Pcelarenje Za Buducnost

Eb cj wbt mkvej qvtujmj ob
njsv- wbaojkf kf eb tblsjwbuf

twpkf wsmjof- ofhp twpkf nbof
Nosloonostrono
uljenoplotnu:Proilet
outorAleksonJor8tonisic
ORGANIZATORI
GlooniureJnik
DrmeJ.RoJoljubZiooJinooic
UreJnici
Dipl.ing.GorJono1ooonooic
Droet.meJ.ZoronRoieoic
Dipl.ecc.KorinRou
Ing.Vlostimir8posic
Pripremozostompu,kompjuterskoobroJotekstoiJizojn
ORGANIZACIONI ODBOR
Dipl.ing.GorJono1ooonooic,preJseJnik
Droet.meJ.ZoronRoieoic,potpreJseJnik
Dipl.ecc.KorinRou,lon
Ing.Vlostimir8posic,lon
DrmeJ.RoJoljubZiooJinooic,lon
ZBORNIK
PLFNARNIH RADOVA
Regionolno
prioreJnokomoro
Nis
Veterinorski
specijolistikiinstitut
Nis
Drustoo
peloro Motico
Nis
Drustoo
peloro Aleksinoc
Aleksinoc
ZoJruzni
sooeznisooskog,pirotskogi
toplikogokrugo
NF]VOBSPEOJ TUSV_OJ TFNJOBS
MoJernosuzbijonjeooroeiomerikekuge
8ooremenoopitehniko
PreoencijoreziJuoupelinjimproizooJimo
TrzistemeJousoetuikoJnos
Q_FMBSFOKF
Q_FMBSFOKF
[B
[B
CVEVÔPTU
CVEVÔPTU
QPLSPWJUFMK
Efvutdif Hftfmmtdibgu gvs Ufdiojtdif [vtbnnfobscfju
Ofnblb pshboj{bdjkb {b ufiojlv tbsbeokv
)HU[* HncI
Oj|- 25/.26/ YJJ 3113/
PCFLAR8TVO 1UGOI8TOCNF 8RBI1F:8TAN1F,PRIRODNI
POTFNCI1ALI ITFNDFNCI1F......................9
Ing.Vlostimir8posic
PreJseJnikDrustoopeloroMotico,Nis
BuleoorNemonjicobr.98'J2,J8000Nis
emoil:moticonis@ohoo.com
(0J8}53J754
SADR@AJ
..................................................................................
VAROA POD KONTROLOM....................................................J9
strunitimooiJ5nemokih
i3oustrijskonounoinstituto
HessischesDienstleistungszentrumjurLonJuirtschojt,
GortenbouunJNoturschutz,Bieneninstitut
(HesenskiusluznicentorzopoljoprioreJu,bostooonstooi
zostitupriroJe,Institutzopelorstoo}
Frlenstrosse9,D35274,Kirchhoin,Nemoko
VAROOZAKLINICKA 8LIKA,DI1AGNO8TIKA I TFRAPI1A,
BIOLO8KF I HFMI18KF
MFRF 8UZBI1AN1A....................................32
DrRolphBuchler
PreooJknjigeVoroopoJkontrolomizJoteuNemokoj.
OoobrosurojeooJiubuJucnost,tj.suzbijonjeooroebez
upotrebesreJstoookojoostooljojureziJue.
AMFRICKA KUGA PCFLIN1FG LFGLADI1AGNO8TIKA
(U 8ATNIM O8NOVAMA,U MFDU
I U UZORCIMA LFGLA}...............................64
DrRolphBuchler
FPIZOOTIOLOGI1A BOLF8TI PCFLA I LFGLA OD J990.2002.
GODINF U NI8KOM I 1UZNOMORAV8KOM
FPIZOOTIOLO8KOM PODRUC1U..............59
Droet.meJ.ZoronRoieoic
8AVRFMFNA 8TRATFGI1A 8UZBI1AN1A PARAZITA VARROA
DF8TRUCTOR,8A O8VRTOM NA MOLFKULARNO
GFNFTICKI A8PFKT 8FLFKCI1F PCFLA U FUNKCI1I
RFZI8TFNTNO8TI NAVAROU...............................................34
Proj.JrZoron8tonimirooic
FokultetoeterinorskemeJicine
Buleoor1Abr.J8,JJ000BeogroJ
emoil:biolog@oet.bg.oc.u
(0JJ}658894lokol347
(063}39J58J
Jroet.meJ8loboJon8ooic,spec.zozJr.zost.pelo
seloKoseoor,J8420Bloce
(027}7J87J
VeterinorskispecijolistikiinstitutNis
ul.MilkeProticbb,J8000Nis
(0J8}36330J
(027}3224J2
NA8A I8KU8TVA U DI1AGNO8TIKOVAN1U,LFCFN1U I
8UZBI1AN1U VAROF I AMFRICKF KUGF...66
Droet.meJ.8loboJon8ooic
SADR@AJ
..................................................................................
Frlenstrosse9,D35274,Kirchhoin,Nemoko
8TAN1F TRZI8TA PCFLIN1IH PROIZVODA
U 8VFTU I 8RBI1I.......................................92
DrRoJoljubZiooJinooic
RFZULTATI I8PITIVAN1A KVALITFTA MFDA U PFRIODU OD
J998.2002.GODINF..................................88
Lj.Miloseoic
PreJseJnikDrustoopeloroAleksinoc
ul.8tojono1onicijeoicobr.J2,J82J0Zitkoooc
emoil:roJoljubz@ptt.u
(0J8}846734(063}86085J0
RFZIDUF U PCFLIN1IM PROIZVODIMA I PO8TUPCI ZA
PRFVFNCI1U N1IHOVF PO1AVF...................84
DrKlousWollner
PRIPRFMA PCFLIN1IH ZA1FDNICA ZA PROLFCNI RAZVO1 I
PRFD8TO1FCF PA8F...............................72
Proj.JrMicoMloJenooic
PoljoprioreJnijokultet
ul.Nemonjinobr.6,JJ080Zemun
(0JJ}6J53J5lokol3J8
SADR@AJ
..................................................................................
BieneninstitutJerUnioersitot8tuttgortHohenheim
(InstitutzopelorstooUnioerzitetou8tutgortu}
D705938tuttgort,Hohenheim,Nemoko
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
9
PÊLARENJE ZA BUDU]NOST
UVOD
Geografska regionalizacija Srbije se ne poklapa uvek sa priro-
dnom, posebno biljno-geografskom. U ovom radu pod pojmom jugoisto~ne
Srbije podrazumevamo prostor ome|en slede}im granicama: na severu
dolinom Ni{ave, na istoku granicom sa NR Bugarskom (du` koje se
pruàju visoki planinski venci), na jugu granicom sa Makedonijom, i na
zapadu administrativnom granicom sa Kosovom i Metohijom.
Sl. 1. - Podru~je jugoisto~ne Srbije U administrativnom
pogl edu podr u~j e
j ugoi st o~ne Sbi j e
obuhvata teritorije:
Topli~kog, Ni{avskog,
Pirotskog, Jablani~kog
i P~injskog okruga, sa
ukupno 26 op{tina.
Nazna~ena teritorija
je podru~je epizootio-
l o{ke nadl e`nost i
Veterinarskog speci-
jalisti~kog instituta u
Ni { u , i o b u h v a t a
povr{inu od 10.603
kvadratna kilometra,
odnosno 12, 84%
teritorije Republike
Srbije.
Pelorstoojugoistone8rbije:
stonje,priroJnipotencijoliitenJencije
Ing. Vlastimir Spasi}
..................................................................................
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J0
P~elari sa podru~ja
j ugoi sto~ne Srbi j e,
ta~nije 24 dru{tva i
udruènja p~elara sa
e p i z o o t i o l o { k e
n a d l e ` n o s t i
Veterinarskog specija-
listi~kog instituta u
Ni{u, organizovani su
u vi{i oblik udruìvanja
- u Regionalnu asoci-
jaciju p~elarskih orga-
nizacija jugoisto~ne
Srbije.
Ci l j evi osni vanj a
Regionalne asocijacije
p~elarskih organizacija
jugoisto~ne Srbije su
pre svega: zdravstve-
na za{tita p~ela u
strogom skladu sa veterinarskom naukom i praksom, unapre|enje i razvoj
p~elarstva, kao zna~ajne privredne delatnosti, organizovanje i uskla|iva-
nje proizvodnje p~elarske opreme, alata i pribora u regionu, organizova-
nje savetovanja, predavanja, tribina i drugih oblika obrazovanja p~elara i
potro{a~a p~elinjih proizvoda, razvoj i unapre|enje p~elinje pa{e,
oboga}ivanjem i za{titom medonosne flore, organizovan plasman p~eli-
njih proizvoda u zemlji i inostranstvu, u skladu sa standardima za
proizvodnju zdravstveno ispravne hrane.
U ostvarivanju ovih ciljeva Asocijacija }e uspostaviti ili pro{iriti
saradnju sa preduze}ima, organizacijama, ustanovama ili institucijama,
kompatibilnih delatnosti, me|u kojima su najzna~ajniji: Veterinarski speci-
jalisti~ki institut u Ni{u, Regionalna privredna komora u Ni{u, Zavod za
za{titu prirode Srbije - Odeljenje u Ni{u, JP Srbija{ume i drugi.
U daljem radu bi}e analizirani: stanje, problemi, biljno-geografske
i klimatske karakteristike podru~ja, u cilju sagledavanja potencijalnih
mogu}nosti razvoja i unapre|enja savremenog p~elarstva, kao zna~ajnog
faktora u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne hrane i o~uvanja
ìvotne sredine.
Sl. 2. - Epizootiolo{ko podru~je
veterinarskog specijalisti~kog
instituta u Ni{u
8TAN1F,PROBLFMIITFNDFNCI1FRAZVO1A
PCFLAR8TVA1UGOI8TOCNF8RBI1F
S obzirom na postoje}e biljno-geografske i klimatske karakteristike,
p~elarstvo u Srbiji predstavlja zna~ajan privredni, ekonomski, ekolo{ki i
genetski potencijal.
Uprkos prisustvu povoljnih prirodnih uslova za gajenje p~ela, uku-
pni potencijali nisu ni pribli`no iskori{}eni. Iako se poslednjih godina sve
grane poljoprivrede iz godine u godinu intenzivnije razvijaju i unapre|uju,
za p~elarstvo se to ne moè re}i.
P~elarstvo u Srbiji karakteri{e:
- niska produktivnost (12 do 14 kg meda po dru{tvu),
- usitnjenost p~elinjaka (prose~no 12 do 15 dru{tava),
- prisustvo i neefikasno suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti
p~ela i p~elinjeg legla,
- veliki zimski gubici p~elinjih zajednica (pojedinih godina do 30%),
- veliki gubici p~ela usled nekontrolisanog i prekomernog prskanja
hemijskim sredstvima u poljoprivredi,
- nestandardna oprema i pribor i
- nedovoljna stru~nost p~elara.
Na povr{ini od 88.361 kvadratnih kilometara, sa 9,8 miliona
stanovnika, p~elarstvom u Srbiji se bavi oko 30 hiljada p~elara, koji pose-
duju oko 450 hiljada p~elinjih zajednica, {to je oko 5 ko{nica po kvadra-
tnom kilometru. Prema proceni, biljno-geografske, klimatske i druge
prirodne karakteristike, omogu}avaju gajenje p~ela u preko 1.200 hiljada
ko{nica.
Godi{nja proizvodnja meda u Srbiji se kre}e od 4 do 5 hiljada
tona, {to se plasira na doma}em trì{tu. Organizovan plasman na ino-
stranom trì{tu gotovo i da ne postoji ili se radi o zanemarljivim
koli~inama. Godi{nja potro{nja meda u Srbiji je oko 0,7 kg po stanovniku.
Na podru~ju jugoisto~ne Srbije p~elarstvom se bavi oko 3.120
p~elara u ~ijem posedu je oko 37.000 ko{nica. Na ovom podru~ju,
godi{nje se proizvede oko 535 tona meda, {to je oko 14,4 kg po p~elin-
jem dru{tvu.
Od tipova ko{nica na podru~ju jugoisto~ne Srbije preovla|uje
Dadant-Blatova ko{nica (73%), zatim slede, Langstrot-Rutova (10,5%),
polo{ka (7,4%), Fararova (3,7%), A@ (0,4%).
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
JJ
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J2
Najve}i je broj p~elara sa 20 do 50 ko{nica (67%), od 50 do 100
ko{nica je oko 10% i sa preko 100 ko{nica 2%. Preovla|uje stacionarni
oblik p~elarenja.
Kao i u celoj Srbiji, zastupljena je kranjska rasa p~ela (Apis meli-
fera carnica). Njene glavne karakteristike su izuzetna mirno}a,
dugove~nost i veoma uspe{no prezimljavanje, sa skromnim zalihama
hrane. I pored toga {to prezimljava sa daleko manje p~ela nego {to je
to slu~aj sa italijanskom ùtom p~elom, brzo se razvija u prole}e i veoma
je produktivna kada se radi o medu, osnovnom proizvodu medonosnih
p~ela. Naklonost ka prirodnom rojenju se smatra najve}om manom, ali je
ona manje izraèna kod na{ih ekotipova kranjske p~ele, nego {to je to
slu~aj sa p~elama iz Slovenije.
Za selekciju p~ela na prinose, postoji centar za proizvodnju mati-
ca Agroekonomik iz Beograda, godi{njeg kapaciteta oko 10 hiljada mati-
ca, koji podmiruje 1/3 potreba za maticama u Srbiji. Nedostatak matica
na trì{tu upotpunjuju neregistrovani proizvo|a~i.
P~elarstvo kao deo poljoprivrede nije subvencionirano, a p~elari
nemaju nikakve beneficije od strane Vlade Republike Srbije. Osim ko{nice,
centrifuge i prese za proizvodnju satnih osnova, celokupna oprema, alat i
pribor su oporezovani.
Na{a saznanja su, da se do sada nijedna banka u Srbiji nije opre-
delila za ozbiljnije kreditiranje p~elarstva. Izostale su i podsticajne mere
od strane lokalnih vlasti, iako su poznata opredeljenja da poljoprivreda u
Srbiji ima komparativne prednosti. Tek nekoliko dru{tava ili udruènja dobi-
la su sredstva iz me|unarodnih donatorskih fondova (Kur{umlija,
Prokuplje, @itora|a).
Organizovano i plansko snabdevanje repromaterijalom, opremom i
priborom jedan je od goru}ih problema p~elara ni{avskog okruga, ali i
celog regiona jugoisto~ne Srbije. Organizovano trì{te opreme i pribora
gotovo i da ne postoji. Na ovom podru~ju afirmisala su se samo dva pro-
izvo|a~a ko{nica, opreme i pribora.
P~elari kupuju repromaterijal, opremu i pribor neplanski od danas
do sutra . U takvim uslovima ne moè se organizovati plansko snabde-
vanje i proizvodnja.
Proizvodnja opreme, pre svega ko{nica, ne podleè nikakvim stan-
dardima, pa se moè re}i, koliko proizvo|a~a toliko i standarda. Kvalitet
opreme je poseban problem o kojem je te{ko bilo {ta re}i. Zbog niske
produktivnosti, p~elari {tede na opremi i stru~nom usavr{avanju, {to se
najvi{e sveti njima samim i to u najgorem, finansijskom pogledu.
Podsticajnim merama, kreditiranjem pre svega, ali i subvencioniranjem i
donacijama, p~elarstvo jugoisto~ne Srbije moè postati zna~ajna privre-
dna delatnost i vaàn ~inilac u sistemu proizvodnje zdravstveno ispravne
hrane. P~elarstvo kao privredna delatnost dobija na zna~aju i u uslovima
pove}ane nezaposlenosti u zemlji.
BIL1NOGFOGRAF8KFKARAKTFRI8TIKF
Jedno od najiteresantnijih podru~ja, u floristi~kom i vegetacijskom
pogledu u Srbiji je podru~je jugoisto~ne Srbije, posebno okolina Ni{a.
Jo{ od vremena Josifa Pan~i}a (1874,1884) i Save Petrovi}a
(1882,1885), koji su floru Ni{a intenzivno izu~avali, ovo podru~je privla~ilo
je mnoge botani~are, pa je i danas izuzetno interesantno za dalja
floristi~ka i vegetacijska istraìvanja.
U okviru botani~kih istraìvanja obavljenih na ovim prostorima, u
novije vreme (N. Ran|elovi}, M. Jovanovi}, V. Stamenkovi}, M. Ruì},
V. Ran|elovi} i drugi), potvr|eno je da su ju`ni i isto~ni predeli Srbije u
floristi~kom smislu vrlo interesantna podru~ja: bogatstvo biljnih vrsta i nji-
hovih populacija, naro~ito u brdsko-planinskim predelima, prisustvo ve}eg
broja reliktnih, endemi~nih biljaka i razli~itih flornih elemenata, me|u koji-
ma se isti~u oni mediteransko-submediteranskog karaktera, ~ini floru i ve-
getaciju jugoisto~ne Srbije veoma raznovrsnom i bogatom.
Flora Srbije prema novijim podacima (Stevanovi}, 1995) obuhvata
3.662 taksona u rangu vrsta i podvrsta, {to teritoriju Srbije svrstava u
grupu zemalja Evrope sa najve}im floristi~kim diverzitetom i gustinom flore
na jedinicu povr{ine. Mnogobrojni ~inioci su uslovili ovakvo bogatstvo. Pre
svega to su s jedne strane, geografski poloàj teritorije Srbije na
Balkanskom poluostrvu i u Evropi, a sa druge raznovrsnost klimatskih, oro-
grafskih, geolo{kih i pedolo{kih faktora.
Od 3.662 prisutne biljne vrste i podvrste u Srbiji, spomenuta grupa
istraìva~a, na podru~ju jugoisto~ne Sbije, je zabeleìla prisustvo preko
2.000 vrsta, sa ve}im brojem podvrsta. Me|u njima najbrojnije su cve-
tnice, koje se opra{uju uz pomo} insekata (entomofilne biljke).
Na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze se zna~ajni botani~ki
lokaliteti: Si}eva~ka, Jela{ni~ka i Miljkova~ka klisura, Suva planina,
Vlasinski kompleks (Mali i Veliki Stre{er, Besna Kobila), Ruj, dolina reke
P~inje, planina Radan i drugi. Razlika u nadmorskoj visini je 1.720 m (od
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J3
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J4
200 do 1.920 m). Konfiguracija terena na kojima dominiraju brdsko-plani-
nski predeli, otvorenost prema klimatskim uticajima susednih podru~ja,
posebno izraèn mikroklimat i drugi faktori uticali su da je prostor jugo-
isto~ne Srbije floristi~ki raznovrstan i bogat.
Posebno isti~emo da Si}eva~ka klisura, po svom bogatstvu i
razli~itosti flore, daleko odska~e, ne samo u regionalnim ve} i u balka-
nskim okvirima. Dosada{njim istraìvanjima konstantovano je 1.138 biljnih
vrsta, {to je 31,41% od ukupnog broja biljnih vrsta u Srbiji. Zbog svojih
specifi~nih vrednosti, celo podru~je Si}eva~ke klisure za{ti}eno je kao
prirodno dobro u kategoriji park prirode. Prisustvo àlfije (Salvia officinalis
L.), vrlo cenjene medonosne biljke, karakteristi~no je za podru~je
Si}eva~ke klisure. @alfija spada u porodicu usnatica sa duguljastim li{}em.
Cvet je ljubi~ast u obliku cvasti. Cveta u maju i junu. Obilno lu~i nektar,
a daje i ne{to vi{e cvetnog praha, tako da dobro pripremljena dru{tva u
toku dana mogu da unesu 5 do 6 kg meda, a u toku cvetanja ukupan
unos moè da dostigne i do 50 kg. Med od àlfije je odli~nog kvaliteta,
zbog ~ega je cenjen i traèn na trì{tu. Ima zatvoreno zlatnu boju, malo
je nagorak ali je veoma prijatnog mirisa. Sa aspekta medonosnosti, naj-
zna~ajnije vrste ove asocijacije, su pored spomenute àlfije i rudinski pelin
(Artemisia alba Turra), rtanjski ~aj (Satureia montana L.), miloduh
(Huscopus officinalis L.), ~ubar (Calamintha alpina M.B.), trava iva
(Teucrium montanum L.), ~alija (Paliurus Spinachrysti mill), klen (Acer
monspes-Sulanum L.), majkina du{ica (Thumus Serpillum L.), jagor~evina
(Primula officinalis, L.), kantarion (Hipericum perforatum) i druge.
Tako|e i Miljkova~ka klisura je veoma interesantna, jer su u njoj
prisutni elementi flore, koji ukazuju na njenu povezanost sa Si}eva~kom
klisurom, u biljno-geografskom pogledu. Svakako najve}a floristi~ka zani-
mljivost Miljkova~ke klisure je àlfija (Salvia officinalis L.), koja do sada
nije bila poznata van Si}eva~ke klisure, pa su velike povr{ine koje ona
ovde pokriva pravo biljno bogatstvo. Pretpostavlja se da je ova biljna vrsta
ovde introducirana iz Si}eva~ke klisure, a da su to uradili p~elari.
U ju`noj Srbiji, na planini Radan, nalazi se veliki broj razli~itih
biljnih zajednica, gde je veliki broj drvenastih biljaka. Teren je sa velikim
brojem grebenova, koji se smenjuju sa udolinama i poto~i}ima.
Podru~je od Vranja do Pre{eva, tako|e se odlikuje nizom speci-
fi~nosti, koje su uslovljene pre svega uticajem tople i suve klime (koja
prodire iz bliskih velikih kotlina Kumanova i Skoplja). Dominiraju tipovi
hrastovih {uma (12 zajednica), me|u kojima zna~ajnu ulogu i {iroku
rasprostranjenost imaju termofilne {ume sa meduncem (Qerco-Carpinetum
pubescens) (5 zajednica), {to se vrlo retko sre}e u drugim podru~jima
Srbije i karakteri{e vi{e makedonsku vegetaciju. Karakteristi~no je i speci-
fi~no zajedni~ko javljanje tri tercijerna relikta u polidominantnim {umama:
me~je leske, crnog graba i Pan~i}evog maklena, {to je tako|e retka poja-
va u Srbiji.
Pored opisanih botani~kih lokaliteta, treba spomenuti i ostale, kao
{to su: planina Vidojevica, planinski venac Velikog i Malog Jastrepca,
podno`ja Suve i Stare planine, koja pruàju izvanredne mogu}nosti za
gajenje p~ela. Ova podru~ja su izuzeta od hemijskog i industrijskog
zaga|enja a raspolaù kvalitetnom p~elinjom pa{om i lekovitim biljem.
Dolina reke Toplice bogata je medonosnom florom koja daje u izo-
bilju nektar i cvetni prah. Ovo podru~je na jugu Srbije karakteri{e brdsko-
planinski reljef i izraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i
vla`no leto, ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od aprila do polovine
novembra. Topli~ki region spada u bogata podru~ja sa livadama i
pa{njacima, kako u nizijskom tako i u brdsko-planinskom delu, sa boga-
tim i raznovrsnim medonosnim biljkama.
[umske vrste drve}a zna~ajne za medonosnu p~elu, zahvataju
znatne povr{ine. Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) prisutan je na oko
25.000 hektara. Hrast, brest, klen, lipa, tre{nja, divlja kru{ka, dren, glog,
vrba, topola i druge vrste medono{a pokrivaju oko 150.000 hektara.
Hrastove i ~etinarske {ume za p~elarstvo su zna~ajne ne zbog lu~enja
nektara i cvetnog praha, nego {to ponekad daju obilje medljike od koje
p~ele nekih godina sakupe znatne koli~ine meda medljikovca. Ovaj med,
veoma je cenjen na trì{tu zbog velikog sadràja raznih minerala. Iako za
zimovanje p~ela medljikovac nije dobar, zbog njegove cene na trì{tu
treba ga sakupljati. Procenjuje se da se u Srbiji sakupi samo 5-10 %
medljike, tako da ostaju ogromne koli~ine neiskori{}ene.
Podru~je jugoisto~ne Srbije bogato je vo}njacima i pa{njacima,
kako u nizijskim tako i u brdsko-planinskim predelima, sa raznovrsnim
medonosnim biljkama. U najzastupljenije biljke spadaju: bela i crvena
detelina, masla~ak, majkina du{ica, zvezdan, palamida, beli bosiljak,
metvica, kokotac, kantarion i druge medonosne biljke.
Pod vo}njacima se nalazi oko 44.000 hektara povr{ine. Ovde su
zastupljene razne vrste vo}a, me|u kojima su najbrojnije: tre{nja, vi{nja,
jabuka, {ljiva, kru{ka, dunja, breskva, kajsija i druge vrste vo}aka sa ma-
njim brojem stabala.
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J5
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J6
Na orani~nim povr{inama, veliki udeo medonosnih biljaka pripada
industrijskim vrstama koje se seju na oko 2.100 hektara, a najzastupljenije
su suncokret (Helianthus annus L.) i uljana repica (Brossica napus oleifera
D.C.).
KLIMAT8KFKARAKTFRI8TIKF
Kod procene ukupnih prirodnih potencijala sa aspekta pogodnosti
za gajenje p~ela, veoma je va`na i analiza klimatskih karakteristika
podru~ja koje se procenjuje. U tom cilju nave{}emo osnovne karakteri-
stike klime jugosto~ne Srbije.
Ni{ki region, kao i jugoisto~na Srbija nalaze se u podneblju
umereno-kontinentalne klime. Kontinentalni uticaj sa severa Panonske i
Vla{ke nizije prodire pomoravljem i dolinom Timoka, preko prevoja
Gramade. Prema srednjoj godi{njoj temperaturi (11,6
0
C) Ni{ je topliji od
susednih gradova (Leskovac 11,4
0
C, Prokuplje 11,3
0
C , Pirot 11,0
0
C).
Najhladniji mesec u Ni{u je januar (-0,1), a najtopliji juli (21,7).
Maksimalne srednje mese~ne temperature jula i avgusta (iznad 29
0
C)
ukazuju da u Ni{kom kraju leta pojedinih godina mogu biti veoma topla.
Prose~an broj letnjih dana (t max>25
0
C) je 102,9, a veliki je i broj tro-
pskih dana (t max>30
0
C) 39,3.
Na osnovu minimalnih srednjih temperatura zimskih meseci, koje
su negativne, zapaà se da zime mogu biti duge i hladne. Mraz se moè
pojaviti prvi krajem oktobra (28), a poslednji po~etkom aprila (8). Na veliku
promenljivost temperature i znatnu kontinentalnost Ni{a ukazuju i
ekstremne temperature, apsolutno najvi{a (VII-VIII/42,5
0
C) i apsolutno
najnià (I/-23
0
C). Prema analiziranim podacima u Ni{kom regionu, period
sa srednjim dnevnim temperaturama vazduha > 0
0
C po~inje prose~no 11.
februara i traje 320 dana, a zavr{ava se 1. januara. Broj dana sa sre-
dnjom temperaturom >12
0
C prose~no godi{nje je 187,4 (II/0,7, III/4,7 i
IV/145). Srednja temperatura vegetacijskog perioda (IV-IX) iznosi preko
18
0
C. Srednja relativna vla`nost iznosi 70% (Leskovac 79, Pirot 77). U
pogledu obla~nosti, jugoisto~na Srbija je sa najmanjom obla~no{}u (Ni{
5,9, Pirot 5,2). Na podru~ju Srbije Ni{ka kotlina je sa najmanje padavina
(556 mm). Glavni maksimum je u maju a sekundarni u oktobru. Srednji
datum prvog dana sne`nog pokriva~a (visina >1 cm) je 16. decembar u
Ni{koj kotlini, a 16.oktobar na obli`njoj Suvoj planini. Deblji sne`ni pokri-
va~, 10 cm i vi{e zadràva se prose~no 20 do 40 dana, a iznad 50 cm
retko se obrazuje i traje 1 dan.
Topli~ki region karakteri{e umereno kontinentalna klima, sa
izraèna ~etiri godi{nja doba: suva i o{tra zima, toplo i vla`no leto,
ki{ovito prole}e i jesen. Vegetacija traje od polovine aprila do polovine
novembra. Temperaturna kolebanja u martu iznose od 6-10
0
C, u aprilu
od 10 do 14,6
0
C. Srednja mese~na temperatura u maju je 16
0
C, a junu
20
0
C. U avgustu prose~na temperatura ne prelazi 25
0
C. Koli~ine padavina
su razli~ite prema mestima: u Prokuplju iznose 539 mm, a na Kopaoniku
oko 900 mm, za period od 1981. do 1990. godine.
Podru~je od Vranja do Pre{eva, zbog blizine Makedonije, odno-
sno Skoplja i Kumanova, pod uticajem je njihovih toplih i suvih kotlina,
{to je izazvalo izvesne razlike u klimi, a time i u vegetaciji izme|u ovog
toplog podru~ja i severnih delova Srbije. [irokom dolinom reke Moravice
prodire nesmetano uticaj submediterana u pravcu severa, preko Pre{eva,
Bujanovca i Vranja. Ovaj uticaj najja~i je u ju`nim delovima podru~ja.
Podru~je izme|u Vranja i Skoplja odlikuje se malim koli~inama padavina
u letnjim mesecima, zatim visokim srednjim temperaturama i dugim tra-
janjem letnjeg su{nog perioda, od juna pa ~esto i do oktobra. Apsolutni
najduì period su{e u Vranju iznosi 61 dan (Vujevi}, 1953). Zime su zna-
tno blaè od onih u ostalim podru~jima Srbije. Po dugotrajnoj letnjoj su{i
i visokim letnjim temperaturama, podru~je od Vranja do Pre{eva je blisko
severoisto~nom delu Srbije (Krajina). Me|utim zimski period je ovde zna-
tno kra}i i umereniji od istog perioda u severoisto~noj Srbiji. Ovakvi kli-
matski uslovi su veoma zna~ajni za razvoj specifi~ne vegetacije ovog
podru~ja.
FKOLO8KAVALORIZACI1APOGODNO8TIPODRUC1AZA
PROIZVODN1UZDRAV8TVFNO I8PRAVNFHRANF
Za razliku od ve}eg dela Evrope i Balkana, podru~je na{e zemlje
Srbije, jo{ uvek se ubraja u relativno nezaga|ene predele, {to produkti-
ma hrane iz prirode, sa na{ih podru~ja daje bitnu prednost.
Srbija ima povoljne uslove za proizvodnju biolo{ki visoko vredne
hrane, kao {to je med, a to su uglavnom brdsko-planinska podru~ja, koja
~ine 3/4 njene povr{ine. Brdsko-planinski predeli i {umska podru~ja su
predeli gde se ne koriste hemikalije i gde je veoma raspoloìva p~elinja
pa{a i lekovito bilje i podru~ja sa kojih se med i drugi p~elinji proizvodi
mogu deklarisati kao proizvodi iz prirode sa statusom prirodne i lekovite
hrane.
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J7
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J8
Poljoprivredna proizvodnja jo{ uvek je u svom tradicionalnom
obliku i nije u ve}oj meri zahva}ena industrijalizacijom i hemizacijom
zemlji{ta. Prirodni resursi: zemlji{te, voda i vazduh, koji su me|usobno
tesno povezani, su vredan ekolo{ki potencijal, s obzirom na dobru
o~uvanost i da zaga|enost nije dostigla zabrinjavaju}e razmere. Pre svega
zbog ekonomskih razloga, poslednjih (devedesetih) godina, potro{nja
hemijskih sredstava (|ubriva i za za{titu bilja) smanjena je za oko 70%,
{to je istina uticalo na smanjenje prinosa, ali je sa ekolo{kog aspekta to
doprinelo da se 85% zemlji{ta o~uva za proizvodnju zdravstveno ispravne
hrane, jer je smanjeno destruktivno dejstvo poljoprivrede na ekosisteme.
Ve} je re~eno da se na podru~ju jugoisto~ne Srbije nalaze
zna~ajni botani~ki lokaliteti, koji pruàju povoljne mogu}nosti za bavljenje
organskim p~elarstvom. U tom pogledu potrebna je edukacija p~elara, izra-
da i implementacija kompleksnih projekata, koji bi tretirali problematiku
p~elarske proizvodnje, za{titu ìvotne sredine i mogu}e zaga|iva~e.
Prisutnu zainteresovanost evropljana za kupovinu hrane iz prirode
sa na{ih podru~ja nalazimo u nau~no-istraìva~kim radovima saradnika
instituta za prou~avanje lekovitog bilja Josif Pan~i} iz Beograda i refere-
ntnih laboratorija, poput Zdravlja iz Leskovca i niza istraìva~kih projeka-
ta iz oblasti farmakologije, fitoterapije ishrane i sli~no.
Med kao proizvod sa odre|enim geografskim poreklom, bio bi
standardnog kvaliteta i za{ti}en, sa znatno boljom cenom na doma}em i
inostranom trì{tu. To bi bio stimulans za p~elare, pa i za stanovni{tvo
ovih krajeva da pove}aju proizvodnju i povedu brigu o o~uvanju i {irenju
medonosne flore.
Zokljuok: Broj vrsta medonosnih biljaka, duìna vegetacijskog perioda
(od sredine marta do kraja oktobra), posebno period cvetanja i povoljnost
klimatskih faktora, dozvoljavaju da se za podru~je jugoisto~ne Srbije kaè
da pripada podru~jima veoma pogodnim za p~elarenje, tim pre {to domini-
raju brdsko-planinski predeli, sa brojnom i o~uvanom vegetacijom bez
ve}ih industrijskih zaga|iva~a i intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom.
L I T E R A T U R A
1. N.Ran|elovi}, V. Stamenkovi}: I{~ezle, ugroène i retke biljke jugoisto~ne Srbije predloène za za{titu, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a,
Ni{-1985,
2. @. Martinovi}, S. Sotirov, N. Ran|elovi}: Biljnogeografske karakeristike Miljkova~ke klisure, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,
3. V. Jovanovi}: Neke specifi~nosti vegetacije refugijuma na planini Radan u ju`noj Srbiji, Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,
4. B. Prvulovi}: Funkcija bilja u narodnoj pesmi podru~ja Suve planine - Zbornik radova - Stogodi{njica flora Ni{a, Ni{-1985,
5. Dr. \. \or|evi} i dipl. ing. G. \or|evi}: Mogu}nosti p~elarenja u Topli~kom regionu, P~elar br. 5/97,
6. Dipl. ing V. Zaharj{evi}: Zbornik radova instituta "Dr Josif Pan~i}" - Lekovite sirovine , Sveska XV, Beograd-1996,
7. Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i ìvotnu sredinu: "Koncept odrìvog razvoja" Beograd - 1997,
8. V. Stamenkovi}: Medonosno bilje jugoisto~ne Srbije, âsopis za p~elarstvo "Matica" br. 27, Ni{-2001,
9. Dipl. biolog B. Zlatkovi}: Medonosno bilje Si}eva~ke klisure, âsopis za pcelarstvo "Matica" br. 26, Ni{-2001,
10. Mr N. Nedi}: Mogu}nosti organskog p~elarenja u na{oj zemlji, Zbornik radova 2. Kongresa p~elara Srbije, Aleksinac-2002 i
11. Z. Vasiljevi}: Klima Ni{a, nacionalno blago, Zbornik radova, Ni{-2000.
U p~elarstvu je u upotrebi vi{e na~ina suzbijanja varoe. Definitivno
je potvr|ena efikasnost samo nekih od njih. Zato je za prose~nog p~elara
~esto te{ko i zbunjuju}e, da uz pomo} raznih napisa u stru~nim ~asopisi-
ma, prona|e sebi primeren na~in suzbijanja ovog opasnog parazita.
Cilj ove knjiìce jeste da u vidu preglednih uputstava, predstavi
na~Ine suzbijanja varoe koje su p~elarski instituti detaljno istraìli i pri-
lagodili za primenu u praksi. Zato smo se i odrekli prikazivanja pojedi-
na~nih rezultata odre|enih na~ina suzbijanja varoe. Na kraju knjiìce su
kratko navedeni oni postupci suzbijanja parazita, koje iz raznih razloga
trenutno ne moèmo preporu~iti p~elarima.
\ufuf pe wbspp{f {bwjtf pe cspkb wbspb
Samo jedna varoa u }eliji legla moè toliko da o{teti p~elu koja
}e iz te }elije iza}i, da ona ne}e mo}i da obavlja poslove koji su joj
namenjeni u okviru podele rada u ko{nici. Stanje zajednice zavisi od broja
o{te}enih p~ela u njoj. Ako je larvu napalo vi{e varoa, p~ela pokazuje
znakove nakaznosti ili umire i pre izleganja. Neki virusi mogu, kao seku-
ndarni uzro~nici, da poja~aju {tetno dejstvo varoe. U prole}e je broj varoa
mali, i raste tek nakon pojave i odgajanja trutovskog legla u junu i julu.
Broj varoa je najve}i u kasno leto, usled ~ega se mogu pojaviti veoma
velike razlike u stanju raznih dru{tava na istom p~elinjaku. U ovo doba
godine mogu}a je reinvazija varoe iz jako napadnutih dru{tava u okolne
zajednice. Ali, broj varoa, naro~ito tokom odgajanja zimskih p~ela mora
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
J9
VoroopoJkontrolom
autori:
stru~njaci 15 nema~kih i 3 austrijska nau~na instituta koja se bave
varoom is slede}ih gradova:
Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle, Kirchhain,
Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am See
U Nema~koj je izdat priru~nik pod dole navedenim naslovom. Ovde
ga prenosimo takore}i u celini. U njemu se nalaze najnovije preporuke
nau~nih ustanova Nema~ke i Austrije koje se bave suzbijanjem varoe.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
biti {to manji!!! Name}e se zaklju~ak da bez suzbijanja varoe, zna~ajnije
{tete nastaju ve} posle godinu dana. Pored suzbijanja varoe, veliki zna~aj
ima i odabir i gajenje otpornih sojeva p~ela.
Pqsf{ {cph sf{jtufodjkf wbspb ob mflpwf
Ve} danas postoji otpornost varoe na mnoge lekove, npr. na sinte-
tske piretroide koji su sastavni deo preparata Apistan, Bayvarol, Klartan
(kod nas Varotom, Matisan,
Apihelt - primedba urednika). U
budu}nosti treba ra~unati na
pojavu rezistencije i na druge,
prvenstveno sintetske materije.
J{cfhbwbuj ptubulf mflp.
wb v qfmjokjn qspj{wpej.
nb
Prirodnost je osnovna
osobina meda i drugih p~elinjih
proizvoda, kada je re~ o pove-
renju potro{a~a meda. Zato
sredstva za suzbijanje varoe
treba pa`ljivo birati i kombino-
vati, tako da se izbegne njihovo
zaostajanje u medu i vosku.
Lpncjopwbuj sb{of objof tv{cjkbokb wbspf
Rad sa p~elinjim zajednicama mora biti kontinuiran, ili one brzo
propadaju. Neophodno je kombinovanje primerenih postupaka suzbijanja
OJgojonje
zimskihpelo
jonjebmoroprmojjunjuloogsepokt nooJec
RozoojlegloJostizeorhunocsreJinomgoJine.Posletogo,legloipelesesmonjuju,obrojoorooroste.
kontrolopriroJnogpoJonjoooroe
Go J i s nj i p l o n t r e t i r o nj o p r o t i o o o r o e
peloreoipostupcizooremepose
kontrolopriroJnogpoJonjoooroe
opril
moj
jun
jul
oogust
septembor
oktobor
nooembor
Jecembor
tretmonposlezoorsetkopose
tretmonposleprihronjioonjo
zimskitretmon
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
20
varoe. Koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i na~inu p~elarenja, i
mora se protezati kroz celu sezonu. P~elar bi trebalo da se kod nadle`nih
savetodavnih slu`bi informi{e o posebnim podru~nim programima suzbi-
janja varoe (vaì za Nema~ku - primedba urednika). Globalno gledano,
postoje tri perioda za tretiranje protiv varoe:
2* [b wsfnf qb|f
Primena hemijskih sredstava tokom pa{e kod proizvodnih dru{tava
ne dolazi u obzir! Zna~ajno umanjenje broja varoa moè se posti}i
biotehni~kim postupcima, kao {to su uklanjanje trutovskog sa}a, posta-
vljanje okvira za odgajanje trutova (gra|evnjak) i stvaranje novih dru{tava.
To je naro~ito va`no u podru~jima gde pa{a po~inje kasno, jer se hemi-
jski tretman moè izvesti tek krajem sezone, a do tada bi p~elinje zaje-
dnice mogle da budu zna~ajno o{te}ene.
3* Oblpo wsdbokb- v esv|uwjnb tb mfhmpn
Ovde treba upotrebljavati sredstva koja deluju i na varou u leglu.
Trenutno je u te svrhe mogu}e preporu~iti samo izvesne postupke sa
mravljom kiselinom.
4* [jnj- v esv|uwjnb cf{ mfhmb
Tada se vrlo efikasno primenjuju prskanje mle~nom kiselinom i
nakapavanje oksalnom kiselinom ili Perizinom.
Ejkbhoptujlb {bsbafoptuj
wbsppn
Za p~elara je va`no da utvrdi broj
varoa, kako bi mogao ste}i predstavu o
mogu}oj {teti koju }e imati. Dijagnoza se
postavlja pregledom podnih uloàka (koji
se stave ispod mreè u mreàstoj podnja~i
- primedba urednika):
-Uloàk je za{ti}en mreòm od
kontakta sa p~elama.
-U otpadu se prebroje otpale varoe,
7 dana posle postavljanja ~istog ulo`ka.
Prera~una se koliko je varoa padalo
dnevno.
-Procena stepena zaraènosti zavi-
si od godi{njeg doba i stanja dru{tva: Ako ve} u julu pada 5-10 varoa
dnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi se omogu}ilo odgajanje
zdravih zimskih p~ela. U oktobru/novembru dnevno treba da pada manje
..................................................................................
mrtoeooroenouloskuispoJmreze
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
2J
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
od 0,5 varoa. Danas se, nezavisno od toga, savetuje zimska obrada
p~elinjih zajednica!
QSFQPSV_FOJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB
2* Cjpufiojlj qptuvqdj
Vlmbokbokf usvupwtlph mfhmb
-Za{to? Varoe se radije razmnoàvaju u trutovskom nego u
radili~kom leglu. Trutovsko leglo je napadnuto 5-10 puta vi{e, te se u
njemu varoe brè razmnoàvaju! Zato razvoj varoe tokom godine bitno
zavisi od obima trutovskog legla. Jedna neuklonjena varoa u trutovskom
leglu se do kraja sezone vi{estruko umnoì.
-Kada? Tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla (od apri-
la do jula). Naro~ita efikasnost se postiè na po~etku odgajanja.
-îme? Koriste se okviri gra|evnjaci (prazni okviri).
-Kako? Okviri gra|evnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub.
Dve do tri nedelje po pstavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na koji-
ma je ve}i deo trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ni
najmanji deo trutovskog legla sa gra|evnjaka. Po mogu}nosti koristiti 2
gra|evnjaka po dru{tvu (isecati ih naizmeni~no na 7-10 dana). Godi{nje
po dru{tvu isecati {to je vi{e mogu}e gra|evnjaka (barem 3).
-U~inak? Uklanjanjem trutovskog legla iz 3 gra|evnjaka godi{nje,
mogu}e je da broj varoa u avgustu bude umanjen za vi{e od pola. Tako
se dobija u vremenu pre prvog hemijskog tretiranja (npr. kod kasne
{umske pa{e). Povrh toga, oduzimanje tru-
tovskog legla smanjuje rojevi nagon.
-Posebne napomene! Broj varoa je
ve}i u trutovskom sa}u gra|evnjaka nego
kod ve} izgra|enog sa}a. Budu}i da se tru-
tovi u dru{tvima odgajaju i na drugim mesti-
ma, a ne samo u okviru gra|evnjaka, ima ih
dovoljno za potrebe parenja. Zajednice grade
trutovsko leglo samo u povoljnim uslovima.
Zato se ne treba bojati smanjenja prinosa ili
slabljenja zajednice usled oduzimanja tru-
tovskog sa}a iz gra|evnjaka. Odsecanjem i
pretapanjem gra|evnjaka moè se dobiti re-
uklonjonje
trutooskogleglo
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
22
lativno ~ist tj. reziduama neoptere}en, skoro prvoklasni, p~elinji vosak.
Usvupwtlp tb~f {b iwbubokf wbspb
-Za{to? Trutovsko sa}e za hvatanje varoa je veoma efikasno u
zajednicama bez legla, i moè se tokom pa{ne sezone kombinovati sa
spre~avanjem rojenja. Ova metoda je naro~ito efikasna u mladim zaje-
dnicama.
-Kada? Po~ev{i od kraja prole}nog bu|enja (po~etak maja), pa
tokom ~itave sezone odgajanja trutovskog legla.
-îme? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen preve{avanjem
izgra|enog trutovskog sa}a, trutovskih satnih osnova ili gra|evnjaka).
-Kako? Zajednice bez legla ili delovi zajednica (npr. roj, ve{ta~ki
roj ili nukleus - pomo}na zajednica za odgajanje legla - nakon izlaska
p~ela iz legla) sadrè trutovsko sa}e sa nepoklopljenim leglom. Nakon
poklapanja legla, sa}e se vadi i topi, zajedno sa varoama. Jednokratnom
upotrebom se uklanja oko 80% varoa!
-Napomene! Nukleus (pomo}na zajednica za odgajanje legla)
moè se posle izlaska legla tako|e obraditi protiv varoe trutovskim sa}em
za hvatanje.
J{hsbeokb nmbef {bkfeojdf
-Za{to? Varoe se tokom leta uglavnom nalaze u poklopljenom
leglu. Uzimanje poklopljenog legla za formiranje nukleusa, rano u sezoni
smanjuje broj varoa u osnovnim zajednicama. Ve{ta~kim rojenjem mogu
se izgraditi mlade zajednice sa malim brojem varoa. Mlade zajednice se
mogu tokom formiranja (ve{ta~ki rojevi) ili kratko nakon njega (nukleusi)
jednostavno tretirati protiv varoe. Izgradnja mladih zajednica pomaè i
umanjenju rojevog nagona. Ve{ta~ki rojevi ujedno uti~u na smanjeno
{irenje svih bolesti legla.
-Kada? Nukleus ili ve{ta~ki roj tokom prole}ne pa{e: (uljana repi-
ca): spre~avanje rojevog nagona kod proizvodnih zajednica, dobijanje
mladih zajednica sa malim brojem varoa. Ve{ta~ki roj leti i u jesen: rasfo-
rmiranje proizvodnih dru{tava, kao nu`na mera za le~enje jako napadnu-
tih i ve} oslabljenih zajednica.
Ovlmfvt
Izvaditi sa}e sa uglavnom poklopljenim leglom i ku}nim p~elama.
Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i ne{to
vode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgra|enim praznim sa}em.
Pustiti da nukleus sam izvu~e mati~njake ili dodati jedan mati~njak (ne
dodavati sparenu maticu). Tri do ~etiri nedelje po formiranju, nukleusi se
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
23
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
mogu efikasno tretirati protiv varoe (mravlja kiselina, mle~na kiselina ili
sa}e za hvatanje). Leglo stare matice je do tada iza{lo, a mlado leglo jo{
nije poklopljeno.
Wf|ublj spk
Oslabljivanje (na po~etku perio-
da rojenja): stresti p~ele sa sa}a i sa
otprilike 1,5 kg p~ela formirati ve{ta~ki
roj. Rasformirati proizvodne zajednice
(kao ko~nica u slu~aju opasnosti leti
ili kao jesenja rutina u postupku rotaci-
je): svaka stara zajednica daje jedan ve{ta~ki roj. Ve{ta~ki roj moè biti
tretiran Perizinom u ko{nici bes sa}a ili, nakon dodavanja sa}a, a pre
poklapanja legla sa mle~nom ili oksalnom kiselinom.
3* Ifnjktlj qptuvqdj v qsjtvtuwv mfhmb
Nsbwmkb ljtfmjob . vpq|ufop
-Prednosti: Deluje u poklopljenom leglu. Prirodni je sastojak meda.
Ne o~ekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) varoa na nju.
-Mere opreza: Kod razre|ivanja kiselina sipa u vodu, nikako obrnu-
to (Nikada Voda U Kiselinu - Nikada VUK) (opasnost od eksplozije -
primedba urednika). Najbolje je kupiti kiselinu èljenog razre|enja. Nositi
rukavice i za{titne nao~are. Uvek uz sebe dràti pripremljenu vodu
(posudu sa vodom i raspr{iva~). Prskalicu za kiselinu odmah oprati spo-
lja i iznutra. Nositi za{titnu masku za disanje. Paziti na smer vetra.
Posude sa kiselinom jasno obeleìti. Zbog mogu}e opasnosti od pogre{ne
upotrebe (zamene) ne koristiti posude uobi~ajene za ìvotne namirnice
(fla{e za vodu ili mleko). Zbog dece, kiselinu dràti na nedostupnim mesti-
ma, pod klju~em.
-Napomene! Mravlja kiselina je dozvoljena za upotrebu u obliku
Illertisser plo~e protiv varoe i u vakuum raspr{iva~ima. Za sve postupke:
otvoriti mreàstu podnja~u, a otvor ko{nice dràti otvorenim.
Nsbwmkb ljtfmjob ob tvo}fsbtupk lsqj
-Za{to? Jednostavna, brza primena. Primenljivo na skoro svaki tip
ko{nica, nisu potrebni dodatni okviri.
-Kada? Odmah posle okon~anja pa{e, kod spoljnih temperatura
preko 12
0
C. Ako dnevne temperature prelaze 25
0
C, tretirati uve~e.
-îme? Sun|erasta krpa veli~ine oko 20x20x0,5 cm (otprilike na{a
8tresenepele
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
24
krpa za sudove sli~nih dimenzija - primedba urednika). [to hladnija 60%-
na mravlja kiselina. Posuda za doziranje, menzura ili {pric.
-Kako? Sun|erastu krpu staviti {to bliè p~elama odozgo ili odo-
zdo u ko{nicu. Tretman primeniti barem 3-4 puta tokom 4-7 dana.
Obrada odozgo: Sun|erastu krpu poloìti na satono{e okvira. Dati
2 ml kiseline po jednom Zanderovom
ramu (u Nema~koj se koristi i ova
ko{nica - Zanderova, koja ima okvir
42x22 cm, gde je povr{ina sa}a 800
cm
2
).
Obrada odozdo: Sun|erastu
krpu staviti u mreù za dijagnostiku
(mreà sa ulo{kom koju p~elari bez
mreàste podnja~e stavljaju na sta-
ndardnu podnja~u radi prebrojavanja
opalih varoa i njihovog drànja van
dohvata p~ela - primedba urednika),
ili ispod mreè mreàste podnja~e,
ako je p~elar ima. Dati 3 ml po je-
dnom Zanderovom okviru.
Nsbwmkb ljtfmjob v nfejdjotlpk cpjdj
-Za{to? Primenljivo je i kod jako toplog vremena. Obrada moè
biti prekinuta bilo kada i ponovo nastavljena, ako ima takve potrebe, bez
gubitka mravlje kiseline koja je ostala u bo~ici. Dnevna doza isparavanja
kiseline se lako proverava bez naro~itih ulaganja. Moè se primeniti kao
kratkotrajan ili dugoro~ni tretman.
-Kada? Od kraja jula do kraja se-
ptembra. Dovoljna su dva tretmana,
prvi pre, a drugi posle prihranjivanja.
-îme? Mravlja kiselina 85%. (Koristi
se medicinska bo~ica od 200 ml pod
oznakom Aponorm-Medizin-Flasche,
Artikel-Nr. 32324, sa zatvara~em na
zavrtanje i kapaljkom, Artikel-Nr.
32334, koja se moè kupiti u
nema~kim apotekama). Drvena
da{~ica kao drà~ fla{ice je veli~ine
oko 6x6x2 cm sa rupom istog
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
25
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
pre~nika kao grli} medicinske bo~ice.
Tanjiri} je od posude za cve}e pre~nika
12-14 cm. Ispariva~-fitilj je papirni pe{kir
ili materijal mekanih vlakana. Otvor boce
mora potpuno da prijanja uz fitilj zbog
opasnosti od isticanja kiseline.
-Kako? Medicinsku bocu postaviti
isklju~ivo odozgo, u prazan nastavak, ili
u naopako okrenutu hranilicu. Efikasnost
je dobra. Kod zajednica na 2 Zanderova
nastavka ispari 20 g kiseline na dan, a
kod jednog tela 8 g dnevno. Ako su
okviri postavljeni na toplo (paralelno sa letom), eventualno se moè
smanjiti doza.
Nsbwmkb ljtfmjob v jtqbsjwbv
-Za{to? Dnevni u~inak isparavanja moè biti procenjen bez puno
tro{ka, i precizno se o~itava na skali ispariva~a. Ispariva~ se moè stavi-
ti u skoro svaku ko{nicu.
-Kada? Dva puta godi{nje: posle vrcanja i nakon prihranjivanja.
Obrada moè da bude efikasna i kod dnevnih temperatura do 30
0
C, ali
no}ne ne smeju da padnu ispod 5
0
C.
-îme? Mravlja kiselina 60%. Ispariva~ se zaveè za okvir traka-
ma koje se isporu~uju sa njim (od skoro jednu vrstu ispariva~a moèmo
da nabavimo i na na{em trì{tu - primedba urednika).
-Kako? Punjenje ispariva~a se vr{i prema uputstvu proizvo|a~a.
PregleJoorijontitretmonomeJicinskomboicom
oorijontosreJstooJrustoouJJrustoou2koJo
nostookunostooko
tonjirnimrooljo50mlJ00mloogust,pre
isporiookiselino85'r=J2cmr=J4cmprihronjioonjo
krotkitonjir
popirnipeskirJ4xJ4cmJ6xJ6cm
tonjirnimrooljoJ50ml200mlseptembor,
isporiookiselino85'r=J2cmr=J4cmposle
Jugitonjirprihronjioonjo
popirnipeskirJ4xJ4cmJ6xJ6cm
meJicinskomrooljo2530ml5060mluoogustu
boicobezkiselino85'i
tonjiromoterijoloJJ0xJ5cmJ0xJ5cmseptembru
mekoniholokono
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
26
Svaka zajednica dobije 80 ml
mravlje kiseline po posednu-
tom nastavku. Posle vrcanja
treba osigurati dnevnu
koli~inu isparavanja od 15-20
ml tokom otprilike 5 dana.
Posle prihranjivanja treba
osigurati dnevnu koli~inu
isparavanja od 6-10 ml
tokom desetak dana. Jedan
ispariva~ se stavlja po doda-
tnom nastavku. Kod zajednica u jednom nastavku ispariva~ se postavlja
dalje od leta, a kod zajednica u dva
nastavka po mogu}stvu staviti dva
ispariva~a dijagonalno. Kod ko{nica gde
su okviri postavljeni na toplo, ispara-
vanje je uravnoteènije, a efikasnost
ve}a.
4* Ifnjktlj qptuvqdj cf{ qsjtvtuwb mfhmb
Nmfob ljtfmjob . qstlbokf
-Za{to? Ne ostavlja rezidue u p~elinjim proizvodima. Prirodni je
sastojak meda. Bezopasna je za onoga ko sa njom radi (u propisanim
dozama - primedba urednika).
-Kada? Leti kod mladih zajednica bez poklopljenog legla. Zimi kod
temperatura iznad ta~ke mr`njenja.
-îme? Mle~na kiselina 15 Vol.% {L(+)} (me{avina 100 ml 85%-
ne mle~ne kiseline i oko 500 ml vode). Koristi se ku}ni ru~ni rasprskiva~,
odnosno raspr{iva~ pod vazdu{nim pritiskom sa finim raspr{ivanjem
(najbolje je koristiti pi{tolj sa dozimetrom koji daje ravnomerno rasprska-
vanje po jedinici povr{ine, ali ko{ta oko 125 EURA - primedba urednika).
-Kako? Dvokratna primena unutar nekoliko dana. Najve}a doza je
8 ml po jednoj strani posednutog rama. Rastvor nanositi {to ravnomerni-
je, da bi se izbeglo natapanje p~ela.
-Napomene! U Nema~koj je zatraèno zakonsko odobrenje za pri-
menu mle~ne kiseline. U nekim nema~kim pokrajinama je ve} pre}utno
odobrena.
-Mere opreza! Mogu}e opasnosti su nadraàj koè i o{te}enja oka.
..................................................................................
isporioo
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
27
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
Preporu~uje se za{tita disajnih puteva pri prskanju, ali i no{enje za{titnih
nao~ara, rukavica i za{titne ode}e.
Pltbmob ljtfmjob . lbqbokf
-Za{to? Brza i jednostavna primena. Pri pravilnoj primeni nema
rezidua u p~elinjim proizvodima.
-Kada? Samo kod zajednica bez legla (nasumi~nom proverom na
manjem uzorku utvrditi nepostojanje legla). Uglavnom u kasnu jesen ili
zimu. Kod spoljnih temperatura iznad ta~ke mr`njenja.
-îme? [e}erni rastvor oksalne kiseline:
broj dru{tava {e}erni rastvor dihidrat oksalne kiseline
5 0,25 l 9 g
10 0,50 l 18 g
20 1,00 l 35 g
Najpre pripremiti topli {e}erni sirup (temperatura tela, oko 37
0
C),
sa odnosom {e}er:voda otprilike 1:1, i odmeriti traènu koli~inu, a u nju
sipati dihidrat oksalne kiseline (u
uobi~ajenom trgova~kom pako-
vanju), po uputstvu iz gornje
tabele. Sna`no mu}kati sve dok
se kristali ne otope. Koristi se
jednosmerna brizgalica (100 ml)
za doziranje i aplikaciju ({pric -
primedba urednika). Nose se
za{titne rukavice i za{titna
p~elarska ode}a.
-Kako? Jednokratna pri-
mena. Pri doziranju voditi ra~una
o snazi p~elinjeg dru{tva:
snaga dru{tva prostor zauzet p~elama koli~ina rastvora
slaba manje od 1 nastavka 30 ml
srednja 1 nastavak 40 ml
sna`na vi{e od jednog nastavka 50 ml
Rastvor pre upotrebe po mogu}nosti zagrejati na temperaturu tela. Rastvor
nakapati samo na p~ele u ulicama. Izbegavati kapanje po okvirima i
vosku.
-Napomene! Ne pove}avati dozu ni broj tretmana. To dovodi do
slabljenja ili uginjavanja zajednica. Prole}ni razvoj zajednice moè biti
usporen. Rastvor oksalne kiseline ~uvati na hladnom, ne duè od 6 mese-
8ecernirostooroksolnekiselinese
nokoposomopopelomo.ProJuzno
ceoicopooecooopreciznostkoponjo
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
28
ci. Preparat koji se kupuje u Nema~koj po imenu Bienenwohl ve} sadrì
35 g oksalne kiseline na litar. Oksalna kiselina nije dozvoljena za upotre-
bu pri le~enju ìvotinja. U nekim saveznim dràvama ipak pre}utno dozvo-
ljavaju njenu primenu.
-Mere opreza! Kristali dihidrata oksalne kiseline su veoma otrovni:
svaki dodir sa koòm i udisanje ili uno{enje u organizam kristalne pra{ine
pri pripremanju rastvora mora se spre~iti kori{}enjem odgovaraju}e
za{titne ode}e (rukavice, za{titne nao~are, maska za finu pra{inu tip FFP
2 SL (EN 149) pod navedenim oznakama dostupno u Nema~koj) i oprezn-
im radom. Prilikom primene nositi za{titne rukavice. Rastvor ne sme
dospeti na koù.
Qfsj{jo
-Za{to? Brza i jednostavna primena. Visoka efikasnost.
-Kada? Kod ve{ta~kih rojeva. Kod zajednica bez legla, koristi se
uglavnom u kasnu jesen ili zimu.
-îme? Perizin se daje posebnim aplikatorom ili automatskom i
jednosmernom brzigalicom ({pricem).
-Kako? Prema uputstvu proizvo|a~a. P~ele ga bolje podnose ako
je rastvor topao. Da bi se izbegli ostaci leka u p~elinjim proizvodima
(rezidue), treba ga u sklopu celovitog programa za{tite od varoe primeni-
ti samo jednom godi{nje.
-Napomena! Perizin je slu`beno dozvoljen za upotrebu u
Nema~koj. Iz nekih evropskih zemalja ve} je javljeno o otpornosti varoe
na njegovu aktivnu materiju. Zato se savetuje nasumi~na provera efika-
snosti tretmana, tako {to }e se posle njegove primene upotrebiti mle~na
ili oksalna kiselina. Obavezno treba pratiti nove informacije u p~elarskim
~asopisima!
OFQSFQPSV_MKJWJ QPTUVQDJ TV[CJKBOKB
Postupci i sredstva koja }e biti navedena u narednom tekstu
trenutno se ne mogu preporu~iti za suzbijanje varoe, jer nisu dovoljno
istraèni i prou~eni, ili nisu dopu{teni za primenu, ili su jednostavno nedo-
voljno efikasni ili ~ak i neefikasni.
Qptuvqdj lpkj tf jtqjuvkv
Apiguard: Apigard sadrì timol u gelu. Timol gel se nalazi u pako-
vanju oblika pa{tete sa malom visinom (1 cm). Poloì se u ko{nicu na
satono{e i isparava 3 nedelje. Zbog dugog delovanja na udaru su i varoe
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
29
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
koje su skrivene na p~elama u razvoju. Rezultati do sada nisu jedno-
brazni, a definitivne doze i na~in primene jo{ nisu definisani.
Api Life Var: Ovaj proizvod italijanske proizvodnje sadrì pored ti-
mola i druga eteri~na ulja (mentol, kamfor i eukaliptol - primedba uredni-
ka). Jedna plo~a sa apsorbovanim eteri~nim uljima se stavi na satono{e
posle prihranjivanja. Delovanje je dugotrajno, putem laganog isparavanja,
a obuhvataju se i varoe koje izlaze iz legla. U nekim eksperimentima se
preparat pokazao efikasnim, pa ga mnogi p~elari ve} godinama uspe{no
primenjuju.
KombiAM: KombiAM je postupak u kojem se koristi razre|ena
mravlja kiselina (15%) i maùranovo ulje. Tretman je uspe{an leti nakon
vrcanja, u periodu od 4 nedelje. Mravlja kiselina se stavlja u mreòm
za{ti}ene posude ispod ramova, i istovremeno se daju maùranovim uljem
natopljene letvice odozgo, na satono{e. O~igledno je da je metoda efika-
sna i bez maùranovog ulja. Prvi rezultati su obe}avali, a uspeh svakako
zavisi od tipa ko{nica na kojima se primenjuje. Eksperimenti za
pobolj{anje ove metode su u toku.
Tvnokjwj qptuvqdj
Timol ramovi: U ovom postupku utori na satono{ama se napune
kristalima timola, i ostave se u zajednici ~itave sezone. Ali, u na~elu,
suzbijanje hemijskim sredstvima tokom sezone nije prihvatljivo. Pri ovom
postupku zaostaje pove}ana koli~ina timola u medu, {to ponekad menja
ukus i miris meda, pa med nije odgovaraju}i za prodaju.
Bayvarol: Bayvarol, kao i Apistan i Klartan sadrì sintetske
piretroide kao aktivnu materiju. Zbog dugotrajnog dejstva deluje i na varoe
koje iza|u sa mladim p~elama iz legla. Aktivna materija je topiva u vosku,
i gomila se u njemu. U me|uvremenu su se u nekim evropskim zemlja-
ma, pa i u Nema~koj, pojavile varoe otporne na ovu aktivnu materiju. To
zna~i da Bayvarol i drugi sintetski piretroidi nisu vi{e efikasni, ili bar ne
u onoj meri kao ranije, pa na to treba sve p~elare pravovremeno upo-
zoriti.
Amitraz: Amitraz se u nekim evropskim zemljama moè nabaviti u
obliku traka koje polako otpu{taju aktivnu materiju. Dve trake se oka~e u
ko{nici i u njoj ostaju 6 nedelja. Zbog tako dugog dejstva, obuhva}ene
su i varoe koje izlaze iz legla. U nekim zemljama amitraz je dostupan i
u obliku spreja. Kao takav je vrlo nestabilan i razlaè se u razli~ite, deli-
mi~no otrovne metabolite. U Nema~koj nije dopu{tena upotreba amitraza
(kod nas Hemovar, Varolik - primedba urednika).
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
30
Oksalna kiselina - prskanje: Prskanje svih p~ela na sa}u sa 3%-
om oksalnom kiselinom kod zajednica bez legla je efikasan i za p~ele
podno{ljiv na~in primene. Metoda se ne preporu~uje zbog opasnosti od
udisanja sitnih kapljica kiseline, naro~ito pri vetrovitom vremenu.
Oksalna kiselina - isparavanje: Kod ovog postupka se kapsula
oksalne kiseline vru}om ka{i~icom unese kroz leto u ko{nicu gde ispara-
va. Fine pare izlaze kroz leto i u okolinu, {to zahteva velike tro{kove radi
za{tite osobe koja p~ele tretira na taj na~in (potrebna je i za{titna gas
maska). Zbog toga, ova metoda ne moè da bude preporu~ena.
Offgjlbtoj qptuvqdj
Obi~na paprat (Aspidium filix mas): Tokom {estonedeljnog tre-
tmana dru{tava pomo}u paprati (Dryopteris spec.), uz kontrolnu netreti-
ranu grupu, pra}eni su slede}i pokazatelji: broj varoa pre i posle ekspe-
rimenta, otpadanje varoa tokom tretmana pomo}u paprati i otpadanje
varoa nakon zavr{enog tretmana mravljom kiselinom. Nije dokazana
uspe{nost ovog tretmana.
Dragoljub (Tropaeolum maius): Prema ~lancima u p~elarskim
~asopisima trebalo bi oko p~elinjaka posaditi dragoljub kako bi se sma-
njio broj varoa. U eksperimentima nije potvr|eno dejstvo na varoe.
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
3J
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
BIOLOGI1A I DI1AGNO8TIKA
Iz varoozom zaraène }elije obavezno izlaze lo{e razvijene i
o{te}ene p~ele koje imaju kratak ìvotni vek. One pogotovu nisu dovoljno
sposobne da ìve dovoljno dugo u nepogodnim uslovima (vreli letnji suvi
periodi, hladni zimski periodi), niti da kvalitetno obavljaju poverene im
poslove. Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom odgajanja zi-
mskih p~ela, jer se povr{ina legla progresivno smanjuje, zbog sve
umerenijeg polaganja jaja od strane matice, a koncentracija varoa po }eliji
legla se pove}ava. Pored trenutne {tete koju p~ele direktno trpe od para-
zitiranja varoa, nadovezuje se i sekundarna virusna infekcija, kojoj su tako
o{te}ene p~ele naro~ito podlo`ne.
Voroozoklinikosliko,
Jijognostikoiteropijo,
bioloskeihemijskemeresuzbijonjo
Dr Ralph Buchler
abstrakt
--------- rozoojleglo
rozoojooroe
TokooirozoojolegloiooroetokomgoJineu
sreJnjeeoropskimklimotskimuslooimo
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
32
..................................................................................
Da bi izbegao stra{ne posledice po svoje p~ele, p~elar blagovre-
meno mora da proceni ja~inu napada, mnogo pre nego {to bi se izlegle
potrebne, a o{te}ene p~ele, ili pre nego {to se pojavi ve}i broj varoa na
samim p~elama koje mogu da predstavljaju zna~ajan rizik po p~elinje
zajednice. To se efikasno postiè kontrolom i prebrojavanjem prirodno
opalih varoa na mreòm za{ti}enom ulo{ku, ili ulo{ku ispod mreàste po-
dnja~e. êtiri do {est nedelja pre prekida polaganja jaja od strane ma-
tice, broj prirodno opalih varoa nikako ne sme dnevno da prelazi pet gri-
nja. Shodno na|enom stanju, treba blagovremeno uklju~iti odgovaraju}e
mere suzbijanja ovog opasnog parazita p~ela.
MFRF 8UZBI1AN1A
Tokom razvoja dru{tva, naro~ito tokom sezonskog medobranja,
zbog opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, vosku
i ostalim p~elinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada se
isklju~ivo preporu~uju biotehni~ki postupci suzbijanja parazita, postavljanje
ramova gra|evnjaka u sredinu legla i dodavanje nezatvorenog trutovskog
legla za lovljenje varoa, pre svega u dru{tvima bez legla, kao i formira-
nje mladih zajednica (nukleusi ili ve{ta~ki rojevi). O tome je detaljno
pisano u na{oj knjiìci (~iji je prevod objavljen u ovom zborniku - prime-
dba urednika).
Nakon zavr{enog medobranja, dru{tva moèmo tretirati mravljom
kiselinom ili timolom. Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u p~elinjim
zajednicama, veoma efikasno i na jednostavan na~in moèmo upotrebiti
mle~nu kiselinu, oksalnu kiselinu ili Perizin. Podrazumeva se da svako tre-
tiranje mora biti obavljeno strogo po preporukama veterinara, jer nestru~ni
tretmani mogu dati rezidue hemikalija u medu i drugim p~elinjim proizvodi-
ma i prouzrokovati dodatne tro{kove.
Izuzetno je va`no jednovremeno tretiranje susednih p~elinjaka, da
se kasnije varoe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane p~elinjake. Tako
se poni{tavaju efekti efikasnih tretmana. Od neprocenjivog je zna~aja da
p~elari {to pre shvate neverovatnu prednost jednovremenih tretiranja pro-
tiv varoe na {irem podru~ju, jer se tako varoa efikasnije suzbija, a tro{kovi
su mnogo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih tre-
tmana, i njihovo svo|enje na manji broj. Pove}anje razmaka izme|u tre-
tiranja ne samo {to {tedi novac za lekove, ve} i smanjuje rizik pojavlji-
vanja {tetnih i nedozvoljenih rezidua hemikalija u p~elinjim proizvodima.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
33
BIOLOGI1AIZIVOTNICIKLU8VAROF
Varooza je parazitno oboljenje p~elinjeg dru{tva, odnosno tru-
tovskog i radili~kog legla i odraslih p~ela (radilica, trutova i matice).
Uzrokovano je krpeljima roda Varroa (V. jacobsoni, Oudemans, 1904 i V.
destructor Anderson i Trueman, 2000).
Odrasla ènka krpelja je duga od 1 do 1,5 mm, a {iroka 1,5 do
1,8 mm i moè se videti golim okom. Ona je ve}a od mu`jaka. Telo je
tamno sme|e, pljosnato i elipsasto, pokriveno hitinskim {titom koji je odoz-
go ispup~en, a odozdo pljosnat. Sa strane gde se sastavljaju gornji (cara-
pax) i donji (sternit) deo hitinskog {tita nalaze se hitinske kukice pore|ane
u jednom redu. U prednjem delu tela (na prozomi) nalazi se usni aparat
prilago|en za ubadanje i sisanje, a na zadnjem delu opistozome je polno
- analni otvor. Krpelj je veoma pokretan, kre}e se pomo}u ~etiri para
ekstremiteta postavljenih sa ventralne strane tela. Oplo|ena ènka ulazi u
leglo pre njegovog poklapanja. @enke krpelja preferiraju polaganje jaja u
trutovskom leglu zbog niè temperature, ve}e koli~ine hranjivih materija
(duèg perioda razvoja trutova) i ve}ih mogu}nosti rasprostranjenja krpel-
ja putem trutova koji bez problema mogu ulaziti iz jedne u drugu ko{nicu.
Kada nema trutovskog legla, ènke krpelja polaù jaja u radili~kom leglu.
Razvoj i polna zrelost traju 8 - 9 dana kod ènki i 6 -7 dana kod mu`jaka.
Oplo|enje se obavlja u poklopljenom leglu gde ènka polaè 9 do 38 jaja,
ali se sva ne razvijaju. Svi razvojni oblici parazita se hrane hemolimfom
8ooremenostrotegijosuzbijonjoporozito
VorrooJestructor,soosortomno
molekulornogenetikiospektselekcije
peloujunkcijirezistentnostinooorou
Prof. dr Zoran Stanimirovi}
Mr Jevrosima Stevanovi}
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
34
p~elinjih ili trutovskih larvi. Boja ènke je sme|a i lako se prime}uje na
beloj povr{ini larve ili lutke p~ele. Posle izvo|enja truta ili radilice sa njima
izlazi i ènka varoe. Oblik ènke je prilago|en za hvatanje i podvla~enje
pod segmente na trbuhu odrasle p~ele, pa se te{ko uo~avaju. Varoa se
naj~e{}e sme{ta na prelazu izme|u abdominalnih (trbu{nih) segmenata,
kao i na grudima. To su mesta na telu p~ele gde krpelj najlak{e probija
hitinsku membranu i dolazi do hemolimfne te~nosti doma}ina. Varoa se
hrani hemolimfom, {to iscrpljuje p~elu, a stalno otvorene ranice
omogu}avaju prodiranje bakterija i virusa u telo p~ele. Tako se stvaraju
sekundarne infekcije koje ~esto mogu biti opa-snije nego sama varoa. U
toku leta varoa ìvi do 2 - 3 meseca, a zimi 6 - 8 meseci. U laboratori-
jskim uslovima bez hrane mogu preìveti do 10 dana. Raspored varoe u
p~elinjem dru{tvu nije ravnomeran i zavisi od sezone. U zimskom perio-
du se nalaze uglavnom na odraslim p~elama, u prole}e po~inju ulaziti u
leglo, a leti 80 - 90% krpelja se nalazi u leglu i samo oko 10% na
odraslim p~elama.
Mu`jak varoe je znatno sitniji od ènke, ima okruglasto telo i slabi-
je razvijen hitinski omota~ sivkasto-bele boje. Duìna tela mu`jaka se
kre}e od 0,75 do 0,93 mm, a {irina od 0,7 do 0,9 mm. Nakon spariva-
nja sa ènkom u poklopljenim }elijama trutovskog i radili~kog legla mu`jak
krpelja uginjava zbog nedostatka adekvatne hrane (hemolimfe larvi p~ela)
i zato se ne moè videti na odraslim p~elama.
Ranije je smatrano da se varoa hrani otpadnim produktima p~ela
i da nije pravi parazit, me|utim, danas se zna da se svi razvojni oblici
krpelja vrste Varroa destructor hrane hemolimfom trutovskih i radili~kih
larvi, ili hemolimfom odraslih p~ela, te da predstavlja obligatnog
ektoparazita p~ela i p~elinjeg legla.
Znaci varooze se zapaàju kako na p~elinjem leglu, tako i na
odraslim p~elama. Leglo je i{arano, jer su mrtve infestirane lutke izba~ene.
Kod p~ela radilica su o{te}ena uglavnom krila, koja su nepravilno razvi-
jena i deformisana, a zapaàju se promene i na abdomenu i nogama. U
drugoj polovini leta bolest se manifestuje pojavom p~ela sa delimi~nim i
potpunim odsustvom krila, kao i pojavom sitnih i po pravilu avitalnih p~ela.
Infestirana p~elinja dru{tva su uznemirena, trutovi su nesposobni za oplo-
dnju, a iscrpljene p~ele radilice padaju na zemlju ispred ko{nica i umiru.
Ako p~ela ugine, varoa je brzo napu{ta i prelazi na zdravu p~elu gde se
zaka~i izme|u segmenata trbuha, probija hitinski omota~ i po~inje ishranu
hemolimfom. Posle nestanka trutovskog legla - u avgustu varoa prelazi na
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
35
..................................................................................
radili~ke larve i o{te}uje ih. Iz o{te}enih larvi nastaju radilice sa nerazvi-
jenim mandibularnim `lezdama, manje su telesne mase i sa takvim
o{te}enjima krila da su nesposobne za let. @ivotni vek infestiranih p~ela
se skra}uje, a radna sposobnost im se u velikoj meri smanjuje.
Pove}avanjem stepena infestiranosti p~elinje dru{tvo postepeno slabi i
propada. Broj parazita u ko{nici kre}e se od nekoliko stotina do nekoliko
hiljada. P~elinje zajednice sa visokim stepenom infestiranosti, ~esto u
novembru ili decembru mesecu, mogu napustiti ko{nicu. Tada u ko{nici
ostaju matica i ne{to malo p~ela sa dovoljno rezervi meda.
Ukoliko se blagovremeno ne pristupi uni{tavanju varoe, napadnu-
ta p~elinja zajednica moè biti uni{tena. U po~etku bolest proti~e lagano
i neprimetno i ne odraàva se na produktivnost p~elinjih dru{tava. Prvi
klini~ki simptomi se uo~avaju nakon 2-3 godine. Nimfe krpelja probijaju
kutikulu p~elinje lutke i hrane se njenom hemolimfom {to dovodi do sma-
njenja teìne novoizvedenih odraslih p~ela. îm stepen infestiranosti
prema{i 5%, po~inje nagli porast populacije parazita u ko{nici, sa
dinamikom uve}anja 5-10 puta u narednom kvartalu i tendencijom stalnog
rasta, ali manjom dinamikom. U jesen stepen infestiranosti p~elinjeg
dru{tva krpeljom varoa postepeno raste, s jedne strane zbog pove}ane
reprodukcije varoe, a s druge, zbog smanjenja broja p~ela, zbog ~ega se
pove}ava relativni broj napadnutih p~ela. Kod slabijih p~elinjih dru{tava tok
bolesti je relativno kra}i. Razlog tome su povoljniji uslovi za razvoj varoe
(nià temperatura) i poreme}en odnos me|u brojem p~ela i krpelja u korist
parazita. Drugi ~inilac je smanjena odbrambena (imunolo{ka) sposobnost
slabih dru{tava zbog iscrpljenosti, prerade ve}ih koli~ina {e}ernog sirupa,
eventualnog prisustva drugih uzro~nika bolesti i poreme}ene mikroeko-
lo{ke ravnoteè u ko{nici.
Za uspe{no suzbijanje i preventivu bolesti najzna~ajnije je rano
utvr|ivanje prisustva varoe. Postoji vi{e na~ina za ranu i blagovremenu
detekciju varoe u ko{nici. Najsigurniji i najbrì na~in je kontrola trutovskog
legla, ali je isto tako efikasan metod kontrole pomo}u ì~ane podnja~e.
Za dijagnostikovanje varooze jako je bitna vizuelna opservacija podnih
uloàka. U tom smislu najbolje je obaviti pregled uloàka sa ì~anom
re{etkom, jer ona istovremeno p~ele {titi od otpalih varoa na podnja~i.
Otpale varoe se sakupljaju nakon 7 dana, broje se i vr{i se procena bro-
jnosti varoa koje otpadnu u toku jednog dana. Procena invadiranosti se
obavlja zavisno od godi{njeg doba i stanja zajednice, pa tako, ako ve} u
julu otpadne 5 do 10 varoa na dan zajednicu odmah treba tretirati kako
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
36
bi se obezbedio uzgoj zdravih zimskih p~ela. U oktobru ili novembru, ako
je prose~no na dan otpalo od 0,5% do preko 1% parazita, mora se
obavezno pristupiti zimskom tretmanu. Svaku sumnju na varoozu treba
otkloniti laboratorijskim pregledom legla i odraslih p~ela.
BIOLO8KFMFRF8UZBI1AN1AVAROOZF
U borbi protiv varoe danas se preduzima niz biolo{ko-mehani~kih
i geneti~ko-selekcijskih mera. Od biolo{ko-mehani~kih mera koristi se: ram
gra|evnjak, isecanje poklopljenog trutovskog legla, uklanjanje prvog i za-
dnjeg legla, uklanjanje celog poklopljenog legla, formiranje novih rojeva
bez legla, blokiranje matice za 20 - 30 dana i sli~no, dok u geneti~ko-
selekcijskom pogledu pristupa se pra}enju higijenskog i negovateljskog
pona{anja p~elinjih zajednica sa merama selekcije u cilju dobijanja novih
linija p~ela otpornijih na bolesti (matice otpornije na ameri~ku kugu, asko-
sferozu i varoozu, odnosno SMR matice sa sposobno{}u blokiranja repro-
dukcije krpelja).
BIOLO8KOMFHANICKFMFRF8UZBI1AN1AVAROOZF
Manipulativni tretman se sastoji u smanjivanju legla u infestiranom
dru{tvu kako bi se spre~ila migracija ènki Varroa destructor u poklopljene
}elije. Na ovaj na~in matica se ograni~ava na jedan ili dva prazna rama,
koja su okruèna sa}em sa poklopljenim }elijama.
Isecanje trutovskog legla je metoda koja se moè koristiti tokom
cele sezone uzgoja trutovskog legla, od aprila do jula meseca, s obzirom
na to da Varroa destructor 5 do 10 puta vi{e preferira trutovsko leglo u
odnosu na radili~ko. Samo jedna varoa koja nije uklonjena sa trutovskog
legla do kasnog leta moè dati preko 70 potomaka. Isecanje sektora s
trutovskim leglom nije se pokazalo mnogo uspe{no, jer je za njega potre-
bno vi{e truda i sa}e se o{te}uje. Bolji rezultati se postiù kada se iseku
samo poklop~i}i na }elijama s trutovskim larvama. To treba uraditi tako|e
prvih dana posle poklapanja larvi.
Ram gra|evnjak moè da se pripremi i primeni u raznim varija-
ntama, a prema èlji p~elara. Kod njegove primene va`no je pridràvati
se nekoliko uslova:
o Prvi uslov je kori{}enje rama gra|evnjaka stalno u toku ~itave
aktivne sezone, dok u ko{nici postoji trutovsko leglo, od aprila do jula
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
37
..................................................................................
meseca. Utvr|eno je da kori{}enje rama gra|evnjaka samo u prole}e nije
dovoljno, jer krpelji koji su ostali u gnezdu ubrzavaju proces umnoàva-
nja i u jesen dru{tva imaju podjednaku infestiranost kao i dru{tva kod
kojih uop{te nije primenjivana ova biolo{ko-mehani~ka metoda borbe pro-
tiv Varroa destructor.
o Drugi uslov je da se ram gra|evnjak postavlja u sredinu legla i
nikada na periferiju legla. Nakon dve do tri nedelje vade se, uglavnom
trutovskim leglom popunjeni okviri i pretapaju. Bolji rezultati se postiù pri-
menom dva gra|evnjaka po zajednici koji se isecaju naizmeni~no svakih
7 do 10 dana. Uklanjanjem trutovskog legla iz tri gra|evnjaka po sezoni
(godi{nje) moguce je broj varoa u zajednici smanjiti do avgusta meseca
za vi{e od 50%, tako da se dobija vi{e vremena pre prvih hemijskih tre-
tmana (nakon kasne {umske pa{e). Primenom gra|evnjaka u borbi protiv
varooze postiè se i smanjenje rojidbenog nagona p~elinje
zajednice.Uspe{na primena ove metode zavisi od osmi{ljenog plana,
odnosno strategije kojom p~elar usmerava ènke varoe u pripremljenu
zamku i pomo}u koje prati dinamiku zaraènosti dru{tva na p~elinjaku.
Stvaranje novog ambijenta za varou podrazumeva:
o uklanjanje, bez izuzetaka, svih okvira sa trutovskim }elijama na
sa}u u plodi{nim i medi{nim nastavcima ko{nice. Ovo stanje treba pe-
rmanentno odràvati i pri svakom vrcanju meda obavljati kontrolu i ramove
sa trutovskim leglom odstranjivati;
o p~elinjim zajednicama obezbediti dovoljno praznih ramova sa tru-
tovskim }elijama koje }e matica zale}i neoplo|enim jajima. Najefikasnije
se pokazala metoda rada sa jednim ili dva rama gra|evnjaka po matici;
Upotreba gra|evnjaka daje dobre rezultate samo u godinama sa
vrlo povoljnom pa{om i klimatskim prilikama, tj. u vreme povoljnih uslova
za izgradnju sa}a. Naime, i u ovakvim uslovima ram gra|evnjak raciona-
lno je upotrebiti tri puta i to sa napomenom da je efekat mnogo bolji pri
srednje jakoj pa{i, jer tokom jake pa{e, trutovsko sa}e biva iskori{teno za
sme{taj nektara i matica u njega ne stigne da poloì neoplo|ena jaja.
Zato je opravdano ram gra|evnjak koristiti od samog prole}a, a pri slabi-
jim klimatskim uslovima i pri slaboj pa{i njegovu upotrebu treba izostavi-
ti. Pri uslovima slabe pa{e preporu~ujemo isecanje poklop~i}a na
zatvorenom trutovskom leglu, istresanje trutovskih lutki, ispiranje sa}a
vodom i ponovno vra}anje sa}a u ko{nicu. Ovakvi okviri mogu posluìti
za izvo|enje vi{e generacija trutova, ~ak i u vreme kada p~ele rado ne
grade sa}e. Osim toga, ovakvi ramovi se mogu koristiti i kao rezervni
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
38
ramovi sa trutovskim sa}em koji se mogu upotrebiti ve} slede}eg prole}a.
Jedna od mehani~ko-biolo{kih (biotehni~kih) metoda u borbi protiv
varooze jeste i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe (slika
1), koja visoku efikasnost postiè u zajednicama bez legla i tokom pa{ne
sezone moè biti dobra metoda za spre~avanje rojenja. U ovu svrhu se
koriste TIT-3 ramovi koji predstavljaju ram-zamku, a stavljaju se u jaka
dru{tva ~etiri nedelje pre po~etka rojenja. Ovi ramovi se ume}u izme|u
okvira sa leglom. Osam dana od dana umetanja TIT-3 rama u ko{nicu
osloba|a se jedno od tri polja, tj. u njemu se izreè svo sa}e koje su
p~ele izgradile, pa se nakon toga TIT-3 ram rotira za 180
o
i stavlja na
isto mesto.
Sedam dana od prvog pregleda pri-
stupa se rezanju slede}eg od dva pre-
ostala polja i to onog sa najve}om
koli~inom zatvorenog legla. OVO JE
TRENUTAK PRVOG UNI[TAVANJA
KRPELJA.
U tre}em pregledu koji se obavlja posle sedam dana u odnosu na
drugi pregled uklanja se svo zatvoreno leglo. Ciklus se ponavlja dok po-
stoji trutovsko leglo. Naime, ram-lovac (zamka, mamac) je okvir sa
zaleènim, mladim, nepoklopljenim leglom na sredini sa}a koji se dodaje
p~elinjoj zajednici sa prethodno oduzetim celokupnim leglom. @enke krpe-
lja sa svih p~ela u ko{nici se usmeravaju u }elije otvorenog legla i biva-
ju poklopljene. Nakon poklapanja legla, ram-lovac odstranjujemo iz ko{nice
i stavljamo u sanitarnu ko{nicu, gde ga uklju~ujemo u tretman sa mravljom
kiselinom. Ova metoda se primenjuje od po~etka maja sa ciljem smanji-
vanja broja varoa u mladim zajednicama. Trutovsko sa}e za hvatanje
varoa se dobija preve{avanjem ve} izgra|enog trutovskog sa}a u ramove,
ubacivanjem trutovskih satnih osnova ili dodavanjem gra|evnjaka.
Nepoklopljeno trutovsko leglo sa varoama u njemu se skida i topi.
Jednokratnom upotrebom ove metode moè se eliminisati do 80% varoa
iz p~elinje zajednice.
Biotehni~ke mere suzbijanja varoe su jo{ i formiranje mladih zajed-
nica i ve{ta~kih rojeva, {to doprinosi spre~avanju rojidbenog nagona. U
jesen i u leto moè se pristupiti rasturanju proizvodnih zajednica, {to je
Tmjlb 2;
|fnb sbnb UJU.4
)Cptdb- 2::5*
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
39
..................................................................................
jedna od nu`nih mera za saniranje jako napadnutih i oslabljenih zaje-
dnica. Nukleusi i ve{ta~ki rojevi mogu se efikasno obraditi, 3 do 4 nede-
lje nakon formiranja, mle~nom kiselinom ili primenom perizina pre pokla-
panja legla. Ostale metode iz ove grupe, iako daju dobar rezultat (pri
ve{ta~kom razrojavanju infestiranost se smanjuje za 35%, a pri isecanju
trutovskog legla 2 - 3 puta u toku sezone - za 60%), ne preporu~uju se
zbog dodatnog ulaganja rada i materijalnih sredstava, ali i zbog smanjenja
ja~ine i produktivnosti p~elinjih dru{tava. Seoba p~elinjih zajednica je
zna~ajna fizi~ka metoda u borbi protiv varoe jer pri seljenju uznemirene
p~ele podiù temperaturu u ko{nici i do 41, {to uslovljava obaranje
parazita sa p~ela na podnja~u, ali i uginu}e varoozom i akarozom
o{te}enih p~ela {to povoljno uti~e na zdravstveno stanje p~elinjih zaje-
dnica.
Osun~avanje ko{nica doprinosi pove}anju temperature i do 37 u
leglu, {to nepovoljno deluje na ìvotni ciklus ènki varoe, jer u potpuno-
sti prestaju sa polaganjem jaja, dok ve} poloèna jaja varoe uginjavaju.
Podizanje p~ela na platformu povoljno uti~e na razvoj dru{tva s
jedne strane, kao i na smanjenje broja parazita u leglu, s druge strane.
Ko{nice postavljene na platforme visine 60 do 70 cm imale su manji ste-
pen infestiranosti krpeljima, dok su ko{nice postavljane na platforme od 3
metra iznad povr{ine zemlje, postizale vrlo efikasnu biolo{ku ravnoteù,
maksimalan razvoj zajednice (do 6 kg p~ela), eliminaciju rojidbenog na-
gona i zna~ajno visoke prinose.
Kori{}enje rama gra|evnjaka, isecanje poklop~i}a poklopljenog tru-
tovskog legla i upotreba trutovskog "mamac" sa}a za hvatanje varoe su
metode koje imaju niz prednosti u odnosu na druge postupke mehani~ko-
biolo{ke i hemijske borbe protiv varooze:
ne uti~u negativno na p~ele i leglo, ne naru{ava se primarna
podela rada me|u radilicama,
isklju~uju opasnost zaga|enja p~elinjih proizvoda reziduama
raznih hemijskih supstanci koje se mogu koristiti u hemijskoj kontroli
varooze,
omogu}avaju dobijanje dodatnih koli~ina voska,
ne zahtevaju ulaganje dopunskih sredstava za njihovu primenu.
U poslednje vreme se sve ~e{}e, u borbi protiv varooze, prime-
njuje i biofizi~ki metod - zagrevanje legla. Tabor i Ambrose (2001) su u
svom eksperimentu sme{tali p~ele u dve inkubacione komore sa kontro-
lisanom temperaturom i relativnom vla`nosti vazduha. Tretman je, u toku
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
40
5 dana, izvo|en na temperaturama od 22
0
C, 35
0
C i 40
0
C. Na maloj uda-
ljenosti od dna test kutije, koja je sme{tana u inkubacionu komoru,
postavili su metalnu mreù, kroz ~ija okca su mogli propasti jedino krpelji,
a na samom dnu se nalazila kartonska podloga, prevu~ena gelom, na koju
su se oni lepili. P~ele infestirane varoom su iz svojih dru{tava preno{ene
u transportne kutije, koje su preko vinilnih cevi bile povezane sa test kuti-
jom. Prelazak p~ela iz transportne u test kutiju je podstican svetlo{}u.
Prelaz iz jedne u drugu kutiju je prekidan kad bi u test kutiju pre{lo 50
p~ela. Ukupan broj krpelja je odre|en centrifugiranjem p~ela u 95%-om
alkoholu, kome je dodavan broj krpelja otpalih u eksperimentu i broj krpe-
lja koji je, eventualno, zaostao na p~elama. Najvi{i stepen otpadanja krpe-
lja je prime}en u toku prva dva dana zagrevanja do temperatura od 35
0
C
i 40
0
C pri ~emu je zagrevanje od 40
0
C izazvalo najintenzivnije otpadanje
krpelja. S obzirom na dobijene rezultate, u daljem radu je potrebno ispi-
tati ovaj proces na ~itavim p~elinjim dru{tvima u njihovim ko{nicama.
Huang (2001) je u svojim eksperimentima tako|e koristio tempe-
raturni tretman protiv varoe i to u samim ko{nicama. U osnove sa}a
postavljao je greja~e (~eli~nu ìcu), koji su uz pomo} baterije (12 V, 6 A)
uronjeni u osnovu voska (slike 2 i 3). Kroz svaki ram ìca je prolazila
dvanaest puta. Na ovaj na~in pripremljena dva rama, autor je stavljao u
ko{nicu sa p~elinjim dru{tvom koje ranije nije bilo tretirano hemijskim sred-
stvima protiv krpelja. Radilice su na ovim osnovama izgradile trutovske
}elije, koje su normalno poklopljene i u kojima su se na{li krpelji. Pu{ta-
njem struje kroz ìce (greja~), pri sredinskoj temperaturi od 27
0
C i
prose~nom otporu od 1,8 ?, za 5 minuta dostignuta je temperatura od
45
0
C na kojoj je smrtnost krpelja bila
59%. U drugom testu, pri sredinskoj
temperaturi od 32
0
C i prose~nom
otporu od 2 ?, bilo je potrebno 7,5
minuta da se dostigne temperatura
od 43
0
C, koja je odràvana 3 minu-
ta, nakon ~ega je smrtnost krpelja
bila 100%.
Tmjlb 3;
Ivboh )3112* tb bqbsbuvspn {b
ufnqfsbuvsoj usfunbo qspujw
wbspf v tbnjn lp|ojdbnb
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
4J
..................................................................................
Krpelji neizloèni povi{enoj temperaturi, pokazali su prirodni stepen morta-
liteta (9,5%). Problem u ovom eksperimentu predstavlja topljenje voska u
blizini greja~a, {to se moè prevazi}i kori{}enjem ìce uronjene u termo-
otpornu plastiku. Ovaj metod koji je u laboratorijskim uslovima pokazao
visoku efikasnost, trenutno se ispituje na terenu, kako bi se odredilo da
li je dovoljan za suzbijanje varoe i preìvljavanje p~elinjih dru{tava tokom
zime. Fizi~ke metode daju dobre rezultate, ali samo one nisu dovoljne za
efikasnu borbu protiv varooze. Zbog toga se one mogu preporu~iti kao
dopunske mere i treba ih imati u vidu pri odgoju p~elinjih dru{tava.
8FLFKCI1AMFDONO8NFPCFLF
IOTPORNO8TNAVorrooJestructor
Negovateljsko pona{anje p~ela prvi su 1987. godine opisali Peng
i saradnici kod vrste Apis cerana, kao mehanizam rezistencije na varou
(Peng i sar., 1987). Prema ovim istraìva~ima, negovateljsko pona{anje je
kompleksna osobina ~iji je cilj uklanjanje i ubijanje parazitskog krpelja,
Varroa destructor (jacobsoni), a sastoji se od samo~i{}enja od krpelja
(auto~i{}enje, samonega, li~na nega), tzv. ~ista~kog plesa, ~i{}enja
otvorenih infestiranih }elija legla i grupnog ~i{}enja (uzajamno ~i{}enje
infestiranih p~ela radilica). Kao rezultat negovateljskog pona{anja i
~i{}enja infestiranih otvorenih }elija radili~kog legla od varoe, kolonije
p~ele Apis cerana su sposobne da se potpuno oslobode prisustva ovog
parazita i da tako obezbede sebi preìvljavanje (Peng i sar., 1987). Ovi
istraìva~i su tako|e zapazili da je negovateljsko pona{anje kod Apis me-
llifera minimalno zastupljeno i da ova vrsta medonosne p~ele nije sposo-
bna potpuno da elimini{e krpelje iz svog dru{tva. Me|utim, treba
napomenuti da je jo{ 1982. godine Taber III, pratio negovateljsko
pona{anje evropske medonosne p~ele isti~u}i da se ono nikako ne sme
zanemarivati, bez obzira na intenzitet njegove ekspresije.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
Tmjlb 4;
Sbn tb hsfkbjnb
)fmjof ajdf* lpkj tv v{
qpnp~ cbufsjkf )23 W-
7 B* vspokfoj v
ptopwv wptlb/ Lsp{
twblj sbn ajdb qspmb{j
ewbobftu qvub
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
42
Wongsiri i saradnici, 1990. godine, utvr|uju prisustvo negova-
teljskog pona{anja, kako kod vrste Apis cerana, tako i kod medonosne
p~ele vrste Apis mellifera, s tom razlikom {to p~ela vrste Apis cerana svo-
jim mandibulama o{te}uje i uklanja krpelje, a u kolonijama medonosne
pcele krpelji su bili uklonjeni, ali ìvi i neo{te}eni, ili sa manjim o{te}enji-
ma. Sklonost ka negovateljskom pona{anju afrikaniziranih i italijanskih rasa
p~ela ispitivali su i Moretto i saradnici (1991). Njihovi rezultati ukazuju da
afrikanizirane p~ele za 30 minuta po ve{ta~koj infestaciji radili~kog legla
varoom, uklone 38,5% krpelja, dok za isto vreme italijanske p~ele uklone
samo 5,75% krpelja.
Rezistenciju na varou kod kolonija medonosnih p~ela sa Floride
ispitivali su i Morse i saradnici (1991). Oni su ustanovili da brisevi iz
ko{nica sadrè veliki broj o{te}enih krpelja, verovatno zbog ispoljene
negovateljske aktivnosti p~ela. Ispoljenost negovateljskog pona{anja kod
p~ele podvrste Apis mellifera carnica, kao aktivnog mehanizma odbrane
od infestacije otvorenog radili~kog legla varoom dokazali su Ruttner i
Hanel (1992). Brisevima iz ko{nica utvrdili su prisustvo od 30 do 50%
uginulih krpelja sa o{te}enjima ekstremiteta. Da kod A. mellifera carnica
zaista postoji negovateljsko pona{anje potvr|uje i Hoffman (1993), ~iji
rezultati ukazuju da prose~an mortalitet varoe u kolonijama ove vrste p~ela
iznosi 37,2%, a od toga je samo 3,2% uginulih krpelja sa morfolo{kim
o{te}enjima. Zato ovaj istraìva~, kao jedini relevantni parametar za pro-
cenu negovateljskog pona{anja p~ela, predlaè procenat o{te}enih ugi-
nulih krpelja u infestiranim kolonijama.
Negovateljsko pona{anje p~ela vrsta Apis cerana i Apis mellifera
prou~avali su i Bchler i saradnici (1992; 1994). Oni su ubacivali varou u
otvorene }elije radili~kog legla i pratili brzinu eliminacije parazita kod ove
dve vrste p~ela. Njihovi rezultati pokazuju da 88,6% radilica vrste Apis
cerana po~inje da ~isti radili~ko leglo za 60 sekundi posle ve{ta~ke
infestacije, a 33% tek posle pet minuta. Me|utim, radilicama medonosne
p~ele bilo je potrebno znatno vi{e vremena da ispolje negovateljsko
pona{anje, tj. da prepoznaju i da po~nu ~i{}enje ve{ta~ki infestiranih }elija
legla, a kod pojedinih dru{tava ovaj vid pona{anja se nije ispoljio. Tako|e
su uo~ili da je 32% uba~enih krpelja u kolonijama vrste Apis cerana bilo
uklonjeno i zdrobljeno p~elinjim mandibulama, a da je ova pojava potpuno
izostala u ispitivanim kolonijama evropske medonosne p~ele.
Rezistenciju i tolerantnost p~elinjih kolonija na ektoparazit Varroa
jacobsoni (destructor), kao i negovateljsko pona{anje p~ela radilica u
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
43
..................................................................................
funkciji tolerancije i rezistencije na pomenutog krpelja, uz istovremenu
selekciju p~elinjih dru{tava na otpornost prema varoozi, ispitivalo je vi{e
istraìva~a kako u svetu tako i kod nas. Tako su Kulin~evi} i saradnici
jo{ 1992. godine pratili rezistentnost i osetljivost vi{e linija medonosne
p~ele Apis mellifera carnica na Varroa jacobsoni kroz ~etiri generacije uza-
stopno. Dobijeni rezultati su pokazali da najve}i deo fenotipske razli~itosti
izme|u linija p~ela koje su divergirale prema rezistentnosti i podlo`nosti u
odnosu na varou zavise od genotipske komponente, sa veoma izraènim
aditivnim efektom u interakcijama genskih alela. U dru{tvima podlo`nim
varoi uginjavalo je vi{e od polovine p~ela u odnosu na rezistentne koloni-
je. Same linije dobijene od matica iz p~elinjeg dru{tva koje su preìvele
velike zimske gubitke uzrokovane varoom, tako|e, su se razlikovale u
rezistentnosti prema ovom parazitu. Statisti~ka zna~ajnost razlika izme|u
vi}e ili manje osetljivih linija u prvoj selekcionisanoj generaciji iznosila je
p<0,05. Na osnovu dugogodi{njih istraìvanja Kulin~evi} i saradnici (1997)
zaklju~uju da variranje osetljivosti ispitivanih linija medonosne p~ele Apis
mellifera carnica u odnosu na varou u znatnom stepenu zavisi od
nasledne osnove, kao i da ve}i deo ove nasledne performanse podleè
klasi~nom postupku selekcije. Sli~ne zaklju~ke su dobili i Ruttner i Hanel
(1992), Ruttner (1992), Spivak i Gilliam (1993) i Rinderer i saradnici 1993.
godine.
Szabo sa saradnicima (1996) je ispitivao rezistentnost kolonija
medonosne p~ele vrste Apis mellifera u odnosu na Varroa jacobsoni.
Eksperiment je osmislio tako {to je u dvesta pedeset }elija sa}a sa
zatvorenim leglom ubacivao mlade i tek izleène varoe. Ove eksperimente
je izveo na 38 razli~itih p~elinjih dru{tava. Istraìvanja su pokazala da od
ukupnog broja infestiranog legla 79,1% je bilo sa odstranjenim krpeljima,
s tim da je za 24 ~asa efikasnost bila 18,1%, a u periodu od 24-48 sati
efikasnost je iznosila 4%, dok je najbolja efikasnost uo~ena posle 72 sata,
kada je bilo izba~eno 38% krpelja. Uo~eno je, tako|e, da je najmanja
efikasnost bila u periodu od 48-72 ~asa i iznosila je 1,7%. U narednom
periodu od 4. do 8. dana izba~eno je 21% krpelja. Osim uo~enog pada
dinamike eliminacije krpelja iz zatvorenog legla autori su zapazili da posto-
ji visoko signifikantna razlika me|u razli~itim kolonijama p~ela (p<0,001).
Od ukupnog broja oko 10% izba~enih krpelja bilo je sa o{te}enjima
ekstremiteta i idiosoma. Sli~ne rezultate dobio je Hoffman (1993) sa 3,2%
o{te}enih i 37,2% mrtvih krpelja od ukupnog broja izba~enih iz zatvorenog
p~elinjeg legla. Me|utim, de Guzman (1993) je posle 72 sata uo~io 23,7%
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
44
mrtvih krpelja u ukupnom broju izba~enih {to je bilo pribli`no rezultatima
Szabo i saradnika (1996) i iznosio je 21%. Na osnovu ovakvih rezultata
postavljeni su kriterijumi za procenu negovateljskog pona{anja p~elinje
zajednice gde se dru{tvima sa izraènim negovateljskim pona{anjem
progla{avaju one ~ija je efikasnost eliminacije krpelja za 72 sata iznosila
36% i vi{e od 36%, dok su nehigijenskim (bez negovateljskog pona{anja)
dru{tvima progla{avana ona p~elinja dru{tva ~ija je efikasnost eliminacije
krpelja bila manja od 36% (Hoffman, 1993).
Stanimirovi} i saradnici (2000a, 2001, 2001a, 2001b, 2002) ispiti-
vali su negovateljsko pona{anje banatskog ekotipa medonosne p~ele na
podru~ju Ma~ve uz primenu metodologije koju su postavili Taber III (1982),
a dopunili i modifikovali Hoffman (1993) i Kefuss i sar. (1996). Rezultati
ispitivanja su pokazali da negovateljsko pona{anje, kao ste~eno svojstvo
(Moretto i sar., 1991), postoji i kod banatskog ekotipa medonosne p~ele,
ali se nikako ne moè govoriti o fiksiranom svojstvu, obzirom da nije
uo~ena nikakva pravilnost u distribuciji ovog tipa pona{anja ispitivanog
ekotipa medonosne p~ele u Ma~vi. Na osnovu svih rezultata stranih i
na{ih autora, kao i na osnovu li~nih zapaànja Stanimirovi} i saradnici
(2002) su dali potpuniju definiciju negovateljskog pona{anja:
Negovateljsko pona{anje (nega, higijensko pona{anje u {irem
smislu re~i) obuhvata i aktivnosti koje radilice iz kaste higijeni~arki, tj.
negovateljica, ispoljavaju prema otvorenom infestiranom, inficiranom ili
uginulom leglu, kao i prema sopstvenom, parazitima infestiranom organi-
zmu ili infestiranom telu drugih odraslih p~ela u koloniji.
Tehnika sakupljanja uzoraka (V. destructor) i kriterijumi za procenu
negovateljskog pona{anja p~ela. Analiza i procena negovateljskog
pona{anja medonosnih p~ela sa navedenih podru~ja obavljena je u skladu
sa procedurom Hoffman-a (1993). Naime, pra}ena je u~estalost pojavlji-
vanja Varroa destructor, a onda su sakupljali sve otpale varoe na pod-
nja~i tokom jedne godine. Sakupljani uzorci su prebrojavani u cilju
utvr|ivanja njihovog kona~nog broja po ko{nici. Zatim se pristupilo analizi
broja i stepena o{te}enja krpelja u ukupnom uzorku po ko{nici radi
procene nivoa negovateljskog pona{anja analiziranih dru{tava (slika 4).
Prema Hoffman-ovim kriterijumima razlikovane su dve kategorije p~elinjih
zajednica u odnosu na negovateljsko pona{anje:
Dru{tva sa izraènim negovateljskim pona{anjem, sposobna da
fizi~ki o{tete telo parazita u 36% i vi{e od 36% od ukupnog broja pre-
brojanih krpelja.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
45
..................................................................................
Dru{tva bez negovateljskog pona{anja kod kojih je broj
o{te}enih krpelja bio ispod 36%.
Stanimirovi} i saradnici (2001a, 2001b) su pratili negovateljsko
pona{anje banatske "ùte" p~ele i "sivke" sa podru~ja Rudnika i [umadi-
je. Rezultati tih istraìvanja kod p~ela sa lokaliteta podru~ja Ma~ve i
Rudnika, su pokazali da negovateljsko pona{anje potencijalno postoji, ali
se ne moè govoriti o izraènosti ove osobine, obzirom da je globalna
sposobnost eliminacije krpelja sa o{te}enjima u ukupnom broju odba~enih
krpelja svih ispitivanih p~elinjih zajednica bila ispod 36%. Naime, p~elinje
zajednice iz Ma~ve imale su negovateljsko pona{anje sa potencijalom od
34.78%, dok su p~elinja dru{tva sa podru~ja Rudnika posedovala nego-
va-teljsko pona{anje sa potencijalom od 34.81%. Me|utim, rezultati
istraìvanja ukazuju na povezanost negovateljskog pona{anja i ja~ine
p~elinje zajednice. Tako kod p~elinjih zajednica iz kategorije jakih dru{tava
na svih 10 lokaliteta podru~ja Rudnika i 9 lokaliteta podru~ja Ma~ve ko-
nstatovana je izraènost negovateljskog pona{anja. Ona se na lokaliteti-
ma oko Rudnika kretala u opsegu od 36.41% do 38.68%, a na podru~ju
Ma~ve u opsegu 36.7% do 42.14% (grafikon 1). Ova dru{tva su odvajana
za selekciju i proizvodnju matica ~ije je potomstvo pokazivalo znatnu
otpornost na Varroa destructor.
Rinderer i sar. (2001) isti~u da je jedino mogu}e re{enje proble-
ma V. destructor najpre identifikacija i kori{}enje rezistentnih sojeva
medonosnih p~ela, a zatim, njihova selekcija na pove}anu otpornost
prema varoi, forsiranjem negovateljskog pona{anja. Primer rezistentnih
p~ela predstavlja ARS Primorsky soj ruske medonosne p~ele iz daleko-
isto~ne oblasti Primorsky. Rinderer i sar. (2001) su u toku 1999 i 2000 u
Ajovi, Luizijani i Misisipiju ispitivali otpornost p~ela na varou kod populacija
autohtonih ameri~kih p~ela i uveènih ruskih p~ela soja Primorskaja. Pri
tome su koristili dva kriterijuma u proceni otpornosti p~ela na varou: uku-
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
Tmjlb 5;
B* Lwbmjgjlbdjkb ujqb qspnfob qsfnb Dpsfb Nbsrft fu bm/ )3111*<
C j D* P|uf~fokb ob ufmv wbspf )Tubojnjspwj~ j tbs/ 3113/*
A B C
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
46
pan broj varoe u ko{nici i brzinu razvoja tj. rasta varoe. Na po~etku ispi-
tivanja, svaka ko{nica, i sa ruskim i sa ameri~kim p~elama je namerno
inficirana istim brojem varoa. Na kraju svakog ispitivanja koje je u prose-
ku trajalo oko 3 meseca, prebrojan je ukupan broj varoa i utvr|ena brzi-
na rasta. U svakoj ko{nici prebrojane su larve varoe u po 50 }elija sa}a
legla p~ela radilica i sa jedne i sa druge strane rama. Tako|e su izbro-
jane i u svakih 100 }elija trutovskog legla. Zatim su brojane varoe sa
svakih 300 do 600 odraslih p~ela tretiranih etanolom da bi sa njih spale
varoe. Dalje je pregledan svaki ram pojedina~no za otkrivanje prisustva
ovog parazita. Dobijeni numeri~ki rezultati statisti~ki su obra|eni i utvr|ena
je statisti~ka zna~ajnost razlika izme|u dva posmatrana soja p~ela.
Rezultati istraìvanja su pokazali da populacije Varroa destructor u
dru{tvima p~ela soja Primorskaja su se razvijale mnogo sporije i otuda je
njihova brojnost kod tih dru{tava manja nego kod dru{tava autohtonih
ameri~kih p~ela. Ta~nije, p~ele ARS Primorsky soja su tokom 1999. imale
prose~no upola manje krpelja u pore|enju sa kontrolnim-autohtonim
p~elinjim dru{tvima.
Tokom 2000. godine ruske p~ele su pokazale jo{ ve}u otpornost
(u Luizijani je porast populacije Varroa destructor u proseku bio 2,5 puta
za 91 dan, {to je daleko manje od 17,3 puta, koliki je bio porast kod
autohtonih p~elinjih dru{tava, dok u Ajovi i Misisipiju ve}ina dru{tava soja
Primorskaja uop{te nisu imala nijednu konstantovanu jedinku Varroa
destructor, ili su imale veoma malo uo~enih varoa tri meseca nakon inoku-
Grafikon 1. Uporedni prikaz zastupljenosti negovateljskog ponaanja
kod pcela na lokalitetima u Macvi i umadiji
29
29.5
30
30.5
31
31.5
32
32.5
33
33.5
34
34.5
35
35.5
36
36.5
37
37.5
38
38.5
39
39.5
40
40.5
41
41.5
42
42.5
Se. D. T. G. Mr. St . C.B. R. Kle. Bo. Se. Ja. Br. Ma. G.B. Na. G.C. Kla. Gra. Ta.
Jaka (J1+J2)/2 Srednja Slaba
1. Granicna vrednost negovateljskog ponaanja;
1 .
Q
s
p
d
f
o
b
u

p
|
u
f
~
f
o
j
i

l
s
q
f
m
k
b

)
o
f
h
p
w
b
u
f
m
k
t
l
p
h

q
p
o
b
|
b
o
k
b
*
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
47
..................................................................................
lacije sa oko 100 krpelja). Prema tome, u svim ispitivanjima, ruske p~ele
ARS Primorsky soja pokazale su jaku otpornost na V. destructor. Uo~ena
velika geneti~ka varijabilnost predstavlja nadu i osnov da je kona~ni rezu-
ltat, otporne p~ele na varoozu, ipak mogu}.
Harbo i Harris (1999a) su identifikovali karakteristike p~ela
zna~ajne za ispoljavanje otpornosti na varou, a zatim testirali te karakte-
ristike da bi odredili da li su nasledne, jer ako je karakteristika nasledna,
ona se moè promeniti tehnikama selektivnog gajenja i geneti~kog
inìnjeringa, a ako nije ona se ne moè promeniti selektivnim gajenjem.
Za ~etiri specifi~ne karakteristike p~ela utvr|eno je da su nasledne: supre-
sija reprodukcije krpelja, proporcija krpelja u }elijama legla, higijensko-
negovateljsko pona{anje i trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla.
Ovi rezultati ukazuju da bi bilo mogu}e uticati na navedene karakteristike
selektivnim gajenjem p~ela, {to bi doprinelo uzgoju otpornih p~ela na
varou. Dalja istraìvanja primenom najsavremenijih metoda molekularne
biologije i tehnika geneti~kog inìnjerstva omogu}ila su najpre identifikaci-
ju jednog gena matice (nazvanog SMR - Suppression of Mite
Reproduction - gen za spre~avanje reprodukcije krpelja) tj. gena za koga
je utvr|eno da uti~e na reproduktivni ciklus V. destructor (Harbo i Harris,
1999b; Harris i Harbo, 2000). Kasniji napori su urodili kreiranjem trans-
genih (geneti~ki modifikovanih) matica koje su nosile izmenjeni gen i
davale potomstvo koje je produkovalo izmenjeni protein (SMR) u hemo-
limfi koji je uslovljavao prekid u reproduktivnom ciklusu ènke varoe, {to
je vodilo ukupnom smanjenju broja varoa u ko{nici.
PO8TUPAKDOBI1AN1A8MRMATICA
(HorboiHoris,J999o,J999b,2000}
Postupak na p~elinjaku po~inje sakupljanjem i me{anjem p~ela iz
dru{tava koja nisu otporna na varou. Poznato je da se na svakom p~eli-
njaku dru{tva me|usobno razlikuju po stepenu zaraènosti varoom. Za
ovaj eksperiment, na svakom p~elinjaku bira se p~elinje dru{tvo koje je
najvi{e zaraèno (tj. dru{tvo sa najve}im stepenom infestacije) i iz njega
uzorkuje 50-70 p~ela sa varoama na telu. Kada se sakupi veliki broj p~ela
infestiranih varoama, one se raspore|uju u manje grupe od po 500 gr i
ubacuju u prethodno pripremljene kaveze. Da bi se postiglo precizno
odmeravanje po 500 gr p~ela, kavezi se mere pre i posle ubacivanja p~ela
u njih. Zatim se formiraju test-ko{nice (test-dru{tva) pri ~emu svako test-
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
48
dru{tvo sadrì: dva kaveza sa p~elama, test maticu, ~etiri rama sa sa}em
i hranu. Na taj na~in, svako test-dru{tvo startuje sa oko 1 kg p~ela infe-
stiranih varoama i tokom naredna dva dana dru{tva se zatvaraju (pre-
gradom na ulazu), odnosno izoluju od drugih dru{tava da bi se spre~ilo
eventualno me{anje sa p~elama iz susednih ko{nica.
U tipi~nom postupku na p~elinjaku koristi se 25 test-dru{tava koja
na samom po~etku eksperimenta moraju biti sli~na, odnosno svako mora
startovati sa 1 kg p~ela, oko 400 krpelja i jednom test maticom. Veli~ina
populacija p~ela i krpelja procenjuje se na po~etku i na kraju testa.
Po{to je cilj dobijanje p~ela otpornih na varou neophodno je
navesti kako Harbo i Haris defini{u pomenutu otpornost. Prema njima,
otpornost na varou je sposobnost p~elinjeg dru{tva da kontinuirano
odràva brojnost populacije krpelja na znatno nièm nivou od prose~ne
p~elinje zajednice. Drugim re~ima, Harbo i Haris smatraju da su p~elinja
dru{tva otporna na varou - ona p~elinja dru{tva koja imaju sposobnost da
stepen infestiranosti varoom, iz generacije u generaciju, odràvaju na znat-
no nièm nivou od prose~ne p~elinje zajednice. Nakon 115 dana od
po~etka eksperimenta procenjuje se brojnost p~ela i varoa u svim test-
dru{tvima i biraju se ona dru{tva u kojima je zabeleèn najmanji porast
populacije krpelja. Iz tih odabranih dru{tava uzimaju se matice i ve{ta~ki
osemenjavaju spermom trutova koji su tako|e uzeti iz dru{tava dobrih
karakteristika (tj. dru{tava male zaraènosti varoom), ali, naravno, nikada
se ne koriste trutovi iz iste ko{nice iz koje poti~e matica. Ovakvo, ko-
ntrolisano parenje, obavlja se sa ve}im brojem matica (jer se eksperiment
uvek realizuje sa najmanje 25 test-dru{tava), nakon ~ega te matice formi-
raju svoja dru{tva. Od tih, novoformiranih dru{tava, ponovo se obavlja
odabir najboljih (tj. najotpornijih na varou), ~ije se matice koriste kao odga-
jiva~ke, i ve{ta~ki su osemenjuju nakon ~ega se prati njihovo potomstvo.
Ceo postupak se ponavlja tokom nekoliko generacija, a sve u cilju
pove}anja sposobnosti p~ela da ograni~e porast populacije varoa u
dru{tvu.
Na kraju testa, kada se dobije linija p~ela koja ima sposobnost da
postojano i predvidivo ograni~ava porast brojnosti populacije varoa, pri-
stupa se identifikaciji genetski determinisanih osobina vezanih za otpornost
prema varoi. Slede}e osobine p~ela zna~ajne su za otpornost dru{tva
prema varoi: higijensko pona{anje; negovateljsko pona{anje; trajanje
zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Mada ukupna brojnost varoa u
p~elinjem dru{tvu zavisi od ve}eg broja faktora, najzna~ajniji parametar za
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
49
..................................................................................
procenu njihove brojnosti jeste procenat nereprodukuju}ih krpelja (NR), tj.
ènki varoa kod kojih je do{lo do poreme}aja u reproduktivnom ciklusu i
koje ne mogu da ostave fertilno ènsko potomstvo. Normalne ènke varoa
reprodukuju se unutar zatvorenih }elija legla medonosne p~ele.
Nereprodukuju}e varoe su one koje nakon ulaska u }eliju legla radi repro-
dukcije:
ne polaù jaja;
polaù jaja, ali suvi{e kasno, tako da nijedna }erka ne dostigne
polnu zrelost pre nego {to p~ela (na kojoj parazitira) napusti }eliju legla.
Definisano je cak 5 tipova nereprodukuju}ih krpelja:
a) krpelji koji uginu pre polaganja jaja (avitalne ènke);
b) vitalne ènke koje ne polaù jaja;
c) krpelji koje ostavljaju samo mu{ko potomstvo;
d) krpelji ~ije potomstvo ugine pre dostizanja polne zrelosti;
e) krpelji koji polaù jaja prekasno u odnosu na razvojni ciklus p~ele, tako
da potomstvo krpelja nema dovoljno vremena da sazri (dostigne polnu
zrelost), jer se razvoj krpelja prekida kada p~ela (doma}in krpelja) napusti
satnu }eliju.
Utvr|ivanje procenata nereprodukuju}ih krpelja (% NR), obavlja se
analizom zatvorenih }elija legla u kojima se nalaze ùtomrko obojene lutke
jer ènke krpelja po pravilu polaù jaja upravo na tom stupnju razvoja
p~ele. Procena se izvodi na 30 pojedina~no infestiranih }elija legla / po
dru{tvu, da bi se utvrdio % NR. Reproduktivni uspeh ènke varoe
odre|uje se nakon utvr|ivanja: pola i stepena zrelosti njenih potomaka:
- Ako je broj ènskih potomaka i njihov razvoj normalan, ènka
varoe je normalno reproduktivna;
- Ako se bar jedna, najstarija }erka ne razvije normalno i ne
dostigne polnu zrelost u preostalom vremenu razvoja lutke p~ele u ~ijoj
se }eliji razvija, ènka varoe se smatra nereproduktivnom, kao i u slu~aju
kada uop{te ne ostavlja potomstvo.
Skoro sva p~elinja dru{tva sadrè nereprodukuju}e krpelje ali u
malom procentu (10 - 25%). Najmanja brojnost varoe utvr|ena je u
dru{tvima sa najve}im procentom nereprodukuju}ih krpelja (% NR). Nakon
utvr|ivanja ove korelacije, promenjena je strategija selekcije tj. pa`nja je
preusmerena na procenat nereprodukuju}ih krpelja (% NR). Drugim
re~ima, da bi se smanjio porast brojnosti krpelja, teì se pove}anju pro-
centa nereprodukuju}ih krpelja (% NR).
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
50
Istraìva~ima je bilo jasno da postoji genetski determinisana ka-
rakteristika p~ela koja na neki na~in uti~e na krpelje da oni izgube sposo-
bnost reprodukcije. Ta osobina je nazvana "spre~avanje reprodukcije
krpelja - SMR". Da bi se pove}ao procenat nereprodukuju}ih krpelja (%
NR), Harbo i Haris su teìli dobijanju SMR matice - matice (slika 5) koja
u svojoj naslednoj osnovi nosi gen koji determini{e sintezu proteina koji
spre~ava normalnu reprodukciju ènke varoe (tj. dovodi do nekih
poreme}aja u njenom reproduktivnom ciklusu).
Ranijih godina, klasi~nim metodama selekcije, dobijana su kao
najotpornija dru{tva, ona koja su uslovljavala nastanak 35-40% nerepro-
dukuju}ih krpelja, {to je bilo neznatno vi{e od 10-25% - koliko ih je bilo
u dru{tvima p~ela neotpornih na varou. Danas, Harbo i Haris rutinski
proizvode inbredna otporna dru{tva u kojima se procenat nereprodukuju}ih
krpelja (% NR) kre}e od 60-100%. Re~ je o varoa-otpornim sojevima
Takva matica prenosi svom potomstvu
(radilicama i trutovima) pomenuti gen (SMR
gen), tako da svi ~lanovi dru{tva sa SMR
maticom u svojoj hemolimfi imaju protein
odgovoran za poreme}aje reproduktivnog ci-
klusa ènki varoe. Obzirom da se ènke
varoe hrane hemolimfom p~ela, jasno je na
koji na~in sve p~ele poreklom od SMR mati-
ce uti~u na smanjenje ukupnog broja krpelja
u p~elinjoj zajednici. Od ukupno 5 kategorija
nereprodukuju}ih krpelja samo za dve kate-
gorije krpelja utvr|ena je direktna veza sa
smanjenjem njihove ukupne brojnosti u
ko{nici. Te dve kategorije su:
krpelji koji uginu pre polaganja jaja (avi-
talne ènke);
vitalne ènke koje ne polaù jaja;
U eksperimentu je utvr|eno da su ènke
varoe koje ne polaù jaja imale manju
koli~inu uskladi{tenih spermatozoida u svojim spermatekama u pore|enju
sa krpeljima koji se normalno reprodukuju. Vi{e od polovine tih ènki
uop{te nije imalo spermu u spermatekama. Za sada je jo{ uvek nejasno
da li je odsustvo sperme rezultat odsustva parenja medu krpeljima, ili je
sperma mu`jaka avitalna i ne dospeva do spermateke u telu ènke.
Tmjlb 6; TNS nbujdb
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
5J
..................................................................................
p~ela, inbrednih za SMR osobinu, kod kojih je u velikoj meri ograni~en
porast brojnosti krpelja u ko{nici.
U eksperimentima Harbo-a i Harris-a, brojnost krpelja je ubedljivo
najnià u dru{tvima p~ela koje su dobijene od inbrednih matica tj. od SMR
matica ve{ta~ki osemenjenih spermom SMR trutova. Me|utim, kod ovakvih
dru{tava postoji i mnogo negativnih inbred efekata - smanjena otpornost
prema drugim bolestima, op{ta vitalnost i produktivnost. Zbog toga se pre-
poru~uje kupovina SMR matica, a zatim njihovo slobodno parenje "nemod-
ifikovanim" trutovima, jer kod p~ela dobijenih na taj na~in postiè se zna-
tno smanjenje brojnosti krpelja, ali bez negativnih inbred efekata.
8TRATFGI1AFKOLO8KFKONTROLFVAROOZF
Koncept ekolo{ke kontrole varoa krpelja u p~elinjim zajednicama
podrazumeva komplementarnu upotrebu adekvatnih biotehni~kih mera (ise-
canje trutovskog legla, upotreba rama-gra|evnjaka, upotreba "mamac"
sa}a i formiranje nukleusa) i tretmana preparatima na bazi eteri~nih ulja
(timol, eukaliptol, kamfor, mentol) i organskih kiselina (mravlje, mle~ne i
oksalne). Zna~i, ovi tretmani pojedina~no nisu dovoljni, ali primenjeni
prema priloènoj strategiji nadopunjuju se me|usobno i tako svode infe-
stiranost na minimum, varooza se drì pod kontrolom.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
HFOFSBMOB TUSBUFHJ KB
April
Maj
Juni
Juli
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Upotrebobiotehnikihmerokontrolei
ProcenjepriroJnogmortolitetokrpeljo
1eJoniliJooJugotretmono
mrooljomkiselinom
ili
TretmontimolompribliznotrineJelje
ZimskitretmonuJrustoimobezleglo
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
52
Joufo{jufu jogftubdjkf wbsppn j ejobnjlb qsfev{fuji nfsb
Vreme Broj otpalih varoa Mere koje treba preduzeti
Odmah nakon prole}nog medobranja
krajem maja vi{e od 3 treba preduzeti dugoro~ni tretman mravljom kiselinom
krajem jula vi{e od 10 Neophodna su dva dugoro~na tretmana mravljom kiselinom
po~etkom Neophodno je primeniti
septembra vi{e od 1 drugi dugoro~ni tretman mravljom kiselinom
tokom cele Dostignut prag o{te}enja. Preti kolaps dru{tva.
p~elarske sezone vi{e od 30 Neophodno je primeniti tretman bez odlaganja.
U organskom p~elarenju dozvoljena je i upotreba preparata na
bazi timola. TIMOL je prirodna supstanca koja se moè na}i u manjim
koli~inama u nekim vrstama meda. TIMOL se primenjuje u razli~itim
formama (timol-ramovi), i to dvokratno u razmaku od dve nedelje pri
temperaturama od 12 od 30C, u dozama od 15 do 20 grama po ko{nici.
Aplikacija se moè obaviti pomo}u poroznog vermikulita ili viskoznog
sun|era, tako {to se nakon zagrevanja, sada u te~nom stanju, sipa na
pomenute nosa~e. Tako|e se moè aplikovati i u pra{kastoj formi.
Efikasnost ovog preparata je 54% - 98%. Neèljeni efekti su neznatni,
osim ako se predozira kada moè isterati celo dru{tvo iz ko{nice. Ostavlja
rezidue u medu u koli~ini ~ak do 0,8 mg/kg. Izaziva promenu ukusa i
mirisa meda te se preporu~uje njegova upotreba posle medobranja.
TABELA 1.
TRETMAN V. destructor ÎSTIM TIMOLOM (prema Imdorf i sar, 1999)
Autori God. Forma Doza Mesto Trajanje Vreme Sr. efikasnost
timola primene tretmana(dana) tretmana
Marchetii sar. '84 prah u kesici 4x15g izme|u sa}a 16 Oct/Nov 66. 0
Lodesani i sar. '90 prah 3x4.5/6g posipanje preko sa}a 21 Oct/Nov 81. 0
Frilli i sar. '91 prah 4x1g na satnu osnovu 8 Nov 95. 0
Chiesa '91 prah 5x0.5g/sa}u na satnu osnovu 8 Oct/Nov 96. 8
Liebig '95 u sme{i 2x15g na satnu osnovu 21 Aug/Nov 96. 8
Higes i sar. '96 prah 5x1g/ulici na satnu osnovu 19 Feb 97. 8
Higes i Lorente '97 prah 4x8g petri na sa}e 28 Apr/Maj 97. 6
Flores i sar. '97 prah u sme{i 2x10g petri na sa}e 21 97. 0
Bollhalder '98 u sme{i 2x15g na satnu osnovu 49 Aug/Oct 85.0-97.0
MRAVLJA KISELINA se moè primenjivati u kontroli varoe u prisu-
stvu p~elinjeg legla. Prirodni je sastojak meda i vrlo efikasno se moè
upotrebljavati u borbi protiv varoe jer efekat ostvaruje kako u otvorenom,
tako i u poklopljenom leglu. Rezistentnost varoe na mravlju kiselinu za
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
53
..................................................................................
sada nije registrovana i u Evropskoj Uniji je jedino hemijsko sredstvo ~ija
je primena, uz timol, dozvoljena u ekolo{kom p~elarenju. U radu sa
mravljom kiselinom treba biti oprezan zbog njene velike agresivnosti
(korozivnost i zapaljivost), a pri nepravilnom doziranju moè dovesti i do
promene ukusa meda. Efikasnost joj je od 61% do 98% na temperatura-
ma od 12C (14 ili 16C) - do 25C. Ako je dnevna temperatura preko
25C, tretman se obavlja uve~e. Aplikacija se moè obaviti tako {to se
sun|erasta krpa dimenzija 20 x 20 x 0,5 cm natopi 60% mravljom kiseli-
nom i stavi u ko{nicu {to bliè p~elama odozgo ili odozdo. Tretman se
obavlja 3-4 puta u razmaku 4 - 7 dana. Ako se krpa stavlja odozgo, onda
se ravno postavlja na satono{i. Ako se krpa postavlja od dole, treba je
staviti ispod mreàste podnja~e. Aplikacija se moè obaviti i tako {to se
u odre|enu posudu postavi kartonski umetak ili sun|erasta krpa koja se
natopi otprilike sa 12 ml 60% mravlje kiseline. Po pravilu se koristi 1 ml
mravlje kiseline na jednu ulicu p~ela. Tretman se moè ponoviti i 3 do 4
puta u razmaku 5 - 6 dana. Postoji mogu}nost aplikacije i pomo}u speci-
jalnih da{~ica natopljenih mravljom kiselinom, ali se u zadnje vreme
koriste i smolasti granulati kao nosioci mravlje kiseline. Tretman mravljom
kiselinom moè biti dugoro~ni i kratkoro~ni (tabele 2 i 3 i grafikon 2).
TABELA 2.
UPUTSTVO ZA KRATKORO^NI TRETMAN MRAVLJOM KISELINOM (FA)
Aktivna supstanca Mravlja kiselina - kratkoro~ni tretman
Aplikacija Pasivna evaporacija sa absorbentnog materijala
Vreme tretmana Po~etak: posle medobranja
Kraj: Zavisi od okolne temperature
Preporuka
1.blok tretman - po~etkom avgusta
2.blok tretman - krajem septembra
(Trajanje blok tretmana je oko jedne nedelje)
Broj tretmana 2 - 3 tretmana po bloku
Temperatura tokom dana 12-20
0
C - tretman tokom dana
20-25
0
C - tretman uve~e ili ujutro
>25
0
C - tretman rano ujutro
Koncentracija Tretman odozgo - 60% FA
Tretman odozdo - 60% - 85% FA
(zavisno od okolne temperature)
Doze 1 sprat (ml) 2 sprat (ml)
(zavisno od veli~ine ko{nice)
Odozgo 20-30 40-50
Odozdo 20-30 40-60
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
54
Absorbentni materijal Viskozni sunder (sporija evaporacija)
Meki vlaknasti karton (brza evaporacija)
Meka vlaknasta Pavatex plo~a (drveno vlakno)
Povr{ina evaporacije Pribli`no 15 x 20 x 0.5 cm
Kontrola efikasnosti tretmana Merenje prirodnog mortaliteta krpelja
Po~etak - 14 dana nakon poslednjeg tretmana
Trajanje - 2 nedelje
Vi{e od 1 varoe / po danu - preporu~uje se
dodatni tretman
Sigurnosne mere pri aplikaciji Za{titne nao~ari, gumene rukavice, dostupna voda
TABELA 3.
EFIKASNOST MRAVLJE KISELINE PROTIV V. DESTRUCTOR NAKON APLIKACIJE
DVA DUGORO^NA TRETMANA SA PET RAZLIÎTIH RASPR[IVAÂ
PREPARAT BR. DRU[TAVA EFIKASNOST (%)
1FA tretman 2FA tretman Ukupno FA
Apidea 14 59 89 9
Burmeister 14 42 87 92
FAM - Liebefeld 13 74 91 98
Kramer Plate 13 37 92 95
Wyna - Deluxe 10 75 85 96
GRAFIKON 2.
ZASI]ENJE PARE MRAVLJE KISELINE U KO[NICI TOKOM KRATKORO^NOGI
DUGORO^NOG TRETMANA (prema Imdorf i sar., 1999a)
OKSALNA KISELINA se koristi za kontrolu varoe u p~elinjim zaje-
dnicama bez legla u kasnu jesen ili zimu kada je spoljna temperatura
iznad ta~ke mr`njenja. Aplikacija se obavlja kroz topli {e}erni rastvor (tem-
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
55
..................................................................................
perature 37C), koji se spravlja u odnosu 1 : 1 ({e}er : voda). Za 5 p~eli-
njih zajednica pravi se rastvor od 250 ml {e}ernog sirupa gde se rastva-
ra 9 gr dihidrat-oksalne kiseline. Prilikom tretmana koriste se brizgalice do
100 ml i obavezno se vodi ra~una o ja~ini p~elinje zajednice. U slabim
dru{tvima (manje od 1 nastavka), aplikuje se 30 ml ovog rastvora, u
srednje jakim dru{tvima (1 nastavak) - 40 ml, a u sna`nim dru{tvima (vi{e
od 1 nastavka) 50 ml rastvora u jednom tretmanu. Prskaju se samo p~ele
u ulicama, dok se vosak i okviri ne prskaju. U mnogim zemljama zapadne
Evrope oksalna kiselina nije dozvoljena kao lek u animalnoj medicini, vrlo
je korozivna i pri radu moraju se koristiti za{titna sredstva.
[ema koncepta ekolo{ke kontrole varoe u ko{nici
tokom sezone (prema Kristiansen, 1999)
Pra}enje stepena infestacije i smanjenje populacije krpelja u
avgustu i septembru sa mravljom kiselinom ili timolom i u novembru sa
oksalnom kiselinom, Pericinom ili Apitolom predstavljaju "kamen temeljac"
ove strategije.
Sebi i Vama postavljam pitanje:
Da li je ovo ekolo{ki koncept?
Hidrosolubilni preparati koji se koriste u borbi protiv varooze, kao
{to su mravlja kiselina, oksalna kiselina i cimiazol ugroàvaju kvalitet
meda po{to se radi o supstancama lako rastvorljivim u vodi. Kori{}enje
takvih supstanci tokom pa{e uvek ostavlja zna~ajne koli~ine rezidua.
Tako|e, organske kiseline mogu promeniti ukus meda. Me|utim, koli~ina
isparljivih rezidua, na primer mravlje kiseline, smanjuje se u uskladi{tenoj
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
56
hrani i medu tokom vremena (Capolongo et al,1996; FAO/WHO, 1990;
Imdorf & Charriere, 1998; Jezdimirovi}, 2001; Oldroyd, 1999; Stoya et
al., 1986). Znaci, u vrcanom uskladi{tenom medu koli~ina isparljivih rezi-
dua se vremenom smanjuje, pa je to razlog koji nau~nu javnost opre-
deljuje da tretmane organskim kiselinama ipak uklju~uju u ekolo{ku strate-
giju kontrole varooze.
U okviru grupe sa liposolubilnim aktivnim sastojcima postoje
varoacidi ~ija se koncentracija moè smanjiti u vosku zahvaljuju}i tome
{to sadrè poluisparljive sastojke, kao {to su etarska ulja (npr. timol, ulje
~etinara) i druge supstance, koje mogu da se raspadnu u metabolite (npr.
amitraz). Tokom primene takvih tretmana, samo neki od poluisparljivih
sastojaka dospevaju u vosak, dok ve}ina ispari zbog temperature u ko{nici
(Imdorf et al., 1995). Kao rezultat, koli~ina koja stvarno zaostaje u vosku
je prili~no smanjena. Mada se rezidue ne akumuliraju tokom godina
aplikacije, tragovi mogu ostati detektabilni u sa}u (Bogdanov et al., 1998).
Koli~ina poluisparljivih sastojaka moè se tako|e efektivno smajiti recikli-
ranjem starog voska u osnove, ali ne ako se vosak samo topi, ve} samo
ako se kuva pod pritiskom (autoklavira).
ZAKL1UCAK
Tretman p~elinjih dru{tava protiv V. destructor uti~e na kvalitet
p~elinjih proizvoda u mnogim zemljama {irom sveta. U zavisnosti od
izabranog varoacida, razli~iti nivoi rezidua mogu se na}i u medu, vosku i
propolisu. Diskusije o toksikologiji ovih rezidua su beskona~ne, a trenutni
zvani~ni limiti ne doprinose objektivnoj proceni. U budu}em radu na za{titi
p~ela od varooze, va`no je na umu imati ~injenicu da ~im postoji izbor
izme|u kontaminiranog proizvoda i proizvoda bez rezidua, potro{a~ }e
izabrati ovaj drugi.
Upotrebu sinteti~kih, lipofilnih varoacida u dru{tvima treba mini-
mizirati, a upotrebu organskih kiselina ili etarskih ulja pove}ati. Tako|e je
neophodno da se promene navike vezane za recikliranje voska u satne
osnove. Staro sa}e koje je kontaminirano ne treba da se koristi za izradu
satnih osnova. Umesto toga, osnove treba da budu izgra|ene od
devi~anskog voska i vo{tanih poklopaca. Sa pove}anom produkcijom
devi~anskog voska u dru{tvima, efikasnim sistemom aplikacije akaricida i
sistemom izdvajanja kontaminiranog sa}a u procesu recikliranja voska,
nivoi rezidua u p~elinjim proizvodima mogu se odràti ispod detektabilnih
limita i daleko ispod maksimalnih nivoa rezidua.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
57
..................................................................................
LITERATURA:
1. Anderson, D.L., Trueman, J. W. (2000): Varroa jacobsoni (Acari: Varroidae) is more than one species. Exp Appl Acarol 24(3): 165-189
2. Bogdanov S., Kilchenmann V., Fluri P., Buhler U., Lavanchy P. (1998): Einfluss von organischen Sauren und Komponenten anterischer le auf den
Honiggeschmack, Scveiz. Bienenztg. 121 (9): 581-585.
3. Bosca G. (1994): Guida pratica di apicolturi con agenda lavori. Milano.
4. Bchler R., Drescher W., Tornier I. (1992): Grooming behavior of Apis cerana, Apis mellifera and Apis dorsata and its effects on the parasitic mites Varroa
jacobsoni and Tropilaelaps clareae. Exp Appl Acarol 16: 313-319.
5. Bchler R. (1994): Varroa tolerance in honey bees - occurrence, characters and breeding. Bee World 75 : 54-70.
6. Capalongo F., Baggio A., Piro R, Schivo A., Mutinelli F., Sabatini A. G., Colombo F., Marcazzan G. L., Massi S., Nanetti A. (1996): Trattamento della var-
roasicon acido formico: accumulo nel miele e influenza sulle sue caratteristiche. LApe nostra amica 8: 4-11.
7. Corea Marqes, Maria Helena., Issa Cavicchio Marcia Regina, De Jong, D. (2000): Classification and Quantification of Demaged Varroa jacobsoni Found in
the Debris of Honey Bee Colonies as Criteria for Selection? American Bee Journal, 140 (10): 820-824.
8. De Guzman L. I., Rinderer T. E., Beaman L. D. (1993): Longevity of Varroa jacobsoni away from a living host. In Connor L. J., Rinderer T. E., Sylvester
H. A., Vongsiri S., (eds.). Asian Apiculture: Proceedings of the First International Conference on the Asian honey bees and bee mites. Wicwas Press,
Connecticut, USA. pp. 434-441.
9. FAO/WHO (1990) Evaluation of certain veterinary drug residues in food: thirty-sixth report of the joint FAO/WHO expert committe on food additives. WHO
Tech Rep Ser 799 1990 12525 (c) 982-1994. Roy Pharm Soc G B Vol 81.
10. Harbo, J. R. i Harris, J. W. (1999a): Heritability in honey bees (Hymenoptera, Apidae) of characteristics associated with resistance to Varroa jacobsoni
(Mesostigmata, Varroidae). J Econ Entomol 92: 261-265.
11. Harbo, J. R. i Harris, J. W. (1999b): Selecting honey bees for resistance to Varroa jacobsoni. Apidologie 30: 183-196.
12. Harris, J. W. i Harbo, J. H. (2000): Changes in reproduction of Varroa destructor after honey bee queens were exchanged between resistant and sus-
ceptible colonies. Apidologie 31: 689-699.
13. Hoffman S. (1993): The occurrence of damaged mites in cage test and under field conditions in hybrids of different carniolan lines. Apidologie 24: 493-
495.
14. Huang Z. (2001): Mite zapper - a new and effective method for Varroa mite control. Am Bee J 141 (10): 730-732.
15. Imdorf A., Charri re J. D., Maquelin C., Kilchenmann V., Bachofen B. (1995): Alternative Varroabekampfung. Schweiz. Bienztg. 118 (8):450-459.
16. Imdorf A., Charri re J. D. (1998): Eine oder zwei Longzeitbehandlungen mit Ameisensure? Bienenwelt 40 (8-9): 230-231.
17. Imdorf A., Bogdanov S., Ibanez O. R., Calderone N. W. (1999): Use of Esential oils for the Control of Varroa jacobsoni in Honey Bee Colonies. Apidologie
(30): 209-228.
18. Imdorf A., Charri re J. D., Rozenkranz P. (1999a): Varroa Control with Formicid Acid. CA meting at the Agricultural Research Centre - Ghent, Belgium,
November 13-14.
19. Jezdimirovi} Milanka (2001): Proizvodnja i promet lekova koji se koriste u p~elarstvu. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i zdravstvenoj
za{titi p~ela, 22. Dec, pp 27-34. Beograd.
20. Keffus J., Taber S., Vanpoucke J., Rey F. (1996): A practical method to test for disease resistance in honey bees. Am Bee J 136 (1): 31-32.
21. Kristiansen P. (1999): Ecological Varroa control - notes on control strategies for North Europe. CA meting at the Agricultural Research Centre - Ghent,
Belgium, November 13-14.
22. Kulin~evi} J. M., Rinderer T. E., Mladan V. J., Buco S. N. (1992): 5 Years of bidirectional genetic selection for honeybees resistant and susceptible to
Varroa jacobsoni. Apidologie 23: 443-452.
23. Kulin~evi} J. M., De Guzman L. I., Riderer T. T. (1997): Selection of honey bees tolerant or resistant to Varroa jacobsoni. cahiers, options mediterra-
neennes, directeur de la publication: Mustapha Lasram, Institut Agronomique mediteraneen de Zaragoza (IAMZ). Vol. 21, pp 59-75.
24. Moretto G., Goncalves L. S., De Jong D. (1991): Africanized bees are more efficient at removing Varroa jacobsoni - preliminary data. Am Bee J 131:
431.
25. Morse R. A., Miksa D., Masenheimer J. A. (1991): Varroa resistance in U.S. honey bees. Am Bee J 131: 433-434.
26. Oldroyd, B. P. (1999): Coevolution while you wait: Varroa jacobsoni, a new parasite of western honeybees. Trends Ecol Evol 14: 312-315.
27. Peng Y.S.C., Fang Y., Xu S., Ge L. (1987): The resistance mechanisms of the Asian honey bee, Apis cerana Fabr., to an ectoparasitic mite, Varroa
jacobsoni Oudemans. J Inverteb Pathol 49: 54-60.
28. Rinderer T. E., De Guzman J., Kulin~evi} J., Delatte J., Beamen G. T., Buco S. N. (1993): The breding importing, testing and general characterics of
Yougoslavien honeubee bred for resistance to Varroa jacobsoni Am Bee J 197: 200.
29. Rinderer, T. E., De Guzman, L. I., Delatte, G. T., Stelzer, J. A., Williams, J. L., Beaman, L. D. Kuznetsov, V. Bigalk, M., Bernard, S. J., Tubbs, H.
(2001): Multi-state field trials of ARS Russian honey bees; 1. Responses to Varroa destructor 1999, 2000. Am Bee J 141 (9): 658-661.
30. Ruttner F. (1992): Naturgeschichte der honigbienen, ehrenwirth verlag, Munich. Deutschland.
31. Ruttner F., Hanel H. (1992): Active defense against varoa mites in carniolan strain of honey bee (Apis mellifere carnica Pollmann). Apidologie 23: 173-
187.
32. Spivak M., Gilliam M. (1993): Facultative expression of hygienic behavior of honey-bees in relation to disease resistance. J Apic Res 32: 143-147.
33. Stanimirovi} Z., Soldatovi} B. i Vu~ini} Marijana (2000): Medonosna p~ela-Biologija p~ele. Fakultet veterinarske medicine i Medicinska knjiga-Medicinske
komunikacije. Beograd. pp 1-375.
34. Stanimirovi} Z., Mla|an ,V., Vu~i}evi} Marijana i Todorovi} Dajana (2000a): Biolo{ki potencijal higijenskog pona{anja medonosne p~ele i otpornost na
bolesti. II Savetovanje iz klini~ke patologije i terapije ìvotinja. Clinica Veterinaria2000. Jun 12-16, str. 216-220. Budva, YU.
35. Stanimirovi}, Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001): Selekcija i otpornost p~ela na bolesti. Zbornik plenarnih radova. I Savetovanje o biologiji i
zdravstvenoj za{titi p}ela, 22. Dec, pp 8-18. Beograd.
36. Stanimirovi} Z., Stevanovi} Jevrosima, Pejovi} D., Mirilovi} M. (2001a): Hygienic and grooming behaviour in disease resistance of two honeybee eco-
geographic varieties (Apis mellifera carnica) from Serbia. Mellifera 1-2: 56-61.
37. Stanimirovi} Z, Pejovi}, D, Stevanovi} Jevrosima (2001b): Hygienic behavior in disease resisteance of two honeybee ecogeographic varieties (Apis mel-
lifera carnica) from Serbia. XXXVII International Apiculture Congress (APIMONDIA 2001), Durban, South Africa.
38. Stanimirovi}, Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001c): Effects of Fumagillin to human and honeybee health. Book of abstracts. The 2nd interna-
tional exhibition "INTERMIOD-2001", Sep 14, pp 200-201. Moscow, Russia.
39. Stanimirovi} Z, Stevanovi} Jevrosima, Mladenovi}, M (2001d): Apitol - antivarootic of the first choice-yes or no? Book of abstracts. The 2nd internation-
al exhibition "INTERMIOD-2001", Sep 14, pp 202-203. Moscow, Russia.
40. Stanimirovi} Z., Pejovi} D., Stevanovi} Jevrosima, Vu~ini} Marijana, Mirilovi} M. (2002): Investigations of hygienic behaviour and disease resistance in
organic beekeeping of two honeybee ecogeographic varieties from Serbia. Acta Veterinaria 52(2-3): 169-180.
41. Stoya W., Wachendorrer G., Kary I., Siebentritt P., Kaiser E. (1986): Ameisensaure als Therapeutikum gegen Varroatose und ihre Auswirkungen auf den
Honig. Dtsch. Lebensm. Rundsch. 82217-221.
42. Szabo T. I., Walker C. R. T., Mueller A. E. (1996): Grooming behavior as a varroaresistance characteristic in honey bee colonies. Am Bee J 136 (7):
515-517.
43. Taber S. III (1982): Determining resistance to brood diseases. Am Bee J 122: 422-425.
44. Tabor K. L. i Ambrose, J. T. (2001): The Use of heat Treatment for Control of the Honey Bee Mite, Varroa destructor. Am Bee J 141 (10): 733-736.
45. Vu~ini} Marijana, Radenkovi} Brana, Stanimirovi} Z. (2000): Higijensko pona{anje p~ela kao oblik rezistencije na Varroa jacobsoni. . II Savetovanje iz
klini~ke patologije i terapije ìvotinja. Clinica Veterinaria2000. Jun 12-16, str. 221-227. Budva, YU.
46. Wongsiri S., Lekprayoon C., Potichot S. (1990): Biological control of the varroa bee mite: mass rearing biological control agent by crossing the Chinese
strain Apis cerana cerana with the Thai strain Apis cerana indica by artificial insemination. Proceedings of workshop on research in agricultural biotechnolo-
gy 1990. Thailand, Kosetsart University and USAID.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
58
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
59
..................................................................................
UVOD
Teritorija Republike
Sr bi j e , na osnovu
podru~ja rada veteri-
narskih specijalisti~kih i
veterinarskih nau~nih
instituta podeljena je na
12 celina koje ~ine
jedinstveno epizootio-
lo{ko podru~je, tako da
se podru~je koje pokriva
Veteri narski speci j a-
listi~ki institut iz Ni{a
geografski podudara sa
teri tori j om ni {kog i
j u`nomoravskog epi -
zootiolo{kog podru~ja.
Navedeno ni {ko i
ju`nomoravsko epizooti-
olo{ko podru~je obuhva-
ta 5 okruga (Ni{avski,
FpizootiologijobolestipeloileglooJ
J990.2002.goJinenoniskomi
juznomorooskomepizootioloskompoJruju
Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, vet. spec. epizootiolog
Dr vet. med. S. Antanasijevi}, vet. spec. parazitolog
Dr vet. med. G. Georgijevski, vet. spec. mikrobiolog
Pirotski, Topli~ki, Jablani~ki i P~injski) sa 28 pripadaju}ih op{tina.
Razvoj p~elarstva na Jugu Srbije naterao je veterinarsku slu`bu
da se vi{e pozabavi problematikom bolesti p~ela i legla. Laboratorija za
bakteriolo{ku dijagnostiku Veterinarskog specijalisti~kog Instituta iz Ni{a
godinama radi na dijagnostikovanju bolesti p~ela i legla. Od 2000. godine
u okviru VSI Ni{ formirano je odeljenje za p~elarstvo u koje pored
stru~njaka iz mikrobiolo{ke laboratorije ulaze i stru~njaci (hemi~ari) koji su
radili na poslovima vezanim za utvr|ivanje kvaliteta meda i proizvoda od
meda. U saradnji sa dru{tvom p~elara Matica iz Ni{a, formiran je i ogle-
dni p~elinjak kao poligon za prakti~no obrazovanje zainteresovanih veteri-
nara i p~elara po~etnika. Odeljenje za p~elarstvo je ovim radom htelo da
prikaè da nastavlja kontinuirani rad koji je jo{ ranije zapo~et na pravovre-
menom dijagnostikovanju i iskorenjivanju zaraznih bolesti p~ela.
Saveznim zakonom o za{titi ìvotinja od zaraznih bolesti koje
ugroàvaju celu zemlju (Sl.List SFRJ, br.43/86) predvi|eno je suzbijanje
55 naro~ito opasnih zaraznih bolesti, od kojih su 4 zarazne bolesti p~ela
i to:
- Kuga p~ela (pestis apium)
- Akaroza p~ela (acarosis apium)
- Nozemoza p~ela (nosemosis apium)
- Varooza p~ela (varrosis apium)
MATFRI1AL I MFTOD RADA
U radu je dato kretanje zaraznih bolesti p~ela i legla u periodu od
1990.-2002. godine na ni{kom i ju`nomoravskom epozootiolo{kom
podru~ju koje se podudara sa podru~jem rada VSI Ni{. Za dijagnostiku
bolesti kori{}ene su standardne dijagnosti~ke metode za bakterijske i
parazitske bolesti. Kao materijal za pregled na varoozu, nozemozu i
akarozu sluìle su mrtve p~ele uzimane sa podnja~a ko{nica ili ìve p~ele
sa leta ko{nica. Uzorci sa}a sa poklopljenim leglom sluìli su za pregled
na ameri~ku kugu i varoozu.
RFZULTATI I8PITIVAN1A
U ispitivanom periodu dostavljeno je ukupno 1.357 uzoraka p~ela
i 918 uzoraka legla. Iz donetih uzoraka ura|eno je ukupno 5.029 razli~itih
analiza.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
60
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
6J
..................................................................................
Iz tabele se jasno moè uo~iti da je najvi{e pregleda obavljeno
1998. godine sa tendencijom pada u 1999. i u 2000. godini da bi se
po~etkom rada odeljenja za p~elarstvo broj pregleda tri puta uve}ao.
Pregledom dostavljenih uzoraka dijagnostikovane su: varooza,
nozemoza i ameri~ka kuga dok akaroza nije dijagnostikovana.
Od ukupnog broja dostavljenih uzoraka najvi{e je bilo pozitivnih od
nozemoze i to 747 uzoraka, {to iznosi 53% od ukupnog broja dostavljenih
uzoraka. Od varooze pozitivno je bilo 679 uzoraka ili 48,5 % od ukupnog
broja dostavljenih uzoraka.
Iz grafikona 1 kao i iz tabela 2 i 3 moèmo uo~iti da sve tri
dijagnostikovane bolesti variraju iz godine u godinu. Varooza je veoma
oscilirala od 76% 1990. godine pa preko 28,1% u 1996. i 66,6% u 1999.
godini do 49,2 % u 2002. godini. Nozemoza je tako|e oscilirala od 91,7%
u 1990. godini pa preko 22,9% u 1995. i 40,8% u 1998. godini do 40,7%
u 2002. godini.
Ameri~ka kuga se kretala od 40% 1995, 60,8% 2000. godine do
67,9 % u 2002. godini.
DI8KU8I1A I ZAKL1UCAK
Navedena ispitivanja potvr|uju opravdanost osnivanja Odeljenja za
p~elarstvo u VSI Ni{ jer se ve} u 2001. godini broj uzoraka tri puta
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
62
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
63
..................................................................................
pove}ao u odnosu na 2000. godinu. Pozitivna tendenca u pove}anju broja
uzoraka je i u 2002. godini. Prisustvo ovih bolesti kontinuirano na ovim
epizootiolo{kim podru~jima ukazuje na nu`nost ve}e saradnje izme|u
p~elara kao prve karike u lancu suzbijanja i iskorenjivanja bolesti p~ela i
legla, terenske veterinarske slu`be, veterinarske inspekcije i specijalizo-
vanih laboratorija koje se bave dijagnostikovanjem ovih oboljenja. Potreban
je ve}i rad na edukaciji p~elara kako bi ih nau~ili da ne misle ovo je
sigurno nozema i sl. ve} da uzorke zapakuju i donesu na odgovaraju}i
pregled.
Mi{ljenja smo da je nu`na edukacija i veterinarskih stru~njaka kako
bi p~elari pored dijagnoze dobili i odgovaraju}a uputstva o apitehnici,
le~enju i suzbijanju otkrivenih oboljenja.
BIOLOGI1A
Izaziva~ ameri~ke kuge, Paenibacillus larvae larvae, je bakterija
koja u odgovaraju}im okolnostima stvara veoma otporne spore. Kada
pomenute spore dospeju putem hrane u mladu larvu, pod povoljnim uslovi-
ma klijaju, razmnoè se i kompletnu supstancu od koje je larva gra|ena
pretvaraju u ùto-braon vlaknastu sluz.
Posle sasu{ivanja, ova novodobijena masa, na dnu }elije se
pretvara u ~vrste kraste. Ve} zatvorene }elije legla postaju rupi~aste i
izgledaju uvu~eno u odnosu na povr{inu legla. Iz jedne jedine }elije
zaraène ameri~kom kugom mogu se ko{nicom ra{iriti milijarde novih
spora ove opasne bakterije, koja p~ele prati od davnina.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
64
Amerikokugopelinjegleglo
Dijognostiko(usotnimosnooomo,
umeJuiuuzorcimoleglo}
Dr Ralph Buchler
abstrakt
Zorozo: GrobezoJzorozenihJrustooo
PrihronozorozenimmeJom
Unosenjezorozenogleglo
Kosniceipriborsozorozenihpelinjoko
Pojooosporo:J}uhroni,2}uleglu.
PojooosporoumeJu
KlijonjesporoucreoimomloJihloroi
Intenzionorozmnozooonjeutkiouloroi
8tooronjesporobokterije
Suzbijanje ameri~ke kuge nadgleda veterinarska slu`ba. Kod

sumnje na zaraènost postoji obaveza prijave nadle`nom veterinarskom
institutu. Instituti kao ovla{}ene slu`be, sprovode pregled uzoraka iz
sumnjivih zajednica i dijagnostikuju ovu bolest.
Zaraèna p~elinja dru{tva se po pravilu moraju uni{titi, kao i svo
sa}e i zalihe meda . Pribor se detaljno o~isti 3%-om kiselinom. Odrasle
p~ele se pod odre|enim uslovima mogu stresti i formirati ve{ta~ki roj. Ne
postoji nijedan na~in le~enja ameri~ke kuge bilo kakvim lekovima.
Primena antibiotika
kod zaraènih dru{tava,
naravno, moè spre~iti aku-
tno razmnoàvanje bakterije
i dovesti do nestanka simp-
tomatologije, ali antibiotici
ne uni {t avaj u pot enci j al
mogu}e ponovne zaraze, jer
nemaju dejstvo na spore
Paenibacillus larvae larvae.
Pored ovog prakti-
~nog problema, primena
antibiotika obavezno dovodi do manjih ili ve}ih rezidua u medu, a takav
med se po Zakonu ne sme na}i na trì{tu Evropske Unije.
U Nema~koj je nau~na elita do{la do nove metode otkrivanja
prisustva antibiotika u medu, koja uspeva da otkrije i minimalne koli~ine
ovih lekova.
Kontrola ameri~ke kuge je uslov za blagovremeno otkri}e,
sledstveno uni{tavanje zaraze i samim tim i sigurno spre~avanje daljeg
{irenja ove bakterije na zdrava dru{tva.
Poseban zna~aj za blagovremeno otkri}e je poslednjih godina
donela dijagnoza prisustva ameri~ke kuge u ko{nici pre izbijanja vidljivog
zaraàvanja, koja se ogleda u ispitivanju meda iz ko{nica na sadràj
spora Paenibacillus larvae larvae. Tako se inficirana dru{tva kojima preti
opasnost razbuktavanja zaraze prepoznaju na vreme, pre pojave
simptoma, i primenjuju se jednostavne profilakti~ke mere.
Detaljnije o dijagnostici ~u}ete na seminaru (posle odrànih pre-
davanja koja }e biti snimljena, verovatno }e se objaviti i kompletni radovi
nema~kih autora izloèni na ovom seminaru - primedba urednika).
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
65
..................................................................................
IuNemokojnemoleenjokuge
UVOD
P~elarenje je u na{im krajevima zastupljeno od davnina. Prvo su
bile prisutne samo ko{nice sa nepokretnim sa}em, trmke i dubine koje su
se u manjem broju zadràle i do danas. Danas se uglavnom p~elari
modernim ko{nicama nastavlja~ama koje su osnovni alat p~elara
omogu}avaju}i mu visoke prinose meda i postepenu profesionalizaciju u
p~elarstvu. Razvoj p~elarstva zahtevao je i edukaciju p~elara kako u
apitehnici tako i u za{titi p~ela od bolesti koje im prete. Istovremeno sa
edukacijom p~elara vr{ena je i edukacija stru~njaka koji se bave
problematikom za{tite i le~enja p~ela. Postojanje veterinarskog specija-
listi~kog instituta u Ni{u i njegovog odeljenja za p~elarstvo olak{alo je
dijagnostiku, terapiju i suzbijanje i iskorenjivanje bolesti p~ela i legla.
MATFRI1AL I MFTOD RADA
Stariji p~elari su ~esto na osnovu iskustva mogli da posumnjaju
na neko oboljenje p~ela ili legla. Klini~kim pregledom sumnjivog dru{tva
od strane veterinara specijalista ta sumnja bi bila potvr|ena klini~kom
dijagnozom da bi onda sledilo uzimanje uzoraka i to: u slu~ajevima kada
se parazit otkriva na p~elama, ali u manjem broju za laboratorijsku
dijagnostiku smo koristili prikupljene parazite sa p~ela, otpatke sa poda
ko{nice sa mrtvim parazitima a ako parazita nismo mogli da uo~imo na
p~elama golim okom a sumnjali smo da ih ima slali smo radili~ko leglo
NosoiskustoouJijognostikooonju,leenjui
suzbijonjuooroeiomerikekuge
Dr vet. med Slobodan Savi}, vet. spec. za p~elinje bolesti
Dr vet. med. Zoran Rai~evi}, vet. spec. epizootiolog
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
66
(u prole}e) ili trutovsko leglo (u leto). Kod sumnje na ameri~ku kugu legla
slali smo sa}e sa poklopljenim leglom Odeljenju za p~elarstvo
Veterinarskog specijalisti~kog instituta u Ni{u. U laboratoriji odeljenja uz
kori{}enje standardnih dijagnosti~kih metoda za bakterijske i parazitske
bolesti postavljala se kona~na dijagnoza. Postavljanje pravovremene i
ta~ne dijagnoze olak{avalo je terapiju i suzbijanje varooze i omogu}avalo
p~elaru da dobije nadoknadu za uni{tena dru{tva ako je u pitanju
ameri~ka kuga uz uslov da je starost procesa manja od 2 meseca.
RFZULTATI RADA
Suzbijanje i iskorenjivanje varooze i ameri~ke kuge vr{eno je na
osnovu posebnog Pravilnika.
Varooza je bolest legla i odraslih p~ela. Uzrokuje je krpelj Varroa
destructor. [iri se preko p~ela a umnoàva se u leglu. Izvor varooze mogu
biti zaraèna p~elinja dru{tva, paketni rojevi p~ela, kontakt sa obolelim
p~elama, prirodni rojevi, matica i leglo. Do zaraàvanja dolazi prilikom leta,
kontakta sa bolesnim p~elama, rojenjem, prebacivanjem sa}a iz obolelog
dru{tva u zdrava, naru{avanjem osnovnih veterinarsko-sanitarnih mera.
Preko leta, varooza se za tri meseca moè pro{iriti na rastojanje i do 11
km. Pri visokom stepenu zaraènosti (vi{e od 20 krpelja na 100 p~ela u
ko{nici) u jesen i u leto, zapaà se uginu}e legla, izbacivanje iz gnezda
uginulih trutovskih i radili~kih larvi, mladih p~ela i trutova. U jesen i u zimu,
p~ele iz obolelih dru{tava su uznemirene i ~esto uginjavaju tokom prve
polovine zime.
U po~etku bolest proti~e lagano i neprimetno i ne odraàva se na
produktivnost p~elinjih dru{tava. Posle dve do tri godine, ispoljavaju se
klini~ki simptomi. Krpelji u telu zaraènih larvi sniàvaju koli~inu suve
materije, ukupnog azota, masnih kiselina, masnog tkiva a rastu i gubici
energije pri disanju u odnosu na zdrave lutke. Smanjuje se otpornost
p~ela i slabi snaga dru{tva.
Simptomi bolesti se ispoljavaju ako je zahva}eno vi{e od 20%
p~ela. U zimskom periodu, zapaà se uznemirenost p~ela, zujanje, izle-
tanje iz ko{nice, proliv i uginu}a. U prole}e i u leto zapaà se uginu}e
lutki i slabljenje dru{tva i to kao rezultat izvo|enja potomstva nesposobnog
za preìvljavanje. Trutovi se ne pare sa maticama, ~ija se plodnost
izuzetno smanjuje, a leglo je ra{trkano. Stepen zaraènosti p~elinjih
dru{tava tokom sezone nije isti. Kada nema trutovskog legla u prole}e i
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
67
..................................................................................
jesen zaraàva se radili~ko a u leto trutovsko leglo. Osnovna masa krpe-
lja nalazi se na radili~kom leglu, {to dovodi do pojave velikog broja
o{te}enih p~ela, nesposobnih za let. Leti se ènke varoe razmnoàvaju u
trutovskom leglu, gde je obilje visoko kvalitetne proteinske hrane kao i
daleko nià temperatura u odnosu na radili~ko leglo.
Najnovija saznanja ukazuju na to da pored toga {to nanosi
direktne {tete p~elinjoj zajednici si{u}i hemolimfu odraslih p~ela i
p~elinjih larvi Varroa destructor u~estvuje i u preno{enju virusnih infekci-
ja p~ela i to naj~e{}e virusa akutne paralize, virusa bolesnih deformisanih
krila kao i virusa me{inastog legla te za posledicu imamo pojavu mladih
p~ela invalida tj. legu se p~ele sa deformisanim krilima koje su nes-
posobne za bilo kakav rad. Varooza stoga predstavlja veoma veliki pro-
blem u na{em p~elarstvu. Mi teìmo da inficiranost dru{tava svedemo na
ispod 3% da bi mogli racionalno da p~elarimo. Suzbijanje ovog parazita
vr{imo uz pomo} hemijskih i biolo{kih metoda. Primena hemijskih
supstanci - akaricida je veoma {tetna kako za p~ele tako i za zdravlje
ljudi jer su skoro sve liposolubilne te se deponuju u medu i vosku. Prva
grupa ovih sredstava su sredstva na bazi amitraza, aplikuju se u p~eli-
nje zajednice putem dima ili aerosol metodom. Efikasnost ovih preparata
se kre}e do 80% sa tretiranjem od tri do pet puta sa razmakom od sedam
dana i to u periodu kada nema legla u ko{nici {to }e re}i u kasnu jesen.
Kao supstanca amitraz nije kancerogen ali njegovi metaboliti formamidin i
ksilidin su kancerogeni, mutageni i teratogeni. Amitraz se posle dva mese-
ca potpuno razgra|uje u medu ali se njegovi metaboliti razgra|uju tek
posle osamnaest meseci. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je
amitraz najopasnijom hemikalijom u p~elarstvu a on se kod nas za sada
masovno primenjuje bez ikakve stru~ne kontrole.
Slede}a grupa preparata su preparati na bazi fluvalinata koji se
aplikuju u p~elinja dru{tva u vidu plasti~nih traka ili drvenih letvica gde
ostaju od 20 do 30 dana u zavisnosti od preparata i proizvo|a~a, ~ija je
efikasnost u po~etku bila i do 90% da bi se kasnije pojavom rezistencije
taj procenat drasti~no smanjio. Opasnost primene fluvalinata je u tome {to
ga p~elari ostavljaju duè u ko{nici nego {to proizvo|a~ propisuje i {to
sami pove}avaju doze uzrokuju}i na taj na~in zaga|enje meda i stvara-
nje rezistencije krpelja na preparat.
Tre}u grupu preparata ~ine sistemici koji se aplikuju preko
{e}ernog sirupa deluju}i preko hemolimfe p~ela sa stepenom efikasnosti
oko 98%.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
68
êtvrtu grupu preparata ~ine preparati na bazi organskih kiselina
naj~e{}e mravlje i oksalne. Pri tome treba znati da pare mravlje kiseline
uni{tavaju varou i u poklopljenom leglu.
Petu grupu preparata ~ine preparati razvijeni na bazi timola koji
deluje kontaktno isparavanjem i koji se aplikuje u ko{nicu direktno posi-
panjem po ulicama ili u vidu timol rama ili jednostavnije jo{ u jastu~etu
od gaze gde stoji 7 do 14 dana i posle se odstranjuje.
Kada je u pitanju za{tita p~elinjih zajednica od varooze treba znati
da se osnovna tretiranja sprovode u julu, avgustu i septembru i da se
obavezno koriste dva do tri razli~ita preparata kako bi se izbegla
rezistencija i kontrolisala efikasnost istih.
Na{a preporuka je da se p~elinja dru{tva tretiraju preparatima na
bazi organskih kiselina i timola, dozvoljenim hemijskim preparatima uz
strogo pridràvanje uputstva proizvo|a~a o na~inu tretiranja i dozi a sve
to u skladu sa postavljenom dijagnozom. Prvenstvo u borbi protiv krpelja
treba dati biolo{kim metodama (ram gra|evnjak, ram lovac, TIT-3 ram,
redovna zamena stare matice i sa}a sa trutovskim leglom, formiranje
ve{ta~kih rojeva, `rtvovanje radili~kog legla, seoba p~elinjih zajednica,
osun~avanje ko{nica, higijenska podnja~a i dr.) u kombinaciji sa mravljom,
oksalnom i mle~nom kiselinom, timolom, preparatima na bazi eteri~nih ulja,
KAS-om 81 i sistemicima.
Ameri~ka kuga p~elinjeg legla je zarazno oboljenje legla. Ra{irena
je u celom svetu. Uzro~nik je Penibacillus larvae White. [tapi}astog je
oblika duìne oko 2,5 do 5 mikrometara, a {irine od 0,7 do 0,8
mikrometara. Na slici 2 je prikazan vegetativni oblik sa cilijama.
P~elinje leglo smatra se zaraènim ameri~kom kugom
p~elinjeg legla ako se klini~kim pregledom utvrde promene
karakteristi~ne za tu bolest, a dijagnosti~kim ispitivanjem
utvrdi Pb.larvae, kao uzro~nik ove bolesti.
Klini~ka slika je vrlo karakteristi~na sa promenama na:
- poklopcima }elija; - izgledu legla; - larvama.
Na poklopcima uo~avamo promenu boje koja se kre}e od
boje limuna do tamno mrke boje, sa tamnim mrljama u sredini zbog toga
{to polute~na masa uginule larve nakvasi poklopac sa unutra{nje strane.
Poklopci su blago ulegnuti, meki i lako se skidaju.
P~ele poku{avaju bu{e}i rupice u sredini da o~iste tu masu, ali
zbog samog sastava (lepljivost i rastegljivost) to te{ko uspevaju. Kasnije
zbog isu{ivanja te mase poklopci se povla~e prema unutra{njosti }elija.
slika 2
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
69
..................................................................................
Promene nastaju i u izgledu legla u
celini tako {to su poklopljene }elije sa
patolo{kim materijalom ra{trkane i
lako uo~ljive.
Skidanjem poklopaca moèmo uo~iti
da su larve izgubile belu boju i sede-
fast sjaj i poprimile boju od sivo ùte
do boje ~okolade. Telo larve je
poluìtko, gubi oblik i postaje lepljivo i rastegljivo. Kasnije se masa isu{uje
i na kraju ostaje samo crno sme|a krasta veli~ine ~iodine glave, koja se
veoma te{ko uo~ava.
Dijagnosti~ko ispitivanje se obavlja u Veterinarskim specijalisti~kim
institutima i to u svim p~elinjacima kod kojih postoji sumnja na ovu bolest.
Za dijagnosti~ka ispitivanja uzima se uzorak sa}a 10 X 10 cm.
Kontrolna ispitivanja se vr{e u septembru ili oktobru u svim p~eli-
njacima gde je zaraza utvr|ena.
Ako se utvrdi ova zaraza le~enja nema ve} se preduzimaju
slede}e mere:
1. zatvaranje zaraènog p~elinjaka;
2. uni{tavanje svih zaraènih ko{nica sa nepokretnim
sa}em, zajedno sa p~elama i sa}em;
3. uni{tavanje svih dotrajalih ko{nica, bez obzira na
tip izrade, zajedno sa p~elama i sa}em;
4. uni{tavanje zaraènog sa}a i p~ela iz zaraènih ko{nica
spaljivanjem i zakopavanjem, s tim da se pribor i ko{nice dezinfikuju;
5. zabrana drànja p~elinjih zajednica bez matica i
spre~avanje rojenja p~ela u zaraènom p~elinjaku;
6. dezinfekcija p~elinjaka i p~elarskog pribora koji se koristi
pri izvr{avanju mera nare|enih u p~elinjaku odgovaraju}im dezinfekcionim
sredstvom (20%-im formaldehidom 30 minuta, 2%-im NaOH) ili, zavisno
od materijala, spaljivanjem.
Preventivno se dijagnosti~ko ispitivanje vr{i u svim p~elinjacima u
polupre~niku od 3 kilometra od zaraènog p~elinjaka.
Posle dva meseca u zaraènom p~elinjaku se ponovo radi
kontrolno dijagnosti~ko ispitivanje pa ako zaraze nema, smatra se da je
prestala.
Du`nost p~elara je da na vreme obavesti Veterinarsku inspekciju
o svim promenama koje uo~i na p~elinjaku. Kada je u pitanju ameri~ka
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
70
kuga veterinarski inspektor }e zajedno sa vlasnikom uzeti uzorke (najbo-
lje ceo ram sa leglom) dostaviti ih nadle`noj laboratoriji koja }e dati ta~nu
dijagnozu. Na osnovu nalaza preduzimaju se mere predvi|ene
Pravilnikom. Ako je ceo postupak tekao kako Zakon predvi|a a starost
procesa je manja od 2 meseca vlasniku se preko komisijskog zapisnika
ovla{}ene komisije za procenu {tete od Ministarstva poljoprivrede ispla}uje
realna nadoknada za uni{tena dru{tva.
ZAKL1UCAK
Na osnovu dobijenih rezultata moèmo izvesti jedinstveni zaklju~ak
da je za efikasno suzbijanje ameri~ke kuge i varoe najva`nija pravovre-
mena saradnja izme|u p~elara veterinarske slu`be i veterinarske inspekci-
je.
8u z b i j o nj e o me r i k e k u g e no t e r e nu
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
7J
..................................................................................
Pravilnim gajenjem p~ela moè se pove}ati efikasnost iskori{}enja
p~elinje pa{e i procenat opra{ivanja medonosnih biljaka. Cilj rada svakog
p~elara je da usaglasi razvoj p~elinjih dru{tava sa raspoloìvim prirodnim
izvorima postizanjem najve}eg broja izletnica u punom cvetanju glavne
pa{e. Svako p~elinje dru{tvo ima svoj maksimalan nivo razvoja i broj
p~ela, ali uspe{no p~elariti podrazumeva prepoznavanje tih maksimalnih
nivoa produktivnosti i njihovo odabiranje. U suprotnom p~elarenje postaje
ekstenzivno i pored obilja nektara i polena. Brze promene koje se
de{avaju u poljoprivredi mogu usloviti da se umesto velikog broja
prose~nih dru{tava gaji mali broj jakih dru{tava. Mali broj izletnica u
prole}e ne}e biti u mogu}nosti da sakupi potrebne koli~ine polena i
obezbedi uspe{an i brzi razvoj p~elinjih dru{tava. Shvatanje osnovnih
odnosa izme|u p~elinjeg dru{tva i polaganja jaja, razvoja legla i produ-
kcije, kao i vremena razvoja dru{tva, je neophodno za postizanje najve}ih
prinosa bez obzira na sistem p~elarenja. Svi planirani radovi na
p~elinjaku direktno su povezani sa meteorolo{kim ~iniocima mesta u kome
se p~elari i uslovljeni su kapacitetom medonosne flore. U zavisnosti od
agroekolo{kih uslova na{a zemlja raspolaè dovoljnim brojem vrsti biljaka
stimulativne pa{e koje svojim polenom i slatkim nektarom mogu uticati na
brì prole}ni razvoj legla srednje jakih p~elinjih zajednica. Ako su dru{tva
uspe{no prebrodila period biolo{kog (klube bez legla) i ekolo{kog (klube
sa leglom) mirovanja, sa cvetanjem {ljive dànarike nastaje buran prole}ni
razvoj p~elinjih dru{tava. Ovo je period pune aktivnosti p~elara na p~eli-
njaku.
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
Prolecnirozoojipripremopelinjih
Jrustooozogloonuposu
Prof. dr Mi}a Mladenovi}
Mr Neboj{a Nedi}
Dipl. ing. Sla|an Ra{i}
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
72
Mnogo poslova se mora u serijama uraditi za relativno kratko
vreme. Bez obzira na veli~inu p~elinjaka i tip ko{nice, svaki p~elar bi tre-
balo da uradi naro~ito slede}e poslove: kontrolu utopljavaju}eg materijala,
kontrolu ventilacije, kontrolu koli~ine rezervne hrane, prihranjivanje p~eli-
njeg dru{tva, prvo pro{irenje p~elinjeg gnezda, stimulativno nadraàjno
prihranjivanje p~elinjeg dru{tva, glavni prole}ni pregled p~ela, pro{irenje
gnezda u vo}noj pa{i, pro{irenje prostora u ko{nici (delokacija nastavaka
kod nastavlja~a), spre~avanje nagona za rojenje u vo}noj pa{i.
Za ovaj vremenski period utopljavanje je poèljnije nego u jesen
ili zimi, zbog sve intenzivnijeg razvoja legla. Osnovna uloga utopljavaju}eg
materijala je ne samo da sa~uva stvorenu toplotu p~elinjeg gnezda i tako
uti~e na smanjenu potro{nju meda, ve} i da ublaì nagle temperaturne
oscilacije, nepovoljan uticaj vetra i veliku vla`nost vazduha.
Zbog ~estih kasnih prole}nih mrazeva u na{im podru~jima, brì je
razvoj utvr|en upravo kod utopljenih zajednica. Zbog najmanjeg koefici-
jenta provodljivosti toplote i najniè cene ko{tanja, utvr|eno je da su stiro-
por i novinska hartija najpogodniji kao utopljavaju}i materijal. Ovaj mate-
rijal se naj~e{}e postavlja u zbeg za mra~nu ventilaciju, a pri tom se pre-
gradnom daskom plodi{te suzi do zadnjih zaposednutih ulica sa p~elama.
Kraj marta je poslednji trenutak da neutopljena dru{tva dobiju utopljava-
ju}i materijal, (ukoliko ga na vreme ve} nisu dobila) i pravi je trenutak za
uobi~ajenu proveru valjanosti materijala. Pravilno je da se vlaàn i ubu|ali
materijal zameni novim i suvim, ili isti prosu{i, provetri i ponovo vrati u
ko{nicu. Ovo ponovno utopljavanje ve} utopljenih zajednica se pokazalo
opravdano i svrsishodno, jer su takva p~elinja dru{tva imala kontinuiran
razvoj legla bez obzira na nepovoljne atmosferske uslove. Tako|e
zapaèno je da utopljene zajednice ne podleù ranim toplim jutarnjim
zracima, jer dobar utopljavaju}i materijal usporava hla|enje i zagrevanje
ko{nice i tako "obezbedjuje" p~elama spoljnu temperaturu na kojoj p~ele
mogu sigurno izlaziti i ulaziti u ko{nicu. Prema tome, p~ele ce izleteti od
kasnih jutarnjih ~asova do ve~ernjih sati.
Dok god postoji opasnost od kasnijih prole}nih mrazeva, utoplja-
vajuci materijal se drì u ko{nici. U pojedinim krajevima na{e zemlje pogo-
tovo u brdsko-planinskom delu, poslednjih godina se de{avalo da i
po~etkom maja pada sneg a tada u ko{nici ima najvi{e legla. Utopljavaju}i
materijal je vi{e nego potreban u ovom periodu. On se drì u ko{nici dok
se ne ustali temperatura iznad +16
0
C, ali je sigurnije zadràti ga do
po~etka cvetanja bagrema. Utopljavaju}i materijal se zatim skida, zbog
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
73
..................................................................................
bolje ventilacije ko{nica i boljeg provetravanja p~ela i brèg sazrevanja
meda. Plasti~nu foliju neki p~elari drè iznad plodi{ta prvog nastavka sa
leglom, a kod drugih do po~etka cvetanja bagrema. Sa ve}im dnevnim
unosima, folija se skida i p~ele sa velikim brojem novoizleènih p~ela
preuzimaju ulogu regulisanja mikroklime ko{nice i uz depresionu razliku
vazduha ko{nice obezbe|uju optimalno provetravanje.
PRIHRAN1IVAN1FDRU8TAVARADIOBFZBFDIVAN1A
MINIMALNFKOLICINFRFZFRVNFHRANF
Ako se otvaranjem ko{nica utvrdi da su p~ele siroma{ne sa hra-
nom onda taj problem treba odmah re{avati prihranjivanjem. Ako je vreme
prohladno, onda treba dodavati oplemenjene medne poga~e, a ako no}na
temperatura prelazi +10
0
C, onda se moè po~eti sa prihranjivanjem
sirupom, ali u malim dozama koje p~ele mogu da raznesu u prvim
ve~ernjim satima. Kada no}na i dnevna temperatura poraste iznad +10
0
C,
a to je po pravilu, krajem marta i po~etkom aprila, pristupa se intenzivni-
jem prihranjivanju, sve dok se ne postigne minimum rezervne hrane od 8
kg. Posle toga, moè se nastaviti i sa stimulativnim prihranjivanjem p~eli-
njih dru{tava.
Pod pojmom rezervne hrane podrazumeva se koli~ina meda i
cvetnog praha koja je dobro raspore|ena u sa}u. Mnogim ispitivanjima
{irom sveta je utvr|ena neophodna koli~ina hrane za neki fiziolo{ki mini-
mum po p~elinjoj zajednici, zavisno od geografske {irine, nadmorske
visine, ja~ine p~elinjih dru{tava, zdravstvenog stanja itd. Prema Fararu, za
86 dana zimovanja (novembar-februar), jedno p~elinje dru{tvo tro{i oko
4,5 kg hrane, a za narednih 28 dana oko 5,5 kg, a kasnije za 26 dana
oko 8 kilograma hrane. Opasnost od hroni~nog gladovanja p~ela otklanja
se pregledom ko{nica i u zavisnosti od spolja{njih uslova, intervencijom
sa poga~ama ako je hladno, ili {e}ernim sirupom ako je toplije. Kao ori-
jentacija za procenu koli~ine zaliha hrane u ko{nici potrebno je znati da
1 kvadratni decimetar sa}a sa medom odgovara teìni od 300-350 g.,
odnosno 2,5-3 kvadratna decimetra sa obe strane okvira sadrì 1 kilogram
meda. Koli~ina meda i polena u ko{nici kod prole}nog razvoja direktno
uti~e na koli~inu isce|enog meda u bagremovoj pa{i. Ispitivanjima je
utvr|eno da p~ele duè ìve 4-6 dana, kao i da se p~ele ra|aju ne{to
krupnije i teè u ko{nicama sa ve}om zalihom hrane. Ako se ovome doda
i mlada plodna matica, onda jedno jako p~elinje dru{tvo sa dosta
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
74
rezervne hrane bolje ~uva mikroklimu ko{nice, ima krupnije p~ele, sa
ve}om zapreminom medne voljke i poseduje ve}e korpice za sakupljanje
cvetnog praha, {to ~ini p~elinju zajednicu visokoproduktivnom.
Najbolja prihrana p~ela je dodavanje okvira sa medom, ali to je
najskuplja i istovremeno najopasnija prihrana zbog bojazni od izazivanja
zaraznih bolesti p~ela. Zbog toga se najvi{e upotrebljava prihranjivanje
p~ela {e}erom (u oba agregatna stanja) uz dodatak nekih komponenti koje
bi u izvesnoj meri nadoknadile nedostatak polena u ko{nici. Zbog burnog
razvoja legla i velike potrebe za belan~evinama, mastima, mineralima i vi-
taminima, koriste se razni recepti za spravljanje poga~a i oplemenjivanje
{e}ernog sirupa. Naj~e{}e se, pored dodavanja polena u poga~e, kao
zamena koristi obezma{}eno sojino bra{no, obrano mleko, pivski i hlebni
kvasac, limunov sok i drugi dodaci. Ovaj kriti~ni period p~ela se moè
izbe}i ako se obavi pravovremeno prihranjivanje u vreme cvetanja
dànarike, tj. 5-6 nedelja pre nego {to se pojavi prirodna pa{a sa sveìm
polenom i nektarom. Za na{a podru~ja, za uspe{no prole}no obnavljanje
p~elinjih zajednica potrebne su 1-2 poga~e do cvetanja vo}a. Na ve}im
p~elinjacima, posle ovog perioda nastavlja se sa davanjem poga~a, zbog
u{tede u radu i vremenu. Na p~elinjacima sa manjim brojem ko{nica, pre-
poru~uje se prihranjivanje sa {e}ernim sirupom u odnosu 1:1 i to stimu-
lativno u malim koli~inama. Prema navedenim podacima o koli~ini
potro{ene hrane proizilazi da p~ele jednog dru{tva u toku zime dnevno
potro{e 53 g hrane, u martu mesecu tro{e 195 g, u aprilu 308 g , {to
dovoljno ukazuje na potrebnu koli~inu hrane u odnosu na stepen
prole}nog razvoja. P~elar }e lako izra~unati koliko je hrane potrebno
svakoj p~elinjoj zajednici pojedina~no, uklju~ujuci napred navedene faktore.
Najbolje je svakoj zajednici dati onoliko hrane koliko joj stvarno treba, {to
zna~i ja~im dru{tvima vi{e poga~a i sirupa, a slabijim manje, jer one nisu
dovoljno sposobne da velike koli~zine preuzmu i prerade.
VFNTILACI1AUKO8NICAMAUTOKU
PROLFCNOGRAZVO1ADRU8TVA
Ventilaciju najbolje reguli{u same p~ele. One obavljaju ulazno i
silazno provetravanje, sve u zavisnosti kakvu im ko{nicu p~elari ponude.
Ako je ko{nica potpuno zatvorena, kroz jednu stranu leta ulazi sve` vaz-
duh, a na drugu stranu izlazi zagrejan vazduh sa vodenom parom i ugljen-
dioksidom. Ako se ko{nici obezbedi dodatni otvor preko zbega za mra~nu
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
75
..................................................................................
ventilaciju ili na poklopnoj dasci, onda sve` vazduh ulazi kroz taj gornji
otvor, ispod krova i p~ele organizovanim silaznim provetravanjem izbacu-
ju zagrejan vazduh sa vodenom parom i ugljendioksidom kroz donji otvor
ko{nice, odnosno regulatora leta. Zbog toga se savetuje p~elarima da
otvore dopunsko leto na ko{nici u medobranju, a u vreme prole}nog
razvoja, da leto bude normalno otvoreno, sa dopunskim otvorom ispod
zbega za mra~nu ventilaciju. Preko zime gornji otvor moè se pokriti
listom novinskog papira, ali u martu, a posebno u aprilu, potrebno je ne
zatvarati otvor na vrhu ko{nice, kako bi se p~elama u{tedeo veliki trud i
rad na provetravanju ko{nice.
U vo}noj pa{i se ne preporu~uje pro{irivanje leta ili kakvo drugo
otvaranje dopunskih otvora na ko{nici, ali se u vreme cvetanja bagrema
obavezno uklanja regulator leta, ~ak se postavlja i zamreèni deo bez
poklopne daske zbega za mra~nu ventilaciju. Ovakvim postupkom se
omogu}uje normalno provetravanje ko{nice bez prevelikog angaòvanja
p~ela, kako u pripremi p~elinjih zajednica za eksploataciju (stimulativne)
vo}ne pa{e, tako i u iskori{}avanju glavne bagremove pa{e.
8TIMULATIVNOPRIHRAN1IVAN1F
Ve} je nagla{eno da se dru{tva prihranjuju poga~ama i {e}ernim
sirupom. Cvetanje dànarike je prvi i pravi trenutak da se na p~elinjaci-
ma otpo~ne sa stimulisanjem matica i p~ela na ve}u aktivnost. Ne treba
odmah i}i sa velikim dozama, ve} je dovoljno dodavati 250-300 mililitara
sirupa svako drugo ve~e. Prihranjivanje sirupom se mora obavljati pa`ljivo
da bi se izbegla grabe` kod p~ela. Sirup se moè obogatiti raznim
belan~evinastim i vitaminskim komponentama, ali se naj~e{}e na p~eli
njacima daje obi~an {e}erni sirup u odnosu 1:1. P~ele najbolje prihvata-
ju i dva i po puta brè uzimaju zagrejani {e}erni sirup od hladnog. Tako
na primer na temperaturi od +10
0
C uzimaju ga za 100 sekundi, a na
+30
0
C za 42 sekunde (Konovalov). Ono {to je veoma va`no za svakog
p~elara je da sa po~etkom unosa nektara i polena p~elinje dru{tvo ne
sme ostati bez hrane, odnosno da se svakodnevno obezbedi priliv hrane
kako bi se i p~ele svih starosti i matica konstantno dràle u radnom
raspoloènju. Zbog toga hladni period i kasni prole}ni mrazevi nepovoljno
deluju na razvoj p~elinjih zajednica koje nisu stimulativno prihranjivane.
P~elari sa velikim brojem ko{nica koriste {e}erno medno testo od febru-
ara do po~etka cvetanja bagrema. Obi~no ga postavljaju preko zbega za
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
76
mra~nu ventilaciju direktno na satono{e okvira ili u ram hranilice koje
naj~e{}e postavljaju direktno u plodi{te, uz bo~nu stranu ko{nice ili do
zadnjih ulica zaposednutih p~elama.
Automatsko stimulativno prihranjivanje je jedna varijanta stimula-
tivnog prihranjivanja koja se koristi preko 100 godina (Dadant). U Americi
su se p~ele zazimljavale u DB i LR ko{nicama sa magacinom hrane, ali
u prole}e polunastavak kod DB ko{nice se podbacivao ispod plodi{ta. On
je imao veliku ulogu u eliminisanju negativnog uticaja vremenskih neprili-
ka u prole}e, jer je obezbedjivao stalan priliv hrane u plodi{te. Posebno
je va`na ~injenica da p~ele ne podnose mednu kapu ispod legla, pa je
one otklanjaju i prenose u plodi{te. U ovom poslu u~estvuju p~ele razli~ite
starosti, pri tom se pove}ava temperatura gnezda, a unos meda u plodi{te
ne samo da stimuli{e maticu da polaè vi{e jaja, vec motivi{e i mla|e
p~ele da vi{e ~iste i poliraju }elije kako za maticu i leglo tako i za
prihvat meda i polena.
Stimulisanje p~ela i matice se moè obaviti i okretanjem nastavka
za l80
o
. înjenica je da se prole}no leglo razvija vi{e ka ~eonoj strani
ko{nice, kako zbog boljeg zagrevanja ko{nica od strane sun~eve toplote,
tako i zbog sveèg vazduha koji je potreban za sve ve}e plodi{te. Med
se nalazi iznad legla i u zadnjem delu okvira. Okretanjem ~itavog nasta-
vka za l80
o
p~ele i dalje teè da zadrè ~eonu poziciju i tako intenzivnije
otklapaju, prebacuju i tro{e med sa ove pozicije. I to je jedan vid
automatskog prihranjivanja koji ne izaziva opasnost od prehlade legla, uz
istovremeno stimulisanje svih ~lanova gnezda (u to vreme jo{ nema tru-
tova) na maksimalnu aktivnost.
P~elinja zajednica moè se stimulisati i okretanjem svakog drugog
okvira sa leglom za l80
o
. Ovo se obavlja samo kad su temperature preko
+l6
o
C, kako se leglo ne bi rashladilo i prehladilo. Ova radnja ima za cilj
da se leglo razvu~e po plodi{tu, a da se zaostali med na plodi{nim okviri-
ma {to brè potro{i u stimulativne svrhe i tako {to vi{e oslobode }elije
kako za radili~ko tako i za trutovsko leglo. Ovim zahvatima se tako|e
izbegava prehlada legla koja se moè izazvati dodavanjem praznih ramo-
va ili ~itavih nastavaka, a leglo se naj~e{}e formira na sredi{njim ramovi-
ma u velikoj povr{ini.
PRVOPRO8IRFN1FGNFZDAILFGLA
U vo}noj pa{i p~ele unose velike koli~ine polena, nektara i vode.
P~elinja dru{tva se u ovo vreme nalaze na oko pet centralnih ramova, od
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
77
..................................................................................
kojih se na tri nalazi p~elinje leglo, a na slede}a dva (levo i desno po
jedan) sa unutra{nje strane velika koli~ina polena. Time su p~ele i neho-
tice blokirale maticu koja za nekoliko dana ne}e mo}i da pre|e na slede}e
ramove. P~elar ovu dijapauzu treba da neutrali{e pomeraju}i ramove sa
polenom levo i desno od legla i postavljanjem praznog rama sa radili~kim
sa}em ili satnom osnovom. U narednih desetak dana postupak se moè
ponoviti jo{ jednom {to }e uticati na jo{ brì prole}ni razvoj.
PRFGLFDPCFLIN1IHDRU8TAVAUVOCNO1PA8I
Obi~no se pre dodavanja okvira i nastavaka izvr{i detaljan pregled
p~elinjih zajednica. Na osnovu snimljenog stanja vr{i se klasifikacija p~eli
njaka na produktivna dru{tva - koja ce u~estvovati u medobranju bagre-
ma, i na pomo}na dru{tva koja }e uzgajati leglo sa kojim }e se u vi{e
varijanti ispomagati produktivna dru{tva. U odnosu na planove p~elara,
ako se isklju~ivo p~elari na med onda treba raditi na stvaranju jakih
dru{tava bez obzira na ja~inu slabih zajednica. Do skora se u vo}noj pa{i
primenjivala vrlo popularna operacija izjedna~avanja p~elinjih zajednica.
Ovo se prakti~no vrlo brzo pokazalo pogre{nim jer se "sakatilo" jako
dru{tvo oduzimanjem okvira sa leglom ili p~elama razli~ite starosti i dava-
lo slabim zajednicama, koje taj materijal nisu mogle da prime zbog svoje
slabosti. De{avalo se da su dodatni okviri sa leglom no}u ostajali
nepokriveni p~elama i tako prohla|eni bili samo ve}i balast slabijoj zaje-
dnici koja je morala da izbacuje uginule larve kako bi o~istila }elije sa}a.
Zbog toga se ne preporu~uje ubacivanje 1-2 okvira sa leglom iz jake u
slabu zajednicu u cilju ja~anja slabe zajednice, jer jako dru{tvo oduzi-
manjem okvira sa zatvorenim leglom oslabi, zbog toga {to se oduzima
med. Zato se na velikim p~elinjacima primenjuje poja~avanje produktivnih
dru{tava sa leglom iz slabijih zajednica, pogotovo ako se zna da slabija
dru{tva u odnosu na broj p~ela uzgajaju ve}u povr{inu legla od ja~ih. Ako
se ova ~injenica iskoristi, onda }e smanjen broj ko{nica na ra~un slabijih
dru{tava, vi{estruko biti od koristi: ostvari}e se 2-3 puta vi{e meda nego
da su ostale dve ko}nice, a rad i utro}eno vreme oko ko}nica se sman-
jilo itd. Prema tome, u sredini vo}ne pa{e svako dru{tvo ispod 4-5 okvi-
ra legla treba svrstati u pomo}na dru{tva i formirati jake zajednice sa
preko 10 okvira legla u LR ko{nici, sa najmanje 7-8 okvira u DB ko{nici
i polo{ki, i sa najmanje 10 okvira legla u A@ ko{nici.
Kod detaljnog pregleda p~elinjih dru{tava obavezno proveriti
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
78
zdravstveno stanje zatvorenog legla otklapanjem par zatvorenih }elija i kod
sumnjivih uzeti uzorke i nositi ih na dijagnosticiranje. Matica se po prav-
ilu nikada ne traì, ve} se na osnovu otvorenog i kompaktnosti zatvorenog
legla sudi o njenoj aktivnosti i njenoj valjanosti. Na osnovu ~isto}e
podnja~e moè se tako|e doneti sud o kvalitetu zajednice, tj. ako je ona
~ista i suva zna~i da su p~ele dovljno jake da izbace svoje uginule p~ele,
a tako|e i da odràvaju u optimumu mikroklimatski reìm. U suprotnom,
ako se na podnja~i na|u mrtve p~ele, treba utvrditi uzrok uginu}a, a p~ele
poslati tako|e na dijagnosticiranje. Ako se posumnja na prisustvo varoe
u ko{nici onda se moè primenjivati biolo{ki metod uni{tavanja varoe.
Zbog opasnosti da hemijski otrovne supstance u|u u med strogo
se zabranjuje kori{}enje hemijskih sredstava u ovom periodu pa se pre-
poru~uje postavljanje okvira gra|evnjaka. To je obi~an okvir bez satne
osnove ili sa tankom trakom osnove pri~vr{}ene za satono{u. P~ele }e
zbog velikog unosa polena i nektara izgraditi sat sa trutovskim }elijama u
kojima matica polaè neoplo|ena jaja. Gra|evnjak sluì kao mamac varoi,
jer se ona pre poklapanja legla uvla~i u }elije i to naj~e{}e u trutovsko
leglo. Od dodavanja do va|enja okvira potrebno je 18-20 dana, nakon
~ega se leglo vadi, vilju{kom otklopi i tako zajedno sa trutovskim lutka-
ma izbaci i varoa. Efikasnije rezulatate u borbi sa varoom postiù dva
gra|evnjaka u sredini legla od cvetanja bagrema do kraja livadske pa{e,
koji se vade svakih 7 dana.
Kori{}enjem gra|evnjaka moè se eliminisati 30-60% varoe iz
ko{nice, ali je i to dovoljno da se broj varoe smanji, i umanji njeno nepo-
voljno dejstvo na p~elinje dru{tvo. Po nekima ovo je skup na~in borbe
protiv varoe, jer se velika koli~ina meda i polena utro{i za izgradnju rama
gra|evnjaka, a po drugima ovo je dobar biolo{ki metod, jer se pored
uni{tavanja odre|enog procenta varoe, dolazi i do ve}e koli~ine voska,
koji je jo{ uvek deficitaran na na{em trì{tu.
PRO8IRIVAN1FGNFZDAUVOCNO1PA8I
Drugo pro{irivanje gnezda je ustvari intenzivnije dodavanje praznih
okvira sa izgra|enim radili~kim sa}em ili dodavanje ramova sa satnim
osnovama u plodi{tu izme|u okvira sa leglom i okvira sa cvetnim prahom.
Ovo se moè obavljati kod svih tipova ko{nica kod kojih je jedinica rada
okvir. U ovom periodu cvetanja vo}a, pogotovu kada po~ne da cveta
jabu~asto vo}e sa dugom energijom cvetanja, pravi je trenutak za revizi-
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
79
..................................................................................
ju starog sa}a i forsiranje izgradnje mladog. Svi deformisani okviri i okviri
sa tamnim sa}em se izbacuju ili se postepeno pomeraju u stranu dok se
potpuno ne odstrane iz ko{nice. Na njihovo mesto se dodaju naj~e{}e
okviri sa satnim osnovama, jer je vo}na pa{a poznata kao tiha i stimula-
tivna pa{a na kojoj se obi~no gradi radili~ko sa}e. Tako se pored zamene
starog sa}a obnavlja mlado, a poznato je da su }elije mladog sa}a ve}eg
pre~nika i do 0,5 mm i ve}e zapremine iz kojih se izvode p~ele koje su
skoro za 28% krupnije i teè od p~ela koje se izvode iz starog sa}a.
Kod polo{ki i DB ko{nica, pregradna daska se postepeno potisku-
je u stranu, a prazan prostor popunjava okvirima sa satnim osnovama ili
sa izgra|enim mladim sa}em.
Kod pro{irivanja LR ko{nica dovoljno je okretanje nastavka za
180
o
, a ako je dru{tvo zimovalo na jednom nastavku onda se dodaje
drugi. Najbolje je drugi nastavak popuniti sa}em (naizmeni~no pore|ani
okviri sa izgra|enim sa}em i okviri sa satnim osnovama) i postaviti ga na
podnja~u ispod plodi{ta kako bi ga p~ele prihvatile i zagrejale, a onda
posle 1-2 dana, zameniti mesta nastavcima. Obi~no p~elari preve{aju 2
do 3 okvira iz plodi{ta u gornji nastavak kako bi {to brè izvukli p~elu u
gornji novododati nastavak. Ovim se postupkom ubrzava prelazak matice
u gornji prazan nastavak, pogotovu ako su preba~ena dva okvira sa
zatvorenim leglom. Zbog intenzivnijeg razvoja i ve}eg unosa nektara i
polena, drugi nastavak ima slobodnog prostora za lagerovanje unetog
tovara, za polaganje jaja i za p~ele iz ku}nog perioda ìvota koje ~iste,
poliraju, hrane larve, i maticu i na kraju u~estvuju u stvaranju voska i
izgradnji sa}a. Tako se postepeno vr{i pro{irivanje gnezda bez opasnos-
ti od prehlade legla. Svako ka{njenje u pro{irivanju gnezda ima za
posledicu usporeniji razvoj legla, pa samim tim i manje p~ela za isko-
ri{}avanje bagremove pa{e.
Sredinom cvetanja vo}a, naj~e{}e u vreme cvetanja tre{nje, doda-
je se drugi prazan nastavak sa popunjenim sa}em i satnim osnovama, a
u punom cvetanju jabuke preporu~uje se prvo delociranje plodi{nih nasta-
vaka kod LR ko{nice. Pojedinih godina cvetanje jabu~astog vo}a se
nadovezuje i sustiè sa ko{ti~avim, ali je naj~e{}e razlika u njihovom cve-
tanju oko 10 dana. Za to vreme se gornji nastavak potpuno izgradi i
napuni leglom i medom, a donji isprazni od legla. P~ele u taj donji nasta-
vak deponuju cvetni prah, me|utim znatan broj ramova sa sa}em u ovom
nastavku ostaju prazni i neiskori{}eni. Matica obi~no po popunjavanju
gornjeg nastavka prelazi u donji, me|utim ona naj~e{}e izgubi par dana
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
80
dok ne pre|e u donje telo. Zbog toga se u punom cvetanju jabuke pre-
poru~uje zamena nastavaka, bez ili sa preve{avanjem par ramova sa
leglom u prazan nastavak. Matica naj~e{}e odmah prelazi u sada gornji
nastavak, koji je i topliji i pod uticajem praznog prostora sa prilivom hrane
po~inje maksimalno brzo da polaè jaja. Kod DB ko{nice i polo{ke moè
se potpuno izbaciti pregradna daska i do kraja plodi{ta dodati prazne
okvire ili okvire sa satnim osnovama. U ovom periodu se nikako ne sme
leglo predvojiti sa novododatim ramovima, jer se moè dogoditi pojava
prehla|enog legla. Kod A@ ko{nice se preve{avanjem okvira maksimalno
stimuli{e plodi{te, a zatvorenim leglom popunjava medi{te. Ovo je prilika
da se forsira izgradnja sa}a uz istovremeno izbacivanje starog i
deformisanog sa}a.
8PRFCAVAN1FMOGUCFGRO1FN1A
Ranijih godina, dok su se p~ele selile na pa{u uljane repice,
obavezno su nastajale pote{ko}e p~elara oko toga kako suzbiti prirodan
nagon p~ela za rojenje. âk je bilo slu~ajeva da su i slabija dru{tva dobi-
jala nagon za rojenjem i da su se tako slaba i rojila. Vo}na pa{a bez
obzira koliko bila dobra i jaka, retko, izaziva nagon za rojenje, verovatno
i zbog toga {to u ko{nici nema polno zrelih trutova, a posle precvetavanja
jabuke nastaje kratki bespa{ni period do bagrema. Ovaj vremenski peri-
od takodje spre~ava eventualnu pojavu nagona, ali ako do nagona do|e
on se mora {to pre suzbiti. U savremenom p~elarstvu je prosto sramota
imati p~elinje zajednice koje se prirodno roje, a posebno u vreme cve-
tanja bagrema zbog opasnosti gubitka roja i meda. Najefikasniji metod
suzbijanja prirodnog nagona je zamena ko{nica pod nagonom sa nekim
slabijim dru{tvom. Ovim na~inom se oduzimaju sve izletnice rojidbenog
dru{tva koje se dobro uposle u pomo}noj ili slabijoj ko{nici i tako od nje
stvori ~ak i produktivno dru{tvo, a zajednica pod nagonom oslobo|ena
starih p~ela izletnica brzo poru{i mati~njake i preorijentacijom p~ela za
nekoliko dana formira nove izletnice. Ipak, normalno p~elinje dru{tvo sa
mladom maticom, sa mladim radili~kim sa}em, dobro regulisanom venti-
lacijom, sa prostornom ko{nicom, tj. sa dosta praznog prostora za sve
~lanove p~elinjeg dru{tva razli~ite starosne strukture, stvara osnovne pre-
duslove da se odli~no razvija bez opasnosti za dobijanje prirodnog nago-
na za rojenje. Tokom aktivne sezone treba vr{iti delokaciju medi{ta kad
god matici treba prostora za {irenje legla. Tako dru{tva nisu ograni~ena
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
8J
..................................................................................
ni u {irenju legla ni u skladi{tenju meda. S obzirom da }e se dru{tvo
razi}i po celoj ko{nici rojidbeni nagon bi}e sveden na minimum. Upotreba
mati~ne re{etke izme|u medi{ta i plodi{ta nije neophodna, ukoliko se
delokacija izvr{i na vreme. U suprotnom mati~na re{etka uslovljava da
p~ele med vi{e skladi{te u plodi{te.
PO1ACAVAN1FPRODUKTIVNIHDRU8TAVA
Dru{tvo moè biti organizovano i sa dve matice, pa }e i prinos
biti udvostru~en u odnosu na jednomati~no dru{tvo sa manje rada i
opreme. Ovakvo dru{tvo akumulira ve}u koli~inu polena, koji ima veliku
ulogu ne samo u procesu prezimljavanja, ve} i u obrazovanju jakih
dru{tava za slede}u sezonu. Na osnovu vi{egodi{njih ispitivanja i
p~elarske prakse nametnulo se nekoliko metoda p~elarenja za na{e
podneblje u cilju poja~avanja produktivnih dru{tava i to:
- Prvi metod vr{i se poja~avanjem produktivnih dru{tava stresa-
njem okvira sa mladim p~elama. Stresanje se obavlja na 1-2 dana pre
glavne pa{e, a prinos meda produktivnih dru{tava u odnosu na kontrolna
se pove}avao i do 50%.
- Drugi metod je poja~avanje produktivnih dru{tava sa ramovima
zatvorenog legla, sa p~elama i bez njih, koji se primenjuje na 7 dana pre
glavne pa{e, mada su ispitivane zajednice pokazale ve}u produktivnost
ako su poja~avane 14 dana pre glavne pa{e sa dva okvira zatvorenog
legla. U odnosu na kontrolne prinos meda se pove}ao i do 60%.
- Tre}i metod je poja~avanje produktivnih dru{tava sa izletnicama
(zamenom mesta), odnosno uklanjanje jedne ko{nice i prihvatanje njenih
izletnica od druge. Ovaj se metod izvodi u vreme po~etka glavne p~eli-
nje pa{e, pri ~emu je prinos pove}an u odnosu na kontrolna dru{tva od
90-120%.
- êtvrti metod je dvomati~ni na~in p~elarenja u vi{e varjanti. U
prvoj varijanti svako produktivno dru{tvo moè zimovati sa rojem iz
prethodne godine, koji se moè iskoristiti za poja~avanje produktivnog
dru{tva u medobranju. U drugoj varijanti moè se formirati roj koji }e
tako|e u~estvovati za poja~avanje produktivnog dru{tva u istoj sezoni, ali
tek nakon 45 dana od njegovog formiranja. U tre}oj varijanti mogu se u
istoj ko{nici dràti dva srednje jaka dru{tva, koja }e u pa{i raditi za isto
medi{te (odvojena mati~nom re{etkom). U ~etvrtoj varijanti su dva
potpuno odvojena dru{tva snelgrovom daskom, koja ce tako|e raditi za
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
82
isto medi{te. Produktivnost dru{tva se primenom navedenih varijanti moè
pove}ati i do 2,5 puta.
- Peti metod je vi{emati~ni na~in p~elarenja, u kome }e za jedno
medi{te raditi 4 matice, odnosno osnovno dru{tvo se poja~ava okvirima
zatvorenog legla drugog dru{tva, stresanjem mladih p~ela tre}eg dru{tva
i p~elama izletnicama ~etvrtog dru{tva. Ovaj metod je mogu}e primeniti
na manjem broju ko{nica. On traì veliku stru~nost u radu, jer su dru{tva
stalno na ivici rojidbenog nagona, a mogu}e pove}anje prinosa je i do
5,5 puta.
UMF8TOZAKL1UCKA
Osnovni uslovi za dobijanje jakih produktivnih p~elinjih dru{tava se
stvaraju u prethodnoj godini obezbe|enjem velike rezerve meda i polena,
obezbe|enjem dovoljnog praznog prostora za razvoj legla i deponovanje
nektara i polena. Mlada i produktivna matica iz dobre selekcije, populaci-
ja p~ela koja po brojnosti odgovara odre|enom godi{njem periodu i odgo-
varaju}e zdravstveno stanje dru{tva su neophodni preduslovi za postizanje
visokih prinosa u savremenom p~elarstvu.
Uspe{no p~elarenje podrazumeva sposobnost primene teorijskog i
prakti~nog znanja u proizvodnim kapacitetima, u datim agroekolo{kim,
meteorolo{kim i pa{nim uslovima kojima se uspostavlja ravnoteà izme|u
kapitala, proizvodnje i tro{kova rada.
LITERATURA
1. Dadant C.: Beekeeping equipment, The Hive and the Honey Bee, Illinoise, 1993.
2. Krivcov N.I., Kirjanov J.N., Lebedev V.I., Niàrdse L.D., Solovjeva L.F.: Tehnologija soderànija p~elinjih semej v te~enie goda. NII
p~elovodstva, 2000.
3. Koptev V.S., Harcenko G.I.: Tehologija razvedenija i soderànija siljnih p~elinjih semej. Posagropromizdat, Moskva, 1989.
4. Lavrehin F.A., Pankova C.V.: Biologija p~elinjoj semi. Kolos, Moskva, 1975.
5. Mladenovi~ M., Stojmenovi~ S., Nedi~ N.: The influence of pollen bees on the quantity of brood, honey and pollen at the time of flow-
ering of Sophora Japonica. Journal of Agricultural Sciences 2, 2001: 117-121.
6. Mladenovi~ M: Intenzivno p~elarenje uz upotrebu mati~ne re{etke. IX Savetovanje p~elara -Pcelarstvo 2001-, 62-67, Beograd, 2001.
7. Mladenovi} M: Ko{nice i oprema u funkciji produktivnosti p~elinjih dru{tava. X Savetovanje o tehnologiji p~elarenja, Beograd, 2002, 20-
24.
8. Mladenovi} M., Stankovi} O., Nedi} N., Jevti} G.: Uticaj koli~ine hrane na prole}ni razvoj p~elinjeg dru{tva. XV Inovacije u sto~arstvu
2002, Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 339-342.
9. Mladenovi} M., Gaji} D., Jevti} G., Nedi} N., Mirjani} G.: Efekat dodavanja oboga}enog sirupa na razvoj p~elinjih dru{tava. XV Inovacije
u sto~arstvu 2002, Biotehnologija u sto~arstvu, 18, 5-6, 333-337.
10. Mladenovi}, M.: Ranno proletno razvitie - podgotovka za prva proletna pa{a i griì za pcelnite semeistva pred medosbor, VIII save-
tovanje p~elara srednje bugarskog rejona, Pleven, 9-10.10.1998.
11. Stanimirovi} Z., Markovi} Biljana, Stevanovi} Jevrosima, Pejovi} D.: Selekcija medonosne p~ele (Apis mellifera, Linne, 758). Veterinarski
glasnik, 1997 b, 51, 11-12, 577-648, Beograd.
12. Stanimirovi} Z., Markovi} D., \or|evi} V.: Biolo{ki razvoj p~elinjeg dru{tva u funkciji ostvarenja visokog prinosa. X Savetovanje o
tehnologiji p~elarenja, 2002, 14-19.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
83
..................................................................................
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
84
ReziJueupelinjimproizooJimo
ipostupcizopreoencijunjihooepojooe
Dr Klaus Wallner
abstrakt
U Hohenhajmu se svake godine obavi oko 1.000 provera kvalite-
ta meda i oko 700 provera kvaliteta voska. Kontroli{u se pre svega ostaci
hemikalija u ova dva p~elinja proizvoda. Pregledi se obavljaju ne samo
za p~elare iz SR Nema~ke, ve} i za sve zainteresovane iz bilo koje zeml-
je. Tako svaki p~elar moè u svakom trenutku da do|e do konkretnih
podataka kakve proizvode dobija od p~ela. Podaci su naravno poverljivi,
i ne iznose se javno bez dozvole p~elara.
PORFKLO RFZIDUA
Uzroci pojave ostataka hemikalija u p~elinjim proizvodima se mogu
podeliti u tri grupe (prema poreklu rezidua):
-ekolo{ka zaga|enja;
-upotreba za{titnih sredstava u poljoprivredi;
-mere i postupci u p~elarskoj proizvodnji.
Ekolo{ka zaga|enja:
Poslednjih godina su sprovo|ene obimne mere za umanjenje
industrijskog zaga|enja, kao i zaga|enja koje daju izduvni gasovi i mazi-
va automobila. Tako se automatski zna~ajno umanjuje rizik da cvetovi i
druge biljne povr{ine budu optere}ene {tetnim materijama, kao i da
nektar ili medna rosa sadrè ove {tetne hemikalije. Kontrolori prehra-
mbenih proizvoda, pa i meda, za sada nemaju primedbi na kvalitet u
odnosu na ekolo{ko zaga|enje pomenutim zaga|iva~ima.
Upotreba za{titnih sredstava u poljoprivredi:
Uticaj mera hemijske za{tite bilja u poljoprivredi na kvalitet meda
se poslednjih godina znatno smanjio. Do pre nekoliko godina, zbog
nestru~ne upotrebe hemijskih sredstava, p~elari su bili suo~eni sa {teta-
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
85
ma od trovanja. Sre}om, ovakve {tete su pro{lost u Nema~koj. Hemijska
industrija danas sve vi{e proizvodi hemijska sredstva za za{titu bilja koja
nisu opasna za p~ele. Ta sredstva mogu da se aplikuju direktno na cve-
tove biljaka, a da ne opterete nektar svojim prisustvom. Neka za{titna
sredstva ipak i dalje ostavljaju rezidue u nektaru, pa i medu. Ovi ostaci
proizvode nezgodne diskusije u javnosti i dovode do gubitka imidà meda
kao prirodnog proizvoda. Sre}om, u borbi protiv pojave rezidua nam
pomaù i p~ele, jer je pokazano da su one itekako sposobne da pro~iste
nektar od odre|enih biljnih za{titnih sredstava.
Mere i postupci u p~elarskoj proizvodnji:
P~elar mora da po|e od ~injenice da svakom upotrebom medika-
menata u le~enju p~ela, dovodi do pojave ostataka upotrebljenih hemikali-
ja u p~elinjim proizvodima, medu, vosku ili propolisu. Rizik od pojave ovih
rezidua znatno zavisi od hemijskog karaktera upotrebljenih aktivnih mate-
rija preparata. Vodotopive aktivne materije, kao {to su mravlja i oksalna
kiselina, rastvaraju se dobro i u medu, ali ih vosak ne usvaja. Masnotopive
aktivne materije kao {to su Apistan ili Perizin, taloè se pre svega u vosak
i sa}e, gomilaju}i se u njemu sve vi{e i vi{e tokom mnogo godina
upotrebe. Kada koli~ine ovih aktivnih materija u vosku dostignu odre|ene
kkoncentracije, mogu da pre|u i u med lagerovan u sa}u od takvog
voska, i to se moè izmeriti u laboratoriji. Moèmo da zapamtimo osnovni
postulat za dobijanje meda bez rezidua: Samo se iz ~istog voska moè
izvrcati visoko kvalitetan med!
[to se ti~e ostataka poreklom od hemikalija upotrebljenih za suzbi-
janje ameri~ke kuge, situacija u zemljama Evropske Unije je krajnje jasna.
Lekovi, tj. antibiotici se ne smeju koristiti u te{koj borbi p~elara protiv ove
opake bolesti. Ova situacija se moè jo{ ozbiljnije shvatiti, ako se zna da
Evropska Unija nema tolerantne vrednosti za ostatke ovih lekova u medu.
I u slu~aju pojave ma i najmanjih ostataka antibiotika, med mora da se
povu~e iz prodaje. Ovo svakako nosi dozu upozorenja i ograni~enja i za
sve zemlje koje pretenduju da izvezu med u Evropsku Uniju. Sa druge
strane, tragedija je da ovi lekovi ne dovode do izle~enja p~elinjeg dru{tva
od ameri~ke kuge, ve} samo suzbijaju pojavu simptoma ove bolesti, i tako
dozvoljavaju {irenje zaraze p~elinjakom.
Sredstva za borbu protiv varoe:
Mravlja i oksalna kiselina su organske kiseline, i trenutno ~ine
nose}e stubove ekolo{kog koncepta p~elarstva. Obe kiseline se i priro-
dno nalaze u medu. Pri razumnoj i kontrolisanoj primeni pomenutih kiseli-
na, moèmo biti sigurni da nema opasnosti od pojave njihovih ostataka u
medu.
Eteri~na ulja imaju veliku prednost u vidu priznate toksikolo{ke
bezazlenosti. Eteri~na ulja su prirodno prisutna u mnogim prehrambenim
proizvodima, dodaju se medicinskim ili kozmeti~kim proizvodima, a ~ak
sluè i kao za~ini. Istovremeno ih moèmo primeniti kao preventivna sre-
dstva, naro~ito to vaì za visoko efektivan timol. Uz pravilnu primenu,
posle perioda sakupljanja meda, nema ostataka u medu, ili su oni zane-
marljivi. U p~elinjem vosku se taloè samo privremeno tj. prolazno. I sama
p~elinja dru{tva ventiliranjem brzo smanjuju i te male koli~ine rezidua.
Perizin / Asuntol / Check Mite: Perizin se primenjuje postupkom
nakapavanja lekovitog rastvora po p~elama u periodima kada u p~elinjim
zajednicama nema legla. Asuntol se koristi zapra{ivanjem i u vidu drvenih
letvica. Check Mite je plasti~na traka, koja se stavlja da visi izme|u ramo-
va u ko{nici, i trenutno se primenjuje u SAD, kao relativno novo
sredstvo. Svi ovi preparati sadrè istu aktivnu materiju, kumafos
(coumaphos). To sredstvo je ima izraènu tendenciju da lako prelazi iz
voska u med. Zato svaki od ovih preparata moè da dovede do pojave
rezidua u medu i vosku. Koli~ine ostataka aktivne materije u medu su kod
nakapavanja po p~elama jako male. Ve}e koli~ine se mogu otkriti kod
primene Asuntola zapra{ivanjem, ali i kontaktnim trakama, sli~no kao {to
je slu~aj i sa ameri~kim Check Mite-om. Zbog navedenog, treba izbaciti
iz upotrebe ovaj preparat. Uostalom, ve} se moè i o~ekivati {ira
rezistencija na coumaphos primenjen u bilo kom obliku.
Amitraz je sredstvo koje igra veliku ulogu u suzbijanju varoe u
dobrom broju evropskih zemalja. Amitraz se odmah raspada u pet proizvo-
da raspadanja, vrlo brzo posle kontakta sa p~elinjim voskom. Amitraz se
raspada i u medu.
Apistan / Bayvarol / Mavrik / Klartan / Gabon PA: Sve aktivne
materije u ovim preparatima pripadaju istoj grupi hemijskih sredstava, tj.
sintetskim piretroidima. Rezistencija na njih se ve} pojavila u nekoliko
zemalja sveta i Evrope. U tim zemljama se javila ukr{tena rezistencija na
sve piretroide, a ne samo na fluvalinat. To je prava {teta, jer su piretroi-
di imali izuzetno selektivno dejstvo na varou. To zna~i da su bili dobro
podno{eni od strane p~ela, a varoa je bivala uni{tena u visokom procentu
uz primenu izuzetno malih doza. Uz to, jako su se vezivali za p~elinji
vosak, i doze u vosku su morale biti jako velike, da bi pre{li i u med.
Tako je opasnost po kvalitet meda bila mnogo nià nego kod nekih drugih
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
86
preparata, iako je postojala. Osim kod sopstveno proizvedenih traka na
bazi Mavrika ili Klartana, bilo je malo ostataka piretroida i u samom vosku.
8TRATFGI1A PCFLARFN1A BFZ RFZIDUA
P~elari moraju da nastupaju zajedni~ki u subijanju varoe. Tako se
smanjuje ukupan broj hemijskih tretmana, {tedi novac jer se tro{i manje
hemikalija, i smanjuje rizik od invazije varoe iz netretiranih u tretirana
dru{tva.
Koristiti isklju~ivo sredstva koja nose minimalni rizik za pojavu
rezidua u p~elinjim proizvodima.
Koristiti satne osnove od mladog i reziduama nezaga|enog voska.
Reziduama najmanje optere}eni vosak poti~e od devi~anskog sa}a,
gra|evnjaka i vo{tanih poklop~i}a.
Staro sa}e treba prera|ivati u sve}e, a ne u satne osnove za
p~elarsku proizvodnju.
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
87
UVOD
Med sadrì veliki broj raznovrsnih hranljivih sastojaka, {to ga ~ini
namirnicom velike hranljive i biolo{ke vrednosti. Zahvaljuju}i tome on nije
samo hrana, ve} i lek za mnoge bolesti.
Od osnovnih hranljivih sastojaka med u proseku sadrì: 17,2%
vode, 73,8% invertnog {e}era, od ~ega 39,7% fruktoze (vo}ni {e}er) i
34,1% glukoze (gro`|ani {e}er), zatim 2% saharoze, 3,6% dekstrina, 0,5%
azotnih materija, 0,1% organskih kiselina i 0,3% pepela, tj. raznih minera-
lnih sastojaka. Pored ovih, u medu ima i drugih supstanci, kao {to su:
vitamini, enzimi, acetil-holin, zatim hormonske, antibiotske, fitoncidne i
druge supstance va`ne za ljudski organizam.
Hemijska laboratorija u okviru odeljenja za p~elarstvo je otpo~ela
sa prakti~nim radom na ispitivanju kvaliteta meda 1998. godine. Pri radu
na hemijskoj analizi meda drìmo se odgovaraju}ih pravilnika (Pravilnik o
kvalitetu meda i drugih p~elinjih proizvoda i metodama za kontrolu kvalite-
ta meda i drugih p~elinjih proizvoda - Sl. List 4/85, i Pravilnik o izmena-
ma i dopunama pravilnika o kvalitetu meda i drugih p~elinjih proizvoda i
metodama za kontrolu kvaliteta meda i drugih p~elinjih proizvoda - Sl. List
7/92). Ovim pravilnicima propisuju se minimalni uslovi koje u pogledu
kvaliteta moraju da ispunjavaju med, drugi p~elinji proizvodi, preparati na
bazi p~eliinjih proizvoda i med sa dodacima, minimalni uslovi za
odre|ivanje i o~uvanje kvaliteta tih proizvoda, kao i metode za kontrolu
kvaliteta proizvoda i to: metode uzimanja uzoraka i metode fizi~kih i hemi-
jskih analiza meda i proizvoda od meda. Uslovi propisani ovim pravilnikom
moraju biti ispunjeni u proizvodnji i u prometu.
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
88
RezultotiispitioonjokoolitetomeJo
uperioJuoJJ998.Jo2002.goJine
Lj. Milo{evi}, V. A{kraba, D. Vidanovi}, Z. Rai~evi}
Veterinarski specijalisti~ki institut Ni{
Prilog okruglom stolu o kvalitetu meda
MATFRI1ALIMFTODFI8PITIVAN1A
Od svih parametara definisanih pravilnikom u na{oj laboratoriji se rade:
1. % redukovanih {e}era
2. % saharoze
3. % vode
4. ukupna kiselost
Pri prakti~nom radu na ova ~etiri parametra koriste se slede}e metode:
1. Metoda redukcije Felingovih rastvora titracijom rastvorom
redukovanih {e}era meda uz kori{}enje metilen-plavog kao indikatora.
2. Za odre|ivanje % saharoze koristi se ista metoda uz
prethodnu hidrolizu kiselinom.
3. Za odre|ivanje % vode koristi se metoda su{enjem do
konstantne mase i metoda koja se zasniva na principu refraktometrije.
4. Ukupna kiselost se odre|uje titracijom NaOH poznate kon-
centracije uz fenolftalein kao indikator i izraàva se kao sadràj broja
mmol/kg.
Obra|eni uzorci su dolazili po tri osnova :
1. Po nalogu republi~ke veterinarske inspekcije;
2. Na zahtev ugovornih organizacija koje se bave
proizvodnjom, otkupom i prodajom meda;
3. Na zahtev individualnih proizvo|a~a.
RFZULTATII8PITIVAN1A
U tabeli 1. prikazan je broj ispitanih uzoraka u periodu od 1998.-
2002. godine. Za svaku godinu dat je ukupan broj pregledanih uzoraka
po vrsti meda.
Tabela br. 1.
Godina Ukupan broj uzoraka Vrste meda Broj uzoraka
1998. 15 1. bagremov 6
2. livadski 7
3. lipov 1
4. {umski 1
1999. 19 1. bagremov 10
2. livadski 7
3. lipov 1
4. {umski 1
2000. 42 1. bagremov 20
2. livadski 17
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
89
..................................................................................
3. lipov 2
4. {umski 1
5. kupinov 1
6. planinski 1
2001. 46 1. bagremov 14
2. livadski 26
3. lipov 2
4. {umski 2
5. me{ani 2
2002. 52 1. bagremov 16
2. livadski 28
3. lipov 3
4. {umski 3
5. planinski 1
6. me{ani 1
U tabeli br. 2. sistematizovan je broj uzoraka po vrstama meda :
Ukupan broj obra|enih uzoraka Vrste meda Broj uzoraka
za period od 1998.-2002.
1. bagremov 66
2. livadski 85
3. lipov 9
4. {umski 8
5. kupinov 1
6. planinski 2
7. me{ani 3
U 1998. godini dva livadska meda nisu odgovarala uslovima
Pravilnika u pogledu ukupne kiselosti koja je iznosila 43,24 mmol/kg i
44,50 mmol/kg od propisanog (max. 40 mmol/kg).
Jedan med koji je analiziran na zahtev vlasnika imao je 36,55 %
redukovanih {e}era i 35 % saharoze {to je ukazalo na to da se radi o
falsifikatu meda.
Svi ostali uzorci su odgovarali uslovima Pravilnika.
ZAKL1UCAK
Moè se primetiti da od 1998. godine broj obra|enih uzoraka
znatno raste. Trebalo bi vi{e obratiti pa`nju na kontinuirano uzorkovanje
od strane veterinarske inspekcije u neposrednom prometu. Tako|e treba
edukovati p~elare da i oni donose redovno uzorke meda na analizu.
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
90
J74
Na{e vi|enje daljeg rada hemijske laboratorije se ogleda u tome
da se u dogledno vreme osposobimo da moèmo uraditi kompletnu anali-
zu meda sa svim parametrima koje defini{e pravilnik pa i {ire, kao i rad
na dokazivanju antibiotika i sulfonamida. Tako|e treba skrenuti pa`nju na
starost pravilnika i neke nedore~enosti u njemu {to oteàva neposredan
rad u laboratoriji.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
9J
..................................................................................
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
92
8tonjetrzistopelinjihproizooJo
usoetui8rbiji
Dr Rodoljub @ivadinovi}
Danas cenu meda u svetu uglavnom odre|uje zakon ponude i
potra`nje, dok kod nas jo{ uvek va`niju ulogu igra vi{egodi{nja niska
kupovna mo} stanovni{tva. Takvo nesigurno trì{te je presudno uticalo na
formiranje niske otkupne cene meda kod ve}ine doma}ih preduze}a.
Dodu{e, treba ih razumeti, jer onaj paker koji nema unapred zagaranto-
vano trì{te, sav uloèni novac prakti~no stavlja na kocku. Zarada stiè
sporo i te{ko zbog navedene male kupovne mo}i stanovni{tva i slabe
kulture konzumiranja meda, ali i visokih da`bina prema dràvi, {to nji-
hovom upakovanom medu zna~ajno podiè cenu i ~ini ga nedostupnim
ve}ini kupaca. Sasvim je poseban problem {to na{i preduzetnici ne sma-
traju da su zaradili ako procenat ~iste zarade ne iznosi par desetina pro-
cenata, pa i vi{e, dok su u svetu zadovoljni i sa samo par procenata, te
i to uti~e na visoku maloprodajnu cenu.
Ideja da se dobije {to ve}i prinos po ko{nici ve} godinama
unaza|uje na{e i svetsko p~elarstvo, tj. p~elarstvo onih koji veruju u
pomenutu ideju. Pravim profesionalcima, u krajnjem slu~aju, prinos po
ko{nici uop{te nije bitan. Njih zanima jedino koliko su, izraèno u novcu,
uloìli truda, vremena i sredstava, po jedinici dobijenog proizvoda (po kilo-
gramu dobijenog meda, polena, propolisa, mle~a). To treba da je zvezda
vodilja, a ne {to ve}i prinos po jednoj ko{nici. Na pomenutom konceptu
se danas zasniva 60-70% svetske proizvodnje meda, i takva masovna
proizvodnja je kamen temeljac globalnog svetskog trì{ta meda.
P~elari nekih zemalja prodaju svoj med u velikoprodaji po veoma
niskim cenama. Pored toga, te cene su veoma ~esto ispod svake granice
isplativosti i nivoa osnovnih tro{kova p~elarenja u na{oj zemlji. U poje-
dinim zemljama su p~elari takore}i ucenjeni da prodaju med po niskim
cenama, jer nemaju dovoljno kapitala, da bi sebi dozvolili da ga ~uvaju u
skladi{tima do postizanja realnije cene.
Sigurno pretpostavljate koji su razlozi ovakvom, za nas, u
najmanju ruku ~udnom stanju. Trì{na ekonomija jeste naizgled
nesigurna, ali zato sposobnim p~elarima pruà niz mogu}nosti za solidnu
zaradu. Oni su jednostavno primorani da ekonomski razmi{ljaju, pa zbog
toga poku{avaju da na sve na~ine smanje tro{kove proizvodnje. Dug peri-
od takvog razmi{ljanja i ~injeni~nog stanja je u~inio da p~elari nekih
zemalja steknu dragocena iskustva, i sada ih uveliko primenjuju. Mi na
àlost veoma kasnimo, i mora}e da pro|e jo{ mnogo godina (nadam se
ne i decenija) da shvatimo su{tinu zahteva moderne privrede, kojoj se
moramo povinovati, svi|ala nam se ili ne.
Visoke cene meda postiù samo zemlje sa razra|enim sistemom
marketinga. One uspevaju da hvale}i svoj med, i to dokazuju}i validnim
analizama, do|u do zadovoljavaju}e cene za p~elare. To je jedan od
razloga za{to su takve zemlje ujedno i najve}i uvoznici i najve}i izvozni-
ci meda. Pona{aju se ekonomski opravdano, i postiù odli~ne efekte.
Nema~ka se smatra vode}im svetskim uvoznikom meda, ali je ona
isto tako i jedan od najve}ih izvoznika. Ova naizgled paradoksalna ~injeni-
ca moè vrlo lako da se objasni. Oni imaju p~elarsku organizaciju koju
su stvorili stavljaju}i ispred nje veoma jasne ciljeve. Nemci su se opre-
delili da u~ine sve kako bi nema~ki med distancirali od drugog meda na
trì{tu, putem specijalne kontrole kvaliteta, uz sledstveno uspostavljanje
stroìjeg standarda kvaliteta od onog koji je na snazi u Evropskoj Uniji.
Pored toga, med pakuju i etiketiraju specijalnom etiketom koja ima unika-
tni serijski broj. Ona ima svoj za{ti}eni kolorit i specijalni za{titni znak.
Nema~ki savez p~elara uti~e na pove}anje prodaje obezbe|enom
kontrolom kvaliteta, obezbe|enim unikatnim etiketama i unikatnom
ambalaòm. Uloga saveza se, zna~i, sastoji u tome da za{titi nema~ki
med i interese nema~kih p~elara.
Nema~ka je veliki uvoznik meda. Dok su tokom 1995. amerikanci
zbog smanjenog uvoza bili suo~eni sa visokim cenama meda, dotle su
nemci uìvali u relativno stabilnim cenama, jer je do{lo kako do ve}eg
uvoza, tako i do iznena|uju}eg i neo~ekivanog rasta doma}e proizvodnje
od ~ak 65%. Otprilike tih godina u Nema~koj jo{ i raste potra`nja za
medom, kako od strane gra|ana, tako i od trgovaca koji se bave
me{anjem i pakovanjem meda. Razloga za tu pojavu ima vi{e. Do{lo je
do pove}ane kupovne mo}i zbog rasta plata, {to je ljudima omogu}ilo da
uve}aju obim kupovine meda. Tako|e su sve ja~e tendencije u ~itavom
dru{tvu ka kori{}enju zdravije hrane, {to je najevidentnije kod mladih.
Tako statistika pokazuje da se u Nema~koj 1994. konzumiralo 92.813 tona
meda, a 1995. ~ak 109.026 tona.
Pred ru{enje Berlinskog zida 1989. snabdevanje medom u
isto~nom delu Nema~ke nije bilo adekvatno. Danas, u celoj Nema~koj
uslovi su isti. Trì{te medom je jedno od najefikasnijih u svetu. Isporu~uje
se samo med visokog kvaliteta.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
93
..................................................................................
Nema~ka je i veliki izvoznik meda. Razvila je interesantan i
intenzivan program izvoza meda. Prose~na izvozna cena je za 46% ve}a
od prose~ne uvozne cene. Najve}i deo izvoza zavr{ava na trì{tima drugih
zemalja Evropske Unije. Vode}i uvoznik nema~kog meda 1995. je bila
Norve{ka, koja je kupila skoro jednu tre}inu ukupnog nema~kog izvoza.
Norve{ku u stopu prate Austrija i Francuska. Ove tri zemlje su kupile
polovinu nema~kog izvoza.
I pored svega, Nema~ka je najve}i svetski igra~ u trgovini medom.
Ona suvereno vlada ovim trì{tem, i izuzetno se dobro snalazi. Uzrok
tome je svakako kvalitetno i svestrano organizovana distributivna mreà,
ali i ofanzivni marketing koji vodi Nema~ki p~elarski savez, kako u zemlji
tako i u inostranstvu. On je obezbedio preciznu i pouzdanu infrastrukturu
provere kvaliteta meda, koja ~ini osnovu stabilnog trì{ta, i ono prosto
odi{e poverenjem kupaca.
U SUSRET EVROPI
...................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
94
Argentina je 1987. po prvi put postala najve}i izvoznik meda u
svetu. Sada ima pribli`no 2.500.000 ko{nica, koje gaji oko 18.000 p~elara,
{to zna~i da prose~an p~elar drì 138 ko{nica. Argentinski p~elari nisu
zadovoljni otkupnom cenom meda u njihovoj zemlji. Za razumnu sumu ~ak
smatraju cenu od samo 0,9 dolara. Ali, izvoznici, ni~im kontrolisani, nema-
ju interesa da udovolje p~elarima. P~elari ne mogu da ~uvaju med i da
ga ne prodaju, jer u Argentini ima vrlo malo p~elara koji su toliko bogati,
da mogu da opstanu ne prodaju}i svoj med ~uvaju}i ga u skladi{tima,
poku{avaju}i da iznude ve}u otkupnu cenu.
Argentina ima 42 izvoznika meda. Ali, samo 8% izvoznika izvozi
90% celokupnog eksporta.
SAD su od 1990. do 1997. pove}ale uvoz za 109%. U istom peri-
odu broj ko{nica se smanjivao, sa 3,4 miliona zajednica 1989. na 2,6
miliona 1999. godine, dok je rasla doma}a potro{nja. Od 1988. do 1999.
potro{nja se uve}ala za 30%.
Odmah posle antidamping sporazuma sa Kinom, pakeri iz SAD-a
su poku{avali da na|u velikog snabdeva~a koji bi zadovoljio potrebe
doma}eg trì{ta. Izabrali su Argentinu.
Postavlja se globalno pitanje za{to ameri~ki p~elari proizvode
samo polovinu doma}e potro{nje, a 1999. su imali neprodate zalihe meda
iz prinosa 1998. godine?! Izve{taj Ministarstva poljoprivrede SAD-a jasno
govori da su do 1. januara 1999. godine, koli~ine neprodatog meda
ameri~kih p~elara bile ve}e od 36.200 tona! A odmah zatim je ipak uvoz
meda u SAD u prvom kvartalu 1999. pove}an za 42% u odnosu na isti
period 1998. godine! Tu se radi o velikim trì{nim igrama uvoznika meda
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
95
koji rade pre svega u svom interesu, a ne interesu p~elara. Jer, za{to bi
otkupljivali skup doma}i med, kad mogu da uvezu jeftin med iz
inostranstva?
Nacionalni odbor za med (National Honey Board - NHB)
predvi|a da }e potro{nja meda u SAD 2002. godine porasti na 181.440
tona. Njihov plan je veoma agresivno istraìvanje potencijala prodaje
industrijskih proizvoda od meda u prodavnicama gde ih do sada nije bilo.
Prisutna je i bujica nau~nih saznanja koja stiù do potro{a~a, o
zdravstvenom zna~aju odre|enih elemenata iz biolo{ki vredne hrane u
koju spada i med.
Kina spada u tri najve}a izvoznika meda. Poznavaoci problematike
(Tan Ken iz Instituta za istraìvanja u p~elarstvu sa Poljoprivrednog
Univerziteta Junana) smatraju da bi se Kina od najve}eg izvoznika mogla
pretvoriti u najve}eg uvoznika meda u svetu. Jer, ve}i standard }e
obezbediti i ve}u potro{nju meda. A Kina ima vi{e od milijardu stanovni-
ka, te }e sada{nja proizvodnja meda za budu}u Kinu predstavljati samo
deo potreba.
Posle antidamping sporazuma sa SAD-om, Kina je morala da traì
alternativna trì{ta za svoj med. Na{la ih je u Nema~koj i Japanu, pre
svih. Nema~ki uvoz iz Kine po~etkom 1996. je naglo porastao. Nema~ki
trgovci cene med iz Kine, i koriste ga u svojim pogonima za me{anje
meda. Oni lepo profitiraju, po{to me{an i upakovan med u maloprodaji
ko{ta skoro duplo od uvozne cene na veliko. Jer, kineski med ima ubedlji-
vo najniù cenu na svetu, i to za 10-30% u odnosu na cene meda
ostalih zemalja. Naravno da je glavni razlog za to i ne ba{ najbolji kvalitet.
Po~etkom ove godine do{lo je do stra{nog problema oko uvoza
meda iz Kine u EU. U kineskom medu je otkriven antibiotik hloramfenikol,
pa je uvoz trenutno obustavljen.
[panija ima skoro 28.000 registrovanih p~elara, koji drè oko
970.000 p~elinjih zajednica. Ima ~ak 4.560 profesionalnih p~elara koji gaje
72% dru{tava. U nijednoj dràvi Evropske Unije nema toliko
profesionalnih p~elara. Doma}a proizvodnja meda ne uspeva da pokrije
potrebe trì{ta. Kad bi sav proizvedeni med prodali na svom trì{tu, morali
bi da uvezu jo{ oko 10% potrebne koli~ine. Ali, oni izvoze ne{to manje
od polovine svoje proizvodnje, u Francusku i Nema~ku najvi{e, pa mora-
ju da uvezu oko 55% ukupnih potreba, uglavnom iz Argentine i Meksika.
POSTOJI LI SVETSKA CENA MEDA ?
Podrazumeva se da postoji me|unarodna cena poljoprivrednih
proizvoda kao {to su p{enica, kukuruz, soja, i ta cena se ne razlikuje u
..................................................................................
velikoj meri od zemlje do zemlje. Moète proveriti cene ovih trgova~kih
dobara na bilo kojoj svetskoj berzi, i uo~i}ete eventualne minimalne
razlike. Ali, med nema me|unarodnu, svetsku cenu! Med, u stvari, ima
cenu koja se razlikuje od dràve do dràve, i od kontinenta do konti-
nenta. [ta to zna~i u praksi?
U zemljama koje proizvode 20% svetske produkcije meda (oko
200.000 tona), a to su Kina, Argentina i Meksiko, p~elari su prinu|eni da
med prodaju za manje od 0,88 dolara za kilogram, dok u zemljama koje
daju 80% svetske proizvodnje meda (SAD, Evropska Unija i drugi), p~elari
med prodaju po znatno vi{im cenama.
Za{to bi med morao da bude izuzetak od ostalih poljoprivrednih
trgova~kih dobara i da njegova cena strada zbog drasti~nih varijacija
trì{ta od zemlje do zemlje? Danas med nije trgova~ko dobro u navede-
nom smislu, ali ako bi se izborili da to postane, p~elari bi bili u mnogo
boljem ekonomskom poloàju. Mogu se i opravdati razli~ite cene, jer
kvalitet meda nije isti u svim zemljama, te se mora imati na umu boja,
aroma, poreklo i drugi parametri koji svaku vrstu meda ~ine unikatnim
proizvodom prirode. Ali, sasvim je neopravdana razli~ita cena za takore}i
iste vrste meda, ~ija je jedina zna~ajna razlika zemlja porekla. Idealan
primer je razlika u ceni izvezenog meda iz Kanade i Argentine u Nema~ku
(1,245:1,025 1995. godine i 1,493:1,397 1996. godine) i u SAD (1,36:1,08
1995. godine i 1,83:1,63 1996. godine). Deluje demorali{u}e, zar ne?!
U junskom broju ameri~kog ~asopisa za p~elarstvo American Bee
Journal 1999. godine, objavljeno je pismo uredniku, koje je potpisao
internacionalni menadèr firme Capilano Honey Ltd., gospodin Lojd Smit,
iz Australije. Deo teksta moète da pro~itate i ovde: Podrazumeva se da
}e na{e cene za p~elare biti niè od onih uobi~ajenih u SAD-u, budu}i
da na{e izvozne cene moraju da budu konkurentne sa cenama koje nude
va{i lokalni trgovci, i druge zemlje koje izvoze na va{e trì{te. Trebalo
bi zapitati doti~nog gospodina za{to on smatra da p~elari Australije ili bilo
koje druge izvozni~ke zemlje imaju potrebe da med u SAD-u prodaju po
cenama koje su niè od tamo trì{no vaè}ih. Kako je mogu}e da se
neko trudi da niìm cenama konkuri{e p~elarskoj industriji SAD-a, kada
se zna da ona zadovoljava samo 50% doma}eg trì{ta! A podrazumeva
se da bi se moralo i trebalo konkurentno pona{ati samo onda kada bi
p~elari SAD-a zadovoljavali svoje trì{te sa 100%.
Logi~no je pla{iti se da je ovo stanje posledica bezna~ajnosti
finansijskog obrta u svetskoj trgovini medom koji iznosi manje od 400
miliona dolara godi{nje, {to je na globalnom planu zaista zanemaruju}e.
Ako je med p~elarima najva`niji na svetu, nije na prvom mestu i svetskoj
ekonomiji. Tako|e postoji nekoliko malih, ali mo}nih interesnih grupacija
(IHEO, NHPDA i EFHP) koje veruju da znaju koju cenu trì{te meda moè
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
96
da izdrì. Da li je med ipak osu|en da bude jedinstveni izuzetak iz zakona
ponude i potra`nje? Na na{u nesre}u, odgovor je za sada izgleda ipak
potvrdan.
U julskom broju American Bee Journal-a za 1999. godinu mogla
se pro~itati informacija firme Dutch Gold Honey (najve}i paker meda u
SAD-u) pod naslovom Kratak pregled uslova na trì{tu: Visoke cene
meda tokom 1995. i 1996. su ohrabrile p~elare {irom sveta da uve}aju
broj svojih ko{nica i da se fokusiraju na proizvodnju meda. Ova
preterana reakcija, zajedno sa povoljnim vremenskim uslovima u regioni-
ma klju~nim za proizvodnju meda, stvorila je vi{ak meda na svetskom
trì{tu, i pad cena kao direktni rezultat prevelike proizvodnje. Potra`nja
meda u SAD-u nastavlja da se pove}ava, dok su ekonomske nevolje
spre~ile da u Evropi potro{nja meda zna~ajnije poraste. Te{ko je sloìti
se sa ovom izjavom. Prema podacima Ministarstva trgovine SAD-a, tokom
prvog tromese~ja 1999. SAD su uvezle 42% vi{e meda nego u istom peri-
odu prethodne godine. I Nema~ka je 1998. uvezla 12% vi{e meda nego
tokom 1997. godine. Gde je tu vi{ak meda i slaba potra`nja za medom
u Evropi o kojoj govori firma Dutch Gold Honey? Zna~i, ukupna ponu-
da je drasti~no pala, a ukupna potra`nja je evidentno porasla. Pa za{to
su onda cene meda toliko niske?!
Ne treba biti previ{e pametan, pa zaklju~iti da uzrok ovoj pojavi
leì u ne~ijim interesima, pre svega interesima pojedinih grupacija, o koji-
ma }e u daljem tekstu biti vi{e re~i.
SAD proizvodi oko polovine svoje ukupne potro{nje. Ipak, maga-
cini ameri~kih p~elara su sve ~e{}e puni neprodatog meda. Da li je to u
redu? Svakako da nije. îni se da su zalaganja Nacionalnog odbora za
med (NHB) sve uspe{nija u promovisanju potro{nje... uvoznog meda! Bilo
bi mnogo bolje da je obrnuto, i da se promovi{e doma}i med. Tako bi
manje meda iz Argentine dospelo na trì{te SAD-a, i ne bi bilo potrebe
za uvo|enjem antidamping{kih mera protiv Argentine, kako to danas traè
neke organizacije ameri~kih p~elara (AHPA i ABF). A kako se ~ini,
argentinski med u stvari ne predstavlja opasnost za ameri~ke p~elare.
Sve je o~iglednije da ve}ina p~elara sveta strada zbog trì{nih
poreme}aja koje stvaraju trgovci, uve}avaju}i svoje ra~une u bankama na
ra~un dèpa p~elara. Interesantno je, recimo, da argentinski izvoznici
imaju ve}i profit kada med izvoze jeftino, nego kada ga prodaju po
visokim cenama! Ako sada uporedimo cene iz 1999. sa onima iz 1997.
uo~i}e se razlika od 33%, dok su cene za p~elare niè ~ak 51% !!!
Postoji jedna grupa koja igra glavnu ulogu u svetskoj trgovini
medom. To je IHEO, Me|unarodna organizacija izvoznika meda. Ciljevi su
bili da se postignu stabilni uslovi u me|unarodnoj trgovini medom, koji }e
uzimati u obzir ukupnu svetsku proizvodnju, zalihe, potro{nju, varijacije u
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
97
..................................................................................
kursevima valuta, ali i op{te svetske ekonomske uslove. ^lanovi nisu
p~elari, ve} kompanije za izvoz meda. Paradoksalno jeste, ali je i istini-
to, da se neki od ~lanova IHEO ne bave samo izvozom ve} i uvozom
meda! Da li onda ~lanovi IHEO brane cenu meda? Sigurno da brane, ali
pre svega u svoju sopstvenu korist, {to je i normalno, zar ne!?
Jer, svaka trgovina podrazumeva da kupac èli da kupi po {to
niòj ceni, a prodavac da proda po {to vi{oj. Za{to bi ~lanovi IHEO bili
izuzetak. Poseban je problem {to p~elari kao primarni prodavci meda jo{
uvek ne uspevaju da se izbore sa organizovanim i dobro obave{tenim
firmama koje otkupljuju med!
LITERATURA
1) Kako da izvu~ete profit iz p~elarstva - Ekonomi~nost i marketing u p~elarstvu, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac
2002.
2) Savremeni principi p~elarenja 1, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2000.
3) Savremeni principi p~elarenja 2, dr Rodoljub @ivadinovi}, @itkovac 2001.
4) Psihologija uspeha 1 i 2, Dale Carnegie, Narodna knjiga, Beograd 1997.
5) êmu vas ne u~e u Harvardskoj {koli biznisa, Mark McCormack, Privredni pregled, Beograd, 1993.
6) Prodavanje sna, Guy Kawasaki, Global Book, Novi Sad 1996.
7) Honey Marketing, Harry Riches, Bee Books new and old, Somerset 1989.
8) âsopis American Bee Journal (1991-2002).
U SUSRET EVROPI
..................................................................................
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
98
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
99
..................................................................................
KONTAKT ADRF8F AUTORA RADOVA
DrRolphBuchler
Frlenstrosse9
D35274,Kirchhoin,Nemoko
DrKlousWollner
BieneninstitutJerUnioersitot8tuttgortHohenheim
(InstitutzopelorstooUnioerzitetou8tutgortu}
D705938tuttgort,Hohenheim,Nemoko
Proj.JrZoron8tonimirooic
FokultetoeterinorskemeJicine
Buleoor1Abr.J8,JJ000BeogroJ
emoil:biolog@oet.bg.oc.u
(0JJ}658894lokol347
(063}39J58J
Proj.JrMicoMloJenooic
PoljoprioreJnijokultet
ul.Nemonjinobr.6,JJ080Zemun
(0JJ}6J53J5lokol3J8
Droet.meJ.ZoronRoieoic,epizootiolog
ul.MilkeProticbb,J8000Nis
(0J8}36330J
(027}3224J2
Droet.meJ8loboJon8ooic,spec.zozJr.zost.pelo
seloKoseoor,J8420Bloce
(027}7J87J
Ing.Vlostimir8posic
PreJseJnikDrustoopeloroMotico,Nis
BuleoorNemonjicobr.98'J2,J8000Nis
emoil:moticonis@ohoo.com
(0J8}53J754,(060}4440JJ0
PreJseJnikDrustoopeloroAleksinoc
ul.8tojono1onicijeoicobr.J2,J82J0Zitkoooc
emoil:roJoljubz@noJlonu.com
(0J8}846734(060}4440J0J
DJQ . Lbubmphj{bdjkb v qvcmjlbdjkj
ujsba; 511
j{ebwb; \ubnqbsjkb TWFO- Oj|
Qsjwsfeob lpnpsb Oj|
Sfhjpobmob btpdjkbdjkb
qfmbstlji pshboj{bdjkb
kvhpjtupof Tscjkf
|ubnqb; \ubnqbsjkb TWFO- Oj|
JTCO 97.8289.159.2

Pcelarenje Za Buducnost

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pcelarenje Za Buducnost

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Eb cj wbt mkvej qvtujmj ob

njsv- wbaojkf kf eb tblsjwbuf

Suzbijanje ameri~ke kuge nadgleda veterinarska slu`ba. Kod

You might also like