JAVNO PREDUZEE PALI - LUDA

GODINJI IZVETAJ O KORIENJU RIBARSKOG PODRUJA PALI KIRE LUDA

ZA 2012. GODINU

Februar 2013.

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 2/10

Godinji izvetaj o korienju Ribarskog podruja Pali Kire Luda je narativni izvetaj o realizaciji Godinjeg programa upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2012. godinu (Izvetaj o korienju ribarskog podruja lan 19 Zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik Republike Srbije, bro j 36/2009)) i realizaciji aktivnosti po Ugovoru o sufinansiranju programskih aktivnosti u skladu sa Godinjim programom upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2012. godinu Ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine broj 130-401-2014/2012-05 od 19.09.2012. godine.

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 3/10

SADRAJ
1. 2. 3. RIBA, 4. 5. PROCENA BIOMASE I PRIRASTA RIBLJEG FONDA U RIBARSKOM PODRUJU .. 4 DOZVOLJENI GODINJI I DNEVNI IZLOV RIBE PO VRSTAMA ................................... 5 DINAMIKA PORIBLJAVANJA RIBARSKOG PODRUJA PO VRSTAMA I KOLIINI VREMENU I MESTU PORIBLJAVANJA I POTREBNA NOVANA SREDSTVA ......... 5 MERE I NAIN ZATITE RIBARSKOG PODRUJA .......................................................... 6 ORGANIZACIJA RIBOUVARSKE SLUBE.......................................................................... 9

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 4/10

1. PROCENA BIOMASE I PRIRASTA RIBLJEG FONDA U RIBARSKOM PODRUJU Poslednji zvanini podaci o sastavu ihtiofaune Palikog jezera su iz 2008. godine (Pokrajinski zavod za zatitu prirode - Park prirode Pali - Predlog za stavljanje pod zatitu kao zatienog podruja III kategorije Studija zatite). Podaci o sastavu ihtiofaune Ludakog jezera, reice Kire i kanala Pali Luda su takoe iz 2008. godine. Upravlja na zatienom podruju i korisnik Ribarskog podruja Pali Kire Luda raspolae podacima koji predstavljaju rezultate analize kombinovanih istraivanja, monitoringa i praenja stanja: monitoring koji su obavili strunjaci Zavoda za zatitu prirode Srbije u saradnji sa strunom slubom upravljaa 2008. godine izlov alohtonih invazivnih vrsta ribe kao mera aktivne zatite prirode (struna sluba) evidentiranje ulova ribolovaca (ribouvarska sluba) evidentiranje pomora riba (ribouvarska sluba) U cilju boljeg praenja stanja, upravljanja zatienim podrujem i kreiranja planske dokumentacije (programi i planovi koji se odnose kako na zatieno podruje, tako i na Ribarsko podruje Pali Kire Luda), neophodno je da kao korisnik i upravlja posedujemo validne - aktuelne podatke o kvalitativnom i relativnom kvantitativnom sastavu ribljeg fonda. U tom cilju su potraivani uslovi zatite prirode Pokrajinskog zavoda za zatitu prirode za probni izlov (izlov u nauno istraivake svrhe). Zvanian odgovor jo uvek nismo dobili. 1.1. Praenje stanja pojedinana uginua i pomori riba Tokom jula meseca 2012. godine na junom delu Ludakog jezera su evidentirana sporadina uginua tuke (Esox lucius) iz familije Esocidae, pojedinani primerci poev od 09.07.2012. do kraja meseca. O uginuu je naknadno obavetena nadlena inspekcijska sluba. Poetkom avgusta je ribouvarska sluba evidentirala uginue oko 100 jedinki arana (Cyprinus carpio), u proseku, teine oko 1 kilogram, na severozapadnom i zapadnom delu Ludakog jezera. Primeeni su i znatno krupniji primerci, prema slobodnoj proceni ribouvara, do oko 7 kilograma. U samom kanalu nizvodno od Slanog jezera, kao i na uu kanala u Ludako jezero u poslednje vreme dolazi do sve eeg uginua riba, najvie u letnjem periodu, kada zbog razlaganja otpadnih voda dolazi do nedostatka kiseonika. Sporadini pomori su evidentirani od 22. juna 2012. godine (oko 500 jedinki srebrnog karasa (Carassius auratus)) do kraja jula. Kanal je na svojoj deonici od Krvavog jezera do ulaska u Specijalni rezervat prirode Ludako jezero delom izmuljen (izmuljavanje je obavilo VDP DTD Severna Baka u skladu sa uslovima zatite prirode). Praenje stanja alokacija riba

1.2.

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 5/10

Tokom 2012. godine je evidentirano isuivanje reice Kire na nekim deonicama u okviru ribarskog podruja. Izostanak padavina i veoma visoke temperature tokom letnjih meseci dovele su do pojave vrlo nepovoljnih uslova za ivotne zajednice - neke vrednosti fiziko-hemijskih parametara su bile blizu pesimalnih za veinu organizama. Ribouvarska sluba je u isuenom koritu reice Kire evidentirala prisustvo vrste Misgurnus fossilis ikov, iz familije Cobitidae. Jedinke su uz nadzor strune slube upravljaa alocirane u delove istog ekosistema sa slinim uslovima stanita. Alocirano je oko 150 jedinki i o aktivnosti je naknadno obavetena nadlena inspekcijska sluba. Na teritoriji celokupnog ribarskog podruja Pali Kire Luda moe da se konstatuje sledee: Na osnovu postojeih podataka, moemo da zakljuimo da se ihtiofauna pojavljuje sa malim brojem predstavnika. U narednoj godini je planirano da se preduzmu obimnija istraivanja i da struna kua obavi probni izlov na celom ribarskom podruju. Na taj nain emo dobiti validne podatke o kvalitativnom i relativnom kvantitativnom sastavu ribljeg fonda. Pomori riba, koji se sporadino daavaju u celom sistemu tokom letnjih meseci, nastaju usled nepovoljnih vrednosti biotikih i abiotikih faktora za ivi svet. Budui da je tokom 2012. godine evidentirana sua na celom podruju, smanjeni nivo vode, visoka temperatura i nedovoljna koliina rastvorenog kiseonika u vodi, uslovili su da se pomori dogode na takama na kojima su i oekivani: nizvodno od Slanog jezera i na uu kanala Pali Luda u Ludako jezero, kao i na junom delu Ludakog jezera, gde je drastino opao nivo vode u letnjim mesecima (na nekim delovima je to bilo i ispod 20 cm).

2. DOZVOLJENI GODINJI I DNEVNI IZLOV RIBE PO VRSTAMA Budui da sanacione mere na vodama ribarskog podruja nisu sprovedene i da nije dostignut zadovoljavajui ekoloki status i poboljanje kvaliteta vode, ni tokom 2012. godine se nije pristupilo reviziji dozvoljenog izlova riba po vrstama. Odreeno je bilo samo ogranienje na godinji izlov arana (Cyprinus carpio) za celo ribarsko podruje i to na 70 tona. Ovo ogranienje se ispotovalo (podaci na osnovu terenskih beleki ribouvara).

3. DINAMIKA PORIBLJAVANJA RIBARSKOG PODRUJA PO VRSTAMA I KOLIINI RIBA, VREMENU I MESTU PORIBLJAVANJA I POTREBNA NOVANA SREDSTVA Zbog loeg ekolokog statusa voda na ribarskom podruju, a u skladu sa Programom upravljanja ribarskim podrujeim za period 2010-2019. godine i Godinjim programom upravljanja, nije se ni planiralo poribljavanje na teritoriji ribarskog podruja Pali Kire Luda. S obzirom da se stanje kvaliteta voda ribarskog podruja nije popravilo nisu omogueni ni uslovi za reprodukciju, rast i razvoj ribljeg fonda. Zbog svega navedenog, upravlja i korisnik ribarskog podruja nije doneo detaljan Program poribljavanja u saradnji sa svim relavantnim institucijama.

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 6/10

4. MERE I NAIN ZATITE RIBARSKOG PODRUJA Zatita ribarskog podruja odvija se na osnovu Zakona o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009), Zakona o zatiti prirode (Slubeni glasnik RS, br. 36/09 i 88/10), Uredbe o zatiti Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero (Sl. glasnik RS broj 30/06), Odluke o zatiti Parka prirode Pali ("Slubeni list optine Subotica", br. 8/96, 43/02 i 16/03), Studije zatite Parka prirode Pali Predlog za stavljanje pod zatitu kao zatienog podruja III kategorije Pokrajinski zavod za zatitu prirode, kao i ostalim propisima vezanim za upravljanje zatienim podrujima. 4.1. Praenje kvaliteta vode i mulja Na osnovu Ugovora, Zavod za javno zdravlje Subotica je obavljao kontinuirano praenje kvaliteta vode jezera Pali mesenom dinamikom, a analize kvaliteta mulja su raene po potrebi. Monitoring ostalih vodenih povrina na ribarskom podruju je raen sezonskom dinamikom i po potrebi. Program praenja kvaliteta vode i mulja se finansirao iz budeta Grada Subotice. Svi izvetaji nadlene slube se nalaze na internet prezentaciji lokalne samouprave Grad Subotica: http://www.subotica.rs/sr/5707/voda 4.2. Praenje osnovnih parametara Struna sluba Upravljaa je pratila sledee parametre: vodostaj, temperaturu vode i vazduha, rastvoreni kiseonik u vodi i pH vrednost. Na podruju Palikog jezera parametri su se pratili dnevnom dinamikom, a na ostalom delu ribarskog podruja nedeljnom dinamikom, a po potrebi ee. Svi podaci o izmerenim parametrima postoje u dokumentaciji korisnika ribarskog podruja. Praeno je stanje voda, naroito odravanje nivoa voda u zimskom i letnjem periodu u koordinaciji sa VDP DTD Severna Baka. Zbog velike sue u toku letnjih meseci, pristupilo se upumpavanju vode iz akumulacije Velebit, preko kanala Tisa - Pali u jezero Pali. Upumpavanje vode se realizovalo u prve tri nedelje avgusta meseca. Upumpano je oko 500.000 m3 vode u jezero Pali. Kontrolisano je ienje kanala PaliLuda u delovima koji prolaze kroz Rezervat, naroito sprovoenje uslova zatite prirode izdatih VDP DTD Severna Baka za ovu aktivnost. Upravlja je dnevnom dinamikom pratio vodostaj jezera Pali i obavetavao VDP DTD Severna Baka i Gradsku upravu. Tokom cele godine je uklanjana mehanika neistoa na prelivima (IV sektor jezera Pali i Krvavo jezero), radi nesmetanog protoka vode. 4.3. Uklanjanje mehanikih neistoa Stalna aktivnost korisnika - obavljala se prema potrebi. Aktivnosti su obuhvatale iznoenje vrstog otpada iz jezera i kanala (pet ambalaa i drugi otpad koji dospeva u vodu i na obalu). Otpad se sakuplja u dakove, stavlja na amce, iznosi iz jezera i odnosi na deponiju. Takoe, tokom prolenih i jesenjih meseci, iz jezera i kanala je uklanjano suvo lie i grane, kako bi voda mogla nesmetano da protie u celom sistemu. Biomasa je odnoena na kompostiranje.

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 7/10

Tokom letnjih meseci su se deavali sporadini pomori riba na delu ribarskog podruja Ludako jezero i kanal Pali Luda (inspekcijska sluba je uredno obavetavana o uginuima). Uginule jedinke su sakupljane sa vodene povrine i skladitene na odgovarajui nain. 4.4. Uklanjanje submerzne vegetacije

Uklanjanje submerzne vegetacije u toku letnje sezone Upravlja i korisnik je obavljao kontinuirano, iskljuivo na lokacijama koje su predviene za kupanje (Muki i enski trand) na jezeru Pali, kao i uz obalu u zatonima, gde se, praktino stvara debeo nanos uginulih biljaka i gde one poinju da trule. Od nanosa submerzne vegetacije su se istili i prelivi (reetke) izmeu sektora jezera i na delu Krvavog jezera prema kanalu Pali-Luda. Aktivnosti na uklanjanju submerzne vegetacije su se znaajno smanjile u odnosu na prethodne godine i sprovode se samo na mestima gde to naruava atraktivnost jezera Pali (u turistikom smislu) i protok vode u sistemu. Smanjenje uklanjanja submerzne vegetacije ima za cilj da se uspostavi ekoloka ravnotea u sistemu omogui submerznoj vegetaciji da ona obavlja fotosintezu na raun cijanobakterija i algi. 4.5. Zimska sea trske

Deo obalnih traka u III i manjim delom u II sektoru jezera Pali se tokom zimskog perioda seku. To je tradicionalan nain korienja trske. Ove godine je aktivnost sprovodilo preduzee, a malim delom se ukljuivalo lokalno stanovnitvo, kao tehnika kolaborativnog upravljanja u zatienom podruju. U periodu januar februar 2012. godine kada su se stekli uslovi za ove aktivnosti poseeno je oko 9 ha trske i to: IV sektor jezera Pali na potesu od Mukog tranda do Malog pojila (ukljuujui i Malo pojilo) pokoeno je na oko 7 ha - koristio se trimer (runa kosaica); uta obala koristio se trimer III sektor jezera Pali - lokalitet kod Veernje salaa pokoena je trska na povrinio od oko 1 ha kosilo se traktorom, ali su aktivnosti prekinute jer uslovi nisu bili adekvatni Na podruju Ludakog jezera, u okviru Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero se takoe sprovodila sea trske u okviru Programa upravljanja tracima za 2011/2012. godinu. Sve aktivnosti su raene u skladu sa uslovima zatite prirode Pokrajinskog zavoda za zatitu prirode. Pravljenje oduaka na ledu

4.6.

Pored standardnih mera na odravanju vodostaja u celom sistemu (ribarsko podruje Pali Kire Luda), u zimskom periodu (prvi meseci 2012. godine) je raeno otvaranje odunih otvora na ledu u blizini prirodnih zimovnika riba. Oduni otvori su pravljeni kako bi se eliminisali gasovi, koji su zbog sloja leda na povrini jezera, prisutni u znatno veoj koncentraciji od optimalne, a koja bi dovela do poremeaja u metabolikim procesima ivog sveta u jezeru, ak i do uginua pojedinih grupa organizama. Oduni otvori su pravljeni na jezeru Pali u oteanim uslovima, budui da se izmeu sloja leda i snega nalazio sloj vode. Oduci su pravljeni u razmacima od oko 30 metara i to sledeom dinamikom:

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 8/10

Do 10.02.2012. godine vodena povrina jezera Pali nije bila u celosti prekrivena ledom. Iz tog razloga nije bilo opasnosti po ivi svet jezera. Nakon 11.02.2012. godine dolazi do naglog zahlaenja sa snenim padavinama i samim tim i do zamrzavanja celokupne povrine jezera. 14.02.2012. godine debljina leda je oko 30 cm, a od toga je samo polovina prozirna (koja omoguuje vrstinu leda). Ovakvo stanje je dozvolilo da se otponu radovi isecanja oduaka (odunih otvora) na jezeru. 21.02.2012. godine debljina leda je i dalje 30 cm i to je priinjavalo velike tekoe kod see leda. Otvoreno je 15 novih otvora i popravljeni stari koji su se zaledili. Radna ekipa je bila trolana, a od tehnikih sredstava je bila koritena motorna testera. 22.02.2012. izvren je obilazak III i IV sektora jezera Pali i ustanovljeno je da je kod preliva ustave ta dva sektora, bez leda oko 200 m2 povrine. Voda je nepromenjene boje i nepromenjenog mirisa, bez eventualnih znakova koji bi odavali prisustvo otrovnih gasova u veoj koliini (NH3 i H2S). Toga dana je ispilano 15 oduaka i prilikom njihovih otvaranja nisu primeene promene na vodi. Debljina leda je i dalje 30 cm. 23.02.2012. etvrtak nastavljeni su radovi na otvaranju novih oduaka i postpepenom udaljavanju od obale, tj. prema sredini jezera Pali. Iseeno je 20 novih otvora i nije primeeno da postoje neke znaajnije promene ispod povrine leda; na ustavama izmeu III i IV sektora bez znaajnijih zapaanja. 24.02.2012. petak debljina leda se naglo smanjuje, prosena je 12 cm. Iseeno je 5 novih otvora na ledu. Debljina leda od 12 cm nije dovoljno bezbedna za radove na ledu - radovi su prekinuti. Izvrena je kontrola na nasipima izmeu III i IV sektora i izmeu IV sektora i Omladinskog jezera. Nisu primeene promene u boji i mirisu vode, koje bi ukazivale na mogue uginue ribe. Tokom kontrola nisu uoene znaajnije promene koje bi ukazivale na mogua uginua ribe. U ovom periodu nije bilo kolebanja tj. oscilacija nivoa vode tako da se kretala oko 101,95 m.

Sve aktivnosti je realizovala ribouvarska sluba Korisnika ribarskog podruja, uz koordinaciju srune slube Upravljaa na zatienom podruju. Po potrebi su angaovani radnici drugog sektora preduzea. Aktivnosti su se odvijale u skladu sa Planovima i Programima upravljanja na zatienim podrujima, kao i sa Programima upravljanja ribarskim podrujem. 4.7. Obeleavanje ribarskog podruja Ribarsko podruje Pali Kire Luda je poetkom 2010. godine adekvatno obeleeno u skladu sa Pravilnikom o nainu obeleavanja ribarskog podruja (Slubeni glasnik Republike Srbije broj 36/09). Table su odravane tokom cele godine (evidentirana je jedna izvala, a neke su oteene bojom). Table su vraene na svoje mesto i oiene nije bilo potrebe za zamenom.

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 9/10

4.8.

Saradnja sa nadlenim institucijama Saradnja sa nadlenim ustanovama i slubama je stalna aktivnost Upravljaa. Pored institucija na gradskom, pokrajinskom i republikom nivou, Upravlja ostvaruje dobru saradnju sa zatienim prirodnim dobrima i drugim ribarskim podrujima. I ove godine je odrano vie sastanaka sa zainteresovanim subjektima - vid kolaborativnog upravljanja zatienim podrujem (Gradska uprava, vodoprivreda, Pokrajinski zavod za zatitu prirode, VDP DTD Severna Baka) oko potrebnih promena reima voda u sistemu Pali Krvavo jezero kanal Pali Luda - Luda i u sklopu pripremnih Studija za sanaciju Palia (oba jezera su povezana).

Saradnja sa korisnicima prostora sa idejom ostvarivanja ciljeva zatite i organizovanja zajednikih aktivnosti realizovana je sa: Park Pali DOO - oko korienja i aktivnosti unutar zatienog podruja Mesnom zajednicom Pali Udruenjem sportskih ribolovaca Grada Subotice (podrke za takmienja na IV sektoru) VDP DTD Severna Baka i drugim korisnicima prostora 4.9. Razvoj rekreativnog ribolova Razvoj rekreativnog ribolova, sportskog ribolova i sportskog ribolovnog turizma korisnik je sprovodio u saradnji sa Savezom sportskih ribolovaca Subotice kroz podrku organizovanja takmienja u rekreativnom ribolovu na sekcijskom, optinskom, pokrajinskom i dravnom nivou kao i nekoliko meunarodnih takmienja u sportskom ribolovu. Ribouvarska sluba je u kontinuitetu kontrolisala sportski ribolov na za to predvienim lokacijama i distribuisala godinje i dnevne dozvole za rekreativni ribolov. U toku sezone je distribuirano ukupno 1101 godinjih (809 seniorskih, 192 povlaenih i 100 za invalide)* na celom Ribarskom podruju Pali Kire Luda, a na podruju Parka prirode Pali je distribuirano 67 dnevnih i 9 doplatnih dozvola.
* Kategorija: seniorske ribolovne dozvole odrasli; povlaene ene, deca i stariji od 65 godina ivota; invalidi osobe sa preko 70% invaliditeta

5. ORGANIZACIJA RIBOUVARSKE SLUBE Javno preduzee Pali Luda raspolae sa ribouvarskom slubom i slubom uvara prirode na zatienim prirodnim dobrima, koja obavlja poslove nadzora i uvanja na teritoriji Ribarskog podruja Pali Kire Luda. Ribouvarska sluba ima tri uvara prirode u stalnom radnom odnosu (uvari na podruju Specijalnog rezervata prirode Ludako jezero i Parka prirode Pali) i tri uvara prirode na zatienim podrujima sa zakonski propisanim licencama za ribouvare, koja obavljaju i poslove ribouvara. U obavljanju slube, uvar ribouvar je tokom godine kontrolisao sprovoenja pravila unutranjeg reda, obavljao poslove uvanja ribarskog podruja (redovno vodio dnevnik obilazaka, beleio nepravilnosti i zapisniki konstatovao nelegalne radnje).

Godinji izvetaj o korienju ribarskog podruja Pali Kire Luda za 2012 godinu

str. 10/10

Tokom godine je ribokradicama oduzeto etiri ribolovaka tapa sa mainicama (u aprilu mesecu) i jedan amac (jul mesec). Organizovano je vie vanrednih kontrola (nonih i dnevnih), u kojima su angaovani svi uvari i ribouvari. Nisu konstatovani nedozvoljeni alati, oprema i sredstva.

6. REALIZACIJA AKTIVNOSTI PO UGOVORU BROJ 130-401-2014/2012-05 Rok za realizaciji aktivnosti po Ugovoru o sufinansiranju programskih aktivnosti u skladu sa Godinjim programom upravljanja ribarskim podrujem Pali Kire Luda za 2012. godinu Ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine broj 130-401-2014/2012-05 od 19.09.2012. godine je 31. maj 2013. godine. Do sada su realizovana tekua ulaganja opremljena je ribouvarska sluba kupljena je terenska oprema, a kapitalna ulaganja su samo delimino realizovana. Izvetaj po Ugovoru narativni i finansijski emo dostaviti Sekretarijatu u skladu sa navedenim Ugovorom.