Babi, V. (2012) "Prikaz zbornika Balkan i EU", Ekonomske ideje i praksa br.

5, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pp 93-100, ISSN 2217-6217, COBISS .SR-ID 184934668

PRIKAZ ZBORNIKABALKAN I EU
dr Vojislav Babi Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Apstrakt: U novom zborniku tekstova Centra za ekonomska istraivanja Instituta drutvenih nauka, autori analiziraju perspektivu odnosa Zapadnog Balkana i EU sa ekonomskog, finansijskog, sociolokog, filozofskog i demografskog aspekta. Sutina ovog odnosa proeta je oseajima rizika i neizvesnosti, koji su vezani za rastue finansijske probleme EU kao i za pootravanje kriterijuma za prijem novih lanica. I pored izvesne doze skepticizma u pogledu nastavka evro-integracijskih procesa, veina autora smatra da e balkanske zemlje imati korist od prikljuenja EU, jer e nacionalne zakone uskladiti sa naprednijom i efikasnijom ekonomskom, pravnom i politikom regulativom Evropske unije. KLJUNE REI: EU, EKONOMSKA KRIZA, ZAPADNI BALKAN, EVRO-INTEGRACIJA JEL KLASIFIKACIJA: O52, G01, F32, F15, Z1 Abstract: In the new text collection of the Center for Economic Research at the Institute of Social Sciences, the authors analyze the relationship perspective of the Western Balkans and the European Union from the economic, financial, sociological, philosophical and demographic aspects. The essence of this relationship is permeated with feelings of risk and uncertainty related to the growing financial problems and the EU to tighten the criteria for admission of new members. Despite the dose of scepticism regarding the continuation of Euro-integration processes, most authors believe that the Balkan countries will benefit from joining the EU because it will harmonize national laws with advanced and effective economic, legal and political regulation of the European Union. KEY WORDS: EU,ECONOMIC CRISIS, WESTERN BALKANS, EURO-INTEGRATION

Dvadeset prvi zbornik radova pod naslovom Balkan i EU, izaao je u izdanju Centra za ekonomska istraivanja Instituta drutvenih nauka iz Beograda. Ulazak balkanskih drava u EU je interesantna i aktuelna tema koja proteklih deset godina zaokuplja panju srpske javnosti. Evropska unija je rezultat dugoronih vizija i predanog rada ljudi, koji su verovali da se i pored mnogobrojnih razlika u nacionalno-kulturnom identitetu i politiko-ekonomskom ustrojstvu moe iveti zajedno. Ne postoji nijedan region u svetu u kojem su drave dobrovoljno odluile da deo suvereniteta prenesu na vii nacionalni nivo poput zemalja Evropske unije. Drave okupljene u EU povezuje posveenost zajednikim naelima: slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, potovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i potovanju nacionalnih identiteta drava lanica. Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU u perspektivi vodi ka unapreenju politike sigurnosti, bezbednosti i zatite nacionalnih interesa kroz institucije EU. Pored toga, evro-integracijski procesi mogu da dovedu do poboljanja rada dravne uprave i sudstva, efikasnije borbe protiv korupcije i kriminala, liberalizacije i proirenja vlastitog trita, poboljanja kvaliteta ivotne sredine i dr. Eskalacija Globalne ekonomske krize dovela je do pada investicija, stope ekonomskog rasta i porasta nezaposlenosti u zemljama EU. Grka, Maarska, Italija, Irska i Portugal suoili su se sa ozbiljnom krizom suverenog duga. Sa tim u vezi, u jezgru EU poele su da se javljaju odreene ideje za restrukturiranje zajednice. esto se govori o podsticanju fiskalnog federalizma ali i o podeli unutar EU na zemlje koje imaju stabilne makroekonomske pokazatelje i one koje nisu u stanju da ispune dogovorene kriterijume. Kada se govori o evro-integraciji zemalja Zapadnog Balkana, treba istai da e zbog pomenutih problema u EU pristup ovih drava biti otean u odnosu na lanice koje su u uniju ule 2004/2007 godine. Iako Brisel nije eksplicitno naznaio predah u proirenju unije, pregovori sa potencijalnim lanicama e biti stroiji. Akcenat e biti stavljen na striktno ispunjavanje uslova eventualnih lanica, uz manje pristupne fondove i tendenciju da se zemlje Zapadnog Balkana razvijaju putem sopstvenih reformi umesto strane pomoi. Posledice Globalne ekonomske krize, nedavni dogaaji i problemi koji su zahvatili EU, pobudili su u zemljama Zapadnog Balkana izvesnu dozu evro-skepticizma, rizika i neizvesnosti. U zborniku radova Balkan i EU autori su nastojali da sa ekonomskog, politikog, pravnog, sociolokog, filozofskog i kulturolokog aspekta rasvetle brojne kontroverze evro-integracijskog procesa zemalja Zapadnog Balkana. Kako pomiriti koncept dravnog suvereniteta sa konceptom meuzavisnosti i proimanja? Kako nai svoje mesto u zajednici od 500 miliona stanovnika sa GDP-om od oko 12000 mljd. EUR? Kako e socijalni trini

model EU uticati na drutveni razvoj Balkana? Da li e istorijsku supstancu zemalja Zapadnog Balkana ouvati koncept rastue administracije i duhovna sterilizacija? Kakva je demografska perspektiva Balkana i da li e njegovi nenaseljeni prostori izgradnjom infrastrukture iz fondova EU postati imigraciono utoite stanovnika iz Evrope, Bliskog istoka i Azije? Da li zemlje Zapadnog Balkana imaju rezervnu strategiju u sluaju raspada EU? Ovo su samo neka od pitanja ija je problematika obraena u 45 multidisciplinarnih tekstova u zborniku. Tekstovi u zborniku uraeni su kvalitetno i zavreuju punu panju itaoca zainteresovanog za problematiku evrointegracijskih procesa zemalja Zapadnog Balkana. U nastavku, e biti dat osvrt na neke od karakteristinih tekstova, koji postojeu problematiku analiziraju iz ekonomskog, finansijskog, sociolokog, filozofskog i demografskog ugla. U prilogu Veselina Vukotia pod nazivom Rizik budunosti, traga se za reju koja bi mogla da ukae na sutinu aktuelnog odnosa izmeu zemalja Zapadnog Balkana i EU. Autor se opredelio za termin: rizik. Ovaj termin kod Vukotia ima dvostruku funkciju. Prva funkcija upuuje da se na proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana ne moe gledati sa stanovita ideolokog determinizma niti sa sigurnou u istorijsku datost tih procesa. Druga funkcija termina rizik upuuje nas na to da je proces evropskih integracija dinamika kategorija, pomou koje zemlje Zapadnog Balkana mogu uspeno da prevaziu umrtvljenost demagokog i dnevno politikog prilaza. Rizik se uvek mora ukrotiti ali aktivno prihvatanje rizika predstavlja sutiniski inilac dinamine ekonomije i inovativnog drutva. U tekstu Ljubomira Madara Varljivi horizonti evropske Himere-hazardna potera za pokretnom metom, rasvetljava se manje vidljiva strana EU, za koju se iroko veruje da donosi impresivne koristi uz minimalne transakcione trokove. Madar ukazuje na sistematsko opadanje finansijske podrke EU zbog rastueg broja novih lanica, na birokratizaciju, institucionalnu sklerozu i rastue breme socijalne pomoi irokim klasama graanstva. Ukazujui na potencijalne prepreke za integraciju Srbije u EU, autor navodi makro-ekonomsku neravnoteu, rast nezaposlenosti, nedovoljan ekonomski rast, subvencionisanje preduzea i nizak nivo meunarodne konkurentnosti. Na kraju rada, pomalo u jugonostalginom tonu, autor govori o evro-integracijskom procesu Zapadnog Balkana kao sredstvu za reintegraciju junoslovenskih etnikih i kulturnih prostora. U ukovievom radu, analizira se ispunjenost ekonomskih kriterijuma za prijem Srbije u EU. Prema autoru, veliki propusti u privatizaciji drutvenog sektora, izostanak reforme javnog sektora, institucionalna neefikasnost i visok stepen

korupcije u poslednjoj deceniji, kljuni su razlozi to Srbija nije uspela da stvori aktivnu trinu privredu sposobnu da izdri pritisak konkurencije i delovanja zakona trita. U analizi Mirjane Raovi pod naslovom Koncept ujedinjene Evropedemografski aspekt, razmatra se demografska budunost ujedinjene Evrope. Autorka se pita da li realizacija koncepta ujedinjene Evrope u demografskom smislu vodi ka jedinstvenoj Evropi ili Evropi sastavljenoj od demografski razliitih regiona i drava. U tekstu se analizira sa kojim populacionim resursom ulazi Srbija u proces evro-integracija. Autorka zakljuuje da e bez jakog i konstantnog delovanja demografske politike sa adekvatnom operacionalizacijom mera u Srbiji sredinom veka doi do ozbiljnih poremeaja usled negativnog prirodnog prirataja, poveanja udela starih osoba i iseljavanja stanovnitva. U prilogu zagrebakog filozofa Veljaka, analiziraju se kontradikcije koje se odnose na procese evro-integracija zemalja Zapadnog Balkana. Kontradikcije su determinisane na globalnom planu i manifestuju se u antitezama regulacije i deregulacije, socijalne drave i privatizacije javnih preduzea, pluralizma i stavova ekstremne desnice, standardizacije i unifikacije. Ipak, smatra autor, negativne tendencije u EU ne mogu da se suzbiju nikakvim begom niti udaljavanjem zemalja Zapadnog Balkana, ve je to mogue uiniti iskljuivo u njenim okvirima. Tematika teksta Nevena Cvetianina koncentrisana je na trend munjevitog kineskog ekonomskog rasta i na istraivanje posledica koje ova pojava moe da ima u miljeu EU i Zapadnog Balkana. U tekstu je zakljueno da ukoliko EU u narednom periodu eli da ouva primat po visini GDP, potrebno je da menja svoja znanja, praksu, obzire i svest kao i da ojaa svoje ekonomsko i politiko institucionalno ustrojstvo. Kao recept za opstanak zemalja Zapadnog Balkana u svetu sa globalnim igraima poput Kine, SAD i evropskih super-drava, autor predlae strategiju stimulisanja razvoja individualnih talenata i uspenih pojedinaca. Maja Baovi u svom radu pod nazivom Ekonomski rast na Balkanu: uslovljen rastom efikasnosti i/ili lanstvom u EU bavi se problematikom ekonomskog rasta, radne efikasnosti i konkurentnosti Crne Gore na putu ka lanstvu u EU. Pored institucionalnog prilagoavanja, makro-ekonomske stabilnosti i razvijanja finansijskog sistema, autorka oslanjajui se na Bekerovu tezu (G. Becker), naglaava znaaj investiranja u humani kapital u svrsi rasta produktivnosti i dohodka. Problem nedostatka radne snage koja poseduje vetine za korienje novih tehnologija u Crnoj Gori treba da se reava poveanjem udela sredstava namenjenih

tercijalnom obrazovanju kao i konstantnim kvalitetnim osposobljavanjem kadrova kroz specijalistike treninge, obuke i kurseve. U tekstu Miroslava Prokopijevia Dobit i troak od ulaska u EU se istie da i pored odreenih sistemskih ogranienja ekonomskih sloboda u EU, drave Zapadnog Balkana treba da nastave sa procesom evro-integracija, jer su njihovi rezultati u oblasti demokratije, vladavine prava i trine ekonomije u velikoj meri inferiorni u odnosu na lanice unije. Na tom putu zemlje Zapadnog Balkana treba vie da slede liberalne modele Velike Britanije, Irske, Estonije i Slovake od zemalja koje prekomerno reguliu svoju ekonomiju (Francuska, Nemaka, Italija). Ipak, autorovu preporuku u sluaju Irske treba uzeti sa rezervom, imajui u vidu nedavni kolaps bankarskog sektora i ozbiljnu krizu suverenog duga koja potresa ovu zemlju.1 Duan Janji se u prilogu Izazovi energetske bezbednosti bavi pitanjima dostupnosti energije, bezbednou naftnih polja, izvora prirodnog gasa i transporta energenata u svetu. Energetsko pitanje nikada ranije nije izazvalo takve globalne turbulencije kao poetkom 21. veka. Stabilnost Zapadnog Balkana, zbog vanog geostratekog poloaja predstavlja znaajan faktor energetske bezbednosti. Autor analizira dva potencijalna izazova energetske bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana: 1. percepciju ruskog prisustva u Srbiji i njegove implikacije i 2. krizu oko statusa Kosova, koja e po svemu sudei i dalje postojati. Rajko Bukvi u svom prilogu analizira specifinosti i karakter politike naunotehnolokog razvoja Srbije od kraja Drugog svetskog rata do dananjih dana. Autor istie da je evolucija politike nauno-tehnolokog razvoja, od ohrabrujue iz vremena posle Drugog svetskog rata, zbog neadekvatne dravne politike i dugoronih dezintegracijskih procesa dovela do nezavidnog stanja u oblasti nauke. Dodatnu neizvesnost donosi pitanje, na koji nain e se zastareli srpski nauno-tehnoloki sistem uklopiti u savremen i razvijen sistem EU. U svom tekstu, Milorad Katni polazi od Hjumove (Hume) teze prema kojoj ili drava mora da uniti dravni dug ili e javni dug unititi dravu. Dravne intervencije u zemljama Evro zone dovele su do velikog poveanja deficita i javnih dugova koji paraliu njihovo funkcionisanje. Stabilizacija javnih finansija mogua je jedino kroz radikalnu fiskalnu konsolidaciju putem smanjenja dravne potronje.

Uporediti: Whelan, K. (2011), Irelands Sovereign Debt Crisis, Dublin, UCD Centre for Economic Research, Working Paper Series 11/09

Drave koje se ne ukljue u proces fiskalne konsolidacije suoie se sa bankrotom i restrukturiranjem dugova. U tekstu Savremeni Balkan izmeu periferizacije i evro-integracije, Ljubia Mitrovi analizira poloaj Balkana u evropskoj podeli rada. U maniru sociologa Piera Burdijea (P. Bourdieu), autor gleda na EU kao na regionalnu, heterogenu drutvenu strukturu u kojoj se realizuje asimetrini model globalizacije i zadravaju elementi antagonistike raspodele drutvene moi. Pod uticajem anglosaksonskog modela razvoja, dolazi do naputanja modela socijalne drave, pa EU postaje zajednica rascepljena na Evropu bankara i Evropu radnika. Prikljuenje Zapadnog Balkana moe da doprinese pacifikaciji konflikta i jaanju politike stabilnosti u regionu. Meutim, Balkan e, smatra autor, jo dugo imati poluperiferni znaaj u EU sa inferiornom privrednom strukturom, kvalitetom ivota i ansama drutvenih grupa. Poslednjih decenija u Evropi je na sceni proces stvaranja jedinstvenog ekonomskog trita. Na infrastrukturu jedinstvenog evropskog trita veliki uticaj imaju raunovodstveni standardi, raunovodstvena politika i naela vrednovanja. Ove injenice su podstakle Jadranku Glomazi da napie tekst o benefitima harmonizacije finansijskih izvetaja i raunovodstvene regulative u EU i zemljama Balkana. Razlozi za harmonizaciju izvetavanja su: potreba za pouzdanim i uporedivim podacima o kompanijama, zatita interesa investitora i poverilaca, stvaranje uslova za fer konkurenciju na finansijskim tritima EU i Balkana i dr. Cilj EU je da uskladi finansijsko izvetavanje svojih lanica ali i da harmonizuje svoje raunovodstvene standarde sa amerikim standardima (US GAAP). U isto vreme zemlje Zapadnog Balkana nastoje da usklade nacionalne zakone o raunovodstvu sa etvrtom i Sedmom direktivom EU i da ponu primenu meunarodnih raunovodstvenih standarda (MRS) kao i meunarodnih standarda za finansijsko izvetavanje (MSFI). Predrag Petrovi u prilogu pod naslovom Uloga Evropske unije u meunarodnoj trgovini Srbije, analizira bilans spoljno-trgovinske razmene Srbije i EU. U radu se naglaava da je EU i dalje najvei spoljno-trgovinski partner Srbije koji bi u budunosti mogao da ima jo vei znaaj, jer se oekuje promena modela ekonomskog rasta prebacivanjem teita sa potronje na izvoz. Srbija u EU najvie izvozi gvoe i elik, elektrinu i elektronsku opremu, bakar i bakarne proizvode, aluminijum i proizvode od aluminijuma, dok se na uvoznoj strani izdvajaju maine, mehaniki ureaji i njihovi delovi, vozila, delovi za vozila, mineralna goriva i ulja, elektrina i elektronska oprema i dr. U periodu 2005-2009 struktura ukupnog izvoza

Srbije je konvergirala ka strukturi izvoza EU. Ova konvergencija je prevashodno rezultat restrukturiranja srpskog izvoza, jer su strukturne promene na strani izvoza i uvoza EU zanemarljive. U radu pod nazivom Problemi institucionalnog inenjeringa u uslovima globalne recesije, Zoran Stefanovi istie da se usled eskalacije krize ukazala potreba za efikasnijim ekonomskim institucionalnim ustrojstvom EU. Najvanije nedostajue institucije su jedinstven fiskalni sistem i fleksibilno trite rada. Potrebne su velike institucionalne promene da bi se monetarno jedinstvo upotpunilo fiskalnom unijom i time obezbedila otpornost evra na razne destabilizacione uticaje. Iskustvo je pokazalo da postojei institucionalni obrazac srpske privrede nije pogodan za politiku preslikavanja pravila iz razvijenih trinih privreda. Kao alternativu, autor predlae evolutivni i sekvencijalni proces transformacije institucionalne strukture po sistemu korak po korak inenjeringa, to bi dovelo do boljeg balansiranja trokova i koristi institucionalnih promena. Ograniaavajui faktor predstavljaju rigorozni i nefleksibilni zahtevi EU za ukalupljavanje nacionalnih drutveno-ekonomskih sistema u komunitarne tekovine. Generalno, u velikoj veini tekstova u zborniku mogue je zapaziti dve zajednike odrednice koje ukazuju na sutinu aktuelnog odnosa izmeu zemalja Zapadnog Balkana i EU. To su rizik i neizvesnost. Prvi uzrok ovakvog odnosa vezan je za rastue finansijske probleme u EU, nastale kao posledica Globalne ekonomske krize ali i za odreene propuste u samoj koncepciji ekonomske i fiskalne politike EU. Drugi uzrok se vezuje za pootravanje kriterijuma za potencijalne lanice, kao i za bojazan nekonkurentnih zemalja Zapadnog Balkana od prikljuivanja dinaminijem i razvijenijem sistemu EU. Iako u tekstovima zbornika provejava skepticizam u pogledu perspektive nastavka evro-integracijskih procesa Zapadnog Balkana, veina autora se slae da e drave ovog regiona imati veestruku korist od prikljuenja EU. To se objanjava time to e evro-integracijski procesi stimulisati balkanske zemlje da nacionalne zakone usklade sa naprednijom i efikasnijom ekonomskom, pravnom i politikom regulativom EU.