Cudo Izlecenja

UDO IZLEENJA
Naslov originala: udo izleenja, dr Milisav Nikoli Izdava: CNS
Tehniko ureenje: CNS Dizajn korica: Vladimir Jajin tampa: Topalovi
Prvo izdanje: 2012.
dr Milisav Nikoli
Prirunik za unapreenje zdravlja i reavanje zdravstvenih problema
UDO IZLEENJA
Cirih, 2012
- Uvod ............................................................ 7 Prvi deo: Principi zdravog ivota ............. 11 - Zdrava duhovnost ................................... 13 - Zdrava ishrana .......................................... 19 - Fizika aktivnost ....................................... 33 - Odmor ....................................................... 36 - Sunanje ..................................................... 39 - Konzumiranje vode .................................. 41 - ist vazduh ................................................ 44 - Umerenost ................................................. 46 Drugi deo: Principi prirodnog izleenja .................................................... 49 - Osnove izleenja ....................................... 51 - Bolesti srca ................................................ 68 - Rak .............................................................. 73 - Dijabetes .................................................... 84 - Oboljenja miia, kostiju i koe ............. 87 - Nervna oboljenja ...................................... 89 - Problemi sa vidom ................................... 91 - Oboljenja bubrega .................................... 95 - Autizam i oboljenja mozga ..................... 98 - Sida ............................................................ 100 - Psihika oboljenja ................................... 102 - Ostala oboljenja ...................................... 105
Sadraj
Dodatak: Priprema zdrave hrane ............ 107 - Uvod ......................................................... 109 - Sokovi ....................................................... 111 - Obroci u ai ............................................ 128 - Slatka jela .................................................. 134 - Slana jela ................................................... 147 - Biljna mleka ............................................. 157 Bibliografija ................................................ 160 O autoru ..................................................... 162
U savremenom svetu veliko je udo sresti zdravog oveka. Skoro svako ima neki zdravstveni problem, a ono to je zapanjujue jeste da ljudi najvie oboljevaju od najteih oboljenja, a to su ona duhovne prirode. Rak i dijabetes, bolesti srca i bubrega nisu najgore stvari koje oveka mogu da zadese. Najgore je kad ovek poludi, kad izgubi mir, kad padne u depresiju, kad mu nije do ivota i kada pone da razmilja o samoubistvu. Na alost, najprodavaniji lekovi u apotekama su upravo oni za leenje depresije i drugih oboljenja duhovne prirode.
Uvod
U isto vreme, bolesti koje su do pre sto godina bile nepoznate, kao to su rak, bolesti srca i dijabetes, ire se kao epidemija po celom svetu.
7
udo izleenja
Ali, postoji dobra vest: Sve te bolesti mogu se pobediti! Savremena medicinska istraivanja potvrdila su drevnu medicinsku izreku koja kae: Ne postoje neizleive bolesti. Postoje samo neizleivi ljudi - oni koji ne ele da odbace svoje loe navike. Ako odemo u prirodu videemo da sav biljni i ivotinjski svet funkcionie u harmoniji i bez bolesti. Zato? Zato to ive po prirodnim zakonima. Na isti nain, ovek je stvoren da nikada ne bude bolestan. Ukoliko ovek prihvati da ivi po jednostavnim prirodnim zakonima, koje nazivamo zakonima zdravlja, on nee znati za bolest i postae deo zdravog i predivnog prirodnog ambijenta koji mu se nalazi na dohvat ruke.
Ali, kao da je savremeni ovek zaboravio na prirodu, na zakone zdravlja i tehnike prirodnog izleenja koje su ljudi - u ne tako davnoj prolosti - odlino poznavali i uspeno primenjivali.
U ovoj knjizi izneemo principe zdravog naina ivota pomou kojih moemo da
unapredimo svoje zdravlje do savrenstva i da nikada ne budemo bolesni. U drugom delu knjige objasniemo kako se jednostavnim prirodnim tehnikama moe pobediti svaka bolest - ali ba svaka bolest - o emu svedoi veliki broj izleenih pacijenata. U dodatku knjige nalazi se obilje recepata za pripremanje ukusne i zdrave hrane.
Uvod
Nadam se da e vam ova knjiga pomoi da unapredite svoje zdravlje, da reite svoj zdravstveni problem, ako ga imate, i da na taj nain ostvarite najvee domete sree i blagostanja u ivotu - jer samo oni koji su bogati zdravljem, mogu da budu bogati i svim drugim stvarima. Dr Milisav Nikoli Cirih, vajcarska
10
PRINCIPI ZDRAVOG IVOTA
Prvi deo
12
Najvaniji princip zdravog ivota je zdrava duhovnost. ovek koji nema mir moe da oboli od svake bolesti, bez obzira koliko se zdravo hranio i pravilno izvravao druge zdravstvene obaveze. U zemljama Bliskog Istoka, gde su nastale sve monoteistike religije (judaizam, hrianstvo i islam), ljudi se pozdravljaju reima: Mir tebi! (hebrejski alom, arapski Selam). Ukoliko nekom ele da postave najee postavljano pitanje: Kako si? oni pitaju: Kakav je tvoj mir?
Zdrava duhovnost
Mir je neto najvanije to moemo da posedujemo. To je najvee blago koje imamo i koje bi trebali naroito da uvamo. Ako ne budemo imali bogatstvo mira, neemo imati ni druga bogatstva - materijalna, prirodna, porodina. ovek koji je izgubio
13
udo izleenja
mir u stanju je da unitava samog sebe i sve oko sebe.
Sa druge strane, ovek koji ima mir u svom srcu, u stanju je da ostvari podvige i rezultate kakve ni sam ne moe da zamisli u najboljim snovima. Zato je dostizanje mira primarni cilj kojem bi ovek trebao da tei u ivotu.
Da bi dostigao mir, ovek treba da ima pravilne ciljeve u ivotu. ovekov glavni cilj u ivotu trebao bi da bude da stvara iskrene prijatelje, da bude okruen njima, i da zajedno sa njima uestvuje u stvaranju novih prijatelja. Kada smo okrueni onima koji nas vole, na mir nikada nee biti ugroen. U prisustvu dece, koja su dobra i kojima je najvea elja da nas neim obraduju, mi emo uvek biti smireni, radosni i spokojni.
14
Bog je stvorio oveka da ivi u prirodi, u okruenju velike i brojne porodice. Ne tako davno, velika veina svetske populacije je ivela u prirodnom ambijentu, a u istom domainstvu je zajedno ivelo nekoliko ge-
neracija - sreno i zadovoljno. Deda, otac, sin, unuk i praunuk, sa svojim porodicama, meusobno su se nadopunjavali i saraivali u stvaranju onoga to je najvrednije, a to su ljudi koji su nam prijatelji i koji nas vole. Nekada su se ljudi takmiili u gostoprimstvu i ljubaznosti, a sve sa ciljem da prue ljudima ljubav i uine ih da i oni budu takvi - da kao ljubazni i moralni ljudi budu deo kruga prijatelja koji brinu jedni o drugima.
Zdrava duhovnost
Ali, za sreu u ivotu nije neophodno da imamo mnogo prijatelja. Dovoljno je da imamo samo jednog, pa da opet imamo za koga da ivimo i kome da se radujemo. Najvea nesrea koja oveka moe da zadesi jeste da ostane sam, da nema koga da voli i za koga da ivi, i da nije voljen. Na alost, savremeni ovek je izabrao da tri za materijalnim bogatstvima, a zanemario je duhovna - zanemario je svoje blinje, svoje prijatelje, i ostao je sam.
Vano je zapaziti da novcem nije mogue kupiti najvanije stvari - duhovne stvari. Iskreni prijatelji se ne mogu kupiti. Mir se ne
15
moe kupiti. Iskreni prijatelji se stvaraju. Ali, da bi mogao da stvara prijatelje i da ima mir, ovek mora da radi na sebi, da stie znanja i vetine o tome kako se ostvaruju pomenuti ciljevi.
udo izleenja
I kao to ovek ui iz strune literature i od vetih ljudi kako da se bavi biznisom i da zarauje novac, na isti nain se stiu znanja i vetine o tome kako se dostiu duhovna bogatstva. Najbolja struna literatura iz oblasti duhovnosti je Biblija ili Sveto Pismo, u kojoj su date sve potrebne instrukcije kako bi ovek trebao da ivi - kako da se hrani, kako da formira porodicu, da se bavi ekonomijom, da vodi dravu, da bude zdrav i dr. Takoe, ovek moe da ui od duhovno mudrijih i iskusnijih ljudi o ovom vanom aspektu ovekovog ivota.
Naravno da biti materijalno bogat nije neto loe. Ako pogledamo kroz istoriju, videemo da su najduhovniji ljudi bili ujedno i materijalno veoma bogati (Avram, Jov, David, Solomon, Danilo...). Imati materijalna bogatstva i ulagati ih u prijatelje i porodicu,
16
predstavlja najbolju investiciju. Problem nastaje kada ovek postaje rob materijalizma, kada ivi zbog novca, a ne zbog nekih viih, duhovnih ciljeva - ne zbog ljudi oko sebe koji su potencijalno njegovi najvei prijatelji.
Zdrava duhovnost
Najvii domet duhovnosti i mira dostie se kada se ovek osposobi da stvara porodicu, da pravilno izabere branog druga koji je zainteresovan za ostvarenje istog cilja, i kada ovek zna zato ivi - za svoje blinje, decu, porodicu i otadbinu. Jo je bolje ako ovek uspe da se organizuje da ivi sa porodicom u prirodnom ambijentu i da vodi svoj privatan posao u kojem nee mnogo zavisiti od deavanja na tritu (ekonomske krize i dr).
17
I ovde su potrebna odreena znanja da ovek ne bi bio izmanipulisan. Mnogi ljudi iz neznanja pokuavaju da kupe mir i duhovnost dajui velike novane priloge raznim problematinim ljudima i organizacijama koji se lano predstavljaju kao Boji predstavnici na Zemlji.
Kao to smo napomenuli, da bi ostvario duhovno bogatstvo ovek treba kvalitetno duhovno da se hrani - da knjige koje ita, muziku koju slua, filmove koje gleda i ljude sa kojima se drui - paljivo bira u cilju jaanja svoje duhovnosti, duhovnog zdravlja i sticanja mira.
udo izleenja
Jedan od najvanijih prirodnih zakona odnosi se na ovekov um i glasi: Zakon ljudskoga uma je da se pretvara u ono to mu je pred oima. ovek koji gleda u ono to je dobro, ita ono to je dobro, razmilja o onome to je dobro i drui se sa dobrim ljudima, postae dobar i duhovno jak, tako da nikakva iskuenja i okolnosti nee moi da narue njegov mir, a time i zdravlje. Zato je imperativ da svaki ovek naroito brine o svom duhovnom zdravlju jer to je pr vi korak u ostvarenju svih ciljeva u ivotu.
18
Pored zdrave duhovne hrane, zdrava telesna hrana je jedan od najvanijih aspekata ovekovog zdravlja. Veliki broj savremenih bolesti uzrokovan je nezdravom ishranom. Problem je vrlo jednostavan - ovek je izabrao da jede pogrenu i zatrovanu hranu, i posledice su pojava mnogobrojnih bolesti koje do pre sto godina nisu bile poznate.
Zdrava ishrana
Naime, ovek je maina koja radi na gorivo koje se zove - biljke. Dakle, ovek je po svojoj anatomiji i fiziologiji biljojed, na slian nain kao to su to i drugi biljojedi (krava, koza, ovca).
Danas imamo da ljudi na farmama hrane ivotinje biljojede sa namirnicama ivotinjskog porekla da bi bre rasle. Tako imamo da se kotanim branom (koje je ivotinjskog porekla) hrane ivotinje biljojedi na farmama irom sveta. Posledice su teka
19
udo izleenja
oboljenja ivotinja, kao to je bolest ludih krava i dr.
Na slian nain, kada je ovek poeo da se preteno hrani namirnicama ivotinjskog porekla, broj obolelih od najrazliitijih bolesti rapidno je skoio.
Ako pogledamo oblik ovekovih zuba videemo da je on prilagoen za gnjeenje i mlevenje biljaka, ba kao i kod drugih biljojeda. Takoe, ovekova creva su veoma duga, a eludana kiselina veoma blaga - za varenje biljaka, ba kao i kod ostalih biljojeda, za razliku od mesojeda koji imaju kratka creva i jaku eludanu kiselinu. ovekov organizam je dizajniran tako da moe u sluaju nedostatka biljaka da privremeno konzumira namirnice ivotinjskog porekla - ali samo privremeno i u manjim koliinama. Ukoliko se konzumiranje namirnica ivotinjskog porekla nastavi u velikim koliinama, posledice e biti upravo onakve kakve vidimo u razvijenom svetu veliki broj obolelih od najteih bolesti izazvanih trovanjem.
20
Naravno da i biljna ishrana moe da bude opasna ako se prerauje i u nju ubacuju tetne hemijske supstance koje najee slue za pojaavanje ukusa i konzerviranje. Zato treba imati na umu da je najbolja hrana za oveka biljna hrana koja je to manje termiki, ili na neki drugi nain obraena. to je biljna hrana vie sirova - to je zdravija za oveka.
Zdrava ishrana
Vano je istai da su biljke najbogatiji izvor svih hranljivih sastojaka. Na priloenim tabelama su iznete informacije u kojima se uporeuju koliine proteina, vitamina i minerala u biljnim i ivotinjskim namirnicama. Vrlo lako moemo zapaziti da su biljne namirnice u svakom pogledu superiornije u odnosu na ivotinjske. To ne treba da udi jer su biljke jedini proizvoai hrane na planeti Zemlji - jedino biljke mogu da upijaju minerale iz zemlje, da koriste sunevu svetlost u procesu fotosinteze, i da na taj nain proizvode hranu. Zato se kae da su biljke proizvoai hrane, a ljudi i ivotinje su potroai hrane (biljaka).
21
udo izleenja
Soja Suncokret So~ivo Leblebije Badem Kikiriki Je~am P{enica
Biljne namirnice
Namirnica - Koli~ina u gramima na 100 g
PROTEINI
38 27 24 23 18,3 16,5 14 13
Lucerka [argarepa Spana} Repa Mango Per{un Kajsija Dinja
Biljne namirnice
Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g
VITAMIN A
5300 4500 4300 3000 1600 1200 933 866
Tunjevina Piletina Teletina Prasetina Jagnjetina Jaja Beli sir Kravlje mleko
ivotinjske namirnice
21 20 20 19 19 13 8,7 3,5
Tele}a dìgerica Tunjevina Bakalar Maslac Kravlje mleko Tele}e meso
6060 970 939 181 10 6
22
P{eni~ne klice P{enica Badem Soja So~ivo Leblebije Kupine Gra{ak
Biljne namirnice
VITAMIN B1
2 0,7 0,7 0,63 0,5 0,4 0,3 0,28
Gove|a dìgerica @umance Tele}e meso Sveì losos Jagnje}i kotleti Kravlje mleko
0,3 0,2 0,15 0,1 0,1 0,04
Orasi P{eni~ne klice Badem Avokado Breskve
Biljne namirnice
VITAMIN B2 Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

1 0,8 0,6 0,2 0,05 Tele}e meso [unka Jaja Kravlje mleko Tunjevina Piletina
Zdrava ishrana
0,3 0,2 0,2 0,2 0,19 0,17
P{eni~ne klice Orasi Integralni pirina~ Soja Avokado Banane Paprike Belo bra{no
Biljne namirnice
VITAMIN B6 Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

4 0,87 0,67 0,6 0,5 0,37 0,27 0,18 Sardine Svinjsko meso Tele}e meso
0,97 0,5 0,4
[ipak Kivi Lucerka Paprike Kupus Pomorandè Jagode Limun
Biljne namirnice
VITAMIN C
600 300 183 131 105 59 58 51
Kravlje mleko Losos Meso Jaja
2 0,9 0 0
23
udo izleenja
Badem Soja Orasi Suncokret P{eni~ne klice Masline Maline Paprike
Biljne namirnice
VITAMIN E
25,2 13,3 12,3 10 8 6 4,5 3,1
Listovi repe Kelj Kupus Zelena salata Spana} Gra{ak
Biljne namirnice
Namirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g
VITAMIN K
470 360 90 35 25 15
Kirnja (riba) Maslac Jaja Gove|a dìgerica Ov~iji but Belo pile}e meso Kravlje mleko Svinjsko meso
0,9 2,2 0,8 0,7 0,5 0,3 0,1 0,1
Tele}a dìgerica Sir Mleko
86 33 3,5
24
Susam Soja Badem Le{nik Spana} Orasi Kikiriki Ovas
Biljne namirnice
KALCIJUM
783 260 252 225 126 87 74 70
Ka~kavalj Beli sir Kravlje mleko Jaja Losos Piletina Jagnjetina Govedina
810 300 120 58 14 12 12 4
Soja Susam Pasulj Pista}i So~ivo Suncokret Leblebije P{enica
Biljne namirnice
GVOE
12 10 7,6 7,3 7 7 4,8 4,3
Zdrava ishrana
Gove|a dìgerica Govedina Jagnjetina Svinjetina Jaja Tunjevina Piletina Kravlje mleko
11 3 2 1,5 1,3 1,2 1 0,2
Suncokret Kakao Badem Soja Orasi Bob Integralno bra{no Spana}
Biljne namirnice
MAGNEZIJUM
420 420 252 242 185 164 109 55
Ov~etina Kirnja (vrsta ribe) Osli} Svinjetina Jaja Kravlje mleko
24 24 21,3 15,7 14 14,5
Neko e moda postaviti pitanje: Zato su onda neke ivotinje mesojedi, a neke svatojedi? U pitanju je teoloko pitanje. Poznato je da su u poetku sve ivotinje bile biljojedi, ali da je zbog poznatih dogaaja vezanih za prve ljude dolo do odreenih
25
udo izleenja
Jo jedno pitanje koje treba dotai jeste ono vezano za vitamin B12 koji je neophodan oveku u malim koliinama, ali ga nema u biljkama (ima ga samo u namirnicama ivotinjskog porekla). Vitamin B12 se stvara od strane bakterija koje postoje u ovekovim ustima i crevima, i nije neophodno da se unosi putem ishrane. Istraivanja su pokazala da ljudi u afrikim i azijskim zemljama, koji se hrane iskljuivo biljkama, nikada ne oboljevaju od anemije i drugih bolesti koje nastaju nedostatkom ovog vitamina. Prednosti biljne ishrane naroito su izraene kod sportista. Istraivanje koje je izvrio skandinavski istraiva dr Per-Olaf Astrand pokazalo je koliko su sportisti izdr-
genetskih promena kod ljudi i ivotinja, tako da je privremeno uspostavljen postojei poredak u podeli ivotinja na biljojede, mesojede i svatojede. Ali, to ne utie na jasnu i nedvosmislenu injenicu da je ovek biljojed i da bi biljke trebale da budu glavno gorivo njegovom organizmu.
26
ljiviji ako se hrane biljnom ishranom. On je prouavao devet visoko istreniranih sportista i menjao im je ishranu svaka tri dana. Na kraju svakog perioda od tri dana, svaki sportista je vozio bicikl velikom brzinom do iscrpljenosti.
Zdrava ishrana
Njegove rezultate moemo videti u donjoj tabeli. Moe se videti da sa ishranom bogatom mesom sportisti postaju iscrpljeni nakon oko jednog asa. Kada su bili na meanoj ishrani sa manje mesa, masti i belanevina, a vie biljne hrane, mogli su da voze bicikl velikom brzinom skoro dva puta
SPORTISTI, ISHRANA I IZDRLJIVOST - Ishrana sa mnogo belanevina i mnogo masti (bogata mesom) Ishrana Maksimalna izdrljivost (vreme do iscrpljenosti) 57 min
- Meana ishrana (manje mesa, masti i belanevina)
- Biljna ishrana (bogata ugljenim hidratima)
2 asa 47 min 27
1 as 54 min
due. Meutim, na biljnoj ishrani vozili su skoro tri puta due pre nego to je dolo do iscrpljenosti.
udo izleenja
Ovo veliko poboljanje izdrljivosti je poznata osobina biljojeda. Konji satima mogu da tre velikom brzinom. Zabeleeno je da su neki slonovi trali 10 do 12 sati velikom brzinom. Sa druge strane mesojedi, kao to su gepardi, tigrovi i druge ivotinje imaju dobru brzinu na poetku, ali se zamaraju za kratko vreme, esto za manje od pet minuta.
U nastavku emo navesti nekoliko jednostavnih, ali vanih pravila kojih bi trebalo da se pridravamo u ishrani.
- kada kaemo biljna ishrana pod tim podrazumevamo voe, povre, itarice i oraaste plodove. Peurke nisu biljke. U pitanju su saprofitski organizmi koji uglavnom ive na uginulim ostacima.
- Idealno je da ovek ima dva ili tri obroka dnevno. Najobilniji obrok bi trebao da bude doruak, a najmanje obilan obrok - ve-
28
era. Mnogi ljudi koji imaju kvalitetan doruak i ruak nemaju potrebu za veerom. U sluaju da se konzumira veera, bilo bi poeljno da to bude neko voe, jer se ono brzo vari, tako da ovek ide na spavanje sa praznim elucom, to je jedan od uslova kvalitetnog odmora. Ukoliko ovek ode na spavanje, a eludac mora da vari obilan veernji obrok, takav odmor nee biti kvalitetan kao onaj u sluaju praznog eluca. Ovde moemo dodati da je najbolja metoda za skidanje vika kilograma prelazak na dva biljna obroka dnevno (doruak i ruak), a izbacivanje veere, kao i upranjavanje fizike aktivnosti (rad u bati, etnja, plivanje, tranje, vebe u prirodi...).
Zdrava ishrana
- Voda, ajevi i sokovi se piju pre obroka, a voda najranije sat vremena posle obroka. Ovo je potrebno da bi eludac mogao da vari hranu. Ukoliko se tenost unosi u organizam za vreme obroka i sat vremena nakon obroka, razblauju se eludani sokovi i oteava se proces varenja.
29
udo izleenja
- Treba praviti pauzu od najmanje pet sati izmeu obroka kada je veoma preporuljivo da se nita ne jede. Dakle, nikakvi oblici grickanja izmeu obroka nisu poeljni. eludac je mii i potreban mu je odmor. Izmeu obroka se moe samo konzumirati ista negazirana voda, i to sat vremena nakon zadnjeg obroka. Sokovi i ajevi se ne preporuuju izmeu obroka, osim u sluaju bolesti i posta na sokovima.
- U okviru obroka treba izbegavati meanje voa i povra jer njihovim meanjem moe doi do nadimanja eluca i nastanka dijareje (proliva). U odreenim situacijama, kada se prave sokovi, dozvoljeno je meanje kiselog voa (na primer, jabuke) sa povrem, ili meanje zelenog povra sa voem.
- Mleko i mleni proizvodi su drugostepena hrana i mogu se konzumirati u malim koliinama u nedostatku biljne hrane. Kravlje mleko je hrana za telad, a kozje mleko hrana za jarad. ovek je jedini sisar koji konzumira mleko nakon perioda dojenja. ovekov organizam veoma teko
30
moe da apsorbuje kalcijum i druge sastojke iz kravljeg mleka, ali zato veoma lako apsorbuje kalcijum iz biljaka, kao i druge hranljive sastojke. Istraivanja pokazuju da najvie obolelih od osteoporoze (stanjivanja kostiju) i dijabetesa ima u zemljama gde se najvie konzumira kravlje mleko.
Zdrava ishrana
- Med je hrana za pele i predstavlja prost eer koji brzo ulazi u krvotok. Ima dobra antibakterijska svojstva, ali se treba konzumirati u malim koliinama. eeri iz biljaka su sloeni eeri, koji polako ulaze u krvotok, i mnogo su bolji od prostih eera kao to su beli eer i med.
- Jaja takoe predstavljaju drugostepenu hranu i mogu se konzumirati u malim koliinama u nedostatku prvostepene hrane (biljne). Ona su veoma bogata holesterolom i zasienim masnoama koje zakreuju ovekove krvne ile.
Da rezimiramo. Prelaskom na biljnu ishranu ovekovo zdravlje se za veoma kratko vreme unapreuje, a veliki broj bolesti se brzo povlai.
31
udo izleenja
U dodatku ove knjige dati su recepti za pripremanje zdrave i ukusne hrane.
32
Fizika aktivnost je od izuzetne vanosti ne samo za ovekovo fiziko zdravlje, ve i za duhovno. Jedan od najboljih lekova za depresiju je fizika aktivnost. Ljudi koji ive u prirodnom ambijentu i bave se proizvodnjom hrane, veoma retko oboljevaju od depresije i drugih duhovnih oboljenja.
Fizika aktivnost
ovekov organizam je tako dizajniran da ukoliko se neki njegovi organi ne koriste, oni propadaju i odumiru. To je sluaj i sa naim miiima i kostima. Najbolja fizika aktivnost za oveka je fiziki rad - rad u prirodi - kao to su proizvodnja hrane, cvearstvo, umarstvo i sl. Prilikom fizike aktivnosti na organizam lui brojne korisne hormone, kao to su serotonin (hor mon zadovoljstva), melatonin (hormon koji nas podmlauje i regenerie) i dr.
33
Ukoliko ovek ne ivi u prirodnom ambijentu i ne bavi se fizikim radom, poeljno je da upranjava fizike vebe, etnju, plivanje ili neki drugi oblik fizike aktivnosti, po mogustvu na otvorenom prostoru i na istom vazduhu. Idealno bi bilo kada bi ovek preko fizike aktivnosti potroio sedmino 3500 kalorija. Ali, ve i sa potroenih 450 kalorija sedmino ostvaruje se napredak. Na donjoj tabeli moe se videti koje fizike aktivnosti dovode do troenja 150 kalorija.
udo izleenja
Oni koji ive u gradovima i rade kancelarijske poslove trebali bi da koriste svaku priAKTIVNOSTI KOJIMA SE TROI 150 KALORIJA
- Odbojka .................................. 45 min. - ustro hodanje ........................ 30 min. - Rad u bati .............................. 30 min. - Plivanje ................................... 20 min. - Koarka ............................. 15-20 min. - Tranje (2 km) ......................... 15 min. 34
liku da etaju - do pijace, prodavnice, do svog stana, uz stepenice i sl. Ukoliko su u mogunosti da vozei kuni bicikl obavljaju svoje sedee poslove, to bi trebali da upranjavaju bar pola sata dnevno.
Fizika aktivnost
Da ponovimo, svako leenje duhovnih problema obavezno ukljuuje fiziku aktivnost jer nema duhovnog zdravlja bez fizikog, a fizika aktivnost je jedan od najvanijih aspekata naeg zdravlja.
35
Svakodnevni odmor (spavanje). Veoma je vano da ovek svakoga dana spava 7 do 9 sati. Najbolje vreme za spavanje je od zalaska sunca do izlaska sunca. Zalaskom sunca ovekov organizam poinje da lui brojne hormone, od kojih je najpoznatiji melatonin - koji oveka podmlauje i regenerie. Vrhunac luenja ovog hormona je u 2 sata ujutru. Preko dana se ovaj hormon lui u veoma malim koliinama. Ukoliko ovek uspe nou da spava, onda je u stanju da iskoristi blagotvorno dejstvo ovog hormona. Studije pokazuju da su osobe koje rade nonu smenu mnogo sklonije oboljevanju od raka i drugih bolesti uzrokovanih padom imuniteta.
36
Bez kvalitetnog odmora nije mogue sauvati zdravlje. Postoji nekoliko vrsta odmora koje bi ovek trebao da upranjava.
Odmor
Idealno bi bilo kada bi ovek iao na spavanje oko 8 ili 9 sati uvee, a najkasnije oko 10:30. Prostorija u kojoj se spava trebala bi da bude zamraena, ista i provetrena. Osobe koje su fiziki aktivne, koje ne uzimaju obilan veernji obrok i koje izbegavaju stres, imaju mnogo kvalitetniji san.
Odmor
Sedmini odmor. ovekov organizam ima ne samo svoj prirodni dnevni asovnik (cirkadijalni ritam), ve i svoj sedmini asovnik (cirkaseptanski ritam). I kao to je oveku potrebno da se preko dana odmara, tako mu je potrebno i da se preko sedmice odmara. Studije potvruju da je oveku potrebno da jednog dana u sedmici odmara od svih svojih poslova.
Pored svakodnevnog spavanja i sedminog odmora, ovek bi svakoga dana trebao da odvoji odreeno vreme za fiziku rekreaciju i duhovno razmiljanje. Sama re re-kreacija znai ponovno stvaranje ili obnavljanje. Vrlo je poeljno da svakoga dana odvojimo vreme za etnju, druenje sa blinjima ili rad u bati.
37
Takoe, obnavljanje i jaanje naeg duha, kroz itanje kvalitetne duhovne literature, naroito Svetog Pisma, sluanje duhovne muzike, gledanje kvalitetnih video materijala i dr, veoma doprinosi jaanju naeg sveukupnog zdravlja.
udo izleenja
38
Sunanje
Umereno izlaganje suncu je veoma korisno za ovekovo zdravlje. Studije pokazuju da osobe koje se nedovoljno izlau sunevoj svetlosti imaju povean rizik od oboljevanja od raka i drugih bolesti.
Suneva svetlost blagotvorno deluje na ovekovo telo, podstie pokretanje mnogih korisnih mehanizama u naem telu, a jedan od najznaajnijih je produkcija vitamina D.
Vano je istai da treba izbegavati izlaganje jakom suncu jer u tom sluaju moe doi do tekih oboljenja, kao to je rak koe.
Izlaganje suncu je veoma korisno za jaanje kostiju i predstavlja obaveznu terapiju za osobe koje su obolele od stanjivanja kostiju (osteoporoze).
Takoe, studije pokazuju da osobe koje se nedovoljno izlau suncu imaju povean
39
rizik od oboljevanja od depresije i drugih bolesti duhovne prirode.
udo izleenja
40
ista voda je glavno sredstvo za odravanje ovekove higijene, ali ujedno jedan od neophodnih inilaca ovekovog normalnog funkcionisanja. Dve treine ovekovog tela ini voda, koja se oslobaa iz naeg tela na razne naine - preko koe, urina i dr. Zato je potrebno da svakodnevno obnavljamo vodu u naem organizmu konzumirajui najmanje dve litre iste negazirane vode, a tokom toplijih dana i vie.
Konzumiranje vode
Adekvatna zamena za vodu ne postoji. ovek moe da konzumira ceene sokove i ajeve, ali voda je neophodna u svakom sluaju.
Konzumiranje gaziranih pia, kola napitaka, kafe i ajeva sa teinom (ruski, gruzijski, indijski) veoma je tetno za ovekov organizam. Gazirana pia su prepuna belog rafinisanog eera i tetnih hemikalija
41
koji veoma nepovoljno utiu na ovekov imuni sistem i izazivaju razna teka oboljenja, kao to su rak i bolesti srca. Kafa je poznati narkotik koji vetaki podie ovekov krvni pritisak i primorava organizam da pokree mehanizme za njegovo sniavanje. Vremenom ovek moe da postane zavistan od kafe, a da se organizam navikne da pokree mehanizme za sniavanje krvnog pritiska. U tom sluaju, ukoliko se kafa ne konzumira, organizam po automatizmu nastavlja da sniava krvni pritisak i osoba osea nelagodnost i glavobolju, pa najee posee za novom dozom droge kafe. U tom sluaju, najbolje je konzumirati dosta vode, biti fiziki aktivan i izdrati nekoliko dana dok se organizam ne navikne na zdrave okolnosti - bez kafe. Kafa takoe tetno deluje na rad srca jer stvara aritmije, a u isto vreme podstie pojaano luenje eludane kiseline to moe dovesti do stvaranja ira na elucu i crevima, a kasnije i do raka.
udo izleenja
42
Alkohol je jo jedan tetan napitak koji treba izbegavati. Studije pokazuju da je alkohol veoma tetan po zdravlje ako se konzumira u dozama od samo dva pia sedmino (pod piem se podrazumeva aica estokog pia, aa vina ili flaa piva). Alkohol moe da se koristi za dezinfekciju ili da se konzumira u veoma malim koliinama prilikom korienja biljnih preparata (tinktura) koje se konzumiraju privremeno, tokom bolesti, i u dozama od nekoliko kapi do nekoliko ajnih kaiica dnevno.
Konzumiranje vode
Nedovoljan unos vode takoe dovodi do poveanja gustine krvi to je poznat problem kod osoba sa sranim oboljenjima i dijabetesom.
U sluaju da nemamo svoj prirodni izvor iste negazirane vode, moemo konzumirati flairanu izvorsku negaziranu vodu ili filtriranu vodu sa esme.
43
Kada govorimo o istom vazduhu tu prevashodno mislimo na kiseonik. Vano je zapaziti da su molekuli kiseonika, koji su ivotno vani za oveka, negativno naelektrisani. Ali, to se odnosi na kiseonik koji se nalazi u istom vazduhu, kao to je onaj u prirodi.
ist vazduh
Vazduh u prostorijama u kojima se pui, u gradovima prepunim smogom, i na drugim zagaenim mestima je pozitivno naelektrisan.
Zagaen vazduh negativno utie na ovekovo zdravlje i izaziva brojna oboljenja, dok negativno naelektrisani vazduh pozitivno deluje kao oblik terapije kod mnogih oboljenja.
44
Studije pokazuju da ak i kratkotrajan boravak u prirodi, na istom vazduhu, od nekoliko dana do nekoliko sedmica, veoma
blagotvorno utie na ovekovo zdravlje i vidljivo utie na oporavak i ozdravljenje od skoro svih vrsta bolesti.
ist vazduh
Idealno bi bilo kada bi ovek svakodnevno udisao ist vazduh i iveo u prirodnom ambijentu. Za one koji su izabrali da ive u gradovima, veoma korisno bi bilo da koriste svaku priliku da odu u etnju izvan grada, da provedu vikend u prirodi i da na druge naine iskoriste prednosti istog vazduha.
45
Kada govorimo o umerenosti, mislimo na umerenost u dobrim stvarima. Potrebno je biti umeren u konzumiranju zdrave hrane, u vebanju, u odmaranju i dr. ovek moe trpeti posledice od prejedanja zdravom hranom, od preterane fizike aktivnosti, preteranog izlaganja suncu, predugog ostajanja u krevetu i sl.
Umerenost
Sa aspekta ovekovog zdravlja nije opravdano rei: Ja sam umeren u puenju duvana, konzumiranju alkohola, kockanju i sl. Pomenute aktivnosti su tetne i u najmanjim koliinama i one su u potpunosti nepoeljne. Pitanje umerenosti je pitanje karaktera. I kao to treniranjem vebamo i jaamo miie, tako i upranjavanjem dobrih navika vebamo i jaamo svoj karakter koji nam pomae i olakava da u svom ivotu up-
46
ranjavamo samo dobre stvari. Da bismo razvili svoj karakter i bili umereni u svemu to je dobro, potrebno je da se upoznamo sa pravim informacijama koje e nam pomoi da prepoznamo dobro od loeg, i da upranjavanjem onoga to je dobro, na adekvatan nain, razvijemo dobre navike i ostvarimo najvie domete kvalitetnog i zdravog ivota.
Umerenost
47
48
PRINCIPI PRIRODNOG IZLEENJA
Drugi deo
50
Bolest je nepoznata kod osoba koje u svom ivotu primenjuju zakone zdravlja. Uzrok svih oboljenja je nepotovanje zakona zdravlja. Najvanija medicinska izreka kae: Ne postoje neizleive bolesti, postoje samo neizleivi ljudi - oni koji ne ele da menjaju svoje loe ivotne navike.
Osnove izleenja
Dakle, svaka bolest moe da se pobedi ukoliko ovek prihvati da ivi po jednostavnim principima zdravog ivota, koje smo naveli u prethodnom delu, i ukoliko primeni odreene jednostavne prirodne tehnike koje ubrzavaju proces ozdravljenja i izleenja.
Prvi korak u procesu izleenja je odbacivanje svih loih navika, a naroito prestanak unosa otrova u organizam. Postoje duhovni i fiziki otrovi kojima se savremeni ovek truje. Pod duhovnim otro51
udo izleenja
vom, pre svega, podrazumeva se stres kojeg bi trebalo eliminisati ili smanjiti na najmanju moguu meru. Takoe, potrebno je izbegavanje kontakta sa svim izvorima loih informacija koji oveka mogu dovesti u stanje duhovne bolesti, kao to su filmovi u kojima se prikazuje nasilje, pornografija, okultizam i drugi oblici nemorala. Sluanje muzike sa naglaenim ritmovima (pop, rok, hevi metal, tehno i dr), koji svoje poreklo vode od paganskih domorodakih plemena koja su koristili sline muzike ritmove za prizivanje svojih bogova i padanje u trans, jeste jo jedan vid duhovnog trovanja koji bi trebao da se eliminie. Tekstovi ovakvih pesama naroito pozivaju na nemoral i destrukciju, i veoma podseaju na savremene informativne medije koji se uglavnom bave izvetavanjem o loim i destruktivnim stvarima, i zato bi ih trebalo izbegavati.
Uz malo mudrosti i opreza ovek moe da bude adekvatno obaveten o svim vanim zbivanjima u svom okruenju i svetu, a da
52
ne bude duhovno povreen vulgarnim i nemoralnim informacijama koje se plasiraju preko medija.
Osnove izleenja
Takoe, ovek bi trebao da izbegava koncerte i bioskopske dvorane u kojima se izvodi i emituje destruktivan program pod platom zabave. Naravno da postoje muziki i filmski programi koji oveka ohrabruju i duhovno nadahnjuju, i oni se toplo preporuuju.
Aktivno praenje razliitih profesionalnih sportskih takmienja predstavlja jo jedan potencijalni izvor duhovnog povreivanja koji bi trebalo izbegavati. Ovakve aktivnosti obino prati kockanje i druenje sa osobama koje prihvataju pogrean sistem vrednosti to dodatno moe oveka da povredi i duhovno otruje.
Poseban oblik duhovnog trovanja predstavlja lana religioznost u kojoj ovek upranjava razliite obrede i rituale, sline onima koje su upranjavali pagani irom sveta, a naroito domorodaka plemena u Africi i Junoj Americi, preko kojih ovek
53
udo izleenja
dolazi u stanje transa i tekih duhovnih oboljenja. Svrha zdrave religije je da upozna oveka sa jednostavnim zakonima koje je Bog dao u Svetom Pismu, ijom e primenom ovek biti zdraviji, moralniji, produktivniji, biti osposobljen za stvaranje porodice i vaspitanje dece, i tako dostii najvie domete srenog i kvalitetnog ivota.
Dakle, u procesu izleenja veoma je vano da ovek upranjava zdrave duhovne navike i da se kvalitetno duhovno hrani. To se postie kroz druenje sa decom i dobrim ljudima, provoenjem vremena u prirodi, itanjem kvalitetne duhovne literature, kao i sluanjem duhovne muzike i gledanjem kvalitetnog filmskog programa.
Studije pokazuju da religiozni ljudi, koji ive moralno i upranjavaju molitvu, mnogo bre napreduju u izleenju, koriste manje terapeutskih sredstava u izleenju i generalno su mnogo zdraviji.
54
Odbacivanje fizikih otrova je takoe veoma vaan korak u procesu izleenja. Naj-
Podsetimo da se loe navike formiraju tako to zbog viestrukog ponavljanja odreene loe aktivnosti dolazi do formiranja hemijskih veza izmeu modanih elija. Kada ovek prestane da upranjava loe aktivnosti, ove hemijske veze se kidaju, a formiraju se druge hemijske veze u skladu sa dobrim navikama. Naravno, ukoliko osoba nije dovoljno duhovno jaka da od55
poznatiji otrovi ovakve vrste jesu nezdrava ishrana, puenje duvana, konzumiranje alkohola i napitaka sa kofeinom, i konzumiranje zabranjenih droga (marihuane, heroina, kokaina i dr). Ovde treba istai da je teko povui vrstu granicu izmeu duhovnih i fizikih otrova jer duhovni otrovi izazivaju i fizika oteenja na telu, a na slian nain fiziki otrovi dovode do duhovnih oboljenja. Zato bi bilo neophodno prekinuti svaki oblik trovanja organizma u najkraem moguem roku. Studije pokazuju da se loe navike najbolje odbacuju ako se odbacuju odmah, naglo, jer se na taj nain daje poseban podsticaj mozgu da deluje.
Osnove izleenja
udo izleenja
Dijagnoza savremenog bolesnika jeste da je njegov organizam veoma zatrovan. Zato je, nakon prestanka unoenja novih otrova u organizam, u isto vreme potrebno poeti sa procesom ienja organizma od otrova. U ovom odeljku emo se detaljnije baviti fizikim ienjem organizma, iako se podrazumeva da njega treba da prati i duhovno ienje, o kojem smo malopre govorili. ienje organizma
mah prestane sa loim navikama, dobro je da to uini u bilo kom vremenskom periodu, ali to je taj period krai, do izleenja e bre doi. U sluaju tekih oboljenja, odbacivanje loih navika mora biti momentalno ili moe doi do smrtnog ishoda.
ienje creva. Kada govorimo o ienju creva, prevashodno mislimo na ienje debelog creva. Creva bolesnog oveka su najee prepuna nezdrave hrane koja truli i koja se teko izbacuje. Posledice su zatvor, nadutost i bolovi u stomaku. Otrov
56
u crevima se preko zidova creva iri po celom organizmu i nanosi veliku tetu organizmu. Zato je ienje creva meu pr vim koracima koje oboleli treba da primeni.
Osnove izleenja
Najbri i najlaki nain ienja creva je konzumiranjem slane vode. U jedan litar blago zagrejane iste negazirane vode iscedi se jedan limun i razmuti supena kaika soli (po mogustvu morske). Ovaj litar slane vode obino se pije ujutru, nakon ustajanja iz kreveta, pre bilo kakvog konzumiranja hrane. Potrebno je da se ova slana voda popije u nekom razumno kratkom roku od 15 do 30 minuta.
Ukus slane vode nije najprijatniji, ali je podnoljiv, a rezultat e biti vidljiv veoma brzo. Osoba e veoma brzo imati potrebu da ide u toalet, i to moda nekoliko puta u kratkom vremenskom periodu, ime e creva biti oiena u velikoj meri. Ovaj proces ienja creva trebalo bi ponoviti u periodu od pet dana, na isti nain, svakog jutra nakon ustajanja iz kreveta.
57
ienje creva slanom vodom ne preporuuje se osobama koje su srani bolesnici, dijabetiari ili imaju problema sa bubrezima. Kod njih se moe primeniti klistiranje ili hidrokolon terapija. Klistiranje je metoda unosa tenosti u debelo crevo preko anusa (analnog otvora) uz pomo jednostavnog plastinog ili gumenog balona, vree ili posude sa crevom. Za ispiranje se koristi 1,5 do 2 litra mlake vode, aja ili neke druge tenosti u koju su ubaene odreene lekovite biljke.
udo izleenja
Posuda sa tenou se najee okai na vrata, a vrh cevi koja izlazi iz nje lagano se ubaci u anus osobe koja najee lei na boku. Vrh creva se namae vazelinom da bi lake uao u anus. Na kraju creva postoji slavina kojom se regulie brzina protoka tenosti u debelo crevo.
58
Nakon ubaene cele koliine tenosti u debelo crevo, osoba se par minuta okree na jedan i drugi bok, lagano masirajui stomak, da bi se tenost to bolje razlila po crevima. Sve vreme mii analnog otvora
se dri stegnutim da tenost ne bi izala iz debelog creva. Nakon toga se odlazi u toalet i tenost izbacuje iz debelog creva.
Osnove izleenja
Ova metoda se moe primenjivati i vie puta tokom dana, ako je potrebno.
Hidrokolon terapija je ienje debelog creva uz pomo posebnog ureaja na struju koji ubacuje veliku koliinu tenosti (najee vode) u debelo crevo i u isto vreme je izbacuje. Na taj nain se vri temeljno ispiranje debelog creva, iako je isti efekat mogue postii i obinim klistiranjem ako se ono adekvatno primeni.
Postoje i metode ienja creva preko posebnih meavina lekovitog bilja koje se pije u kapsulama ili razmuene u soku.
Vano je istai da je upala slepog creva samo napredniji oblik zatvora, a problem se reava prestankom uzimanja hrane i ienjem creva.
ienje jetre. Jetra je jedan od glavnih filtera organizma i najee je veoma zatrovana kod bolesnih osoba. Zato je i59
udo izleenja
enje jetre obavezan deo programa leenja kod skoro svake bolesti. Studije su pokazale da osobe koje su godinama patile od odreenih zdravstvenih tegoba (kao to su glavobolja, depresija i dr), su nakon samo jednog tretmana ienja jetre osetile veliko poboljanje, a nekada i potpuni nestanak tegoba.
Najpoznatija tehnika ienja jetre je ona koju je primenjivao uveni doktor Maks Geron. U pitanju je tehnika klistiranja kafom, kada se preko zidova debelog creva vri ienje jetre. Metoda se sastoji u sledeem:
U posudu se stavi litar vode da prokljua, a onda se u vodu stavi oko 45 grama kafe (po mogustvu organski uzgajane) ili tri ajne kaiice, i ostavi se da kljua na laganoj vatri 15 minuta. Onda se 250 ml dobijene kafe pomea sa 750 ml vode da bi se dobio jedan litar tenosti za klistiranje (voda koja se mea sa kafom je na sobnoj temperaturi tako da e dobijena meavina biti mlaka).
60
Zatim osoba legne na desni bok (na stranu gde je jetra) i preko opreme za klistiranje ubaci tenost u debelo crevo. U tom poloaju (leanjem na desnoj strani) osoba provodi 12 do 15 minuta, povremeno masirajui stomak. U sluaju da se prilikom klistiranja oseti bol u stomaku, potrebno je malo saviti noge u kolenu i kuku, i jae masirati stomak da bi se izdralo svih 12 do 15 minuta, kako bi se ostvario efekat ienja jetre.
Osnove izleenja
Klistiranje kafom se moe vriti vie puta dnevno, a najbolje je ujutru i u ranim popodnevnim satima. Oboleli od raka mogu da vre ienje jetre na ovaj nain i pet puta dnevno.
Nakon ovog vremena, osoba odlazi u toalet i izbacuje ceo sadraj iz creva.
Za ienje jetre mogu se koristiti i odreeni sokovi i biljne formule. ienje jetre sokovima obino traje 40 dana kada se svakoga dana, ujutru, nakon ustajanja, na prazan stomak popije meavina od:
61
udo izleenja
- 250 ml isceenog soka od pomorandi i jednog limuna ili 250 ml soka od jabuka - 250 ml negazirane vode - 1 eanj belog luka - 1 kaika maslinovog ulja - 1 cm umbira
Koliina belog luka i maslinovog ulja se moe poveati i do etiri puta. Svi sastojci se izmeaju u blenderu i zatim popiju.
U procesu izleenja beli luk ima posebno mesto jer predstavlja najjai prirodni antibiotik. Preporuuje se uzimanje 3 do 8 velikih enjeva belog luka svakog dana.
Hidroterapija je jo jedan moan metod prirodnog leenja. Preporuuje se primena to toplije vode (da se osoba ne opee) i hladne vode po jedan minut naizmenino, nekoliko puta, na oboleli deo tela. Na taj nain se poboljava protok krvi u tretirani deo tela i samim tim ubrzava dotok hranljivih materija, elija imunog sistema i drugih subjekata koji podstiu proces izleenja.
62
Blaga masaa obolelog dela takoe doprinosi poboljanju cirkulacije i moe se primenjivati zajedno sa hidroterapijom.
Osnove izleenja
Obavezan deo svakog procesa ienja organizma i izleenja je post na sokovima. Pod tim se podrazumeva konzumiranje samo sokova, vode i biljnih ajeva, bez upotrebe vrste hrane. Postoji pravilo koje glasi: Kad god se oseamo loe ili bolesno, treba da preemo na sokove.
Isceeni sokovi su vrsta infuzije koja skoro da ne prolazi proces varenja i na taj nain tedi energiju organizmu koju bi inae potroio na proces varenja, a na ovaj nain je upotrebljava za rad imunog sistema i drugih procesa samoizleenja. Tokom posta na sokovima konzumira se oko 3,5 ili vie litara tenosti dnevno, od ega vie od polovine ine ceeni sokovi.
Post na sokovima moe trajati jedan dan, nekoliko dana ili mesec dana. Ako je mogue, poeljno je da odrasli budu na postu na sokovima bar pet dana, a da posle toga preu na konzumiranje vrste sirove biljne
63
hrane u okviru koje mogu da budu ukljueni i sokovi, kao obrok, ili kao predjelo nekih 15 minuta pre glavnog obroka (sok se ne pije najmanje sat vremena nakon konzumiranja vrstog obroka da se ne bi poremetio proces varenja).
udo izleenja
Sokovi se mogu razblaiti sa vodom ili se mogu piti nerazblaeni odmah nakon ceenja. Piju se polako, gutljaj po gutljaj, tako to se svaki gutljaj prethodno kratko promulja u ustima i pomea sa pljuvakom, a zatim proguta.
Za post na sokovima ne vai pravilo od najmanje pet sati pauze izmeu obroka, ve se sokovi mogu piti kad god osoba poeli, obino na svakih sat ili sat i po vremena, i u koliini koju eli, iako su uobiajene doze 2,5 dl.
Najbolje je da se sokovi piju odmah nakon to se iscede, a ne da stoje dugo nakon ceenja, jer se brzo kvare.
Sokovi mogu da budu na bazi voa ili povra. Ponekad se u sok od povra moe
64
dodati neko kiselo voe (kao jabuka), ili se u sok od voa moe dodati zeleno bilje (kao blitva, spana, kopriva i dr). - sok od argarepe - sok od argarepe sa jednom kiselom jabukom - sok od 70% argarepe i 30% cvekle - sok od 50% argarepe, 30% cvekle i 20% jabuke - sok od 70% argarepe, 20% cvekle i 10% listova zelenog povra - sok od jabuke - sok od 40% jabuke, 40% groa i 20% bilo kog plavog ili crvenog voa (malina, kupina, borovnica, ljiva, vinja, trenja...) Najpoznatiji i najee korieni sokovi su:
Osnove izleenja
Postoje i druge vrste ukusnih i dobrih sokova, a neki od recepata se mogu pogledati u dodatku knjige.
Post na sokovima mogu da primenjuju i zdravi ljudi, a praksa je pokazala da osobe koje su na ovakvoj vrsti posta ne oseaju glad, niti potrebu za vrstom hranom.
65
U sokove se moe ubaciti kaiica samlevenog lanenog semena ili drvenog (aktivnog) uglja, koji dodatno potpomau ienje creva. Upotreba posta na sokovima se pokazala naroito delotvornom kod leenja obolelih od raka, bubrenih bolesti i dijabetesa.
udo izleenja
Nakon posta na sokovima, potrebno je prei na konzumiranje sirove biljne hrane. Tokom posta na sokovima i konzumiranja sirove biljne hrane potrebno je uzimati i odreene biljne tinkture, specijalno pripremljene za odreenu vrstu bolesti, koje ubrzavaju proces ozdravljenja i izleenja. Dejstvo tinktura nee imati veliki efekat ako se ne primeni kompletan program leenja. O mogunostima nabavke najboljih tinktura moe se dobiti vie informacija na kraju knjige. (Tinkture su koncentrisani biljni ekstrakti koji imaju mnogo jae dejstvo nego ajevi.)
Tinkturama se moe dodati sok od trave mladog jema i mlade penice, koji imaju
66
veliku hranljivu vrednost i snano terapeutsko dejstvo. U najkraem, obrazac tretiranja skoro svakog oboljenja mogao bi da se prikae u etiri koraka: 1. sokovi, 2. ienje organizma, 3. sirova biljna hrana, 4. biljne tinkture. Podrazumeva se da ceo program izleenja prati prihvatanje principa zdravog ivota koji su opisani u prvom delu knjige.
Osnove izleenja
U nastavku emo neto vie rei o pojedinim vrstama bolesti i nekim specifinostima u procesu njihovog izleenja.
67
Od bolesti srca umire najvie ljudi u savremenom svetu. Polovina svih smrtnih sluajeva u zapadnim zemljama uzrokovano je bolestima srca i krvnih sudova. Glavni uzroci ovih oboljenja jesu konzumiranje namirnica ivotinjskog porekla, duvana i alkohola.
Bolesti srca
Podsetimo da holesterol koji zakreava krvne ile ne postoji u biljkama, ve samo u namirnicama ivotinjskog porekla. ovekov organizam proizvodi dovoljno holesterola koliko mu je potrebno, a svaki dodatni unos moe da predstavlja veliki problem. Kada se tome doda nikotin iz duvana, koji taloi holesterol na zidove krvnih sudova, dobijamo stanje gde krvne ile postaju sve ue i ue. U sluaju da doe do potpunog zakreenja krvne ile koja hrani srce, prestaje dotok krvi, a samim tim i
68
hrane za elije srca. Ukoliko ovo stanje potraje dva do tri minuta, dolazi do odumiranja sranih elija i onoga to zovemo infarkt ili srani udar. Krajnja posledica esto bude smrt.
Bolesti srca
Ukoliko su zakreene krvne ile koje hrane elije mozga, moe doi do odumiranja modanih elija i onoga to zovemo log ili modani udar.
Studije pokazuju da prelaskom na 100% biljnu ishranu i odbacivanjem svih vrsta otrova, dolazi do brzog i potpunog regenerisanja krvnih ila i njihovog oienja. Na slici na sledeoj strani moe se videti snimak krvne ile kod koje je dolo do proienja nakon prelaska na biljnu ishranu.
Naroito dobre potencijale za ienje krvnih ila imaju integralne itarice koje poseduju lecitin - supstancu koja na prirodan nain isti krvne ile.
Veoma korisno u leenju sranih problema jeste uzimanje ljute aleve paprike, 3 - 6 kaiica dnevno, razmuene u vodi, aju ili
69
udo izleenja
soku. Oboleli od srca trebali bi uvek da imaju kod sebe ljutu alevu papriku.
Takoe, obloge od ricinusovog ulja, koje se stavljaju na predeo srca, pokazale su se kao vrlo korisne kod sranih oboljenja. Sa ko-
70
Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishranu (B).
Jo jedan odlian prirodni preparat za jaanje srca jeste tinktura na bazi gloga koja predstavlja pravi regenerator srca. Glog se, naravno, moe konzumirati i sirov, u bobicama. Post na sokovima je naroito koristan u savladavanju sranih problema, dok tretman vodom (hidroterapiju) treba oprezno koristiti.
rienjem ricinusovog ulja treba biti oprezan jer se fleke na aravima i garderobi veoma teko skidaju, dok se sa tela lako skidaju upotrebom sode bikarbone.
Bolesti srca
Treba rei da osoba moe imati zakreenje krvnih sudova i do 80%, a da to i ne osea. Zato se bolest srca i krvnih sudova naziva tihi ubica - ona nastupa iznenada i esto je smrtonosna. Iz tog razloga je veoma vano da obratimo panju na to kako ivimo i kako brinemo o svom srcu i krvnim sudovima.
Dobra vest je da nam nisu potrebne nikakve skupe operacije, baloniranje, ugrai71
vanje stentova i dr. Problemi sa srcem i krvnim sudovima mogu da se ree veoma brzo i na prirodan nain.
udo izleenja
72
Zdrav organizam poseduje imuni sistem koji prepoznaje strano telo - u ovom sluaju elije raka - i unitava ih. Meutim, ukoliko ovek svojim nezdravim ivotom oslabi svoj imuni sistem, onda on nee biti u stanju da prepozna elije raka i one e nastaviti da se umnoavaju - od jedne e nastati dve, od dve - etiri, od etiri - osam, i tako redom, dok se ne stvori kancerogeno tkivo koje je nekada mogue prstom napipati. Pod odreenim okolnostima neka od elija raka se otkai od postojeeg kance73
U naem organizmu se odvijaju razliiti procesi kojih nismo svesni. Nekada se deava da neke nae elije mutiraju u elije raka (detalji ovog procesa jo uvek nisu do kraja razjanjeni, iako je jasno da su oni naroito izraeni kod osoba koje se ne pridravaju zdravstvenih principa).
Rak
udo izleenja
Jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjem imunog sistema. Oboleli od raka moe da se podvrgne zraenju, ali njime nee biti otklonjen uzrok bolesti, ve e samo biti unitene neke elije raka (kao i brojne okolne zdrave elije). elije raka e se ubrzo ponovo umnoiti i problem e buknuti u veem obimu.
rogenog tkiva i putem krvotoka bude preneta do nekog drugog dela ovekovog tela gde se zakai za neki organ i tamo nastavi da se umnoava. Na taj nain nastaje ono to zovemo metastaza.
Operacijom se takoe mogu ukloniti neke elije raka, ali najee e zajedno sa njima biti uklonjen i neki vaan ovekov organ, a uzrok problema nee biti reen.
74
Hemoterapija je takoe problematian oblik tretiranja problema raka jer se radi o pokuaju unitavanja elija raka putem otrova koji se ubrizgava u venu obolelog. Posledica je naglo slabljenje ve posrnulog imunog sistema i brzo propadanje obolelog.
Kao to smo rekli, jedini nain da se pobedi rak jeste jaanjem imunog sistema i primenjivanjem svih principa zdravog ivota i ienja organizma. Pored posta na sokovima, klistiranja kafom, konzumiranja sirove biljne hrane, naroito su delotvorne biljne tinkture za jaanje imuniteta i sokovi od trave mladog jema i penice.
Rak
Najpoznatija biljka za jaanje imuniteta je ehinacea, koja se moe kombinovati sa belim lukom i ljutom alevom paprikom. Postoje i druge biljne formule za jaanje imuniteta, kao to je tonik od belog i crnog luka, umbira, rena i ljute aleve paprike, koje su dostupne na tritu, a koje se mogu i kod kue lako napraviti.
Nekada osoba obolela od raka ima velike bolove, kao to je sluaj sa rakom jetre, kada ovaj organ veoma otekne. U tom sluaju mogu se koristiti hladne obloge, kao to je plastina kesa sa ledom, ime se postie da bol utrne i da oboleli lake podnese prelazni period dok imuni sistem ne ojaa, i kancerogeno tkivo pone da se povlai.
75
udo izleenja
Brojni sluajevi izleenih ljudi od raka potvrdili su snagu prirodnih tehnika leenja i njihovu delotvornost. U nastavku emo neto vie rei o specifinostima u tretiranju pojedinih tipova raka. U pitanju je oblik raka koji je najuestaliji kod ena. Pored navedenih tehnika za jaanje imuniteta i ienje organizma preporuljivo je na obolelu dojku stavljati obloge od aloje, gaveza i bresta. Takoe, mogu se stavljati obloge od sitno iseckanog belog luka. Ovo je drugi najuestaliji oblik raka kod ena. Studije pokazuju da ene iji su muevi obrezani skoro nikada ne oboljevaju od ove vrste raka. Rak grlia materice Rak dojke
Veoma esto ene odlaze na operaciju navodnog raka grlia materice jer im je on
76
pogreno dijagnostikovan. Naime, nakon uraenog PAP testa, eni se esto saoptava loa vest da ima rak grlia materice, iako ga ona nema. Naime, PAP test ima 5 kategorija. Kategorija 1 znai da je ena zdrava. Kategorija 2 ukazuje na mogue posedovanje upale, dok kategorija 3 ukazuje na jai oblik upale, koji ne mora da znai da je u pitanju rak. Veoma esto se testovi sa kategorijom 2 i 3 tumae kao prisutnost elija raka, to je potpuno netano. Kategorije 4 i 5 definitivno znae prisutnost elija raka. Zato je veoma vano da ena bude dobro informisana o znaenju rezultata PAP testa.
Rak
U procesu leenja ove vrste raka naroito su delotvorni umeci od belog luka koji se mogu koristiti na nekoliko naina. Jedan nain je da se prve noi u vaginu ubaci veliki eanj belog luka veliine palca, a da se ujutru izvadi. Sledee veeri se novi eanj zgnjei, i tako ceo i zgnjeen ubaci u vaginu, i ujutru ponovo izvadi. Tree veeri se novi eanj samo zasee na krike, da os77
tane ceo u komadu, i ubaci u vaginu, a ujutru se izbaci. Na ovaj nain se postepeno pojaava dejstvo belog luka. Gnjeenjem i seenjem belog luka oslobaa se supstanca pod imenom alicin, koja ima snano dejstvo u tretiranju pomenutog problema. Tretman primenjen tree veeri se primenjuje u periodu od dve sedmice. Nakon toga moe da se napravi pauza, pa da se nastavi sa tretmanom.
udo izleenja
Drugi nain primene belog luka je intenzivniji i sastoji se od ubacivanja belog luka ujutru, a ispiranja uvee, pa ponovnim stavljanjem uvee i ispiranjem ujutru. Za ispiranje se koristi tenost koja se dobija miksovanjem u blenderu sledeih sastojaka: 850 ml vode, 60 ml jabukovog sireta, jednog isceenog limuna i jednog velikog enja belog luka. Tretman se primenjuje u periodu od dve sedmice, a moe i due. Podrazumeva se obavezna primena kompletnog programa leenja koji je naveden u prethodnom delu.
78
Kada govorimo o problemima vezano za enske reproduktivne organe korisno je napomenuti da kod 80% ena koje imaju bolove tokom menstrualnog ciklusa, ti bolovi nestaju nakon pranjenja creva to predstavlja jo jedan pokazatelj vanosti ienja organizma u leenju.
Rak
Preporuuju se takoe odreene biljne formule za regulisanje delovanja enskih hormona koji umnogome pomau u reavanju postojeih tegoba kod ena. Pomenute formule (tinkture i tonici) dostupne su na tritu, a neke od njih se preporuuju na kraju knjige. Rak prostate Kod ove vrste raka naroito je potrebno poboljati cirkulaciju u tom delu tela. U tu svrhu koriste se tople obloge od ricinusovog ulja koje se stavljaju na predeo izmeu analnog otvora i testisa. Ove obloge se stavljaju u periodu od 10 minuta, a zatim se umesto njih stavljaju hladne obloge sa
79
ledom u periodu od 5 do 10 minuta. Mogu se naizmenino stavljati ove obloge - prvog dana, a zatim obloge od vinobojke - drugog dana, i tako naizmenino vie dana.
udo izleenja
Sledei metod za poboljanje cirkulacije je korienje toplih i hladnih klistira koji se kratko zadravaju u debelom crevu, oko par minuta. Topli klistir je temperature oko 39 stepeni Celzijusa, a hladni na temperaturi malo nioj od sobne.
Kod raka prostate veoma je delotvorno korienje umetaka od belog luka koji se ubacuju u rektum (poslednji deo debelog creva). Jedan vei eanj belog luka se oljuti i ubaci u rektum, i ostavi da stoji 12 sati. Postupak se ponavlja svakog dana nekoliko sedmica. Pored ve pomenutih tehnika za ienje jetre, koristi se pomenuta formula u kojoj se koncentracija belog luka i maslinovog ulja povea tri puta, ali postepeno. Takoe, Rak jetre
80
primenjuju se obloge od ricinusovog ulja na oboleli deo tela, 2 do 3 puta dnevno, kao i naizmenini topli i hladni tuevi na pomenuti deo tela. Veoma je korisno primenjivati masau na oboleli deo tela da bi se poboljala cirkulacija.
Rak
Program ienja jetre obuhvata i ienje ui, to je preduslov za kvalitetno ienje jetre. Ceo program leenja prati i ienje creva, kao i druge tehnike navedene u osnovama izleenja. Rak plua
U tretiranju ove bolesti od velike koristi su aj i tinktura od lobelije, kao i obloge od ricinusovog ulja. Vrlo delotvorno je i korienje osveivaa vazduha sa nekim od esencijalnih ulja - eukaliptusa, pitome nane ili ajnog drveta.
Nekada lobelija moe da izazove povraanje, prilikom kojeg se izbacuju otrovi iz plua, to ne treba da uplai obolelu osobu.
81
udo izleenja
Takoe, veoma je delotvorno korienje obloga od gline, pomeane sa vinobojkom, crvenom detelinom i belim lukom, kao i tinkturom od srenjaka.
Podrazumeva se da pacijent treba da prihvati i druge metode izleenja, koje smo spomenuli, a naroito konzumiranje dosta sokova. Pored pomenutih metoda izleenja, kod raka mozga je korisno koristiti obloge od gline koje su veoma delotvorne za izvlaenje otrova. Korisne su i obloge od lobelije i divljeg ruzmarina, koje se nanose na glavu i ui. Rak mozga
U ovom tretmanu mogu se koristiti tinkture za smirenje nerava, to je najee vrlo potrebno.
82
Rak
Za proiavanje krvi naroito je delotvorno korienje tinktura ili ajeva od crvene deteline, lobelije i aparala, koje se mogu nabaviti na tritu.
U tretmanu raka krvi (leukemije) najvaniji su sokovi koji predstavljaju pravu transfuziju. Studije pokazuju da prelaskom na zdrav nain ivota i primenom prirodnih metoda leenja dolazi do obnovljenja kotane sri koja predstavlja fabriku krvnih elija. Zato je u programu izleenja od leukemije potrebno podstai funkcije kotane sri i izvriti proiavanje krvi.
Leukemija
Podrazumeva se da je za leenje bilo koje vrste raka potrebna primena kompletnog programa ienja organizma i jaanja imuniteta korienjem sokova, tinktura i dr.
83
Glavni uzroci pojave dijabetesa (eerne bolesti) jesu stres i konzumiranje masne hrane. Pod masnom hranom se podrazumevaju namirnice ivotinjskog porekla, a studije pokazuju da najvie obolelih od ove bolesti ima u zemljama gde se najvie konzumiraju mleni proizvodi (Amerika, vedska).
Dijabetes
Brojni primeri izleenih pacijenata pokazuju da je mogue izleiti ne samo dijabetes tipa 2, ve i dijabetes tipa 1 (dijabetes zavisan od insulina). Dva glavna koraka u leenju ove bolesti su prelazak na 100% sirovu biljnu hranu i ceene sokove, i velika fizika aktivnost. Za poetak je potrebno provesti najmanje 5 do 7 dana samo na sokovima od povra, a nakon toga prei na sirovu biljnu hranu.
84
Rezultati su vidljivi veoma brzo, posle samo par dana. Dovoenjem nivoa eera u krvi u normalne okvire dolazi do momentalnog povlaenja svih drugih prateih problema koje izaziva dijabetes, kao to su problemi sa vidom, bubrezima, krvnim sudovima i dr. Pacijenti koji su na insulinu mogu da prate svoje nivoe eera u krvi i sa njegovim padom da polako smanjuju doze insulina, a uz uporan i disciplinovan rad da ga potpuno izbace iz upotrebe.
Dijabetes
Najbolja biljka za dijabetiare je beli luk koji sniava koliinu eera u krvi i podstie produkciju insulina. Takoe, ljuta aleva paprika je veoma korisna u leenju dijabetesa jer poboljava cirkulaciju. Bobice kleke su takoe vrlo delotvorne jer podstiu rad pankreasa.
Kod osoba kod kojih je dijabetes napredovao, a nije leen, dolazi do pojave gangrene na prstima, najee nogu. U tom sluaju primenjuju se hidroterapijski tretmani tako to se noge potope u to topliju vodu, u kojoj su razmueni umbir i ljuta
85
udo izleenja
aleva paprika. Nakon nekoliko minuta, noge se stavljaju u drugu posudu sa hladnom vodom, a ceo postupak se ponavlja vie puta.
86
Najbolji lek za opekotine jesu hladne obloge. Takoe, veoma delotvorna je mast od gaveza, ulje od peninih klica i med. Post na sokovima dodatno podstie izleenje i regeneraciju koe.
Oboljenja miia, kostiju i koe
Za izleenje tkiva miia i kostiju veoma su korisne obloge od arnike, kantariona i nevena. Naroito je blagotvorno delovanje arnike kod modrica i preloma.
U praksi se veoma korisnom pokazala BF-C formula (bone-flesh-cartilage - kost, tkivo-hrskavica) koju je primenjivao dr Don Kristofer. Glavni sastojci ove formule su hrastova kora i koren gaveza, i ona se moe nabaviti na tritu.
Kod nekih povreda kostiju, kime, kolena, lakta i dr, potreban je poseban tretman relaksacije i nametanja povreenih organa, a naa iskustva sa pacijentima su zaista ve87
oma ohrabrujua jer smo uspeli kod najveeg broja obolelih da potpuno regeneriemo tkivo i izbegnemo operaciju. Za vie informacija o rezultatima na ovom polju mogu se pogledati svedoanstva oporavljenih osoba na naem veb sajtu.
udo izleenja
Treba napomenuti da je glavni uzrok oboljenja kime i bolova u leima kod savremenog oveka uzrokovan loim ivotnim navikama koje ukljuuju slabu fiziku aktivnost, previe sedenja i leanja, konzumiranje narkotika i nezdravu ishranu.
88
Postoje veoma dobre biljne formule za stimulaciju i regeneraciju nerava. Prva formula se zasniva na semenu ovsa, semenu celera i kapici, a druga na lobeliji, kapici i divljem ruzmarinu.
Nervna oboljenja
Unos vitamina B je naroito vaan u leenju nervnih oboljenja. U tabeli na stranama 22 i 23 dat je prikaz najboljih izvora ovog vitamina, a nekada se moe koristiti i inaktivisani kvasac prilagoen ljudskoj upotrebi.
ienje creva i fizika aktivnost su provereno dobre metode za reavanje ove vrste problema. Takoe hidroterapija, kao to je leanje u kadi napunjenoj toplom vodom, blagotvorno deluje na nervni sistem.
Masaa je takoe veoma korisna u tretiranju nervnih oboljenja, kao i upotreba ajeva i tinktura, kao to su aj od divljeg
89
udo izleenja
ruzmarina i posebne biljne formule, kao to je B&B tinktura koju je uspeno koristio dr Don Kristofer.
90
Do oteenja vida najee dolazi zbog preteranog naprezanja oiju. Drugi uzrok je nezdrav nain ivota ime se truje ceo organizam, ukljuujui i organ vida.
Problemi sa vidom
Problem sa dioptrijom se brzo i uspeno moe reiti primenom zdravih navika, odmaranjem oiju i primenom jednostavnih vebi za poboljanje vida. Pod odmaranjem oiju se podrazumeva dlanovanje i noenje rupiastih naoara.
Dlanovanje je jednostavna tehnika koja se sastoji od postavljanja dlanova na zatvorene oi u periodu od nekoliko minuta. Ova tehnika se moe primenjivati vie puta tokom dana. Osobe koje imaju problem sa glaukomom trebaju biti oprezne sa primenom dlanovanja jer se njime poveava pritisak na oni mii.
91
udo izleenja
Noenje rupiastih naoara je jo jedna tehnika odmaranja oiju, kada je vei deo oka pokriven, a pogled se fokusira na tano utvreno polje posmatranja. Rupiaste naoare se ne mogu koristiti za preciznija posmatranja, kao to je itanje ili vonja automobila, ali su vrlo korisne prilikom etnje, odmaranja i sl. Svako ko samo jednom pogleda kroz rupiaste naoare videe koliko se vid izotrava njihovim korienjem.
Vano je istai da upotreba klasinih naoara ne poboljava vid. Klasine naoare sa dioptrijom su samo pomagalo koje omoguava oveku da trenutno bolje vidi, ali ne ine nita na unapreenju vida.
Vebe za oi pomau da doe do smanjenja dioptrije i do potpunog izleenja. One se sastoje od masae oiju i lica, sunanja lica zatvorenim oima, dlanovanja i raznih tehnika pomeranja oiju, od kojih emo navesti neke:
92
- podsticanje perifernog vida se postie tako to se komad tamnog papira, veliine 5 x 10 cm, zalepi na gornjem delu nosa tako
da delimino pokriva oba oka. Onda se ruke podignu sa strane, i pomeraju, a jednim pa drugim okom se vri posmatranje pomeranja blie ruke i njenih prstiju.
Problemi sa vidom
- vebe itanja tako to se isti kratak tekst ispie na papiru velikim, srednjim i malim slovima, a onda se polako ita tekst po tekst, itanjem najpre teksta sa krupnim slovima, i tako ukrug vie puta. Onda se list papira sa tekstom moe okrenuti naopako pa postupak itanja ponoviti, s tim da treba dopustiti oima da polako prepoznaju izokrenuta slova na papiru.
- naizmenino posmatranje predmeta na velikoj daljini u prirodi, predmeta na srednjem rastojanju od nas (u odnosu na udaljeni predmet) i posmatranje vrha ispruenog dlana koji smo postavili na oko pola metra ispred naih oiju. Posmatranje svake take se vri naizmenino po 10 do 15 sekundi vie puta (i do sto puta u jednoj vebi).
93
udo izleenja
Vebe se mogu ponavljati vie puta tokom dana, a to se ee budu ponavljale, ispravljanje vida e biti bre.
Odlina tehnika za uklanjanje katarakte i unapreenje vida je korienje vodenog rastvora ljute aleve paprike koja se stavlja u oko nekoliko puta dnevno. Ovom metodom oko se podstie da suzi i da na taj nain izbacuje estice koje su dovele do zaprljanja oka.
94
Najbolja tehnika za leenje bubrega je konzumiranje velike koliine negazirane vode svakoga dana. Dobro je u litar vode ubaciti sok od jednog limuna, malo ljute aleve paprike i javorovog sirupa (ili meda) radi ukusa.
Oboljenja bubrega
Problemi sa kamenom u bubregu nastaju zbog konzumiranja namirnica ivotinjskog porekla, gaziranih pia i drugih rafinisanih proizvoda. Kamen u bubregu se moe rastvoriti korienjem raznih formula, od kojih je najpoznatija formula koja se sastoji od: 30 mg korena hortenzije, 30 mg crvene konopljue, 15 mg korena belog sleza i litar
95
Takoe, za ienje bubrega mogu se koristiti ajevi i tinkture na bazi bobica kleke, listova medveeg groa i kukuruzne svile, koji su dostupni na tritu, a koje preporuujemo na kraju knjige.
isceenog soka od jabuke. Biljke se sitno iseckaju, ubace u sok od jabuke i ostave da odstoje preko noi. Ujutru se smesa prokuva 15 minuta, a nakon hlaenja iscedi i pije tokom dana u dozama od 60 ml na svakih sat vremena.
udo izleenja
Istog dana kada se stavlja meavina biljaka u sok da odstoji, stavlja se da odstoji ista takva koliina soka i biljaka, koja se sutra ujutru ne kuva, nego se stavlja u friider i preko dana vie puta muka. Prvog dana se pije prokuvani sok sa pomenutim biljkama, a drugog i treeg dana se pije po pola litre neprokuvanog soka koji je stajao u friideru - po 30 ml na svakih sat vremena.
Tih dana pije se i voda (bar pola litre dnevno), kao i ceeni sokovi po izboru. Postupak se moe ponoviti vie puta dok se kamenje u bubregu potpuno ne rastvori. Bilo bi poeljno tokom tretmana biti na postu na sokovima, a podrazumeva se da treba izbegavati gazirana pia i sve namirnice ivotinjskog porekla.
96
Kod upale bubrenih kanala veoma je korisno svakoga dana konzumirati 5 do 6 veih enjeva belog luka.
Oboljenja bubrega
97
Autizam kod dece se pojavio sredinom 20. veka i predstavlja jo jednu vrstu oteenja modanih elija koje uzrokuju poremeaj u govoru, mentalnu retardaciju i dr. Ovde je vrlo zanimljivo zapaziti da deca koja se ne vakciniu ne oboljevaju od autizma, kao to je sluaj sa Amiima (populacija od oko 350.000 ljudi u Americi koji ive u prirodi i bave se organskom proizvodnjom hrane).
Do oteenja ili unitenja modanih elija moe doi na mnogo naina. Osobe kod kojih su zakreene krvne ile, koje dopremaju hranu preko krvi u mozak, esto doivljavaju log - odnosno odumiranje odreenih modanih elija i gubitak odreenih funkcija organizma.
Autizam i oboljenja mozga
Studije pokazuju da mozak ima potencijal da regenerie svoje elije i to je jo vanije - da stvara nove elije i tako obnovi svoje
98
izgubljene funkcije. U procesu izleenja takvih zdravstvenih problema potrebno je strpljenje i upornost.
Autizam i oboljenja mozga
Postoje brojni primeri odraslih ljudi i dece koji su bili paralizovani, autistini, i imali druge poremeaje uzrokovane gubitkom odreenih modanih funkcija, kod kojih su se funkcije potpuno povratile. Rad majke sa obolelim detetom je ovde vrlo vaan. Postoje primeri gde su majke upornim masiranjem tela paralizovanog deteta, pevanjem pesmica, pokazivanjem ljubavi prema detetu, uz primenu ostalih metoda unapreenja zdravlja, uspele da podstaknu regeneraciju modanih elija i povrate izgubljene funkcije kod svoje dece. Iste tehnike se mogu primeniti i kod odraslih, i rezultati su zaista impresivni, bez obzira da li su u pitanju posledice loga ili nekog drugog problema.
99
Iako veina smatra da je sida neizleiva bolest studije pokazuju da organizam ima potencijal da izbaci iz sebe HIV virus koji izaziva sidu, ili u sluaju razvoja bolesti da je pobedi. Problem se reava prelaskom na program zdravog ivota i jaanja imunog sistema.
Sida
Kod obolelih od side naroito je vano konzumiranje tinktura za jaanje imuniteta, kao to je tinktura od ehinacee, koja se moe piti u dozama i do 350 kapi dnevno, kao i konzumiranje aja od korena ehinacee. U isto vreme piju se velike koliine ceenih sokova, naroito od argarepe, korena i listova cvekle.
Upotreba hidroterapije je takoe veoma vana u programu izleenja od side, kao i upotreba ljute aleve paprike, jer su oboje veoma vani za poboljanje cirkulacije.
100
Rad sa pacijentima je pokazao da se za samo par dana veoma poboljava krvna slika, ali je sa tretmanom potrebno nastaviti, jer je za potpuno izleenje nekada potrebno vie meseci.
Sida
U reavanju ovog zdravstvenog problema, kao i prethodno navedenih, primenjuje se kompletan program ienja organizma.
101
Postoje oboljenja koja se ne mogu tretirati samo fizikim ienjem organizma, konzumiranjem tinktura i primenom drugih poznatih metoda prirodnog leenja. U sluaju oboljenja kao to su izofrenija, epilepsija, depresija, panini napadi i dr, potrebna su odreena znanja i tehnike koje se ne mogu proitati u savremenim medicinskim udbenicima.
Psihika oboljenja
Ve smo govorili o znaaju duhovnosti za ovekovo zdravlje, i naveli smo Sveto Pismo ili Bibliju kao najbolji izvor informacija ove vrste. I upravo u tretiranju ovakvih vrsta oboljenja bez Svetog Pisma ne moemo ostvariti vidljive rezultate.
Naime, teologija ili nauka o Bogu, govori o posebnim stanjima u koja ljudi dolaze kada kre zakone zdravlja i moralne principe. Veoma esto ljudi bivaju opsednuti, a
102
da toga nisu svesni. Bog nas u Svetom Pismu obavetava da On moe da deluje na na duh svojim Svetim Duhom, ali da takoe na duh moe da bude opsednut ili povreen od strane duhovnih bia koja ovek nije u stanju da vidi. U pitanju su bia koja Sveto Pismo naziva demonima. Pod odreenim uslovima osoba moe da bude opsednuta demonima ili demonizovana.
Psihika oboljenja
Ono to je sigurno jeste da osoba koja potuje fizike i duhovne zakone zdravlja, i ivi moralno, ne moe da dospe u ovakva stanja. Problemi ovakve vrste deavaju se kod osoba koje upranjavaju kocku, alkohol, duvan, droge, ulaze u predbrane i vanbrane polne odnose, sluaju destruktivnu muziku i gledaju filmove sa slinim sadrajem, a sigurno najopasnija aktivnost ovakve vrste je odlaenje kod vraara, magova, astrologa, lanih iscelitelja i drugih slinih osoba koji predstavljaju kanale preko kojih demoni opsedaju ljude.
Poseban oblik manipulacije ljudima predstavljaju navodne tehnike izleenja i relak103
udo izleenja
sacije koje su povezane sa hinduistikim religijama, a koje predstavljaju suptilno prizivanje demona, koje veoma esto nesvesno rade njihovi promoteri. U takve tehnike spadaju: joga, meditacija, akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija, refleksologija i dr. U pitanju su tehnike kojima ljudi bivaju opsednuti, kratkotrajno osete olakanje, a zatim dou u mnogo tea stanja nego na poetku tretmana.
U procesu izleenja od ovakvih vrsta oboljenja od izuzetne vanosti je upoznavanje sa osnovnim principima teologije i upranjavanje molitve koja predstavlja jednostavan razgovor sa Bogom, a koji se odvija u mislima ili tihim izgovaranjem molitve u tiini svoje sobe, u kojem se ovek zahvaljuje Bogu za sva dobra koja mu je dao, i upuuje rei molbe da mu pomogne da bolje razume problem sa kojim se suoava i da ga na najbolji nain rei. Praksa je pokazala da se ovakve vrste oboljenja bez Bojeg delovanja ne mogu reiti.
104
U ovoj knjizi naveli smo neke od najeih zdravstvenih problema sa kojima se ljudi susreu. Postoje brojna druga oboljenja koja nismo spomenuli, kao to su Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, paraplegija, kvadriplegija, artritis, lupus, emfizem, demencija itd.
Ostala oboljenja
Za sva ova oboljenja vai isti princip - sva su izleiva, ako je osoba disciplinovana i uporna u primeni zdravih ivotnih navika i principa unapreenja zdravlja i ienja organizma. U tretmanu svih ovih bolesti potvren je poznati medicinski princip da ne postoje neizleive bolesti.
Za vie informacija o tretiranju ovih i drugih oboljenja moe se pogledati literatura na naem sajtu ili nas moete kontaktirati putem naeg veb sajta.
105
106
PRIPREMA ZDRAVE HRANE
Dodatak
108
U narednim poglavljima izneemo neke od recepata za pripremanje ceenih sokova, obroka u ai, slanih i slatkih jela, biljnih mleka i sladoleda. U literaturi se mogu pronai brojni drugi recepti koji ukljuuju i guste i zelene sokove. Ponueni recepti se mogu pripremiti, ali takoe mogu biti ideja za neke nove recepte koje svako moe da kreira prema svojoj elji.
Uvod
Gusti sokovi se jo zovu ejkovi i predstavljaju meavinu kompletno izmiksanih biljaka u blenderu. Zeleni sokovi su ceeni ili gusti sokovi u koje se ubacuje sok ili celi listovi zelenog bilja, kao to su spana, blitva, kopriva i dr. Obroci u ai sadre u sebi oraaste plodove i semenke koji se melju i meaju sa ceenim, gustim i zelenim sokovima.
109
Slatka jela su ona koja su zasnovana na vou, a slana na povru. Biljna mleka su meavina oraastih plodova i vode, sa dodatkom voa.
udo izleenja
Svi navedeni recepti su napravljeni iskljuivo od sirovih biljaka bez ter mike obrade. Uivajte!
110
Sokovi
Sok antioksidant
SOKOVI OD POVRA
Sastojci: - 3 celera - pola crnog luka - eanj belog luka - 1 stabljika brokolija - 1 jabuka Sok od cvekle Sastojci: - 2 cvekle - 2 argarepe - 2 jabuke
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

111
udo izleenja
Sok od cvekle 2
Sastojci: - 3 cvekle - 1 cm korena umbira - 1 paprika - 2 jabuke - 1 eanj belog luka - 2 celera
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od brokolija i argarepe Sastojci: - 1 stabljika brokolija - 2 argarepe - 1 jabuka
112
Sastojci: - 1/8 kupusa - 4 lista spanaa - 2 granice ruzmarina - 2 argarepe - 1 jabuka
Sok od kupusa
Sokovi
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od argarepe Sastojci: - 3 argarepe - 6 listova spanaa - 1 eanj belog luka - pola limuna - prstohvat aleve paprike

113
udo izleenja
Sok od argarepe i jabuke Sastojci: - 4 argarepe - 2 celera - 1 jabuka - 4 stabljike peruna
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sastojci: - 1/2 karfiola - 1/8 kupusa - 2 argarepe - 2 celera - 1/4 crnog luka - 1 jabuka Sok od karfiola
114
Sastojci: - 2 argarepe - 1 eanj belog luka - 1 aka majine duice - 1 paprika - 1/2 krastavca - 1 jabuka
Antibiotik sok
Sokovi
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od brokolija i umbira Sastojci: - 2 stabljike brokolija - 1 eanj belog luka - 1/8 kupusa - 1 cm korena umbira

115
udo izleenja
Sok snage
Sastojci: - 4 stabljike celera - 3 granice peruna - 1 argarepa - 1 eanj belog luka - 1 olja kelja - 1 cm korena umbira
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Zeleni sok Sastojci: - stabljika brokolija - pola krastavca - pola paprike - 2 granice peruna
116
Sok za imunitet
Sokovi
Sastojci: - 2 stabljike celera - 2 argarepe - 1 eanj belog luka - 1 jabuka - 1 cm korena umbira - pola limuna
Sok od jabuke i kruke
SOKOVI OD VOA
Sastojci: - 2 jabuke - 2 kruke - 1 cm korena umbira - 1/2 olje crnog ili belog groa - 1/2 ajne kaiice cimeta
Priprema: U sokovniku iscediti svo voe. Sipati u veliku au. Dodati cimet.
117
udo izleenja
Jesenji osveiva
Sastojci: - 3 kruke - 2 breskve - 1 jabuka - 1/2 limuna, oljutenog
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sastojci: - 1 olja borovnica - 1 olja trenji ili vinji - 1/2 olje groa - 1/4 dinje Najbolje bobice
118
Sokovi
Beta sok
Sastojci: - 3 argarepe - 2 kajsije - 1/4 dinje
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sastojci: - 3 argarepe - 3 kajsije - 3 breskve Beta-karo
119
udo izleenja
Sastojci: - 1 olja kupina - 2 krike ananasa - 1/2 olje borovnica - 1/2 olje malina - 3 granice peruna
Crni ananas
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od borovnice Sastojci: - 1 olja borovnica - 1 olja treanja ili vianja - 1/2 olje crnog groa - 1/2 olje malina
120
Sokovi
C sok
Sastojci: - 1 grejpfrut - 2 pomorande - 3 kivija - 6 granica peruna
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sjaj trenje
Sastojci: - 1 olja treanja ili vianja - 1 grejpfrut - 1 jabuka - 1 aka cvetova kamilice (po potrebi)
121
udo izleenja
Sastojci: - 2 olje jagoda - 2 argarepe - 1 pomoranda
Otvoreni sok
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od grejpfruta
Sastojci: - 1 pomoranda - 2 grejpfruta - 1 limun, oljuten
122
Sokovi
Sastojci: - 1 pomoranda - 3 argarepe - 1 cm korena umbira - 1 jabuka
Snaga pomorande
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od kruke i ananasa
Sastojci: - 2 kruke - 1/4 ananasa - 1 olja groa - 1 limun, oljuten
123
udo izleenja
Sok od ananasa i citrusa Sastojci: - pola ananasa - 2 pomorande - 1 limun
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Sok od malina Sastojci: - 1 olja malina - 1 jabuka - 2 pomorande
124
Sokovi
Sastojci: - 1 olja jagoda - 1 limun - 2 pomorande - 1 olja vode
Limunada od jagoda i pomorande
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Letnji nektar Sastojci: - 3 nektarine - 2 kajsije - 1 olja borovnica - 2 breskve - 2 ljive

125
udo izleenja
Letnji sok
Sastojci: - 4 kajsije - 1 olja groa - 4 breskve - krika lubenice od 5 cm
Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au. Suneva energija
Sastojci: - 1 olja jagoda - 1 olja crnog groa - 1 pomoranda
126
Sokovi
Sastojci: - krika lubenice od 5 cm - 1 olja jagoda - 1/2 olje malina - 1/8 ajne kaiice cimeta
Sok od lubenice i jagoda
127
Obrok za jake kosti
Obroci u ai
Potrebno: - 1 banana - 2 kruke - 1 breskva - 4 supene kaike mlevenog susama - 4 urme - 500 ml vode Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Detoks obrok
Potrebno: - 1 banana - 1 mango - aka iseckanog ananasa - 4 supene kaike mlevenog lana
128
- 4 suve kajsije - 500 ml vode
Obroci u ai
Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Potrebno: - 1 banana - 2 kivija - 1 pomoranda - sok od jednog limuna - 50 g badema - 4 urme - 500 ml vode D obrok
Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Digestivno osveenje Potrebno: - 1 banana - aka iseckane lubenice - 1 kruka
129
udo izleenja
- 50 g indijskog oraha - 1 supena kaika suvih brusnica - 1 cm umbira - 500 ml vode Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Osveenje u ai
Potrebno: - 1 banana - aka iseckane dinje - aka sveih smokvi - 50 g brazilskog oraha - 4 suve ljive - prstohvat svee nane - 500 ml vode
Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min.
130
Rajski obrok u ai
Obroci u ai
Potrebno: - 2 jabuke - 1 pomoranda - 250 ml soka od groa - 4 supene kaike namoenog ovsa - 250 ml aja od svee nane - 4 supene kaike javorovog sirupa Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Zeleni obrok
Potrebno: - 1 banana - 1 avokado - 1 jabuka - 4 supene kaike namoenog jema - 4 urme - 500 ml vode Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min.
131
udo izleenja
Potrebno: - 1 pomoranda - 2 kivija - aka iseckane dinje - 50 g oraha - 4 suve smokve - 500 ml aja od ehinacee
Imuno obrok
Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Karotinski obrok
Potrebno: - 2 jabuke - 2 argarepe - 1 ljuta paprika - 4 supene kaike oljutene namoene heljde - 4 urme - 500 ml vode Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min.
132
Potrebno: - 2 paradajza - 1 avokado - aka spanaa - 50 g lenika - 250 ml soka od argarepe - 250 ml vode - 1/2 ajne kaiice soli
Beta obrok
Obroci u ai
133
Potrebno: - 100 g jagoda - 100 g borovnica - 1 banana - 4 supene kaike mlevenog indijskog oraha - 4 urme
Spartanski obrok
Slatka jela
Priprema: Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izmeati. Havajski obrok Potrebno: - 2 kruke - 1 breskva - 1 banana
134
- 6 supenih kaika mlevenog susama - 4 suve smokve
Slatka jela
Priprema: Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izmeati. Potrebno: - 1 pomoranda - 1 jabuka - 1 mango - 4 supene kaike mlevenog lana - 2 supene kaike suncokreta - 4 urme - 250 ml soka od groa Edenski obrok
Priprema: Jabuku izrendati, pomorandu i mango isei na kockice. Izblendati lan, suncokret i ur me sa sokom od groa i preliti preko voa.
135
udo izleenja
Potrebno: - 1/2 ananasa - 1 kivi - 1 banana - 4 supene kaike jema - 2 supene kaike badema - 4 suve kajsije
Sunani obrok
Priprema: Jeam namoiti preko noi u vodu. Ujutru isprati tri puta i procediti. Dodati ananas iseckan na kockice i ostale sastojke spojiti i promeati. Sastojci: - 150 g semena suncokreta - 100 g suvog groa - kora jedne pomorande - 100 g urmi - 4 kaike mlevenog badema Voni ruak
136
Priprema: Suvo voe namoiti preko noi u vodu,
ocediti vodu, i pomeati sa suncokretom u maini za mlevenje mesa. Dodati narendanu koru od pomorande. Zatim uz dodavanje vode zamesiti gusto testo. Praviti loptice i spljotiti ih u male lepinjice. Uvaljati ih u mleveni badem i staviti na toplom mestu ili na sunce da se prosue i postanu hrskave. Po njima poreati svee voe.
Slatka jela
Predlog: Za svee voe uzeti jagode ili maline, a preko njih nakapati sokom od ceenog limuna. Obrok od urmi i prosa Sastojci: - 200 g prosa, potopljenog u vodi preko noi - 200 g urmi - 400 g sveeg voa, po elji - 1/3 kaiice cimeta - med po elji - za ukras maline ili jagode
137
udo izleenja
Priprema: Ocediti proso, urme samleti u maini za mlevenje mesa, dodati proso sa cimetom i sve ostale sastojke. Promeati, ukrasiti jagodama. Ruak od dinje i rogaa Sastojci: - 1/2 dinje - 100 g semena suncokreta - 50 g kokosovog brana ili svee rendanog kokosa - 100 g smokava - 5 kaika rogaa u prahu - 2 kruke
Priprema: Voe oprati, izvaditi kotice, izrezati na krike, pomeati sa suncokretom i smokvama, a zatim samleti u maini za mlevenje mesa. Dodati kokos i roga, umesiti i napraviti veknu. Ostaviti da malo odstoji, a zatim veknu isei i komade ukrasiti izrezanim pomorandama.
138
Predlog: Umesto pomorandi mogu se staviti ljive punjene orasima, ili kupine, ili sok od isceenog limuna. Sastojci: - 3 zrele banane - 1 papaja ili 1/2 dinje - 200 g jagoda - sok od 1 limuna - 3 kaike grubo iseckanih oraha - prstohvat mukatnog oraha Edenski ruak od voa i oraha
Slatka jela
Priprema: Zgnjeiti banane i jagode, dodati limun i pomeati sa narendanom dinjom. Dodati badem i mukatni orah, i dobro promeati. Staviti u posude i ostaviti da se ohladi.
139
udo izleenja
Priprema: ljive oprati, izvaditi kotice. Orahe pomeati sa cimetom i staviti orah u svaku ljivu. Staviti ljive u veu teglu ili posudu. Smokve samleti u maini za mlevenje mesa, a zatim im dodati zgnjeene kupine. Dodati sok od limuna i 1 dl vode. Sve to istresti preko ljiva i ostaviti da se ohladi.
Sastojci: - 20 zrelih ljiva - 20 komada oraha - 1/2 kaiice cimeta - 500 g kupina - 200 g suvih smokava - sok od 1 limuna - 1 dl vode
Obrok od ljiva i oraha
140
Slatka jela
Sutlija sa bananama
Sastojci: - 100 g pirina, potopljenog u vodi preko noi - 3 banane - sok od 1/2 limuna - 1 kaika meda - prstohvat cimeta - jagode za dekoraciju
Priprema: Namoen pirina samleti i dodati zgnjeene banane i ostale sastojke. Ukrasiti jagodama. Sastojci: - 7-8 breskvi - 150 g indijskog oraha - 100 g suvog groa - 1/3 kaiice mukatnog oraha Punjene breskve u sosu od jagoda
141
udo izleenja
Sos: - 200 g jagoda - 1/2 kaiice nane - 3 kivija - 1 kaika meda
Priprema: Izvaditi kotice iz breskvi, samleti suvo groe i orahe, i dodati mukatni orah, i sa nekoliko kaika vode sve promeati. Sa tim puniti breskve i poslagati ih u lep sud. Sos: Zgnjeiti jagode i kivi, pomeati sa nanom, dodati med i posuti po breskvama. Mak sa bananom i dinjom Sastojci: - 100 g mlevenog maka - 50 g suvog groa - 1 kaika meda - sok od 1/2 limuna - 500 g dinje - 1 banana - prstohvat nane
142
Priprema: U mleveni mak dodati suvo groe, med, zgnjeenu bananu, limunov sok i promeati. Dinju izrezati na kockice i pomeati sa makom. Sastojci: - 2 kivija - 200 g groa - 1 aa klica od penice - sok od 1/2 limuna - 100 g suvih ljiva - 1 kruka - 1 kaika meda - prstohvat cimeta Voni obrok
Slatka jela
Priprema: ljive sitno izrezati, dodati cimet, kivi i izrezanu kruku. Pomeati sa ljivom, nakapati limunovim sokom, dodati klice i groe. Po elji zasladiti medom.
143
udo izleenja
Klice od penice sa makom Sastojci: - 150 g isklijale penice - 2 kruke - 1 pomoranda - 1 jabuka - 2 ae mlevenog maka - 2 kaike meda - 1/3 kaiice cimeta - 1 zgnjeena banana - sok od 1 limuna
Priprema: Kruku, pomorandu i jabuku sitno isei i pomeati sa klicama, a zatim nakapati sokom od limuna. Mak pomeati sa ostalim sastojcima u krem smesu, zasladiti sa medom i pomeati sa klicama.
144
Slatka jela
Musli od jema
Sastojci: - 150 g jema, namoenog preko noi - 150 g kupina - 2 kruke - prstohvat cimeta - 1 kaika meda - 3 kaike grubo seckanih oraha
Priprema: Samleti jeam u maini za mlevenje mesa, pomeati sa ostalim sastojcima i preko svega nakapati limunovim sokom. Slatki obrok od heljde Sastojci: - 150 g heljde - 20 g oraha - 200 g breskve - 1-2 kaike rogaa
Priprema: Heljdu i orahe fino samleti, breskvu iseckati i ispasirati sa heljdom, dodati roga.
145
udo izleenja
Sastojci: - 150 g prosa - 1-1,5 banane
Slatki obrok od prosa
Priprema: Fino samleti proso i ispasirati sa bananom.
Sladoled
Priprema: Oljuti se banana i stavi se u zamrziva da se zaledi. Zatim se proputa kroz sokovnik sa dodatkom za sladoled i dobija se u ai izvrstan i ukusan sladoled. Preko sladoleda se moe posuti malo sitno iseckanog badema ili oraha, i samlevene jagode kao preliv. Ista procedura se moe primeniti sa bilo kojim drugim voem. U sokovnik se mogu ubaciti orasi i bademi zajedno sa voem.
146
Za pripremanje sladoleda potreban je sokovnik ampion (Chamion Juicer), sokovnik Omega ili neki drugi bolji sokovnik koji ima dodatak za sladoled.
Slana jela
Brazilski ruak Potrebno: - 1 avokado - 1 paradajiz - 1 crni mladi luk - 4 supene kaike mlevenog brazilskog oraha - 2 supene kaike mlevenog susama - sok od jednog limuna - 2 supene kaike maslinovog ulja - 1/2 ajne kaiice soli
Priprema: Sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izmeati.
147
udo izleenja
Potrebno: - 1 cvekla - aka blitve - 2 ena belog luka - 4 supene kaike jema - 2 supene kaike lana - sok od jednog limuna - 2 supene kaike maslinovog ulja - 1/2 ajne kaiice soli
Jemeni ruak
Priprema: Cveklu izrendati, a jeam namoiti preko noi u vodu. Ujutru jeam isprati tri puta i procediti. Dodati ostale sastojke u tanjiru i promeati. Oraasti obrok Potrebno: - 1 argarepa - 1 avokado - 1 ljuta paprika - 3 ena belog luka - 4 supene kaike mlevenih oraha
148
- 2 supene kaike mlevenog susama - sok od jednog limuna - 2 supene kaike maslinovog ulja - 1/2 ajne kaiice soli
Slana jela
Priprema: argarepu izrendati, sve sastojke spojiti u tanjiru i dobro izmeati. Potrebno: - 2 velike paprike - 1 avokado - 1 beli mladi luk - 4 supene kaike oljutene heljde - 4 supene kaike soiva - sok od jednog limuna - 2 supene kaike maslinovog ulja - 1/2 ajne kaiice soli. Punjene paprike
Priprema: Heljdu namoiti preko noi u vodu i ujutru isprati tri puta, isto tako i za soivo. Fil za punjene paprike: avokado, beli mladi luk, heljda, soivo, sok od jednog limuna, 2 su149
udo izleenja
pene kaike maslinovog ulja, 1/2 ajne kaiice soli izblendati sa malo vode da ne bude suvie redak. Filom puniti paprike. Rajski zeleni Potrebno: - 1 aka spanaa - 1 aka blitve - 1/2 glavice crvenog kupusa - 50 g indijskog oraha - sok od jednog limuna - 2 supene kaike maslinovog ulja - 1/2 ajne kaiice soli
Priprema: Kupus izrendati i dodati ostalim sastojcima. Sve spojiti u tanjiru i promeati. Ruak od avokada Sastojci: - 2 zrela avokada - 1 koren i list celera - 100 g peninih klica
150
- 3 kaike zrna suncokreta - 2 paradajza - zaini po elji
Slana jela
Priprema: Oistiti avokado i izrezati ga. Izrezati celer na tapie ili ga narendati. Samleti suncokret u maini za orahe i pomeati sa zainom. Dodati nekoliko kaika vode. Pomeati sa povrem i posoliti. Sastojci: - 2 paradajza - 1 tikvica - 2 argarepe - 1/2 karfiola - 2 cvekle Povre u tartar sosu
Tartar sos: - 50 g mlevenih oraha - 1 crni luk, sitno iseckan - 1/2 krastavca, narendanog - zaina po elji - malo vode
151
udo izleenja
Priprema: Povre izrezati, blago posoliti, sastojke za tartar dobro promeati, polako dodavati vodu da se napravi krem sos. Pomeati sa povrem. Sastojci: - 2 glavice celera sa liem - 2 olje peninih klica - 1 praziluk - 3 kaike zaina od bosiljka - 2 kaike seckanih oraha - so Obrok sa klicama
Priprema: Celer izrezati i dodati praziluk, klice i so. Dodati zain i dobro promeati. Zelene pagete u sosu Sastojci: - vezica belog mladog luka - 1 praziluk - vezica blitve
152
- 2 stabljike celera - 4-5 listova kelja - 2 kaike maslinovog ulja - so
Slana jela
Priprema: Povre izrezati na rezance, posoliti i dodati maslinovo ulje. Orahe samleti, posoliti, dodati ostale sastojke i posuti po povru. Ruak od cvekle Sastojci: - 2 korena svee cvekle - 1 tikvica - 1 praziluk - 2 kaike hladno cedjenog ulja - 3 kaike mlevenih oraha - vezica peruna - so
153
Sos: - 150 g indijskog oraha - 2 sitno seckana paradajza - 2 crvene, sitno seckane paprike - zaini po elji
Priprema: Cveklu i tikvicu naribati, dodati sitno seckani praziluk. Dodati ostale sastojke i dobro promeati. Posoliti. Sastojci: - 3 srednje tikvice - 3 sitno rendane argarepe - 3 kaike lana - 50 g mlevenog suncokreta - 2 kaike hladno ceenog ulja - zaini po izboru Punjene tikvice
udo izleenja
Priprema: Tikvice oprati, uzduno presei na pola i izdubiti sredinu. Ostale sastojke pomeati. Dodati dve kaike mlevenih oraha, 3 kaike vode i promeati. Sa time puniti tikvice. Sluiti uz salatu od paradajza.
154
Slana jela
Svea orba
Sastojci: - 200 g kupusa i krastavaca - 4 kaike klica od penice - 2 kaike maslinovog ulja - 1 kaiica miroije - 2 kaike mlevenog susama - so
Priprema: Kupus i krastavac sitno narendati. Dodati ostale sastojke, oko litar vode i dobro promeati. Posoliti i posuti perunom. Kelj sa susamom Sastojci: - 1 manja glavica kelja - 2 crvene slatke paprike - 1 ljuta paprika - aka seckanog spanaa ili blitve - par oraha - kaika maslinovog ulja - so
155
Sos: - 100 g susama - zain po elji
udo izleenja
Priprema: Kelj sitno izrezati, takoe papriku i spana. Malo posoliti, dodati kaiku maslinovog ulja. Susam samleti u mlinu, posoliti i dodati zain i vodu, i promeati. Pomeati sa povrem i ukrasiti grubo seckanim orasima. Ruak od bundeva i klica
Sastojci: - 100 g klica od penice ili ovsa - 400 g bundeve (ne semena) - 2 paradajza - 1 kaika bundevinog ulja - zaini po elji
Priprema: Bundevu narendati, dodati iseckani paradajz, zain i klice. Posoliti i promeati. Dodati bundevino ulje.
156
Biljna mleka
Mleko od indijskog oraha Potrebno: - 100 g mlevenog indijskog oraha - 1 banana - 1 mango - 1 tapi vanile - 500 ml vode - ako nije dovoljno slatko po elji dodati 2 supene kaike javorovog sirupa. Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Mleko od susama Potrebno: - 100 g mlevenog susama - 1 kruka - 1/2 ajne kaiice cimeta
157
udo izleenja
- 4 urme - 500 ml vode
Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Mleko od badema Potrebno: - 100 g mlevenog badema - 1 breskva - 4 suve kajsije - 500 ml vode
Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min. Mleko od suncokreta Potrebno: - 100 g mlevenog suncokreta - 50 g malina - 4 supene kaike javorovog sirupa - 500 ml vode Priprema: Sve sastojke izblendati 1 min.
158
Biljna mleka
Mleko od lana
Potrebno: - 100 g mlevenog lana - 1/2 ananasa - 1 banana - 4 suve ljive - tapi vanile
159
- Mo zdravlja, dr Hans Dil. Metafizika, Beograd, 2008. - Zakoni zdravlja i izleenja, dr Nil Nidli. Eden, Sremska Kamenica, 2008. - Otrov sa velikim K - sluaj protiv kafe i drugih braon napitaka, dr Agata Tre, Metafizika, Beograd, 2008. - Kako unaprediti mozak, dr Elden almers. Metafizika, Beograd, 2009. - Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija i druge sline vetine, dr Voren Piters. CPS, Beograd, 2007. - Vakcine, Vens Ferel. Metafizika, Beograd, 2008. - Leenje raka sirovom hranom, dr Kristin Nolfi. Metafizika, Beograd, 2008. - Kako sam pobedila rak, dr Lorin Dej. Metafizika, Beograd, 2008.
160
Bibliografija
- Mo ishrane, dr Kolin Kembel. Metafizika, Beograd, 2008. - Izlaz iz depresije, dr Nil Nidli. Eden, Sremska Kamenica, 2009. - Leenje vida na prirodan nain, dr Meir najder i dr Lorin Dej. CPS, Banjaluka, 2011. - Prirodna medicina, dr Donald Miler. Metafizika, Beograd, 2009. - Kuvar sudnjeg dana, Toni Radi. Metafizika, Beograd, 2010. - Tajna srenog ivota, dr Miroljub Petrovi. Metafizika, Beograd, 2009. - Sveto pismo - novi savremeni prevod. Metafizika, Beograd, 2010.
Bibliografija
161
Nosilac je crnog pojasa u karateu sedmi dan. Prvi je selektor fudo kan reprezentacije Jugoslavije. Osvaja je evropskog prvenstva i svetskog kupa. Bio je trener nemake reprezentacije u karateu.
Dr Milisav Nikoli roen je 25. aprila 1957. godine u aku, Srbija. Zavrio je Fakultet za fiziko vaspitanje, diplomirao na medicini sporta i doktorirao na Institutu za prirodnu medicinu, SAD. Radi kao profesor na Institutu za prirodnu medicinu.
O autoru
Bio je saradnik Sportske akademije Beograd. Objavljivao je vie naunih radova iz medicine sporta. Bio je direktor sportske akademije, istureno odeljenje aak, kao i direktor sportskog saveza aak. Jedan je od osnivaa karate kluba Borac iz aka i osvaja prve zlatne medalje za klub.
162
U periodu od 12 godina vodio je privatnu ordinaciju u aku. Najvee rezultate u medicini ostvario je na sledeim poljima: Izleenje kime neinvazivnom terapijom: - protruzija diska - prolaps diska - ekstruzija diska - deformiteti
O autoru
Izleenje sportskih povreda neinvazivnom terapijom: - ukrteni ligament kolena - meniskus - skoni zglob - prepona - teniski lakat - rame - aka - ravno stopalo www.drmilisavnikolic.com
163
Preporuujemo najbolje biljne preparate i tinkture: za jaanje imuniteta, poboljanje cirkulacije, jaanje srca i mozga, hormonalne probleme, probleme sa vidom, kone probleme, ienje organizma i dr.
Preporuujemo
Distribucija: www.dzs.rs tel. +381-69-102-1986

Cudo Izlecenja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Cudo Izlecenja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDO IZLEENJA

Naslov originala: udo izleenja, dr Milisav Nikoli Izdava: CNS

Tehniko ureenje: CNS Dizajn korica: Vladimir Jajin tampa: Topalovi

Prvo izdanje: 2012.

Prirunik za unapreenje zdravlja i reavanje zdravstvenih problema

PRINCIPI ZDRAVOG IVOTA

mir u stanju je da unitava samog sebe i sve oko sebe.

oboljenja ivotinja, kao to je bolest ludih krava i dr.

Soja Suncokret So~ivo Leblebije Badem Kikiriki Je~am P{enica

Namirnica - Koli~ina u gramima na 100 g

Lucerka [argarepa Spana} Repa Mango Per{un Kajsija Dinja

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Tele}a d`igerica Tunjevina Bakalar Maslac Kravlje mleko Tele}e meso

6060 970 939 181 10 6

P{eni~ne klice P{enica Badem Soja So~ivo Leblebije Kupine Gra{ak

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

0,3 0,2 0,15 0,1 0,1 0,04

Orasi P{eni~ne klice Badem Avokado Breskve

VITAMIN B2 Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

0,3 0,2 0,2 0,2 0,19 0,17

VITAMIN B6 Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

0,97 0,5 0,4

[ipak Kivi Lucerka Paprike Kupus Pomorand`e Jagode Limun

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Kravlje mleko Losos Meso Jaja

Badem Soja Orasi Suncokret P{eni~ne klice Masline Maline Paprike

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Listovi repe Kelj Kupus Zelena salata Spana} Gra{ak

Namirnica - Koli~ina u mikrogramima na 100 g

0,9 2,2 0,8 0,7 0,5 0,3 0,1 0,1

Tele}a d`igerica Sir Mleko

Susam Soja Badem Le{nik Spana} Orasi Kikiriki Ovas

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

810 300 120 58 14 12 12 4

Soja Susam Pasulj Pista}i So~ivo Suncokret Leblebije P{enica

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

11 3 2 1,5 1,3 1,2 1 0,2

Suncokret Kakao Badem Soja Orasi Bob Integralno bra{no Spana}

Namirnica - Koli~ina u miligramima na 100 g

Ov~etina Kirnja (vrsta ribe) Osli} Svinjetina Jaja Kravlje mleko

24 24 21,3 15,7 14 14,5

- Meana ishrana (manje mesa, masti i belanevina)

- Biljna ishrana (bogata ugljenim hidratima)

U dodatku ove knjige dati su recepti za pripremanje zdrave i ukusne hrane.

rizik od oboljevanja od depresije i drugih bolesti duhovne prirode.

PRINCIPI PRIRODNOG IZLEENJA

Krvna ila pre (A) i nakon prelaska na biljnu ishranu (B).

Oboljenja miia, kostiju i koe

Autizam i oboljenja mozga

Autizam i oboljenja mozga

Poseban oblik manipulacije ljudima predstavljaju navodne tehnike izleenja i relak103

PRIPREMA ZDRAVE HRANE

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Sastojci: - 1/8 kupusa - 4 lista spanaa - 2 granice ruzmarina - 2 argarepe - 1 jabuka

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Sok od argarepe i jabuke Sastojci: - 4 argarepe - 2 celera - 1 jabuka - 4 stabljike peruna

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Priprema: U sokovniku iscediti sve sastojke. Sipati u au.

Sok od jabuke i kruke

Sastojci: - 3 kruke - 2 breskve - 1 jabuka - 1/2 limuna, oljutenog