FILOZOFIJA I GNOZA

Ptiiji let u sjedinjenje

S.H. Nasr Meditace o Aarovom delu Mantiq al-tar I Salomon nasledi Davida pa ree: O ljudi! Gledajte! Nauili smo govor ptica (Mantiq al-tar) (Quran, XXVII; 16) Nae Postaje ptica (maqamat-i tuur) prikazuju nono uspinjanje due zaljubljene ptice. (Aar, Khusraw-namah) ptica1. Govor ptica (Mantiq al-tar) sreemo u Kuranu pod naslovom Bog poduava Salomona. Ovo delo neprolazne vrednosti doprinelo je da Aar konano postane poznat u svetu. Ovo remek-delo sufijske knjievnosti, ako uzmemo u obzir unutranji smisao Salomonovog poznavanja govora ptica, ne predstavlja samo penetracu u znaenje stranih govornih formi2, ve i specifinu obradu tipova i klasa bia, koja se nalaze u spiritualnoj potrazi za istinom. Stoga, ovo delo ne tretira govor samo jedne ivotinjske vrste, ve ptica a krila direktno simbolizuju prauzornu realnost leta i uspinjanja due, nasuprot svim poniavajuim i degradirajuim snagama ovoga sveta, a to na kraju vodi do bekstva od ovozemaljske ogranienosti, kao to i sam Aar navodi: Kazivao sam ti govor ptica, re po re. Potrudi se da ga shvati, neupueni! Zaljubljene ptice se oslobaaju i bee iz kaveza pre smrtnog asa. Svi zaljubljeni imaju neto specifino, Ptice imaju svoj jezik. Jo pre Simurga stvoren je eliksir, bio je poznat jezik svih ptica3 Naslov Mantiq al-tar istovremeno upuuje na govor ptica ili spiritualnih bia, na njihovo okupljanje i ujedinjenje i na ono ezoterino znanje koje je plod spiritualnog putovanja. u stvari sama

vi oni koji se ne oseaju sasvim lagodno u ovom svetu prolaznih senki i koji nastoje da pronau svoje rajsko poreklo, pripadaju porodici ptica koje, ma koliko da su krila njihovih dua neiskusna, moda zaista lete prema prostoru Njegovog Prisustva. Mantiq al-tar, delo Farid al-DinAara, velikog pesnika, gnostiara i zaljubljenika u Boga, predstavlja u stvari jednu odu posveenu toj porodici krilatih bia. I meu ljudima ima lanova ove porodice. To su oni koji neprekidno tragaju za istinom, oni od kojih su mnogi pozvani, a samo neki odabrani. Sam ejh je svojim rimovanim kupletima sa 4458 stihova dao naziv Zaban-i murghan, doslovce Govor ptica ili Maqamat-i tuur, Postje

No 41 LETO 2004

45

re mantiq implicira i govor i znaenje koje ukljuuje logike kategore4. Te logike kategore su jo uvek previe udaljene od suprotstavljanja spiritualnom, kao to se moe videti i u prethodnom poglavlju. Ne moe se govoriti o suprotstavljanju spiritualnom u pravom smislu te rei, jer ove logike kategore imaju krajnje ishodite u Booj rei. Pre Aara je takoe pisano o pticama i njihovom govoru, njihovoj nostalgiji za Boim dvorom, patnji i tekoama koje ih prate na putu do njega, kao i o onima koje na kraju stiu do svog cilja. Ibn Siina je jo dva veka rane napisao Risalat al-tar (Rasprava o ptici). Posle njega i Abu Hamid al-Ghazzali, slavni teolog, pie raspravu na istu temu. Ova rasprava spada u njegova manje poznatdela5. Mada Aar crpe grau za Mantiq al-tar od svojih slavnih prethodnika, njegov pristup je ipak drugai. Dok Ibn Sina postupa sa intelektualnom vizom, dozvoljavajui duhu povratak njegovoj nebeskoj porodici i dok Ghazzali tretira ovu temu prikazujui bespomonost i patnju onoga koji traga za istinom i kome je Boja ljubav i milost jedini spas, Aar unosi u svoje delo vrhunsko spiritualno i mistiko iskustvo sjedinjenja. Od Ghazzalija preuzima motiv patnje, zahvaljujui kojoj ptice na kraju ulaze u dvor Nebeskog Kralja. Meutim Attar ide i dalje od Ghazzalija. Prolaskom kroz najviu inicalnu postaju, biva uniteno i time se uzdie u postojanje u okviru Njegovog Bia. Tako se svakoj ptici prua mogunost da najpre spozna sebe samu, a zatim da spozna Sebe u okviru Njegovog Bia. Blagoslovljeni Prorok i sam kae: Onaj ko spozna sebe, spoznao je i Boga6

Posmatrajui Simurg-a ptice ne otkrivaju samo njegovu lepotu7, ve se ogledaju u Njegovom Biu, koje je sutina svih bia. Mantiq al-tar poinje jednom alfom, koja je ogledalo omege spiritualnog ivota, jer u svom uvodnom delu sadri opis Njegove Sutine, koji predstavlja blaenu vizu Simurg-ove due, koja se javlja jednoj ptici. O Ti nevidljivi, itav nemir si Ti, ali niko nema takvo lice. Dua je skrivena u telu, a Ti u dui. O Ti, tajno u tajni, o Ti duo druge due! Mada je Tvoje umee skriveno u srcu i dui, Ono se ujedno manifestuje kroz njih. Vidim da si Ti manifestaca itavog svemira. Pa ipak, na ovom svetu nema nednog tvog znaka8. U svom raspodinom komentaru prvog svedoenja (shanadah), Nema boga do Allaha (La ilaha illa Llah), Attar ne govori samo o Allahovim imenima i atributima. On se ne bavi samo katafatikim ili apofatikim teolokim izlaganjem, ve vodi ushienog itaoca kroz simbolian jezik spoznaje (marifah), iz kojeg izba usplamtela Boja Ljubav prema spoznaji jedinstva, koje u najirem smislu ne nita drugo do transcedentno jedinstvo postojanja (wadhat al-wujud)9, odnosno spoznaja koju je mogue ostvariti tek nakon prolaska kroz sve tekoe kosmikog putovanja i kroz vrata unitenja, i tek nakon vienja Simurga, to u isti mah unitava i posveuje. Kroz pesme u slavu Jedinog, Attar dospeva do slavljenja Proroka kao savrenog oveka, Logosa, koga je Bog prvo stvorio kao uzor svih svojih kasni-

46

FILOZOFA I GNOZA

jih stvorenja i zbog koga i postoji redosled stvaranja. Formula La ilaha illa Llah sadri misao o jedinstvu postojanja. to se tie drugog svedoenja islama Muhammadun rasul Allah, ono ne upuuje samo na to da je Muhammad Allahov glasnik, ve da sve manifestace, sve pozitivno u kosmikom poretku dolazi od Boga. Ne moe se rei da je ovo drugo svedoenje slaba potvrda jedinstva (al-tawhid) od prvog svedoenja. Ono u stvari proizilazi iz ovog prvog Aarova viza Si.... ini da on postane svestan da je blagoslovljeni Prorok: Voa nonog uspinjanja i prvi meu stvorenjima, Senka Istine i Sunce Njegove Sutine, Gospodar dva sveta i kralj svega postojeeg, Sunce due i uzdanica svih bia, Njegovo svetlo je bilo zajedniki cilj; Bio je praizvor svega postojeeg i nepostojeeg. Kada je Istina ugledala ovaj svetli dar, Od njegovog svetla je stvorila sebi istu duu, A njemu ovozemaljska stvorenja.10 Kroz poeme u slavu Boga i njegovog Proroka, koje sadre duboke, metafizike istine, raajui na taj nain plodove na stablu spoznaje, Aar

Simurg, mitska ptica koja simbolizuje Boga u jednoj od velikih sufijskih alegorija. Detalj minijature koja prikazuje zbor ptica, turkmenski stil, 899/1493.
kree na putovanje ptica, odnosno putovanje a je omega sadrana u taki alfa mistinog epa. On vraa itaoca u carstvo zemaljskog postojanja i ropstva profanog oveka, koji je bio upleten u prizmu strasti, vraa ga pticama, koje su zarobljene u kavez daleko od mesta u kome su ivele od roenja do tada. Ovaj uvodni deo ima za cilj da podseti itaoca na to da je sama poema plod najvie vize, kao i na to da je voa, koji

No 41 LETO 2004

47

govori pticama o svim opasnostima tekoe. Na taj nain privode krajupkoje vrebaju na putu do Simurg-a, i ripreme za opasno putovanje. Prelaze sam rane krenuo na to putovanje, pa sedam dolina kosmike planine Qaf, mu je povereno da bude predvodnik. na em vrhu ivi Nebeski Kralj. Ovih Uvodni stihovi poeme Mantiq al-tar, sedam dolina vode na vrh, koji dodiruje koja predstavlja jedno od najznaajnih prazninu. To su doline traenja (tadostignua sufijske poeze, otkrivaju lab), ljubavi (ishq), spoznaje (marifat), prirodu i stepen inspirace njihovog zadovoljstva (istighna), jedinstva autora, omoguavajui onome ko traga (tawhid), uenja (harat), siromatva za istinom da se sasvim preda tom svom (faqr) i unitenja (fana).11 Ove etape poslu kako bi se uverio da taj njihov putovanja su istovremeno kosmike voa ne tek neki jeretiki plagator, ve doline, kojima luta dua upuenog.12 neko ko je pre njih krenuo na putovanje Na kraju ptice stiu do Simurg-ovog do Jedinog, jedino prebivalita. Najpre putovanje dostojno menjaju svoj lik, a poduhvata u ovom zatim svaka ptica u naem prolaznom Simurg-u vidi sebe, Kroz poeme u slavu Boga ivotu. kao u ogledalu. Tridei njegovog Proroka, koje Sadraj ove poset ptica (simurgh, sadre duboke, metafizike eme je sam po sebi na persskom jeziku) jednostavan. Ptice se vide da je Simurg istine, raajui na taj nain sastaju da bi izabrale sasvim drugai od plodove na stablu spoznaje, svoga kralja, jer vernjih, a u isto vreme uju da harmonian shvataju da on ne Attar kree na putovanje i srean ivot i ne nita drugo do Bie ptica, odnosno putovanje mogu bez njega. njihovog bia. ija je omega sadrana u Pupavac se podie i Polazei na put, predstavlja kao Salosvaka ptica doba taki alfa mistinog epa. monov glasnik tvrdei posebno ime, zavisno da ga ovaj alje kraljici od svojih karakterisod Sabe. Po njegovom tika, to simbolizuje miljenju, jedino je razliite tipove ljudi i Simurg dostojan da bude njihov monarh. specifinu duevnu mo. U stvari svaka Svaka ptica nalazi neki izgovor ne bi li ptica predstavlja neki aspekt ili tendenizbegla donoenje konane odluke o po- cu ljudske due, kao i specifian tip lasku na put. Pupavcu polazi za rukom due izveden na osnovu pitanja koja su da im da zadovoljavajue odgovore i da ptice postavljale. Meu pticama su puna taj nain otkloni sve njihove sumnje. pavac, pastirica, papagaj, jarebica, soko, Tako na kraju uspeva da ih pripremi za umska vetarka, slavuj, paun, fazan, putovanje i susret sa Simurg-om. Ptice grlica, gugutka, eljugar i beli soko. biraju pupavca za svoga vou, a zatim Njihov opis otkriva specalne spoim on govori o etapama predstojeeg sobnosti i nadarenosti, a u isto vreme putovanja. Odgovorivi na sva njihova i njihove ograniavajue i inhibitorne pitanja, pupavac uspeno savladava sve karakteristike.

48

FILOZOFA I GNOZA

Tako su se ptice okupile da bi se pripremile za let na kosmiku planinu (Qaf). Njihove diskuse predstavljaju specifian odraz rasprava koje se vode izmeu ejha i njegovih uenika u sufijskim redovima, a sadre najdublje i najsuptilne opise problema i pitanja koja se tiu onih koji zaista polaze na putovanje stazom spiritualne realizace. Svaka ptica govori o sebi samoj, to podsea na druga klasina islamska dela o ivotinjama, kao to je Rasail o Ikhwan al-Safa. 13 Pupavac, koji postaje voa puta, a koji simbolizuje sufijskog ejha, murshid-a ili pir-a, asocira na Salomona i na dvor kraljice od Sabe. I Salomon je bio kraljev poslanik, poto je samo jedan kraljev pratelj dostojan da vodi druge do Njegovog prisustva.14 Palo je samo jedno pero, a uzbuenje i nemir zahvatie celu zemlju. Sada se to pero uva u dravnom muzeju. Zato se i kaeTrai znanje u Kini.15 Ako je samo jedno pero ove ptice izazvalo da se itav narod tako uznemiri i zapadne u stanje ekstaze, ta bi tek bilo da je taj narod video Njeno Lice! Poto im je pupavac objasnio kako izgleda Njeno prisustvo, ptice, onako uznemirene, otpoee pripreme za putovanje. Meutim, ne bilo lako savladati gravitacsku silu due. Vatrena dua pronalazi hiljade isprika ne bi li izbegla plamen proiavanja. Tako svaka ptica nastoji da nae neki izgovor. Slavuj, simbol ljubavi pre svega prema spoljanjoj lepoti, koja sjedinjuje16 i pleni na prvi pogled, izgovara se svojom zaljubljenou u ruu. Tvrdi da sve njegove tekoe i problemi nestanu kada

je vidi. Na to mu pupavac odgovara da rua vene, da je njena lepota kratkog veka, a oni trae venu lepotu. Papagaj, simbol ljubavi prema zemaljskom postojanju i njegovom produenju, tvrdi kako upravo traga za vodom ivota, koja e ivot na ovom svetu uiniti venim. Zadovoljan je time i nema drugih ciljeva. Pupavac mu odgovara da je dua ba zato stvorena da bi na kraju bila rtvovana Bogu. Stoga je postojanje Njegova potpuna realizaca i raison dtre, a otuda i Njegova najvea radost i blaenstvo. Paun, koji je na poetku bio u raju, ali je docne pao na zemlju jer je pomogao sotoni da odvrati Adama od njegove rajske nevinosti i perfekce, trai savrenstvo nemateralnog raja, tvrdei da Simurg-ova viza kratkog veka. Paun podsea na mnoge ezoterike, koji rajska zadovoljstva trae u sebi, a ne u relaci sa Bogom, da i ne govorimo o Bogu, koji kako kae Aar, trai kuu umesto kunog gazde. Na slian nain i druge ptice pronalaze neki izgovor, u zavisnosti od toga koliko ih ograniava njihova viza budunosti ili neka lina pasa kojom su obuzete. Patka, koja itav ivot provodi u kupanju i koja simbolizuje povrno upranjavanje religskih obreda bez zalaenja u njihov istinski smisao, ne eli da napusti omiljenu vodu. Ni jarebica, simbol bogatih ljudi, a je strast dragoceni nakit, ne voljna da napusti svoj kamen. Bradati grifon, koji simbolizuje svetovnu, politiku mo, takoe se nerado odrie svoga uticaja na ljude koji imaju dobar poloaj i vlast na ovom svetu. Soko, simbol onih koji eznu za blizinom zemaljskog kralja i svetovnom vlau, ne eli da izgubi svoju pozicu miljenika dvora. aplja,

No 41 LETO 2004

49

Zbor ptica, turkmenski stil, 899/1493. Ptice hodoaste na dvor svoga kralja Simurga. Trideset ptica, umornih od putovanja na kraju otkrivaju da su one same Simurg (si murg na persijskom znai trideset ptica).
50
FILOZOFA I GNOZA

simbol tuge i deprese, ne eli da prekine ovo neprekidno menjanje svog fizikog stanja, koje podsea na nemirne morske talase. Sova, simbol tvrdiluka, ne bi htela da ode iz svog usamljenog kutka, Zeba, simbol ljudske slabosti, daje izgovor da su ljudska bia isuvie jednostavna da bi mogla videti pticu Simurg. Zbog toga rade nikuda nee ii. Meutim, pupavac uspeno opovrgava sve razloge, koje ptice navode, pokuavajui da izbegnu to putovanje preko kosmikih planina do Simurg-a. Pupavac ovde podsea na spiritualnog gospodara to otklanja sve slabosti due, koje se manifestuju u vidu prepreka na putu njegovih uenika. Poto su saznale sve tajne puta koji ih oekuje i ule pupavevo miljenje o njihovim sumnjama i dilemama, ptice donose konanu odluku o putovanju. U ovoj etapi, odnosno u dvadesetom poglavlju poeme Mantiq al-tayr, Aar nas upoznaje sa priom o ejhu Sanan-u, i ovaj deo spada u sam vrh sufijske literature. Najvei deo Aarove ode verovatno je zasnovan na ranim priama o islamskim halifama ili drugim uglednicima, koji su poseivali hrianske manastire, najee smetene na pustim mestima daleko od sveta, gde je priroda pokazala sve svoje ari.17 Aar govori o slavnom sufiji, dostojnom potovanja, koji se zaljubljuje u mladu hrianku nakon pedeset godina duhovne prakse. U to vreme je ve imao na stotine uenika. Spreman je da se radi ove ljubavi odrekne svoje slave, ugleda, duhovne funkce, pa ak i svoje vere. Izgarajui u ljubavi prema mladoj hrianki, nosi pojas hrianskog kaluera i pe vino. ak gaji krdo svinja. Suoen je sa svim moguim prekorima, meutim nikakva sila ovoga sveta ne

mogla pokolebati njegovu usplamtelu ljubav. Zato u pesmi kae: Proveo sam mnoge noi u asketskim vebama Ali nedna ne bee sjajna kao ova. Svako ko doivi jednu ovakvu no, Doekae jutro usplamteo od strasti. O Boe, kakvi su ovo znaci noas? Da li je kucnuo as stranoga suda? Razum, strpljenje, umrli drug, Kakva je to ljubav, kakva je to patnja, ta je to?18 Uzalud su bili svi pokuaji uenika da vrate svoga ejha na pravi put. Na kraju, tek na intervencu Proroka, koji se javlja u imaginarnom svetu snova, ejh se vraa ostvarenju prvobitnog cilja, prolazi kroz obred pranja i ponovo pristupa islamu. Aar u ovoj prii na izuzetno slikovit nain govori o snazi ljubavi, unutranjoj i spoljanjoj prirodi oveka, znaaju postojanosti uenika u odanosti gospodaru, doarava gordost koja je rezultat vlastitog ubeenja o religskom ivotu i mnoge druge elemente spiritualne staze. Nedna stranica persske knjievnosti ne tako dirljiva kao opis ljubavi ovog potovanog sufijskog ejha prema lepoj hrianki. Meutim, jo jedan i ujedno najvani biser mudrosti skriva se u ovom remek-delu, a tie se ezoterizma kao takvog. Privlanost koju ejh osea prema jednoj hrianki jasno aludira na ikonoklastiki i skandalozan karakter svega onoga to se tie nadformalne esence vis--vis formalnog sveta. Meutim to takoe jasno ukazuje i na prevazilaenje religskih mea posredstvom ezoterizma. Ovde ena ne samo simbol ljubavi, ve skandalozna vrsta,

No 41 LETO 2004

51

a kao hrianka predstavlja bie iz razlog o nunosti proroka i spiritualdrugog verskog univerzuma. Posredst- nog voe, koji ga u stvari zastupa na vom ljubavne privlanosti - koja ovde ezoterinom planu. kao to Bog bira predstavlja ostvarenu spoznaju - sufijski Proroka, i spiritualni autoritet, ejh, ejh ne prelazi samo iz sveta formi u svet bira se odozgo. bez blagoslova Prorosutine, ve prevazilazi verske mee. kovog autoriteta, koji je zauzet ljudskim Ova originalna Aarova pria ne samo utelovljenjem samog Logosa, nedna vrhunski pesniki pristup temi ljubavi, inicalna funkca ni spiritualni autoritet koja privlai, proima i menja, ve iz nje neke autentnine vrste nisu mogui. izvire jaka potvrda uloge ezoterizma u Druga ptica se ali pupavcu na eventualnom prelasku granica verskih tekoe sa kojima se moraju suoiti na univerzuma. ini se tom putu i na to to da Aar nastoji da je ostvarenje cilja neizklasinim jezikom vesno. Ovaj odgovara Neverovatnim pesnikim sufijske poeze obda ih iza cilja eka isjasni da je istinski tina, pa se stoga isplati umeem ukomponovanim ekumenizam u sutini ak i ivot izgubiti na sa najviim etapama spiriezoterine prirode ovoj stazi. to se tie tualne realizacije, Attar je i da jedino posredtekoa koje e se pojastvom ezoterizma viti na njihovom putu, izuzetno lepo naslikao krajovek moe prodreti veina ptica dolazi do nji cilj ljudskog postojanja, u smisao drugih forzakljuka da se koreni koji je mogue ostvariti jedimalnih univerzuma.19 due nalaze duboko Nakon dugotrau stvaralakom svetu no posredstvom putovanja jnih priprema, ptice raznovrsnosti i da je ptije due na vrh kosmike konano u ovom ovek, kao i druga planine i preko nje. delu epa kreu prema bia isuvie zastranio Simurg-u. Birajui puu svojoj rasejanosti, pavca za gospodara, da bi mogao usredptice su zadovoljile srediti svoj um i duu svoju potrebu da imaju vou. Dale su na Tvorca. obeanje da e se povinovati njegovim Stidei se poinjenih greha, jedna uputstvima. Dolina ispred njih na prvi ptica tvrdi da je beskrajno zahvalna Bogu pogled izaziva u njima duboku boja- na njegovoj milosti. Pokuava da objasni zan. Iznenaene su to na stazi osim pupavcu svoju manu, odnosno sklonost njih nema drugih ptica. Pupavac im stalnoj promeni stanja i raspoloenja. objanjava da Njegovo Visoanstvo Pupavac tvrdi da se kroz spiritualnu Kralj nastoji da sprei da mu se bilo ko praksu ova slabost postepeno moe otpriblii. Onaj ko traga za istinom, mora kloniti. Jedna druga ptica iznosi svoju biti osposobljen za to, a takvih je uvek zabrinutost zbog zamki u koje moe malo. upasti usplamtela dua. Doba odgovor Pupavac izlae sve tekoe tog da dua zaljubljenog na kraju ionako putovanja. Na pitanje zato je uvek i u mora biti osvojena. Trea ptica se plai svemu potreban, pupavac navodi stari avola kao iskuenja, na ta joj pupavac

52

FILOZOFA I GNOZA

odgovara da je avo onoliko moan koliko je ovek privren svetovnosti. Nepratelj je ve jednom ovladao ovim svetom. Pupavac takoe tvrdi da je odanost vladajuim porodicama i njihovom dvoru prepreka na putu do istine., Slino je i sa ljubavlju prema spoljanjim formama, koje su kratkog veka. Jedino je lepota Nevidljivog vredna ljubavi. Pupavac, simbol duhovnog voe, na slian nain veto odgovara pticama na druga vana pitanja koja se tiu tekoa s kojima se suoavaju svi oni koji su nezadovoljni sobom, mestom na kojem se nalaze i svojom potrebom da trae i nau. Odgovarajui na ptija pitanja, pupavac asocira na sufijskog ejha i njegove uenike. Na kraju pupavac nabraja sedam dolina koje treba prei, opisujui svaku od njih. Polazi od doline traenja, (wadii talab) a zavetana dolinom unitenja (wadi-i fana) koja vodi do odranja postojanja u Bogu (baqa): Malo po malo i oslobodie se svega to je suvino. Onda poni spiritualno povlaenje. Kada tvoje unutranje bie postane nesebino Prevaziie dobro i zlo i postae miljenik Boga Dostojan unitenja.20 Poto su ule opis ovih sedam dolina, ptice lete u prvu dolinu na sudbonosno putovanje. Godinama lete nad usponima i ponorima kosmike planine. mnoge su izgubile ivot; neke su se zadrale u jednoj od srednjih postaja. Od velikog broja ptica koje su krenule na put, samo nekoliko stie do Simurga. Mnoge su bile pozvane, ali je samo nekoliko odabrano. Evo ta biva sa tih

nekoliko ptica koje su stigle do Njegovog Velianstva: Posmatrale su Ga, mada tome nisu dorasle, Ne znajui kako u stvari izgleda, Ne primeujui, ne rasuujui i ne shvatajui. Sevnu samo jedna iskra iz Njegovog Savrenog Bia. I stotinu svetova nastade u trenu. Stotinu hiljada sunca, Stotinu hiljada meseca i zvezda, ak i vie. Gledaju ih udei se, Dok se oni kao atomi grupiu u igri.21 Pred Njegovim Velianstvom ptice poinju da drhte i gube nadu u svoju sposobnost da Kralja gledaju u lice. Glasnik sa Kraljevog dvora nastoji da ih odvrati od daljeg puta tvrdei da e se od svetla Njegovog Velianstva pretvoriti u pepeo. Meutim, ptice ne odustaju od svoga cilja da bar trideset od njih hiljadu stigne do cilja. zato produavaju putovanje. Zapravo ptice bi iznad svega volele da poput nonog leptira ulete u svetlo Njegovog Velianstva. Ovde se upoznaju sa priom o Jusufu iz Plemenitog Kurana i na taj nain postaju svesne injenice da je njihovo nebesko Bie zapalo ropstva zbog izdaje, kao to se desilo i Jusifovoj brai. Da li e ikada ptice u Jusufu prepoznati kralja? Da li e on ikada priznati da je to to u stvari jeste? Sama borba za ostvarenje ciljeva koje su ptice sebi postavile utie na to da se one transformiu sve dok, iznenada, kroz njihovo bie ne pone realizaca Njegovog Bia. Trideset ptica (si murgh) realizuje se kroz pticu Simurg. U tom trenutku, u odrazu svoga lica, Simurg (trideset ptica) ugleda lice venog Simurg-a. Shvataju da Simurg

No 41 LETO 2004

53

ne nita drugo do ovih Si-murgh. Zavrti im se u glavi od zaprepaenja. Si-murgh (trideset ptica) ogleda se u Njemu, a Simurg u svima njima. Pogledaju Simurg-a i vide Simurg-a, pogledaju sebe i opet vide Simurg-a. Tada pogledaju odjednom u oba pravca i vide da su Simurg i Simurg (trideset ptica) jedno te isto. Postoje dva Simurg-a, a u stvari jedan: da, samo jedan, a ipak ne jedan. Ovaj je onaj, a onaj ovaj. Ovo nikome u itavom svemiru ne bilo jasno. udili su se kako je to mogue i tako ostali na stupnju povrne meditace. Kako im nita ne jasno, postavljaju pitanja Simurg-u, ali ne koristei govor. Preklinju ga da im otkre veliku Misteru ne bi li reili zagonetku svoje i njegove sutine. Takoe ne koristei govor, Njegovo Velianstvo ovako odgovara: Moje sjajno Velianstvo je u stvari jedno veliko Ogledalo. Onaj ko dolazi ogleda se u tom ogledalu: i vidi sebe celog, telo i duu, duu i telo. Otkako ste se pojavile kao Si-murgh ( trideset ptica) vas trideset (si) se ogleda u tom ogledalu. Ako doe etrdeset ili pedeset ptica, i pred njima e se skinuti veo. Ako doe bezbroj ptica, opet ete videti sebe i svoja bia u ogledalu... Daleko sam, suvie daleko od Simurg-a (trideset ptica), jer sam ja glavni i veni Simurg. Stoga ak i ako vas moja svetlost proguta, ponovo moete nai svoje bie u meni...22 Izgoreti u Simurg-ovoj svetlosti znai ne znati da li sam ja ti ili si ti ja. Kad sam se izgubio u Tebi, nestalo je tog dualiteta.23 Ali, ovo je nedostino sve dok ovek nastoji da sebe uniti pomou realizace svoga Bia. Nestani da tvoje bie nae svoje mesto;

Jer, sve dok je tebe, bie nee moi da se ustanovi u Tebi!24 Neverovatnim pesnikim umeem ukomponovanim sa najviim etapama spiritualne realizace, Aar je izuzetno lepo naslikao krajnji cilj ljudskog postojanja, koji je mogue ostvariti jedino posredstvom putovanja ptije due na vrh kosmike planine i preko nje. Prvobitnu vizu tog cilja bilo je mogue stvoriti pomou jednog dela sa svetom inspiracom kao to je ova Aarova poema. Mantiq al-tayr, delo sufijskog mudraca iz Niapura, gnostiara i umetnika, pripada islamskoj umetnosti. Kao i druga remek-dela tradicionalne literature i umetnosti uopte i ova poema ima alhemsko dejstvo na duu, koje bar na trenutak, pomera ograniene mee zemaljske egzistence. Preveo Predrag Ki Napomene
1

Vidi B. Forouzanfar: Sharh-i ahwal wa naqd wa tahlil-i athar-i Shakh Farid al-Din Muhammad-i Attar-i Nashaburi, Teheran, 1340. suneve godine, (po Hidri), str. 313. Ova izvrsna Aarova studa sadri detaljnu analizu dela Mantiq al tar (313-394). O ivotu i delima ovog sufijskog ejha (VI/XII vek) takoe pogledaj u S. Nafic: Justuju dar ahwal wa atar-i Farid al-Din Aar-i Nashapuri, Teheran. 1320. suneve godine (po Hidri); H. Rier, Philologika X. Der Islam, knjiga 25. 1393. str. 134-173; H. Rier, Das Meer der Seele, Lajden, 1955; i Colloquio Italo-Iranianio sul Poeta Mistico Fariduddin Aar, Academia Nazionale dei Lincei, Rome, 1978. 2 Vetina u kojoj se Salomon usavrava u okviru sufijskog umea ovladavanja jezikom implicira mo prodiranja u smisao stranih formi, kao i sposobnost spoznavanja smisla spiritualnih stanja, i postaja kroz koje iskuenik mora proi. 3 Mantiq al-tar, priredio M.J. Mashkur, Teheran, 1337. suneve godine (po Hidri), str. 316. Mi smo uradili prevod ovog Aarovog poglavlja, uz napomenu da postoje razlike u formulaci nekih izraza. Odsada, sve primedbe u vezi s ovim delom, odnosie se na ovo izdanje, koje u naunim krugovima vai za najbolje. to se tie prevoda Mantiw altar na evropske jezike, vidi M.Garcia de Tass, Mantic Uttair, ou Le Langages des oiseaux, Pariz, 1863; Edward

54

FILOZOFA I GNOZA

8 9

Fitzgerald: Bird Parliament, 1889, pretampano u Fitzgerald, Selected Works, London, 1962; G.M. Abid Shaikh: Translation of Mantik ut-tair, Ahmedabad, 1911; The Conference of the Birds, prevod R. Masani, Mangalore, 1924; The Conference of the Birds, prevod Garcia de Tasss French S. C. No, London, 1954; i The Conference of the Birds, preveo i napisao predgovor Ahan Darbani i Dick Davies, Harmondsworth, 1984. Na persskom, kao i na arapskom jeziku, re mantiq znai logika ili znaenje, dok nutq od istog korena znai govor. U islamskoj misli, kao to je ve pomenuto, logika predstavlja prvi korak na putu do mudrosti, mada je jo uvek daleko od suprotstavljanja spiritualnom, i tretira se sa mnogo govornih slika. Uzmimo za primer Suhrawardijevo delo Hikmat alIshraq, pa ak i delo najpoznateg peripatetiara, Ibn Sinae, Mantiq al-mashriqiin. Vidi H. Corbin: Avicenna and the Visionary Recital, prevod W. R. Trask, New York, 1960; Corbin: En Islam iranien, knjiga II; Cosmological Doctrines, III deo. to se tie logike i ostvarene spoznaje, koje su dostupne jedino uz pomo intelekta u njegovom originalnom i nesavremenom smislu, vidi F. Shuon: Logic and Transcendence; Shuon: From the Divine to the Human, prevod G. Polit i D. Lambert, bloomington (Inda) 1982; Nast: Knowlege and the Sacred. U ovim studama vidi Corbin: Avicenna..., str. 193 i dalje. Al-Ghazzalijev brat, slavni sufija Ahmad al-Ghazzali, takoe je napisao o pticama jednu raspravu izuzetne literarne vrednosti, koja u stvari predstavlja preradu dela njegovog brata (Arabic work). Man arafa nafsah faqad arafa rabbah. Prethodni hadith ima mnogo znaenja. Najdublje znaenje se odnosi na cilj i svrhu Aarovog epa. Iako savremeni perskski nema rod, re Simurg upuuje na enski rod, jer je prvi Simurg-ov avestijski predak, saena meregha pripadao enskom rodu. Drugo, i arapski termin za simurgh (al-anqa) je enskog roda; Konano, po Aarovom shvatanju Simurg u najirem smislu upuuje na Boe Bie (al-Dhat), koje u sufijskoj literaturi odgovara terminu Draga. Osim toga, i sama re al-dhat je enskog roda u arapskom jeziku, to je odraz metafizike istine po kojoj unutranja dimenza Boga, koji se identifikuje sa Lepotom i Beskrajem, predstavlja prototip enske prirode, pa stoga Simurg u najirem smislu pripada enskom rodu. Meutim, u nastojanju da ostanemo dosledni originalu, kada Aar pomou reishah aludira na Simurg-a, umesto termina kraljica upotrebljen je termin kralj, a umesto ona on. Mantiq al-tar, str. 6. Mnogobrojne zablude koje se tiu znaenja wahdat alwujud nose indirektnu potvrdu ezoterike prirode datog principa. Wahdat al-wujud ne nita drugo do jedinstvo (al-tawhid) u njegovom najirem smislu. Meutim, ovo shvatanje ne bilo dostupno ni filolokoj ekspertizi, ni najpreciznim intencama, kao ni otroumnom, analitikom oruu razuma. Kao to je Rumi rekao, oveku bi bio potreban ronilac koji moe da roni u velike morske dubine

da bi mu sa morskog dna doneo biser. Samo je srce kadro da shvati smisao ovog principa Wahdat alwujud, a da pri tome ne negira transcedentnost Boga niti tvrdi da je Bog nezavisan od svega zbog postavke koja glasi ta je ono to ne Bog (ma siwa Llah), koja u stvari predstavlja skrivenu formu politeizma. O znaenju wahdat al-wujud i njegovoj razlici od politeizma, kako se on obino shvata, vidi T. Burckardt: An Introduction to Sofi Doctrine, preveo D.M. Matheson, Wellingborough, 1976, str. 28-30. 10 Mantiq al-tar, str.18-19 11 Ibid, str. 227-291. Simurg u stvari simbolizuje Boe Bie koje vlada ovim svetom, a istovremeno i Boga kao Tvorca svega postojeeg i izvora svih manifestaca. Taka na vrhu planine Qaf predstavlja beskrajno nebesko prostranstvo, a ujedno izvor ivota na kosmikoj planini. Osim toga, to je taka na kojoj se sureu dva poretka, stvoren i nestvoren. Odatle, iz Simurg-ovog prebivalita, uspostavlja se veza sa Logosom i Intelektom, koji mogu biti stvoreni i nestvoreni, zavisno od toga kako je predvieno. 12 O sufijskim stanjima i postjama vid S.H. Nasr: Sufi Essas, London, 1972, V poglavlje; o gnostikoj podeli unutranjosti kosmosa vidi Nasr: An Introduction to the Islamic Cosmological Doctrines, XV poglavlje. 13 Vidi Ikhwan al-Safa: Dispute between Man and the Animals, preveo na engl. jezik J. Plas, London, 1869; i L. Goodman: The Case of the Animals versus Man Before the King of the Jinn, Boston, 1980. 14 Aar jo jednom dokazuje venu istinu, koja je esto potiskivana u drugi plan, po kojoj jedino ljudsko utelovljenje Logosa, Prorok, mada se on drugae shvata u razliitim religama, moe povesti oveka do Boga. Nema autentine i potpune spiritualne realizace bez tradice. Poslanika pozadina je osposobila pupavca da vodi ptice do Kralja. 15 U vezi sa uvenim hadith-om. 16 U stvari, svaka lepota predstavlja unutranje deljenje i oslobaanje samo ako posmatra shvata sve oblike lepote kao odraz Njegovog lika. 17 Vidi Forouzanfar, citat, str. 320, pa nadalje. tane, Forouzanfar dovodi u vezu Aarovu priu o ejhu Sanan-u sa jednom slinom priom na persskom jeziku, koja se nalazi u jednom rukopisu Aa Sophia-e, br. 2910, u raspravi pod naslovom Tuhfat al-muluk, koja se pripisuje Abu Hamid Muhammad al-Ghazzali-ju. 18 Matniq al-tar, str. 85. pa nadalje 19 O ovoj fundamentalnoj i za ovu raspravu prikladnoj temi vidi F. Schuon: Esoterism as Principle and as Way, i lIslam/Christianisme-Visions dOecumenisme esoterique, Milano, 1981 20 Mantiq al-tar, str. 284 21 Ibid, str. 293. 22 Corbin: Avicenna..., str. 201-202. 23 Mantiq al-tar, str. 267. 24 Ibid, str. 304.

No 41 LETO 2004

55

Govor ptica
Feriduddin Aar UVOD
Hvaljen neka je Gospodar svih svetova! Prestolje Svoje na vodi On je postavio, sva zemaljska stvorenja On je stvorio, Zemlju naini ovisnom, nebesima podari vladavinu; Nebesa uini pokretnim, a Zemlju u prividnom mirovanju! Nebeski svod poput atora iznad Zemlje postavi i bez stubova koji bih podravali! U est dana sedam planeta stvori, sa dva slova devet kupola nebeskih saini. U samom praiskonu dao je svetlost zvezdama da bi noima igrale svetlosnu igru po nebesima! Telo je obdario raznim moima, a slobodnu pticu due zarobi u grudima! Kao znak pokornosti, more od vode sazda, a planinske vrhove zaledi strahom nadahnutim od Njega! ak i postelju mora On u prainu pretvara, od morskog kamenja rubine, a od krvi mous stvara! Vrhove otre, ponosite, podari planinama da bdu, poput otre sablje, nad prostranim dolinama! Ponekad On pregrt rua vadi iz lica plamena, ponekad postavi mostove iznad vodenih nalija! Svom nepratelju siunog komarca je poslao te je ovaj od njegovog uboda etiristo godina patio! U mudrosti svojoj paucima dade da pletu mree tanane, i njima da najuzviene od svih ljudi zatite! Mravu je pojas stegao da jednoj dlaci slii, a ipak u drutvu mudrog Sulejmana on moe da se dii! Podari mu halje crne, halje Abasida, i ogrta od brokata dostojn pauna! Primetivi poderinu na sedadi prirode, podari joj dodir Boanstvene zakrpe! Sablju nakapa bojom tulipana, postelju lotosima od vodenih m aglina sazda! Postelju zemlje krvlju natopi, potom iz nje korale i rubine izvadi! Sunce danju, a obno Mesec zemaljsku prainu slavi; svo kretanje njihovo je samo odraz ljubavi! Uzvieni Gospodar je svetlost danu podario, a no tamnu u njeneo crnilo obavio! Papagaju zlatnu ogrlicu darovao, a pupavca vesnikom puta uinio! Svod nebeski je kao ptica koja letu po emru Allaha kucaju svojom glavom, kao ekiem, na vrata Njegova. Allah je nebesa sainio u pokretu, no i dan se neprestano smenjuju. Jednim dahom u ilovau, oveka je stvorio, od malo vodene pare svet je sazdao! Ponekad on putniku daje psa za vodia, a ponekad nam i obina maka o tajnama puta pria. Psa je ovekovim prateljem uinio da bi i onaj lavljeg srca poniznost od njega zadobio. Ponekad On i obinom tapu snagu Sulejmanovu podari, a ponekad i obinog mrava darom govora obdari! tap lako u otrovnicu pretvara, i tim istim tapom nevernike potapa! Zvezde sjajne uvrsti On na nebesima,

56

FILOZOFA I GNOZA

i nakon to im svetlost zgasne, tu ih jo odrava. Ponos Mesecu, Sunevom vatrom ukroti, u njoj on izgara, u njoj mora nestati! Iz stene je kamilu izveo, zlatnom teletu glas podari! U zimu sneg posrebri, u jesen lie pozlati! Liem On trn sakre, bojom krvi ga oble! Jasminu darova etiri latice, a tulipanu crvene saruke! Narcisovom elu zlatnu krunu dade te biserne kapi rose posu u njegovo svetite! U misli o Stvoritelju pamet stane, razum se gubi, zbog Njega se nebo okree, zbog Njega Zemlja drhti! Od ribljih lea pa sve do sjajnog Meseca o Njegovom postojanju svedoi svaka estica! Dubine zemaljske i nebeske visine celom svojom snagom Njemu se dive. Vetar, zemlju, vatru i krv On saini, u njima On tajne svoje obznani. Uz pomo malo vode ilovau uoblii; etrdeseto jutro udahnu joj duu i tako ona oivi. Potom mu podari razum da razlikuje stvari, zatim znanje da bu znao rasuivati. Ali, nakon to ovek ove moi zadobi, nemo svoju prizna i uenje ga obavi. On u udu, a telo mu zauzeto onim to je beskorisno, prolazno i nestalno. I pratelji i dumani Njegovi na kraju moraju glave pognuti, nemoni, u okovima kojim nas On u mudrosti svojoj zarobi. Mudrost Njegova beskrajno je zaudna, On nas okiva, a ipak stalno bde nad nama. Planinama, kao ekserima, jo od praiskona Zemlju privrsti, i lice zemaljsko On umiva vodama mora. Zemlju postavi na lea bika, bika na lea ribi, a ribu ostavi u zraku, da u njemu lebdi! Ali, na emu je zrak utemeljen ako ne na praznini?

Dakle, sve ovo je nita, nita zistinu ne postoji! Divi se, onda, svemu to tvoj Gospodar daje, mada On sam tome vanost nikakvu ne pridaje. Onaj koji vidi da ne postoji nita osim Njegove biti zna isto tako, da osim Njega niega nema niti moe biti. Njegov Ar je na vodi, a svet na zraku poiva, no mani se ti i vode i zraka, znaj: sve je u Allaha! Ar Njegov i svet ovaj samo su amajle, znaj: sve je u Njegovoj ruci, sve ima prividno postojanje. Sav svet vidljivi i onaj skriveni, samo Njemu pripada, u Njemu se sve gubi! Osim Njega - nita ne, niko Ga ne vidi! Slepe su oi, mada je svet okupan sunevom svetlou! Ako bi Mu ugledao i najmanji deo, pamet bi izgubio, a ako bi Ga potpuno video, sebe bi izgubio! Svi oni svesni neznanja i nemoi svoje u poniznosti spram Njega ovako govore: O Ti, koji nisi vien, a ipak obznanjuje Svoje postojanje, samo Ti si postojei, nema nita osim Tebe! Dua je skrivena u telu, a Ti si u dui skriven, O, Sakriveni u skrivenom, o Duo due! Ti si dalje od svega, a svaka stvar se ogleda u Tebi, a Ti, o Neuporedivi, ogleda se u svakoj stvari! I budui da je boravite Tvoje uvarima okrueno, O, Najuzvieni, kako da Ti se primaknemo!? Ni razum ni um pristupa nemaju Tvojoj sutini, bit Tvoju ne poznaje niko, o Sakriveni! O, Ti to si riznica skrivena, ipak si se obznanio unutar insana! Ljudski duh je nemoan na tragu Tvoga postojanja, i poslanici se gube u praini puta Tvoga!

No 41 LETO 2004

57

I mada je dui data mogunost da Tvoje postojanje otkre, da li u ikada pronai put do Tvoje sutine? Zato to si Vean i Savren u Svome postojanju, trajno si Ti svet ceo izbezumio! O, Ti to si izvan i unutar due, i jesi i nisi sve to o Tebi govore! Na dvoru Tvome razum se zbuni, gubi nit voodilju koja bi ga usmeriti ka Tvome putu morala. Ja jasno vidim itav svemir u Tebi, a ipak u ovom svetu Tebe ne vidim. Na svemu je Tvoj otisak, ali nigde ga nema; ostavio si samo za Se tajnu Svoga postojanja! Ma koliko ou da nebeski svod ima, ne vidi ni atom praine koji vodi do puta Tvoga. Ni zemlja tu prainu ne primetila, mada je, u blu, njome glavu svoju zasula! Iz ljubavi prema Tebi i Sunce je pamet napustila te svake veeri o zemlju ono glavu svoju razba! I Mesec se pusti raspada zbot Tvoje ljubavi; dive Ti se on se puni pa potom svest izgubi! Mora dignu svoje talase veno slavei Te, ali halje im se pokvase, a usne od nemoi osue! Na putu do Tebe planine zaostanu u nemoi, zaglibljene poput slamki sena u vlanoj zemlji! Zbog ljubavi Tvoje vatra se rasplamsala i visoko vinula na plamenu Tvojih stopala! Bez Tebe vetar nema ni nogu ni glave; pa merka zrak ko na dlanu malo praine. Dok je god srce svih voda bilo vodeno, u zaleu ljubavi Tvoje ono je ostalo. Poput praine puta i ja kopnim pred vratima Tvojim; glava mi je zasuta pepelom, telo u praini. I ta jo rei o Tebi, koji Se ne da opisati? I kako da Te opiem kada si Onaj Neznani? O, srce, ako eli da dosegne poetak razumevanja, mora se uputiti duhovnim stazama znanja.

No na tom putu ne zveraj unaokolo, put je pun opasnosti, kroi oprezno! Osmotri dobro one koji su do Njega stigli; na putu su se uzajamno podupirali. Za svaki atom tu postoje druga vrata, iza svakog atoma otkriva se put do Njega. A ta si to ti razumeo da bi se tim putem zaputio i da bi jednom pred vrata Njegova stigao? Da bi spoznali sebe, morate umreti stotinu puta; sobom neete Njega spoznati, ve samo Njegovim oima! Put do Sebe samo On sam otvara; ljudska mudrost tu nema pristupa. Znanje o Njemu ne na usnama govornika; znanje i neznanje su ovde bez dobitka. Znanje i neznanje su ovde isti jer to Bie se ne moe objasniti ni opisati. Miljenja ljudi o Njemu su samo proizvod mate; neete izvui zakljuak iz onoga to oni govore. Bilo to dobro ili bilo to loe, samo je proizvod pameti njihove. Allah je iznad znanja i bilo kakvih dokaza, niim se ne moe obuhvatiti velianstvenost Njegova! Od traga Njegovog nisu nita nali; do Njega nema drugog puta osim Predanosti! Svaki ovek, hteo-ne hteo, nema druge mogunosti, svako Uzvienog Gospodara na kraju mora priznati! Bia stvorena od atoma oba sveta nisu drugo do li tvoja nagaanja. Sve to ti zna bez Njega proizilo je samo iz tvojih matara. Rei su nesavrene i ne mogu dosei Njegove visine; pa kako onda dua jadna do Njega da se vine? Razum ne moe ni razmiljati o Njegovom zatu*, dua je tu neutena, srce okupano svojom krvlju. O, ti koji ceni istinu, u ovom ne trai nikakvu poredbu;

58

FILOZOFA I GNOZA

bie Njegovo, kome nema ravnog, opovrgava to potpuno! Slava Njegova pokorila je i razum i duu, oboje su izgubljeni u tekom zaprepaenju! Pa ni verovesnici ni poslanici Nisu Ga mogli razumeti te su glava pognutih u prainu, ponizno govorili: Nismo Te spoznali onako kako Ti dolikuje, nismo Te spoznali Onakvim kakva jesi! I ko sam je, na kraju krajeva, da laskam sebi da poznajem Njega? Milou Njegovom spoznaju Ga oni koji Ga trae, budui da samo On postoji, ljubav se samo Njemu daje. More kipi neprestano Njega slavei, ali ti to ne razume i boravi u stalnoj neizvesnosti. Onaj koji u ovom moru ne uspe pronai sutinu, svoje bie gubi i nalazi samo prazninu. Ne govori nita o tom Biu ako ti se samo ne pokae; mada je On iznad svih znakova, o Njemu ne postoji objanjenje. Niko Ga ne poznaje, niti je iko trag Njegov naao, stoga iezni pred Njime, u tome je savrenstvo. Izgubi se u Njemu da bi u tu tajnu pronikao; sve ostalo je magla, isprazno i suvino. Od dvojnosti bei, ui u jedinstvo, imaj jedno srce, jednu kiblu, Lice jedno! O, neuki sine Boanskog halife na zemlji, prvog oveka, nastoji da stekne duhovno znanje svoga oca! Sva bia koja Gospodar stvori iz niega iz zahvalnosti su Mu na seddu padati morala! Kada On, Velianstveni, stvori Adema, ispred njega ukloni zastor od hiljadu velova! Ree: O, Ademe, budi more dobrote! Sva stvorenja Mi seddu ine, neka je sad tebi uine!

Onaj koji ne htede uiniti od meleka bi unien u ejtana; tada bi proklet i bahu mu uskraene tajne znanja. Lice njegovo pocrne te on ree Uzvienom Gospodaru: Ne naputaj me, o Ti koji poseduje svu slobodu! Ree On: Proketnie, znaj da je Adem moj poslanik i gospodar prirode, danas padaj pred njim niice, a sutra dobru njegovom nadaj se! Kada ruh bi spojen sa telom, on deo svega i tad ostade; deo postade, a celina ostade, tako divno udo jo niko ne vide! Mi ne znami, nit razumemo ni deo nae due; o tome nema bolje rei od tiine. Mnogi poznaju povrinu mora, al mu ne znaju dubine; ovaj svet je samo amajla pokrivena Njime. Blago ete pronai kad amajla nestane, dua e se otkriti kada se telo smiri i prevazie. Ali i dua tvoja je tek nova amajla, nova tajna dublje sutine; zato sledi put na koji u ti ukazati, al ne pitaj za objanjenje. Za ovu bolest leka ne trai, mnogi nestae u tome moru bez dna, mnogi zalutae u njegovim dubinama, ne osta od njih ni spomena. U tom irokom moru ovaj svet je samo atom, a atom svet jedan, i niko ne zna ta je tu vredne, dragulj il kamiak obian. Stavili smo na kocku ivot, razum, duu i veru, ne bismo li shvatili bit jednom atomu. Zato, vrsto zavei usne svoje, ne trai ni dunjaluk ni Boansko prestolje;

No 41 LETO 2004

59

pitaj koga hoe, al niko ne poznaje ni bit jedne estice! Nebesa su samo izvrnuta kupola bez istinske postojanosti; ona u isto vreme miruju i mogu se kretati! Lako se izgubiti u razmiljanju o toj misteri; to je zastor preko zastora, tajna u tajni! I ta je za takvu jednu Tajnu plavi svod nebesa, kojima se glava okree i neprestano gube stopala? Moe li proniknuti ta je iza tog zastora, o, ti to godinama, bez glave i tela, bespomono krui oko tih Vrata? Kad ni nebesa ne poznaju tajnu, zastorom skrivenu, zar ona moe biti otkrivena jednom slabanom stvorenju? Svet oajan i zbunjen nema drugog puta do uenja, jer to je stvar bez sredine, bez poetka i kraja. Mi smo samo kao figure na zidu naslikane, i sve to moemo je da iz oaja sebi grizemo ruke! Seti se onih koji su pre nas hodili Stazama Duha, naoe li ita drugo doli nemoi i uenja? Gle ta se dogodilo Ademu i koliko je godina proveo u tugovanju! Razmiljaj o Nuhu i koliko je morao propatiti od nepravednih ruku! A ta je sa Ibrahimom koji je bio pun ljubavi prema Gospodaru? Izloen je bio mukama i potom baen u vatru! Seti se Ismaila koji je trebalo da bude rtvovan na putu Boanske ljubavi, seti se Jakuba koji lui suze za sinom oslepi! Seti se Jusufa koji ne bio zaboravljen ni u moi ni u ropstvu, postojan ostade i u tamnici i u bunaru! Potom se priseti, na zemlju prostrtog, strpljivog Ejuba;

trebao je postati hrana vukovima i crvima! Seti se Junusa koji zaluta od Pravoga puta; u riblju utrobu pade sa svetlog Meseca! Prati Musaa od njegovog roenja, u beici drvenoj; sanduk mu bee kaika, a staratelj Faraon! Seti se Davuda koji je sebi pancir ispleo; pogled je njegov, plamenim uzdasima srca, gvoe poput voska topio! Seti se Sulejmana i prsten jedan din ukrade! Seti se Zekeraha u naruju ljubavi Boanske! Zanet tom ljubavlju on ni rei ne izgovori dok su mu glavu od tela rastavljali! A ta je tek sa Jahjom prezrenim od ljudi, u su glavu na tacni nosili? Razmiljaj u udu o Isau, seti se kako od ruku jehuda on spaen bee! I najzad, seti se koliko je propatio Muhammed, najvei od poslanika, od nepravednih ruku murika! Pa zar smatra da je leko dose znanje o sutini? To nita manje ne nego li umreti za sve ove stvari! I ta jo rei kad vie nema ta da se kae, i nedne rue na grmu ne ostade? O, mudrosti! Nisi vie od balava deteta; pamet, ak i onih starih, lako na putu zaluta! A kako u onda ja doi do sutine? A ako stignem, hou l proi kroz vrata Istine? O, Uzvieni Stvoritelju, duu moju oivi; vernici i nevernici su svejedno ogrezli u krvi! Glava moja se okree poput plavih nebesa; ja nisam bez nade, ali nemam vie strpljenja! O ahbabi moji! eleo bih dan i no ove rei ponavljati. Tako da enju za Istinom ne izgugbite, I veno u potrazi za Njime ivite!

Okupljanje ptica
Obraanje pupavcu Dobro nam doao, pupave dragi! Ti voa nam budi,

60

FILOZOFA I GNOZA

uli smo da ti i kralj Sulejman slubu ponudi! I da si poruke nosio tajne sa njegovih svetlih dvora U daleke dvora draesne ebe, preko gora i mora! On jezik ti znae, a ti srce njegovo; Pod njegovim skutom si mudrost izuio! ejtana u lancima dri u tamnici crnoj; Zbog toga si i sultansku krunu dokuio! Obraanje zebi I ti si nam dobro dola zebo! Pa, hajde nam zapevaj! Oivi nam mrtva srca, uvedi nas u taj raj! Zar ne vide i ti, poput Muse, plamen to za nebom udi? Put Sinajske gore, ptico, i ti svoja krila pusti! Kao i on, ne dozvoli da te epa zlobna ruka. Ka najviem cilju stremi, oslobodi se svih muka! Tu e prozret mudrost tajnu, mnoge tajne rei; Okom bez oka, uhom bez uha, kreni ka najvioj srei! Obraanje papigi Dobro dola i ti papigo, sa visokih grana u raju, Pera su tvoja udne lepote, u udnome sjaju! Od ive je vatre ogrlica tvoja, od estokog plamena; Ni tvoj rajski ogrta spasti te ne moe od tog udnog Znamena! Jer biseri njeni u dehenem vode! Eh, kad bi mogla utei, I kao Ibrahim kande Nimruda izbei! Ni vatra u vatri nee te pei odrubi li glavu Nimrudu; Tad straha e nestati, sjaj lanih bisera prestati; Hrka pravog znanja dae ti slobodu!

Obraanje jarebici Obro dola i ti, jarebici! Gordost svoju ti prosipa, No mudrost tajnu, sa najviih gora, ti ne poima! Nebom kud leti nek radost odzvanja; Sretna poleti ka tajnama znanja! Krilima poravnaj planinu gordoga jata, Iz te ruine rodie se kamila od zlata! Iz kopita njenih potoi e potei, Od meda i mleka, sve vei i vei! Zajai devu, i na kraju tog puta Salih e te sviti ispod svoga skuta! Obraanje sokolu Dobro nam doao, kraljevski sokole! Reci, do kada tvoja dua e plaha u hiru slobode da strada? Ljubav te zove. Svog magarca svei, pokori se Rabbu, a od mazge bei! Pametovanje odbaci, ljubavi se predaj, u jednoj zerri aka svu venost sagledaj! Razb hrabro okove svoga nieg bia, pronai mir u tamnoj peini jedinstva! O, kako je lepo u tom miru boraviti, Na Poslanik tu e ti se pridruiti! Obraanje prepelici Dobro nam dola i ti, prepelice! Hvaljena neka bude jer si ula zov ljubavi Boanske iz nebeskih ula! Ljubav je zapjevala i u tvojoj dui; Samo ljubav nefsa moe da ugui! Nefs je vir u kojem ivoti nai tonu; izbjegni propast sada kad poznaje tajnu! Kao to je Isa svog magarca jahao, zajai ga i ti pa makar i njakao! Nek lukavi nefs tegli i nek se pokori, duu svoju oisti, nefsa svog sagori! Nek ti Isaovo isto srce bude uzor, dika; odagnaj zlog nefsa ispred svog vidika! Nema ti druge, nefsa mora sagoriti, pa e se onda vrata nebeska otvoriti!

No 41 LETO 2004

61

Obraanje slavuju Pozdrav i tebi, slavuju dragi! Hoe li nam pjesmu dati o bolima ljubavi od kojih aik pati? Pusti uzdah kao Davud u srcu ruinjaka; zbog tog bola ljudska srca ostaju bez daha! Pjevaj kao Davud, pjesmom nas osnai, put pokai! O, rastjeraj sve zamke i lai! Nefs je udna hrka satkana od elika; snagom svoga aka u vosak pretvori ga! Akom slavnog Davuda taj elik rastvori, Nefs svoj pokori, u aku sav sagori! Obraanje paunu Pozdrav i tebi, paune, u dennetu to bjee dok te glatke otrovnice iz njega ne otee! Zavedoe te na put prokletog ejtana, izbacie te iz deneta toga kobnog dana! Crnom tminom zacrnie nezrelo ti srce, a u tvojoj cvetnoj bai pocrni i sunce. Sve dok ne uspe crnu guju satrati, tajni naih posveenik zar ti moe biti? Zbaci vraga sa sebe i taj mamac kleti! Adem e te u denetu opet zavoljeti! Obraanje fazanu Dobro nam doao i ti, fazanu, to gleda gore; ti u izvor srca gledaj uronjen u more! Avaj! Ti si zarobljen u prljavom bunaru, Dehenem se zaljubio u tu tamnu baru! Poput Jusufa izbavi se iz mranog bunara; u Egiptu ekat e te prestolje i slava. Ja l e zarad prljavog bunara vjenost prokockati, Ja l zajedno s Jusufom u Egiptu carevati? Obraanje golubu Dobro nam doao, golube, to radosno udi u visine da se vine, al se iz sna budi! Srca tugom ojaenog koje o Junusu pita, zarobljenom kao i ti u trbuhu kita! Nefs tvoj te progutao za lini uitak; dokle misli i ti piti taj gorki napitak?!

Zar mu nee odrubiti tu lukavu glavu, putem lune poletjeti nebeskom beskraju? Izbjegni to udovite i jaran postani, sa Junusom samim u moru vjenosti. Obraanje grlici Dobro dola, grlice, to gugue plaho, dok sa neba ne prospu ti bisere i blago. Avaj, kako li si samo ti nezahvalna, a niska odanost oko vrata ti vezana! Ti radosna ivi u raju nemara, u moru samoljublja i bez pravog dara! Kada e se, jadna, sebiluka proi i istinskim putem svome Rabbu poi? Po tom putu znanja i sam Hidr brodi; ka izvoru vjenosti on e da te vodi. Obraanje jastrebu Dobro doao, jastrebe, visinama to vlada, no sa ukom ti pognutim potom nisko pada! Zar ne znade da u bol i krv mora potonuti ako eli Rabbu svome dobar sluga biti? ta si ti do truhlo telo, komad mesine, mreom mutnog dunjaluka odvojen od istine? Ma proi sve sveta ovog i onog posle njega, zbaci svoju kukuljicu, slobodan od svega! Kad se proe oba sveta, tek e onda znati, ta ti ruka Zulkarnejna tada moe dati! Obraanje zlatnoj zebi Dobro dola, zlatna zebo, neka tvoja vatra bude znamen udnje silne, unutarnjeg rata! Ma ta bude, neka bude, gori u tom plamu, svoje oi, duu sklopi za zemaljsku tamu! I dok gori i osjea taj pakao ljuti, ljubav e ti zbog tog svoju Mauk da uputi! Kad ti tajne On otkre, proi e te muke, da oivi, ivot predaj u Njegove ruke. I na kraju, bit e potpun, savrenstvo znati; tebe vie nee biti, Allah e ostati!

Preveo Ahmed Ananda

62

FILOZOFA I GNOZA