GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI

MATEMATIKI FAKULTET - BEOGRAD

S E M I N A R S K I R A D
IZ
METODIKE NASTAVE MATEMATIKE 2
Tema: GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
STUDENT:
Koj! Ne"oj#a
Geometr|a |e nastaa u na|ran|m |udskm cvzac|ama rav|aa
se kao nauka. Pomou ua ogeda, dake empr|skm putem se
1
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
doazo do po|ednanh saznan|a, a opta tvrd|en|a su zvod|ena z
n|h nduktvnm putem.
Nae poznavan|e geometr|e kao ogk deduktvnog sstema u
potpunost dugu|emo Grcma, ko| su b skon da ceokupnu
matematku vde u geometr|skm odnosma, mada |e ona u prvm
fazamaba povezana sa mstczmom bro|eva. Name, matematka
n|e ve postav|aa samo ston|ako ptan|e "kako", ve
savremeno ptan|e "zato". Matematk probem nema|u samo
praktno ve sutnsku vednost.
Grc su skorst h|adugodn|e skustvo, ko|m se suza egpatska
geometr|a, zbog svo|e zvanredne sposobnost za apstrakc|u,
dedukc|u nauno razm|an|e, zdg su geometr|u do nauke.
Otkra msaca kao to su b Ptagora Arhmed, sstematzova
su aeksandr|sk naunc Eukd kasn|e Heron.
Posto|e probem ko| su se po|av|va |o od Ptagornog vremena
tme dob nazv kasn probem u geometr|. Razmatraemo pet
probema |a su reen|a doa mnogo kasn|e:
1. Udvostruen|e kocke - odredvan|e vce kocke ko|a ma
zapremnu dva puta veu od zapremne date kocke.
2. Kvadratura kruga - naazen|e kvadrata |a povrna |e
|ednaka povrn datog kruga
3. Trsekc|a uga - podea bo kog uga na tr |ednaka dea
4. Rektfkac|a kruznce - odredvan|e duz |ednake obmu
date kruznce
5. Konstrukc|a pravnh mnogougova - konstrukc|a pravnog
n-touga za n3.
Ov probem se nemogu ret geometr|sk, pomou konanog bro|a
konstrukc|a pravnh n|a kruznca, osm prbzno. On su nam
2
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
omogu otkrvan|e novh obast matematke dove u vezu ove
grke probeme savremenu teor|u |ednana, raconane
agebarske bro|eve teor|e grupe. Znaa| ovh probema n|e samo
u tome, ve u neprestanom provocran|u matematara na
trazen|e novh reen|a. Zbog nepresune motvac|eko|om su b
naoruzan matematar tog veka, otkrven su konusn presec,
krve III IV reda kvadratsa t|. transcedentna krva.
UDVOSTRUENJE KOCKE
Mnog storar su svedoc magno-mstnog nastanka ovog
probema. Bog Apoon |e preko usta vetce obavesto stanovnke
Defa, ko|e |e zadesa veka nesrea, da e se spast kad bude
udvostrueno zatno posto|e spod n|egovog kpa u hramu.
Stanovnc Defa su nabav zato, a se postavo probem kako
odredt novu zapremnu posto|a,ko|e |e bo u obku kocke, tako da
ona bude dva puta vea od zapremne ve posto|eeg posto|a.
Tako, ova| probem odaz u stor|u kao |edan od probema ko| |e
reen tek u XIX veku.
Udvostruen|e kocke |e stereometr|sk probem. N|egovom
reavan|u prethod prvo svod|en|eovog probema, na probem ravn.
Prv sauvan zaps ko| pe o udvostruen|u kocke, govor da |e
napredn geometar z Atene Hpokrat (430-420p.n.e.) dokazao da,
ako za bro|eve a,x, y vaz odnos
a:x=x:y=y:2a
tada kocka sa vcom x ma zapremnu dva puta veu od kocke sa
vcom a. Emnac|om pomone promen|ve y ako se dokazu|e
tanost tvrden|a. Medutm, osta|e engma, kako |e Hpokrat doao
na tu pomsao.
3
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
|edno |e sgurno, morao |e poznavat zadatak za udvostruen|e
kvadrata zadatak o kvadratur pravougaonka.
Zadatak: Zadat |e pravougaonk AKGD. Konstrusat kvadrat kome
|e povrna |ednaka povrn datog pravougaonka.
Na produzetku strance AD konstruemo taku B tako da |e
DB=DG. Konstruemo kvadrat BCEI. Povrna kvadrata AKGD,
|ednaka |e razc povrna kvadrata BCEI GLEH, a pomou
Ptagorne teoreme ako naazmo kvadrat kome |e povrna |ednaka
to| razc.
ska1
Hpokrat |e verovatno podeo zadatak na dva dea. Kvadar
dmenz|a (2a,a,a) |e pretvoro u kocku dmenz|a (x,x,x), tako to |e
prvo osnovu (2a,a) pretvoro u osnovu (x,y) gde vsna a osta|e
nepromen|ena. Zatm |e bonu stranu pretvoro z pravougaonka
(y,a) u kvadrat (x,x). Iustrac|a de|e (s.2)
ska2
Ptagore|ac Arht z Tarenta |e dao konstruktvno reen|e za
udvostruen|e kocke. On |e bo poznat vo|skovoda strateg
4
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
verovatno autor teor|e proporc|a ko|e su obradene u VIII kn|z
Eukdovh Eemenata.
Zadatak: Zadate su duz a b (a<b). Konstrusat duz x,y tako da |e
a:x=x:y=y:b
Ide|a zadatka |e trazen|edvostruke geometr|ske sredne (n|e
zvod|va samo pomou en|ra estara), a predstav|a proren|e
zadatka trazen|a geometr|ske sredne (a:x=x:b).
Zadatak e bt reen ako na duz AD konstruemo taku I takvu da
normaa z take I na AK bude uda|ena od A za a. Korste
knematku, pusto |e da se taka A kree od take D do A, a taka K
po kruznc k. Taka M opsu|e krvu na ko|o| treba odredt trazenu
taku uda|enu od take A za a.
ska3
Patonac Menehmo ko| |e bo Eudoksovo uenk zveo u IV veku
dao |e deotvorn|e reaen|e. Iustrac|a (s.4) da|e de|u ko|a
prozaz z snost trougovaASC, CSD DSB me |e Hpokratov
zadatak dobo geometrn| obk.
Zadatak: Zadat |e pravoug trougao ASB, konstrusat na pravama
u, v take C D tako da vaz ACCDDB.
Zadatak |e reen uvoden|em pomone take Z-etvrtog temena
CSDZ. Taka C se kree po pravo| v pr emu |e sauvan odnos
a:x=x:y, odnosno ACCD. Krva p |e opsana kretan|em take Z.
5
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
Kretan|e take D po pravo| u |e sauvaa odnos x:y=y:b, t|. CDDB.
Taka Z |e opsaa drugu krvu q. Trazena taka Z se naaz u
preseku krvh p q. Krve p q su deov paraboa: x
2
=ay i y
2
=bx.
Taka Z upravo ez na gran hperboe r zadate |ednanom: xy=ab.
U stvar AC II BD t|. pravougaonc ASBE CSDZ ma|u |ednaku
povrnu.
ska 4
KVADRATURA KRUGA
Probem kvadrature kruga su prbzno re predgrk matematar
na vro tanu konstrukc|u. Prve sauvane beeke o reen|u
ovog probema su z V veka p.n.e. Anaksagora z Kazomena (500-
428) |e ovm probemom popun|avao sobodno vreme u zatvoru. Bo
|e osnva atenske fosofske koe, ute| pr|ate| Perka.
Zatvoren |e pod optuzbom da |e kvaro madez, govore da
nebeska tea nsu bozanstva ve mater|an predmet. Antfron z
Atene(V vek p.n.e.) - sofsta, prv |e zraunao povrnu kruga tako
to |e postepeno upsvao u n|ega sve vee n-touge. Verovao |e da
|e en|rom estarom mogue odredt kvadraturu kruga a |e
naazo na suprotna shvatan|a t|. da n|edna n-tougao ne
spun|ava krug u potpunost.
6
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
I drug su pokua a neuspeno da pronadu povo|no rastav|an|e
kruga na deove z ko|h b se mogao da soz n-tougao. Cak se |avo
uveren|e da |e probem nerev.
Hpokrat sa Hosa |e dao duhovtu de|u.
Tvrenje: Povrne snh kruznh odseaka odnose se kao
povrne kvadrata kostrusane nad n|hovm tetvama.
Dokaz tog tvrden|a |e dao Eudoks sauvan u Eukdovm
eementma (XII,2). On se zasnva na deazac| postupaka ko|e |e
promeno Antfon. Hpokratov prmer |e dat na sc5.
ska5
Pretpostavmo da |e dat |ednakokrako pravoug trougao ABC krug
nad hpotenuzom AB. Prema Ptagorno| teorem povrna kvadrata
nad hpotenuzom |ednaka |e zbru kvadrata nad katetama AC BC.
Pa |e povrna poukruga nad AB (2V+2W) |ednaka zbru povrna
poukrugova nad AC BC (2W+2V), a odate |e U=V t|. trougao 1 |e
ste povrne kao poumesec 2. Ova oba tvorevna se apstraktno
pretvora u trougao sa stom povrnom.
Odredu|u povrnu kruga po Arhmedu posmatra|mo nz upsanh
opsanh pravnh pogona sa sve vem bro|em strana tme
povrna kruga predstav|a grannu vrednost povrna th
pogonskh povr. Obm opsanh pogona su ve od obma
upsanh pogona, s tm da se ta razka sman|u|e sa povean|em
bro|a strana pogona.
7
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
S=1/2*(r*p) , r - duzna pouprenka; p - duzna obma
Ova formua predstav|a Arhmedov rezutat.
8
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
Teorema: Za svak krug posto| |edna |edna kvadratna povr |e
su dve strance na kracma datog pravog uga, tako da |e
svaka povr, omedena pravnm mnogougom sa 2n
stranca (n=2,3,...), upsanm u ta| krug , man|a od povr
, a svaka povr omedena pravnm mnogougom sa 2n
stranca, opsanm oko tog kruga, vea od povr .
oka!: Povrna omedena opsanm mnogougom q
2
n |ednaka |e
zbrupovr omedenh |ednakokrakm trougom sa vrhom u centru
kruga O |e su osnovce strance mnogougova. Dake, |ednaka |e
trougaono| ko|o| |e obm q osnovca , a pouprenk kruga r, vsna.
Povr omedena tm mnogougova ma povrnu 1/2(
q
2
n* r ). Posto|
povr |ednaka mnogougaono| povr (q
2
n). Kako q
2
n p, tada 1/2(
q
2
n* r ) 1/2(
p r *
). Odate sed da posto| kvadratna povr ko|o|
|e to povrna.
Mnogougaona povr (p
2
n), |ednaka |e trougaono| povr ko|o| |e p
osnovca, a zvesna duz r
n
vsna; pr tom r
n
r. Odate sed -
povrne th mnogougaonh povr su 1/2(
p n r
n 2
*
) 1/2(
p r *
).
Dake, posto|e kvadratne povr ko|ma su to povrne.
Ako sve kvadrate prvog drugog nza postavmo tako da m tr
temena budu na kracma pravog uga, mamo sedee odnose:
S S C - kvadratna povr ko|a |e |ednaka mnogougaono| povr ( S )
Sp
4
C<Sp
8
C<...<Sp
2
nC<...
Sq
4
C>Sq
8
C>....>Sq
2
nC>...
Sq
2
nC>Sp
2
nC , =2,3,...
Pa za dovo|no mao dovo|no veko n mamo
Sq
2
nC-Sp
2
nC<
9
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
Prema tome posto| |edna kvadratna povr tako da
Sp
2
nC , Sq
2
nC
Teorema: Za svak krug posto| |edan |edn kvadrat |e dve
strance su na kracma datog pravog uga, takav da |e
svaka povr omedena mnogougom upsanm u ta| krug
man|a od povr omedene tm kvadratom, a svaka povr
omedena mnogougom opsanm oko tog kruga vea od
kvadratne povr .
e"#n#$#ja: Za kvadratnu povr ko|a |e vea od svake povr
omedene mnogougom upsanm u dat krug k, a man|a od
svake povr omedena mnogougom opsanm oko kruga k,
re emo da |e |ednakakruzno| povr k.
Teorema% Povrna kruga |ednaka |e povrn trouga kome |e
osnovca obm kruga a vsna pouprenk.
oka!% Neka |e a pouprenk kruga. Iz prethodnog dokaza
povrne mnogougaonh povr (p
2
n) (q
2
n) su
S(p
2
n)= 1/2(
p n a
2
*
) S(
q
2
n)=1/2(
q n a
2
*
)
S(p
2
n)1/2(
p a *
) S(q
2
n)1/2(
q a *
)
z defnc|e sed da |e povrna kruzne povr |ednaka povrn
kvadratne povr ko|a |e vea od (p
2
n), a man|a od (q
2
n).
Teorema% Povrna S kruga kome pouprenk ma duznu r |r S=r
2
.
10
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
TRISEKCIJA UGLA
Podea duz na tr |ednaka dea |e poznata uencma osnovne
koe, dok trsekc|a uga spada u nereve probeme. Grc su pak
da neke de|e.
Hppes z Ede (oko 420 g.p.n.e.) dao |e na|poznat|u de|u.
|ednostavnost de|e prozaz z de|e da trsekc|u duz mozemo
prment na ugao.
Neka |e ABCD kvadrat, p q prave ko|e se kreu to: p oko take A
neka |e AD poetn pooza|, q se kree paraeno sa AB neka |e CD
poetn pooza| (s.6).
S$%a &
Pretpostavmo da us oba kretan|a uskadena tako da poaze z
poetnh pooza|a oba stovremeno stzu u kra|n| pooza| AB. Pr
tom kretan|u Z=pq opsu|u krvu tzv. kvadratsa. Pomou n|e
takama P O prdruzu|emo take P' O'. Duz P'O' mozemo podet
na tr |ednaka dea t|. odredu|emo taku RR' ko|a duz P'O' de u
razmer 1:2. Pomou kvadratse dob|amo taku R. Ugao PAR |e
trna uga PAO.
11
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
REKTIFIKACIJA KRU'NICE
Ukoko ne raunamo ve davno poznat nevet nan meren|a
obma kruga konopcem, z VI odn. V vek p.n.e. nema sauvanh
pokua|a reavan|a probema rektfkac|e kruznce. Prv poznat
nan rektfkac|e kruznce |e z IV veka p.n.e. ko| |e dao Dnostrat.
Pretpostav|a se da |e do rezutata doao posredno prouavan|em
kvadratse.
Arhmed sa svo|om raspravom o meren|u kruga, da|e znatan
doprnos u zraunavan|u duzne povrne kruga. Ta rasprava
sadrz sedea tr stava:
1. Povrna kruga |ednaka |e povrn pravougog trouga kome |e
|edna kateta |ednaka pouprenku, a druga obmu kruga.
2. Povrna kruga odnos se prema povrn kvadrata prenka
prbzno 11:14
3. Obm kruga premau|e trostruk prenk man|e od 1/7, a za ve
od 10/71 deova prenka.
r - duzna pouprenka; d - duzna prenka; p - duzna obma; S -
povrna kruga
Po Arhmedu |e:
1. S=
1
2
(r*p)
2. S:d
2
11:14
3.
10
71
d<p-3d<
1
7
d t|. 3
10
71
<
p
d
<3
1
7
Razmeru p/d obeezavamo sovom . Gde |e po Arhmedu
3,1408...< <3,1428...
12
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
Po rema Xerona Aeksandr|skog, Arhmed |e zraunao na etr
do pet decmaa tano. Pretpostav|a se da |e do bro|a doao
upsvan|em opsvan|em pravnh mnogougova oko kruga sa sve
vem bro|em stranca.
Uoptavan|em nza pogona upsanh u krug, mozemo defnsat
duznu uka neke krve n|e kao grannu vrednost ko|o| se
prbzu|e duzna bo ke|e zom|ene n|e upsane u ta| uk, kada
duzne svh po|ednh duz te n|e opada|u stovremeno ka nu, a
bro| th duz beskonano raste.
Tu de|u mozemo zozt na sede nan: Neka |e k kruzna n|a
kruga K. U kruzno| n| k |e upsan prozvo|an konveksan pogon sa
temenma A
1
, A
2
, ..., A
n
. Neka |e P taka na kruzno| n| k
(PA
1
,A
2
,...,A
n
) neka se naaz na kruznom uku A

A
+1
pogona p.
Tada vaz da |e A

P+PA
+1
>A

A
+1
te sed da |e obm A
1
...A
n
ve od
obma pogona p.
Poveava|u da|e na ova| nan bro| temena pogona dob|amo
nove pogone | su obm sve ve. Ovo ne moze neograneno.
Oko kruzne n|e se moze konstrusat opsan pogon |e su
strance tangente kruzne n|e u temenma pogona p obeezmo
h sa A
1
', A
2
',...,A
n
'.Tada vaz:
A
1
A
2
<A
1
A
1
'+A
1
'A
2
; A
2
A
3
<A
2
A
2
'+A
2
'A
3
; ...
Obm pogona p upsanog u krug |e man| od obma pogona p'
opsanog oko tog kruga. Sa povean|em bro|a temena, obm
opsanh pogona se sman|u|u, tako da e obm bo kog upsanog
pogona bt man| od obma opsnog, npr. trouga. Skup mera
obma pogona |e ogranen odozgo, te posto| na|man|a gorn|a
granca tog skupa.
13
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
I pose Arhmeda su geometr nasto|a da odrede p/d to tan|e ,
no tek u nov|e doba probudo se nae znan|e o prrod te razmere
t|. bro|a .
Godne 1770. |e Lambert ob|avo da |e raconan bro|. Tme su
otpae nade da e se bro| kad napsat kao razomak.
Sedea tvrden|a vezana za obme raznh krugova navedena su bez
dokaza.
Teorema% Duzne dve kruzne n|e k k' srazmerne su duznama
n|hovh prenka.
Teorema% Razmera zmedu duzne kruzne n|e duzne prenka
ma za sve krugove stu bro|nu vrednost.
Teorema% Ako |e r duzna pouprenka kruga, n|egov obm t|.
duzna obma |e odredena obrascem:
O=2r
KONSTRUKCIJA PRAVILNI( MNOGOUGLOVA
Konstrukc|a pravnog upsanog n-touga u dat krug se |ednostavno
zvod pomou kvadratse.
Duzne kruzne n|e podemo na n |ednakh deova, a zatm |edan
od th n deova pomou kvadratse prenesemo na kruzncu na ta|
nan dob|amo duznu strance trazenog n-touga.
14
GEOMETRIJSKI PROBLEMI U ANTICI
LITERATURA
)* +Ra,a-je e./o01%e 2.$3a2je G/4%e Rma+
2* +Po5$e6 7 0o.je18 ma8ema8%e+ 9*Z-am
:* +K/a8a% 0/e5$e6 18o/je ma8ema8%e+ D*S8/oj%
;* +Geome8/ja+ D*Lo0a-6!
<* +E$eme-8a/-a 5eome8/ja+ M*Ra6oj4!
&* +E7%$61%a =0e/"o$4%a 5eome8/aja+ Z*L74!
>* +Ma8ema84% $18 3a 74e-%e o1-o.-e #%o$e+ ??I@ )AB>*
15