredit). to
se, pak, ti~e namena, k. se uzima za nove investicije, proirenu reprodukciju,
stvaranje kasenih gotovina (obrtnog kapitala) i za potrone svhre.
Vrste kredita. Vra}anje k. zasniva se na poverenju i ukoliko se to poverenje
svodi na verovanje u dobru volju du`nika ili njega i njegovog jemca, govori se o
li~nom kreditu. Po sebi se razume da i prihodi i imovina pri tome imaju zna~ajnu
ulogu, samo to nijedan deo prihoda ni imovine nije posebno angaòvan za
obezbe|enje potraìvanja. Ukoliko je, pak, to slu~aj, u pitanju je realan kredit. Ina~e,
nema jedne sistematske podele i sve zavisi od primenjenih kriterijuma. Na primer,
prema du`niku razlikuje se javni i privatni k., doma}i k. i strani k.; po vrsti
obezbe|enja k. se deli na li~ni k., meni~ni k., lombardni k. i hipotekarni k.; po obliku na titrirani k. (npr., kontokorentni); po ro~nosti kratkoro~ni k., srednjoro~ni k.
i dugoro~ni kredit (granice podele i u teoriji variraju); po ro~nosti postoji fundirani
(konsolidovani) dug u koji je sporazumno pretvoren niz lete}ih dugova. Jedna od
ekonomski naro~ito va`nih podela je podela na produktivni k. i potroa~ki kredit.
Kredit i novac. Veza izme|u k. i novca je u savremenom drutvu toliko uska
da je teko razgrani~iti ta dva pojma. Danas je u stvari sav novac kreditni novac,
ali svaki k. nije novac. Sav novac centralne banke nastaje danas odobravanjem primarnog kredita. Isto tako svi instrumenti nov~ane politike svode se na kreditne instrumente i poslove (eskont, reeskont, politika otvorenog trìta, politika obaveznih
rezervi, stvaranje ìralnog novca). Novac centralne banke, pak, sluì kao osnova
za odobravanje k. od strane poslovnih banaka, bilo u obliku sekundarnog k. ili primarnog kredita. Tu se, pak, javlja problem do koje mere banke mogu da odobravaju k. stvaranjem novca. Za pojedinu banku se granica javlja na pasivnoj strani
njenog bilansa, a to zna~i da zavisi od volje njenih klijenata da kod nje drè depozite. S druge strane, banke u celini, tj. sam bankarski sistem, ograni~en je u tome
ukupnom koli~inom novca u opticaju (zavisi, dakle, od politike centralne banke)
i brzinom njegovog opticanja (dakle, dobrim delom i od obi~aja pla}anja).
Pojam kredita u subjektivnom smislu. U prethodnim izlaganjima opisan
je k. u objektivnom smislu, kao institucija. Me|utim, re~ ima i subjektivno
219
zna~enje, kao kada se govori o k. koji neko lice ili preduze}e uìva, u tom smislu k. ima zna~enje kreditne sposobnosti.
KREDITNO TR@ITE - Predmet ovog trìta je ustupanje novca kao aktive najve}e likvidnosti u zamenu za nov~ana potraìvanja. Glavna podela ovog
trìta je po ro~nosti, tako da k. t. obuhvata trìte kratkoro~nih kredita (osim onih
kojima se trguje na nov~anom trìtu), trìte srednjoro~nog kredita i trìte kapitala. Me|utim, treba ista}i da u klasifikaciji samih rokova vlada prili~na neujedna~enost.
Trìte kratkoro~nog kredita deli se na bankarski kredit (izme|u kreditnih
instituta i nebankarskih preduze}a) i liferantski kredit (izme|u nebankarskih preduze}a). Ovaj kredit se pojavljuje u raznim oblicima, kao to je kontokorentni
kredit, meni~ni kredit (eskontni ili akceptni), lombardni kredit i, naro~ito u
me|unarodnom prometu, rambusni kredit. Kamata je via od kamate na nov~anom
trìtu, a formira se slobodno ukoliko joj nekim posebnim propisima nije
naro~ito ograni~ena visina. Rokovi iznose najve}im delom tri meseca, izuzetno
do devet meseci ili ~ak i do dve godine.
Trìte srednjoro~nog kredita je tipi~no za neke privredne grane (poljoprivredu, spoljnu trgovinu, a i potroa~ki krediti bi se tu mogli ubrojati). Ne pojavljuje se skoro nikada u me|unarodnom prometu. Rokovi iznose otprilike izme|u est
meseci i pet godina.
Trìte kapitala je trìte kredita s rokovima duìm od navedenih. Instrumenti
su obveznice s fiksnim ukama}enjem, akcije, zalo`nice i drugi dugoro~ni papiri,
kao i neposredan poverila~ki kapital i direktna u~e}a, mada se promet ovim
poslednjim oblicima investiranja, donekle odvaja od ostalog dela trìta kapitala, jer mu nedostaju prenosivi papiri i stoga i mogu}nost da se trìte adekvatno
organizuje. Promet navedenim papirima odvija se preko berze, a ukoliko se odvija izvan berze, tada je to isklju~ivo posredovanjem banaka. Cene se po pravilu
ravnaju po berzanskim notiranjima. Makroekonomski zna~aj trìta kapitala je
u organizovanom prikupljanju raspoloìvih sredstava, kao i u zadovoljavanju
potrebe nacionalne privrede za dugoro~nim kapitalom, posebno u investicione
svrhe.
220
221
Boìdar Rai~evi}*
FISKALNA STRUKTURA REPUBLIKE SRBIJE**

UVOD
Savezna Republika Jugoslavija je jedna od retkih federalno ure|enih zemalja
koja na saveznom nivou nema ure|en sistem i politiku javnih (fiskalnih i nefiskalnih) prihoda.
Na osnovu Ustava SR Jugoslavije, nadle`nost savezne dràve u sferi javnih
prihoda je veoma ograni~ena, ona ure|uje samo sistem i politiku carina i ustanovljava odre|eni sistem saveznih administrativnih i saveznih sudskih taksa.
Sistem i politika svih ostalih javnih prihoda su u nadle`nosti republika.
Treba re}i da sa ciljem ujedna~avanja i koordinacije sistema i politike poreza,
kao najva`nijeg segmenta sistema i politike javnih prihoda, na nivou savezne
dràve postoji Zakon o osnovama poreskog sistema1. Navedeni zakon odre|uje
listu poreza u primeni na teritoriji SR Jugoslavije i osnovne elemente svakoga
od njih. No, zakon je otiao korak dalje, pa je uveliko odredio i mnoge elemente
poreske politike navedenih poreskih oblika. Zakon o osnovama poreskog sistema,
me|utim, nema ni neposrednu primenu, niti kaznene odredbe.
Tako|e, na nivou savezne dràve postoji i Zakon o posebnom saveznom
porezu na promet za 2001. godinu.2 Ovaj zakon ima za cilj da obezbedi dopunska sredstva za finansiranje odbrane zemlje i direktan je namenski prihod saveznog
budèta.
Oba navedena zakona, kao i sve ostale savezne zakone u oblasti javnih prihoda, Republika Crna Gora ne primenjuje, niti priznaje.
* Prof. dr Boìdar Rai~evi}, Ekonomski institut i Pravni fakultet, Beograd.
** Boìdar Rai~evi}, Struktura javnih prihoda Republike Srbije, u zborniku: Konferencija
o fiskalnoj decentralizaciji u SR Jugoslaviji, Palgo centar, Beograd, 2001, str. 51-74.
1
Slu`beni list SRJ, broj 30/96, 29/97, 12/98, 59/98, 44/99, 53/99 i 40/01.
Slu`beni list SRJ, broj 73/00 i 21/01.
222
Boìdar Rai~evi}
FISKALNI PRIHODI U SRBIJI
Zakonima koje je Narodna skuptina Republike Srbije usvojila tokom marta i aprila 2001. godine, zapo~ela je, po drugi put u poslednjih deset godina,
sveobuhvatna fiskalna reforma u ovoj republici. Fiskalni sistem u Srbiji po~eo je
da dobija obrise koji se ve} vie godina sre}u u ostalim zemljama u tranziciji.
Fiskalna reforma je zamiljena tako da bude ostvarena u nekoliko faza.
U prvoj fazi, koja obuhvata zakonodavnu aktivnost Narodne skuptine u martu i aprilu 2001. godine, pripremljen je i usvojen budèt Republike za 2001. godinu, ~ijim je stupanjem na snagu 1. aprila prestao da funkcionie reìm privremenog finansiranja. Prva faza fiskalne reforme je obuhvatila i sistem i politiku
svih ostalih fiskalnih javnih prihoda.
Druga faza, ~ija se realizacija o~ekuje sa po~etkom 2002. godine, treba da
obuhvati reformisanje budètskog sistema, poreske administracije, oporezivanje
igara na sre}u, finansiranje lokalne samouprave i sli~no. Tako|e, u ovoj fazi treba u~initi, ako je potrebno, i odre|ene izmene i dopune reenja usvojenih u okviru
prve faze fiskalne reforme.
Kona~no, tre}a faza, ~iji se vremenski okviri ne mogu do kraja da opredele
(verovatno sredinom ili krajem 2003. godine) obuhvatala bi i uvo|enje u fiskalni
sistem Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije dva najva`nija poreska oblika
savremenih poreskih sistema sinteti~kog poreza na dohodak gra|ana i poreza
na dodatu vrednost.
Sistem fiskalnih prihoda Republike Srbije ure|en je Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima3 i obuhvata poreze na dohodak, dobit, imovinu i
promet, akcize, doprinose za obavezno socijalno osiguranje, republi~ke, pokrajinske i optinske takse, naknade za kori}enje dobara od opteg interesa, naknadu
za kori}enje gradskog gra|evinskog zemljita i naknadu za zatitu i unapre|enje
ìvotne sredine.
Porezi
U Srbiji su zastupljeni slede}i poreski oblici: (1) porez na dobit preduze}a,
(2) porez na dohodak gra|ana, (3) porez na fond zarada, (4) porez na imovinu,
(5) porez na nasle|e i poklon, (6) porez na prenos apsolutnih prava, (7) porez na
promet proizvoda i usluga, (8) akcize, (9) porez na upotrebu, drànje i noenje
stvari i (10) porez na finansijske transakcije.
Slu`beni glasnik RS, broj 76/91..22/01 (ukupno deset izmena i dopuna).
Fiskalna struktura Republike Srbije
223
(1) Porez na dobit preduze}a je regulisan4 u Srbiji na na~in koji je u potpunosti svojstven trìno orijentisanim privredama.
Obveznik ovoga poreza je preduze}e organizovano u jednom od slede}ih oblika: akcionarsko drutvo, drutvo sa ograni~enom odgovorno}u, orta~ko drutvo, komanditno drutvo, drutveno preduze}e i javno preduze}e. Obveznik je i
zadruga, ako ostvaruje prihode na trìtu kao i svako drugo pravno lice koje nije
organizovano kao preduze}e ili zadruga ukoliko ostvaruje prihode na trìtu.
Obveznik je rezident Srbije za svetski dohodak, odnosno nerezident Srbije za dobit ostvarenu na teritoriji Srbije.
Poresku osnovicu ~ini oporeziva dobit, koja se utvr|uje u poreskom bilansu uskla|ivanjem (brojnim i sloènim) prihoda i rashoda, koji su iskazani u bilansu uspeha na na~in propisan Zakonom. Kapitalni dobitak se uklju~uje u
oporezivu dobit (pove}ava je), dok je dozvoljeno prebijanje kapitalnog gubitka,
kao i poslovnih gubitaka, na ra~un budu}ih kapitalnih dobitaka, odnosno budu}ih
obra~unskih perioda, ali ne duè od pet godina.
Stopa poreza na dobit preduze}a iznosi 20%, koliko iznosi i poreska stopa
na ispla}ene dividende, udele u dobiti pravnog lica, autorske naknade i kamate.
Zakon je predvideo brojne poreske podsticaje. Oni se pruàju u vidu ubrzane
amortizacije, poreskih oslobo|enja i poreskog kredita.
Zakon sadrì i odredbe koje se ti~u otklanjanja dvostrukog oporezivanja dobiti ostvarene u drugoj republici i drugim dràvama, grupnog oporezivanja (tzv.
poresko konsolidovanje), transfernih cena i utanjene kapitalizacije.
Kona~no, Zakon je na isti na~in kao i Zakon o porezu na dohodak gra|ana,
utvrdio poreski postupak, odnosno poslove vezane za utvr|ivanje i naplatu poreza
na dobit preduze}a.
Porez na dobit preduze}a ima skroman bilansni zna~aj (ispod 2% prihoda
budèta Republike)5.
(2) Porez na dohodak gra|ana u Srbiji nije do kraja reformisan6. Naime, u
oporezivanju dohotka gra|ana u Srbiji je u primeni meoviti sistem. Pojedini prihodi gra|ana oporezuju se tokom godine serijom cedularnih poreza, po odbitku
ili na osnovu reenja poreskog organa, dok na kraju godine, godinji porez pla}aju
4 Zakon o porezu na dobit preduze}a, Slu`beni glasnik RS, br. 25/01. U primeni je od 1. jula 2001. godine.
5 Bilansni efekti svih javnih prihoda u ovom prilogu se odnose na 2001. godinu i izra~unati su na osnovu Opteg bilansa javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2001. godinu,
Slu`beni glasnik RS, br. 24/01.
6 Zakon o porezu na dohodak gra|ana, Slu`beni glasnik RS, br. 24/01. U primeni je od 1.
jula 2001. godine, osim odredaba koje se odnose na porez na zarade i druge prihode, koje se primenjuju od 1. juna 2001. godine.
224
Boìdar Rai~evi}
samo oni koji su ostvarili dohodak ve}i od 300.000 dinara (rezidenti), odnosno
1.400.000 (stranac rezident, zaposlen kod rezidentnog lica ili u poslovnoj jedinici nerezidentnog lica).
Prihodi koji podleù oporezivanju sistemom poreza po odbitku su: zarade,
prihodi od autorskih prava i prava industrijske svojine, prihodi od kapitala, prihodi od nepokretnosti, prihodi od davanja u zakup pokretne imovine, dobici od
igara na sre}u, prihodi od osiguranja lica i ostali prihodi, ako isplatilac prihoda
vodi poslovne knjige.
Prihodi koji podleù oporezivanju po osnovu reenja nadle`nog poreskog organa su: prihodi od poljoprivrede i umarstva, prihodi od samostalne delatnosti,
kapitalni dobici i ostali prihodi na koje se porez ne pla}a po odbitku.
Treba napomenuti da je duga lista prihoda koji se ne oporezuju. Tu spadaju: prihodi ostvareni po osnovu propisa o pravima ratnih invalida, de~ji i materinski dodatak i nov~ana pomo} za opremu novoro|ene dece, naknada za tu|u
pomo} i negu i naknada za telesno ote}enje, naknada za vreme nezaposlenosti,
materijalnog obezbe|enja u skladu sa zakonom, naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknada zarade, naknada iz osiguranja imovine, osim naknada za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja licima kojima se nadokna|uje pretrpljena
teta, ako ona nije nakna|ena od tetnika, naknada materijalne i nematerijalne
tete, izuzev naknada za izmaklu korist i naknada zarade, odnosno naknada za
izostalu zaradu, pomo} u slu~aju smrti zaposlenog, ~lana njegove porodice ili penzionisanog radnika (do 20.000 dinara), pomo} zbog unitenja ili ote}enja imovine
usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih doga|aja, organizovana socijalna i humanitarna pomo}, stipendije i krediti u~enika i studenata (mese~no do
3.000 dinara), naknada za ishranu hranarina koju sportistima amaterima ispla}uju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se ure|uje sport
(mese~no do 3.000 dinara), naknada i nagrada za rad osu|enih lica i maloletnih
u~inilaca krivi~nih dela u kazneno-popravnim ustanovama, naknada i nagrada za
rad pacijenata u psihijatriskim ustanovama, naknada za rad lica u organima za
sprovo|enje izbora ili za popis stanovnitva, penzije i invalidnine i otpremnine
prilikom odlaska u penziju i nov~ane naknade, odnosno otpremnine koje se ispla}uju zaposlenom za ~ijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom kojim se ure|uje radni odnos (do iznosa koji je kao najniì utvr|en zakonom kojim
se ure|uje radni odnos).
Obveznik poreza je fizi~ko lice rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike, u drugoj republici i u inostranstvu. Obveznik je i
fizi~ko lice koje nije rezident Republike za dohodak ostvaren na teritoriji
Republike Srbije.
Elementi oporezivanja su razli~iti za pojedine vrste prihoda.
225
Poreska osnovica kod poreza na zaradu je bruto zarada definisana Zakonom

o radnim odnosima, bilo da je ispla}ena u novcu, bonovima, nov~anim potvrdama, akcijama, robi, ~injenjem ili pruànjem pogodnosti, opratanjem duga kao
i pokrivanjem rashoda obveznika nov~anom naknadom ili neposrednim pla}anjem. Porez se ne pla}a na: (1) naknadu trokova prevoza u javnom saobra}aju
- najvie do 800 dinara, (2) naknadu za ishranu na slu`benom putovanju - najvie do iznosa od 600 dinara, odnosno do propisanog iznosa za putovanja u inostranstvo (3) naknadu trokova smetaja najvie do cene no}enja u hotelu A
i B kategorije, (4) naknadu trokova prevoza na slu`benom putovanju, prema
priloènim ra~unima prevoznika u javnom saobra}aju, odnosno do 30% cene
litra super benzina, a najvie do 1.500 dinara mese~no i (5) solidarnu pomo} u
propisanim slu~ajevima najvie do 10.000 dinara. Porez se ne pla}a na zarade
invalidnih lica zaposlenih u preduze}ima za osposobljavanje invalidnih lica, kao
i na zarade zaposlenih u diplomatskim i konzularnim predstavnitvima ili
me|unarodnim organizacijama, pod uslovom da nisu rezidenti Republike
Srbije.
Poresku osnovicu kod poreza na prihode od poljoprivrede i umarstva ~ini
katastarski prihod, odnosno stvarni dohodak ako se obveznik opredelio da vodi
poslovne knjige. Predvi|ena su brojna oslobo|enja i olakice.
Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizi~ko lice koje ostvaruje prihod obavljanjem privrednih delatnosti, pruànjem profesionalnih i drugih
intelektualnih usluga, kao i prihod od drugih delatnosti, ako taj prihod nije oporezovan po drugom osnovu. Poresku osnovicu ~ini oporeziva dobit, koja se utvr|uje
u poreskom bilansu, na isti na~in kao i oporeziva dobit preduze}a. Na isti na~in
je ure|ena i materija poreskih podsticaja. Izuzetno, ako ova kategorija obveznika ne vodi poslovne knjige, u slu~ajevima koje je propisao zakon, oni imaju pravo da zatraè da pla}aju porez na paualno odre|en prihod.
Obveznik poreza na prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine
je fizi~ko lice koje, kao autor, odnosno vlasnik prava industrijske svojine, ostvaruje
odgovaraju}u naknadu. Poresku osnovicu ~ini oporezivi prihod kao razlika izme|u
bruto prihoda i trokova koje je imao obveznik pri ostvarivanju i o~uvanju prihoda. Ovi trokovi mogu biti stvarni (na osnovu dokaza) ili normirani.
Fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od kapitala (kamatu, dividendu ili druge
prihode ostvarene u~e}em u dobiti) je obveznik poreza na prihode od kapitala.
Osnovicu ~ini ispla}ena kamata, odnosno 50% ispla}ene dividende ili drugog
u~e}a u raspodeljenoj dobiti. Ovaj porez se ne pla}a na kamatu: (1) na dinarska
sredstva po vi|enju, (2) po osnovu javnog zajma i (3) po osnovu devizne tednje
pretvorene, bez pristanka ulaga~a, u oro~eni depozit kod ovla}ene banke, koji
predstavlja javni dug dràve.
226
Boìdar Rai~evi}
Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizi~ko lice koje, izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti, ostvari prihode po tom osnovu. Poresku
osnovicu ~ini oporezivi prihod tj. bruto prihod umanjen za normirane trokove u
visini od 20%, odnosno za stvarne trokove, uz priloène dokaze.
Obveznik poreza na kapitalni dobitak je fizi~ko lice koje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu, ostvari kapitalni dobitak. Obveznik koji pravo,
udeo ili hartiju od vrednosti drì u portfelju od pre 24. januara 1994. godine ne
ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. Poresku osnovicu ~ini kapitalni
dobitak kao razlika izme|u prodajne cene prava, udela ili hartije od vrednosti i
njihove nabavne cene, uskla|ene prema odredbama zakona.
Obveznik poreza na prihode od davanja u zakup opreme, transportnih sredstava i sli~no je fizi~ko lice koje te stvari daje u zakup. Osnovicu ~ini oporezivi
prihod, kao razlika izme|u bruto prihoda i trokova (stvarnih ili normiranih u iznosu od 20%).
Obveznik poreza na dobitke od igara na sre}u je fizi~ko lice koje ostvari dobitak od tih igara, a poresku osnovicu ~ini svaki pojedina~ni dobitak ako je ve}i
od 10.000 dinara.
Obveznik poreza na prihode od osiguranja je fizi~ko lice koje ostvari
naknadu iz osiguranja lica, a poresku osnovicu ~ini oporezivi prihod, u vidu ispla}ene naknade iz osiguranja lica, osim ako nije izuzeta od oporezivanja, u skladu
sa zakonom.
Obveznik poreza na druge prihode je fizi~ko lice koje ostvaruje druge prihode (a oni mogu biti brojni), a oporezivi prihod ~ini bruto prihod, umanjen za
normirane trokove u iznosu od 20%. Na druge prihode koje ostvari ~lan u~eni~ke,
studentske i omladinske zadruge, kao i fizi~ko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, umskih plodova i lekovitog bilja, obra~unati porez se
umanjuje za 40%.
Svi navedeni prihodi se oporezuju proporcionalnom stopom koja iznosi 20%,
osim zarada koje se oporezuju po stopi od 14%.
Godinji porez pla}aju fizi~ka lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila
ukupni dohodak ve}i od 300.000 dinara (rezidetni), odnosno 1.400.000 dinara
(stranci rezidenti zaposleni kod rezidentnih lica, odnosno u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica). Dohodak predstavlja zbir zarada i oporezivih prihoda
(ne svih), umanjenih za pla}ene poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (na zaradu zaposlenog). Dohodak za oporezivanje se dobija kao razlika
izme|u dohotka i neoporezovanog iznosa (300.000 dinara, odnosno 1.400.000 dinara). Poresku osnovicu ~ini oporezivi dohodak, kao razlika izme|u dohotka za
oporezivanje i li~nih odbitaka koji iznose: (1) za poreskog obveznika 30.000
dinara i (2) za izdràvanog ~lana 10.000 dinara po izdràvanom ~lanu. Ukupan
227
iznos li~nih odbitaka ne moè biti ve}i od 50% poreske osnovice. Poreske stope
su progresivne i iznose 10%, 15% i 20% (trane od 150.000 dinara).
Prema podacima organa statistike vri se uskla|ivanje neoporezovanog
iznosa, li~nih oslobo|enja i trana za procenat rasta, odnosno smanjenja zarada.
Bilansni zna~aj poreza na dohodak gra|ana je izuzetan, budu}i da ~ini 23,7%
ukupnih budètskih prihoda. Najve}i zna~aj ima porez na zarade 21,1% ukupnih budètskih prihoda.
(3) Porez na fond zarada predstavlja nov poreski oblik u Srbiji, ali ne i nov
poreski teret, budu}i da je zamena za do sada postoje}u komunalnu naknadu i doprinos za usmerenu stambenu izgradnju.
Obveznik ovoga poreza, koji je ustanovljen Zakonom o porezu na fond zarada7 je: (1) isplatilac zarade, (2) isplatilac prihoda od autorskih prava i prava industrijske svojine, (3) fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti
i (4) fizi~ko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i umarstva. Osnovicu
poreza ~ini ispla}ena zarada, odnosno odgovaraju}i oporezivi prihod. Poreska
stopa ne moè biti via od 3,5% (samostalno je utvr|uju odlukom skuptine optina), s tim to se sredstva ostvarena po stopi od 0,3% do 1,0% usmeravaju za finansiranje solidarne stambene izgradnje, a ostalo je izvorni prihod budèta optine. Ina~e, prihod od ovoga poreza iznosi 8,3% ukupnih budètskih prihoda koji
se ostvare na teritoriji Republike.
(4) Zakon o porezima na imovinu8 je u poreski sistem Srbije via facti ustanovio tri poreska oblika: porez na imovinu, porez na nasle|e i poklon i porez
na prenos apsolutnih prava.
Porez na imovinu se pla}a na stvarna prava na nepokretnostima (zemljite,
stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovni prostori, garaè i drugi gra|evinski objekti), kao i na pravo svojine na akcijama na ime i na udelima u drutvima
sa ograni~enom odgovorno}u.
Osnovicu poreza na nepokretnostima, osim za poljoprivredno i umsko
zemljite, ako poreski obveznik ne vodi poslovne knjige, ~ini trìna vrednost na
dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se pla}a porez. Osnovica
poreza za poljoprivredno zemljite za obveznika koji ne vodi knjige je petostruki katastarski prihod. Osnovica ovoga poreza za obveznike koji vode knjige je
vrednost nepokretnosti, utvr|ena u njegovim poslovnim knjigama. Osnovica
poreza na akcije i na udele je, ako je obveznik pravno lice, vrednost u njegovim
poslovnim knjigama, odnosno ako je obveznik fizi~ko lice, vrednost u poslovnim knjigama emitenta akcija ili udela.
7
228
Boìdar Rai~evi}
Stopa poreza na imovinu iznosi 0,40% za obveznike koji vode poslovne

knjige, a za akcije i udele 0,25%. Stope poreza na imovinu za obveznika koji ne
vodi poslovne knjige su progresivne i iznose 0,40%, 0,80%, 1,50% i 2% (~etiri
trane po 6.000.000 dinara).
Ovaj poreski oblik poznaje brojna poreska oslobo|enja i zna~ajne poreske
kredite.
Bilansni zna~aj poreza na imovinuje relativno skroman iznosi 1,7% ukupnih budètskih prihoda, koji se ostvare na teritoriji Republike.
Porez na nasle|e i poklon se pla}a na pravo svojine i druga prava na
nepokretnostima, na odre|enim pokretnim stvarima, na pravima intelektualne svojine, na hartijama od vrednosti, koje naslednici ili poklonoprimci nasle|uju,
odnosno prime na poklon.
Obveznik ovoga poreza je rezident ili nerezident Republike koji nasledi ili
primi na poklon predmet oporezivanja. Poresku osnovicu ~ini trìna vrednost
nasle|ene ili na poklon primljene imovine, umanjena za iznos dugova i drugih
tereta. Poreske stope su progresivne i iznose 3% i 5% (dve trane od 200.000 dinara). Postoje brojna oslobo|enja od ovoga poreza.
Bilansni zna~aj poreza na prenos apsolutnih prava je veoma skroman 0,1%
ukupnih budètskih prihoda, koji se ostvare na teritoriji Republike.
Porez na prenos apsolutnih prava pla}a se na prenos uz naknadu stvarnih prava na nepokretnostima, prava intelektualne svojine, udela u pravnom licu, hartija od vrednosti i drugih prava. Obveznik ovoga poreza je, po pravilu, prodavac,
odnosno prenosilac prava. Poresku osnovicu ~ini ugovorena vrednost, ako nije
nià od trìne. Ako je nià od trìne, poreski organ ima pravo da poresku osnovicu utvrdi u visini trìne vrednosti. Poreske stope su proporcionalne i diferencirane: 0,3% na prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti i 5% na sve
ostale prenose. I ovaj poreski oblik poznaje brojna i diferencirana poreska
oslobo|enja.
Bilansni zna~aj poreza na prenos apsolutnih prava je 2,7% ukupnih budètskih prihoda, koji se ostvare na teritoriji Republike.
(5) Zakon o porezu na promet9 u Srbiji ustanovljava oporezivanje prometa
proizvoda i prometa usluga.
U Srbiji je u primeni, kada je re~ o porezu na promet proizvoda, jednofazno
oporezivanje krajnje potronje (maloprodaje), sa dva izuzetaka. Promet derivata
nafte se oporezuje u fazi proizvodnje, odnosno uvoza, a promet duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a i kafe u svakoj fazi prometa (svefazno neto oporezivanje).
9
229
Porez na promet proizvoda se pla}a, osim na prodaju proizvoda i na: (1) uvoz
proizvoda, (2) davanje proizvoda bez naknade, (3) razmenu proizvoda, (4) iskazivanje manjka koji se ne moè pravdati, (5) iskazivanje rashoda preko odre|enih
koli~ina i (6) kori}enje proizvoda sopstvene proizvodnje za krajnju potronju.
Ne smatra se prometom proizvoda i izuzima od oporezivanja: (1) prodaja
proizvoda licu koje je registrovano za obavljanje proizvodnje, odnosno dalji
promet i (2) prodaja i uvoz proizvoda koji imaju svojstvo reprodukcionog materijala, uz odre|ene uslove.
Poreski obveznik je pravno ili fizi~ko lice uvoznik ili prodavac, osim u
nekoliko specifi~nih situacija kada je obveznik kupac, odnosno proizvo|a~ ili
uvoznik.
Poresku osnovicu ~ini: (1) prodajna cena, (2) vrednost uvezenog proizvoda
po carinskim propisima, (3) vrednost iskazanog manjka ili rashoda i (4) cena koja
bi se postigla prodajom pri kori}enju sopstvenih proizvoda, razmeni proizvoda
ili davanja bez naknade.
Poreska stopa je proporcionalna i iznosi 17%.10
Postoje brojna poreska oslobo|enja (ukupno 17 stavki). Treba posebno
navesti nekoliko slede}ih oslobo|enja od pla}anja poreza na promet proizvoda:
(1) izvoz, (2) sve vrste hleba i mleka, (3) |ubriva, sredstva za zatitu bilja, seme
za reprodukciju, sadni materijal i kompletne krmne smee za ishranu stoke, (4)
proizvodi koji se uvoze kao humanitarna pomo}, (5) oprema u skladu sa propisima o amortizaciji, osim nekoliko izuzetaka, (6) poljoprivredna mehanizacija i drugo.
Porez na promet usluga pla}a se na usluge koje se obavljaju uz naknadu.
Enumeracija usluga u Zakonu je brojna i uklju~uje sve usluge, u skladu sa klasifikacijom delatnosti.
Poreski obveznik je lice koje izvri uslugu, a samo izuzetno je to primalac
usluge. Poresku osnovicu ~ini iznos naknade za izvrenu uslugu, u koju nije
ura~unat porez na promet, odnosno: (1) ostvarena razlika u ceni, (2) provizija,
odnosno naknada za usluge uvoza, zastupanja, posredovanja, komisiona i sli~no
i (3) bruto premija osiguranja, umanjena za iznos tehni~ke premije i doprinosa za
preventivu.
Poreska stopa je proporcionalna i iznosi 17%.
Brojna su oslobo|enja od pla}anja poreza na promet usluga. Me|u njima treba posebno navesti slede}e: (1) usluge izvoza proizvoda i usluge u~injene u inostranstvu, (2) usluge u oblasti zdravstva, nauke, kulture, obrazovanja, socijalne
zatite i sporta, (3) usluge koje izvre dràvni organi, organi teritorijalne au10
Uz to, u 2001. godini se pla}a jo i 3% saveznog poreza na promet proizvoda i usluga.
230
Boìdar Rai~evi}
tonomije i lokalne samouprave u ostvarivanju javne funkcije, (4) usluge koje vre
verske organizacije, (5) kamate, osim kamata za date kredite i pozajmice, ~ija je
visina ve}a od stope rasta cena na malo uve}ane za 0,5% i drugo. Izuzetno, do
kraja 2001. godine su oslobo|ene pla}anja poreza na promet i komunalne usluge,
osim usluga javnih garaà i parkiralita i usluge izdavanja u zakup pija~nog prostora.
Bilansni efekti poreza na promet su zna~ajni i procenjuju se na preko 14%
ukupnih budètskih prihoda koji se ostvare na teritoriji Republike.
(6) Akcize su ustanovljene Zakonom o akcizama11. Akcizama se oporezuju
slede}i proizvodi: (1) derivati nafte, (2) duvanske prera|evine, (3) etil alkohol,
(4) alkoholna pi}a, (5) osveàvaju}a bezalkoholna pi}a, (6) kafa, (7) so za ishranu
i (8) luksuzni proizvodi. Obveznik akcize je proizvo|a~ odnosno uvoznik, a osnovicu ~ini jedinica mere, osim za luksuzne proizvode, gde je to cena. Poreske
stope su, saglasno tome, iskazane u nominalnim iznosima u dinarima po jedinici mere proizvoda (za luksuzne proizvode poreska stopa je u procentu).
Indeksiranje iznosa akcize se vri tromese~no. Na duvanske prera|evine i na alkoholna pi}a je obavezno stavljanje akciznih markica.
Bilansni efekti akciza su zna~ajni i procenjuju se na preko 10% ukupnih
budètskih prihoda, koji se ostvare na teritoriji Republike.
(7) Porez na upotrebu, drànje i noenje stvari je nov poreski oblik, ali nije
nov poreski teret, budu}i da se via facti ranije netransparentnim brojnim taksama
i naknadama vrilo oporezivanje upotrebe i drànja pojedinih stvari. Zakon o
porezima na upotrebu, drànje i noenje stvari12 uvodi porez na upotrebu: (1) motornih vozila, (2) mobilnog telefona, (3) ~amaca, plove}ih postrojenja i jahti, (4)
vazduhoplova i letelica i (5) oru`ja. U zavisnosti od vrste predmeta oporezivanja, definisani su obveznik, osnovica, poreske stope i na~in utvr|ivanja i pla}anja
poreske obaveze.
Bilansni efekti ovoga poreza se procenjuju na ispod 0,8% ukupnih budètskih prihoda, koji se ostvare na teritoriji Republike.
(8) Porez na finansijske transakcije je svakako nov poreski oblik, iako je u
prethodnoj deceniji nekoliko puta bio ustanovljavan. Zakon o porezu na finansijske transakcije13 uvodi porez koji se pla}a na sve virmanske isplate preko ra~una,
na kliring, na kompenzaciju, kao i na svaku drugu isplatu sredstava sa ra~una, na
indosament, cesiju i asignaciju. Obveznik ovoga poreza je preduzetnik ili pravno
lice, a osnovicu ~ini iznos, odnosno vrednost sredstava nazna~ena u nalogu, ugov11
12
13
231
oru, odnosno drugom instrumentu na osnovu koga se izvrava svaki pojedina~ni

posao platnog prometa, odnosno svaka finansijska transakcija. Poreska stopa je
skromna 0,3%, a oslobo|enja nisu brojna.
Bilansni efekti ovoga poreza, se procenjuju na preko 4% ukupnih budètskih prihoda, koji se ostvare na teritoriji Republike.
Doprinosi
U Srbiji se pla}aju doprinosi za slede}e vidove obaveznog socijalnog osiguranja: (1) za penzijsko i invalidsko osiguranje, (2) za zdravstveno osiguranje i
(3) za osiguranje za slu~aj nezaposlenosti.14
Obveznici doprinosa za sve ili pojedine vidove socijalnog osiguranja su, po
pravilu, poslodavci i zaposleni, kao i preduzetnici i zemljoradnici. Brojni specifi~ni slu~ajevi (ima ih preko dvadesetak) utvr|eni su odgovaraju}im odredbama
svakog od navedenih zakona iz oblasti tri vida socijalnog osiguranja.
Stope doprinosa su proporcionalne i razli~ite za svaki vid socijalnog osiguranja i za pojedine slu~ajeve osiguranja (tih stopa ima, tako|e, preko dvadesetak).
Stope doprinosa koje pla}aju dve naj~e}e grupe obveznika (poslodavci i zaposleni) iznose: 9,8% za penzijsko i invalidsko osiguranje, 5,95% za zdravstveno
osiguranje i 0,55% za osiguranje za slu~aj nezaposlenosti, to zbirno iznosi 16,3%.
Navedenu zbirnu stopu, u istom iznosu, pla}aju i poslodavci i zaposleni.
Osnovicu na koju se pla}aju doprinosi za socijalno osiguranje ~ini (bruto)
zarada, utvr|ena u skladu sa Zakonom o radnim osnosima, i istovetna je osnovici na koju se pla}a porez na zaradu. Me|utim, osnovica doprinosa ne moè biti
nià od Zakonom propisanih iznosa. Raspon osnovica se kre}e od 3.033 dinara
mese~no za poslove za koje se ne zahteva stru~nost do 12.724 dinara mese~no za
poslove za koje se zahteva stru~nost koja se sti~e doktoratom (ima ukupno osam
raznih vrsta poslova, odnosno osnovica). Navedena osnovica ne moè biti via
od petostrukog iznosa prose~ne mese~ne zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom podatku organa statistike. Navedene najniè osnovice
se uskla|uju tromese~no sa kretanjem zarada zaposlenih u Republici.
Bilansni zna~aj doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je velik. U ukupnim javnim prihodima Srbije za 2001. godinu se o~ekuje da njihov udeo iznosi
preko 38%. Doprinosi su, ina~e, destinirani javni prihod i pripadaju fondovima
pojedinih vidova socijalnog osiguranja.
14 Utvr|ivanje i pla}anje doprinosa za navedene vidove obaveznog socijalnog osiguranja je
regulisano na istovetan na~in u slede}im propisima: Zakonu o invalidskom i penzijskom osiguranju, Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o zapoljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.
232
Boìdar Rai~evi}
Takse
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima Srbije predvideo je postojanje
slede}ih vrsta taksa: (1) administrativne, (2) sudske, (3) komunalne, (4) registracione, (5) lokalne komunalne takse i (6) pokrajinske i optinske administrativne
takse. Sve takse su uvedene odgovaraju}im republi~kim zakonima,15 odnosno odlukama lokalne samouprave.16
Naknade
Na teritoriji Republike Srbije se primenjuju tri vrste naknada, i to: (1) naknade
za kori}enje dobara od opteg interesa, (2) naknada za kori}enje gradskog
gra|evinskog zemljita i (3) naknada za zatitu i unapre|enje ìvotne sredine.
U primeni se slede}e naknade za kori}enje dobara od opteg interesa: (1)
naknade za kori}enje voda, (2) naknade za kori}enje uma, (3) naknade za kori}enje zemljita, (4) naknade za kori}enje puteva, (5) naknade za kori}enje
rudnog blaga i (6) naknade za kori}enje prirodnog lekovitog faktora.17
Naknade za kori}enje dobara od opteg interesa se pla}aju u vidu relativno
brojnih specificiranih pojedina~nih naknada za svako navedeno opte dobro.
Bilansni efekti navedenih naknada su relativno zna~ajni (teko ih je ta~no
utvrditi) i pripadaju kako budètu Republike, tako i optinskim budètima, odnosno prihod su odgovaraju}ih javnih preduze}a.
Naknada za kori}enje gradskog gra|evinskog zemljita i naknada za zatitu i unapre|enje ìvotne sredine su lokalni javni prihod relativno skromnog bilansnog zna~aja, osim za gradske optine.
NEFISKALNI PRIHODI U SRBIJI
Sistem nefiskalnih javnih prihoda u Srbiji je, tako|e, regulisan Zakonom
o javnim prihodima i javnim rashodima. On obuhvata slede}e vrste prihoda:
(1) javni zajam, (2) domenske prihode, (3) koncesione prihode, (4) prihode od
privatizacije, (5) prihode po osnovu donacija i (6) ostale nefiskalne javne prihode.
15 Osim republi~kih taksa, na podru~ju Srbije se primenjuju i savezne administrativne i sudske takse, uvedene odgovaraju}im saveznim zakonima. Treba napomenuti da se navedene takse ne
primenjuju na teritoriji Crne Gore.
16
17
U Srbiji, kao i u Crnoj Gori nisu uvedene registracione takse, iako su predvi|ene.
Naknade su uvedene brojnim republi~kim zakonima, odnosno operacionalizovane su odgovaraju}im podzakonskim aktima ili odlukama javnih preduze}a.
233
(1) Javni zajam je prihod nefiskalnog tipa koji je prili~no kori}en.

Zapravo, re~ je po pravilu o kratkoro~nom (re|e srednjoro~nom) zaduìvanju
Republike kod emisione banke i poslovnih banaka za premo}avanje budètskih deficita koji, kao takvi, skoro da nikada zvani~no nisu proglaavani.
Tako|e, zaduìvanje je kori}eno i za pokrivanje debalansa u penzijskim fondovima.
Po pravilu, Republika se moè zaduìvati izdavanjem obveznica ili na drugi na~in. Usled neravnomernog priticanja prihoda u toku godine, Republika moè
koristiti kratkoro~nu pozajmicu, odnosno izdavati dràvne zapise. Kona~no,
Republika moè davati garancije bankama po kreditima, pod uslovom da se ne
dovodi u pitanje finansiranje javnih rashoda.
(2) Domenski prihodi nisu posebno zna~ajni, niti brojni. U praksi republika
(i savezne dràve) svode se na prihode od prodaje i davanja u zakup, odnosno na
kori}enje nepokretnosti i pokretnih stvari u dràvnoj svojini.
(3) Prihodi od koncesione naknade su relativno nov prihod, uveden tek tokom
1997. godine Zakonom o koncesijama.18 Mogu da budu prihod Republike ali i
prihod lokalnih organa vlasti. Nije poznato da je do sada ostvaren prihod po osnovu koncesione naknade.
(4) Prihodi od privatizacije mogu via facti da budu viestruki. Re~ je o
prihodima koji se ostvaruju od prodaje drutvenog kapitala preduze}a koje se
transformie i od prodaje akcija koje je preduze}e steklo bez naknade u drugom preduze}u, kao i od prodaje akcija ste~enih svojinskom transformacijom.
Tako|e, prihodi se mogu ostvariti i od prodaje dràvnog kapitala preduze}a
koja se transformiu. Ne raspolaè se podacima o do sada ostvarenim navedenim prihodima.
(5) Prihodi po osnovu donacija su relativno nov javni prihod u Srbiji (uvedeni su 1998. godine). Do ove godine, ovaj prihod je bio zanemariv za sve budète.
U 2001. godini se o~ekuje da njegov zna~aj bude izraèn.
(6) Ostali nefiskalni prihodi obuhvataju relativno brojnu, ali bilansno
zanemarljivu grupu javnih prihoda u Srbiji. Re~ je o prihodima od napla}enih
nov~anih kazni u odgovaraju}im postupcima pred dràvnim organima, o oduzetoj imovinskoj koristi i sredstvima u odgovaraju}im postupcima pred dràvnim organima, o prihodima koje svojom delatno}u ostvare dràvni organi i
sli~no.
18
Zakona.
Slu`beni glasnik RS, br. 20/97 i 25/97. O~ekuju se uskoro izmene i dopune navedenog
234
Boìdar Rai~evi}
PRIPADNOST JAVNIH PRIHODA U SRBIJI
Prihodi koji pripadaju saveznom budètu

Prihodi budèta SR Jugoslavije su opredeljeni Zakonom o finansiranju SR
Jugoslavije19. Ti prihodi su slede}i:
a) Porezi, i to:
1. porez na promet i
2. akcize20.
b) Takse, i to:
1. savezne administrativne takse i
2. savezne sudske takse.
c) Carine i carinske da`bine
d) Ostali prihodi, i to:
1. prihodi saveznih organa i organizacija,
2. prihodi od kamata na deponovana sredstva kod banaka,
3. prihodi od izdatih hartija od vrednosti,
4. viak prihoda Narodne banke Jugoslavije,
5. prihod Savezne uprave za kontrolu letenja i
6. prihodi od prodaje stvari, imovinskih prava i od zakupa nepokretnosti
i pokretnih stvari.
Prihodi koji pripadaju budètu Republike Srbije
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima je opredelio pripadnost javnih
prihoda. Tako budètu Republike Srbije pripadaju slede}i javni prihodi:
a) Porezi u iznosu utvr|enom Zakonom o budètu Republike, i to:21
19
Slu`beni list SRJ, br. 52/92.

Svake godine se Zakonom o saveznom budètu odre|uje procenat poreza na promet i akciza koji pripada saveznom budètu. Tako je saveznom budètu usmereno u 1994. godini 40%, u
1995. i 1996. godini 35%, u 1997. godini 30%, u 1998. godini 35% i u 1999. i 2000. godini 40%.
Za 2001. godinu je Zakonom o saveznom budètu odre|eno tako|e 40% (~l. 3. Zakona, Slu`beni
list SRJ, br. 73/00), ali je Vlada Republike Srbije svojom Uredbom o na~inu raspodele prihoda od
poreza na promet i akciza u 2001. godini (Slu`beni glasnik RS, br. 22/01) propisala ,,da do stupanja na snagu Zakona o izmeni Zakona o saveznom budètu, SR Jugoslaviji pripada 23% svih napla}enih prihoda od poreza na promet proizvoda i usluga i 6% svih napla}enih prihoda od akciza". Zakon o izmenama i dopunama Zakona o saveznom budètu je usvojen septembra 2001. godine (Slu`beni list SRJ br. 52/01), ali korekcija prihoda od poreza na promet i akciza koji pripadaju saveznom budètu nije u~injena. Via facti, primenjuje se i dalje pomenuta Uredba Vlade Republike Srbije. Republika Crna Gora navedene prihode ne upla}uje od 1998. godine.
21 U tekstu koji sledi se daju iznosi koji su utvr|eni u budètu Republike za 2001. godinu
(Slu`beni glasnik RS, br. 21/01).
20
235
1. porez na promet,
82,5%22
2. porez na dobit preduze}a,
98,3%
3. porez na dohodak gra|ana,
95,0%
4. akcize,
100,0%23
5. porez na upotrebu, drànje i noenje odre|enih stvari,
100,0%
6. porez na finansijske transakcije.
100,0%.
b) Takse, i to:
1. republi~ke administrativne takse,
100,0%
2. sudske takse i
100,0%,
3. registracione takse.
100,0%.
c) Ostali prihodi, i to:
1. nov~ane kazne izre~ene u krivi~nom, prekrajnom i drugom postupku
koji se vodi pred dràvnim organom,
2. oduzeta imovinska korist i sredstva dobijena prodajom oduzetih predmeta u krivi~nom, prekrajnom i drugom postupku,
3. prihodi koje svojom delatno}u ostvaruju republi~ki organi i organizacije,
4. prihodi od akcionarskog kapitala i hartija od vrednosti,
5. prihodi od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u dràvnoj svojini,
koje koriste dràvni organi i organizacije,
6. prihodi od kamata na plasmane nov~anih sredstava i deponovanih sredstava Republike,
7. prihodi od koncesione naknade,
8. naknade za kori}enje dobara od opteg interesa u skladu sa zakonom,
9. prihodi ostvareni od prodaje dràvnog kapitala,
10. prihodi od davanja u zakup, odnosno na kori}enje nepokretnosti u
dràvnoj svojini, koje koriste dràvni organi i organizacije i
11. prihodi po osnovu donacija.
Ostali prihodi u potpunosti pripadaju budètu Republike.
Prihodi koji pripadaju budètu Autonomne Pokrajine Vojvodine
prihoda i budètu Autonomne pokrajine Vojvodine i to:
a) Porezi u iznosu utvr|enom Zakonom o budètu Republike, i to:
1. porez na dobit preduze}a i
1,8%
22
Zakonom odre|eni deo poreza na promet pripada saveznom budètu. Videtifusnotu 29.
23
Zakonom odre|eni deo akciza pripada saveznom budètu. Videti fusnotu 29.
236
Boìdar Rai~evi}
2. porez na dohodak gra|ana
0,8%
b) Pokrajinske administrativne takse
100,0%
1. prihodi od kamata na sredstva autonomne pokrajine deponovana kod
banaka,
2. prihodi od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari koje koriste organi
autonomne Pokrajine,
3. prihodi od davanja u zakup, odnosno na kori}enje nepokretnosti u
dràvnoj svojini koje koriste organi autonomne pokrajine,
4. prihodi koje svojom delatno}u ostvare organi autonomne pokrajine,
5. prihodi po osnovu donacija i
6. prihodi od prodaje akcijskog kapitala autonomne pokrajine.
Prihodi koji pripadaju budètu optine, grada, odnosno grada Beograd

prihoda i budètu optine, grada, odnosno grada Beograda, i to:
a) Porezi u iznosu utvr|enom Zakonom o budètu Republike, i to:
1. porez na dohodak gra|ana,
4,3%,
2. porez na imovinu,
100,0%,
3. porez na nasle|e i poklon,
100,0%,
4. porez na prenos apsolutnih prava,
100,0%,
5. porez na fond zarada i
100,0%,24
6. porez na promet.
17,5%.
b) Takse, i to:
1. lokalne komunalne takse,
100,0%
2. boravina taksa i
100,0%
3. optinske administrativne takse.
100,0%
1. naknade za kori}enje gradskog gra|evinskog zemljita,
2. naknade za izgradnju, odràvanje i kori}enje lokalnih puteva i ulica i
drugih objekata optinskog zna~aja,
24 Ta~no je da prihod od poreza na fond zarada u potpunosti pripada optinama. Me|utim,
jedan deo toga poreza, diferencirano od optine do optine, mora da se upotrebi u okviru fonda
za solidarnu stambenu izgradnju, a ostali deo ~ini prihod budèta lokalne samouprave. Dosadanje iskustvo u raspodeli navedenih prihoda pokazuje da se izme|u jedne ~etvrtine i jedne tre}ine prihoda od poreza na fond zarada koristi za solidarnu stambenu izgradnju, a ostalo je prihod
budèta.
237
3. naknada za kori}enje prirodnog lekovitog faktora,

4. prihodi od kamata na sredstva optine, odnosno grada deponovana kod
banaka,
5. prihodi od prodaje pokretnih stvari i prihodi od davanja u zakup, odnosno na kori}enje nepokretnosti u dràvnoj svojini koje koriste organi i
organizacije optine, grada, odnosno grada Beograda u skladu sa republi~kim zakonom,
6. prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti,
7. deo naknade za kori}enje rudnog blaga na teritoriji optine,
8. nov~ane kazne izre~ene u prekrajnom postupku za prekraje propisane
aktom skuptine optine, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku,
9. samodoprinos uveden za teritoriju optine,
10. nov~ana sredstva ostvarena od prodaje dràvnog kapitala javnih preduze}a ~iji je osniva~ grad, odnosno optina,
11. prihodi koje svojom delatno}u ostvare optinski organi i organizacije,
12. prihodi po osnovu donacija i
13. naknada za zatitu i unapre|enje ìvotne sredine.
Prihodi koji pripadaju fondovima socijalnog osiguranja
Kona~no, prihodi fondova za socijalno osiguranje su ure|eni Zakonom o
javnim prihodima i javnim rashodima, a konkretizovani Optim bilansom javnih
prihoda i javnih rashoda Republke Srbije za 2001. godinu.25
Tako, prihodi Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih su:
1. doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih,
2. prihodi iz saveznog budèta,
3. dotacije iz budèta Republike i
4. prihodi od akcijskog kapitala.
Prihodi Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja zemljoradnika su:
1. doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika i
2. dotacije iz budèta Republike.
Prihodi Republi~kog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja samostalnih
delatnosti su:
1. doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i
2. prihodi od penzijskog i invalidskog osiguranja zaposlenih.
25 Iako je bila obaveza da se svake godine sa~injava Opti bilans, to, via facti, nije ra|eno
sve do 2001. godine, odnosno ra|eno je veoma rudimentarno.
238
Boìdar Rai~evi}
Prihodi Republi~kog zavoda za zdravstvenu zatitu su:
1. doprinos za zdravstveno osiguranje,
2. prihodi po osnovu obezbe|enja donacija,
4. prihodi po osnovu participacija.
Kona~no, prihodi Republi~kog zavoda za trìte rada su:
1. doprinos za nezaposlene,
3. sredstva za strukturno prilago|avanje (Fond za tranziciju).
STRUKTURA JAVNIH PRIHODA U SRBIJI
Poto je u prethodnim delovima ovoga rada dat detaljan prikaz javnih prihoda u Republici Srbiji, treba kona~no, tabelarno prikazati, sa manjim komentarima, njihovu strukturu. Struktura javnih prihoda Republike Srbije }e se
prikazati dvojako: (1) po vrstama javnih prihoda i (2) po njihovoj pripadnosti.
Tabela 1.
Struktura javnih prihoda Republike Srbije po vrstama
I. Porezi
1. porez na zarade
2. porez na prihode od samostalnih
delatnosti
3. porez na prihode od autorskih prava,
patenata i tehni~kih unapre|enja
4. porez na prihode od kapitala
5. porez na ostale prihode gra|ana
6. porez na fond zarada
7. porez na dobit preduze}a
8. porez na promet
9. akcize
10. porez na imovinu
11. porez na nasle|e i poklon
12. porez na prenos apsolutnih prava
13. porez na finansijske transakcije
14. porez na upotrebu, drànje i noenje
odre|enih dobara
II. Takse
1. republi~ke administrativne takse
u milionima
dinara
114.963,4
23.768,9
u procentima
45,4
9,4
1.168,4
0,4
381,0
279,4
1.211,0
7.794,6
2.239,2
35.688,9
25.500,0
1.621,1
120,7
2.890,2
10.300,0
0,0
0,0
0,4
3,1
0,9
14,1
10,1
0,6
0,0
1,1
4,1
2.000,0
1.161,0
1.058,6
0,8
0,4
0,4
239

2. republi~ke sudske takse
3. republi~ke komunalne takse
III. Doprinosi
1. doprinosi za PIO zaposlenih
2. doprinosi za PIO zemljoradnika
3. doprinosi za PIO samostalnih delatnosti
4. doprinosi za zdravstveno osiguranje
5. doprinosi za nezaposlene
87,0
15,4
90.979,5
52.083,0
1.114,6
1.355,9
34.108,8
2.317,2
0,0
0,0
35,9
20,6
0,4
0,5
13,5
0,9
IV. Drugi javni prihodi budèta Republike
11.539,0
4,6
98,0
0,0
8.222,2
3,2
VII. Ostali prihodi fondova

1. Republi~ki fond penzijskog i invalidskog osiguranja 16.925,0
1) prihodi saveznog budèta
1.336,2
2) dotacije iz budèta Republike
15.088,8
3) prihodi od akcijskog kapitala
500,0
6,6
0,5
6,0
0,1
2. Republi~ki fond penzijskog i

invalidskog osiguranja zemljoradnika
1.175,7
0,4
844,7
0,3
4.404,4
1.400,0
2.004,4
1.000,0
1,7
0,5
0,8
0,4
1.540,3
3.040,3
0,6
1.500,0
0,6
253.353,2
100,0
V. Ostali prihodi budèta Autonomne

Pokrajine Vojvodine
VI. Lokalni prihodi
3. Republi~ki fond penzijskog i

invalidskog osiguranja samostalnih delatnosti
1) prihodi od penzijskog i invalidskog
osiguranja zaposlenih
4. Republi~ki zavod za zdravstveno osiguranje
1) prihodi po osnovu obezbe|enih donacija
3) prihodi od participacija
5. Republi~ki zavod za trìte rada
2) sredstva za strukturno prilago|avanje
(fond za tranziciju)
UKUPNO JAVNI PRIHODI
240
Boìdar Rai~evi}
Navedena tabela je veoma ilustrativna. Ona pokazuje da u strukturi javnih

prihoda Republike Srbije dominiraju porezi sa 45,4% i doprinosi sa 35,9% ukupnih javnih prihoda u 2001. godini. Drugi prihodi (takse, naknade i ostali prihodi)
imaju mnogo skromnije u~e}e. Najzna~ajniji su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (20,6%), porez na promet (14,1%), dopirinos za
zdravstveno osiguranje (13,5%), akcize (10,1%) i porez na zarade (9,4%). Sve
ostale vrste prihoda osetno zaostaju. Letimi~an uvid pokazuje da se glavnina
javnih prihoda u Srbiji ostvaruje oporezivanjem zarada (doprinosi i porez na
zaradu) i prometa proizvoda i usluga.
Naredna tabela ima za cilj da pruì druga~iji presek fiskalne strukture
Republike Srbije. Naime, u~injeni obra~un koji je u njoj prezentiran pokazuje kako
se javni prihodi u Republici Srbiji distribuiraju po finansijskim institucijama budètima i fondovima. Nepostojanje odgovaraju}ih i do kraja valjanih podataka je i ovoga puta onemogu}ilo da se u ovaj obra~un uklju~e sredstva koja pripadaju saveznom budètu.
Tabela 2.
Struktura javnih prihoda po pripadnosti

u milionima
dinara
I. Buèt Republike - ukupno

1. Porezi
1) porez na zarade
2) porez na prihode od samostalne delatnosti
3) porez na prihode od autorskih prava,
patenata i tehni~kih unapre|enja
4) porez na prihode od kapitala
5) porez na ostale prihode gra|ana
6) porez na dobit preduze}a
7) porez na promet
8) akcize
9) porez na finansijske transakcije
10) porez na upotrebu, drànje i noenje
odre|enih dobara
2. Takse
1) republi~ke administrativne takse
2) republi~ke sudske takse
3) republi~ke komunalne takse
u procentima
107.600,0
94.900,0
22.402,8
1.168,4
42,4
37,4
8,8
0,4
381,0
279,4
1.168,4
2.200,0
29.500,0
25.500,0
10.300,0
0,0
0,0
0,4
0,9
11,6
10,6
4,1
2.000,0
0,8
1.161,0
1.058,6
87,0
15,4
0,4
0,0
0,0
241

3. Drugi javni prihodi
11.539,0
4,6
II. Budèt Autonomne Pokrajine

Vojvodine - ukupno
395,0
0,2
1. porezi
297,0
0,1
1) porez na dohodak gra|ana
257,8
0,1
2) porez na dobit preduze}a
39,2
0,0
98,0
0,0
27.988,6
11,1
1.150,9
0,4
2. Ostali prihodi
III. Budèti optina i gradova - ukupno
1. Porezi
1) porez na zarade
2) porez na prihod od poljoprivrede i umarstva
42,6
0,0
3) porez na promet
6.188,9
2,4
4) porez na imovinu
1.621,1
0,6
5) porez na nasle|e i poklon

6) porez na prenos apsolutnih prava
7) porez na fond zarada
120,7
0,0
2.890,2
1,1
7.794,6
3,1
8.222,2
3,2
IV. Republi~ki fond penzijskog i invalidskog

osiguranja zaposlenih - ukupno
69.008,0
27,2
1. doprinosi PIO zaposlenih
52.083,0
20,6
2. Lokalni prihodi
2. prihodi saveznog budèta
1.336,2
0,5
3. dotacije iz budèta Republike
15.088,8
6,0
4. prihodi od akcijskog kapitala
500,0
0,0
2.290,3
0,9
1. doprinos PIO zemljoradnika
1.114,6
0,4
2. dotacija iz budèta Republike
1.175,7
0,5
VI. Republi~ki fond penzijskog i invalidskog

osiguranja samostalnih delatnosti ukupno
2.200,6
0,9
1. doprinos za PIO samostalnih delatnosti
1.355,9
0,6
844,7
0,3
V. Republi~ki fond penzijskog i invalidskog

osiguranja zemljoradnika - ukupno
2. prihodi od PIO zaposlenih
242
Boìdar Rai~evi}
VII. Republi~ki zavod za zdravstveno

osiguranje ukupno
38.513,2
15,2
1. doprinos za zdravstveno osiguranje
34.108,8
13,5
1.400,0
0,6
2. prihodi po osnovu obezbe|enih donacija

2.004,4
0,8
4. prihodi od participacija
1.000,0
0,3
VIII. Republi~ki zavod za trìte rada ukupno
5.357,5
2,1
1. doprinos za nezaposlene
2.317,2
0,9
1.540,3
0,6
3. sredstva za strukturno prilago|avanje

(fond za tranziciju)
1.500,0
0,6
253.353,2
100,0
UKUPNO JAVNI PRIHODI
Vie od 42,4% ukupnih javnih prihoda Republike Srbije pripadaju republi~kom budètu, budètima lokalnih zajednica pripada 11,1% ukupnih javnih prihoda, dok je udeo budèta Autonomne Pokrajine Vojvodine veoma skroman, ispod 0,2% ukupnih javnih prihoda Republike. Pozicija fondova socijalnog osiguranja ukazuje na izraènu dominaciju Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja
zaposlenih (27,2% ukupnih sredstava), a zatim Zavoda za zdravstvenu zatitu
(15,2%). Pozicije svih ostalih korisnika javnih prihoda koji se prikupe na teritoriji
Republike Srbije su veoma skromne.
Kori}ena literatura, dokumentacija i statisti~ka gra|a:
J. Lov~evi}, Institucije javnih finansija, Slu`beni list SFRJ, 1991, str. 276
B. Rai~evi}, M. Radi~i} i grupa autora, Finansije, deo Javne finansije,
Stylos, Novi Sad, 2001, str. 189 - 366.
D. Popovi}, Nauka o porezima i poresko pravo, Savremena administracija,
Beograd, 1997. str. 826.
B. Rai~evi}, Novi poreski sistem Srbije, Jugoslovenski pregled, br. 2/01,
Beograd, 2001, str. 23 40.
\. Pavlovi} i M. Vlatkovi}, Sistem finansiranja lokalne samouprave u
Republici Srbiji, Zavod za unapre|enje i rentabilnost poslovanja, Beograd, 2000,
str. 270.
Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima, Slu`beni glasnik RS, br.
76/91.22/01, ukupno deset izmena.
Zakon o porezu na dohodak gra|ana, Slu`beni glasnik RS, br. 24/01.
243
Zakon o porezu na dobit preduze}a, Slu`beni glasnik RS, br. 25/01.

Zakon o porezima na imovinu, Slu`beni glasnik RS, br. 26/01.
Zakon o porezima na upotrebu, drànje i noenje dobara, Slu`beni glasnik
RS, br. 26/01.
Zakon o porezima na finansijske transakcije, Slu`beni glasnik RS, br. 26/01.
Zakon o porezu na platni fond, Slu`beni glasnik RS, br. 27/01.
Zakon o akcizama, Slu`beni glasnik RS, br. 22/01.
Zakon o porezu na promet, Slu`beni glasnik RS, br. 22/01.
Zakon o budètu Republike Srbije za 2001. godinu, Slu`beni glasnik RS, br.
21/01.
Zakon o obimu sredstava i u~e}u optina i gradova u porezu na promet,
Zakon o radnim odnosima, Slu`beni glasnik RS, br. 55/96 i 28/01.
Zakon o zapoljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, Slu`beni glasnik RS, br. 22/92..29/01, ukupno devet izmena i dopuna.
Zakon o saveznom budètu, Slu`beni list SRJ, br. 73/00 i 53/01.
Zakon o finansiranju Savezne Republike Jugoslavije, Slu`beni list SRJ, br.
53/92.
Zakon o posebnom saveznom porezu na promet, Slu`beni list SRJ, br. 73/00
i 21/01.
Zakon o osnovama poreskog sistema, Slu`beni list SRJ, br. 30/96..40/01,
ukupno sedam izmena.
Nacrt Zakona o lokalnoj samoupravi, Palgo centar, Beograd, maj 2001.
Nacrt Zakona o budètskom sistemu, Ministarstvo finansija i ekonomije
Vlade Republike Srbije, novembar 2001.
Zakon o koncesijama, Slu`beni glasnik RS, br. 20/97 i 25/97.
Zakon o optim uslovima za davanje koncesija stranim licima u Republici
Srbiji, Slu`beni glasnik RS, br. 6/90.
Zakon o lokalnoj samoupravi, Slu`beni glasnik RS, br. 49/99.
Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 2001. godinu, Slu`beni glasnik RS, br. 24/01.
Opti bilans javnih prihoda i javnih rashoda Republike Srbije za 1999. godinu, Slu`beni glasnik RS, br. 44/98.
244
245
Tranzicija
i privatizacija
246
247
Veselin Vukoti}*
SPONTANA I(LI) SVJESNA KOORDINACIJA**

PROBLEM
Tranzicija je ponovo aktuelizovala pitanje ure|enja ekonomskog i ukupnog
drutvenog ìvota. Da li to ure|enje treba da po~iva na pravilima i njihovoj evoluciji ili unaprijed definisani cilj odre|uje organizaciju? Rije~ je o pitanju da li primat ima spontano nad svjesnim ili obrnuto, svjesna koordinacija nad spontanim
poretkom.1 Uostalom, to su filozofski suprotstavljena stanovita: izme|u konstruktivista i evolucionista.2
Prenijeto na praksu tranzicije: to zna~i da li je potrebno uspostaviti pravila
i stvoriti ambijent koji }e podsta}i spontane procese ili definisati ciljeve i prema
njima svjesno organizovati prelaz. U prvom slu~aju osnov tranzicije ~ini trìte,
u drugom je to dràvna regulacija. to izabrati?
HIPOTEZA
Efikasno rjeavanje nagomilanih problema u periodu tranzicije mogu}e je
ukoliko se stvori ambijent koji podsti~e procese trìnog preobraàja drutva.
Otvaranje ovih procesa je mogu}e ukoliko se uspostave jasna pravila koja vode
poretku. Svaka ~injenica ima svoje vaènje i interpretaciju samo u kontekstu
odre|enog poretka. Ako se taj poredak promijeni, mijenja se i smisao ~injenica,
to zna~i da ne postoji neka njihova objektivna sutina koja je direktno dostupna. U osnovi postoji spontani poredak, odnosno spontana koordinacija trìta i sv* Prof. dr Veselin Vukoti}, Ekonomski fakultet, Podgorica, i Institut dru{tvenih nauka, Centar
za ekonomska istraìvanja, Beograd.
** Veselin Vukoti}, Spontana ili svjesna koordinacija, u zborniku: Svojina i sloboda, Institut
dru{tvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd, 1998, str 33-48
1 Vidi: vie radova F. Hajeka, a posebno The Road to Serfdom, London, 1944.
2 Rascjep ove dvije struje je nastupio pojavom racionalisti~ke filozofije Renea Dekarta i empirijske kole Dejvida Hjuma.
248
Veselin Vukoti}
jesna koordinacija. U periodu tranzicije neophodno je da se stvore uslovi za nastajanje i funkcionisanje spontanog poretka, u ~ijoj je osnovi privatna svojina i istinska demokratija. Razumije se, u savremenim tehnolokim, ekonomskim, politi~kim i drugim strukturama, spontana koordinacija trìta se evolutivno u`ljebljuje u te nove uslove.
POJMOVNI OKVIR I NJEGOVE MISAONE IMPLIKACIJE
Za razumijevanje ideja ovog rada posebno su va`ni pojmovi: proces, prilago|avanje i samoregulacija.
Proces asocira na tok, kontinuitet, vremensku dimenziju. On ozna~ava dinami~ki aspekt stvarnosti. Sutina procesa je vrijeme i on je ,,uhvatljiv,, samo apstraktnim miljenjem. Proces odraàva stalnost promjena u nekoj strukturi. Proces
je nevidljiv ali stalan. Proces je dinami~an. Suprotan je shvatanju koje stvarnost
doìvljava kao trenutne slike, momente stanja, kao kontinuirani i postepeni prelaz
iz jednog stanja u drugo. Proces ima ,,beskrajno malo uzroka...,, (Bergson). To
dalje zna~i da je miljenje zasnovano na logici procesa druga~ije strukturirano od
miljenja koje funkcionie na principu uzrok-posljedica (,,iskidano miljenje,,) tj.
da je sadanje stanje posljedica nekog uzroka iz prolog stanja. Ovakav prilaz implicira naputanje determinizma (mehanizma uzrok-posljedica) i oslanja na
principe evolucije, odnosno neodre|enosti.
Prilago|avanje je pojam vezan za Darvinovu teoriju evolucije. Uticaj okoline vri se posredno, pomaù}i u evolutivnoj borbi one predstavnike vrste koje
je slu~aj ro|enja najbolje prilagodilo sredini. Kako isti~e Bergson, ,,Darvinova
ideja prilago|avanja koja se izvodi jednim automatskim uklanjanjem neprilago|enih jeste jedna ideja prosta i jasna,,.3 Me|utim, ovakvo shvatanje pojma prilago|avanja (kao uostalom i Darvinova teorija) ne zadovoljavaju dananje zahtijeve. Zapravo, po ovoj teoriji evolucija je kretanje prema stanju ekvilibrijuma, u
kojem se organizmi sve savremenije prilago|avaju svojoj okolini. Prema novim
shvatanjima evolucija je upravo udaljavanje od ekvilibrija kroz stvaralatvo i prilago|avanje, kroz koevoluciju organizma i okoline. Samoorganizacija je osnov
evolucije a ne prirodi odabir. To dalje zna~i da se pojam ,,prilago|avanja,, mora
shvatiti kao zatita sopstvenog interesa, kao razvoj koji po~iva na informacijama
i njihovoj razmijeni sa okolinom. ,,Kad sistem postane nestabilan uvijek postoje
najmanje dvije nove mogu}e strukture u koje se moè razviti. to se sistem vie
udaljava od ekvilibrija, bit }e vie mogu}nosti. Nemogu}e je predvideti koje }e
od ovih mogu}nosti odabrati: ov|e postoji istinska sloboda izbora. Kako se sis3
,,
Anri Bergson, Stvarala~ka evolucija, ,,Karijatide , Zagreb, str. 73.
Spontana i(li) svjesna koordinacija
249
tem pribliàva kriti~noj ta~ki on sam ,odlu~uje, kojim }e putem krenuti a ta }e

odluka odrediti njegovu evoluciju. Ovo pokazuje da je evolucija u svojoj osnovi
otvorena i nedeterminisana. U njoj nema ni cilja, ni svrhe a ipak je prepoznatljiv
obrazac razvoja,,.4
Iz ovog proizilazi da evolucija nije rezultat spoljnih uzroka, odnosno da ne
postoji upravlja~ evolucijom (prirodni odabir kako isti~e Darvin), ,,prilago|avanje ne zna~i ponavljati ve} odgovarati,, (Bergson). Naglasak nije na pasivnom prilago|avanju onome to uslovi nude kao uplje, ve} na aktivnosti, na sposobnosti da se odgovori sra~unatim reenjem na problem koji uslovi postave. U tom
odgovaranju na probleme ogleda se samoorganizacija.
Samoorganizacija je unutranja snaga pojedinca ili sistema. Sposobnost da
se odgovori na izmijenjene uslove. Sposobnost da se iz jednog stanja prelazi u
drugo stanje, po pravilu sloènije. Pri tome prelaz iz jednog stanja u drugo je
nepredvidljiv, jer sistem moè izabrati izme|u vie alternativa stepena slobode.
Prema tome, samoorganizacija je sposobnost spontane promjene strukture.
Samoorganizuju}i sistemi su kompleksni (sloèni, nijesu rezultat linearnog slijeda), sa njima je u vezi i pojam haos (specijalni oblik kompleksnosti) i sinergija
(efekat cjeline). Ovi sistemi, odnosno forma njihovih oblika ima izraz disipativne
(raspruju}e maglaste) strukture. Misaona implikacija ovakvog shvatanja samoorganizacije jeste da su ovi sistemi dinami~ki, a u osnovi te dinamike jeste njihova otvorenost prema okolini i razmjena energije sa okolinom. Zatvoreni sistemi
tu unutranju snagu nemaju kao ni razmjenu energije sa okruènjem, zato su i
osu|eni na propast.
SVJESNA KOORDINACIJA (,,SVJESNI POREDAK,,)
Da li je mogu}a svjesna koordinacija razvoja? Da li je, shodno nekom unapred definisanom cilju, mogu}e definisati i organizaciju i postupke da se on
postigne? U pozitivnom odgovoru na ovo pitanje nastaje i filozofski pravac koji
su Hajek i Poper nazivali konstruktivizmom... On se zasniva na principu celishodnosti, odnosno racionalnosti i polazi od Dekartovog shvatanja da je ~ovjek
po prirodi dobar i racionalan, a da ga tradicija i ustanove ~ine druga~ijim. On vjeruje u razum, u sposobnost da ~ovjek kroz veliki Um svjesno i bez iznena|enja predvi|a budu}nost. Sutina dekartovskog racionalizma se sastoji u tome da ako je sutina ~ovjekove prirode racio (razum, svijest), onda shodno principu racionalnosti
mogu da opstanu one institucije i one ustanove koje su rezultat svjesno postavljenih ciljeva. U ljudsku prirodu je utkan jedan, po miljenju racionalista, vaàn el4
F. Capra, Vrijeme preokreta, Zagreb, 1986, str. 334.
250
Veselin Vukoti}
emenat: to je nepogreivost, odnosno mogu}nost saznavanja apsolutne istine.

Zapravo, Dekart i Bekon isti~u da je ,,poredak u svijetu samo jedan, apsolutno istinit, u izvjesnom smislu fiksiran i vje~an,,. ,,Tada ljudi, ukoliko je njihov duh
o~i}en od predrasuda i zabluda, saznanjem mogu do}i do apsolutne izvjesnosti,,.
Implikacije ovog stava reljefno izraàva slede}a Laplasova misao: ,,Neki um koji
zna sve sile u prirodi u datom trenutku, kao i trenutne poloàje svih stvari u svemiru,
bio bi u stanju da u jednoj jedinoj formuli shvati kretanje i najve}ih tijela kao i
kretanje najlakih atoma u svijetu, pod pretpostavkom da je taj um dovoljno mo}an
da sve podatke podvrgne analizi; za njega nita ne bi bilo neizvjesno, budu}nost
kao i prolost bila bi pred njegovim o~ima,,.5 Odnosno ,,moè da se zamisli saznanje prirode u jednoj ta~ki g|e bi opti proces svijeta bio predstavljen jednom jedinom matemati~kom formulom, jednim ogromnim sistemom diferencijalnih jedna~ina, odakle bi se izvodila, za svaki momenat, poloàj, pravac i brzina svakog
atoma svijeta,,.6 Ovo u~enje je u osnovi tzv. mehanicisti~kog pristupa prou~avanju stvarnosti, o ~emu se u ovom radu ne govori.7 Ono to je ovom prilikom za
nas va`no jeste da se taj svjesni poredak postiè nekom silom van sistema
(,,egzogeno,,). Taj rad je ne~ija svjesna odluka, odnosno konstrukcija. Npr. plan
koji donosi dràva. Program koji pokre}e neka institucija. To je shvatanje da uvijek postoji tvorac, stvoritelj svega. Ovaj svjesni poredak se kako navodi Laki}evi},
odlikuje sa tri osobine: (1) to je relativno jednostavan poredak, malog stepena
sloènosti, (2) to je konkretan poredak i moè biti neposredno opisan, (3) to je
poredak koji je konstruisan da bi ispunio odre|enu svrhu. Klju~na pretpostavka
ovog poretka jeste da sve informacije o elementima sistema i njihovim odnosima
moraju biti unaprijed poznate individui koja njima upravlja. Istina, u realnom ìvotu uvijek postoje i ovakve organizacije. Npr. u vojsci. Ipak, sloèniji sistemi ne
mogu biti deterministi~ki odre|eni. U njima uvijek postoji i elemenat slu~ajnosti
(neto o ~emu se ne raspolaè informacijama), te se svjesni poredak naruava.
Pravila u ovom poretku sluè prije svega da se uspostavi efikasna koordinacija akcija pojedinaca sa unaprijed definisanim zajedni~kim ciljem. Odnosno, ova pravila uniformiu sve jedinke. Nema raznolikosti, ili je ona veoma mala. Svakome je
ta~no unaprijed odre|ena pozicija. A ta pravila uspostavlja i kontrolu njihove primjene vri odgovaraju}i autoritet. Da bi to moglo, on mora da ima i mo} za izdavanje naredbi. Pri tome naredbe nije u iste, univerzalne, ve} su adresirane na pojedine grupe ili jedinke, a zavisno od njihove uloge u organizaciji.
5
Citirano prema: Nevena Sesardi}, Fizikalizam, Beograd, 1984, str. 117-118.
Prema: A. Bergson, Isto, str. 59.
Upu}ujem ~itaoca na djela Bergsona, Hajeka, Popera, kao i na studiju dr Dragana

Laki}evi}a, Ogledi o ustanovama slobode, Nolit, Beograd, 1994.
251
Na ideji svjesnog poretka nastala je i socijalisti~ka ideja, a u ekonomiji ideja svjesnog poretka je osnov za dràvni plan odnosno dràvni protekcionizam
,,dràva blagostanja,,. Ideja svjesnog poretka je i dalje jaka i dolazi do izraàja i
u procesu tranzicije, g|e se èli unaprijed znati to }e se desiti, odnosno pokuava se unapred definisati cilj i napraviti konstrukcije kako da se on postigne (to je
tzv. socioloka transformacija socijalizma).
U krajnjoj ocjeni svjesnog poretka treba imati u vidu da je neto mogu}e
predvi|eti samo ukoliko se ono stalno ponavlja, odnosno ,,da isto proizvodi isto,,.
Ukoliko je tako, postavlja se pitanje to je sa vremenskom dimenzijom? to je
vrijeme? Da li je vrijeme sastavni dio sutine svakog sistema? Da li je neki
doga|aj, koji ima vremensku dimenziju (desio se u odre|enom trenutku)
ponovljiv na istovjetan na~in? Ukoliko nije, kako onda moè biti predvidljiv? Ako
je sve predvidljivo, vrijeme ne postoji. Ukoliko je sve mogu}e unaprijed saznati,
i ukoliko, kako isti~e Lajbinc, ,,stvari i bi}a ostvaruju samo jedan ve} dat program,,, to je sa elementom nepredvidljivosti? ,,Ali, ako nema nepredvi|enog,
nema invencije ni stvaranja, vrijeme opet postaje suvino,,.8 Odgovori na ova pitanja su i odgovori na pitanja da li je socijalizam mogu}, odnosno da li je socijalizam bio greka? No, to su pitanja o kojima u ovom radu ne raspravljamo.9
SPONTANI POREDAK
Ljudski um nije sveznaju}i. On je ograni~en, iako nauka stalno proiruje njegove granice. Otuda i ograni~enja principa racionalnosti. Kako i isti~e ostrvska
kola (Hjum, Smit, Ferguson) ~ovjek je ograni~en, bilo u svom znanju tako i u
motivima i sopstvenoj mo}i. Njime vlada strast i instinkt koliko i racio. Adam
Smit isti~e da je ljudsko bi}e po prirodi vie lijeno, neodgovorno, sebi~no nego
to je sklono umnom |elovanju i alturizmu. ôvjek je lakom, po pravilu se ponaa u skladu sa svoji trenutnim interesima i èljama, a manje prema dugoro~nim
ciljevima, posebno ako su ti ciljevi na horizontu (komunizam). Ako je tako,
postavlja se pitanje da li se ljudske jedinke mogu ponaati racionalno? Ako da,
8
9
Bergson, Isto, str. 60.
,,Iako napadam socijalisti~ke pretpostavke racionalnosti moji argumenti nijesu ni u kom

,
,
slu~aju protiv ispravnog kori}enja racionalnosti. Pod ispravnim kori}enjem racionalnosti podrazumevam racionalnost koja priznaje svoja ograni~enja i koja se, i sama pou~ena racionalno}u,
suo~ava sa implikacijama zagonetnog realiteta, koji su otkrili ekonomisti i biolozi, da poredak
stvoren bez ikakvog plana moè da bude daleko bolji od planova koje ljudi svjesno zamiljaju. Kako
bih mogao d anapadam razum u knjizi u kojoj dokazujem da je socijalizam fakti~ki, a i logi~ki
,,
neodrìv (F. Hajek, Da li je socijalizam bio greka, u knjizi: M. Damjanovi} i S. \or|evi}, Izazovi
modernoj upravi i upravljanju, Beograd, 1995, str. 59).
252
Veselin Vukoti}
da li je ta racionalnost proizvod straha od nekog autoriteta, vo|e koji svakom

,,propisuje,, kako da se ponaa (svjesna koordinacija)? Ili je racionalnost rezultat
odre|enih pravila i institucija koje nastaju kao rezultat kontinuiranog me|uodnosa
i komunikacije me|u ljudima? Pokazuje se da i tako nesavrene individue uspijevaju da u dugom vremenskom protoku spontano stvore neke ustanove, pravila,
koje su osnov racionalnog ponaanja ljudi. ,,Drutvene ustanove su umnije od bilo
kojeg pojedinca, jer uspijevaju da na najmanje represivan na~in natjeraju jedinke
ne samo da racionalno postupaju ve} da i njihova |ela donesu optu korist,,.10
Prema tome, komunikacija me|u ljudima nije samo rezultat ljudskog uma,
ve} se velikim dijelom oslanja ,,na tradiciju, obi~aje i ustanove,, (Hjum). Upravo
ovi drutveni okviri bolje i efikasnije usmjeravaju individue nego bilo koji um.
Hajek isti~e da su mnoge od drutvenih ustanova, koje predstavljaju neophodan
uslov za sprovo|enje naih svjesnih ciljeva, zapravo rezultat obi~aja, navika ili
prakse, koje nijesu ni bile izmiljene s tim svrhama, niti posmatrane na taj na~in.
,,Mi ìvimo u drutvu u kome se uspjeno orijentiemo i u kome naa delanja imaju dobre izglede da se ostvare, ne samo zato to su nai bli`nji rukovo|eni ciljevima koji su im znani, ili zato to znaju veze izme|u sredstava i ciljeva, ve} zato
to svoja ponaanja podre|uju pravilima, ~iju svrhu ili porijeklo mi ~esto ne znamo
i ~ije egzistencije ~esto nijesmo svjesni,,.11
Kako su nastala pravila i ustanove? Da li ih je neko izmislio, stvorio? Da li
je neko stvorio (unaprijed, po planu) novac, trìte, pravo, slobodu, moral? Prema
shvatanju ostrvske kole ekonomije koju nastavlja austrijska kola (Hajek,
Menger, Mizes, Poper) civilizacija po~iva na pravilima i ustanovama koje nijesu
rezultat ni~ijeg plana, ve} spontanih procesa unutar kojih su se one postepeno,
evolutivno oblikovale. ,,ôvjek je postao ono to jeste ne shvataju}i kako,, (\.
Viko). Snalaènje u novim situacijama jest znanje, kaè Hajek. Da li se ~ovjek
ponaa samo shodno svjesnom artikulsianom znanju ili je njegovo ponaanje istovremeno i izraz pre}utnog znanja (tradicija, obi~aji, moral)? U~enje ponaanja,
isti~e Hajek, prije je uzrok nego posljedica saznanja i razuma. ôvjek se ne ra|a
razuman, racionalan, znaven i dobar, nego ga treba nau~iti da bude takav. ,,Na
intelekt je stvorio na moral; ljudske interakcije kojima upravlja na moral
omogu}uju razvoj razuma i onih sposobnosti koji idu uz to. ôvjek je postao inteligentan zato to je postojala tradicija ono to se nalazi izme|u istinkta i razuma iz koje je u~io. Tradicija ne proisti~e iz sposobnosti da se racionalno tuma~e
opaène ~injenice, nego iz navike na reagovanje. Ona je, prije svega, nau~ila ~ovjeka to treba da ~ini a to da ne ~ini pod izvjesnim uslovima, a ne to mora o~eki10
D. Laki}evi}, Isto, str. 14.
11
D. Laki}evi}, Isto, str. 12.
253
vati da ispuni,,.12 Iz ovog stava proizilazi da je instinkt stariji od obi~aja i tradicije, kao to su obi~aji i tradicija stariji od razuma; obi~aji i tradicija su izme|u
instinkta i razuma, i oni nijesu rezultat ne~eg nesvjesnog, ili intuicije niti
racionalnog razumijevanja. Oni su, prije svega rezultat kulturne evolucije, a ne
nekog projekta razuma. ,,U svom ponaanju se rukovodimo nau~enim, ali ~esto
ne znamo zato neto ~inimo. Nau~ena moralna pravila, obi~aji, postepeno istiskuju uro|ene reakcije, ne zato to su ljudi razumom priznali da su bolji, nego
zato to su omogu}ili razvoj proirenog poretka koji prevazilazi vizije bilo kojeg
pojedinca, u kojem je efikasnija saradnja omogu}ila njenim ~lanovima da, mada
nesvjesno podràvaju vie ljudi i istiskuju druge grupe,,.13 Hajek za poredak koji
nastaje spontano koristi starogr~ki izraz kosmos a za poredak koji je rezultat plana,
promiljenost taksis.
Spontani poredak (kosmos) je samonastaju}i poredak. On nastaje od sile,
snage koja se nalazi u njemu (ne izvan njega). Ovaj poredak je dinami~an, stalno
se mijenja. Ima i snagu samoregulacije: elementi unutar ovog poretka stalno se
jedan drugom prilago|avaju a da ih na to ne prilago|ava neki ,,spoljni upravlja~,,.
Spontani poredak onemogu}ava postojanje determinizma. On je rezultat ,,stvarala~ke evolucije,, (Bergson). Samoniklost, spontanost ìvota i odnosa meù individuama ogleda se u neprekidnom stvaranju novih organskih oblika, novih pravila i ustanova. ,,Potreba za stvaranjem,, (Maslou), odnosno ,,zakon situacije,,,
(Naisbit) to je osnov prilago|avanja, odnosno evolucije ìvih bi}a i drutvenih ustanova njihovog spontanog razvoja. Rije~ju, spontani poredak ima svoj unutranji
,,ìvotni elan,, (Bergson). To je ,,u~enje i razvoj na grekama,, (Poper).
Proces prilago|avanja pojedinaca (pojedina~nih elemenata) novonastalim
okolnostima kao ,,vidljiv,, i poznat rezultat ima nastanak i razvoj pravila.
Me|utim, mi nijesmo u mogu}nosti da procijenimo subjektivno znanje svakog
pojedinca. To je uvijek nepoznato i izvor je mnogih slu~ajnih doga|anja.
No, pravila u spontanom poretku univerzalno vaè za sve njegove ~lanove.
Ova pravila su opta, apstraktna (neadresirana na pojedinca ili grupu). to je
poredak razvijeniji, pravila su optija. Spontani poredak po~iva na sljede}im principima: (1) To je sloèn poredak i prevazilazi granice ljudskog intelekta i razuma, odnosno ovakvi poreci sadrè vie ~injenica i informacija nego to bilo koji
ljudski um moè zahvatiti i kontrolisati. (2) Spontani poreci su apstraktni poreci,
to nije konkretan, opa`ljiv, vidljiv poredak. Njega je mogu}e obuhvatiti samo visokim nivoom apstraktnog miljenja. (3) Spontani poredak ne teì nekom unaprijed postavljenom cilju. On nema neku unutranju svrsishodnost. No, iako
12
Prema: M. Damjanovi}, Isto, str. 64.
13
Isto, str. 65-66.
254
Veselin Vukoti}
nema zajedni~kog, sinteti~kog cilja, on uspijeva da uskladi razli~ite pojedina~ne

ciljeve i htijenja. To se postiè tako da se preko pravila jedinke navode (primoravaju) da neprestano koriguju svoje namjere, da se prilago|avaju novim
situacijama. Stoga spontani poredak moè opstati samo ukoliko se potuju pravila, bez obzira na to da li to jedinka radi svjesno ili ne. Nevidljiva mreà pravila
presudno uti~e na ìvot i opstanak ljudi. To je i razlog da Hajek kaè da ljudska
vrsta ima posebno svojstvo: sposobnost postupanja na osnovu pravila.
MOGU]NOSTI I GRANICE KOEGZISTENCIJE SVJESNE
KOORDINACIJE I SPONTANOG PORETKA TR@ITA
U razvijenom drutvu istovremeno egzistiraju oba poretka: svjesni i spontani. Zna~i oni se ne isklju~uju. Zapravo, oni se dopunjavaju i proìmaju. Izme|u
njih po pravilu ne postoji konfliktnost sem kada se sutinske karakteristike jednog
poretka ,,prenesu,,, ,,primijene,, na podru~je koje odgovara sutini drugog poretka.
Svjesna koordinacija je mogu}a na nivou mnotva organizacija: fabrika, administracija, bolnica, vojski, policija. Po pravilu na ovim nivoima organizacije postoje jednostavni ciljevi. Npr. proizvodnja maina. Konstruktor raspolaè malim brojem promjenljivih veli~ina, koje moè unaprijed da sagleda i obuhvati planom. On
moè imati punu kontrolu nad procesom proizvodnje ove maine, jer nema ni~eg
nepoznatog, nepredvi|enog, slu~ajnog. Neto je sli~na situacija, mada ve}eg stepena sloènosti, kada vojska treba da zauzme odre|enu teritoriju ili objekat.
Me|utim, kod spontanog poretka, koji nema sinteti~ku svrhu (cilj), ve} mnotvo
pojedina~nih ciljeva, spontane snage se ne mogu zamijeniti svjesnim regulisanjem.
U spontanom poretku se moè svjesno uticati na neke elemente, ali }e ukupan rezultat zavisiti od mnotva drugih, nama nepoznatih okolnosti, koje se unaprijed ne
mogu predvi|eti, niti se, stoga, na njih moè unaprijed svjesno uticati. Nivo kontrole je u spontanom poretku zanemarljiv u odnosu na slu~aj kontrole u organizaciji.
Ve}ini je o~igledno da, kada bi principe spontanog poretka unijeli u model
organizacije, cilj ne bi mogao biti efikasno postignut (poja~ao bi se stepen
anarhi~nosti unutar organizacije). Isto tako dolazimo do neprirodne situacije kada
se desi uplitanje svjesnog u podru~je spontanog poretka. Tada se gui samobitnost poretka, njegova snaga samoregulacije. Te`nja da se svjesno ovlada spontanim procesima dovodi do razaranja spontanog poretka, odnosno poredak (sistem) ulazi u stanje haosa.
Odnos izme|u svjesnog i spontanog poretka zavisi i od karaktera drutva.
255
Slijede}i Poperovu logiku otvorenog i zatvorenog drutva, Hajek govori o

Velikom drutvu i konkretnoj zajednici. Njegova je teza da moderno, otvoreno
drutvo moè opstati samo ukoliko svaka jedinka ima slobodu da realizuje vlastite
ciljeve i namjere. Odnosno, nepostojanje zajedni~kog, vrhovnog cilja je uslov individualne slobode.
Kako zajedni~ki cilj, opti interes tj. svjesna koordinacija sputavaju pojedinca i ko~e drutveni prosperitet?
Zatvorena grupa (pleme, feud, dràva) ima zajedni~ki cilj koji vaì za sve
jedinke (skupljanje hrane, odbrana od neprijatelja i sl.). Svaki pojedinac je duàn
da doprinosi postizanju tog zajedni~kog cilja (ov|e jedinka ima du`nost a ne
pravo). Na to ga obavezuju norme kolektivnog morala, kao i konsenzus koji je
u potpunosti postignut izme|u ~lanova grupe. Alternativa zajedni~kom cilju nije
doputena. ,,Opti interes,, je iznad svakog individualnog cilja i htijenja. U
takvom drutvu velik je osje}aj pripadnosti kolektivu i naglaen je princip egalitarizma, a vlada i odnos komandi i poslunosti, dok konkurencija me|u jednakima nije od odlu~uju}eg zna~aja za uspjeh pojedinca i njegovo materijalno
stanje. Poslunost je bazi~ni preduzetni~ki ~in. Zna~i, opti, zajedni~ki cilj
uslovljava da se grupa, drutvo ustroji kao organizacija npr. fabrika, tj. kao svjesni poredak, ~ija je osnovna posledica ograni~ene individualne slobode i
oteàni razvoj.
Dalji razvoj je traìo otvaranje (plemena, feuda, dràve). U osnovi otvaranja je smanjenje li~ne zavisnosti, mogu}nost da pojedinac moè legitimno
da se ponaa shodno svojim vlastitim ciljevima te da slobodno komunicira i sa
jedinkama izvan svoje grupe iz ireg okruènja. Na taj na~in gubi se personalnost u odnosima (~lanovi zajednice se me|usobno poznaju ili su u nekim vezama), odnosno nastaje apstraktni poredak. U takvom poretku po~inje da se oblikuje kvalitativno razli~it poredak socijalnih veza. Kulturna evolucija dovodi
do novih moralnih normi, koje se proiruju sa grupe na ire grupe i zajednice.
Ovom rastakanju kolektivnog morala najvie je doprineo razvoj trgovine i gradova.
Nastankom otvorenog drutva nestaje zajedni~ki cilj, ,,opti interes,,. On se
rasta~e na mnotvo individualnih ciljeva, s tim {to se ovi individualni ciljevi ne
isklju~uju, ve} naprotiv, uskla|uju. Razmjena dobara postaje vezivno tkivo spajanja ljudi (a ne zajedni~ki cilj). Isto tako, razmjena se vri na dobrovoljnoj osnovi, za razliku od svjesnog poretka g|e postoji mehanizam prisile. Prema tome,
slobodna razmjena dobara izme|u jedinki potiskuje instinkte imanentne plemenitoj lojalnosti i uspostavljanje optih, apstraktnih normi koje vaè za sve
jedinke koje u~estvuju u ovom procesu, bilo g|e da se on odvija. ,,Mogu}nost da
ljudi koji ìve zajedno miroljubivo egzistiraju i imaju uzajamnu korist, a da pri
256
Veselin Vukoti}
tom ne moraju da se usaglase oko zajedni~kih konkretnih ciljeva, i da su pri tom

povezani samo apstraktnim pravilima ponaanja, bilo je najve}e otkri}e do koga
su oni ikada doli,,.14
Proizilazi da je otvorenom drutvu imanentan spontani poredak. Odnosno,
u otvorenom drutvu nije potrebna saglasnost o nekom zajedni~kom i konkretnom cilju, dovoljna je saglasnost o pravilima univerzalno doputenim sredstvima. U takvom drutvu ,,opte dobro,, je zapravo postojanje mogu}nosti da razli~ite jedinke realizuju vlastite ciljeve. Tako shva}eno ,,op{te dobro,, ne moè se
poistovjetiti sa zajedni~kim ciljem. Postojanje opteg, zajedni~kog cilja nu`no implicira povredu individualnih sloboda. Ali, razvoj otvorenog drutva, spontanog
poretka traì saglasnost o pravilima, doputenim sredstvima, dok ciljevi ostaju individualni. Trìna pravila ustanovljavaju opte uslove u kojima jedinka moè neto ste}i ili izgubiti. Trìna pravila su apsolutno neutralna u odnosu na pojedina~ne
u~esnike u procesu konkurencije i ona nikoga svjesno ne favorizuju.
SVOJINA, POREDAK, SLOBODA
Slobodna razmjena dobara nastala je tek onda kada su u~esnici u toj razmjeni po~eli da potuju svojinu drugog. Odnosno, spontani poredak za pretostavku
ima i decentralizovano, privatno vlasnitvo. Na to ukazuje i istorija nae civilizacije. Ona nastaje u okruènju Mediterana. Odgovor na pitanje zato ba u
Mediteranu naj~e}e se vezuje za ~injenicu da je to bila prva oblast u kojoj je ~ovjeku priznato pravo da raspolaè privatnim podru~jem, te je na taj na~in trgovcima stvorena mogu}nost da razvijaju mreù trgova~kih odnosa sa okruènjem
drugim zajednicama i grupama. ,,Gr~ko-rimski svijet je bio u sutini i prije svega svijet privatnog vlasnitva od po nekoliko jutara ili vlasnitva rimskih senatora i imperatora nad ogromnim imanjima, svijet privatne trgovine i proizvodnje,,.15
Spontani poredak koji je mogao da bude u funkciji mnotva pojedina~nih
ciljeva mogao se stvoriti samo na osnovama privatne svojine. Tako svojina pojedinca predstavlja sr` morala svake civilizacije. ,,Niko nema prava da napada privatnu svojinu i da kaè da potuje civilizaciju. Istorija te dvije stvari je neodvojiva,, (Henri Mejn). Stari Grci su bili prvi koji su doli do saznanja da je privatna svojina neodvojiva od individualne slobode.
Jo su ustavotvorci starog Krita kazali da je sloboda najve}e dobro jedne
dràve i da samo zbog toga imovina treba da pripada ,,onome ko je stekne, dok
u uslovima ropstva sve pripada vlastodrcima,,.
14
Ovaj oblik razmjene Hajek naziva katalaksija razmenjivati proizvode.
15
Prema D. Laki}evi}u: Isto, str. 94.
257
Istina, u samoj Gr~koj bilo je i druga~ijih pogleda na svojinu. Spartanci kao

ratni~ki narod nijesu priznavali li~nu svojinu i nijesu spre~avali kra|u. U |elima
Platona i Aristotela tako|e se teì povratku na spartansku tradiciju, a to je vjera
u sveznaju}u vlast.
Rimljani, koji su se javljali kao zatitnici dràva-trgovaca (npr. Korint,
Kartagina), prvi su razvili privatno svojinsko pravo. Privatno pravo kao i najve}i prosperitet Rima, postignuti su za vrijeme Senata u kojem su ~lanovi imali
trgova~ke interese. Do usporavanja rasta i kona~nog pada Rimskog carstva
dolazi kada administracija po~inje da zamjenjuje slobodnu inicijativu. Kako i
navodi Hajek, izgleda da se jo nije razvila nijedna civilizacija bez vlade koja
je svojim glavnim ciljevima smatrala zatitu privatne svojine. Taj evolutivni
rast su zaustavljale ,,jake,, vlade, koje na kraju ,,pokazuju tendenciju da svoju snagu zloupotrijebe i da ukinu slobode koje su ranije titile da bi sprovele
svoje, kako ih zamiljaju, mudrije ideje i da ne dozvole drutvenim institucijama da se razvijaju haoti~no,,.16
Na to ukazuje i primjer Egipta. Ova civilizacija doìvljava prosperitet u periodu kada je svojina bila ,,pojedina~na, privatna i nepovrediva i zavisila
isklju~ivo od volje vlasnika,,. Sa propadanjem privatne svojine i nastankom
dràvnog socijalizma u Egiptu, dolazi do stagnantnog i stati~kog karaktera egipatske civilizacije.
Ponovno oìvljavanje evropske civilizacije deava se upravo kroz rehabilitaciju privatne svojine. Moderni industrijalizam se nije razvio u dràvama u kojima je bila jaka vlast, ve}, prije svega u gradovima italijanske renesanse, liberalnoj Engleskoj. Zatita privatne svojine (a ne upravljanje svojinom od dràve)
bila je osnova razvoja trìne razmjene koja se razvija u Hajekov proireni
poredak.
Na ovoj tezi posebno insistiraju Hjum i Lok, za koje je ,,usvajanje privatne
svojine obeleìlo po~etak civilizacije,,, dok su pravila koja je odre|ivala svojina
~inila sutinu morala, ,,jer gdje nema imovine nema ni pravde,,. Adam Smit isti~e
da prirodno pravo ~ovjeka na vlasnitvo implicira i mogu}nost da se mogu otu|iti
plodovi svoga rada i razmijeniti za plodove rada drugih,17 dok Adam Ferguson
varvarina definie kao ~ovjeka koji jo uvijek nije znao za imovinu te otuda i njegova teza da je ,,sasvim o~igledno da je svojina stvar napretka,,. Vijek kasnije
Dirkem isti~e da je privatno vlasnitvo sveta stvar... ,,to je neporecivi moralni aksiom, jer pojedina~no vlasnitvo je materijalni uslov kulta pojedinca,,.18
16
Hajek, Da li je socijalizam bio greka, u knjizi Mijat Damjanovi}, Isto, str. 73.
17
Adam Smit, Bogatstvo naroda, Vuk Karadì}, Beograd, 1972.
18
E. Dirkem, O podjeli drutvenog rada, Prosvjeta, Beograd, 1973, str. 202.
258
Veselin Vukoti}
Institucije svojine koje danas postoje nijesu savrene. Kulturna evolucija treba da se i dalje deava da bi institucija privatne svojine bila korisna onoliko koliko to moè da bude. Stoga je njen dalji razvoj neophodnost, to potvr|uje i razvoj
poznate ,,kole o svojinskim pravima,,.19
No, o isticanju zna~aja svojine postoje i suprotna miljenja. Po~eci miljenja da svojina nije va`na, bili su u drevnoj Sparti. Nastavilo se u u~enju Platona i
Aristotela, koji vie vjeruju u snagu uma. Rene Dekart razvija u~enje da ~isti
razum moè neposredno da sluì ~ovjekovim èljama i da moè da izgradi nov
svijet, novi moral, novo pravo. Iako je Karl Poper dokazao nenau~nost ove teorije, ona jo uvijek dominira u na~inu razmiljanja ve}ine nau~nika. Spontani
poredak osporava i @an-@ak Ruso. ûvena je njegova re~enica: ,,ôvjek je bio
ro|en slobodan, a svuda je u lancima,,. On u ,,optoj volji,, vidi sintezu ~itavog
naroda u jednu individuu, odnosno u vra}anju u raj u kome }e prirodni instinkti
omogu}iti da ,,ovlada svijetom,,.
Za Prudona, ,,svojina je kra|a,,, a na toj misli Marks gradi u~enje o svojini
kao izvoru nejednakosti, otu|enosti i eksploatacije. Socijalisti~ki i komunisti~ki
pokret je tako|e osporavao svojinu i tradicionalne vrijednosti, a ta osporavanja
vode porijeklo i iz religije.
Sve je to doprinijelo da je prou~avanje tradicionalnih institucija kao to je
svojina ,,palo pod zabranu,,. Naravno, to sasvim normalno izgleda nekom konstruktivisti, jer on je, kako isti~e Hajek, zarobljenik ,,drutvenog inènjerstva,,,
ideje da ljudi mogu svjesno da izaberu put kojim }e i}i, njemu stoga nije va`no
da sazna kako je dospio u sadanju situaciju.
Ovakav stav uzrokuje blagonaklonost ljudi prema centralnom privrednom
planiranju i kontroli, odnosno prema svjesnoj koordinaciji i kolektivnoj svojini
koja mu je saglasna.20
Prema tome, gledano istorijski, postoje dva pravca u shvatanju zna~aja i
odnosa spontanog poretka i svjesne koordinacije. Po jednom, liberalnom, svoji19 Stiv Pejovi}, The Economices of Property Rights, 1900, Lj. Madàr, Svojina i reforma,
IEN, Beograd, 1995.
20 Spontanom poretku odgovara privatna svojina, koja je nastala kao rezultat evolutivnih
transformacija kolektivne svojine. Kod privatne svojine nosilac proizvodnje je pojedinac, ciljna
funkcija proizvodnje profit, proizvodi imaju karakter robe i realizuju se na trìtu, svi u~esnici na
trìtu izloèni su konkurenciji, privreda je otvorena, dolazi do individualizacije drutva, me|utim,
veze izme|u individua nijesu pokidane, ve} se uspostavljaju preko trìta, razmjenom rada.
Svjesna koordinacija po~iva na kolektivnoj svojini. Cilj proizvodnje je zadovoljenje potreba ~lanova kolektiviteta; obim i struktura proizvodnje su unaprijed odre|eni; plan je osnovni mehanizam regulacije privrednih aktivnosti; me|uzavisnost ~lanova grupe je jaka; ova drutva su
zatvorena, autarhi~na; to su zatvorene ekonomije. Postoji opti cilj zajednice, a njegov tuma~ je
pojedinac na vrhu politi~ke piramide (vo|a). Uloga kolektiva je presudna, pojedinci nijesu va`ni.
259
na je jedna od bazi~nih institucija, a spontani poredak, koji je mogu} samo na privatnoj svojini, omogu}ava individualne slobode i drutveni prosperitet. To je osnova evolucionisti~kog pristupa. Me|utim, konstruktivisti pori~u zna~aj privatne
svojine, isti~u zna~aj razuma ili opte volje. Na ovom pristupu nastao je socijalizam kao sistem. Da li je propast socijalizma dovoljan argument da se napusti konstruktivizam i podsti~e evolucionizam?
TRANZICIJA PREOBRA@AJ OD SVJESNE KOORDINACIJE
KA SPONTANOM PORETKU
Rije~ tranzicija (preobraàj) odoma}ila se u svakodnevnom govoru.
Me|utim, njeno shvatanje nije uvijek isto. Dominira mehanicisti~ki pristup: prelaz
iz sadanjeg kriznog stanja u drugo, blagostanje. Sam pojam ,,prelaz,, asocira na
fizi~ku stranu procesa, na fizi~ki razmjetaj (,,pre}i preko mosta,,, ,,pre}i preko
liade,,, ,,novi razmjetaj istih delova,,). Ovaj izraz je vie konkretan, stoga i
opaàjan, pogotovu mentalnom sklopu koji ima snaàn uticaj premisa agrarnog
obrasca. Ovakvo shvatanje ima uticaja i na tip akcije koji treba preduzeti. Zapravo,
rjeenja za krizu postoje. Dovoljno je da odlu~imo koje }emo od tih reenja izabrati. Problem se svodi na odluku to izabrati, a ne na to to uraditi. Dalje, problem se redukuje na neku od njegovih sastavnica. Npr. dovoljna je izmjena jednoga zakona; dovoljno je da se skinu sankcije; dovoljno je dobiti me|unarodne kredite; i sl. Prema tome rije~ ,,prelaz,, naglaava dominaciju svjesne koordinacije (da
bi u neto preli morate imati jasnu sliku novog stanja cilja). Isto tako, ono otkriva i ,,zaljubljenost,, u princip linearnosti i determinizma.21
Tranzicija, po mom shvatanju, jeste period u razvoju kada se trebaju pokrenuti procesi sveobuhvatne promjene ekonomske, politi~ke i kulturne strukture drutva, otvaranje procesa promjena na~ina razmiljanja i ponaanja pojedinaca, grupa i na nivou dràve; preobraàj sadanjeg drutva ka drutvu sa vie ekonomskih i politi~kih sloboda i civilizacijskih institucija.
Tranzicija nije svjestan, ciljni izbor bilo koje drutvene grupe. Ona je
proizvod nu`de, koju na nivou pseudokonkretnosti izaziva, prije svega, ekonomska kriza. To je spontana reakcija ogromne mase stanovnitva na egzistencijalne
probleme i koncentrisanu mo} vladaju}e grupe. Iako tranzicija nije svjesni izbor,
ona je rezultat funkcionisanja svjesnog poretka, odnosno svjesne koordinacije
razvoja na kojoj po~iva socijalizam. To se, na nivou prakti~nih akcija, ~esto pre21 Izraz prelaz je, po mom miljenju, istovjetan sa izrazom transformacija, koji naglaava
opreznost, postepenost, svjesno regulisanje procesa, strah od greke (ali ne u Poperovom smislu
u~enje na grekama) ve} od greke koja dovodi do gubljenja pozicije u strukturi politi~ke i
ekonomske hijerarhije.
260
Veselin Vukoti}
vi|a, pa se ponovo pokuava da se revitalizacijom svjesne koordinacije rijee problemi koji su upravo rezultat svjesne koordinacije. Razumije se, mogu}a je i ova
varijanta.22 Njen izbor, me|utim, ne moè pokrenuti ozbiljnije procese promjena
postoje}ih struktura: ekonomskih, politi~kih i kulturnih. A bez toga, ova drutva
ostaju zale|eni pakao, makar za ogromnu ve}inu stanovnitva.
Sve se ~e}e, sa pravom, ~uju upozorenja zapadnih eksperata da, prilikom davanja savjeta isto~noevropskim zemljama, prethodno treba temeljno prou~iti |ela
Mizesa, Mengera, Hajeka, Popera, Le Bona i drugih koji su na samom po~etku razvoja kolektivisti~ke ideje dokazivali njenu ekonomsku i civilizacijsku inferiornost.23
Prou~avaju}i ovu teorijsku kritiku (koja je prethodila kasnijem razvoju doga|aja i
nije optere}ena ,,naknadnom pame}u,,), dolazi se do esencijalnih problema svjesnog
poretka. Stoga bih ukratko podsjetio na osnovne ta~ke i poluge te kritike s namjerom
da jo vie razotkrijem vjeru u konstruktivizam koja je danas prisutna na prakti~noj
ravni. Prije toga Hajekovo upozorenje: ,,Prvi (konstruktivizam) nam daje osje}aj
neograni~ene mo}i u realizaciji naih èlja, dok nas drugi (evolucionizam, spontanost)
vodi ka uvidu da postoji ograni~enje onoga to moèmo svjesno ostvariti i na prihvatanju toga da su neke od naih sadanjih nada iluzije,,.24
Kritikom istoricizma, K. Poper odbacuje istorijsku nu`nost postojanja svjesnog reda, odnosno komunizma.25 Istorijska nu`nost socijalizma rezultat je
nau~nog otkri}a istorijskih zakona razvoja drutva. Ako su zakoni razvoja
otkriveni, onda je za one koji u to vjeruju obezbije|ena izvjesnost o krajnjem
ishodu istorije. Samo otkri}e istorijskih zakona je plod ljudskog znanja. Me|utim,
kako navodi Poper, mi nijesmo u stanju da predvi|amo budu}i rast nau~nih zna22 ,,Aktuelni raspad isto~noevropskih drutvenih oblika ne mora, me|utim, zna~iti da se ovdje istorija vra}a svom nu`nom dinamikom-kapitalisti~kom toku. Jednom ustanovljena, stati~ka alternativa pokazuje dvostranost potencijal modernog drutva, a dugoro~ni ishodi sukoba oblikuju}ih
,,
aktera odredi}e koji }e se od tih potencijala tranzicije aktuelizovati (Mladen Lazi}, Sistem i slom,
,,
,,Filip Vinji} , Beograd, 1994, str. 54).
23 ,,Sva je sre}a za razvoj civilizacije da je mo} gomila po~ela rasti nakon izvrenih velik,,
ih pronalazaka u nauci i industriji (Le Bon, Psihologija gomila, Zagreb, 1985, 1989).
24
F. Hajek, Rules and Order, str. 8.
25
Poper na sljede}i na~in opisuje istoricizam:
,,Dok obi~an ~ovjek prihvata okolnosti svog ìvota i va`nosti svog li~nog iskustva i sitnih borbi zdravo za gotovo, kaè se da sociolog ili filozof sagledavaju stvari sa vieg aspekta. Oni vide individuu kao piona, kao prili~no bezna~ajan instrument za opti razvoj ~ove~anstva. Oni smatraju da
stvarno zna~ajni ~inioci na pozornici istorije jesu ili Velike nacije ili njihove Velike Vo|e, ili mo`da
Velike klase i Velike ideje. Bilo kako bilo oni }e pokuati da razumiju zna~enje predstave koja se
izvodi na istorijskoj pozornici; oni }e pokuati da razumiju zakone istorijskog razvitka. Ako uspiju u
tome, oni }e, naravno, biti u stanju da predvide budu}i razvitak. Oni mogu, onda da stave politiku na
~vrstu osnovu i daju nam prakti~an savjet tako to }e nam re}i koje politi~ke akcije }e, vjerovatno,
,,
uspjeti a koje ne (K. Poper, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, BIGZ, 1992, str. 33).
261
nja. Ukoliko ne moèmo predvi|eti budu}a ljudska znanja, tada sa sigurno}u ne

moèmo predvideti zakone drutvenog razvoja. Umjesto izvjesnosti, imamo neizvjesnost, jer ,,ljudski duh nikada nije u stanju da predvidi vlastiti napredak,, (Poper).
Me|utim, na miljenju da je budu}nost ve} sagledana, poznata, nastaje
poredak svjesne koordinacije, odnosno, ~ovjek je na nivou saznanja, kako isti~e
Marks, ,,da svjesno postupa sa svim stihijnim pretpostavkama,,. Privreda se, stoga moè organizovati na principu svjesne koordinacije bez spontanog poretka u
~ijoj osnovi je trìte. Socijalisti~ka privreda je tada zamiljena kao ratna privreda (kakva je ina~e ve} funkcionisala u Nema~koj), bez trìta, sa centralnim planiranjem, komandom kao osnovnim mehanizmom regulisanja privrednih aktivnosti, zadovoljavanjem potreba kao zajedni~kim ciljem. Uvo|enje socijalisti~ke
privrede je podrazumijevalo (1) ukidanje privatne svojine i formiranje dràvne
svojine, (2) sveobuhvatan plan za postizanje razli~itih ciljeva (svjesna koordinacija). Individua i njeni interesi nestaju, ona je utopljena u kolektiv i opti cilj.
Ekonomske kategorije: roba, profit, vrijednost tako|e nestaju.
Kriti~ari ove ideje, Mizes i Hajek, prije svih, isti~u sutinsku primjedbu:
nemogu}e je racionalno planirati u nerobnoj privredi. Hajek isti~e da }e kolektivna svojina i socijalisti~ko planiranje ove zemlje dovesti do civilizacijskog regresa, do ropstva.26 Princip svjesne koordinacije dove}e do zatvorenog i autoritarnog poretka, u kojem }e uloga birokratije biti presudna. A kad se birokratija
dohvati vlasti, teko je isputa, to se danas i potvr|uje.
Da bi se moglo planirati potrebno je znati cijene. One su orijentir! Cijene su
osnova racionalnog planiranja. Me|utim, njih nema izvan trìta. Samo trìte
moè da obezbijedi racionalnu kalkulaciju. Vrijednost nije objektivno svojstvo
robe (zbir trokova) ve} je to rezultat slobodnog i subjektivnog izbora pojedinca
(potroa~a) izme|u razli~itih alternativa. U uslovima socijalisti~ke svjesne koordinacije to nije mogu}e obezbijediti. Da li je to mogu}e danas? to zna~i stalna
te`nja da se cijene propisuju? Da li u uslovima kvazitrìta, kakvo je nae, moè
postojati cijena kao orijentir za racionalno planiranje, odnosno ulaganje preduzetnika? Da li su u koliziji ,,zahtjevi,, nosilaca ekonomske politike za ulaganjem kapitala u naa preduze}a, sa zadràvanjem tog stepena svjesne koordinacije
razvoja?
Preko cijena, preduzetnik posredno saznaje o potrebama potroa~a za njegovim proizvodima i uslugama. U planskoj privredi te informacije pruà plan. Ali,
kako je mogu}e predvi|eti sve potrebe, njihov intenzitet i me|uodnose? Planer,
u najboljem slu~aju ima tehni~ke podatke, tehni~ke normative ali ne i njihovu
,
,,
Opirnije: F. Hayek, The Road to Serfdom, 1944. i Hayek s ,,Serfdom Revisited, The
Institut of Economics AFFAIRS, London, 1984, kao i radovi na skupu drutva Mont Pelarin Society,
Kan, 1994.
26
262
Veselin Vukoti}
ekonomsku valorizaciju cijene. Zbog toga je planiranje uvijek bilo samo manje ili vie precizno naga|anje ili ,,ta~an zbir pogrenih podataka,,.
Poredak svjesne koordinacije, odnosno socijalisti~ka privreda fukcionie
na direktivama, naredbama ,,od spolja,,. Ekonomsku osnovu isto tako obezbje|uje ,,od spolja,, (krediti, zaduìvanje, nacionalizacija, visoki porezi nesocijalisti~kom sektoru, raubovanje prirodnog bogatstva i dr.). To u potpunosti
ograni~ava slobodu pojedinaca i preduze}a i isklju~uje mogu}nost prilago|avanja i samoregulacije. Oni nemaju slobodu koju imaju preduzetnici u kapitalisti~koj privredi. Stalna promjena zakona, donoenje uredbi, uvo|enje cenzusa,
kontingenata i sl. su reakcije dràve na realne probleme. To unosi nesigurnost,
a uti~e i na sistem vrijednosti vo|enja i ponaanja preduze}a. Preduze}e, koje
je fomalno slobodno, stalno traì ,,zatitu,, dràve: inicira protekcionisti~ke
mjere, traì subvencije, ve}e cijene, razne kompenzacije. Armaturna veza preduze}a i dràve postaje sve ja~a i ~vr}a, a time i ansa da se uradi biznis izvan dràvnog zagrljaja sve manja i manja.
Kao velika prednost svjesne koordinacije isti~e se ve}a socijalna pravednost u odnosu na spontan poredak. Me|utim, pod platom principa socijalne
pravde odvija se posebna vrsta dràvnog intervencionizma arbitrarna preraspo|ela dohotka. Ona dovodi do jo ve}e nepravde. U nastojanju da obezbijedi socijalnu sigurnost svima, nezavisno da li oni imaju ansu da zarade dohodak, dràva raznim mjerama ka`njava one koji su uspjeni, od njih oduzima
u korist onih koji su neefikasni. Ovakva preraspo|ela je nestimulativna i ne motivie preduzetnike.
U najkra}em, jo su po~etkom ovog vijeka poznati mislioci ukazivali na to da
sistemi zasnovani na kolektivnoj svojini ne omogu}avaju efikasno privre|ivanje.
Praksa je pokazala da su u pravu. Me|utim, socijalisti~ka ideja je ìlava. To pokazuje i naa stvarnost. I pored teorijskih elaboracija doga|aja u nas i ostalim zemljama isto~ne Evrope, isti~u se ,,neosporne,, vrijednosti socijalisti~kog drutva, a koje
se zasnivaju na drutvenom vlasnitvu, kao to su solidarnost, altruizam, demokratija, sigurnost zaposlenja, stanovanja, ishrana, obrazovanje, socijalna zatita.
Me|utim, rani kriti~ari su istakli da je socijalizam zatvoreno drutvo, otuda
i nu`no stati~no, te nema mehanizma i institucije koje bi garantovale realizaciju
navedenih vrijednosti. Hajek postavlja pitanje: ,,Da li kolektivno vlasnitvo
obezbe|uje da svi pojedinci odlu~uju o optem cilju?,,. Plan podrazumijeva jednu utvr|enu skalu ciljeva, koja ne mora biti svima poèljna. Dolazi do konflikta.
Razreenje konflikta vri autoritet odnosno uska grupa na vrhu piramide politi~ke vlasti. Pojavno, ove odluke se donose u demokratskoj proceduri, u skuptinama kao mjestu opte volje naroda. No, to je samo dekoracija. U sutini, rije~
je o komandno-planskom ovladavanju drutvenim procesima, koje se zasniva na
263
posebnom tipu racionalnosti, koja se sutinski razlikuje od racionalnosti zasnovane na profitu.27

Iz svega se moè zaklju~iti da je tranzicija period koji zahtijeva mentalnu
motivacionu i kulturnu rekonstrukciju drutva. Rije~ je o najsuptilnijim i najosjetljivijim promjenama, koje treba izvriti u specifi~nom ambijentu, posebno u ambijentu specifi~no ljudskog materijala. Zapravo, sloìo bih se sa Lazi}em da zaostala struktura privrede, otpisana oprema i maine nijesu najve}a teko}a.
Najve}a teko}a u tranziciji je ,,ljudski materijal, tj. sistem vrijednosti, norme, shvatanja i interesna struktura svakog pojedinca koji je izgra|en u sistemu koji nema
ozbiljnog spoja sa savremenim trìtem i demokratskim drutvom,,.28
Klju~na prepreka otvaranju procesa koji bi vodili drutvu zasnovanom na
ve}em uvaàvanju spontanosti, otvorenosti i samoregulacije jeste ~injenica da ne
postoji drutvena grupa koja je interesno homogena da pokrene i podrì prelaz sa
svjesne koordinacije na spontani poredak. Zapravo, slom socijalizma nije bio
posljedica razvoja spontanog poretka kao alternativnog ve} nemogu}nosti sistema
zasnovanog na svjesnoj koordinaciji da izdrì konkurenciju sa okruènjem, sistem nije sruila neka interesna profilisana grupa (kao npr. to je to buròazija
uradila u feudalizmu). Taj prazan prostor u nas popunila je, u osnovi stara nomenklatura, predstavnici ranije partije, koja, uz blage modifikacije, nastavlja svjesnu
koordinaciju. Ona zaustavlja privatizaciju, drutvenu svojinu pretvara u dràvnu,
postavlja menaèrske ekipe u prduze}ima koja nisu transformisana, a preko ,,svojih pripadnika,, u upravnim odborima, vri maksimalnu kontrolu privrede. Uz to,
postepeno prenosi u svoje privatno vlasnitvo dio drutvenog kapitala. Ovaj vakuum, upravo najvie odgovara tom vladaju}em sloju i taj sloj jo uvijek nema interesa da krene u brze i radikalne promjene. Potpuna kontrola otvaranja privrede
i ,,svjesna,, podjela najva`nijih poslova unutar ovog sloja i o~ekivanje da }e se
tokovi me|unarodnog kapitala (MMF, komercijalnih banaka) mo}i svjesno usmjeravati, ~ine motiv za promjene veoma slabanim. Sadanja pozicija ovom sloju daje sigurnost i saznatu budu}nost. Proglaavaju}i svoje individualne i porodi~ne ciljeve kao opte, oni uspostavljaju svjesni poredak odnosno svjesnu koordinaciju razvoja. U odsustvu demokratskih institucija, bukvalnom shvatanju
demokratije kao vladavine ve}ine i uz socijalnu otu|enost i ravnodunost naju27 ,,Tri navedene dimenzije: odràvanje strukturalne neophodnosti komandno-planskog upravljanja (tj. ukidanje pretpostavki za autonomiju ekonomskih i drugih drutvenih subjekata);
ugra|ivanje mehanizama stalne kontrole stanovnitva (na radnom mjestu ili i izvan njega); i legit,
,
imacijski princip totalizacije drutvenih interesa koje zastupa prosve}ena grupa kontroliu speci,,
fi~nu racionalnost socijalisti~kog na~ina proizvodnje . (Dr Mladen Lazi}, Isto, str. 51).
28
str. 51).
(Dr Mladen Lazi}, Delatni potencijal drutvenih grupa, neobjavljen rad, Beograd, 1996,
264
Veselin Vukoti}
groènijih slojeva stanovnitva, svjesni poredak koji je ustanovljen moè jo dugo

odoljevati prirodnim napadima spontanog poretka. Period tranzicije bi}e vie vrijeme svjesnog prelaza istog sloja iz jednodimenzionalnog monopola (politika) u
viedimenzionalni monopol (politika i ekonomija) iz stanja politi~kog monopola u stanje politi~kog i ekonomskog monopola nego to }e se u tom periodu otvoriti
procesi spontanog trìnog poretka.
UMJESTO ZAKLJU^KA: BRZA PRIVATIZACIJA, SPONTANI
POREDAK I DEMOKRATSKE INSTITUCIJE
Da bi u privredi mogli inicirati promjene u skladu sa principom spontane
koordinacije trìta potrebno je da sam pojam privrede shvatimo na druga~iji
na~in. Shodno Smitovom shvatanju privrede ona nije neka cjelina koja ima cilj,
svrhu ili namjeru.29 Privredu definie struktura, skup pravila i institucija koja
omogu}avaju i ograni~avaju izbor pojedinca. U okviru tog skupa pravila pojedinac je slobodan i samostalno ocjenjuje ,,bolje,, ili ,,loije,, kombinacije. Sa prakti~nog stanovita ovaj poznati stav zna~i apsurdnost svih reformi koje se zasnivaju na argumentima optih, drutvenih i nacionalnih ciljeva. Isto tako, potpuno
neprikladnim izgledaju tvrdnje kako privreda bolje i efikasnije funkcionie ukoliko njome upravljaju politi~ki ~inioci i va`ni pojedinci (vo|e) za koje se pretpostavlja da su sveznaju}i i dobronamjerni.
Princip spontane koordinacije trìta je princip ekonomije. On se oslanja na
slobodnog pojedinca i njegove interese. Veoma citiran pasus iz Bogatstva naroda
jeste onaj koji kaè da dobijamo meso za ve~eru ne zato to nam je kasapin prijatelj, nego zato to on u tome vidi svoj interes. Osnov individualne slobode i spontanog poretka jeste privatna svojina. Stoga je privatizacija dràvne svojine temelj
spontane koordinacije. Odnosno, privatna svojina gradi i oìvljava mehanizam slobodne trìne razmjene. Otuda je privatizacija sama sebi cilj, odnosno ,,cilj po
sebi,,.30 Zaista, privatizacija treba da stvori institucionalni ambijent, pravila i norme
koje otvaraju procese koji preko spontane koordinacije vode ka stvara-nju slobodnog drutva. Stoga ona treba da je brza i da omogu}i na samom po~etku svojinsku demokratizaciju da svi gra|ani postanu vlasnici sadanje kolektivne svojine. Preko trìta kapitala }e se potom spontano i evolutivno uspostavljati optimalna alokacija svojinskih prava. Svjesna koordinacija to moè obezbijediti.
Princip spontanog poretka vaì i za oblast prava. U osnovi, to je vladavina
29 Dr Miroslav Prokopijevi}, Sistem prirodne slobode Ogledi o misli Adama Smita, neobjavljen rad, Beograd, 1996.
30
Ovaj stav je prvi i do sad jedini u naoj nauci zastupao prof. Lj. Madàr.
265
apstraktnih principa. Odnosno, shodno liberalnom konceptu, potrebno je zatititi individualnu slobodu, a da istovremeno to ograni~enje ne naruava slobodu individue. Pri tome, odlu~uju}e je da li ograni~enje individualnog |elanja poti~e od
li~ne ili neli~ne sile. Samo spontano (evolutivno) oblikovani zakoni predstavljaju uslov individualne slobode, za razliku od zakona koji proizilaze iz te`nje da se
njima realizuje neki unaprijed postavljeni cilj.31 Prosto pozivanje na vladavinu
prava ne zadovoljava zahtjeve slobodnog drutva, jer pravo moè da bude, i
naj~e}e jeste, proizvod nekog politi~kog autoriteta, koji se realizuje kroz razli~ite
mehanizme, od kojih je jedan odlu~ivanje ve}ine, na to posebno ukazuje naa
praksa. Spontani poredak zahtijeva, stoga, i druga~ije shvatanje pojma demokratije. Da li se demokratija moè shvatiti kao vladavina ve}ine? Dok postoji ovakvo
shvatanje demokratije, moèmo uvijek o~ekivati politi~ki motivisana mijeanja
u slobodu ljudi da dobrovoljno ulaze u odnose trìne razmjene. Kao to isti~e `.
Bjukanen, sve dok se ne postave ustavna ograni~enja na ovla}enja zakonodavne
ve}ine da intervenie u radu ekonomije, ne}e mo}i da se sprije~i stalna potreba
za ekonomskom ,,reformom,,, definisanom kao ukidanje ranijih intervencija.
Stalno ponavljanje istih ili sli~nih greaka, kao i ~injenica da svaka sljede}a
reforma naj~e}e samo pogorava stanje, proizilazi iz dominacije svjesne koordinacije, u~enja na grekama, to je sutina spontanog poretka i tajna razvoja.
31 Opirnije: F. Hayek, Low, Legislation and Liberty, I, II, III, Rautledger Kegan Paul,
London, 1973, 1976, 1979.
266
267
Bo{ko Mijatovi}*
PRIVATIZACIJA: MODELI, ISKUSTVA

I IZAZOVI ZA SRBIJU**
Poslednje politi~ke promene u Srbiji stavljaju na dnevni red tranziciju, odnosno uspostavljanje liberalno-demokratskog poretka ~ija je ekonomska osnova kapitalizam. I zaista, vreme je da Srbija pokua da nadoknadi izgubljeno vreme i
pridruì se sre}nijim zemljama koje su u poslednjih deset godina, koja brè, koja
sporije, ule u tranziciju i izale na put ekonomskog napretka.
Nasle|e koje nam je ostalo iza Miloevi}evog reìma izuzetno je nepovoljno
od siromatva i nezaposlenosti, preko propale industrije i velikih spoljnih dugova, do bezakonja i korupcije. Toga se nasle|a ne}emo lako reiti.
Privatizacija je jedna od komponenata tranzicije. Promena svojinskih odnosa
naputanje dominacije drutvene svojine u korist dominacije privatne svojine
svakako je temeljna stvar. Na drutvenoj i dràvnoj svojini nije mogu}e graditi efikasnu privredu i slobodno drutvo.
PRIVATNA vs. DR@AVNA SVOJINA
Koja je svojina ekonomski efikasnija privatna ili dràvna? Oko ovog pitanja lomila su se koplja najmanje jedan vek. Neki veliki mislioci, kao Karl Marks,
Lenjin, Josip Broz i Edvard Kardelj, vehementno su tvrdili da je privatna svojina ne samo nepravedna, ve} i da daje slabe rezultate i da }e ekonomije procvetati tek onda kada budu zasnovane na dràvnoj, odnosno drutvenoj svojini.1 I ne
* Dr Bo{ko Mijatovi}; Ekonomski institut, Beograd, Centar za liberalno-demokratske studije.
** Prilog za raspravu na Okruglom stolu o privatizaciji, novembar 2000, neobjavljeno, str. 13.
1 Tokom prethodnih decenija, preterano se u nas isticala razlika izme|u drutvenog i dràvnog vlasnitva, s tim {to se prednost uvek davala drutvenom, kao ideoloki naprednijem i ekonomski efikasnijem. Me|utim, skromni autor ovih redova nikada nije uspeo da shvati u ~emu se sastoji ta razlika, osim u deklaracijama. Poto su kod nas drutvenu svojinu uspeno kontrolisali Partija
i njena dràva, to onda nikakve sutinske razlike izme|u dràvne i drutvene svojine nije ni bilo.
268
Bo{ko Mijatovi}
samo da su tvrdili, ve} su pokuali da to i dokaù empirijski. Naàlost, ili na sre}u,

neka svako sam odabere, istorija je, bar za sada, presudila da je privatna svojina
jedini zdrav temelj ekonomskog ìvota, pa su i svi sistemi zasnovani na dràvnoj
i drutvenoj svojini bankrotirali.
I van socijalisti~kog sveta, u krugovima socijaldemokratske levice, rairila
se tokom XIX i XX ideja o inherentnim slabostima trìta i privatne svojine i
potrebi da se te greke koriguju pametnom dràvnom politikom, uklju~uju}i i
dràvna preduze}a. Posebno sna`nim argumentima smatrani su: prvo, ekonomija obima, tj. tvrdnja da je u nekim granama privrede tehnologija takva da je najefikasnije da postoji samo jedno preduze}e; a poto je monopol u privatnoj svojini jedna grozna stvar, onda je dobro da to preduze}e bude u dràvnoj svojini,
jer, znamo, dràva je dobronamerna; i drugo, nesavrenost trìta, koja, po ovim
shvatanjima, nu`no dovodi do dràvne intervencije. I mnoga su preduze}a u periodu posle Drugog svetskog rata zavrila u dràvnim rukama, od saobra}ajnih,
preko telekomunikacionih, do industrijskih.
Iskustva su, naàlost, bila nepovoljna. Dràvna preduze}a su obi~no
funkcionisala ispod o~ekivanja, a na tetu i dràvne blagajne i potroa~a. Loe
vo|ena i podvrgnuta politi~kim ciljevima, sa vikom zaposlenih i loom organizacijom, sa zastarelom tehnologijom, nekonkurentna, uvek gladna dràvne
pomo}i i subvencija, sa previsokim cenama, ta su preduze}a jasan dokaz kako
inferiorne efikasnosti dràvne svojine, tako i nerealnosti ideje o benevolentnoj
dràvi.
Pre dvadesetak godina zapo~et je svetski proces privatizacije, koji je u
Velikoj Britaniji pokrenula vlada Margaret Ta~er. Miljenja su se promenila i danas
niko od zna~aja ne}e re}i da je dràvna svojina efikasnija od privatne, ili bar da
je jednako efikasna. Proces je globalan i zahvatio je ne samo bive socijalisti~ke
zemlje, ve} i razvijene i zemlje u razvoju. Sve vlade se ùre da se ree dràvnih
preduze}a, mada poneke jo oklevaju ne bi li ih jo malo koristile za sopstveno
boga}enje.
Ipak, leva ideja jo nije zamrla. I danas postoje autori koji osporavaju uticaj svojine na efikasnost preduze}a i privrede, odnosno koji izvore efikasnosti
traè, i nalaze, negde drugde. Jedna linija razmatranja oslanja se na studiju
Berlea i Meansa iz 1932. godine godine i tvrdi da savremene korporacije nisu
privatna preduze}a u pravom smislu, jer je upravljanje odvojeno od svojine, tj.
korporacijama upravljaju menaèri, a ne vlasnici. Pri~a je sloèna i zamrena,
ali su bitne, verujem, dve stvari: prvo, odvojenost svojine i upravljanja, ukoliko i kada postoji, uopte ne zna~i da su korporacije u drutvenom ili
dràvnom vlasnitvu efikasne; i drugo, izvesno je da velika ve}ina menaèra
radi u interesu vlasnika, jer su brojni mehanizmi koji ih na to podsti~u u zre-
Privatizacija: modeli, iskustva i izazovi za Srbiju
269
lim trìnim privredama od skuptine akcionara, preko podsticajnih sistema

nagra|ivanja, do trìta kapitala i koji ih ~ine slu`benicima vlasnika, i pored
agencijskog problema. Zanimljiva je novija struja, ~iji je glavni predstavnik
òzef tiglic, zna~ajan autor, doskoranji potpredsednik i glavni ekonomista
Svetske banke. tiglic ne negira zna~aj svojine, pa ni privatne, za ekonomske
performanse. Ali, on jo ve}u va`nost pridaje trìtu i njegovim blagotvornim
efektima, posebno hvale}i kineski sistem, ~ime indirektno umanjuje standardno shva}en uticaj privatne svojine.2
Ekonomska nauka nas u~i da su za efikasan rad trìta i stvaranje bogatstva potrebni i privatna svojina i konkurencija, kao dva sijamska blizanca. Ukoliko
nema konkurencije, sistem privatnih preduze}a }e davati nezadovoljavaju}e rezultate, kao to ni konkurencija ne moè da obavi posao na valjan na~in bez zdravih podsticaja privatne svojine. Stoga ni prenaglaavanje jednog elementa na ra~un
drugog nema smisla. Rani zagovornici radikalne privatizacije, sa po~etka 1990tih godina, preuznosili su privatizaciju kao jedini vaàn, presudan element tranzicije, kao to i pojedini kasniji autori donekle zanemaruju va`nost privatne svojine i privatizacije.
CILJEVI PRIVATIZACIJE
Osnovni cilj privatizacije, ili bi to bar trebalo da bude, jeste pove}anje efikasnosti preduze}a u dràvnoj ili drutvenoj svojini. Ta su preduze}a obi~no
neefikasno vo|ena, tehnoloki zastarela, imaju previe radnika, u gubicima su i
sli~no; dràva ih obi~no subvencionie na brojne na~ine (iz buèta, jeftinim kreditima, poreskim olakicama itd.). Privatizacija bi trebalo da donese dobitke u
efikasnosti, proistekle iz zdravijih motiva poslovanja, a kroz smanjenje trokova,
finansijsku rekapitalizaciju, bolju radnu disciplinu, bolju organizaciju, nove investicije i sli~no.
Drugi cilj moè biti poboljanje finansijske pozicije dràve, i to na tri na~ina:
od prihoda od privatizacije; od gaenja subvencija dràvnim i drutvenim preduze}ima; od pove}anja poreskih prihoda od ve}e ekonomske aktivnosti.
Za vladu, vaàn cilj privatizacije moè biti pokuaj pove}anja sopstvenog
politi~kog rejtinga izborom demagoki ubedljivog programa privatizacije. Na
primer, poklanjanje dràvnog i drutvenog kapitala svim gra|anima (vau~erska
privatizacija) ili jednom delu stanovnitva (zaposlenima, penzionerima) predstavlja, izme|u ostalog, potkupljivanje bira~a za slede}e izbore. Na ovaj na~in,
2 J. Stiglitz, Whither Reform? Ten Years of Transition, Annual World Bank Conference on
Development Economics, Washington, April 28-30, 1999
270
Bo{ko Mijatovi}
privatizacija se instrumentalizuje u politi~koj borbi, to svakako, nije dobro sa

ekonomskog stanovita.
Ponekad se kao cilj privatizacije navodi pravednost, mada je to pre kriterijum izbora modela nego cilj po sebi. Obi~no su pristalice vau~erske privatizacije, tj. modela besplatne podele dràvnog kapitala svim gra|anima,
navodile pravednost kao jak argument u korist svog koncepta. Ukoliko je neto dràvno, prema logici, pravedno je da bude besplatno podeljeno svim
gra|anima. Ni meni ta logika nije bila strana. Me|utim, ne vidim da je
nepravedan ni drugi koncept da se dràvni kapital proda i da dràva ubere
prihode kojima }e finansirati optekorisne stvari. Ukoliko je postignuta realna, fer cena prilikom prodaje, postupak se ne moè okarakterisati kao
nepravedan.
Privatizacija je, svakako, uvek deo jednog ireg reformskog paketa, koji
uklju~uje makroekonomsku stabilizaciju liberalizaciju, izgradnju institucija
trìne privrede i sli~no.
MODELI PRIVATIZACIJE
Postoje brojni modeli privatizacije, me|usobno veoma razli~iti kako po
tehnikama sprovo|enja, tako i po postprivatizacionoj strukturi vlasnitva i na~inu
funkcionisanja preduze}a. Naàlost, nijedan od njih nije savren, ve} svaki poseduje svoje prednosti i nedostatke.
Osnovna su ~etiri ~ista modela: privatizacija (denacionalizacija), prodaja, besplatna podela i akcionarstvo zaposlenih.
Reprivatizacija predstavlja oblik privatizacije zato to obuhvata vra}anje
svojine nad dràvnim ili drutvenim preduze}ima i drugom produktivnom
imovinom bivim sopstvenicima ili njihovim naslednicima. Povra}aj moè biti
u obliku naturalne restitucije (vra}anja imovine, odnosno preduze}a u svojinu),
zatim suvlasnitva na datom preduze}u ili imovini ili u obliku kompenzacije u
vidu suvlasnitva na nekom drugom preduze}u ili imovini. Iako se reprivatizacija u isto~noevropskim zemljama vri iz drugih razloga (moralni, kredibilitet
dràve) ipak je njen sporedni efekt privatizacija drutvenog ili dràvnog kapitala.
Od zemalja u tranziciji, samo je u Estoniji u~injen napor da se izvede to
ira reprivatizacija, dok je u êkoj, Poljskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji
itd. izvo|ena sa manjim elanom i dala je manje rezultata.
Poto reprivatizacija prevashodno zavisi od politi~ke filozofije vlade i poto tim putem moè biti privatizovan manji deo drutvenog i dràvnog kapitala,
to }emo je u nastavku zanemariti.
271
Najstariji metod privatizacije je prodaja dràvnog preduze}a privatnim licima. Ta tehnika kori}ena je i koristi se i dalje u razvijenom delu sveta, kao i u
zemljama u razvoju. Najpoznatiji primer je privatizacija u Velikoj Britaniji tokom
80-tih godina, koja je i pokrenula talas privatizacije u celom svetu. Dva su osnovna metoda prodaje: prvo, javni upis akcija; drugo, neposredna prodaja najpovoljnijem ponu|a~u. Kod prvog, dràva fiksira cenu akcije i ponudi ih na prodaju zainteresovanima bilo privatnim licima, bilo institucionalnim investitorima.
Kod drugog, dràva organizuje prikupljanje ponuda na konkurentski na~in (tenderi) ili neposredno pregovara sa zainteresovanim investitorima. Mogu}a je i kombinacija ovih dvaju metoda prodaje.
Prodaja je prakti~no jedini primenjen metod privatizacije u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Ponekad se odstupa od metoda prodaje po punoj ceni,
jer vlade, kao britanska svojevremeno, teè irenju akcionarstva i ja~anju srednjeg sloja, pa organizuju javni upis akcija sa niìm cenama od trìnih ukoliko ih
kupuju gra|ani. Ideja je da se kupci-gra|ani podstaknu na upis popustima koji
obezbe|uju kapitalne dobitke.
Prodaja je prakti~no jedini primenjen metod privatizacije u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Ponekad se odstupa od metoda prodaje po punoj ceni,
jer vlade, kao britanska svojevremeno, teè irenju akcionarstva i ja~anju srednjeg sloja, pa organizuju javni upis akcija sa niìm cenama od trìnih ukoliko ih
kupuju gra|ani. Ideja je da se kupci-gra|ani podstaknu na upis popustima koji
obezbe|uju kapitalne dobitke.
U zemljama u tranziciji, privatizaciju kroz prodaju najdoslednije su koristili Nema~ka (za isto~nonema~ku privredu), Ma|arska i Estonija. Ukoliko je za
isto~nonema~ku privatizaciju jasno zato je isklju~ivo bila oslonjena na prodaju,
interesantno je pogledati razloge Ma|arske i Estonije: u obe zemlje je prevagnulo shvatanje da se dobro upravljanje privatizovanim preduze}ima moè ostvariti
jedino ukoliko se ona prodaju, a ne i ukoliko se besplatno podele gra|anima ili
delimi~no besplatno zaposlenima. Reformska estonska vlada ~ak je angaòvala
stru~njake nema~ke privatizacione agencije Trojhand za koncepcijske i tehni~ke
poslove, uz veliko oslanjanje na me|unarodne tendere.
Potreba za privatizacijom velikog broja preduze}a u zemljama u tranziciji
pokrenula je oko 1990. godine potragu za inovativnim pristupom. I prona|ena je
vau~erska privatizacija. Ideja je jednostavna: gra|anima se besplatno podeli specijalan privatizacioni novac (vau~eri), kojima oni kupuju akcije preduze}a. Vau~eri
mogu biti dati gra|anima ili u jednakom ili u nejednakom iznosu, a prema godinama starosti ili radnog staà i nekim drugim karakteristikama. Vau~erska privatizacija moè biti organizovana centralizovano, za ve}i broj preduze}a o|ednom
(~eki sistem), ili decentralizovano, za svako preduze}e pojedina~no (ruski sistem).
272
Bo{ko Mijatovi}
Najpoznatije vau~erske privatizacije su ~eka (i slova~ka) i ruska, a delom

su joj pribegle Poljska, Litva, Letonija, Slovenija, kao i centralnoazijske republike (Jermenija, Kazahstan, Kirgizija). êka privatizacija je bila centralizovana,
pri ~emu je dràva istovremeno prodavala veliki broj preduze}a koriste}i iterativnu tehniku promene ,,cena,,. Poto su vau~eri bili neprenosivi me|u gra|anima, formirano je vie investicionih fondova koji su akumulirali vau~ere gra|ana
i ,,kupovali,, akcije preduze}a. U Rusiji je vau~erska privatizacija bila decentralizovana, a vau~eri prenosivi. Ipak, kupoprodaja vau~era je bila skromna, a ve}ina
je investirana u preduze}a u kojima su vlasnici vau~era bili zaposleni.
Akcionarstvo zaposlenih podrazumeva znatne popuste na cenu akcija (ili delimi~no besplatnu podelu) menaèrima i/ili zaposlenima u preduze}ima koja se
privatizuju. Ona tako predstavlja kombinaciju prodaje i besplatne podele, ali s tim
{to su beneficije podele ograni~ene na zaposlene u datom preduze}u. Odloèno
pla}anje je uobi~ajeno, kako bi bio savladan problem nedovoljne kupovne snage
zaposlenih.
Akcionarstvo zaposlenih popularno je na podru~ju bive Jugoslavije, kao
politi~ki najbezbolniji na~in prelaska iz samoupravne u privatnu privredu.
Najbezbolniji zato to akcionarstvo zaposlenih najmanje menja tip kontrole nad
preduze}em ona ostaje u rukama zaposlenih, bar u kratkom i srednjem roku, do
ve}eg prometa i koncentracije akcija. Stoga su joj pribegle Slovenija, Hrvatska,
Srbija i Makedonija. Od drugih zemalja, Poljska je, polaze}i od socijalisti~ke
trìne privrede, tako|e jednim delom koristila akcionarstvo zaposlenih. Rusija
je, kako smo videli, krenula od sasvim drugog modela privatizacije, ali je, zbog
tehni~kih reenja, zavrila u znatnoj meri sa akcionarstvom zaposlenih, pri ~emu
je i menaèrski sloj uspeo da u mnogim preduze}ima postane dominantan vlasnik. I Rumunija i Slova~ka su delimi~no pribegle ovom modelu.
PREDNOST I NEDOSTACI POJEDINIH MODELA
Ukoliko je osnovni cilj privatizacije stvaranje efikasnih preduze}a, odnosno dobitak u efikasnosti, tada prevashodan zna~aj pri izboru modela privatizacije treba da ima budu}e dobro upravljanje preduze}ima. Razli~iti metodi privatizacije daju razli~ite strukture vlasnitva nad preduze}em, pa time i razli~itu efikasnost.
Konfiguracija svojinske strukture u sutini zavisi od slede}a dva para
mogu}ih reenja: vlasnici su spoljni investitori ili zaposleni u preduze}u; vlasnitvo je koncentrisano u manjem broju ruku ili je raspreno na ve}i broj sopstvenika. Od ove ~etiri kombinacije zavisi dobro upravljanje preduze}ima u zemljama u tranziciji.
273
Spoljni investitori imaju jasan interes da preduze}e funkcionie to je mogu}e

bolje, jer tada raste vrednost njihove imovine. Ukoliko uspeju da kontroliu
menaère i prisile ih da rade u najboljem interesu preduze}a, tada je verovatan najbolji rezultat. Me|utim, menaèri imaju svoje sopstvene interese koji se ne poklapaju sa interesima preduze}a i vlasnika. Pitanje je, dakle, kako obezbediti da menaèri
rade u korist preduze}a i vlasnika (tzv. agencijski problem). Problem se moè javiti u zaotrenom obliku onda kada je broj vlasnika preduze}a veoma velik i kada nijedan od njih nema ni snagu, ni interes da nadzire mena`ment; tada je mogu}e da
menaèri rade slabo i/ili u svoju korist, a bez stvarnog rizika da ih vlasnici smene.
Zrele trìne ekonomije nale su odgovor na ovo pitanje kroz trìte menaèra, trìte
kapitala i preuzimanja preduze}a, podsticajno nagra|ivanje menaèra, upravne odbore, uticaj banaka i sli~no. Me|utim, ovi indirektni mehanizmi teko da u skorije
vreme mogu dobro da posluè u zemljama u tranziciji. Potrebno je neto ja~e a to
je smanjenje agencijskog problema na najmanju meru postojanjem dominantnog vlasnika, dakle vlasnika sa dovoljno velikim u~e}em koji }e i mo}i i hteti da uspeno
nadzire menaère u svom sopstvenom interesu.
Dominantan je vlasnik onaj koji poseduje dovoljno veliko u~e}e u vlasnitvu
nad preduze}em, tj. koji poseduje kontrolni paket akcija (ili udela). Sa ovog
stanovita, iroka disperzija vlasnitva (veliki broj malih vlasnika) nije dobra, jer
ne obezbe|uje, niti stvara mogu}nosti za dobro upravljanje preduze}em; naprotiv, pasivno ponaanje svih vlasnika veoma podse}a na drutvenu svojinu, pri
~emu nema nikoga ko kontrolie i smenjuje menaère. Daleko je bolje da postoji jedan veliki vlasnik, bilo da poseduje preduze}e u celini, bilo da ima kontrolno u~e}e u vlasnitvu (ono moè biti i manjinsko ispod 50% ukoliko je ostatak vlasnitva raspren).
Do dominantnog vlasnika u preduze}u najlake se i najbrè dolazi prodajom preduze}a zainteresovanima, i to ne kroz javni upis akcija (koji obi~no vodi
rasprenom vlasnitvu), ve} kroz tendere, tj. kroz direktnu prodaju. Ovaj tip privatizacije ba se zasniva na ideji prodaje celog preduze}a ili njegovog znatnog
dela jednog kupca (naravno i jednoj grupi).
Prodaja kapitala preduze}a dominantnom vlasniku je, zna~i, superiorna sa
stanovita ekonomske efikasnosti. Ona obi~no donosi dobro upravljanje, to zna~i
rekapitalizaciju preduze}a, proirenje poslova, reorganizaciju, ja~anje discipline,
vie preduzetnitva. Posebno je povoljno ukoliko je ozbiljan strani investitor
postao dominantan vlasnik, zbog pouzdanosti, ve}ih finansijskih kapaciteta,
mogu}nosti orijentacije na spoljno trìte i sli~no. Model prodaje jo donosi prihod dràvnoj blagajni, to je vrlina po sebi.
Teko}e sa kojima se suo~ava model prodaje su u osnovi politi~ke i tehni~ke.
Me|u politi~kim, mogu se pomenuti slede}e: deo stanovnitva moè postpriva-
274
Bo{ko Mijatovi}
tizacionu distribuciju imovine doìveti kao nepravednu, polaze}i od egalitarnog

vrednosnog sistema; kupovina preduze}a od inostranih investitora moè izgledati
kao prodaja nacionalne suverenosti; zaposleni i postoje}i menaèri mogu se,
brane}i svoje interese, usprotiviti prodaji i stvoriti politi~ke teko}e i sli~no. Ovi
argumenti nisu valjani, ali politi~ki momenti mogu i moraju biti uzeti u obzir prilikom izbora modela privatizacije, mada ne bi trebalo da prevagnu nad ekonomskim. Bar bi morala postojati svest da zanemarivanje ekonomskih kriterijuma kota, to iskustvo zemalja u tranziciji jasno pokazuje.
Tehni~ki problem ti~e se sloènosti, dugotrajnosti i trokova procedure
pripremanja svakog pojedina~nog preduze}a za prodaju, bilo da je re~ o javnom
upisu akcija, bilo o direktnoj prodaji. Jer, procena vrednosti preduze}a, kao osnova metoda prodaje, komplikovan je i zahtevan postupak, posebno ukoliko postoji znatna politi~ka i ekonomska neizvesnost (rizici) i ukoliko informacioni i
ra~unovodstveni podaci o preduze}ima nisu dobri.
Uspeni primeri Ma|arske i Estonije pokazali su da se prodaja dràvnog kapitala moè izvesti na najbolji na~in, ukoliko postoji dovoljna politi~ka volja i ukoliko se proces privatizacije dobro organizuje.
Vau~erska privatizacija predstavlja elegantan i relativno brz metod privatizacije, vrlo povoljan po politi~ki rejting vlade koja je izvodi. Iako ne donosi
dràvi prihode, smatra se da se taj gubitak kompenzuje brzinom i pravedno}u.
Vau~erska privatizacija je transparentnija od drugih modela i njome se izbegavaju problemi procene vrednosti kod ostalih vidova privatizacije.
Jedan od argumenata u korist vau~erske privatizacije je da gra|anstvo jedne
dràve ne poseduje dovoljnu koli~inu novca da otkupi vredne proizvodne fondove,
pa da je zato potrebno poklanjanje dràvnih preduze}a. Ovaj argument vaì samo
onda kada se isklju~i uloga stranih investitora iz privatizacije, na primer zato to
je namera da se privreda zadrì u doma}em vlasnitvu. Taj je argument svakako
lo sa ekonomske ta~ke gledita, a praksa zemalja koje su se oslanjale na vau~ersku privatizaciju (êka, Rusija) pokazala je kasnije da im nimalo ne smeta ulazak
stranog kapitala. Naprotiv.
Brzo izvedena vau~erska privatizacija moè imati jednu prednost u odnosu
na model prodaje: brza privatizacija spre~ava formiranje antiprivatizacione koalicije, koja bi mogla nastati tokom vremena i blokirati privatizaciju. Ovaj argument
je imao svoju teìnu po~etkom 90-tih godina, ali danas, posle desetogodinjeg
iskustva zemalja u tranziciji, vie nema uverljivost, jer se pokazalo da su otpori
privatizaciji manji od pretpostavljenih.
Problem sa vau~erskom privatizacijom je taj to ne obezbe|uje dobro upravljanje preduze}ima. Naime, iroko raspreno vlasnitvo, kao posledica jednake
,,kupovne snage,, svakog gra|anina, neminovno ~ini da nad jednim preduze}em
275
niko nema kontrolu i da su rezultati automatski loiji od mogu}ih. Lek se moè

potraìti u formiranju investicionih fondova, kojima bi gra|ani preputali svoje
vau~ere i za uzvrat dobijali akcije samih investicionih fondova (~eki slu~aj).
Fondovi bi tako mogli kumulirati vau~ere i postati znatni ili dominantni vlasnici
pojedinih preduze}a. Me|utim, reenje problema upravljanja preduze}ima donelo je novi problem problem upravljanja fondovima.
Vlasnitvo nad fondovima bilo bi raspreno, pa mena`ment fonda ne bi bio
kontrolisan od vlasnika, to bi vodilo u neefikasnost poslovanja kako fonda, tako
i preduze}a u njegovom portfelju.
Akcionarstvo zaposlenih moè biti izvedeno relativno brzo, uz postavljanje
roka do koga privatizacija preduze}a mora biti pokrenuta (kao u Hrvatskoj), znatne
popuste u ceni akcija i odloèno pla}anje. A moè i, kako pokazuje iskustvo Srbije,
biti veoma spor metod privatizacije.
Osnovna vrlina akcionarstva zaposlenih je politi~ka to je minimizacija otpora radnika i menaèra u firmama koje se privatizuju, a posebno u preduze}ima koja
su funkcionisala u samoupravnom sistemu (SFRJ i, donekle, Poljska) ili u kojima su
menaèri imali jake pozicije (Rusija). Njihovi otpori bi, mo`da, mogli da blokiraju
privatizaciju, kao to ih ovaj model privatizacije privla~i vladi koja ih sprovodi.
Postoje i miljenja me|u zastupnicima samoupravljanja i ,,kole ekonomike
participacije,, da akcionarstvo zaposlenih donosi podsticaje dobrom upravljanju,
jer zaposleni, kao vlasnici, imaju vie motiva nego ranije da dobro rade i da bolje nadziru mena`ment.
Sa druge strane, postoje va`ne slabosti ovog modela. Da bi zadràli kontrolu
nad preduze}em, zaposleni su skloni da onemogu}e pristup spoljnim investitorima,
to vodi nedovoljnim investicijama. tavie, spoljni investitori nisu ni zainteresovani da ulaù u preduze}e kojim dominiraju zaposleni. U takvim preduze}ima postoji podsticaj, kao i u samoupravnim, da se ispla}uju prevelike zarade i da se odràva
preterana zaposlenost. Menaèri, opet, teko mogu da se odupru takvim pritiscima
zaposlenih ukoliko imaju mali udeo u vlasnitvu. Takvi procesi oteàvaju ili ~ak
onemogu}avaju restrukturisanje preduze}a, sa nepovoljnim posledicama.
Ekonomska analiza ukazuje na prednosti i nedostatke pojedinih modela, ali je
dobro dopuniti je empirijskim analizama efekata razli~itih modela privatizacije.
Opti pregled empirijske literature efekata privatizacije u zemljama u
tranziciji Havrylyshyna i McGettigana pokazuje da najbolje performanse imaju
nove privatne firme, da slede privatizovane firme sa spoljnim vlasnicima i da na
kraju dolaze firme privatizovane kroz akcionarstvo zaposlenih.3
3 O. Havrylyshyn and D. McGettigan, Privatization in Transition Countries: A Sampling of
the Literature, IMF, WP/99/6, January 1999.
276
Bo{ko Mijatovi}
Jedno istraìvanje performansi preko 500 preduze}a srednje veli~ine u

êkoj, Poljskoj i Ma|arskoj potvrdilo je da su privatizovana preduze}a sa spoljnim vlasnicima daleko efikasnija od preduze}a sa zaposlenima kao akcionarima.
Kod ovih poslednjih, preduze}a sa znatnim vlasnitvom menaèra pokazuju
meovite rezultate, dok preduze}a sa radnicima kao dominantnim akcionarima nemaju bolje preformanse od dràvnih preduze}a.4
Za nas je jo zanimljivije istraìvanje rezultata 1900 slovena~kih preduze}a,
s obzirom na isto nasle|e. Od est kategorija po strukturi svojine, pokazalo se da
najbolje rezultate imaju firme u stranom vlasnitvu, zatim slede autohtone privatne
firme, pa privatizovane firme sa spoljnim vlasnicima, pa privatizovane firme u
svojini zaposlenih, dok se na kraju nalaze firme u statusu drutvenih i dràvnih
preduze}a.5
Na po~etku procesa privatizacije, pre desetak godina, verovalo se da na~in
privatizacije nije presudan za krajnji ishod, jer }e trìte kapitala ubrzo preneti
resurse iz manje sposobnih u sposobnije ruke i obezbediti najpovoljniju strukturu vlasnitva i dobro upravljanje preduze}ima. Vreme je pokazalo da se takva
o~ekivanja nisu ispunila i da se postprivatizaciona, ~esto nepovoljna konfiguracija
vlasnitva odràva i na duì rok, ugroàvaju}i efikasnost mena`menta i restrukturisanje preduze}a.
O~igledno je da je tip svojine vaàn. Potvrdilo se i staro Kornajevo miljenje, jo iz 1990. godine, da je prodaja najbolji model privatizacije.
DOSADANJA PRIVATIZACIJA U SRBIJI
Privatizacija je u Srbiji prolazila kroz razli~ite mene. Zapo~ela je u vreme
vlade Ante Markovi}a iz 1989/90. godine; sistem je bio podsticajan, vie kroz
(namerne?) tehni~ke slabosti modela, nego kroz propisane olakice; dobra
poslovna o~ekivanja i pomenuta podsticajnost u~inili su da je znatan broj preduze}a u kratkom roku pokrenuo proces privatizacije. Ubzro je savezni zakon zamenjen republi~kim, stroìm i zato manje podsticajnim; ipak, hiperinflacija iz
1992. i 1993. godine dala je vetra u jedra privatizaciji, jer je brisala dugove za
kupljene akcije; zaposleni su brzo shvatili priliku koja im se pruà, pa je privatizacija odli~no napredovala tokom druge polovine 1993. godine. Tzv. revalorizacija
iz 1994. i 1995. godine ukinula je ove inflacione dobitke i stvar je vra}ena na
po~etak, odnosno na par procenata privatizovanog kapitala.
4 R. Fridman, C. Gray, M Hessel and A. Rapaczynski, Private Ownerslup and Corporate
Performance: Some Lessons From Transition Economies, World Bank, WP 1830, June 1997.
5 M. Simoneti, M. Rojec and M. Rems, Enteprise Sector Restructuring and EU Accession
of Slovenia, mimeo, 1999.
277
Godine 1997. donet je novi zakon. Po vaè}em zakonu, privatizaciju je

zapo~elo samo 428 preduze}a, a zavrilo je svega osamnaest preduze}a,6 to je
izuzetno malo za tri godine njegovog vaènja. Propisi su se menjali, navodno
nabolje, ali velike najave nikada nisu ostvarene. Za bolje rezultate privatizacije i
bolje zakone uvek je nedostajao neki korak, a nedostajao je zato to nije postojala politi~ka volja da se u stvarnu privatizaciju u|e. Socijalisti~ka vlast je glumila naklonost prema privatizaciji, a u stvari je teìla, i uspela, da zadrì kontrolu
nad privredom u svom interesu. Prava i potpuna privatizacija oslobodila bi privredu kontrole politike, to bivem reìmu nije bilo po volji.
Sadanji zakon o privatizaciji je lo. On ne obezbe|uje privatizaciju, privatizacija po njemu ne bi donela efikasna preduze}a i nije pravedan.
Postoje}i zakon ne obezbe|uje privatizaciju zato to je odluku o ulasku u
postupak privatizacije prepustio slobodnoj volji preduze}a, kao da nije re~ o
drutvenom kapitalu, ve} o kolektivnoj svojini zaposlenih. Takvo decentralizovano odlu~ivanje, a bez postavljenog krajnjeg roka za odluku, ostavlja privatizaciju na milost i nemilost igri posebnih interesa u preduze}u, odnosno proceni
mena`menta i zaposlenih da li je u njihovom najboljem interesu da privatizuju
firmu ili da je zadrè u postoje}em statusu. Sam zakon sadrì i stimulativna i destimulativna reenja, s tim {to preteù destimulativna,7 to pokazuje i dosadanje
iskustvo sa relativno malim brojem uglavnom malih preduze}a koja su otpo~ela
privatizaciju.
âk i kada bi privatizacija bila obavezna i kada bi brzo napredovala, odabrani
tip akcionarstva zaposlenih je, kako smo ve} videli, veoma nepovoljan sa stanovita restrukturisanja i kasnijeg poslovanja. Da model generie akcionarstvo zaposlenih nema sumnje, jer su mnoge beneficije date zaposlenima u preduze}u, a
i oni sami imaju interesa, i znatne mogu}nosti, da kontrolu nad preduze}em zadrè
u svojim rukama.
Sadanji model nije ni pravedan, jer pravo na poklon akcije, koje mogu
dosti}i 60% kapitala preduze}a, imaju samo zaposleni i penzioneri iz drutvenog
i dràvnog sektora, a ne i ostali brojni gra|ani. tavie, zaposleni raznim trikovima onemogu}avaju u~e}e drugih gra|ana u podeli besplatnih akcija, ~ime kre
zakon. Istovremeno, dràva im ide na ruku jer ne promovie privatizaciju i prava gra|ana.
Naro~it problem predstavlja nepoverenje gra|ana i zaposlenih u stabilnost
instituta privatizacije, jer je tzv. revalorizacija iz 1994/95. godine ponitila prethod6
7
Izvor: Izvetaj Direkcije za procenu vrednosti kapitala, Beograd. 10. novembar 2000.
B. Mijatovi}, Mikroekonomija privatizacije, u: Mogu}nosti tranzicije jugoslovenske privrede i preduze}a, SEJ i Poslovna politika, Beograd, 1998.
278
Bo{ko Mijatovi}
ne privatizacije, to je bilo opravdano sa moralnog stanovita, ali je privatizaciju vratilo natrag i nepovratno unitilo njen kredibilitet.
Iskustvo Srbije tokom deset godina pokuaja privatizacije izuzetno je
neuspeno. Izuzetno malo je privatizovano, a i ono to je privatizovano ostalo je
da tavori. Tome nisu uzrok samo nepovoljne spoljne okolnosti, ve} inherentno loe
osobine odabranog modela. Akcionarstvo zaposlenih samo je jedna, opet neuspena varijanta samoupravljanja. I nije ~udno da nas na akcionarstvo zaposlenih nagovaraju oni koji su svojevremeno bili vatreni zagovornici samoupravljanja.
Akcionarstvo zaposlenih nije dovelo, ~ak ni u firmama koje su odmakle
ili zavrile privatizaciju, do smene postoje}ih direktora. To potvr|uje bojazan
da raspreno vlasnitvo unutar preduze}a (stotine i hiljade vlasnika akcija)
oteàva promene i omogu}ava i neuspenim rukovodiocima da ostanu na
poloàju.
Postoje miljenja da bi uklanjanje ograni~enja u trgovanju poklonjenim akcijama brzo dovelo stvari u red, tj. da bi brza sekundarna kupoprodaja dovela do
koncentracije akcija u malo ruku, a time i do pojave dominantnog vlasnika,
spremnog i sposobnog da uspeno vodi firmu. Me|utim, iskustvo Rusije pokazuje da velika ve}ina privatizovanih preduze}a kroz akcionarstvo zaposlenih i dalje tavori, ~ak i kada je vlasnitvo koncentrisano u rukama mena`menta. Izgleda
da za spoljnog vlasnika nema zamene.
U naoj zemlji se diskusije o najboljem modelu privatizacije vode ve} celu
deceniju i jo nisu zavrene. Zanemaruju}i finese, moè se re}i da je osnovna
podela bila na zastupnike vau~erske privatizacije i zastupnike akcionarstva zaposlenih. Prvi su naglaavali brzinu privatizacije i nepostojanje dovoljnog kapitala za kupovinu preduze}a po iole razumnoj ceni, a posebno zbog nemogu}nosti priliva stranog kapitala u uslovima ratova i me|unarodnih sankcija. Drugi su,
implicitno, prete`no imali na umu politi~ke motive, tj. smanjenje otpora koji zaposleni imaju prema privatizaciji, tj. ,,socijalno prihvatljivu,, privatizaciju, kako
su je zvali. Prodaja preduze}a, odnosno drutvenog i dràvnog kapitala,
uklju~ivali su u svoje modele i zastupnici vau~erske privatizacije i zastupnici
akcionarstva zaposlenih, ali bez elana, polaze}i od ograni~enih mogu}nosti
doma}eg finansiranja.
Intelektualno poreklo ovih dvaju modela lako je na}i. Zagovaranje vau~era
u nas deo je preovla|uju}ih shvatanja me|u akademskim ekonomistima i u brojnim zemljama u tranziciji po~evi od 1990. godine, a posebno posle uspeha prve
faze ~eke privatizacije. Orijentacija na akcionarstvo zaposlenih vodi poreklo iz
starog samoupravnog duha, koji sasvim postepeno slabi tokom 90-tih godina.
279
TA DALJE?
Srbija stoji pred privatizacijom. Pitanje je kojim putem po}i dalje. Mislim
da je o~igledno da postoje}i model nije dobar, jer ne daje rezultate. I nisu tome
krive nepovoljne spoljne okolnosti, ve} inherentne slabosti modela. Stoga zagovaranje daljeg oslonca na postoje}i model nema nimalo smisla.
Pojedini ekonomisti smatraju da bi postoje}em modelu trebalo dodati na~elo
obaveznosti, tj. roka do koga privatizacija treba da zapo~ne, pa da bi sve bilo u
redu. Mislim da je to pogrena ideja, iz vie razloga: prvo, ostaje model akcionarstva zaposlenih, koji je lo; drugo, pitanje je da li bi iko kupio akcije tokom
drugog kruga privatizacije, dakle akcije namenjene spoljnim kupcima (zaposleni
bi retko i hteli i mogli da pla}aju akcije sopstvenog preduze}a); spoljni investitori bi se uzdràvali od kupovine zato to bi preduze}ima uglavnom dominirali
zaposleni, uz sve prate}e negativne posledice (prevelike plate, preterana zaposlenost itd.); stoga bi te akcije zavrile u dràvnim rukama, pa bismo, umesto
privatizacije, dobili etatizaciju.
Verujem da je vreme za radikalno novi model privatizacije. Akcionarstvo zaposlenih je pogrena ideja. Ostaju, kao mogu}nosti, vau~erska privatizacija i prodaja. Obe imaju prednosti i mane.
Vau~erska privatizacija moè biti brè izvedena, to je prednost, ali joj je veliki nedostatak, bar u mojim o~ima, to to ne obezbe|uje dobro upravljanje preduze}ima. Agencijski problem ostaje veoma izraèn, sa potencijalno pogubnim
posledicama. Dosadanja iskustva zemalja u tranziciji sa vau~erskim privatizacijama nisu povoljna.
Vau~erska privatizacija je bila najbolja opcija za Srbiju tokom 90-tih godina, u vreme sankcija i nemogu}nosti priliva stranog kapitala, ali vremena su se
promenila, zemlja se otvara prema svetu i strani kapital moè u~estvovati u privatizaciji.
Prodaja je najbolji metod privatizacije. Obezbe|uje najbolje upravljanje preduze}ima i donosi dràvi prihod. ta vie traìti? Nije bez razloga to je primenjuju sve razvijene zemlje.
Nije ovo prilika da se potpuno razradi predlog novog modela privatizacije
u Srbiji.8 Ipak, nave}u osnovne elemente:
Osnovni model privatizacije u Srbiji treba da bude prodaja drutvenog i
dràvnog kapitala.
Model prodaje treba tako podesiti da se obezbedi dominantan vlasnik, koji
poseduje kontrolni udeo u svojini.
8
To }emo u~initi Boris Begovi}, Boko @ivkovi} i ja u studiji koja }e uskoro izi}i iz tampe.
280
Bo{ko Mijatovi}
Dominantni metod prodaje trebalo bi da bude tender, tj. prikupljanje

konkurentskih ponuda posle javnog poziva.
Cena bi bila vaàn, ali ne i presudan kriterijum izbora ponude, ve} bi bili
uzeti u obzir i ostali elementi (budu}e investicije, zaposlenosti itd.).
Strani investitori bi imali jednako pravo u~e}a kao i doma}i.
I dràva i zaposleni i zainteresovani investitori mogli bi da podnesu program privatizacije i tako iniciraju privatizaciju jednog preduze}a.
Kada u preduze}u posle prodaje preostane neprodatog drutvenog ili
dràvnog kapitala, ostatak bi bio privatizovan javnim upisom akcija, pri ~emu bi
sredstva pla}anja mogli biti novac, stara devizna tednja i vau~eri.
Dràva, koja mora biti potena i posve}ena, mora imati puno u~e}e i nadzor nad prodajom.
Privatizacija je va`na stvar. Iskustvo zemalja u tranziciji je pokazalo da je
razvoj autohtonog privatnog sektora jednako vaàn, ako ne i va`niji element
ekonomskog napretka. I pored toga, privatizaciju treba obaviti, jer je besmisleno
ostaviti ve}i deo postoje}eg nacionalnog kapitala da propadne potpuno.
281
Vera Leko*
NOVI KONCEPT PRIVATIZACIJE U SRBIJI**

Kada je koncipiran novi Zakon o privatizaciji (jun 2001. godine) polo se
od analize postoje}eg stanja u privredi Srbije: privredi Srbije nedostaju obrtna
sredstva; ogromni akumulirani gubici; veoma visoki inostrani dugovi za jednu
zemlju u tranziciji; unutranji dugovi tako|e visoki i postojanje latentne nelikvidnosti. Tako|e su kori}ena pozitivna iskustva drugih zemalja, u kojima je
privatizacija uspeno sprovedena. Pri tome su potovane specifi~nosti naeg
ukupnog privrednog i drutvenog razvoja.
Osnovni ciljevi novog Zakona o privatizaciji su da se uspostavi jasan vlasni~ki reìm i da se kroz privatizaciju do|e do maksimizacije direktnih investicija, kao i priliva sveèg kapitala. To zna~i da se stvore uslovi za otpo~injanje procesa restrukturisanja privrede Srbije, zasnovanog na konceptu otvorenosti trìta i
njenog uklju~ivanja u evropske i svetske ekonomske tokove. Privatizacija je i
po~etak izgradnje otvorene, liberalne ekonomije i podràvanja razvoja finansijskih
trìta, budu}i da se omogu}ava slobodan promet akcija i da }e se akcije kona~no
kotirati na berzi.
OSNOVNE POSTAVKE
Sva pravna lica sa drutvenim i dràvnim kapitalom su obavezna da u roku
od 4 godine, tj. do jula 2005. godine, izvre promenu vlasnitva kapitala, odnosno, izvre privatizaciju. Ovaj novi koncept privatizacije, osim navedene
obaveznosti i oro~enosti, predvi|a kombinaciju prodaje kapitala do 70% njegove
vrednosti i besplatnu podelu do 30% vrednosti kapitala. Za ovaj koncept privatizacije stvoren je pravni okvir, odnosno, zakonska osnova (Zakon o privatizaciji,
* Prof. dr Vera Leko, Ekonomski institut, Beograd.
** Vera Leko, Novi koncept privatizacije u Srbiji, neobjavljeni prilog.
282
Vera Leko
Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o Akcijskom fondu). Tako|e, nizom

podzakonskih akata (uredbama) bliè je definisana ova zakonska osnova (Uredba
o prodaji kapitala javnim tenderom, Uredba o prodaji kapitala javnom aukcijom,
Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala). Ministarstvo za privredu i
privatizaciju, zatim Agencija za privatizaciju i Akcijski fond predstavljaju institucije zaduène za sprovo|enje privatizacije. U privatizaciji se (prema aktuelnm
propisima) garantuje javnost i regularnost prodaje kapitala preduze}a, tako to se
informiu dràva i strana zainteresovana javnost, zatim se obezbe|uje javnost
samog postupka privatizacije, isklju~uje mogu}nost za direktnu pogodbu prodavca
i kupca, jer je direktna pogodba ~esto izvor korupcije.
TOK PRIVATIZACIJE
Novi koncept privatizacije predvi|a jedan sled doga|aja koji predstavlja
utvr|eni tok privatizacije: priprema za privatizaciju, samo sprovo|enje privatizacije i kontrolu njene realizacije. U postupku privatizacije u~estvuju: preduze}e za privatizaciju, kupac, Agencija za privatizaciju, Direkcija ili tenderska
komisija. U pripremama za privatizaciju polazi se od inicijative koja moè da
potekne od preduze}a ~iji se kapital privatizuje, od Ministarstva za privredu i privatizaciju ili od kupca. Priprema obuhvata i davanje osnovnih podataka o preduze}u u vidu tzv. prospekta. Preliminarna pisma o zainteresovanosti se putem
oglaavanja prikupljaju. Odluku o izboru metoda privatizacije vri Agencija za
privatizaciju (predvi|ene metode privatizacije su: prodaja kapitala putem tendera
ili aukcije i prenos kapitala bez naknade).
Samo sprovo|enje privatizacije zahteva potovanje procedura zavisno
od izbora metoda privatizacije. Ako je u pitanju metoda tendera, opti elementi
procedure obuhvataju izbor savetnika, samu pripremu tendera, sprovo|enje
tendera i ugovor o kupovini kapitala. Kada je u pitanju aukcijski metod privatizacije, opti elementi aukcijske prodaje obuhvataju pripremu aukcije, sprovo|enje aukcije i ugovor o kupovini kapitala ili imovine. Prenos dela kapitala bez naknade zaposlenima vri se u akcijama. Subjekat privatizacije javnim pozivom obavetava zaposlene o tome. Prenos akcija gra|anima izvrava
se preko Privatizacionog registra. Ako Agencija proceni da kapital subjekta
privatizacije ne moè biti prodat tenderom ili aukcijom bez prethodnog restrukturisanja, subjekat privatizacije duàn je da se restrukturira u postupku
privatizacije, to podrazumeva statusno/organizaciono i finansijsko restrukturisanje, sa ciljem prodaje njegovog kapitala na tenderu ili aukciji.
Novi koncept privatizacije u Srbiji
283
Kontrola realizacije privatizacije podrazumeva kontrolu ugovora i aktiviranje garancija.

Namena sredstava ostvarenih u postupku privatizacije
Sredstva ostvarena prodajom kapitala u postupku privatizacije koriste se za
finansiranje:
republi~kog Fonda nadle`nog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih (10% od uplate po osnovu izvrene prodaje kapitala);
ispla}ivanje naknada licima ~ija je imovina nacionalizovana (5% od uplata po osnovu izvrene prodaje kapitala);
vra}anje dugova ~iji je du`nik ili garant Republika Srbija (po odluci Vlade
Republike Srbije);
trokova prodaje u postupku privatizacije (u visini njihovog realnog iznosa);
posebnog programa razvoja privrede, infrastrukture i zatite ìvotne sredine koji donosi organ lokalne samouprave (5%) ili organ teritorijalne autonomije
(5%);
drugih namena.
U nastavku dajemo kratak prikaz svakog od metoda privatizacije.
PRODAJA KAPITALA I IMOVINE JAVNIM TENDEROM
Tender je metod prodaje javnim prikupljanjem ponuda i izborom najpovoljnije ponude za kupovinu kapitala (preduze}a). Ovaj metod prodaje drutvenog
i dràvnog kapitala, odnosno imovine, ure|uje se posebnom Uredbom koja predvi|a postupak, uslove i kriterijume u kojima se ponude javno otvaraju, ocenjuju,
prihvataju ili odbacuju. Tender organizuje i sprovodi Agencija za privatizaciju prvenstveno za preduze}a od posebnog strategijskog zna~aja sa velikim brojem zaposlenih. Agencija angaùje savetnike za obavljanje poslova i pruànje pomo}i
u organizaciji tendera i izboru najboljeg ponu|a~a. Za sprovo|enje tendera potrebno je pripremiti tendersku dokumentaciju, zatim izvriti javni poziv za ponudu,
izvriti prijem i ocenu ponuda i pre potpisivanja ugovora izvriti pregovaranje sa
izabranim ponu|a~ima. Karakteristi~no je da kod potpisivanja ugovora u~estvuju predstavnik kupca, predstavnik preduze}a i direktor Agencije. Agencija vri
kontrolu realizacije tenderske privatizacije na taj na~in to kontrolie dinamiku i
na~in sprovo|enja privatizacije koji su definisani ugovorom (investicioni program,
socijalni program, program zatite ìvotne sredine i sl.).
284
Vera Leko
PRODAJA KAPITALA I IMOVINE JAVNOM AUKCIJOM
Aukcija je metod privatizacije direktnim nadmetanjem potencijalnih kupaca,

prema utvr|enim uslovima prodaje. Ovaj metod prodaje drutvenog i dràvnog
kapitala, odnosno imovine ure|uje se tako|e posebnom Uredbom. U javnoj aukciji utvrduju se cena i kupac sa kojim se zaklju~uje ugovor o kupovini kapitala,
odnosno, imovine. Agencija za privatizaciju promovie, inicira, sprovodi i kontrolie postupak aukcije. U postupku sprovo|enja aukcije potrebno je pripremiti:
aukcijsku dokumentaciju (program privatizacije i procenu vrednosti kapitala),
javni poziv, prijavu i registraciju u~esnika. Tok aukcije prati aukcijska komisija
koju imenuje Agencija. Pri aukcijskoj prodaji moè da se koristi tzv. engleska aukcija (po~etna cena je donja granica vrednosti) ili holandska aukcija (po~etna cena
je gornja granica vrednosti). Aukcionar proglaava kupca na taj na~in to, ako je
kori}ena engleska aukcija, ponu|a~ sa najviom istaknutom cenom je proglaeni
kupac, a ako je kori}ena holandska aukcija, onda je prvi prijavljeni za ponu|enu
cenu proglaeni kupac.
Obaveza pravnog lica koje se privatizuje metodom aukcije je da pripremi i
dostavi Agenciji Program privatizacije. Program privatizacije sadrì:
osnovne podatke o subjektu privatizacije,
podatke o stanju njegovih sredstava i obaveza,
analizu njegovog dosadanjeg poslovanja,
projekciju budu}eg poslovanja,
podatke o proceni vrednosti kapitala i
niz priloènih specifikovanih dokumenata (npr. odluku Upravnog odbora o usvajanju Programa, statut, reenje nadle`nog organa za procenu vrednosti
kapitala o verifikaciji procene, bilans stanja i bilans uspeha za poslednjih pet godina itd.).
Agencija za privatizaciju odobrava Program privatizacije i o tome donosi
reenje. Agencija ima pravo da izvri promenu Programa privatizacije ili pak da
ga ne odobri.
Transakcione cene, odnosno formirane prodajne cene odre|uje trìte.
Me|utim, Zakon predvi|a procenu vrednosti kapitala i imovine koja }e za
rezultat dati raspon o~ekivane transakcione cene, a kona~na transakciona cena
}e biti utvr|ena na osnovu tra`nje kroz transparentne i konkurentne tehnike prodaje.
Da bi se izvrila procena vrednosti kapitala i imovine koja sluì za pripremu
Programa privatizacije predvi|ena je posebna metodologija koja je propisana
Uredbom. Procenom se utvr|uje osnovna vrednost ukupnog kapitala, odnosno
285
imovine, kao i donja i gornja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala, odnosno imovine. Uredbom je propisan postupak procene koji predvi|a primenu
slede}ih metoda pri proceni vrednosti kapitala:
diskontovanje nov~anih tokova (metod DNT) i
metod likvidacione vrednosti (metod LV).
Pri izradi procene vrednosti ukupnog kapitala metodom DNT utvr|uju se osnovna DNT vrednost, kao i donja i gornja grani~na DNT vrednost. Pri kori}enju
ove metode procene bitno je utvrditi diskontnu stopu koja predstavlja cenu sopstvenog kapitala subjekta privatizacije. Diskontna stopa obra~unava se kao zbir
slede}ih komponenti: realne stope prinosa na ulaganja bez rizika, premije za rizik
na ulaganja u subjekat privatizacije, premije za rizik na ulaganje u SRJ, odnosno
u Republiku Srbiju. Pri utvr|ivanju donje grani~ne DNT vrednosti ukupnog kapitala diskontna stopa se pove}ava za 5 procentnih poena, a pri utvr|ivanju gornje grani~ne DNT vrednosti diskontna stopa se smanjuje se za 5 procentnih poena.
Pri izradi procene vrednosti ukupnog kapitala metodom LV utvr|uje se osnovna likvidaciona vrednost ukupnog kapitala, polaze}i od pretpostavke redovne
likvidacije subjekta privatizacije (to podrazumeva prestanak rada i prodaju
imovine po cenama koje se formiraju u zavisnosti od uslova na trìtu). Osnovna
vrednost ukupnog kapitala po metodu LV jednaka je razlici izme|u likvidacione
vrednosti imovine subjekta privatizacije i vrednosti njegovih obaveza uve}anih
za trokove postupka redovne likvidacije.
Procenjuju}i vrednost ukupnog kapitala kori}enjem navedenih metoda
procene mora se doneti zaklju~ak o vrednosti ukupnog kapitala. Zaklju~ak o vrednosti ukupnog kapitala predstavlja raspon izme|u donje i gornje granice vrednosti
ukupnog kapitala.
Donja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala predstavlja:
donju grani~nu DNT vrednost u slu~aju da je ona ve}a ili jednaka osnovnoj
likvidacionoj vrednosti ukupnog kapitala ili,
osnovnu likvidacionu vrednost ukupnog kapitala u slu~aju da je ona ve}a
od donje grani~ne DNT vrednosti, a manja od gornje grani~ne DNT vrednosti ili,
80% osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala u slu~aju da je ona
ve}a ili jednaka gornjoj grani~noj DNT vrednosti.
Gornja granica raspona vrednosti ukupnog kapitala subjekta privatizacije predstavlja:
gornja grani~na DNT vrednost u slu~aju da je ona ve}a od osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala ili,
286
Vera Leko
120% osnovne likvidacione vrednosti ukupnog kapitala u slu~aju da je ona

ve}a ili jednaka gornjoj grani~noj DNT vrednosti.
Ukoliko subjekt privatizacije svojim Programom privatizacije predvi|a prodaju imovine, obavezan je da vri procenu vrednosti te imovine. Pri izradi
procene vrednosti imovine tako|e se utvr|uje osnovna vrednost i donja i gornja
granica raspona vrednosti imovine. Osnovna vrednost imovine procenjuje se na
osnovu pore|enja sa aktuelnim trìnim cenama iste ili sli~ne imovine. Donja
granica vrednosti imovine predstavlja 80% osnovne vrednosti, a gornja granica
120% osnovne vrednosti.
Prenos kapitala bez naknade
Prenos kapitala bez naknade sprovodi se na dva na~ina: zaposlenima i
gra|anima. (1) Pravo na besplatne akcije imaju trenutno zaposleni i bivi zaposleni
u preduze}u, i to: ako je u pitanju tenderska privatizacija do 15% drutvenog kapitala, a ako je aukcijska do 30% kapitala (ukoliko se privatizacija sprovede u prvih
18 meseci, odnosno 20% ako se sprovede u roku od 18 do 30 meseci, ili samo
10% ako se sprovodi u roku duèm od 30 meseci). (2) Prenos kapitala bez naknade
gra|anima podrazumeva prenos bez naknade svim punoletnim dràvljanima
Republike Srbije u visini 15% drutvenog kapitala svih preduze}a prodatih na tenderima po okon~anju privatizacije (preko privatizacionog registra). Lica koja su
stekla akcija u postupku privatizacije preduze}a mogu ih dalje prenositi bez
ograni~enja, posredstvom berze.
Restrukturisanje
Restrukturisanje preduze}a kao subjekta privatizacije izvri}e se ako
Agencija za privatizaciju proceni da u sadanjem stanju takva preduze}a ne mogu
da na|u kupca. Restrukturisanje (statusno, organizaciono i finansijsko) vri se sa
ciljem prodaje preduze}a bilo putem tendera ili aukcije. Svi poverioci preduze}a
koja se privatizuju mogu da vre otpis i reprogram obaveza, ali samo dràvna preduze}a mogu svoja potraìvanja konvertovati u kapital. Otpisi, reprogrami i konverzije vaè samo ako je program restrukturisanja sproveden u celini. Sprovo|enje
privatizacije putem restrukturisanja sigurno }e nailaziti na niz problema, kao to
su: socijalna osetljivost, plasmani i garancije banaka, ste~aj, zakon o sredstvima
obezbe|enja, Pariski i Londonski klub poverilaca i sl.
287
Status ranije privatizovanih preduze}a

Prava ste~ena u postupku svojinske transformacije, izvrene prema ranije
vaè}im propisima, priznaju se svim pravnim i fizi~kim licima koja su ta prava
stekla. Novi Zakon o privatizaciji nema retroaktivnosti, to zna~i da je zadrào
postoje}i status ranije privatizovanih preduze}a. Pozitivno u Zakonu je to to se
za ranije privatizovana preduze}a ukida restrikcija na promet akcija (sve akcije
su utrìve, ukinuto pravo pre~e kupovine i promet se mora odvijati na berzi).
Predvi|ena je tako|e registracija akcionara (aùriranje knjige akcionara u privremenom centralnom registru i mogu}nost prometa tek nakon dobijanja potvrde o
vlasnitvu od registra).
PRIVATIZACIJA NACIONALIZOVANE IMOVINE
Ako imovina koja je bila oduzeta posle Drugog svetskog rata zakonima
o nacionalizaciji, konfiskaciji, sekvestraciji ili drugim propisima, bude privatizovana, vrednost te imovine bi}e nadokna|ena bivim vlasnicima isklju~ivo
nov~anim sredstvima. Nije predvi|ena mogu}nost fizi~kog povra}aja preduze}a, jer se smatra da bi bio nepravedan za bive vlasnike, jer su ta preduze}a
(dananja preduze}a nastala od oduzetih preduze}a) po pravilu u tekoj finansijskoj situaciji, sa izraènim vikom zaposlenih radnika i velikim dugovima.
Bivi vlasnici dobili bi preduze}a firme koje nemaju kapital, a imaju ogromne
probleme.
TA SE DOBIJA NOVIM KONCEPTOM PRIVATIZACIJE?
Za razliku od svih dosadanjih modela privatizacije koji su podrazumevali
besplatnu podelu ~ak 60% kapitala, novi koncept insistira na prodaji ve}inskog
paketa (70%) kapitala, to zna~i da novi kupac automatski postaje vlasnik i dobija punu kontrolu nad preduze}em, tako da moè da ostvaruje sve teku}e i razvojne ciljeve. Osim toga, prodaja se odvija u konkurentskom ambijentu, gde kupac
postaje onaj koji daje najpovoljnije uslove. Potencijalni kupci i ulaga~i potpuno
su izjedna~eni, nezavisno od toga da li su doma}i ili strani.
Privatizacija omogu}uje priliv novog kapitala, a samim tim i stvaranje uslova za po~etak ekonomskih reformi za privredni rast i razvoj i za izgradnju drutva bogatijih pojedinaca, to }e sve zajedno uticati na pove}anje socijalne stabilnosti.
288
Vera Leko
O~ekivani efekti privatizacije su slede}i:
privredni rast,
otvaranje novih radnih mesta,
redovna isplata penzija,
porast ìvotnog standarda,
podsticanje lokalnog razvoja,
finansiranje programa za razvoj privrede i ìvotne sredine,
sprovo|enje denacionalizacije.
289
Aleksandar Vlahovi}*
UVODNI KOMENTAR ZAKONA

O PRIVATIZACIJI**
Poslednja decenija (1990-2000) obeleèna je oktroisanim i nekonzistentnim
reformama koje su rezultirale ekonomskim krahom i politi~kom turbulencijom.
Novi milenijum po~eo je u kontekstu naputanja socijalisti~ke paradigme i koncipiranja celovitih reformi sa krajnjim ciljem izgradnje gra|anske i pravne dràve
sa trìnom i privatnom privredom kao ekonomskom osnovom. Celovitost reformi potvr|uje se dubokim promenama na vertikali pojedinac-preduze}e-dràva.
Sutinske promene vode novom makroekonomskom ambijentu u kome se
na novim osnovama pozicionira poloàj preduze}a. Makroekonomska stabilnost,
novi kreditni i fiskalni sistem, liberalizacija cena, kursa, kamata i spoljnotrgovinskog reìma, vodi pomeranju ekonomske mo}i prema poveriocima i investitorima, umesto dosadanjeg favorizovanja du`nika.
Klju~ni dokument novog reformskog koncepta zbog toga i nosi naslov Zakon
o privatizaciji, ~ime se alje osnovna politi~ka poruka da sledi tektonsko pomeranje u svojinskoj strukturi drutva i sondiranje novih temelja ukupne drutvene
organizacije. U novom konceptu privatizacije izbalansirano je mnotvo suprotstavljenih interesa, pri ~emu su osnovni atributi slede}i: ekonomska efikasnost,
politi~ka sprovodivost i socijalna prihvatljivost.
Za razliku od dosadanjih zakona o ,,transformaciji,,, koji su polazili od stati~ke distributivne eme pravljene pod pritiskom interesnih grupa: zaposleni u preduze}u, penzioneri, administracija (bez vo|enja ra~una o spoljnim i unutranjim
dugovima), novi Zakon je prvenstveno okrenut investitorima, koji }e otkupiti i
restrukturisati preduze}e, obezbediti kvalitetno kornorativno upravljanje i razvoj,
a time i efikasnost ekonomije kao klju~ni odgovor na celovite drutvene promene.
* Aleksandar Vlahovi}, ministar za privredu i privatizaciju.
** Aleksandar Vlahovi}, Uvodni komentar Zakona o privatizaciji, Pravna biblioteka, Savremena administracija, Beograd, 2001.
290
Aleksandar Vlahovi}
U kontekstu ukupne reforme, novi Zakon institucionalno eliminie drutvenu

svojinu koja je glavni kanal vaninstitucionalne privatizacije. Osnovna premisa
novog koncepta privrede je da nesvojinska (drutvena) preduze}a ne mogu
funkcionisati u uslovima realnih deviznih kurseva i kamata i liberalne spoljne trgovine, jer su naviknuta na beneficirani poloàj kod dràve (izbegavanje poreza)
i kreditni doping.
CILJEVI ZAKONA
Osnovni ciljevi Zakona su slede}i:
Uspostavljanje jasne vlasni~ke strukture nad preduze}ima i imovinske
odgovornosti vlasnika za uspeh, ili neuspeh poslovanja preduze}a.
Novo korporativno upravljanje u kome }e rukovodstvo biti odgovorno vlasnicima, ili }e vlasnici istovremeno biti i rukovodstvo (time se prekida sa
dosadanjom tradicijom privatizacije dobitaka iz poslovanja, a socijalizacije gubitaka).
Stvaranje institucionalnog ambijenta za priliv stranih investicija, bilo privatizacijom postoje}ih, ili formiranjem potpuno novih preduze}a, kori}enjem
resursnog potencijala neuspenih preduze}a.
Otvaranje brojnih kanala za mobilizaciju finansijskog potencijala i
neprekidno podeavanje vlasni~kog portfelja pojedinaca i preduze}a na trìtu
kapitala.
Stvaranje uslova za promenu ukupne imovinske strukture drutva stimulisanjem produktivnog ulaganja umesto tezauracije ili, pak, imobilizacije sredstava u neprivrednim investicijama.
NAÊLA NA KOJIMA SE ZASNIVA ZAKON
Obezbe|enje javnosti i javne kontrole
Proces privatizacije je javan, u svim svojim fazama, od momenta objavljivanja osnovnih podataka o subjektu koji se privatizuje pa do proglaavanja kupca.
Zakon je transparentan, jer se sprovodi isklju~ivo transparentnim tehnikama: javno prikupljanje ponuda ili tender i javno nadmetanje kupaca, ili aukcija.
Zakonom predvi|ene tehnike privatizacije podrazumevaju stvaranje
konkurentnog ambijenta sa ciljem odabira najboljeg strategijskog partnera, uz istovremeno spre~avanje korupcije i unapred dogovorenih transakcija.
Klju~ne ta~ke kontrole su: Agencija, Ministarstvo, Vlada i Skuptina.
Dodatna kontrola: preduze}e, kupci i radnici.
Uvodni komentar Zakona o privatizaciji
291
Fleksibilnost
Zakon predvi|a razli~ite modele i tehnike privatizacije u zavisnosti od
veli~ine i strategijskog zna~aja subjekta koji se privatizuje.
Velika preduze}a }e biti privatizovana putem tendera koji sprovodi Agencija
za privatizaciju. Sva mala i srednja preduze}a bi}e privatizovana aukcijskom privatizacijom. Preduze}e organizuje aukciju, odnosno obavlja kompletnu pripremu.
Komisija za aukciju samo, u uèm smislu te re~i, sprovodi aukciju.
Formiranje prodajne cene prema trìnim uslovima
Zakon pretpostavlja trìte i trìni na~in odre|ivanja transakcione cene
umesto dosadanjeg administrativnog arbitriranja. Zakon predvi|a procenu vrednosti koja }e za rezultat dati raspon o~ekivane transakcione cene, a kona~na
transakciona cena }e biti utvr|ena na osnovu tra`nje kroz transparentne i
konkurentne tehnike prodaje.
Sveobuhvatnost
Predmet privatizacije je, prema ovom Zakonu, kako drutveni i dràvni kapital, tako i imovina, u preduze}ima i svim drugim pravnim licima, ako drugim
propisima nije druk~ije ure|eno. Imovina, kao predmet prodaje, predvi|ena je za
sve slu~ajeve kada je imovina manja od ukupnih obaveza subjekta privatizacije,
to je slu~aj sa velikim brojem preduze}a.
Zakon je sveobuhvatan u pogledu predmeta privatizacije i subjekata koji
mogu biti privatizovani (sva pravna lica koja raspolaù drutvenim ili dràvnim
kapitalom).
Stimulativnost
Zakon predvi|a podelu akcija bez naknade, to je veliki podsticaj za
uklju~ivanje u proces privatizacije.
Pravo na besplatno sticanje akcija imaju ne samo zaposleni u privredi, ve}
i zaposleni u vanprivrednim delatnostima i gra|ani koji su stariji od 18 godina.
Pored uklju~ivanja iroke kategorije u~esnika u privatizaciju, stimulativnost, kao jedno od osnovnih na~ela, ogleda se i u ve}em broju podele besplatnih akcija, kao i u njihovoj ve}oj vrednosti u onim subjektima koji se pre privatizuju.
292
Aleksandar Vlahovi}
Oro~enost
Zakon predvi|a rok od ~etiri godine u kojem bi subjekti sa drutvenim kapitalom trebalo da se privatizuju. Po isteku tog roka njihovu privatizaciju preuzima Agencija za privatizaciju.
Ovaj rok ne odnosi se na subjekte privatizacije sa dràvnim kapitalom.
Pravi~nost
Mogu}nost podele akcija bez naknade data je ne samo zaposlenima i penzionerima subjekta privatizacije, ve} i svim punoletnim gra|anima. Izuzetak su
svi koji su po ranijim zakonima u~estvovali u besplatnom sticanju akcija.
Pravna sigurnost
Ovaj zakon priznaje prava ste~ena u postupku privatizacije, izvrene prema
ranije vaè}im propisima, svim pravnim i fizi~kim licima koja su ta prava stekla.
Zakon ne sadrì odredbe sa retroaktivnim dejstvom.
OSNOVNA ZAKONSKA REENJA
Predmet i subjekti privatizacije
Zakonom o privatizaciji ure|uju se uslovi i postupak promene vlasnitva
drutvenog, odnosno dràvnog kapitala.
Iz razlike u definicijama dràvne i drutvene svojine moè se zaklju~iti
da je prevashodni cilj zakonodavca privatizacija subjekata koji posluju sredstvima u drutvenoj svojini. Zato, drutvena svojina u zakonom ograni~enom
roku od ~etiri godine treba da postane imenovana svojina, odnosno da dobije svog vlasnika, bez obzira na to da li }e to biti pravna ili fizi~ka lica, doma}a
ili strana.
Zakonodavac ne ograni~ava rok za privatizaciju subjekata koji posluju sredstvima u dràvnoj svojini.
Predmet privatizacije je, u smislu ovog zakona, drutveni, odnosno dràvni
kapital. Izuzetno, predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra
u optoj upotrebi, kao dobra od opteg interesa.
Predmet privatizacije nije samo kapital. Zakonom je omogu}eno da se u postupku privatizacije prodaje imovina, ili deo imovine subjekta privatizacije, kao i
deo subjekta privatizacije.
293
Subjekti privatizacije nisu samo pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, odnosno preduze}a, ve} to mogu biti i ustanove i sva druga pravna lica. Jedini
uslov da pravno lice bude subjekt privatizacije je da raspolaè drutvenim ili
dràvnim kapitalom, kao i da drugim zakonima nije zabranjena njihova privatizacija.
Subjekti nadle`ni za sprovo|enje privatizacije
Zakon utvr|uje subjekte koji su nadle`ni za sprovo|enje procesa privatizacije
u cilju njegove efikasnosti, transparentnosti, javnosti i zakonitosti. Ovim zakonom
samo se definie njihova uloga u postupku privatizacije, dok se poloàj, prava,
du`nosti i druga pitanja od zna~aja za njihov rad ure|uju posebnim zakonima.
Agencija za privatizaciju ima zadatak da promovie, inicira, sprovodi,
obezbe|uje i kontrolie sprovo|enje privatizacije.
Akcijski fond je posebno pravno lice na koga se prenose akcije i koje vri
prodaju tih akcija, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ure|uje akcijski fond Republike Srbije.
Centralni registar za hartije od vrednosti sadrì jedinstvenu bazu podataka
stanja svih izdatih akcija. Rad Centralnog registra ure|uje se saveznim propisom.
Privatizacioni registar, koji se vodi u ministarstvu nadle`nom za poslove privatizacije, jeste registar u kome se evidentira deo kapitala subjekta privatizacije
izraèn u akcijama, koji }e se kasnije bez naknade preneti gra|anima koji nisu
u~estvovali u besplatnoj podeli akcija.
Pokretanje postupka privatizacije
Postupak privatizacije po~inje tako {to nadle`ni organ subjekta provatizacije pokrene inicijativu za privatizaciju i pripremom prospekta.
Inicijativu moè pokrenuti i ministarstvo nadle`no za poslove privatizacije,
kada su se stekli uslovi za privatizaciju odre|enog subjekta, kao i potencijalni kupac.
Modeli privatizacije
Zakon predvi|a dva modela privatizacije: prodaju drutvenog i dràvnog
kapitala i prenos drutvenog i dràvnog kapitala bez naknade.
Prodaja kapitala, odnosno imovine, obavlja se metodom javnog tendera ili
javne aukcije. Oba metoda podrazumevaju javnost i konkurentnost postupka privatizacije.
294
Aleksandar Vlahovi}
Prenos kapitala bez naknade sprove}e se na dva na~ina: prenosom akcija

na zaposlene radnike u subjektu u kojem se sprovodi privatizacija prema kriterijumima koji su ure|eni ovim zakonom, kao i prenosom kapitala na gra|ane.
Zaposleni imaju pravo na sticanje akcija bez naknade za svaku punu godinu radnog staà provedenu u tom subjektu, a najvie za 35 godina radnog staà.
Kako bi se podsticala privatizacija ve}inskog dela kapitala subjekta privatizacije, zakonom se predvi|a da pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruju zaposleni u subjektima u kojima nije prodato vie od 50% drutvenog kapitala. Ovaj princip ne odnosi se na preduze}a sa dràvnim kapitalom budu}i da }e
Vlada Republike Srbije imati interes da odre|eni subjekti imaju ve}inski dràvni
kapital, pa takvo opredeljenje ne treba da ide na tetu zaposlenih.
Pravo na sticanje akcija bez naknade ne ostvaruje se ni u subjektima koji se
restrukturi{u, s obzirom na to da u najve}em broju slu~ajeva ne raspolaù kapitalom za raspodelu i ne}e nastaviti da posluju u organizacionom obliku u kojem
su bili pre privatizacije.
Metodi privatizacije i prenos akcija zaposlenima u postupku prodaje
javnom aukcijom i javnim tenderom
Zakon samo na~elno definie dva metoda privatizacije, i to javni tender i
javnu aukciju, a podzakonskim aktima bliè se ure|uju postupak i na~in prodaje
kapitala ovim metodama.
U ~lanovima Zakona od 2640. ure|uje se postupak prodaje kapitala, odnosno imovine, koji obuhvata pripremu i sprovo|enje javnog tendera, odnosno aukcije, i zaklju~ivanje ugovora, sastav i delokrug komisija za sprovo|enje javnog
tendera i aukcije, kao i sadrìnu javnog poziva za u~e}e na javnom tenderu,
odnosno javnoj aukciji. Za postupak organizacije i sprovo|enja javnog tendera
ovla}ena je Agencija, na ~iji predlog se i proglaava kupac, dok tenderska komisija prati celokupnu proceduru i odobrava rezultate javnog tendera. Javnim
pozivom obezbe|uje se informisanost potencijalnih kupaca u javnom tenderu.
Zakonom je predvi|ena mogu}nost prigovora u~esnika javnog tendera na zakonitost tenderske procedure.
Privatizacija srednjih i malih preduze}a, kao i drugih pravnih lica, uglavnom
}e se sprovoditi metodom javne aukcije. Poto za ovakve strukture pravnih subjekata naj~e}e ne}e biti potrebni strategijski partneri koji dolaze sa strane, odnosno van subjekta privatizacije, kupci treba da budu grupe unutar preduze}a ili drugih
subjekata, koji }e davati svoje ponude i me|usobno se nadmetati na aukciji.
U cilju efikasnijeg i brèg sprovo|enja privatizacije putem javne aukcije,
Zakon predvi|a stimulaciju za one subjekte koji pre zapo~nu i okon~aju postu-
295
pak privatizacije. Prava koja sti~u subjekti privatizacije, odnosno radnici kojima
se prenose akcije bez naknade, najve}a su u prvih godinu i po dana od dana stupnja na snagu ovog Zakona i smanjuju se za svaku slede}u godinu. Smanjenje prava odnosi se na ukupnu sumu kapitala koji se sti~e bez naknade i na nov~ani iznos
prava po godini radnog staà.
Tako, kapital za sticanje akcija bez naknade u postupku prodaje kapitala
javnom aukcijom moè da iznosi 30% vrednosti kapitala koji se privatizuje ako se
privatizacija sprovede u roku od 18 meseci, 20% vrednosti kapitala koji se privatizuje ako se privatizacija sprovede u roku od 18 do 30 meseci i 10% vrednosti kapitala koji se privatizuje, ako se privatizacija sprovede u roku duèm od 30 meseci.
Rokovi za sticanje akcija bez naknade po~inju da teku od dana stupanja na
snagu ovog Zakona.
Poto postoji mogu}nost da preostanu akcije, posle prodaje kapitala metodom
javne aukcije i prenosa akcija bez naknade, te akcije prenose se Akcijskom fondu.
Kapital za sticanje akcija bez naknade u subjektu koji se privatizuje primenom metoda javnog tendera iznosi najvie 15% drutvenog ili dràvnog kapitala.
Zakonodavac pravi razliku izme|u visine kapitala koji se prenosi bez
naknade u postupku privatizacije primenom metoda javne aukcije i javnog tendera. Ovakvo zakonodavno reenje rukovo|eno je o~ekivanjem da }e se javnim
tenderom privatizovati ekonomski najuspeniji pravni subjekti i idejom da se preostalih 15% kapitala evidentira u Privatizacionom registru u cilju stvaranja portfolia akcija najuspenijih doma}ih preduze}a koji }e se bez naknade preneti
gra|anima.
Prenos kapitala gra|anima
Zakonodavac je predvideo da se u Privatizacionom registru evidentiraju akcije subjekata koji se privatizuju primenom metoda javnog tendera u iznosu od
15% drutvenog i dràvnog kapitala.
Privatizacioni registar nema svojstvo pravnog lica, ve} predstavlja registar
u kojem se evidentiraju podaci o akcijama iz postupka privatizacije javnim tenderom.
Kapital koji se evidentira u Privatizacionom registru moè biti uve}an za razliku koja ostane posle prodaje i sticanja akcija zaposlenih bez naknade.
Pravo na u~e}e u raspodeli kapitala iz Privatizacionog registra bez naknade
imaju svi punoletni gra|ani, izuzev onih koji su to pravo, u celini ili delimi~no,
ostvarili na osnovu prenosa kapitala bez naknade zaposlenima.
296
Aleksandar Vlahovi}
Restrukturisanje u postupku privatizacije

Veliki broj pravnih lica, koja }e biti predmet privatizacije, ostvaruju negativne
rezultate poslovanja, trajnije su nesposobni za pla}anje obaveza, ili imaju nepovoljnu organizacionu ili starosnu strukturu za sprovo|enje privatizacije. Polaze}i
od ovih ~injenica, zakonodavac je predvideo da Agencija proceni neophodnost
sprovo|enja restrukturisanja kako bi se omogu}ila prodaja kapitala ili imovine ovih
subjekata. Restrukturisanje je predvi|eno kao obaveza koju }e realizovati Agencija
samostalno, ili na osnovu njene procene, objekt privatizacije.
Restrukturisanje, u smislu ovog Zakona, podrazumeva statusne, odnosno organizacione promene ili poravnanje iz du`ni~ko-poverila~kog odnosa i sve druge
promene u subjektu privatizacije koje omogu}avaju njegovu privatizaciju.
Radi uspenog sprovo|enja restrukturisanja, zakonodavac daje mogu}nost
poveriocima da, u celini ili delimi~no, otpiu glavnicu duga, pripadaju}e kamate ili druga potraìvanja. Tako|e je data mogu}nost poveriocima sa ve}inskim dràvnim kapitalom da svoja nov~ana potraìvanja konvertuju u kapital
subjekta u kojem se sprovodi restrukturisanje, pod uslovom da se postupak ostvari u potpunosti u skladu sa programom restrukturisanja.
Kako bi restrukturisanje omogu}ilo i privatizaciju subjekta, zakonodavac
konstituie obavezu ovim subjektima da kapital, imovinu, uklju~uju}i i kapital koji je konvertovan, proda metodom tendera ili aukcije.
U toku sprovo|enja restrukturisanja poverioci ne mogu da preduzimaju radnje radi prinudne naplate svojih dospelih potraìvanja.
Postupak i na~in restrukturisanja bi}e ure|eni podzakonskim aktom.
Sredstva za nacionalizovanu imovinu
Zakon predvi|a da ukoliko imovina, koja je oduzeta od fizi~kih i pravnih
lica primenom propisa o oduzimanju imovine na teritoriji Republike Srbije u
skladu sa odredbama zakona kojim se ure|uje vra}anje imovine, bude privatizovana, vrednost te imovine bi}e nadokna|ena bivim vlasnicima isklju~ivo iz
nov~anih sredstava koja za te namene obezbe|uje Republika Srbija.
Naknada nacionalizovane imovine bi}e ure|ena posebnim propisom. Za te namene
odvaja se 5% sredstava od svake izvrene prodaje kapitala subjekta privatizacije.
Sredstva pla}anja u privatizaciji
Sredstvo pla}anja u privatizaciji moè biti doma}a i strana konvertibilna valuta. Tako|e, u skladu sa ovim Zakonom, sredstva pla}anja u postupku prodaje
297
metodom javne aukcije mogu biti i obveznice emitovane po osnovu devizne tednje gra|ana, koje su izdate doma}im fizi~kim licima koja su dràvljani
Republike Srbije.
Sredstva pla}anja mogu biti i u obveznicama po osnovu neispla}ene devizne
tednje gra|ana, bez obzira na rok njihovog dospe}a, samo u slu~aju kada se kapital ili imovina prodaju u postupku javne aukcije i ako se ne prodaju za sredstva
pla}anja u doma}oj ili stranoj valuti ili u dospelim obveznicama za neispla}enu
staru deviznu tednju.
Prenos akcija na Akcijski fond i njihov promet
Kako bi se okon~ali procesi privatizacije u preduze}ima, koji su zapo~eti po
prethodnom zakonu, predvi|eno je da se akcije po osnovu preostalog drutvenog
i dràvnog kapitala prenesu u Akcijski fond. U Akcijski fond prenose se i akcije
akcionara koji su odustali od otplata upisanih akcija koje su otpla}ivane po osnovu ranijih zakona.
Akcijski fond vri prodaju akcija koje su mu prenete, osim akcija za koje
ministarstvo za poslove privatizacije odlu~i da ih evidentira u Privatizacionom registru. U cilju obezbe|enja neophodnih nov~anih sredstava za republi~ki Fond nadleàn za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih zakonodavac je novim
reenjem predvideo da Akcijski fond prodaje i akcije koje su prenete republi~kom
Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, a sredstva ostvarena od
prodaje prenese tom Fondu.
Zakonom je previ|en rok za Akcijski fond, od est godina od dana stupanja na snagu ovog Zakona, za prodaju akcija.
Ako Akcijski fond istovremeno prodaje sve preuzete akcije jednog preduze}a
moè da uputi poziv ostalim akcionarima, ako su zainteresovani da svoje akcije
prodaju u okviru zajedni~ke ponude, kako bi se omogu}ilo ukrupnjivanje akcija
i time ponuda postala atraktivnija za kupca koji èli da ima ve}inski paket akcija.
Prodaja akcija ste~enih na osnovu ranijih zakona vri se, tako|e, preko finansijske berze.
Akcionari, koji su stekli akcije na osnovu ranijih zakona, nemaju pravo pre~e
kupovine po osnovu tih zakona i drugih akata preduze}a.
Ste~ena prava na akcije bez naknade
Zakonom je isklju~ena mogu}nost da zaposleni ili gra|ani, koji su pravo na
sticanje akcija bez naknade ostvarili po osnovu prethodnog zakona, to pravo pono-
298
Aleksandar Vlahovi}
vo ostvare po odredbama ovog Zakona. Tako|e je isklju~ena mogu}nost da isto

lice moè ostvariti pravo na sticanje akcija bez naknade po dva osnova, jednom
kao zaposleni u subjektu u kojem se sprovodi privatizacija, a drugi put preko
Privatizacionog registra.
Nadzor nad sprovo|enjem Zakona o privatizaciji
Nadzor nad primenom Zakona i podzakonskih akata koji se donose na osnovu njega vri ministarstvo nadle`no za poslove privatizacije.
Radi potpune javnosti postupaka privatizacije, kontrolu rada Agencije, ministarstva nadle`nog za poslove privatizacije i Vlade Republike Srbije vre nadle`ni
odbori Narodne skuptine Republike Srbije. Ovim odborima mese~no se dostavljaju izvetaji o stanju postupka privatizacije, zaklju~enim ugovorima, pokrenutim postupcima, radu subjekata nadle`nih za sprovo|enje postupaka privatizacije.
UMESTO ZAKLJU^KA
Zakon o privatizaciji predstavlja ugaoni kamen ukupnih privrednih reformi.
Njime se uspostavlja nova vlasni~ka struktura srpske privrede.
Zakon o privatizaciji je algoritam za sprovo|enje operacije kolosalnih
razmera, ~ija je kona~na rezultanta potpuno nova privredna struktura.
Novi, konzistentan privredni sistem i adekvatna ekonomska politika, uz
radikalno i brzo smanjenje politi~kih rizika i svestrano uklju~enje privrede u
me|unarodne finansijske organizacije, omogu}i}e da nove investicije u postoje}a
i otvaranje novih preduze}a, stvore pretpostavke za trajno odrìv privredni rast.
299
Veroljub Dugali}*
OSNOVNE PREMISE CENA AKCIJA**

UVODNE NAPOMENE
Trgovanje akcijama u razvijenih trìnim uslovima za neke je zabava, za
druge na~in da sa~uvaju realnu vrednost imovine, a za mnoge izazov da brzo i
lako ostvare veliku zaradu.
Snovi o berzanskoj alhemiji po~ivaju na razvijanju i usavravanju posebnih
sistema, ~iji je krajnji cilj da se pronikne u tajne akcijskih cena i njihovih promena. Kakve su anse da se to ostvari?
anse su minimalne i manje od toga, kaù iskustva koja su ste~ena na
vode}im svetskim berzama tokom minulog vremena. Sloènost berzanskog poslovanja, brojnost i nepredvidljivost faktora od kojih zavise cene akcija i neo~ekivane promene ili stabilnost, ne pruàju mnogo nade onima koji znaju ta }e se u
budu}nosti dogoditi. U takvim pokuajima po|ednake su anse berzanskih
eksperata kao i potpunih amatera.
Zbog svega toga, ako berzansko trìte ne moè da se pobedi ni prevari, onda
je najbolje pridruìti mu se. A to zna~i, formirati diversifikovan portfelj hartija
od vrednosti, koji donosi sigurnu zaradu, neto ve}u od godinje inflacije, uz minimiziranje rizika. Svi ostali pokuaji imaju kockarsku dimenziju, sa potpuno
neizvesnim ishodom.
Proces opte drutvene tranzicije, koji je u nekadanjim socijalisti~kim zemljama zapo~eo krajem prethodne decenije, podrazumeva prvenstveno transformaciju privrednog sistema. Uspena tranzicija privrednih sistema ozna~ava
prelazak na trìnu ekonomiju i raskid sa nekadanjim konceptima razvoja, zasnovanih na centralisti~kom upravljanju privredom.
* Prof. dr Veroljub Dugali}, pomo}nik saveznog ministra za finansije; Ekonomski fakultet,
Kragujevac.
** Veroljub Dugali}, Osnovne premise cena akcija, Finansije 11-12/98, str. 879-897.
300
Veroljub Dugali}
Takav bolan preokret po~iva na promeni svojinskih odnosa i na privatizaciji drutvenih dràvnih preduze}a. To, dalje, zna~i ponovno oìvljavanje nekadanjih institucija koje su decenijama bile potpuno zaboravljene. Me|u onima koje
}e imati centralno mesto u budu}em razvoju trìne ekonomije je stimulisanje
berzanskog poslovanja, poto se u procesu privatizacije pojavljuju akcije, kao
potvrde o suvlasnitvu u preduze}u.
Nekriti~ki pristup i euforija, koji su karakteristi~ni za nagle promene, kao
to je transformacija svojinskih odnosa, s jedne strane, i potpuno marginalizovanje
efekata koji se o~ekuju u budu}nosti, s druge strane, ~ine okvire u kojima se kre}u
razmiljanja iroke publike. Takav pristup u potpunosti vaì i za delovanje finansijskog trìta u celini, a posebno njegovih fundamentalnih elemenata, kao to
su berze ili akcije.
Mnogo je nepoznanica koje su karakteristi~ne za funkcionisanje akcija,
po~ev od kategorijalnog aparata, pa do kotiranja na berzi, odre|ivanja cena, ostvarivanja dividende na osnovu suvlasnitva u preduze}u. U ovom tekstu }e biti
u~injen pokuaj da se ukaè na neke osnovne elemente u vezi sa funkcionisanjem akcija u razvijenim trìnim uslovima, poto nas tek o~ekuje razvoj sopstvene
prakse.
Bez obzira na razli~itost privrednih sistema, neka iskustva koja su ste~ena
u razvijenim trìnim ekonomijama tokom dugog vremenskog razdoblja imaju
opte zna~enje, pa je poèljno imati ih u vidu kako ne bismo stalno u~ili na sopstvenim grekama.
OSNOVNA RAZMATRANJA
Povremeni potresi koji se deavaju na finansijskim trìtima, oìvljavaju
razmiljanja o mogu}nosti predvi|anja naglih promena cena hartija od vrednosti, a naro~ito obi~nih akcija. Kriza ju`noazijskog trìta, dramati~ne promene u
Rusiji i nezapam}en pad na ameri~kim berzama podsti~u ideje o kreiranju analiti~kih modla koji bi dali uspenu prognozu doga|anja u budu}nosti.
Od ~ega zavise cene akcija? Da li je mogu}e utvrditi stepen i smer cenovnih
promena na berzi? Mogu li se kontrolisati promene cena?
Ovo su samo neka od pitanja koja se name}u svima koji nameravaju da investiraju kupovinom akcija. Problemi koji su u vezi sa ulaganjem i trgovanjem
akcijama su toliko brojni i sloèni da zahtevaju mnogo vie prostora. Stoga }e
pa`nja biti usmerena na neke osnovne kategorije, kao to su dileme oko kupovine
akcija, pitanje efikasnog finansijskog trìta, izbor portfelja ulaga~a i objanjenje cena akcija.
Osnovne premise cena akcija
301
Problemi prilikom kupovine akcija

Osnovni problemi koji su povezani sa ostvarivanjem ciljeva li~nog ulaganja putem kupovine obi~nih akcija, mogu da se obuhvate u pet pitanja:
1. Treba li uopte kupovati akcije?
2. Koliko akcija bi trebalo kupiti?
3. Koje akcije kupiti?
4. Prema kakvom planu kupovati akcije?
5. Kada kupovati akcije?1
Prvo pitanje je povezano sa stavom ulaga~a prema svom kapitalu i miljenjem o berzi hartija od vrednosti. Obi~ne akcije su spekulativni finansijski instrument i nisu pogodne za one koji se, pre svega, brinu da odrè kapital. Obi~ne
akcije najuglednijih kompanija imaju isuvie veliku promenljivost cena da bi se
kvalifikovale kao akcije iskog rizika, kao to je to slu~aj sa obligacijama ili tednim ulozima. Prihodi u obliku dividende su retko dovoljni da opravdaju preuzeti
rizik namernog ulaska na trìte, naro~ito kada se o~ekuje da }e cene biti relativno stabilne. Oni koji se nadaju opadanju trìta i kupuju akcije za koje o~ekuju porast cena oslanjaju se vie na nadu nego na razum. Kupovanje takozvanih
defanzivnih akcija, ~ije cene su manje podlo`ne promenama, jedva obezbe|uju
povra}aj koji je adekvatan preuzetom riziku.
Drugo i tre}e pitanje su u vezi sa planiranjem portfelja ulaganja i analizom
ulaganja, a poslednja dva pitanja zahtevaju objanjenje faktora od kojih zavise
cene akcija.
Efikasnost finansijskog trìta
Kada su u pitanju finansijska trìta, efikasnost ima druga~ije zna~enje nego
u drugim oblastima ekonomske nauke. Efikasnost finansijskih trìta podrazumeva
da cene finansijskih instrumenata odraàvaju minimum svih infomacija koje su
javno dostupne, a verovatno i svih informacija koje najbolji analiti~ari mogu da
otkriju. Ovde efikasnost zna~i da se informacije brzo usvoje, a ne da resursi daju
maksimalne proizvodne rezultate. Efikasnost finansijskih trìta bi se, jednostavnijom terminologijom, mogla izraziti i na slede}i na~in:
Trìte ne moète da prevarite.
Efikasno trìte ima veliki broj uspenih, a posebno dobro obavetenih u~esnika koji nastoje da maksimiziraju prisustvo profita. Poto je maksimiranje prof1
Trewels J. Richard, The Stock Market, p. 380-381.
302
Veroljub Dugali}
ita osnovni cilj i pokreta~ki motiv svih aktera na finansijskom trìtu, postavlja
se pitanje: zato je razli~ita uspenost u ostvarivanju tog cilja? Odnosno, da li je
bolja uspenost u donoenju finansijskih odluka posledica smiljene poslovne politike zasnovane na poznavanju trìnih prilika, ili je to rezultat slu~ajnosti i hazarderskog ponaanja?
Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. U brojnim raspravama i analizama koje su vrene u razli~itim uslovima, istaknute su brojne prednosti dobro
obavetenih u~esnika koji donose odluke o ulaganju finansijskih sredstava.
Me|utim, broj ~inilaca koji mogu uticati na isplativost investicione odluke je toliki da je teko pretpostaviti da se mogu u potpunosti obuhvatiti i egzaktno valorizovati. Drugim re~ima, uprkos neslu}enom razvoju sistema informisanja, nije
uvek izvesno da se mogu predvideti svi faktori koji }e delovati u budu}nosti na
kona~an efekat kupovine akcija, obveznica, stranih valuta, fju~ersa, opcija...
Kona~no, sve relevantne informacije su, uglavnom, poznate ve}ini aktera na finansijskom trìtu, ali im je uspenost veoma razli~ita. U tom slu~aju, teza o
efikasnom finansijskom trìtu bi se mogla podvrgnuti kriti~kom ispitivanju, pa
i osporavanju.
U studiji koju je uradio Alfred Kauliz (Alfred Cowles) ispitano je u kojoj su
meri razli~iti brokeri dobro delovali, a kriterijum je bio povra}aj u dolarima na
ukupni godinji dohodak po investiranom dolaru. Utvrdio je da, u proseku, izbor
akcija koji su u~inili brokeri nije nimalo uspeniji od nasumice izabranog portfelja akcija.
Ovo otkri}e je posluìlo kao osnova za formulisanje teorije pikada: moète
baciti strelicu na Vol Strit òrnal kao jedan od na~ina do izbora akcija, ili kupiti
od svih akcija na trìtu pomalo. Krajnji efekat ne}e biti nimalo loiji nego da ste
posluali brokera prilikom izbora, jedino biste u drugom slu~aju morali da platite
brokersku proviziju, a rezultat je ionako isti!
Pristalice pristupa po kome finansijsko trìte funkcionie efikasno isti~u da
se mnogi zna~ajni faktori od kojih zavisi uspenost finansijskog ulaganja mogu
promeniti, a neki se ~ak ne mogu ni predvideti, ali se od cena uvek moè o~ekivati da se brzo prilagode novim uslovima. Na taj na~in se ne dovodi u sumnju osnovna teza o efikasnom funkcionisanju finansijskog trìta, a moè se ~ak izvesti
i matemati~ka interpretacija efikasnog ponaanja, poznata pod nazivom ,,slu~ajno
kretanje,,. Slu~ajno kretanje ne zna~i da se cene ne mogu menjati, ve} se isti~e
da su sukcesivne promene cena nezavisne i odre|ene faktorima koji na nepredvidljiv na~in deluju u budu}nosti.
Efikasno trìte je ono na kome u~esnici brzo shvataju sve nove informacije i odmah ih uklju~uju u cene. Zato finansijska trìta koja dobro funkcioniu
isklju~uju stalni prekomerni profit.
303
Teko je re}i da je teorija o efikasnosti finansijskog trìta potpuno

dokazana, ali je sasvim izvesno da nema ubedljivih dokaza koji bi potvrdili suprotno shvatanje. Lako je razumeti zato je ovakav stav nepopularan me|u berzanskim akterima. Ako su finansijska trìta efikasna, istraìvanje koje ima ambicije da predvidi kratkoro~no kretanje cena je, u najboljem slu~aju, izuzetno teko.
Od takvog istraìvanja, koje je predvi|eno da dovede veliki broj ljudi do zna~ajnog
profita, teko se moè o~ekivati da bude uspeno.
Analize su tako|e potvrdile i slede}i paradoks: to se vie istraùje i to se
vie oblasti istraùje, dolazi se do novih potvrda o efikasnom delovanju finansijskog trìta, ali samo istraìvanje postaje sve manje korisno za donoenje
poslovnih odluka! Onima koji ovakav stav prihvate preporu~uje se da diversifikuju
portfolio aktive do te mere da se mogu utvrditi najve}i rizici koji se odnose na
pojedina~ne aktivnosti, uz posebnu napomenu: rizik odabranih oblika ulaganja finansijskih sredstava mora biti dovoljno mali a mogu}nosti zarade dovoljno
privla~ne da se zadrì interesovanje potencijalnog investitora. Portfolio je
neophodan samo da bi se izvrilo jasno diferenciranje stepena koji je transaktor
spreman da prihvati, to mu omogu}ava dobar pregled mogu}nosti i uspenu selekciju ponu|enih alternativa.
Takav pristup, koji prihvataju mnogi kupci hartija od vrednosti na berzi,
razume se, ne obezbe|uje veliku zaradu. Mnogi zbog toga na berzi nerado prihvataju hipotezu o efikasnom trìtu i njegov matemati~ki model (slu~ajno kretanje), bez obzira na ~injenicu da jedan broj njih ima dobre informacije o svim
va`nim aspektima nameravanog ulaganja sredstava. I teorijske analize, i to je
zna~ajnije, prakti~na iskustva potvr|uju da je drànje raznovrsnog portfelja, najbolja zatita za berzanske aktere. Naravno, oni koji smatraju da postoji na~in da
se pronikne u ve~nu tajnu berzanskog uspeha isti~u da se takva saznanja nikada
ne obelodane drugima, jer bi se tajna uspeha prenela na veliki broj ljudi koji bi
upotrebili takav model i devalvirali njegovu uspenost.
I obu~eni analiti~ari i samouki berzanski meetari slaù se u jednom: koncept efikasnog finansijskog trìta je nezgodan. Ukoliko se sve, ili ve}ina
zna~ajnih informacija, prenose na cene, od berzanskih poznavalaca se o~ekuje da
pre drugih neto vie znaju o krajnjim efektima nastalih promena. Me|utim, uvek
ima i onih koji poseduju sli~na znanja, a postoje i oni koji po principu ugledanja
ili slede}i sopstvene instinkte, preduzimaju iste korake kao i vrhunski poznavaoci berzanskog poslovanja.
U ljudskoj prirodi je da se uvek traè putevi i na~ini za ostvarivanje brè i
ve}e zarade. Takav pokreta~ki mehanizam podsti~e mnoge da razvijaju berzanske
sisteme koji }e im doneti bogatstvo. înjenica je da postoje ljudi, kao to su
stru~njaci za berzanske poslove i poslove arbitraè, koji ostvaruju velike profite.
304
Veroljub Dugali}
Oni ostvaruju zaradu vie zahvaljuju}i prednostima pozicije koju imaju i kapitala kojim raspolaù, nego izuzetnim procenama trìta. Vaàn deo njihovog profita moè biti rezultat niìh trokova ili drugih finansijskih beneficija od brokera,
to nije dostupno manjim trgovcima, koji uz sve to nisu ni tako dobro povezani.
U analizi berzanskog poslovanja, najteè je razumevanje brojnih faktora koji
uti~u na cene. Nije lako razumeti kako i zato se cene menjaju, niti postoje pouzdana pravila koja obezbe|uju brzu i sigurnu zaradu na trìtu. Kretanje cena je,
me|utim, ~esto va`nije za potencijalnog investitora nego za onoga ko o~ekuje dividendni dohodak dobijen od akcija.
Raznovrsni su faktori koji uti~u na cene berzanskog materijala. U prvu grupu
spadaju uslovi koji se odvijaju van trìta, kao to su: prodor tehnolokih inovacija,
osvajanje ovih sirovina, promena statusa preduze}a, stanje privredne konjunkture,
politi~ke promene... Oni predstavljaju bitne razloge za cenovne promene na duì
rok.
U drugu grupu cenovnih faktora spadaju uslovi koji deluju unutar trìta i
deluju na cene u kratkim periodima, kao to su: promene cena u budu}nosti, psiholoki efekti, promene kamatnih stopa.
Ponekad obe grupe uslova deluju istovremeno i u istom smeru, a nekad je
njihovo kretanje divergentno. Izvesno je uvek slede}e: stepen uticaja obe grupe
faktora na berzanski materijal je nejednak.
Teorija o efikasnom trìtu obezbe|uje na~in za analizu kretanja cena na
organizovanim trìtima. Prema ovom pristupu, kretanje cena je hirovito poput hoda nasumice (random walk), zato to je na efikasnom trìtu sve to je
predvi|eno ve} ugra|eno u cene. Dolazak nove informacije je elemenat koji
uti~e na promenu cene, a takva informacija mora biti slu~ajna i nepredvidljiva, ina~e bi ve} bila ugra|ena u cenu i ne bi bila prava vest. Prema tome, cene
reaguju samo na iznena|enja a iznena|enja su nepredvidljiva. Poto cene reaguju na takve nepredvidljive doga|aje, cene akcija se pomeraju hirovito, kao hod
nasumice.
Teorija efikasnog trìta na racionalan na~in objanjava prakti~ne situacije
i stvarne mogu}nosti za ostvarivanje zarade na finansijskom trìtu. Postoji nekoliko primedaba koje se mogu uputiti teoriji o efikasnom trìtu:
1. Ukoliko bi svi prihvatili logiku efikasnog trìta, prestala bi potreba da
se brzo obra|uju informacije. Odnosno, ako svako pretpostavi da su cene akcija
ta~no odre|ene, da li }e te cene prestati da budu precizne?
Pitanje je, svakako, vie teorijskog karaktera. Onog trenutka kada bi ve}ina
ljudi prestala da gleda unapred, trìte bi prestalo da bude efikasno. Tada bi se
profit ostvarivao na osnovu starih informacija, a efikasno trìte bi postalo stabilno stanje stanje koje samo kontrolie ravnoteù.
305
2. Postoje brokeri koji su brì ili pronicljiviji od drugih. Da li }e i oni imati

istu zaradu kao ostali zbog efikasnog finansijskog trìta? Naravno da ne. Naime,
konkurencija uti~e na to da se efikasnost proverava i uravnoteùje, ali teorija
efikasnog trìta podrazumeva da }e samo mali broj ljudi, kao i u svakoj drugoj
delatnosti imati privilegiju da zara|uje mnogo vie od ostalih.
3. Umesno je postaviti pitanje: da li su nagle promene cena akcija rezultat
novih informacija? Pokuavaju}i da odgovori na ovakvo pitanje, èjms Tobin
(James Tobin) je analizirao nagli pad cena na berzi od 15. do 19. oktobra 1987.
godine i zaklju~io slede}e: ,,Ne postoje vidljivi faktori koji bi mogli dovesti do
tridesetprocentne razlike u vrednosti cene akcija tokom ova ~etiri dana,,. Pristalice
efikasnog trìta nisu imale valjan odgovor.
Teorija efikasnog trìta se primenjuje na pojedina~ne akcije a ne na celokupno trìte. Me|utim, ima razloga da se veruje kako spekulativna trìta mogu da
stvore talase pesimizma ili optimizma, bez jakih ekonomskih impulsa koji bi ovakva kretanja u kratkom roku usmerili prema postulatima efikasnog trìta.
Portfelj ulaga~a
Termin portfelj ima tehni~ko zna~enje u oblasti ulaganja. Portfelj predstavlja
ulaga~ev program i odnosi se na njegove vlasni~ke udele hartija od vrednosti. Na
primer, neki ulaga~ poseduje pet razli~itih obveznica i osnovne akcije u 10 korporacija, ~ija je ukupna vrednost procenjena na 30.000$. To je njegov portfelj.
Me|utim, dva glavna problema u objanjenju portfelja su: 1) njegovo planiranje
ili konstrukcija i 2) rukovo|enje. Odluke moraju da se donesu ve} kod po~etnih
kupovina, a hartijama od vrednosti mora se upravljati sve dok su u portfelju.
Veli~ina portfelja name}e osnovnu odluku o politici ulaga~a. Najve}i broj
ulaga~a ima na raspolaganju samo ograni~ena nov~ana sredstva iznad trokova
ìvota, mada mogu imati i nagomilano bogatstvo koje se moè investirati u hartije od vrednosti. Viak dohotka moè da se investira u bilo koji pojedina~ni ili u
ve}i broj oblika ulaganja, kao to su nekretnine, tedni ra~uni i depoziti, trìte
novca, akcije, obveznice...
Osnovno pitanje koliko novca uloìti u portfelj hartija od vrednosti, mora
da rei sam ulaga~, bez obzira na to koliko saveta moè da dobije od drugih ili
~itaju}i razne publikacije o tome. Za pojedinca to moè biti odluka koja }e mu
doneti mnogo novca ili }e izgubiti najve}i deo onoga to je imao u zavisnosti
od znanja i sre}e koje ima.
Kada se potencijalni investitori odlu~uju za ulaganje u kupovinu hartija od
vrednosti, analiziraju veliki broj faktora koji mogu uticati na kona~nu odluku, ali
su slede}i kriterijumi nezaobilazni kod ozbiljnog pristupa berzanskom trgovanju:
306
Veroljub Dugali}
1. Prihod
a) Visina
b) Izvori
c) Stabilnost
d) O~ekivanja
2. Broj lica koje izdràva, stepen, o~ekivanja i duìna izdràvanja
3. Starost i zdravstveno stanje ulaga~a i ~lanova porodice
4. Status osiguranja
5. Grupa u kojoj se nalazi za oporezivanje
6. Ku}a u vlasnitvu
7. Planovi za povla~enje iz posla ili penzionisanje
8. Prikupljeno bogatstvo koje moè da investira
9. Neuobi~ajeni izdaci koji se o~ekuju u budu}nosti
10. Temperament ulaga~a spremnost da preuzme rizik
11. Znanje i vetina u rukovanju hartijama od vrednosti
12. Raspoloìvo vreme za upravljanje ulozima
13. Stepen potrebe za o~uvanje glavnice
14. Zavisnost od prihoda na ulaganje
15. Zanimanje, delatnost ili profesija ulaga~a.
U idealnoj situaciji, portfelj nekog ulaga~a trebalo bi da bude kreiran tako

da odgovara individualnim potrebama pojedinca. Ovih navedenih 15 kriterijuma
moè i da se pove}a. Kombinacije kriterijuma za bilo koji poseban portfelj su brojne. U optem slu~aju, mali broj ulaga~a izra~una, bez ikakvog stepena preciznosti,
koliko iznosi viak pojedina~nih nov~anih sredstava koji moè da se odvoji za
ulaganje u hartije od vrednosti. Ali, odluka mora da se donese ako treba da se
obrazuje portfelj. Da li }e to biti 500, 5.000 ili 50.000$ godinje tu odluku moè
da donese samo ulaga~. Jednom, kad se ta odluka donese, mogu}a su odre|ena
iroka uoptavanja koja se odnose na to koje hartije od vrednosti treba kupiti i
kada te kupovine treba vremenski rasporediti, mada ~ak i ovde postoji mnogo vie
neizvesnosti nego to se to obi~no misli.
Test za dobro ulaganje
Ne postoji kategorija koja bi se mogla nazvati idealno ulaganje, kao to,
verovatno, ne postoji ni bilo ta drugo to je u ìvotu idealno. Razlog je, u ovom
slu~aju, u tome to bi idealno ulaganje trebalo da zadovolji izvestan broj testova
koji se ne dopunjavaju ve} su inkompatibilni. Svi kvaliteti dobrog ulaganja ne
mogu da se iskombinuju ni u jednoj hartiji od vrednosti. Individualni ulaga~i mora-
307
ju da se odlu~e o tome koji su testovi ili kombinacije testova za njih najpoèljniji i da se opredele za njih.
Naj~e}i testovi za idealno ulaganje su:
1. Sigurnost glavnice. Ovo bi zna~ilo slede}e prvo, glavnica bi bila sigurna u minimalnoj vrednosti. Niko nikada ne bi izgubio ni deo uloènih sredstava
u odnosu na osnovno ulaganje. Pored toga, vrednost glavnice ne bi nikada izgubila svoju kupovnu mo}, bez obzira na promene nivoa cena. Ona bi trebalo da
bude neosetljiva na opasnosti od inflacije i deflacije.
2. Sigurnost prihoda. Ulaga~ bi uvek imao prihod zati}en od ekonomskih
promena.
3. Stabilnost prihoda. Prihod bi bio siguran na dva na~ina: nikada se ne bi
menjao i imao bi nepromenljivu kupovnu mo} bez obzira na promene u nivou
cena.
4. Maksimalan prihod. Prihod bi trebalo da bude veliki koliko god je to
mogu}e.
5. Prihvatljivo dospe}e. Hartija od vrednosti ne bi trebalo da dospe, sve dotle
dok ulaga~ èli da je ~uva u svom portfelju.
6. Prihvatljiva denominacija. Hartija od vrednosti ne bi trebalo da bude isuvie skupa, jer se, u protivnom, spre~ava diversifikacija portfelja.
7. Potencijalna procena pove}anja cene. Hartija od vrednosti bi trebalo da
ima potencijalne mogu}nosti za rast u budu}nosti.
8. Neoptere}enost du`nostima i brigama upravljanja. Investitor bi trebalo
da ima mogu}nost odlaganja kupljenog portfelja u ban~in sef kao depozit i da zaboravi na njega, kao to to ~ini i kod ostalih depozita koji donose uvek redovnu i
uvek obilnu kamatu ili dividendu.
9. Osloba|anje od oporezivanja. Portfelj bi trebalo da bude oslobo|en od
poreza bilo kakvog oblika.
10. Lako}a prodaje ili likvidnost. Moè se prodati odmah po teku}oj trìnoj
ceni, koja bi bila iznad nabavne cene.
11. Neopozivost. Emitent ne bi nikada trebalo da ima pravo da otu|i ulaga~a
od njegovog idealnog uloga protiv njegove volje.
12. Konvertibilnost. Ako je to preferirana akcija ili obveznica, ulaga~u bi uvek
trebalo dozvoliti da je konvertuje u obi~nu akciju kad god je to profitabilno.
13. Niske provizije. Provizije na kupovinu ili prodaju bi trebalo da budu niske
koliko god je to mogu}e.
14. Jak emitent. Emitent bi trebalo da bude kompanija u rastu: vode}a u svojoj oblasti, davno osnovana, otporna na depresiju, sa sna`nim finansijama, sposobnim rukovodstvom, visokim zaradama i dividendom: odli~nim programom pro-
308
Veroljub Dugali}
daje, vrednim patentima, kvalitetnim programima istraìvanja koji stalno razvija

nove i bolje proizvode, za koje postoji visoka i stalna tra`nja i da ostvaruje vie
nego prose~nu profitnu stopu.2
Navedeni testovi su sa maksimalnim zahtevima, vie teorijskog karaktera
nego to su ostvarljivi u praksi, upravo da bi se naglasili zahtevi koje ulaga~i imaju. Nije potrebno posebno naglaavati da nijedno ulaganje ne moè da ispuni sve
testove idealne hartije od vrednosti. Na primer, nijedna hartija od vrednosti nije
oslobo|ena svih poreza. Dalje, nijedna hartija od vrednosti nije potpuno imuna
na inflaciju ili deflaciju, ~ak ni dràvne obveznice. Najbolje ~emu ulaga~ moè
da se nada jeste da kombinuje, koliko god je to mogu}e, dobrih osobina u portfelju.
TEORIJE O CENAMA AKCIJA
U literaturi se mogu na}i raznovrsni teorijski pristupi cenama akcija i faktorima od kojih zavise. U zavisnosti od inicijalnog impulsa koji se smatra pokreta~em cenovnog mehanizma, formuliu se objanjenja sa pretenzijama opteg
vaènja. Sve te teorijske koncepcije, bez obzira na izvesne razlike u pristupu,
mogu se svrstati u dva osnovna pravca.
Klasi~na teorija o cenama akcija
Klasi~na3 teorija koja objanjava kretanje cena na berzi postoji odavno.
Najkra}e, moglo bi se izraziti na slede}i na~in: najva`niji razlog za promene
cena akcija je predvi|anje akcionarskih zarada. O~ekivani rezultat, prema
klasi~noj teoriji, jeste da }e sve promene u osnovnim uslovima uticati na zarade korporacije, ili pojedina~no ili kroz zajedni~ko delovanje. Smatra se da
zarade ~ine najva`niji, klju~ni faktor u odre|ivanju berzanskih cena.
Potencijalni investitori moraju zbog toga da pravilno procene sve promene fundamentalnih uslova, poto oni uti~u na budu}e zarade. Smatra se da kupovinom i prodajom, pre nego to se dogode promene u fundamentalnim uslovima, trgovci i investitori umanjuju i prodaje u zaradama, pre nego to se one
dogode. êkanje da se aktuelne promene u zaradama dogode je isuvie sporo
za ostvarivanje maksimalnih profita.
Pristalice ove teorije priznaju da je cena akcija trenutna vrednost svih o~ekivanih dividendi. Oni su, me|utim, svesni da se dividende samo mogu dobiti od
2
3
Teweles J. Richard, The Stock Market, p. 383.

Naziva se i fundamentalna, ortodoksna i konvencionalna teorija.
309
zarada. Promene u zaradama }e promeniti perspektivu dividendi i tako }e opravdano uticati na cene akcija. Bilo koji nagovetaj koji ukazuje na promenu u zaradi odre|ene kompanije, industrije ili cele ekonomije, utica}e na cene akcija, koje
}e obi~no kretati pre nego to se dogode stvarne promene u zaradama i dividendama.
Ovo je klasi~na teorija ili objanjenje kretanja akcija. Postoje, naravno, izuzeci ali uglavnom }e se promene cena akcija doga|ati pre svih promena u poslovanju i pre promena u mo}i zara|ivanja. Ova teorija smatra trenutne dividende
va`nim faktorom u odre|ivanju cena akcija, ali im ipak pridaje drugorazredan
zna~aj u odnosu na o~ekivanja promena zarada u budu}nosti.
Ukratko, bilo koji uslov ili situacija koji ukazuju na promenu u zaradi
odre|ene kompanije ili specifi~ne industrije, ili mnogih kompanija ili cele
privrede, utica}e na cene akcija, koje }e se menjati pre nego to se dogode te
o~ekivane promene u zaradama i dividendama.
Teorija poverenja
Ova teorija kretanja cena akcija je manje formalna u odnosu na konvencionalnu teoriju. Vrlo retko se moè na}i u opusu standardne berzanske literature,
iako ima mnogo onih koji smatraju da ova teorija zasluùje bar istu pa`nju kao i
klasi~na teorija o kretanju cena akcija. Sa stanovita mnogih kretanja koja su
karakteristi~na za savremene berzanske tokove, bilo bi dobro dati joj prednost kao
dominantnom tuma~enju kretanja cena na berzi.
Teorija poverenja bi se mogla formulisati na slede}i na~in: osnovni faktor u
kretanju cena akcija predstavlja porast ili pad poverenja izme|u trgovaca i investitora u budu}em kretanju cena akcija, zarada i dividendi.
Na prvi pogled, ova teorija moè izgledati samo kao varijacija klasi~ne teorije da cene zavise od zarada. Zapravo, sutinska razlika izme|u ova dva pristupa je u tome to teorija poverenja objanjava cene akcija na osnovu marketinke
psihologije vie nego na osnovu statisti~kih podataka.4 Njena prednost je u tome
to se moè upotrebiti u objanjenju brojnih mahinacija kod kretanja cena na berzi,
koje ne objanjava konvencionalna teorija.
Teorija poverenja ne prihvata precizne principe konvencionalne teorije. Ova
druga teorija polazi od shvatanja da su fundamentalni uslovi hladne, objektivne
~injenice koje se odnose na zarade, dividende, nivo kamatnih stopa, promene cena,
proizvodnja, prodaju, bruto nacionalni proizvod, politi~ke uslove Teorija se zasniva na premisi da se odluke o kupovini i prodaji akcija donose na osnovu do4
Thomas W. A., The Securitis Market, p. 193.
310
Veroljub Dugali}
brih razra|enih pravila i standarda, kao to je na~elo da bi akcije trebalo prodavati prema odre|enom odnosu cena zarada, ili da bi akcije trebalo da donesu
prihode ve}e od onih koje donose obveznice. Na osnovu takvih jednostavnih, a
u praksi proverenih principa, dobro upu}en statisti~ar koji raspolaè valjanim informacijama i stru~njaci za investicije mogli bi sa lako}om i velikim stepenom
sigurnosti, da predvide trìte. Kada bi fundamentalni uslovi bili povoljni, cene
akcija bi se kretale navie u skladu sa promenama zarada i dividendi. Ako bi uslovi
postali nepovoljni, cene akcija bi se kretale naniè u skladu sa stepenom relevantnih promena.
Prema ovakvom, dosta pojednostavljenom pa ~ak i mehani~kom shvatanju
cenovnih promena na trìtu akcija, pristalice teorije poverenja nemaju pozitivan stav. Oni veruju da trìte ne reaguje na statisti~ke i ekonomske podatke
sa velikom ta~no}u i da je ravnodunost trìta i na dobre i na loe promene
~esto neverovatna. Svesni su da se nivoi odnosa na berzi, kao to su odnos cena
zarada i prihodi, stalno menjaju: ponekad je taj odnos izrazito visok, nekad
veoma nizak ali je retko kada to stati~na kategorija. Kona~no, sasvim dobro
su upu}eni u neprolaznu aktuelnost aksioma koji kaè: ,,Trìte moè da uradi bilo ta,,.
Na osnovu teorije poverenja, ako dovoljno trgovaca i investitora postanu optimisti u vezi sa fundamentalnim uslovima, ili u vezi sa budu}no{}u neke individualne kompanije, odlu~i}e se za kupovinu akcija. Ako postanu previe optimisti~ni, kupova}e akcije sve dok cene ne dostignu do nivoa koji ne garantuje
povoljan odnos cena, zarada i dividendi.
U suprotnoj situaciji, kada je raspoloènje trgovaca i investitora prema perspektivi neke kompanije obojeno pesimizmom, prodava}e akcije bez obzira na
nivo fundamentalnih pokazatelja tih kompanija. Ukoliko njihov pesimizam
postane isuvie veliki, prodava}e akcije i po veoma niskim cenama, sve dok nivo
ne padne ispod realnog nivoa, merenog normalnim standardima.
Dakle, po teoriji poverenja, kupci i prodavci akcija su ekstremisti, ~ije se
raspoloènje kre}e od krajnjeg optimizma do preteranog pesimizma oni ~esto
prave greke ali nikada ne sumnjaju u ispravnost svojih odluka.
Teorija poverenja se moè upotrebiti da objasni mnoge mahinacije na trìtu,
kao to su dizanje i obaranje cena akcija, ~iju pojavu ne objanjava klasi~na teorija. Ona moè da objasni spektulacije na trìtu u uslovima izuzetno nepovoljnog
ekonomskog ambijenta: ona moè da objasni i pad cena akcija u periodu porasta zarada, ili obrnuto.
Brojni su primeri koji se mogu navesti kao ilustracija primenljivosti teorije
poverenja u tuma~enju berzanskih tokova, onda kada je klasi~na teorija nemo}na
da pruì racionalno objanjenje. Jedna od takvih situacija je doga|anje na
311
ameri~kim berzama 1946. godine. U to vreme, svi zna~ajni ekonomski parametri

su bili veoma povoljni: bruto nacionani proizvod je rastao, kontrola cena je ukinuta, cene su bile stabilne, dividende korporacija u usponu a zarade relativno visoke. A onda se javio talas pesimizma i sumnje su postajale sve ja~e: posle sna`nog
prosperiteta, o~ekivala se posleratna kriza, kako je to bilo uobi~ajeno u prolosti.
Akcije su se prodavale po sve niìm cenama i trìte je bankrotiralo u avgustu i
septembru iste godine
Trìte akcija se oporavilo tek u 1950. godini. Posle nekoliko godina, moglo se zaklju~iti slede}e: godina 1947. je bila godina krize koja se nije dogodila!
I u novijem vremenu, bilo je dosta primera koji uverljivo potvr|uju osnovne
postulate teorije poverenja. To posebno vaì za doga|anja na ameri~kim berzama tokom 1985-1986. i 1991. godine. U oba slu~aja, situacija je bila gotovo istovetna: kamatne stope su bile visoke, to je nepovoljno uticalo na privredne aktivnosti a privla~ilo je ulaga~e da kapital ulaù u banke a ne u kupovinu akcija:
strana konkurencija veoma otra; dolar isuvie jak, to je doprinelo stvaranju rekordno visokog trgovinskog deficita: buètski deficit hroni~no veliki; nezaposlenost
je postajala alarmantna a velike kompanije su beleìle ogromne gubitke. Pa ipak,
cene akcija su, i u jednom i u drugom slu~aju, nastavljale vrtoglavo da rastu.
Navedeni primeri samo potvr|uju da je izuzetno teko, ponekad i nemogu}e,
predvideti tokove berzanskih doga|anja, a posebno kretanje cena akcija.
Neizvesnost u pogledu odre|ivanja smera i intenziteta promena cena akcija,
poja~avaju teko}e u pogledu merenja poverenja javnosti na trìtu. Mnogi prodavci i kupci koji se bave tehni~kim aspektima funkcionisanja trìta akcija
pokuavaju da izmere poverenje akcionara koriste}i razli~ite metode, ali ~esto
postiù rezultate koji su daleko od stvarnog raspoloènja javnosti. Mnogi investitori, zbog toga, jo uvek imaju mnogo vie poverenja u principe klasi~ne
teorije. Njena o~igledna egzaktnost i neograni~en statisti~ki materijal daju joj
uverljivu dozu realizma i deluju ubedljivo na veliki broj ulaga~a. Ipak, sledbenici klasi~ne teorije ostaju ~esto zbunjeni i zapanjeni to njihovi precizni prora~uni
ne donose o~ekivane rezultate, koje su predvi|ali sa toliko samopouzdanja.
FAKTORI CENA AKCIJA
Veliki je broj u~esnika na trìtu akcija koji pokuavaju da predvide trendove cena i stepen promena, u bliòj ili daljoj budu}nosti. Njihova procena u
pogledu tendencije kretanja cena akcija se, uglavnom, bazira na proceni fundamentalnih uslova koji uti~u na cene. Ukoliko ve}ina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni, akcije }e se kupovati i cene }e da rastu: u obrnutom slu~aju, akcije }e se ubrzano prodavati, pa }e cene padati.
312
Veroljub Dugali}
Verovatno bi empirijska istraìvanja potvrdila zakonomernost da, na duì rok,

postoji ~vrsta korelacija izme|u stanja u privredi i kretanja cena akcija. Cene akcija, u principu, imaju tendenciju da rastu kada je stanje opte privredne konjunkture povoljno, a da padaju kada je ekonomija slaba. Me|utim, postoje bitne
razlike izme|u trendova u kretanju opteg indeksa cena akcija ili grupe akcija i
cena pojedina~nih akcija. Zato je prilikom pokuaja da se predvidi kretanje cena
na trìtu akcija neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja, s jedne strane, i stanje i tendencije sasvim odre|ene kompanije koja je predmet interesovanja, s druge strane, kako bi se lake donela odluka o nameravanom
trgovanju na berzi.
Broj faktora koji mogu uticati na cenu akcija je, kako se i moè pretpostaviti,
veliki. Neki deluju promptno, dok drugi uti~u na dugi rok. Neki su lako vidljivi
a ima i onih koji su dostupni samo malom broju vrsnih poznavalaca berzanskog
poslovanja. Ima onih koji su rezultat poslovanja kompanije, kao i eksternih ~inilaca koji su van njenog dometa. Iskustva razvijenih trìnih ekonomija su pokazala da najve}i uticaj na cene akcija imaju slede}i faktori:
Zarade
Po klasi~noj teoriji o cenama akcija, zarade ili profiti korporacija se smatraju najva`nijim faktorom koji uti~e na cene akcija. Berzanski u~esnici kupuju i
prodaju akcije, uglavnom, na osnovu o~ekivanih zarada. Kao rezultat toga, veruje se da postoji i povratna sprega, odnosno da cene akcija na berzi uti~u na
promene zarada korporacije.
Postoji i ubedljivo objanjenje za prethodni stav, i ono polazi od potvr|ene
premise: akcije se kupuju zbog 1) o~ekivanog pove}anja cena i 2) radi ostvarivanja prihoda.
Pove}anje zarada u odre|enom vremenskom periodu uzrokuje pove}anje
cena akcija. Prihod od akcija je odre|en odnosom izme|u dividendi i trìne cene.
Akcija moè doneti prihod akcionaru samo zato to kompanija pla}a deo zarade
u obliku dividende, tako da su pove}anje cene akcije i prihod odre|eni veli~inom
zarade.
Prema ovom pristupu, nije od presudnog zna~aja da li bi trebalo zaradu
zadràti u kompaniji ili je isplatiti kao dividendu. I u jednom i u drugom slu~aju
deoni~ar dobija. Ako se zadrì velika proporcija kao ponovo investirani kapital, kompanija se proiruje. Ovo irenje kompanije obezbe|uje pove}anje
budu}e zarade i zato rastu u budu}nosti i zarade i cene akcija. Veliko
zadràvanje zarade moè biti znak da kompanija moè da iskoristi fondove unosno, ina~e bi oni bili obezvre|eni. Iako veliko reinvestiranje profita moè
313
zna~iti da }e biti ispla}ena mala dividenda, deoni~ar je zadovoljan jer poseduje ,,naprednu,, akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja.
Moè se osporiti da reinvestirani profiti mogu biti izgubljeni, ili uzalud
upotrebljeni, ili mogu doneti malu dobit u budu}nosti, ali oni koji prihvataju navedeni pristup odbacuju takve argumente i veruju da se uspenost upravljanja u
prolosti moè upotrebiti za testiranje uspenosti kompanije u sadanjosti i
budu}nosti. Upotrebom odre|enih pokazatelja, kao to su odnosi profita i neto
vrednosti investiranog kapitala i prodaje, oni mogu izmeriti u kojoj meri je upravljanje uspeno. Sve dok je profitna stopa povoljna, oni veruju da je reinvestirani profit korisno upotrebljen.
Na osnovu izloènog koncepta, akcije nisu uvek u direktnoj korelaciji sa
zaradom. Ponekad se zarade kre}u brè nego cene, a ponekad zaostaju za cenama. Ove veli~ine se, ponekad, kre}u u suprotnom smeru. Prema tome, ~ak i kada
bi dobar poznavalac berzanskog poslovanja mogao da predvidi trend zarada, ne
postoji garancija da }e uspeno predvideti ta~no kretanje berzanskih cena.
âk i povrna analiza prose~nog kretanja cena akcija, mereno Dow Jones indeksom, u pore|enju sa zaradama od akcija, pokazuju da cene akcija i zarada ~esto
ispoljavaju slabu korelaciju i da su se ponekad kretale u suprotnom smeru. Mada
izgleda razumno zaklju~iti da su zarade, verovatno, najva`niji dugoro~ni faktor koji
odre|uje cene na berzi, ne sme se isuvie osloniti na taj odnos u donoenju kratkoro~nih odluka. Ako teorija cena objanjava cene akcija, mora se prihvatiti da cene
akcija mogu previe ili nedovoljno smanjiti zarade na nepredvidljiv na~in, i da se
mogu kretati u suprotnom pravcu u periodima razli~itog trajanja.
To to ne postoji klauzula veza izme|u cena akcija i zarada. Iako je objanjivo: cene na berzi, u duèm periodu, teìle su da idu ispred zarada. Prema tome,
objavljene promene zarada stiù isuvie kasno da bi uticale na kretanje cena akcija. U jednoj isctrpnoj studiji statisti~kih pokazatelja ciklusa poslovanja
Nacionalni biro za ekonomska istraìvanja je utvrdio da su obi~ne akcije, koje su
teìle da vode poslovni ciklus, u prometu prose~no 5-6 meseci. Podaci su otkrili
veliku fluktuaciju za to efektivno vreme vo|enja. U istoj studiji je utvr|eno da je
kretanje akcijskih cena predvidelo oko 75% zaokreta u ciklusu poslovanja.5
Odnos cena zarada
Naj~e}e kori}eni pokazatelji za odnos cena akcija i zarada je odnos cenazarada, koji predstavlja koeficijent izra~unat kao odnos izme|u teku}e trìne cene
5
Finnerty D. John, Corporate Financial Analisys, p. 231.
314
Veroljub Dugali}
akcije, podeljen sa godinjim zaradama. Na primer, ako se neka akcija prodaje za

72$, a zarada po akciji iznosi 6$, kaè se da se ona prodaje prema odnosu cenazarada kao 12:1. Ako zarada zadrì isti nivo a cena akcije sko~i na 90$, onda bi
se prodavala u odnosu 15:1.
Odnos cena-zarada se ve} dugo koristi za merenje vrednosti akcija. U
prolosti se odnos 10:1 smatrao standaradnim i prodaja akcije prema tom ili nièm
odnosu smatrala se dobrom investicijom. Danas su se standardi promenili i manje je oslanjanja na odnos cena zarada. Promenljivost ovakvog odnosa je uticala
da sve ve}i broj analiti~ara zaklju~i kako koeficijent cena-zarada ima slabu
racionalnu osnovu i malu prakti~nu primenljivost.
Ako bi se pretpostavilo da se odre|ena akcija ili grupa akcija uvek prodaju
po istom odnosu cena-zarada, onda bi se mogla utvrditi prava vrednost akcije ili
grupe akcija.
Za period od 55 godina, od 1935. do 1990. godine, odnos cena zarada na
ameri~kom finansijskom trìtu po Dow Jonesom industrijskom proseku je iznosio prose~no 15:1. Me|utim, danas se odnos cena-zarada menja uz veliku u~estalost i obim promena. Izme|u 1935. i 1990. godine, odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Odnos od 130 u 1982. godini je predstavljao greku
koja je bila prouzrokovana izuzetno nepovoljnim zaradama, uklju~uju}i deficite
nekoliko akcija u industriji, koje su znatno iskrivile dobijene podatke.6
Kada je u pitanju odnos cena-zarada, potrebno je imati diferenciran pristup
akcijama iz razli~itih oblasti. Kao to je istaknuto, dugogodinji prosek iznosi 15:1.
U nekim oblastima, kao to je farmaceutska industrija, taj odnos je izme|u 20:1
i 25:1. Nepisano je pravilo da akcije ne treba kupovati kada je odnos ve}i od 20:1
i da bi 25:1 trebalo da bude gornja granica u svim oblastima. Ponekad ima odstupanja i od ovog pravila, pa je IBM tokom 1961. godine prodavao akcije po ceni
od 607$, a godinja zarada po akciji je iznosila 7,60$ tako da je odnos cena-zarada bio 80:1.
Veliki odnosi cena-zarada izgledaju opravdani za umereno razvijene kompanije koje imaju stabilne zarade, kao to je to slu~aj u prehrambenoj industriji,
mada su njihovi odnosi tradicionalno niì nego kod akcija sa spektakularnim rastom. Odnos 15:1 bi se mogao smatrati zadovoljavaju}im kod ovih kompanija. S
druge strane, kompanije koje su podlo`ne velikim cikli~nim fluktuacijama, kao
to je to slu~aj u automobilskoj industriji i crnoj metalurgiji, imaju odnos cenazarada od 10:1, to je bio dobar pokazatelj u davnoj prolosti.
Generalni zaklju~ak navedene studije Nacionalnog biroa glasi: 1) odnosi
cena-zarada pokazuju velike fluktuacije izme|u visokih i niskih ta~aka u ciklusu
6
Teweles J. Richard, The Stock Market, p. 426.
315
ìvotnog veka akcija i 2) postoje velike razlike izme|u odnosa cena i zarada zbog
rastu}eg faktora veli~ine kompanije, upravljanja, trenda zarada, finansijske mo}i
i trenutne popularnosti.
Dividende
Po klasi~noj teoriji akcijskih cena, dividende dolaze odmah posle zarada kada
su u pitanju fundamentalni faktori u odre|ivanju cena. Mnogi trgovci i investitori smatraju ovaj faktor isto toliko va`nim kao i zarade u odre|ivanju cena akcija, a ima i onih koji mu daju apsolutnu prednost. Razli~iti razlozi se navode u
korist ovakvog opredeljenja. Jedan od njih je da su dividende konkretne i opipljive.
One su ,,ovde danas,, i predstavljaju pravu vrednost za deoni~ara.
Ne postoji opasnost da }e zarade reinvestirane u kompaniji biti izgubljene,
uzaludne, ili loe iskori}ene, jer ih deoni~ari dobijaju danas u gotovini. Ovo je
varijanta stare mudrosti: ,,Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani,,. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade, je u tome to trenutna vrednost dividendi ima ve}u vrednost za akcionare nego budu}e zarade ispla}ene u dividendama, ~ak iako postoji potpuna sigurnost da }e biti ispla}ene.
Va`nost dividendi je najmanja kod vrednih akcija, kod kojih je pove}anje
cena veliko, tako da ~esto donose ve}i kona~an dohodak nego teku}e dividende.
Razvijena kompanija moè upotrebiti novac produktivnije nego akcionar, koji
}e morati da traì alternativnu investiciju za dividende. Akcionar }e tako|e
mo}i da manje uloì, jer mora da plati takse na bilo koju dividendu, budu}i da
kompanija mora da obezbedi sredstva po vaè}oj ceni, kako bi zadràla razvojni trend.
Dividende po akciji su se menjale tokom vremena i zato su nepouzdane kao
analiti~ko sredstvo. Analize pokazuju da su dividende pokazivale neprecizan i
nestabilan odnos prema akcionarskim profitima. U nekim periodima, profiti su
se brè pove}avali nego dividende, ali je u drugim razdobljima bila obrnuta
situacija.
Prihodi od akcija
Jedan od na~ina da se ispitaju promene u dividendama je da se prou~e prihodi od akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godinja dividenda sa trenutnom cenom akcija na trìtu.
Berzanski prihodi, kao odnosi cena-zarada, omogu}avaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na trìtu, kada
su se cene najvie pove}avale, prihodi od akcija su iznosili oko 3%, a kada su
316
Veroljub Dugali}
cene akcija padale, prihodi su se kretali u rasponu od 7-10%. Za ceo analizirani

period od 55 godina, prose~an prihod je iznosio 5%.7
Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. Neke
,,napredne,, akcije kao to su Toys 'R Us and Procter & Gamble, pokazivale su
niske prihode od 3% u duèm periodu, dok su druge davale stalan prihod od preko
6%. Mnogi faktori, kao to su razvoj, status kompanije, dividendna politika, izvori
novog kapitala, starost kompanije, popularnost kod investitora i rizik, objanjavaju
ove varijacije. Pored ovih faktora, nesigurnost u sposobnost kompanije da pruì
dividende po trenutnoj stopi pla}anja ~esto je uzrok visokih prihoda, ~ak i u slu~aju
visoko rangiranih kompanija.
Moè se zaklju~iti da su akcijski prihodi, bez sumnje, izuzetno zna~ajni u
berzanskoj valorizaciji uspenosti kompanije. Mora se, me|utim, imati u vidu da
oni pokazuju velike promene u ciklusu akcije i da dosta variraju me|u akcijama.
Ispitivanja u duèm periodu, mogu biti korisna u formulisanju zaklju~ka da li se
akcije prodaju po suvie visokoj ceni ili im je cena privla~na. Ono to je zna~ajno
kod donoenja odluka pri kupovini akcija jeste da investitor ne sme da mea dividende ni prihod, sa prihodom od akcija.
Deobe akcija
Deobe akcija i akcijske dividende ~esto deluju kao stimulansi za odre|ivanje trìne cene akcija. Uprkos ~injenici da bogatstvo akcionara nije pove}ano,
postoje oni koji veruju da je pove}anje cena opravdano. Neki daju prednost ~uvanju dividendi u gotovom novcu po akciji, na istom ili viem nivou nego prethodni iznos, ali ispla}en pove}anim brojem akcija. Oni koji ovo pori~u, isti~u da bi
trebalo da se vie ispla}uje u dividendama, a da se ve}a vrednost dobija od uve}ane
gotovine, a ne od pove}anog broja akcija. Prema drugom shvatanju, prihvata se
da deoba akcija i akcijske dividende smanjuje cenu akcija do nivoa na kome se
vie traè i da to ima uticaja na podizanje njihovih cena. A postoji i miljenje da
nià cena dovodi do ve}eg irenja i pove}anja trokova transakcija, tako da, zapravo, nema prave neto dobiti.
Deoba akcija moè da rezultira viim cenama, jer se veruje da je pra}ena
dobrom zaradom ili vestima o dividendi. Ako je to ta~no, uve}ane cene su opravdane o~ekivanim uve}anjem zarada a ne deobom akcija.
Teweles D. Richard, The Stock Market, p. 428.
317
Kamatna stopa
Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najvie
zaokupljali pa`nju teoreti~ara i empirijskih istraìva~a. U sreditu interesovanja
uvek su bila slede}a pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene
u cenama akcija? Da li kamatne stope prethode promenama cena akcija? Da li
trìte dobro vri funkciju sniàvanja kamatnih stopa i da li uspeno predvi|a
promene kamatnih stopa?
Ukoliko je odgovor na poslednje pitanje potvrdan, za investitore bi bilo bolje da posmatraju berzanska trìta i trguju kamatnim stopama, umesto to koriste
promene buètskih prihoda kao parametar za predvi|anje kretanja na berzi.
Rezultati interakcijskih odnosa izme|u buètskih prihoda i berzanskog
poslovanja omogu}ili su formulisanje stava da ,,jeftin,, novac stvara fondove koji
sluè za spekulativne transakcije na berzi, po povoljnim kamatnim stopama.
Transaktori mogu da pozajme velike koli~ine novca po niskim kamatnim stopama i da tako ostvare velike zarade, zbog razlike izme|u prihoda od akcija koje
poseduju i cene dnevnog novca, a cene akcija }e se pove}ati. U obrnutom slu~aju,
kada kamatne stope postanu visoke a dnevni novac oskudan, smanji}e se krediti zbog nepovoljnih kreditnih uslova i sniàvanja profita, a cene akcija }e padati.
Uobi~ajeno je shvatanje da visoke kamatne stope oteàvaju kompanijama
ostvarivanje dovoljne zarade i tako ih spre~avaju da prevazi|u probleme koji nastaju usled visokih trokova pozajmljivanja kapitala. Tako se smanjuje atraktivnost
za preduzetni~ko ulaganje kapitala i investitori usmeravaju kapital u projekte sa
manjim rizikom.
Istraìvanje koje je sproveo Leonardo M. Eiris (Leonardo M. Ayres), ispituju}i 25 poslovnih ciklusa za period od preko 100 godina, pokazalo je da je u najve}em usponu poslovnog ciklusa kamatna stopa bila 12 meseci ispred najvieg
nivoa cena akcija. Kod silazne putanje poslovnog ciklusa, nivo kamatnih stopa
je bio 4 meseca ispred niskog nivoa cena akcija.8
Ovens i Hardi (Owens and Hardy) su napravili detaljnu studiju teorije da su
cikli~ne varijacije u spekulativnim transakcijama prouzrokovane promenama kamatnih stopa, i utvrdili su da ,,ni ekonomska analiza niti istorijski pristup ne otkrivaju osnovu za prihva}enu teoriju o uticaju kamatnih stopa na cene akcija. Podaci
iz oba analizirana perioda pokazuju jasno da nema naglaene tendencije da se kamatna stopa zaustavi iza cene akcija u njihovom kretanju navie i naniè, u intervalu od 12 meseci,,.
8
Teweles D. Richard, The Stock Market, p. 431.
318
Veroljub Dugali}
Kasnije je Mur (Moore) doao do zaklju~ka da su cene industrijskih akcija

odre|ivale visinu kamatnih stopa banaka za poslovne zajmove do 9 meseci. Drugi
priznati autoriteti za berzansko trìte, me|u kojima se radikalnim stavom isticao
òzef Mindel (Joseph Mindell), zaklju~ili su: ,,Ne postoji direktna korelacija
izme|u kamatne stope i cena akcija,,.9
Visoke kamatne stope ne deluju uvek obeshrabruju}e na spekulativne aktivnosti berzanskih aktera. Kamatne stope su bile visoke 1928. i po~etkom 1929.
godine, pa su ipak mahinacije na ameri~kom trìtu dostigle vrhunac. One su
ponovo ispoljile tendenciju porasta tokom 1954. i 1955. godine, ali je berzansko
trìte ostvarilo rekordne dobitke. Visoki nivoi cena su bili i kasnije kada su kamatne stope tako|e imale izrazito visok nivo.
Akcijski prihodi i prihodi od obveznica
Odnos izme|u prihoda od akcija i prihoda koji donose obveznice, po tradiciji zauzima zna~ajno mesto me|u faktorima koji uti~u na cene akcija. Kada su
akcijski prihodi visoki u pore|enju sa prihodima od obveznica, neki investitori
}e zadràti kapital investiran u akcije a uloì}e i dodatni kapital u nove akcije.
Tako se veta~ki podiè cena akcija. S druge strane, kada postoji mali raspon, investitori }e oklevati da uloè novac u akcije i okrenu}e se obveznicama, jer razlika u prihodu ne predstavlja dovoljnu kompenzaciju za dodatni rizik.
Po~etkom XX veka, prihodi od akcija su bili neznatno ve}i od prihoda koji
su donosile obveznice. Za vreme Velike krize, ovi prihodi su se izjedna~ili a
neposredno posle kriznih godina prihodi od obveznica su ~ak bili ve}i. Od tada,
pa sve do kraja pedesetih godina, akcijski prihodi su stalno bili ve}i, a onda nastupa period dominacije prihoda od obveznica.
Pokazatelji prihoda, svakako, zasluùju mnogo detaljniju analizu. Najkra}e,
danas su aktuelna dva pristupa ovom problemu. Prema prvom, promene u razlikama kod dobitka izme|u visoko i nisko gradiranih obveznica, mogu imati mo} predvi|anja jer takve promene mogu ukazati na rast ili opadanje poverenja u budu}nosti. Na osnovu drugog pristupa, predvi|anja o berzanskoj budu}nosti se mogu formulisati sa ve}om sigurno}u na osnovu posmatranja skupih i jeftinih akcija.
Cena robe
U teorijskoj analizi, lako se moè pokazati da cene robe, kao pokazatelji inflacije i deflacije, uti~u na cene akcija. Naime, u mnogim trgova~kim i proizvod9
Garfield A. Drew, New Methods for Profit in the Stock Market, p. 297.
319
nim kompanijama zalihe imaju veliku ulogu u odre|ivanju profita. Rast cena zna~i
da se zalihe mogu prodati po viim cenama od onih po kojima su kupljene,
naro~ito kada postoji duga~ak vremenski raspon. S druge strane, pad cene zna~i
da se gubici moraju o~ekivati. Za vreme krize tridesetih godina, mnoge akcije su
smatrane kao dobre, zbog prete}e inflacije cena robe. Zbog sli~nih razloga, i posle
Drugog svetskog rata prihva}ena je ista teorija.
Obi~ne akcije su smatrane zatitom od inflacije. Ne samo da se smatralo kako
one rastu kao to nivo cena raste, ve} i da se zarade i dividende pove}avaju u istoj ili ve}oj meri. Na taj na~in, akcionari bi bili zati}eni od sniènja vrednosti
njihovih nominalnih ulaganja.
Velika teko}a u vezi sa kupovinom akcija za vreme inflacije je u tome to
je inflaciju veoma teko predvideti. Za vreme ekonomske krize tridesetih godina
strahovalo se da }e dràvni intervencionizam, kroz deficitarnu potronju, doprineti
naglom rastu cena, pa je kupovina akcija bila na~in zatite od inflatornog
obezvre|ivanja. Velika inflacija se nije dogodila uprkos o~ekivanjima, zahvaljuju}i velikoj nezaposlenosti.
Spektakularan rast berzanskih transakcija u periodu od 1985. do 1991. bio
je pra}en ekspanzijom robe iroke potronje. Me|utim, nepostojanost uskla|ivanja cena akcija sa cenama robe iroke potronje na dugi rok, je razlog to ovaj
parametar nema preveliku analiti~ku vrednost kao indikator cena akcija.
Bruto nacionalni proizvod
Posle Drugog svetskog rata, pojavili su se pokuaji da se utvrdi korelacija
izme|u drutvenog bruto proizvoda i cena akcija. Berzanski dileri su pokuali da
uspostave relacije izme|u ovih kategorija, kako bi stvorili uspean mehanizam za
predvi|anje budu}ih doga|aja. U tome nisu imali mnogo uspeha. Rast drutvenog
proizvoda je ~esto bio pra}en rastom cena akcija, a deavale su se i obrnute situacije. Otre promene u jednoj seriji bile su pra}ene mirnim periodima u drugoj seriji. Tako se pokuaj kori}enja drutvenog proizvoda pokazao neefikasnim za
donoenje zaklju~aka o kretanju cena akcija, naro~ito za vreme dugih perioda.
Drugi pokazatelji poslovanja
Postoje iscrpne rasprave u vezi sa mnogim indikatorima poslovanja i njihovom korelacijom sa cenama akcija. Zadatak istraìva~a je oteàn zbog verovatno}e da je trìte samo po sebi najmerodavniji pokazatelj.
Poslednjih godina, najva`niji pokazatelji koje naj~e}e pominju procenjiva~i
vrednoti obveznica su podaci o kretanju zaposlenosti i nov~ana primanja
320
Veroljub Dugali}
stanovnitva. Pored toga, koriste se drugi indikatori, kao to su buètska potronja, komercijalni i industrijski krediti, berzanski fondovi i brojni podaci o likvidnosti privrede ili bankarskog sektora. Svi ovi podaci mogu biti zanimljivi za
izvo|enje parcijalne analize i objanjenje odabranog uzorka, ali je njihov analiti~ki zna~aj ograni~enog dometa i ne mogu se koristiti za formulisanje optih zaklju~aka.
trajkovi
Dugo je na Vol Stritu (Wall Street) dosledno potovano pravilo: ,,Nikada ne
vri prodaju na vest o trajku,,. Postojalo je verovanje da bilo koji privremeni pad
cena akcija treba ignorisati. To je vaìlo i promene cena u slu~aju trajka cene
}e se odmah vratiti na prethodne nivoe, ~im se trajk okon~a. Teorija se zasniva
na dva argumenta:
1) Gubici u proizvodnji, prodaji i profitu }e biti nadokna|eni kada se industrija vrati na pun obim proizvodnje. Industrija ~elika moè da radi samo sa
80% kapaciteta pre trajka; posle trajka, postrojenja se ubrzavaju, skoro do punih
kapaciteta, i za nekoliko meseci gubitak se potpuno nadokna|uje.
2) I proizvo|a~i i trgovci imaju zalihe u momentu zapo~injanja trajka. Zalihe
su ~esto dovoljne da nadoknade smanjen obim proizvodnje a posle zavretka trajka, ponovo se obnavljaju.
Iskustva pokazuju da trajkovi imaju karakter sezonskih i cikli~nih gubitaka i da samo kratkoro~no mogu uticati na kretanje cena akcija. Za dugoro~nu analizu nema dovoljno pouzdanih podataka o zna~ajnijem uticaju na cene akcija.
ZAKLJU^NA RAZMATRANJA
Ulaganje i trgovanje akcijama je mnogo sloènije nego to to na prvi pogled
moè izgledati. Motivi zbog kojih se kapital ulaè u kupovinu su razli~iti: èlja
da se o~uva vrednost, pokuaj da se ostvari ve}a zarada nego to je kamata na tedne depozite, hazarderske pobude i kockanje sa berzom u potrazi za brzim i lakim
profitom...
Iskustva razvijenih finansijskih trìta, koja dobro funkcioniu, pokazuju da
su nerealna prevelika o~ekivanja onih koji ulaù u akcije, o~ekuju}i veliku zaradu
i to u kratkom roku. Teorija efikasnog trìta svoje najbolje uporite ima upravo
na berzama, potvr|uju}i da se na finansijskim trìtima isklju~uje stalno prisvajanje natprose~nog profita.
Investitori koji èle da ostvare siguran povra}aj uloènih sredstava, uz najmaji rizik i pristojnu zaradu, kupuju iroko diversifikovan portfelj obi~nih akci-
321
ja. U kombinaciji su diversifikovanim obveznicama i tednim ulozima, postiè

se najsigurnija zatita imovine, uz zaradu od nekoliko indeksnih poena iznad inflacije.
Izbor i struktura portfelja hartija od vrednosti predstavlja veliku dilemu, kako
kod vrsnih poznavalaca berzanskog poslovanja tako i kod onih koji se prvi put
pojavljuju na finansijskom trìtu. Bez obzira na stepen znanja o berzanskim
transakcijama, strukturisanje portfelja mora biti oblikovano na osnovu odluke
samog investitora. Ovakav zaklju~ak se name}e zbog brojnih faktora koji se moraju imati u vidu pri donoenju odluke o kupovini hartija od vrednosti, a tu je bilo
~ija pomo} sasvim skromnog dometa.
Pokuaji da se predvide tokovi kretanja cena akcija su naj~e}e bezuspeni.
Bez obzira na mnogobrojna nastojanja da se otkrije tajna alhemije na berzi, i da
se bez rizika utvrdi stepen i smer promene cena akcija, cene ipak ostaju van kontrole. Analiza berzanskih doga|anja iz prolosti ukazuju na pou~no iskustvo: cene
akcija su nepredvidljive bar u onoj meri u kojoj su nepredvidljivi i faktori koji na
njih uti~u. A broj tih faktora je veliki: zarada kompanija, dividende, odnos cenazarada, kamatne stope, prinosi obveznica, opta ekonomska situacija, pojedina~ni
ekonomski pokazatelji, mogu}nost trajkova...
Po konvencionalnom pristupu, najva`niji faktor promena cena akcija je predvi|anje akcionarskih zarada. Prema teoriji poverenja, na cene akcija presudno
uti~e porast ili pad poverenja izme|u trgovaca i investitora u pogledu kretanja cena
u budu}nosti.
Na osnovu ovih vladaju}ih koncepcija u objanjenju cena akcija, mogao bi
se ste}i utisak da je lako proniknuti u skriveni svet cenovnih promena akcija na
berzama. Ali, to je naj~e}e samo privid. Iskustva pokazuju da se cene akcija veoma ~esto kre}u sasvim suprotno od o~ekivanja, i tako nadanja investitora ostaju
neostvarena. Dalje, mnogo puta se dogodilo da cene pojedina~nih kompanija imaju sasvim druga~iju logiku promena u odnosu na opti trend. U takvim situacijama, ~ak i ozbiljni analiti~ari postaju nemo}ni da pruè zadovoljavaju}e objanjenje.
Zbog svih ovih razloga, savet velikog ameri~kog finansijera Bernara Baru~a
(Bernar Baruch) moè biti dragocen, a posebno za one koji od trgovine akcijama
o~ekuju brzu i veliku zaradu:
,,Ako ste spremni da se odreknete svega ostalog da biste prou~ili ceo istorijat i pozadinu trìta i sve glavne kompanije ~ije su akcije na listi, tako pa`ljivo kao to student medicine prou~ava anatomiju ako moète da uradite sve to
i, pored toga, imate dobre ìvce kao veliki kockar, esto ~ulo poput vidovnjaka i
hrabrost lava imate malu ansu,,.
322
Veroljub Dugali}
Literatura:
Arduttu D. Fred (1996), Derivates, Harward Business School, Boston.
Brealey R. & Myers S. (1981), Principles of Corporate Finance, McGrayHill, New York.
Dabi} Stojan (1990), Hartije od vrednosti i njihovo trìte, Nau~na knjiga,
Beograd.
Dalton J. (1988), How the Stock Market Works, New York Institute of
Finance, New York.
Garfield A. Drew (1996), New Methods for Profit in the Stock Market,
Metcalf Press, Boston.
Finnerty D. John (1986), Corporate Financial Analisys, McGraw Hill, New
York.
Haugen A. Robert (1990), Modern Investment Theory, John Willey & Sons,
Inc. New York.
Hubbard R. Glenn (1990), Corporate Finance and Investment, University
of Chicago Press, Chicago.
Jovanovi} Predrag (1995), Pokazatelji na trìtima akcija, Beogradska berza,
Beograd.
Jovanovi} Predrag (1995), Akcije, Beogradska berza, Beograd.
Jiler William (1961), How Charis Can Help You in the Stock Market,
Commodity Research Publications, New York.
Levich M. Richard (1998), International Financial Markets, McGraw Hill,
New York.
Mindell Joseph (1948), The Stock Market, B. C. Forbes, New York.
Mishkin S. Frederic (1995), Financial Markets, Institutions, and Money,
Harper Collins College Publishers, New York.
Teweles J. Richard, eds. (1992), The Stock Market, 6 th Edition, John Willey
& Sons, Inc. New York.
The Wall Street Journal (1994), Stock Prices, March 31.
The Wall Street Journal (1994), Index, April 4.
Thomas W. A. (1989), The Securities Market, Philip Alan, New York.
323
Stojan Dabi}*
[TA RADITI SA AKCIJAMA?**

DEFINICIJA
Opta definicija finansijskog trìta u razvijenim privredama moè se prihvatiti kao definicija i finansijskog trìta u privredi Jugoslavije, samim tim i sve
zakonitosti odnosa u razvijenim trìnim privredama su relevantne i za odnose
koji se uspostavljaju na jugoslovenskom finansijskom trìtu.
Finansijsko trìte predstavlja mehanizam koji dovodi u vezu ponudu i
tra`nju finansijskih instrumenata. Instrumenti mogu biti kratkoro~ni i dugoro~ni,
gotov novac i hartije od vrednosti.
Generalno, za funkcionisanje finansijskog trìta nu`no je da postoje:
u~esnici,
finansijski instrumenti (roba) i
infrastruktura.
VRSTE TR@ITA HARTIJA OD VREDNOSTI
Ako se posmatra ìvotni put hartije od vrednosti na bilo kom finansijskom
trìtu, moè se zaklju~iti da se on odvija na dva trìta, i to na:
emisionom trìtu (direktna distribucija i distribucija putem posrednika) i
sekundarnom ili prometnom trìtu (berze i vanberzanska trgovina).
* Prof. dr Stojan Dabi}, Fakultet organizacionih nauka, Beograd.

** ire videti u radovima prof. dr Stojan Dabi}, Finansijsko trìte u Jugoslaviji danas
presek stanja ostvarenih rezultata, V. Dabi}, M.Labalo i G. Kunjadi}, Uloga privremenog centralnog registra u trgovini hartijama od vrednosti, Milo~ersko savetovanje saveza ekonomista, zbornik radova, septembar 2001.godine i Vodi~ kroz berzu, grupa autora.
324
Stojan Dabi}
U~esnici na finansijskom trìtu

Aktivni u~esnici na svakom finansijskom trìtu su:
emitenti,
posrednici i
investitori.
Instrumenti na finansijskom trìtu
Sve hartije od vrednosti i drugi trìni materijal.
Definicija hartija od vrednosti
Hartija od vrednosti je pismena isprava o nekom gra|anskom imovinskom
pravu koje je usko vezano za samo postojanje hartije i ~ije je iskori}enje uslovljeno drànjem te isprave.
Sadràj hartije:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ozna~enje vrste hartije od vrednosti,

podaci o izdavaocu,
podaci o korisniku,
iznos obaveze,
mesto i datum izdavanja,
potpis izdavaoca.
Svojstva hartija:
inkorporacija prava i
negocijabilnost.
Vrste hartija prema na~inu ostvarenja prava:
hartije na ime,
hartije po naredbi i
hartije na donosioca.
[ta raditi sa akcijama?
325
AKCIJA
Poznato je da su deonice i akcije sinonimi i da je termin deonica po svom
izvoritu bliì slovenskim jezicima od re~i akcija. Akcija je isprava o vlasnitvu
nad pravom u~e}a u imovini akcionarskog drutva srazmerno visini uloga. Ulog
akcionara moè biti u novcu, stvarima i pravima iskazanim u novcu. Akcija ne
moè da glasi na stranu valutu kao to je to bilo mogu}e po ranijem Zakonu. Sve
akcije koje su tampane sa nazivom deonica imaju isti tretman, kao i akcije koje
se budu tampale po odredbama ovog Zakona.
Svi vlasnici deonica koje glase na strana sredstva pla}anja trebalo je da na
osnovama ovog Zakona izvre njihovu konverziju u dinarske akcije.
Ovaj Zakon izri~ito zabranjuje odobravanje kredita za kupovinu akcija
suprotno praksi velikog broja zemalja koje dozvoljavaju da kompanije odobravaju kredite svojim radnicima za kupovinu akcija (naj~e}e internih). Na ovaj na~in
radnik odmah postaje punopravni akcionar i kreditni du`nik po odvojenom
pravnom odnosu.
Vrste akcija
Akcionarska drutva mogu da izdaju dve vrste akcija i to: obi~ne (redovne)
i povla}ene (prioritetne) akcije. Svaki od navedena dva tipa akcija ima svoje sopstvene karakteristike, a prodaju se i kupuju nezavisno jedna od druge.
Obi~ne (redovne) akcije
Prilikom formiranja akcionarskog drutva ili komanditnog drutva na akcionarskim osnovama (prema vaè}em Zakonu o preduze}u), prvo se izdaju
obi~ne akcije i one predstavljaju osnovno vlasnitvo drutva. Vlasnici obi~nih akcija direktno u~estvuju u uspehu i u neuspehu drutva. Kada drutvo ostvaruje uspeh, vlasnici obi~nih akcija ostvaruju korist pove}anjem dividendi i ve}im cenama akcija na trìtu, ako se opredele da ih prodaju. Oni se kori}enjem prava upravljanja i prava na u~e}e u viim zaradama odri~u prava prvenstva u naplati fiksne dobiti u korist vlasnika povla}enih akcija.
Povla}ene (prioritetne) akcije
Akcionarska drutva izdaju povla}ene akcije tek poto su izdala obi~ne akcije. Vlasnici povla}enih akcija nemaju pravo upravljanja u akcionarskom
drutvu, mada se odlukom o emisiji mogu precizirati uslovi pod kojima vlasnici
326
Stojan Dabi}
povla}ene akcije mogu konvertovati u obi~ne akcije. Za uzvrat odricanju prava

u~e}a u upravljanju oni dobijaju fiksnu dividendu bez obzira na uslove poslovanja drutva i pravo prvenstva isplate dividende i u~e}a u likvidacionoj masi.
Prema Zakonu, ove akcije mogu biti kumulativne i participativne.
Zakon je preuzeo iz Pravila Komisije za hartije od vrednosti formulaciju
potvrde o vlasnitvu nad akcijama koju je emitent izdavao akcionarima umesto
tampanja akcija. U cilju pojednostavljenja trgovanja u ovom ~lanu je propisana
mogu}nost trgovine preko depo-ra~una koji se vode kod ovla}enih banaka.
Vrste emisije
Identi~no inostranim zakonima i Zakon o hartijama od vrednosti SR
Jugoslavije iz 1990 godine delio je emisije po otvorenosti na:
internu (zatvorenu) emisiju i
eksternu (otvorenu) emisiju.
Akcije interne emisije na svom licu morale su imati oznaku interna emisija - i sa njima se nije moglo trgovati na berzama.
Postoje}i Zakon je izostavio odredbe o internim akcijama.
Zakonskom normom je utvr|eno da je emisija uspela ako je realizovana sa
vie od 50%. Ako emisija nije uspela ili emitent iz drugih razloga odustane od
njene realizacije, emitent se tek po isteku 6 meseci od ponitenja Reenja Komisije
za hartije od vrednosti moè ponovo javiti sa zahtevom za novu emisiju.
Svakako je zna~ajna novina obaveza emitenta da obavetava Komisiju za
hartije od vrednosti o svakoj prodaji akcija kojom kupac sti~e vie od 10, 20, 33
i do 50% u~e}a u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva. Ova obaveza zahteva
da i Komisija za hartije od vrednosti ustroji kod sebe evidenciju podnetih
obavetenja.
Skra}enje roka za realizaciju emisije sa 6 meseci na 3 meseca treba shvatiti kao nameru zakonodavca da prisili emitente da pripremi emisiji posvete znatno vie pa`nje i da podstakne profesionalne posrednike na brè ulaènje u poslove
preuzimanja emisije.
Iako se Zakon ne bavi problemima formiranja cena akcija i njihovog uticaja na bilanse akcionarskih drutava, zbog arenila stavova i tuma~enja u svakodnevnoj praksi korisno je na njih ukazati.
Utvr|ivanje vrednosti akcije
Kada se akcije stavljaju u promet (emisija), utvr|uje se njihova po~etna cena
(kod nas se to zove nominalna vrednost). Nominalna vrednost po jednoj akciji
327
se koristi za knjigovodstveno evidentiranje primljenih sredstava i emitovanih akcionarskih prava. Naj~e}e emitent odmah proda celokupnu emisiju garantima
(underwriters) koji se kao investicioni bankari javljaju u ulozi kupaca i rukovodioca ponude. Primljena sredstva iz te prve prodaje kroz gotovinski priliv predstavljaju ukupnu vrednost emisije.
Svaka kasnija promena cene akcije nema nikakvog uticaja na bilansne pozicije akcionarskog drutva. Svaki porast cena akcija iznad prve kupoprodajne cene
donosi njenom imaocu pove}anu mogu}nost da ostvari zaradu ako se odlu~i da
je proda na trìtu i obrnuto, pad cena moè dovesti do gubitka kod akcionara, a
da se kod akcionarskog drutva nita ne menja.
Kupci kupuju akcije kako bi zaradili novac naplatom dividende dok se akcije nalaze kod njih i prodajom akcija po ceni koja je via od one po kojoj su
sami platili.
Nominalna vrednost akcije i revalorizacija
Kao to se iz iznetog moè zaklju~iti, vrednost akcije na sekundarnom trìtu
potpuno je nezavisna od njene nominalne i knjigovodstvene vrednosti.
U uslovima visoke inflacije, mnoge zemlje, pa i Jugoslavija, uvodile su u
svoj ra~unovodstveni sistem i kategoriju revalorizacije trajnih izvora i ulaganja
sredstava. Po ovim propisima, svako pravno lice du`no je da odre|enim koeficijentima zatiti svoju imovinu i izvore od inflatornog razaranja.
Ova obaveza odnosi se i na akcionarska drutva. Akcionarska drutva su obavezna da primenom revalorizacione stope nominalno pove}aju kako svoj akcijski kapital, tako i svoja ulaganja u druga akcionarska drutva. Tehni~ki gledano, akcionarsko
drutvo bi bilo du`no da obavesti svoje akcionare krajem svake poslovne godine da
je njihov akcijski ulog primenom stope revalorizacije pove}an, recimo, za 10 puta i
iznosi x dinara. Posle ovog obavetenja, akcionar }e kod sebe knjiìti knjigovodstveno
pove}anje svog uloga za 10 puta. Akcionarsko drutvo prilikom nove emisije radi
dokapitalizacije du`no je da, u cilju zadràvanja odnosa jedna akcija jedan glas, nominalnu vrednost jedne akcije iz nove emisije odredi na nivou knjigovodstvene vrednosti postoje}ih akcija dobijene primenom obavezne revalorizacije.
Ostale odredbe Zakona vezane za akciju su manje vie iste kao i u prethodnom zakonu.
Instrumenti na finansijskom trìtu
Prema postoje}im zakonskim propisima, na finansijskom trìtu Jugoslavije
mogu se emitovati sve osnovne vrste hartija od vrednosti, kao i na drugim razvi-
328
Stojan Dabi}
jenim trìtima. No i pored te mogu}nosti, sa stanovita vrste hartija od vrednosti,

na primarnom trìtu dominirale su emisije akcija i kratkoro~nih hartija od vrednosti (komercijalni i blagajni~ki zapisi). U nastavku se, ilustracije radi, daju podaci o obimu emisija akcija i kratkoro~nih hartija od vrednosti za period od 1.januara do 30. juna 2001.godine
Tabela 1.
Pregled emisija akcija za period od 1. januara do 30. juna 2001.
Srbija
a) preduze}a
b) banke
c) osiguravaju}a drutva
d) ostale finansijske organizacije
Crna Gora
a) preduze}a
b) banke
Jugoslavija
a) preduze}a
b) banke
Broj reenja
81
1
41
31
8
81
1
41
31
8
Obim emisije
7.519.217.250
30.000.000
5.860.841.550
1.450.435.700
177.940.000
7.519.217.250
30.000.000
5.860.841.550
1.450.435.700
177.940.000
Broj hartija
2.318.889
5.000
1.634.493
657.386
22.010
2.318.889
5.000
1.634.493
657.386
22.010
Tabela 2.
Kumulativni pregled rezultata u procesu svojinske transformacije1
PRVI KRUG
Objavili javni poziv za
prvi krug svojinske transformacije
izdato reenja
DRUGI KRUG
broj preduze}a
763
467
broj preduze}a
upis i uplata u toku
343
zavrilo drugi krug
Kao to se vidi, primenom Zakona o svojinskoj transformaciji obuhva}ena su

763 preduze}a sa kapitalom od oko 150 milijardi dinara na dan donoenja odluke
1 Mira Prokopijevi}, Opta ocena uslova sprovo|enja, obuhvata i efekata dosadanjeg procesa svojinske transformacije u Srbiji.
329
o transformaciji. S obzirom na razli~itost vremena ulaska u svojinsku transformaciju, na realnost iskazanog stanja u bilansima preduze}a (procenjeni drutveni kapital nije umanjivan za iskazane gubitke u periodu izme|u izvrene procene i ulaska u svojinsku transformaciju) iskazivanje vrednosti akcijskog kapitala koji se nalazi u rukama stanovnitva ne bi bitnije uticalo na ocenu stanja finansijskog trìta.
TA SA AKCIJAMA ?
Vi ste postali akcionar u nekom akcionarskom drutvu u procesu privatizacije. Postavlja se pitanje ta moète da uradite sa tim akcijama.
Ako posmatramo nau stvarnost, kao i praksu u zemljama u kojima su gra|ani u procesu privatizacije dobijali besplatne akcije, moèmo zaklju~iti da se na
sekundarnom trìtu akcija jedino dobro snalaze pekulanti. Oni koriste spremnost prose~nog akcionara da sve ono to je dobio besplatno proda, veoma ~esto,
po minimalnim cenama. Prilikom odre|ivanja prodajne cene oni se drè izreke:
,,Daj ta da danas jer sutra ne znam ta }e biti.
Nadamo se da se vi ne nalazite me|u ovim akcionarima.
Upravo zbog toga èlimo da vam u kratkim crtama objasnimo postupak prodaje i kupovine akcija koji bi trebalo da vas zatiti od mogu}ih malverzacija.
Pre nego {to se pojavite sa zahtevom o kupovini ili prodaji akcija prethodno je potrebno da proverite da li je emitent vaih akcija ispunio propisane uslove za trgovinu akcijama na trìtu.
Uslovi koje moraju da ispune emitenti
Da bi akcionari mogli da se pojave na sekundarnom trìtu, akcionarska drutva emitenti du`ni su da prema odredbama Zakona o privatizaciji urede svoje
baze podataka na na~in koji je definisan u Privremenom centralnom registru. Ako
imamo u vidu da je kod najve}eg broja preduze}a privatizacija vrena na osnovu programskih reenja koja su obezbe|ivala minimalne uslove propisane samo
za procedure upisa akcija iz prvog kruga svojinske transformacije, mogu se o~ekivati zna~ajni problemi.
Prema iskustvu Me|unarodnog centra za razvoj finansijskog trìta (u okviru ovog Centra razvijen je informacioni sistem za vo|enje registra akcionara koji je instaliran u Agenciji za privatizaciju, kao i transakcioni program za vo|enje
brokerskih poslova i informacioni sistem za upravljanje portfeljom hartija od vrednosti) najve}i broj preduze}a je dosta korektno zavrio procedure prvog kruga svojinske transformacije i tu stao, jer programi koji su kori}eni nisu obuhvatali sve
druge nu`ne poslove.
330
Stojan Dabi}
Da bi se pripremili podaci prema zahtevima instaliranog informacionog sistema i odredaba Zakona o privatizaciji, AD bi morala da:
Srede podatke o akcionarima iz ranijh emisija i da izvre homogenizaciju nominalne vrednosti akcija.
Urede bazu podataka po osnovu prvog i drugog kruga svojinske transformacije.
Odtampaju potvrde o vlasnitvu nad akcijama koje zbog ograni~enja starog zakona nisu tampane.
Izvre rekonstrukciju svih sekundarnih prodaja akcija a da promene registruju u svom registru.
Obezbede kompatibilno registrovanje svih promena vezanih za sekundarnu trgovinu istovremeno kada se te promene registruju u Centralnom registru.
Va prvi korak kod prodaje akcija
Pretpostavimo da ste odlu~ili da deo akcija prodate ili da neto novca uloìte u kupovinu akcija. Kome se obra}ate?
Moète se obratiti berzanskom posredniku direktno.
Bez obzira na to to se prema postoje}im propisima mogu osnivati i druge
vrste finansijskih posrednika, do sada je dozvolu za rad dobila 71 brokersko-dilerska firma.
Tabela 3.
Kumulativni status berzanskih posrednika

prema stanju 30. juna 2001.
Berzanski posrednici koji rade

Doneli odluku o prestanku rada
i pokrenuli likvidacioni postupak
Broker
Broker-diler
Ukupno
30
27
57
Nisu po~eli sa radom
Nisu se upisali u sudski registar
Ukupno
37
34
71
Ako se posmatra broj berzanskih posrednika koji su dobili dozvolu za rad

od Savezne komisije za hartije od vrednosti i finansijsko trìte, moglo bi se zaklju~iti da ih je za sadanji obim emisije i prometa dugoro~nih hartija od vrednosti previe. Me|utim, ako se posmatra njihova osposobljenost za trgovinu akcijama, tada ih je premalo.
331
Prema postoje}im propisima jedino ovla}enim brokersko-dilerskim firmama je dozvoljeno da rade na trìtu, jer se pretpostavlja da su profesionalno kvalifikovani i kao finansijski savetnici.
Oni }e kupovati i prodavati akcije u vae ime i obaveza}e se da za vas obezbede najpovoljnije cene. Oni isto tako mogu da vam pruè iroki asortiman finansijskih usluga i saveta.
Sve u svemu, verovatno najbolji na~in, posebno ako se prvi put javljate kao
investitor jeste da se obratite jednom ili vie ~lanova Berze koji su navedeni u
Imeniku Berze.
Odabiranje posrednika
Svaka firma ima svoje vlastite oblasti specijalizacije, tako da su neke od njih
podobnije za rad sa vama nego ostale.
Sama veli~ina nije dovoljno pouzdana smernica. Ono na ta se ra~una to je obaveza prema privatnom investitoru. Nemojte se ustru~avati da pitate da li firme traè
neku proviziju ili minimalni iznos koji bi trebalo da se uloì za usluge koje one nude.
Kada ste odabrali posredni~ku firmu, vi }ete verovatno ustanoviti da je lice
sa kojim radite vet profesionalac koji je obu~en i iskusan za sve vrste saveta iz
oblasti ulaganja.
Ali koje kriterijume }ete postaviti vi kada vrite izbor?
Prvo pravilo je da znate svoje sopstvene zahteve.
Vi kao PRODAVAC dolazite do svog brokera sa nalogom za prodaju akcija i prezentirate mu dokaz o vlasnitvu (potvrda o vlasnitvu nad akcijama koju
je izdao emitent).
BROKER proverava kod Centralnog registra raspoloìvost ponu|enih akcija i nakon prijema potvrde o ta~nosti podataka, koja se moè dostaviti u pisanom
ili elektronskom obliku, ~ini slede}e:
prima od vas nalog za prodaju sa pripadaju}om dokumentacijom za realizaciju naloga na berzi,
otvara kod sebe depo-ra~un prodavca i
daje nalog Registru da izvri prenos akcija sa ra~una prodavca na svoj
ra~un-podra~un prodavca.
Cilj prenosa akcija sa ra~una prodavca na ra~un brokera je da se spre~i mogu}nost da prodavac ponudi iste akcije na prodaju preko drugih brokera.
Po prijemu izvetaja o izvrenom prenosu akcija broker sprovodi radnje predvi|ene za prodaju akcija na berzi.
Na berzi se prema propisanoj tehnologiji o izvrenoj prodaji akcija sastavlja
zaklju~nica.
332
Stojan Dabi}
Broker prodavca garantuje brokeru kupca da }e mu obezbediti prenos kupljenih akcija u registru emitenta i u Centralnom registru. Za uzvrat broker kupcu garantuje isplatu kupoprodajne cene akcija istovremeno ili u dogovorenom roku po prijemu dokumentacije o vlasnitvu nad akcijama (potvrda o vlasnitvu nad
akcijama koju izdaje emitent dok se ne stvore uslovi za prelazak na poslovanje
preko depo-ra~una).
Ovde moèmo primetiti da, po Zakonu o hartijama od vrednosti i Zakonu o
preduze}ima, Emitent tampa akcije ili izdaje potvrde o vlasnitvu nad akcijama.
Zakon o privatizaciji propisuje da potvrdu izdaje Privremeni centralni registar, odnosno Centralni registar. O~igledno je da se mora na}i sklad izme|u zakona kako bi se izbegle mogu}e malverzacije zbog postojanja pravne praznine. Kada se
pre|e na dematerijalizaciju hartija od vrednosti, tada }e izvod sa depo-ra~una kod
Centralnog registra biti jedini dokument o vlasnitvu nad hartijama od vrednosti,
to zna~i da kod materijalizovanih hartija od vrednosti potvrde o vlasnitvu daje
emitent, a kod dematerijalizovanih Centralni registar uz paralelnu evidenciju vlasnika akcija i u registru akcionara kod emitenta. Instalisani informacioni sistem
daje obe mogu}nosti.
Broker prodavca je duàn da u procesu realizacije kupoprodajne transakcije izda nalog Centralnom registru i emitentu o prenosu akcija na novog vlasnika.
Nakon izvrenog preknjiàvanja u Centralnom registru iz registra se upu}uje povratna informacija o preknjiàvanju akcija brokeru prodavca, kako bi se izbegle
eventualne tehni~ke greke. Emitent }e u svom registru izvriti knjiènje u modulu ,,sekundarno trìte,, izvrene transakcije na teret prodavca i u korist kupca.
Staru potvrdu o vlasnitvu }e ponititi i izdati novu na kupca ako su prodate sve
akcije na koje potvrda glasi i izda}e novu potvrdu prodavcu na ostatak koji nije
prodat, u slu~aju kada nije prodat ceo iznos na koji potvrda glasi. Ovde treba naglasiti da se u registru kod emitenta mora voditi ra~una o razlici izme|u knjigovodstvene, nominalne i prodajne vrednosti akcije. Emitent je duàn da nove potvrde o vlasnitvu nad akcijama dostavi brokeru prodavca koji ih dalje uru~uje
kupcu preko njegovog brokera i direktno prodavcu kada je re~ o ostatku neprodatih akcija.
Centralni registar dobija direktno od berze spisak realizovanih transakcija u
elektronskom obliku ali knjiènje na teret ra~una brokera podra~una prodavca
u korist ra~una kupca Registar vri isklju~ivo na osnovu naloga brokera prodavca.
Promena vlasnitva po osnovu nasle|a i poklona vri se direktno sa ra~una
poklonodavca na ra~un poklonoprimca po nalogu poklonodavca preko brokera.
Kod nasle|a nalog daje naslednik na osnovu Reenja suda o izvrenoj ostavinoj
raspravi.
333
Promene u Registru po osnovu dokapitalizacije vre se na osnovu naloga

emitenta.
Registar se ne uputa u proveru osnovanosti naloga jer nalogodavac snosi
svu odgovornost vezanu za realizaciju transakcije po kojoj je ispostavio nalog.
Drugi kontrolni organi (Savezna komisija za hartije od vrednosti, Ministarstvo za
privredu i privatizaciju, finansijska policija i dr.) treba u svom redovnom radu da
vre kontrolu zakonitosti poslovanja brokerskih firmi.
Jedan od klju~eva uspenog investiranja je znati momenat kada prodati svoje akcije.
Jedan stari dobar savet sastoji se u tome da sebi postavite neki cilj i, ako ste
ga postigli, da ih prodate. Nemojte biti isuvie lakomi. Idealno bi bilo da nikad
ne prodajete kad vam je novac hitno potreban. Na taj na~in /izuzev slu~ajno/ nikad ne}ete posti}i dobar posao.
Vi moète da analizirate stanje na trìtu hartija od vrednosti u celini, ako
ve}ina akcija u jednom sektoru pada, to bi mogao da bude jedan opti trend, reagovanje na lou situaciju u svetu, ili moè da postoji neki poseban doga|aj koji uti~e na tu vrstu industrije.
Ako su vae akcije jedine u datom sektoru ~ija vrednost pada, onda je jasno da je tu problem, u kompaniji. Vi se moète obratiti za savet svom brokeru.
Me|utim, vi ste onaj koji }e doneti kona~nu odluku o tome da li da ih zadrìte ili
prodate. Ako ste ve} ostvarili neku dobit na tim akcijama, vi biste se mo`da rado zadovoljili time i potraìli neke druge akcije koje imaju bolje izglede. Ali ako
imate gubitke, ta odluka }e biti jo teà.
Drugi glavni razlog zbog koga vi prodajete jeste to {to ste sagledali neku
bolju mogu}nost da ostvarite dobit na nekoj drugoj strani i èlite da prikupite
novac da biste neto drugo kupili.
Ako se pak dogodi da ste prisiljeni na prodaju zbog ugroènog ìvotnog standarda, tada sva pravila trgovanja padaju u vodu i ostaje samo jedan savet: ,,Nemojte donositi suvie brze odluke i ne ùrite sa prodajom, osim ako razlog nije u
boljem plasmanu ili spre~avanju gubitka.
Va prvi korak kod kupovine akcija
Kontaktirajte sa vaim odabranim posrednikom. On }e vam sa zadovoljstvom
davati savete, mada }e, pre nego to po~ne stvarno da radi za vas, verovatno traìti proveru vae plate`ne sposobnosti.
Vi }ete mu odrediti maksimalnu cenu po kojoj ste spremni da kupujete, poto ste ve} dobili ideju o ceni bilo iz novina ili od vaeg posrednika. Alternativno, vi moète traìti od vaeg posrednika da radi ,,najbolje to moè i da vam
334
Stojan Dabi}
kupi izvestan broj akcija koje èlite, ili moète traìti od njega da proveri ta~ne
cene na trìtu pre nego to mu date svoju poru`binu. Kao investitor, vi imate visok stepen kontrole nad svojim poslom. Nemojte se bojati da to iskoristite.
Vi moète traìti od vaeg posrednika da vam pismeno javlja cenu koju je
platio za vae akcije, ina~e posao moè da se obavlja na vae usmene instrukcije. Ali, jednom kad ve} plasirate svoju poru`binu (date nalog), vi ste odgovorni
za akcije koje je kupio va posrednik. Vi se ne moète predomisliti!
Da biste se to obezbedilo, va posrednik }e pre plasiranja naloga na finansijsko trìte traìti od vas da na poseban ra~un deponujete potrebnu sumu novca za pokri}e naloga za kupovinu sa ovla}enjem da ga on moè koristiti za pla}anje kupljenih akcija.
Ako biste se vi predomislili posle plasiranja naloga na trìtu, vi biste se izloìli gubitku deponovanih sredstava.
Usluge posrednika obi~no obuhvataju slede}e:
1. USLUGA ,,IZVRENJE-SAMO. Ovo jednostavno zna~i da posrednik,
kad postanete njegov klijent, kupuje ili prodaje u vae ime na trìtu. On }e vam
napla}ivati proviziju za poslovanje, ali vam ne}e davati nikakve savete.
2. ,,DISKRECIONA USLUGA. U ovom slu~aju posrednik }e vas konsultovati u vezi sa vaim ciljevima: Kakva je vaa poreska pozicija? Da li ste zainteresovani za dugoro~ni rast kapitala jedino ili imate nameru da stvarate dohodak? On onda po svom naho|enju kupuje i prodaje u vae ime i o tome vas stalno obavetava. Generalno, ve}ina posrednika }e traìti minimalni obim portfolija za ovu uslugu.
3. USLUGA ,,PORTFOLIO-SAVETODAVNA. U ovom slu~aju, tako|e, vi
}ete se na samom po~etku dogovoriti sa posrednikom o vaim investicionim ciljevima, s tim to }e vas posrednik obavetavati i davati konkretne preporuke koje }ete vi razmotriti i saglasiti se pre nego to se preduzme bilo kakva akcija. Za
ove usluge, tako|e, postoji uslov minimalnog obima portofolija, koji }e se razlikovati zavisno od posrednika.
Koliko to kota?
Va posrednik }e vam zara~unati proviziju. To vie ne odre|uje Berza, ve}
vi morate da se raspitate i proverite koliku }e vam proviziju naplatiti posrednik
pre nego to po~nete poslovanje. Stopa provizije zavisi od toga koliko akcija kupujete ili prodajete. to je ve}i broj, to je verovatnije da }e stopa biti nià.
Ve}ina posrednika ima limitiranu minimalnu proviziju, to }e uticati na
trokove ako je posao sasvim mali. Ovo proverite pre nego to date svoje naloge.
335
[ta se doga|a kada vi kupujete ili prodajete akcije? (siè)

Postoji striktno propisana procedura za kupovinu i prodaju akcija tako da nikad nije sporno ta ko poseduje u bilo kom momentu.
1. Vi dajete instrukcije brokeru za kupovinu.
2. Vi potreban iznos sredstava deponujete na poseban ra~un po uputstvu brokera.
3. Broker vam dostavlja zaklju~nicu kojom se potvr|uje posao kupovine.
4. Vae ime se zapisuje u registar akcija kompanije.
5. Kompanija }e vam poslati vau potvrdu o posedovanju akcije.
Kada èlite da prodate akcije, vi dajete vaem brokeru instrukcije na isti na~in kao i kad ih kupujete.
1. Dajte uputstva svom brokeru - da proda ,,po najboljoj ili samo iznad minimalne cene.
2. Paralelno sa davanjem naloga, potpisujete obrazac o transferu i zajedno
sa potvrdom o posedovanju akcije ostavljate ga vaem brokeru.. (Va broker ne
moè da vam izvri isplatu pre nego to ih primi.)
3. Vi dobijate sredstva.
4. Vae ime se brie iz registra akcija.
Kako izabrati prave akcije?
Ako ulaète prvi put, bilo bi pametno da se u potpunosti oslonite na svog
brokera ili nekog drugog savetodavca kod donoenja odluke. Pa ipak, vi }ete brzo da se zainteresujete za rad trìta tako da }ete postepeno imati i sopstvene ideje o plasiranju. Prema tome, bilo bi dobro da steknete neke osnovne pojmove pre nego to krenete.
ZAKLJUÂK
Ovaj tekst moè da vam pruì samo najsaètiji uvod u tehnologiju i mogu}nosti koje vam se pruàju u poslovanju sa akcijama.
Me|utim, u ~itavoj toj raznolikosti jedno je jasno. Mnogo je ljudi u ovoj zemlji koji izbegavaju da direktno ulaù u akcije i druge hartije od vrednosti ne zato to to ne bi odgovaralo njihovim finansijskim ciljevima, ve} zbog toga to im
berzansko trìte izgleda daleko, nedosti`no i to ih plai.
Sada je, me|utim, dolo do preokreta i broj pojedinaca koji poseduju akcije je naglo porastao.
336
337
SPISAK RELEVANTNE LITERATURE

1. Jano Kornai, Put u slobodnu privredu - naputanje socijalisti~kog sistema, primer Ma|arske, prevod, Ekonomski institut, Beograd, 1992, str. 174.
2. Zbornik radova, Finansijska trìta u uslovima zakasnele tranzicije, Savez ekonomista Srbije i Savez ekonomista Crne Gore, IX milo~ersko savetovanje, novembar 2001.
3. Zbornik radova, Sistem i korupcija, Institut drutvenih nauka, Centar za
ekonomska istraìvanja, Beograd, 2000.
4. Zbornik radova, Globalizacija i tranzicija, Institut drutvenih nauka, Centar za ekonomska istraìvanja, Beograd, 2001.
5. Neboja Savi} i Goran Piti}, Eurotranzicija, Ekonomski institut i Medija centar, Beograd, 1999.
6. Dejvid Henderson, Nevinost i koncept Uticaj ekonomskih ideja na politku, Ekonomski institut, Beograd, 1991.
7. Branka Radovi}-Jankovi}, Privatizacija pravni okviri sa komentarom
zakonskih propisa, CES MECON, Beograd, 2001.
8. Mirko Cvetkovi} i grupa autora, Aukcija pripreme i sprovo|enje, CES
MECON, Beograd, 2001.
9. Srboljub Ivanovi} i grupa autora, Poljoprivreda u tranziciji, Centar za prou~avanje alternativa, Beograd, 1999.
10. Milosav Milosavljevi} i grupa autora, Socijalna politika u tranziciji, Centar za prou~avanje alternativa, Beograd. 1998.
11. Slobodan Maksimovi}, Mikroekonomija, Consseco Institut, Beograd,
2002.
12. Dragoslav Avramovi}, Pobeda nad inflacijom 1994. godine, Institut drutvenih nauka, Beograd, 1998.
13. G-17, Program radikalnih ekonomskih reformi, Beograd, 1997.
14. Maàr Ljubomir, Svojina i reforma, Ekonomski institut, Beograd, 1997.
15. Ludvig von Mises, Od plana do haosa, Global Book, Novi Sad, 1999.
16. Svetozar Pejovi}, Osnovi ameri~kog kapitalizma, Nau~na knjiga, Beograd, 1990.
17. Veselin Vukoti}, Makroekonomski ra~uni i modeli, CID, Podgorica, 2001.
18. Paul Samuelson, Ekonomija, ~etrnaesto izdanje, Matica Hrvatska, Zagreb, 1996.
338
Spisak literature
19. Karl Poper, Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, BIGZ, Beograd,

1995.
20. Milton Fridman, Sloboda izbora, Global Book, Novi Sad, 1994.
21. Friedrich Hayek, Kobna ideja, Global Book, Novi Sad, 1999.
22. Gorana Krsti} i Boò Stojanovi}, Osnove reforme trìta rada u Srbiji,
Ekonomski institut i Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2001.
23. Ekonomski institut i Liga eksperata, Reintegracija sive ekonomije i razvoj privatnog sektora, Ekonomski institut, Beograd, 2001.
SPISAK DOKUMENTACIJE I STATISTI^KE GRA\E
1. Statisti~ki godinjak SR Jugoslavije, odgovaraju}e godine, Savezni zavod
za statistiku, Beograd, Kneza Miloa 20.
2. Statisti~ki godinjak Republike Srbije, odgovaraju}e godine, Republi~ki
zavod za statistiku, Beograd, Milana Raki}a 14.
3. Optine u Srbiji, odgovaraju}e godine, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, Milana Raki}a 14.
4. Indeks, mese~ni pregled privredne statistike SR Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, Beograd, Kneza Miloa 20.
5. Bilten G-17 plus, izdaje G-17 plus, Beograd, izlazi mese~no.
6. Index of Economic Freedom, The Heritage Foundation (214 Massachusetts Avenue, NE Washington, DC 2002) and The Wall Street Journal (Dow Jones &Company, Inc.,200 Liberty Street, New York, NY 10281), za odgovaraju}e godine.
7. Revenue Statistics of OECD Member Countries 1965 1999, OECD, Paris, 2000. godine.
8. Government Finance Statistics Yearbook, International Monetary Fund,
Washington, za odgovaraju}e godine.
9. World Development Report 2000/2001 Attacking Poverty, World Bank,
Oxford University Press, 2001.
10. Konsolidovani bilans javne potronje SR Jugoslavije, Ministarstvo finansija SR Jugoslavije, Beograd, za odgovaraju}e godine.
11. Informacija o bruto naplati javnih prihoda preko uplatnih ra~una, Narodna banke SR Jugoslavije, Zavod za obra~un pla}anja, Beograd, za odgovaraju}e godine i po tromese~jima.
Ekonomske teme
339
SPISAK ÂSOPISA
1. Ekonomska misao, Savez ekonomista Srbije, Beograd, izlazi tromese~no.
2. Ekonomika preduze}a, Savez ekonomista Srbije, Beograd, izlazi tromese~no.
3. Ekonomist, Savez ekonomista Jugoslavije, Beograd, izlazi tromese~no.
4. Finansije, Poslovni sistem Grme~, Beograd, izlazi mese~no.
5. Ekonomski anali, Ekonomski fakultet, Beograd, izlazi tromese~no.
6. Ra~unovodstvo, Savez ra~unovo|a i revizora Srbije, Beograd, izlazi mese~no.
7. Jugoslovenski pregled, Beograd, izlazi tromese~no.
8. Ekonomska politika, NIP Ekonomska politika, izlazi sedmi~no, Beograd
9. Privredna izgradnja, Savez ekonomista Vojvodine, Novi Sad, izlazi tromese~no.
10. Ekonomist magazin, NIP E-press, Beograd, izlazi sedmi~no.
11. Stanovnitvo, Institut drutvenih nauka, Centar za demografska istraìvanja, Beograd, izlazi tromese~no.
12. Statisti~ka revija, Savezni zavod za statistiku, Beograd, izlazi tromese~no.
13. Socioloki pregled, Socioloko drutvo Srbije, Beograd, izlazi tromese~no.
340
341
POJMOVNIK
AKCIJA (DEONICA) hartija od vrednosti koja potvr|uje da njen vlasnik
ima odre|eni udeo u vlasnitvu nad kapitalom preduze}a organizovanog kao akcionarsko (deoni~ko) drutvo. Brojne podele: obi~ne i prioritetne, na ime i na donosioca. Akcije se prome}u na berzi.
AKCIONARSKO (DEONI^KO) DRUTVO drutvo, odnosno preduze}e koje sredstva (kapital) za osnivanje i rad obezbe|uje izdavanjem akcija (deonica).
AKTIVA (SUPROTNO PASIVA) vrednost imovine jednog akcionarskog
drutva odnosno preduze}a.
AKUMULACIJA gomilanje, skupljanje materijalnih sredstava za proirenje proizvodnje.
AMORTIZACIJA iskazivanje troenja sredstava za rad. Vremenska i
funkcionalna.
AUKCIJA na~in prodaje proizvoda (preduze}a) koji nemaju utvr|enu trìnu cenu. Nakon razgledanja, daje se ponuda. Kupac je onaj koji ponudi najve}u cenu. Drugi naziv je licitacija.
BANKA organizacija, obi~no akcionarsko drutvo, koja se kao glavnim poslom bavi uzimanjem i davanjem kredita, kao i posredovanjem u platnom prometu.
Vrste banaka: emisiona ili centralna, komercijalna ili depozitna, razvojna, investiciona.
BANKROT (bankrotstvo) stanje u kome neko pravno ili fizi~ko lice (du`nik) nije u stanju da ispunjava obaveze prema poveriocu, propast.
BERZA mesto na kome se po propisanim pravilima trguje robom, hartijama od vrednosti ili devizama.
BILANS (tas) pregled jedne ekonomske pojave ili ra~unovodstvene kategorije sa dva aspekta i sa dva obele`ja. Bilans uspeha prikazuje prihode i rashode
preduze}a, a bilans stanja aktivu (imovinu) i pasivu (izvore finansiranja) preduze}a.
BIZNIS posao ili svaka privredna aktivnost i pravnih i fizi~kih lica.
BRUTO (suprotno neto) ukupno, sa ambalaòm ili pakovanjem. Bruto promet, ukupan promet preduze}a, bruto plata, (neto) plata sa svim porezima i doprinosima.
342
Pojmovnik
BU@ET plan prihoda rashoda dràve (savezne, republike, pokrajine, grada, optine) za jednu godinu. Donosi ga skuptina u formi zakona.
CARINA da`bina (porez) koji se pla}a na robu prilikom njenog prelaska
carinske linije (granice). Vrste: uvozne, izvozne, tranzitne, preferencijalne, retorzivne, diferencijalne, prohibitivne
CENA nov~ani izraz vrednosti robe ili usluge. Vrste: cena kotanja, trìna, prodajna, ravnote`na.
ÊK obligaciona hartija od vrednosti (pismeni nalog) kojim se nalaè banci da plati upisanu sumu. êk na ime, donosioca, po naredbi, trasirani, barirani,
virmanski.
DA@BINA prinudna davanja dràvi u vidu poreza, taksa, doprinosa, naknada i sli~no.
DEFICIT (suprotno suficit) negativna (pozitivna) razlika izme|u prihoda i rashoda. Buètski deficit, deficit platnog bilansa.
DEFLACIJA (suprotno inflacija) smanjivanje novca u opticaju, pad opteg nivoa cena.
DEMOGRAFIJA nauka o stanovnitvu.
DEVIZA strano sredstvo pla}anja, strana valuta.
DIVIDENDA deo dobiti preduze}a koji se raspodeljuje akcionarima imaocima akcija.
DOBIT (dobitak suprotno gubitak) pozitivan finansijski rezultat poslovanja, ukupni prihodi ve}i od ukupnih rashoda.
DOHODAK pozitivan finansijski rezultat koji pokazuje da su ukupni prihodi ve}i od materijalnih rashoda (bez rashoda za plate). Dohodak predstavlja i
zbir svih prihoda fizi~kog lica u toku jedne godine.
DOPRINOS vrsta javnih prihoda (da`bina) koje pla}aju pravna i fizi~ka
lica za finansiranje o~ekivane protivnaknade (koristi) u oblasti penzijskoinvlidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja za slu~aj nezaposlenosti.
ire, doprinos je i davanje za komore i sli~no.
DR@AVNI (JAVNI) PRIHODI prihodi koje dràva ostvaruje sa ili bez
prinude za finansiranje dràvnih rashoda. Porezi, takse, doprinosi, naknade, carine i sli~no (sa prinudom), javni zajam, prihodi od imovine, pokloni, koncesije
i sli~no (bez prinude).
DR@AVNI (JAVNI) RASHODI rashodi koje ima dràva na svim nivoima: dràvna uprava (skuptina, predsednik, vlada), sudstvo, tuìlatvo, unutranja
bezbednost, spoljanja bezbednost, obrazovanje, zdravstvo, penzijskoinvalidsko
osiguranje, ekonomske funkcije dràve, informisanje, de~ija zatita, socijalna zatita, sport, kultura, me|unarodne institucije i sli~no.
Ekonomske teme
343
EFIKASNA PRIVREDA po~iva na institucijama privredne svojine, trìta

i vladavini prava (vidite odrednice).
EKONOMETRIJA deo ekonomskih nauka koji se bavi merenjem, matemati~kim metodama, ekonomskih pojava i relacija.
EKONOMI^NOST jedan od ekonomskih principa koji iskazuje odnos
izme|u ostvarenog rezultata poslovanja (dobiti) i trokova.
EKSPORT (suprotno import) izvoz roba i usluga.
EMISIJA novca putanje novca u promet preko bankarskog sistema.
EVRO valuta dvanaest zemalja Evropske unije od 1.1.2002. godine. Jedan
evro = neto manje od 60 dinara ili 0,90 SAD dolara ili 1,95 DEM.
EVROPSKA UNIJA ekonomska, monetarna i (delimi~no) politi~ka zajednica petnaest zemalja Evrope: Francuska, Nema~ka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg, Danska, panija, Portugal, Velika Britanija, Irska, Gr~ka, vedska, Finska, i Austrija.
FISKALNA politika politika (mere) koju dràvna vlast preduzima koriste}i javne prihode za ostvarivanje brojnih ciljeva (puna zaposlenost, privredni
razvoj, borba protiv inflacije i sli~no).
FISKALNI sistem skup svih javnih prihoda (sa prinudom) koji u jednoj
dràvi postoje.
FLUKTUIRAJU]I kurs kurs deviza koji se slobodno formira (menja),
na osnovu ponude i potra`nje na deviznom trìtu. Drugi nazivi: plivaju}i kurs,
fleksibilni kurs.
FRANIZING pravo iskori}avanja tu|eg poslovnog identiteta (firme, ìga, simbola, proizvoda, poslovnog prostora, usluge i sli~no).
GATT (General Agreement on Tariffs and Trade Sporazum o carinama i
trgovini) u primeni od 1948. godine radi smanjenja carinskih barijera i olakanja me|unarodne trgovine. Godine 1995. postao je sastavni deo Svetske trgovinske organizacije.
GNP (Gross National Product) bruto nacionalni proizvod predstavlja trìnu vrednost proizvoda i usluga proizvedenih i prodatih u periodu od godinu dana u jednoj zemlji. Valja re}i da se koristi i GDP (Gross Domestic Product).
GRACE PERIOD vremensko odga|anje po~etka izvravanja obaveze, na
primer, vra}anja kredita.
GUBITAK (suprotno dobitak) negativan finansijski rezultat poslovanja,
ukupni rashodi ve}i od ukupnih prihoda.
HARTIJE OD VREDNOSTI pismena isprava kojom se konstituie odre|eno pravo vlasnika i bez koje se to pravo ne moè ostvariti. Vrste: na ime, donosioca, po naredbi, oro~ene, sa stalnim prinosom, sa promenljivim prinosom, bez
344
Pojmovnik
prinosa. Izdaju ih preduze}a, banke, dràva. Najpoznatije: akcija, obveznica, menica, ~ek, blagajni~ki zapis, komercijalni zapis, konosman, skladinica i drugo.
HIPOTEKA zaloga, pribeleka na nepokretnostima kao garancija da }e
dug biti vra}en.
HOLDING skup povezanih preduze}a, pravno nezavisnih ali pot~injenih jedinstvenim finansijskim i upravlja~kim odlukama.
IMF (International Monetary Fund) Me|unarodni monetarni fond, osnovan 1944. godine, zaduèn za unapre|enje valutarnih sistema, stabilizaciju valuta, ukidanje deviznih ograni~enja i pospeivanje me|unarodnog platnog prometa. U nas se koristi skra}enica MMF.
INFLACIJA (suprotno od deflacije) pove}anje novca u opticaju, rast opteg nivoa cena. Brì rast cena proizvoda od rasta drutvenog proizvoda.
INSTITUCIJE pravom, obi~ajem i moralom ustanovljene veze i pravila ponaanja u me|usobnim ljudskim interakcijama koje se ponavljaju. Institucije su temelj drutvenog poretka. Zato je va`no da institucije budu stabilne i da
postoji poverenje u institucije. Institucije mogu biti formalne i neformalne. Institucije moèmo podeliti na ekonomske (npr. novac, trìte, preduze}e, korporacija, itd.), pravne (npr. svojina, ugovori, itd.), politi~ke (npr. dràva, politi~ke
partije, itd.), kulturne institucije itd. Ova podela ne isklju~uje da jedna institucija moè da se klasifikuje u vie grupa. Na primer, iako su svojina i ugovori osnovne pravne institucije, one su istovremeno i ekonomske institucije jer se privredni ìvot odvija kroz razmenu svojinskih ovla}enja putem ugovora. One presudno odre|uju karakter i efikasnost jedne privrede. Poto su institucije tesno povezane sa organizacijama, ~esto se pojam institucije poistove}uje sa pojmom organizacije.
INTEGRACIJA spajanje dva ili vie preduze}a u jedno.
INVESTICIJE ulaganje sredstava u proirenu reprodukciju.
JAVNI DUG dug dràve nastao javnim zaduìvanjem i obavezama dràve po drugim osnovama (npr. sudskim presudama, vra}anjem ranije uzete imovine i sli~no).
JAVNE FINANSIJE finansije dràve koje obuhvataju javne prihode, javne rashode, buètski sistem i finansijsko izravnanje.
KAMATA nov~ana naknada koju zajmoprimac pla}a zajmodavcu za vreme kori}enja glavnice (pozajmljene sume novca).
KAPITAL ozna~ava ukupna sredstva za proizvodnju. Kapital ozna~ava u
ra~unovodstvenom smislu viak imovine u odnosu na obaveze.
KAPITALNI DOBITAK (suprotno gubitak) pozitivna (negativna) razlika
prodajne cene i korigovane (revalorizovane) nabavne cene imovine i hartija od vrednosti.
Ekonomske teme
345
KLIRING bezgotovinsko pla}anje me|usobnim kompenziranjem dugova i potraìvanja. U ra~unovodstvu ozna~ava izravnanje dugovanja i potraìvanja. U me|unarodnom platnom prometu ozna~ava prebijanje potraìvanja i dugovanja, bez transfera valuta.
KOMPENZACIJA sli~no kliringu, ozna~ava izmirenje obaveza izme|u
du`nika i poverioca me|usobnim prebijanjem potraìvanja.
KONCESIJA dozvoljavanje, na osnovu zakona, pravnom ili fizi~kom licu da obavlja odre|enu delatnost kori}enjem obnovljivih ili neobnovljivih prirodnih i drugih izvora na duì period, uz naknadu (koncesiona naknada).
KONJUKTURA ozna~ava period privredne dinamike (ekspanzije).
KORPORACIJA jedan od osnovnih tipova poslovne organizacije, preduze}e kao drutvo kapitala.
KORUPCIJA materijalno davanje ili ~injenje protivno zakonu, drutvenom moralu i obi~ajima, sa ciljem ostvarivanja odre|ene koristi.
KREDIT obligacioni odnos u kome jedna strana (poverilac) ustupa drugoj strani (du`nik) odre|enu vrednost (novac) na odre|eno vreme sa odre|enom
naknadom (kamatom).
LIKVIDACIJA PREDUZE]A prestanak poslovanja preduze}a, po bilo
kom osnovu izuzev slu~aja spajanja sa drugim preduze}em. Razlikuju se prinudna i redovna likvidacija.
LIZING najam imovine, naj~e}e sredstava za proizvodnju, na odre|eno
vreme uz odre|enu naknadu.
MAKROEKONOMIJA prou~ava i analizira me|uzavisnosti izme|u ekonomskih pojava i veli~ina na nivou ~itave privrede jedne zemlje.
MARKETING aktivan stav proizvo|a~a prema potroa~u u procesu razmene (trgovanja).
MENICA vrsta hartije od vrednosti kojom se izdavalac bezuslovno obavezuje da }e u roku isplatiti navedeni iznos.
MIKROEKONOMIJA prou~ava i analizira ponaanje individualne jedinke jedne privrede.
NABAVNA CENA konkretna cena po kojoj se vri nabvka robe ili usluge. Moè ali ne mora da se poklapa sa trìnom cenom.
NACIONALNI DOHODAK vidi GDP.
NAJAMNINA cena radne snage u kapitalizmu.
NELOJALNA KONKURENCIJA postupak privrednog subjekta protivan dobrim poslovnim obi~ajima, kojim se nanosi teta drugim privrednim subjektima.
NOVAC univerzalna roba, sredstvo razmene, zakonom propisano sredstvo
pla}anja. Osim navedenoga ima i druge brojne funkcije.
346
Pojmovnik
OBVEZNICA vrsta hartije od vrednosti, kojom se odre|eno pravno lice

obavezuje da }e isplatiti nazna~enu sumu uz uslove koji su navedeni u njoj. Emitent obveznice je, po pravilu dràva, izuzetno preduze}a.
OECD (Organization for Economic Cooperation and Development) Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, osnovana 1948. godine da organizuje raspodelu ekonomske pomo}i SAD Evropi po Maralovom planu. Po~etno je
imala 17 ~lanica, a danas ima 30 ~lanica, pored evropskih zemalja, ~lanice su jo
i SAD, Japan, Kanada, Australija, Novi Zeland i Ju`na Koreja. Osnovni ciljevi
danas su koordinacija ekonomskih politika, razmena informacija, podràvanje privrednog rasta i izdavanje serije veoma zapaènih ekonomskih publikacija. Jugoslavija je bila pridruèni ~lan, sada vie nije.
OFFSHORE POSLOVANJE obavljanje poslovnih aktivnosti van zemlje porekla preduze}a, u dràvama ili teritorijama u kojima su niì trokovi, povoljniji poreski tereti, bolja povezanost, slobodno kretanje kapitala i sli~no.
PARISKI KLUB neformalna grupa, nastala 1956. godine (vezano za tadanje dugove Argentine), zvani~nih dràvnih kreditora zaduènih da koordiniraju akcije u vezi sa problemima otplate dugova prezaduènih zemalja.
PARTICIPACIJA u~estvovanje zaposlenih u upravljanju preduze}em u
kome rade. Tako|e, ozna~ava i u~e}e lica u trokovima (npr. zdravstva).
PASIVA (suprotno aktiva) obaveze preduze}a, izvori sredstava preduze}a, dugovanja preduze}a.
PLATNI PROMET sva gotovinska i bezgotovinska pla}anja koja se vre u okviru ekonomije jedne dràve. Kod nas, organizaciju i kontrolu vri Zavod
za obra~un pla}anja (ZOP, ranije SDK) koji je u sastavu Narodne banke Jugoslavije. U drugim dràvama platni promet vre banke.
PORESKA EVAZIJA izbegavanje, zakonito i nezakonito, pla}anja poreza (javnih prihoda).
PORESKA OAZA (PORESKI RAJ) dràva ili deo dràvne teritorije na
kome je poresko optere}enje niè nego u drugim dràvama, odnosno teritorijama.
PDV (porez na dodatu vrednost) oblik opteg neto poreza na promet proizvoda i usluga koji se pla}a u svakoj fazi prometa. Porez pla}en u teku}oj fazi
se umanjuje za porez pla}en u prethodnoj fazi. Imaju ga sve zemlje Evrope (osim
SR Jugoslvije i Bosne i Hercegovina) i mnoge zemlje u svetu. U Velikoj Britaniji se koristi skra}enica VAT, u Francuskoj TVA a u Nema~koj MWS.
PRIMARNA EMISIJA kreiranje (,,tampanje,,) novca od strane centralne banke poslovnim bankama i drugim subjektima.
PRIVATIZACIJA prenos svojinskih prava sa dràvno/drutvenog sektora na privatni sektor tako da se fizi~ka lica mogu odrediti kao kona~ni vlasnici.
Ekonomske teme
347
U irem smislu, privatizacija je svaki prenos ovla}enja na reìdualni profit (na

osnovu poslovanja) iz drutvenog/dràvnog na privatni sektor. Svaki privatizacioni zakon odre|ivanjem na~ina na koji }e se izvriti privatizacija uti~e na inicijalni raspored svojinskih prava, ali i na distribuciju trokova i koristi. Osnovni cilj
privatizacije je podizanje efikasnosti poslovanja preduze}a. Promene u ponaanju preduze}a zavise od uspostavljanja novog sistema upravljanja. Nisu svi oblici privatne svojine (svojina zaposlenih, svojina menaèra, svojina spoljnih vlasnika) sposobni da lako i brzo uspostave novi sistem upravljanja u preduze}ima
koji }e promeniti njihovo ponaanje. Po~etni raspored svojinskih prava uspostavljen privatizacijom je podloàn postepenim promenama. Unapred se ne moè odrediti optimalan po~etni raspored svojinskih prava. On }e se menjati stalnim kretanjem resursa ka onima koji }e ih najprofitabilnije upotrebiti.
PRIVATNA SVOJINA je obeleèna: 1) jasno definisanim svojinskim ovla}enjima koja sluè kao sistem informacija o samim ovla}enjima, ograni~enjima tih ovla}enja i kaznama za nepotovanje i naruavanje ovla}enja; 2) sve
nagrade i kazne koje proizlaze iz kori}enja svojinskih ovla}enja (odluka donetih na osnovu svojine) pripisuju se vlasniku; 3) svojinska ovla}enja su prenosiva; 4) vlasnici fakti~ki mogu da koriste pravo svojine, odnosno pravo svojine je u punom obimu primenjivo. Ove ~etiri karakteristike omogu}avaju da se
razlikuje vlasnik u formalnopravnom smislu od vlasnika u ekonomskom smislu.
Vlasnik u ekonomskom smislu jeste lice koje fakti~ki koristi svojinska ovla}enja.
Prenosivost svojinskih ovla}enja je najva`nije obele`je privatne svojine jer
se ekonomski procesi odvijaju kroz razmenu svojinskih prava. Prenosivost ili razmenjivost svojinskih prava omogu}ava da se retki resursi kre}u ka najefikasnijim upotrebama. Prenosivost svojinskih prava omogu}ava da se minimizira rizik,
odnosno da vlasnik donese odluku kojom se vri disperzija rizika. Prenosivost
omogu}ava kapitalizaciju budu}ih prinosa od upotrebe produktivnih resursa. Naime, odluka o upotrebi resursa se donosi danas, dok se posledice te odluke (profit ili gubici) snose u budu}nosti. Prenosivost svojinskih prava zna~i da vlasnik
moè da proda svoje pravo na budu}e prinose.
PRODAJNA CENA konkretna cena po kojoj se proizvod ili usluga prodaju kupcu. Moè ali ne mora da se poklapa sa trìnom cenom.
PRODUKTIVNOST jedan od osnovnih ekonomskih principa koji ozna~ava ostvarivanje maksimalnih rezultata sa minimalnim ulaganjima. Sadrì u sebi i princip ekonomi~nosti i princip rentabilnosti.
REGRES oblik ekonomskog davanja iz buèta kojim dràva stimulie prodaju i potronju odre|enih proizvoda, (naj~e}e poljoprivrednih). Razlika izme|u prodajne cene i cene kotanja.
348
Pojmovnik
RENTABILNOST jedan od osnovnih ekonomskih principa koji se svodi na odnos dobiti i prose~no angaòvanih sredstava.
RESTITUCIJA povra}aj u pre|anje stanje. Ozna~ava uspostavljanje
pre|anje pravne imovinske pozicije, vra}anje ranije uzete imovine.
REVIZIJA pregled i ispitivanje finansijskih izvetaja i poslovnih knjiga
preduze}a koje sprovode nezavisni ra~unovodstveni stru~njaci revizori.
REVALORIZACIJA korigovanje vrednosti, ispravka vrednosti imovine,
neutralisanje uticaja inflacije na knjigovodstvenu vrednost imovine.
REVALVACIJA (suprotno devalvacija) pove}anje vrednosti nacionalne
valute, pad cena proizvoda i usluga.
SIVA EKONOMIJA ekonomske aktivnosti koje se obavljaju van institucionalizovanog ambijenta. Nelegalne privredne aktivnosti. Koriste se i termini: paralelna privreda, podzemna privreda.
STEÂJ poseban sudski postupak namirivanja poverioca iz imovine du`nika. Opte namirenje poverilaca iz imovine ste~ajnog du`nika.
SUBVENCIJA pomo} dràve iz buèta, po pravilu u novcu, trajnog ili
privremenog karaktera, privrednim ili neprivrednim organizacijama.
SVETSKA BANKA (World BankWB, srpski SB) objedinjeni naziv za
Me|unarodnu banku za obnovu i razvoj i Me|unarodno udruènje za razvoj.
Osnovana 1944. godine i ima poloàj specijalne finansijske institucije Ujedinjenih nacija sa zadatkom da daje dugoro~ne kredite za podsticaj razvoja privrede
zemljama ~lanicama.
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (World Trade Organization
WTO, srpski STO) nastala transformacijom GATT (posle tzv. osme runde pregovora) po~etkom 1995. godine. Osnovne funkcije su joj na planu usaglaavanja
nacionalnih spoljnotrgovinskih politika i reavanja trgovinskih sporova izme|u
zemalja.
SVOJINA najira pravna vlast nad stvarima pod ograni~enjima odre|enim zakonom. Svojina je pravna institucija koja je nastala kao posledica retkosti
resursa. Retkost je ~injenica koja stvara konkurenciju (takmi~enje) ljudi u prisvajanju retkih resursa.
Svako ekonomsko dobro se moè shvatiti kao skup prava (ovla}enja) koja
informiu ljude o pravilima igre pod kojima mogu da maksimiziraju svoju korisnost. Ovakvo shvatanje jasno pokazuje da pravo i ekonomija deluju u istom poslu povezivanja individualnih odluka u alokaciji resursa i ono predstavlja teorijski okvir za ekonomsku analizu prava.
Pravnici govore o pravu svojine koje vlasnika ovla}uje da stvar (resurs) drì, koristi i njom raspolaè. Ekonomski gledano, vlasnik ima pravo da donosi odluke o upotrebi stvari (da izvri izbor kako }e upotrebiti resurs, odnosno da upra-
Ekonomske teme
349
vlja i kontrolie), da prisvaja prinose od njene upotrebe (da u~estvuje u raspodeli), kao i da raspolaè sa prethodna dva ovla}enja ili sa sva tri ovla}enja zajedno (da u~estvuje u razmeni). Ekonomisti koriste termin svojinska prava, a ne svojina zato to za efikasnu upotrebu resursa ima zna~aja kakav je raspored svojinskih ovla}enja, odnosno kako su podeljena ovla}enja drànja (upravljanje i kontrola), kori}enja (raspodela) i raspolaganja (razmena) izme|u razli~itih lica. Na
osnovu rasporeda svojinskih ovla}enja ekonomisti govore o razli~itim oblicima
svojine i o tome kakve su posledice razli~itih svojinskih oblika na ekonomsku efikasnost.
OK TERAPIJA tip stabilizacionog programa privrede ~iji je cilj otro
i brzo zaustavljanje inflacije, bez prevelikog obra}anja pa`nje na mogu}e trokove i posledice.
TENDER vrsta nadmetanja u kome se u~esnicima nudi da po odre|enoj
ceni ili uslovima daju ponudu za kupovinu preduze}a. Jedan od modeliteta privatizacije u Srbiji.
TRANSAKCIONI TROKOVI trokovi razmene svojinskih prava. Oni
nastaju jer su privrednim subjektima, pored cene koju pla}aju za robe, usluge i
usluge faktora proizvodnje u procesu razmene svojinskih prava, nametnuti i drugi trokovi, kao to su, na primer, trokovi informisanja o mogu}im partnerima
za transakciju, trokovi identifikovanja prava koja su raspoloìva za razmenu, trokovi utvr|ivanja kvaliteta i cene i predvi|anja budu}ih cena, trokovi pregovaranja i utvr|ivanja ugovornih uslova, trokovi da se obezbedi izvrenje ugovora
(na primer trokovi nadzora menaèra) i trokovi odràvanja i zatite postoje}e
institucionalne strukture (sudstvo, vojska, policija). Napominjemo da dràva ima
funkciju da prinudno obezbe|uje izvrenje zakonskih i ugovornih obaveza privrednih subjekata to je, tako|e, izvor transakcionih trokova. Ukoliko ona to ne
~ini, naruava se kredibilitet pravnog sistema i transakcioni trokovi razmene svojinskih prava rastu.
Cenovni sistem na trìtu nije dovoljan izvor informacija za u~esnike u razmeni. Transakcioni trokovi nastaju zbog nepotpunih informacija i nae ograni~ene sposobnosti da ih obradimo. Trokovi proizvodnje jesu va`ni, ali i trokovi
informisanja odre|uju ponaanje privrednih subjekata. Transakcioni trokovi se
javljaju pored uobi~ajeno shva}enih trokova proizvodnje, mogu biti ve}i ili manji, a direktno zavise od institucionalne strukture jedne privrede i to pre svega od
toga kako su definisana svojinska prava i kako su njima prilago|ene druge institucije.
Aktivnosti privrednih subjekata koji predstavljaju izvor transakcionih trokova mogu obavljati kupci i prodavci sami, ali tada transakcioni trokovi mogu biti ve}i nego da se specijalistima plati za obavljanje ovih aktivnosti. Podela i spe-
350
Pojmovnik
cijalizacija rada su stvorile transakcione profesije koje se bave posredovanjem u

transakcijama. Specijalizovani posrednici su, na primer, agencije za prodaju nekretnina, agencije za zapoljavanje, konsultantske agencije, reklamne agencije,
advokati, brokeri, trgovine na veliko ili malo. Razmena svojinskih prava se ne
odvija glatko. Postojanje transakcionih trokova zna~i da ekonomski akteri troe
resurse da bi obavili transakcije, pa takvi trokovi umanjuju korist od transakcije. Transakcioni trokovi remete alokaciju resursa jer menjaju ukupne trokove,
pa prema tome i cene po kojima se odvijaju transakcije. Alokacija resursa (svojinskih prava) u idealnom svetu bez transakcionih trokova bi bila druga~ija nego alokacija koja se ostvaruje u realnom svetu sa transakcionim trokovima. Nekada su transakcioni trokovi toliko visoki da blokiraju transakciju (razmenu svojinskih prava nad resursima), pa tako i kretanje resursa ka najprofitabilnijim upotrebama. Transakcioni trokovi uvek postoje, stvaraju ve}e ili manje prepreke razmeni, pa tako blokiraju ili olakavaju transakcije. Zato ih u najirem smislu moèmo definisati kao ,,trokove funkcionisanja jednog ekonomskog sistema".
TRANZICIJA proces zamene institucija, odnosno proces reformisanja institucija. Zamenjuju se institucije koje nisu preìvele test vremena zato to su zbog
svoje neefikasnosti isklju~ene ili zato to se manje efikasne institucije koje jo
uvek deluju zamenjuju efikasnijim institucijama.
TR@ITE skup ugovora na osnovu kojih se razmenjuju svojinska prava.
Na trìtu se sre}u individualne odluke o upotrebi resursa. Svojinska prava se razmenjuju na trìtima roba, kapitala, rada i finansijskim trìtima. Dobrovoljna razmena svojinskih prava se ostvaruje na osnovu ugovora i zato trìte definiemo
kao skup ugovora. Razmena omogu}ava da se ljudi specijalizuju u proizvodnim
aktivnostima u kojima imaju komparativne prednosti, a trìne cene upravljaju
njihovim naporima da izvre razmenu. Privredni subjekti nastoje da u procesu razmene svojinskih prava (resursa) spre~e redistribuciju u tu|u korist, a na sopstvenu tetu. Oni troe resurse snose transakcione trokove (videti: transakcioni trokovi) kako bi spre~ili redistribuciju. Funkcija pravnih pravila je da smanji transakcione trokove. U postoje}em pravnom sistemu maksimizacija ciljeva privrednih subjekata se ostvaruje ako pravna pravila onemogu}avaju najmanji nivo rasipanja, odnosno ako smanjuju uvek prisutne transakcione trokove.
UGOVOR saglasna izjava volja dveju strana kojima se mogu proizvesti
razna pravna dejstva. U privredi se svojinska prava nad resursima razmenjuju dobrovoljno putem ugovora i to na trìtu ili u okviru preduze}a. Ugovori su uvek
u odre|enoj meri nekompletni. Nikada nije potpuno sigurno da li }e ugovorne strane odràti svoja obe}anja i da li se u njih moè imati potpuno poverenje. Upravo ova informaciona asimetrija predstavlja karakteristiku ugovora koja vodi nastanku transakcionih trokova.
Ekonomske teme
351
VLADAVINA PRAVA podrazumeva odsustvo arbitrarne vlasti, jednakost

svih pred zakonom, stabilna pravila u koje gra|ani imaju poverenja i demokratske izbore. Odsustvo arbitrarnosti zna~i da se pravila ne donose sa namerom da
se odre|enim grupama pomaè ili {teti. Jednakost pred zakonom zna~i da su svi
gra|ani uklju~uju}i i pripadnike vladaju}e elite podre|eni istim zakonima koje
primenjuju nezavisni sudovi. Stabilna pravila i pravila od poverenja podràvaju
drutvenu stabilnost. Demokratski izbori zna~e da je vlast smenjiva.
352
353
WEB ADRESAR
Ekonomski fakultet, Beograd
www.ecof.bg.ac.yu
Savezni zavod za statistiku, Beograd
www.szs.sv.gov.yu
Vlada Republike Srbije
www.gov.serbia.org
Ekonomika preduze}a, Savez ekonomista Srbije, Beograd
www.aapsun.org
Ekonomski institut, Beograd
www.ecinst.org.yu
Ekonomska politika, ~asopis, izdaje NIP Ekonomska politika, Beograd, Trg
Nikole Pai}a 7
www.ecopol.co.yu
Montenegro Economic Trends, ~asopis, izdaje ISSP, Podgorica
www.monetonline.com
Ekonomist - magazin, izdaje NIP "Epress", Beograd
www.ekonomist.org.yu
Yu Business World, ~asopis, Beograd
www.yubw.co.yu
The Economist, London
www.economist.com
Business Central Europe
www.bcemag.com
354
Web adresar
Svetska banka, Vaington

www.worldbank.com
Journal Cambridge
www.journal.cambridge.org
Ilinois, îkago, Univerzitet u îkagu
www.economics.uchicago.edu
California, Berkley University
www.emlab.berkley.edu/econ/
University of Michigan
www.econ.Isa.umich.edu
London School of Economics
www.Ise.ac.uk
University of Economics, Prague
www.vse.cz
Stockholm School of Economics (Sweden)
www.hhs.selibrary
Vienna University of Ecomonics
www.wv-wien.ac.at
Ujedinjene nacije - Economic and Social Development
www.un.org.esa
Canadian Journal od Economics
www.economics.ca.cje
Institut of World Economies, Nema~ka, Kil
www.rz.uni-kiel.de:8080/ifw/homeeng.htm
Faculty of Economics, Moskva
www.econ.msn.ru
Ekonomske teme
Cambridge Journal of Economics
www.cje.oupjournals.org
World Economic Forum
www.weforum.org
Federal Reserve Economic Data - USA
www.stls.frb.org.fred
White House Economic Statistics Briefing Room USA
www.whitehouse.gov./fsbr.esbr.html
Me|unarodni monetarni fond
www.imf.org
355
356
CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
347.23(497.1)(082)
338.1(497.1),,1991/2000,,(082)
338.22(497.1)(082)
EKONOMSKE teme : ekonomska stvarnost SR
Jugoslavije : (Republike Srbije) /
priredili Boìdar Rai~evi}, Danilo [ukovi} :
- Beograd : Magna agenda, 2002 ( Beograd :
îgoja {tampa). - 348 str. : graf. prikazi,
tabele ; 24 cm
Tira` 1 500. - Str. 7-13: Predgovor
Boìdar Rai~evi}, Danilo [ukovi}. Pojmovnik: str. 341-348. - Napomene i
bibliografske reference uz tekst. Bibliografija: str. 336-338
ISBN 86-83775-09-7
1. Rai~evi}, Boìdar
a) Privreda - Jugoslavija (SR) - 1991-2000 Zbornici b) Ekonomski sistem Transformacija - Jugoslavija (SR) - Zbornici
s) Jugoslavija (SR) - Ekonomska politika Zbornici
COBISS-ID 98678540

A1 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

A1 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

OP[TE O EKONOMSKOJ AKTIVNOSTI

NIVO RAZVIJENOSTI I STRUKTURA PRIVREDE SRJ

KORUPCIJA I PARALELNA PRIVREDA

ME\UNARODNO EKONOMSKO OKRU@ENJE SR

PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA

Danilo [ukovi}, Bo`idar Rai~evi}

Danilo [ukovi}, Bo`idar Rai~evi}

EVOLUCIJA EKONOMSKE MISLI**

prava i propisali su pravila individualnog postupanja saobrazno zahtevima opteg

Evolucija ekonomske misli

vitkom, pojavili su se: intervencionisti~ki socijalizam Sismondija (Sismondi,

Evolucija ekonomske misli

Delokrug i karakteristike kapitalisti~kog preduze}a

Evolucija ekonomske misli

barut); samostalne ustanove (javne slu`be koje raspola`u izvesnom finansijskom i

Kapitalisti~ko preduze}e radi za tr`ite. Zato to preduzetnik konstatuje

Evolucija ekonomske misli

PRIRODNO KRETANJE STANOVNITVA

okru`enje u kome se odvija reprodukcija stanovnitva Kosova i Metohije, bitno

Prirodno kretanje stanovni{tva, 1991-2000

Prirodno kretanje stanovni{tva

Sredinji deo Srbije

* Procene stanovnitva ura|ene u Centru za demografska istra`ivanja Instituta drutvenih nauka,

Stopa prirodnog kretanja stanovni{tva

Prirodno kretanje stanovni{tva

Sredinji deo Srbije

Prirodno kretanje stanovni{tva

Posle uspostavljanja me|unarodne uprave na Kosovu i Metohiji prakti~no

Vojvodina Kosovo i Metohija

U okviru tri niskonatalitetna podru~ja, tokom devedesetih godina fertilitet

Prirodno kretanje stanovni{tva

Prirodno kretanje stanovni{tva

Prirodno kretanje stanovni{tva

Sredinji deo Srbije

@ivoro|eni, umrli i prirodni prira{taj, 1950-1999.

FORMALNO TR@ITE RADA**

U strukturi aktivnog stanovnitva, prema podacima Ankete o radnoj snazi

Formalno tr`i{te rada

Zaposleni i nezaposleni u Srbiji u periodu 1991-2000.

7 Tercijarni sektor obuhvata saobra}aj i veze, trgovinu, ugostiteljstvo i turizam, zanatstvo,

Formalno tr`i{te rada

Kretanje ponude i tra`nje za radom

Izvor: Statisti~ki godinjak Srbije, Republi~ki zavod za statistiku, 2000.

Formalno tr`i{te rada

Ovaj nepovoljan proces uskla|ivanja ponude i tra`nje bio je dodatno ote`an

Formalno tr`i{te rada

intenzitet kori}enja raspolo`ivih ljudskih resursa, a posebno na socijalne reperkusije nezaposlenosti.

Srednja vrednost (u mesecima)

Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Tabela 4, tako|e, pokazuje dominantno u~e}e najmla|e starosne grupe (15-24

Nezaposleni prema godinama starosti i polu u Srbiji,

Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Formalno tr`i{te rada

Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Rezultati ankete o sivoj ekonomiji14 koja je sprovedena u decembru 2000.

Formalno tr`i{te rada

Lica koja imaju posao

ili bez prihoda

Lica sa li~nim prihodima

Napomena: Podaci se odnose na Srbiju bez Kosova i Metohije.

Ovakva struktura u~esnika u sivoj ekonomiji nije karakteristi~na za ve}inu

Formalno tr`i{te rada