Zimel S obzirom na filozofskoistorijsku problematiku Zimel ve u svom predgovoru delu o problemima filozofije istorije napominje da eli pokazati kako

iz grae neposredno doivljene stvarnosti nastaje teorijska tvorevina koju zovemo istorija. Iz samog predgovora je odmah vidno da e se Zimel otro suprotstaviti "istorijskom realizmu" za koji je istorija nauka o onome "kako je zbilja bilo" to se kako znamo odnosi ponajpre na !ankea. Iistorijski materijal je uvijek transformiran formirajuom moi spoznajnog duha i zato postavlja u "antovom duhu pitanje kako je istorija mogua. #sloboenje od naturalizma to ga je "ant postigao s obzirom na prirodne nauke potrebno je provesti i s obzirom na istorizam. $o se moe postii samo ako se shvati da duhovno bivstvo koje zovemo istorijom duh suvereno formira svojim vlastitim kategorijama. "%oveka koji biva spoznat &ine priroda i istorija' ali &ovek koji spoznaje &ini prirodu i istoriju." (o je u spisu o "antu pisao da sve podatke koje imamo o istoriji duh formira prema intelektualnim osjeajnim politi&kim psiholokim i eti&kim kategorijama. )redmet istorijske spoznaje su predo&ivanja htenja i osjeanja li&nosti njen predmet su dakle due *Seelen+ pa zato "svi spolja&njii pro,esi politi&ki i so,ijalni privredni i religiozni pravni i tehni&ki ne bi nam bili niti interesantni niti razumljivi kad ne bi poti,ali iz duevnih gibanja i uzrokovali duevna gibanja." Istorija je povest psihi&kih pro,esa. Svojstva tla i klime ne bi nita zna&ili za tok istorije kad ne bi direktno i indirektno uti,ala na psiholoko ustrojstvo naroda. $ako je duevni karakter istorike u biti primenjena psihologija pa je kako vidimo njegov tok razmiljanja sli&an -iltajevom. )siholoka &injeni&nost je supstan,ija istorije. Svi pro,esi koji nas kao istorijski interesiraju duevni su pro,esi. (ednako tako i pro,esi na materiji kao npr. izgradnja ,rkve sv. )etra ili buenje tunela St. .ottharda / interesuju istori&ara isklju&ivo kao investiranje duevnih zbivanja. #no to interesuje istori0ara na tim duevnim pro,esima svakako se razlikuju od interesa psihologa. "ant je ustanovio s obzirom na postulat apriornih formi oblikovni duevni aktivitet. 1li je "antov a priori kako je ve re&eno vredeo isklju&ivo za prirodnonau&nu spoznaju. Zato se postavlja pitanje je li iskustvo duevnih stvari *seelis,he -ingen+ mogue samo pod apriornim pretpostavkama koje nedostaju kod "anta i je li kauzalitet psihi&kih gibanja i odnosa prin,ipijelno razli&it. 1 priori igra dinami&nu ulogu u naem predo&ivanju ono je realna funk,ija koja se kristalizuje u kona&nom objektivnom rezultatu / spoznaji. Zimel daje neke istorijske primere npr. kod !obespjera i hebertista ravenskoga kneza i njegovih neprijatelja i dr. da bi pokazao kako su posledi,e odreenih odnosa uslovljene unutranjom psihi&kom strukturom i svojstvima pojedina,a i da one ne moraju biti uvek jednake. (ednako tako postoje naro&ito u delovanju masa postup,i koji nisu noeni svesnom motiviranou. $i duhovni motivi postoje ali u formi nesvesnosti. 2esvesna motiva,ija je samo izraz da nam zaista delatno nije poznata. 2aivna je pretpostavka da se objanjenje delatnosti pojedin,a ili grupa bez daljnjega trai u svesnim psihi&kim pro,esima. "3ie sasvim druga&ije razumevanje razlonih &injeni,a pa zato kod nedostatne predaje sasvim druge interpola,ije i nasluivanja ve prema tome konstruie li se kao unutranju stranu dogaaja jasnu duhovnost individuuma ili tamne porive masa."445 Sve je to mnogostruko prepletanje svesnoga nesvesnog i nadosobnog. "Za tkanje so,ijalnog ivota vredi posebno' ta on tka ne zna nijedan tkala,."

6ie so,ijalne tvorevine nastaju naravno po ,iljno/svesnim biima7 ali one nastaju takorei pored svrhovite svesti pojedin,a formiranjem koje u njoj samoj ne lei. 1li kad su tako nastale one deluju na pojedin,a on ih nalazi susree kao duhovne tvorevine koje imaju idealnu egzisten,iju s one strane svesti pojedin,a i nezavisne od njega kao neki opti posjed od kojeg se svako moe koristiti pojedinim delovima. 2a daljnjih dvadesetak strani,a Zimel se bavi nekim psiholokim problemima za koje i sam tvrdi da ne spadaju u filozofiju historije *mogunost spoznavanja doivljaja drugih osoba+ zaklju&ujui poput -iltaja da se kod toga radi prvenstveno o problemu istorijskog razumevanja. 8pravo zbog toga Zimel ne jednom opovrgava naivni realizam u duhovnim naukama. # podudaranju odrazu moe se govoriti u prirodnim naukama ali u istoriji gdje imamo posla sa subjektivnim i objektivnim duhom ne moe se dolaziti do shvatanja da treba spoznati "kako je zaista bilo". 8 ovom spoznajnom pro,esu dolazi naprotiv do nove slike i posebne vrste i zakonitosti na temelju naglaavanja singularnih ta&aka unutranjih odnosa i sveza po vrednostima idejama itd. "Istorijska istina nije nikakva obi&na reproduk,ija nego duhovna aktivnost koja iz svog materijala / koji je dat kao unutranja reproduk,ija / neto &ini ta on po sebi jo nije i to ne samo saetim obuhvatanjem njegovih pojedinosti nego time to ona od same sebe njemu postavlja pitanja singularno saima u jedan smisao koji &esto uopte nije postojao u svesti njenog 9junaka9 kada ona zna&enje i vrednosti njenog materijala otkopava koje tu prolost oblikuje u jednu korisnu sliku njenog prikaza za nas."4:4 Iistoriju se dakle moe razmatrati i sa stanovita individualiteta i sa stanovita opteg. Iistorijsko vredno zbivanje moe se naime promatrati kao istorija individuma ili grupa ali i kao istorija sadraja ;ela ova kritika zapravo naivnog realizma je opravdana i kod Zimela i kod drugih filozofa. Sigurno je da razni momenti koji &ine psihologiju li&nosti odlu&no deluju na njeno formiranje jedne istorijske slike. 1li je jednako tako &injeni,a da se u toj "subjektivnosti" prikaza jedna istorijska slika ipak pokazuje objektivnijom od druge. %injeni,a odreenog poloaja pojedinog mislio,a u stalekoj i klasnoj strukturi drutva kao i na&in doivljavanja tih drutvenih protivre&ja i razvojnih tenden,ija pri tome se naravno ne sme ispustiti iz vida. Istorija umetnosti se moe napisati kao istorija umjetnika ali i kao istorija stilskih oblika umetni&ki izraajnih sredstava itd. Zato istorija ne moe biti kopija stvarnosti. (ednako tako kao i kod portreta ili slike pejzaa. )ojedina&no se ne moe opisati kakvo je ono bilo jer se ,elina ne moe opisati. 2auka o totalitetu zbivanja nije mogua ne samo zbog nesavladive kvantitete nego i zato to joj nedostaje jedno stanovite jedna kategorija kojom bi se ti elementi mogli saeti. "2ema spoznaje uopte nego uvek takve koja je voena i odravana na okupu kvalitativno determinisanim dakle neizbeno jednostranim pojmovima jedinstva7 jednom apsolutno optem spoznajnom ,ilju nedostajala bi spe,ifi&na mo da zahvati bilo koje elemente stvarnosti."$o je dublji razlog zato postoje samo posebne spe,ijalne istorije a ono to se naziva opta ili svetska istorija uglavnom je mnoina takvih diferen,ijalnih stanovita ili isti,anje onoga najzna&ajnijeg prema naim vrednosnim osjeanjima. Zimell za tu svoju tezu navodi npr. razliku istorije tehnike od istorije politike. "od prve je jasan predmet kod druge nema tako pouzdanog kriterijuma kada jedna politika zapo&inje i kako je objasniti. Isprepletenost privrede kao i spoljanje politike ,rkvenog ustrojstva kao i visine obrazovanja temperament vodeih li&nosti kao i raspoloenje

masa /sve to i hiljade drugih okolnosti &ine onaj milieu s kojim je unutranja politika neodvojivo povezana to je sve nemogue prikazati i is,rpiti. Zaklju&ak je da "istorijska istina nipoto ne moe vaiti kao odraz istorijske stvarnosti." Isto tako u slikarstvu znamo da ima niz razli&itih portreta jednog te istog modela to samo zna&i da je li&ni doivljaj subjektivni faktor odlu&ujui. $ako isto "dokazuje / mutatis mutandis / podru&je istorijskih oblikovanja nasuprot realnog zbivanja da o tim oblikovanjima odlu&uju nae a priori delatne kategorije." )rema tome kao problem se za filozofiju istorije postavlja da se utvrde i objasne aprioriteti pomou kojih iz doivljaja istorija postaje znanou. $o nije jednostavna metodologija istorije nego postupak da se ustanovi koji se to "pojmovi logi&ki i psiholoki moraju pretpostaviti da bi se dolo do metoda postojee istorike." 2a kraju ovog razmatranja Zimel kae da kad bi se i moglo postupiti po !ankeovom zahtevu da se "sein Selbst" dakle "vlastitost" odstrani ugasi / to uopte ne bi dovelo ni do kakvog rezultata jer se individualnost moe razumeti samo preko individualnosti. -a bi se mogao uiveti u mnogostranost golemog sistema sila istori&ar mora biti umetnik. )relazei na problematiku istorijskih zakona tog ,hamp de bataille moderne filozofije istorije Zimel odmah postavlja pitanje kako to da problematika zakona istorije pripada filozofiji a ne posebnim istorijskim naukama. Zimel razlikuje kauzalitet u formi opteg zakona i kauzalitet u pojedina&nim slu&ajevima individualni kauzalitet to postoji npr. u psihi&kim zbivanjima. 1ko ovaj kauzalitet postoji onda je za Zimela jasno da se individualitet zbivanja protivi izvoenju iz optih zakona / jer sva istorika ima duevna zbivanja za svoj sadraj / a da ipak ne lebdi u vazduhu. -alje misli Zimel da ono to se dri istorijskim zakonom uglavnom je samo opis odreenih fenomena suk,esija itd. 2avodei i kon,ep,iju o proizvodnim snagama i odnosima dri da te snage ne postaju tim zakonom jasne nego se samo opisuje sled pojava na povrini istorijskog ivota. 3ilo bi nemogue da se iz jedne date produk,ijske forme pomou tog zakona razvije druga vrsta forme dok bi se po prirodnom zakonu to moralo dogoditi. -a jedna forma prelazi u drugu rezultat je delovanja mnogih spe,ijalnih zakona a ne jednoga zakona. 2ema viih zakona nad niim zakonima te se svi elementi ponaaju prema svojim spe,ifi&nim zakonima. "(edino realno su kretanja najmanjih delova i zakoni koji njima upravljaju7 kada ukupnost tih kretanja obuhvatimo u jedno ,elokupno zbivanje za to zbivanje se ne moe traiti poseban zakon jer ve onim primarnim zakonima i samo po njima svako postojee kretanje nalazi svoje dovoljno objanjenje i svoenje na uzro&nu silu." Istorijski zakoni za Zimela ti&u se po pravilu sudbine i razvoja ,elina ukupnosti &iji je najjednostavniji element pojedina,. 1ko analiziramo neko zbivanje s obzirom na njegove zakone moramo analizirati njegovu kompleksnost s obzirom na zakone njegovih najjednostavnijih delova7 onda bi problemati&ni "zakoni" individualne psihologije bili zapravo zakoni istorike jer su grupe samo egzisten,ije drugoga reda. 1li nijedno jedinstvo nije apsolutno7 pa ipak ne treba zaklju&ivati da zbog kompleksnosti istorijskih pojava ne moemo doi do istorijskih zakona. "ardinalno je pitanje moe li se istorika zadrati na tim kompleksima ili mora te pojmove vieg reda s kojima operiu istorijski zakoni redukovati na potpuno individualne pro,ese. ")ojedina&na dua je element istorijskih zbivanja iza kojeg se vie ne moe ii natrag do jo jednostavnijeg."Zato bi se svaki dogaaj npr. bitka kod <aratona tek tada mogao "razumeti" kada bismo poznavali ivotnu istoriju svakoga .rka i svakoga )ersijan,a do

mere koja bi nam omoguila razumevanje ponaanja koja u borbi psiholoki proizlaze iz te ivotne istorije. ")siholoki zakoni pod &ijom pretpostavkom dolazi do te 9shvatljivosti9 bili bi prema tome zakoni istorije / kao to su fizioloki i hemijski zakoni koji objanjavaju izgradnju elije u drvo upravo zakoni ivota bilja." "ad bi meutim dri Zimel i taj fantasti&ni zahtev bio ispunjen jo uvijek ne bi objanjenje bilo potpuno. <oralo bi se poznavati jo druge beskrajne uti,aje fizi&kog kulturnog personalnog milieua svakoga maratonskog bor,a da bi se dranje u borbi razumelo. "1ko dakle moramo uopte ii od kompleksnih i meusobno isprepletenih pojava koje nazivamo istorijom do njihovih elemenata i sudbina da bismo nali zakone istorije to ni individualna dua &ije nam jedinstvo izgleda prua taj jednostavni element nije za to dovoljna7 jer ne &ini duevno jedinstvo istorijsko zbivanje nego njeni sadraji a oni ne nalaze nipoto u njoj i njenoj zakonitosti njihovu dovoljnu geneti&ku razumljivost." Zimel dri da je metafizika imala veliko zna&enje jer je pokuala svet shvatiti kao povezanu ,elinu. $ako je filozofija anti,ipa,ija realisti&ne spoznaje koja nastoji shvatiti elemente sveta. $o se ponavlja i s obzirom na pojedina&na podru&ja. "osmi&ka metafizika se nastavlja na metafiziku delova kosmosa. "6erujem da su takozvani istorijski zakoni na isti na&in anti,ipa,ija egzaktne spoznaje istorijskih pro,esa kao to su metafizi&ke predodbe to isto za svetsko zbivanje uope. Zimel isto kao i -iltaj zastupa u pogledu istinitosti i vrednosti jedne filozofije konzekventno relativisti&ko stanovite. 8 svojoj raspravi o temeljnim problemima filozofije Zimel svaku veliku filozofiju nije povezivao niti s individualnim subjektivitetom niti s optim logi&no/objektivnim miljenjem nego s jednim treim slojem koji je nazvao sloj tipi&ne duhovnosti u nama. Iz stvarao,a govori svojevrsni duevni sloj s kojim se u individualnom fenomenu pokazuje tip &ovek ili jedan tip &ovek. 3udui da se u tim filozofskim tvorevinama o&ituje tipi&no bivstvo opte ljudsko nadindividualno nuno i u ivotu zasnovano / moemo razumeti da i danas mnogi duhovi nalaze u Sokratu i )latonu $. 1kvinskom i .. 3runu Spinozi i =eibnizu putokaze za svoj odnos prema svetu. Iistorijske pojave su svakako rezultati mnogih uslova koji se sti&u i zato se ne mogu izvesti iz jednoga prirodnog zakona. Isto tako ne znamo jesu li ono to mi danas zovemo zakonom zapravo samo slu&ajne kombina,ije dublje postojeih stvarnih zakonitosti. Izgleda kae Zimel kao da su istorijski zakoni u poslednjoj instan,iji osueni. 1li otvara se novo stanovite ako istorijsko zbivanje ne shvatimo kao kombina,iju jednostavnih u pravom smislu realnih elementarnih pro,esa. Spoznajni interes istorike zahteva i doputa da "originalne sinteze kolektivni pojmovi sveze u koje ona ra&lanjuje stvarnost vae kao jedinstva bez potrebe za daljnjim ra&lanjivanjem." $o je dovoljno iako se ne dolazi do u prirodnonau&nom smislu poslednjih sastavnih delova pa ovi lee u sasvim drugoj duhovnoj ravni. Sada se Zimel opet navraa na <aratonsku bitku i kae da nije potrebno znati stanje i ivotnu istoriju svakoga pojedinog .rka i )ersijan,a. ;ak kad bismo to i znali pitanje ne bi bilo reeno. (er ne pita se kako se ponaao ovaj ili onaj .rk nego ".r,i". "1 taj novi subjekt nipoto nije rezultat adi,ije svih pojedina0nih .rka." (er u pojedin,u lee one ,rte koje su zajedni0ke s drugima i &ine ,elovitu sliku gr&koga ponaanja ili gr&koga karaktera. $ako se dolazi ne do prirodnonau&nog ideala i zakona ali do zakona funk,ionisanja ovih jedinstava i sveza.

-rugi tip primera ozna&uje "istorijski zakon" diferen,iranja kao odreene norme svetske istorije. ;elina delatnosti je u primitivnijim epohama pripadala pojedin,u i napredak je da se one sve vie dele i dolazi do spe,ijaliza,ije. -iferen,iranje je ono to proizlazi iz delovanja razli&itih snaga koje nastaju nudom ili slu&ajnim konstela,ijama ljubomorom ili genijalnou itd. "ada istorijska zbivanja ozna&imo kao diferen,iranja i integriranja kao napetost i poputanje so,ijalnih energija kao izgradnju slojeva kao so,ijalnu infek,iju itd. onda to nisu &isti opti pojmovi niti &isti simboli. 6raajui se na kraju pitanju o pravu filozofije u vezi s istorijskim zakonima Simmel pravi paralelu s filozofijom uopte. #na u jednom slu&aju s obzirom na egzaktne znanosti ima ulogu prethodnika. 8 svom predoseajnom zahvatanju jo nedokazanog u kombina,iji pojmova koji zamenjuju jo nepoznate &injeni,e ona daje spoznajne slike koje posle nauka empirija odba,uje ili potvruje. -ruga je njena karakteristika u njoj samoj. 2jeno metafizi0ko tuma&enje sveta stoji s one strane istine i zablude koje odlu&uju o realisti&ko/egzaktnoj sli,i. 2a primer postojanje kao izraz apsolutnog duha ili volje moralno delovanje kao iskazivanje naeg noumenona telo i dua kao dve strane jedinstvene supstan,ije itd. sve je to na nivou koji kriterijume o zna&enju i ispravnosti nosi u samom sebi. #vo vredi i za istorijske zakone. #ni su ili stani,e beskrajnog puta i anti,ipiraju nau&ne spoznaje i postaju neta&ni neispravni samo ako dre jednim dogmatskim umrtvljenjem da su potpuno ispravni. Ili grade jedan svet na temelju kategorija koje ne nalaze mesta u istraivanju &injeni,a nego proizlaze iz potpuno autonomnih potreba rasporeivanja razrade pojmova i sinteti&koga jedinstva. #ba ova na&ina shvatanja i izgradnje odnose se na jednu te istu tvrdnju o istorijskoj evolu,iji itd. "$ako se pokazuju oba ta modusa istorijskih zakona kao razli&ita postavljanja pitanja duha dva aspekta koja on s obzirom na mnogostranost u svojim teorijskim potrebama dobija nasuprot stvarima ponovno dokazujui protiv naivnog realizma da ti aspekti nisu nikakav otisak stvarnosti nego ozna&uju jedno njeno unutar/duhovno formiranje7 ve prema kalupu u koji se ona uzima dobija ona poseban samo njemu pripadajui oblik." 8 treem i poslednjem poglavlju o "smislu istorije" Zimel razmatrajui u po&etku smisao kategorija "zna&ajan" "vredan" "tipi&an" i dr. dolazi do shvatanja o "pragu istorijske svesti". Sve vie tvorevine duha pokazuju da se kod njih radi o pojavama praga *S,h>ellen/?rs,heinungen+. <nogi obli,i fenomeni zapravo gotovo svi estetski zna&ajni i delotvorni mogu to biti tek od jedne odreene mere veli&ine. Ispod te mere toga praga oni se zapaaju ali ne u estetskom obliku. <noge &injeni,e koje su u maloj meri indiferentne ili humoristi&ne &im se pojavljuju u velikim dimenzijama prelaze prag tragi&nog osjeanja. Zato postoje bezbrojni dogaaji koji upravo zbog toga nisu od istorijskog interesa jer nisu preli prag istorijskog zna&aja. "vantum posledi,a koje takve &injeni,e dogaaji osobne sudbine prouzrokuju nisu toliki da bismo ih mogli nazvati istorijski zna&ajnim. "Zbivanja koja su za nau spoznaju izolivana nisu 9istorijska97 ona to postaju u toj meri ukoliko mi vidimo nizove posledi,a koje iz njih isijavaju."#d jednog odreenog momenta ta zbivanja izazivaju u nama uzbuenje kao jedne posebne duevne energije. "#vde je kao i kod svih pojava praga' kvantitativno gomilanje elemenata preobraa se od jedne odreene ta&ke u jednu kvalitativnu modifika,iju njenog efekta." $reba naglasiti da ono to Zimel razumeva "istorijskim" jo je uvijek suvie vezano za na subjektivni oseaj i doivljavanje a ne i za objektivne posljedi,e ljudske delatnosti. $o dolazi do izraza i u daljnjem zaklju0ku kada govori o prekora0enju toga praga koji u

nama izaziva odreene osjeajne reak,ije. Izvesni dogaaji li&nosti odnosi i organiza,ije mogu po njegovom miljenju imati sva mogua zna&enja i vrednosti a da ne budu istorijski interesantni. "-a je to ipak jedna spe,ifi&na oseajna reak,ija s kojom mi reagujemo na odreene odredbe sumiranja oblikovne veze da bismo ih na to subjektivno zna&enje elemenata saeli i oblikovali u potrebne tvorevine istorije." !azumevanje i spoznaja istorijskog kretanja razlikuje se od prirodnonau&ne spoznaje. 2a !i,kertovom tragu i on zaklju&uje da je zadatak istorike da utvrdi individualno. Istorika je zainteresirana za bivstvo njegovo zna&enje smisao itd. a prirodne nauke ne. S tim u vezi osve se na problem napretka u istoriji. $aj pojam kae Zimel pretpostavlja neko kona&no stanje koje mora idealno postojati i prema kojemu se onda i kvalifikuje jedno kretanje. S obzirom na razli&ita miljenja i kvalifikovanja nekog razvoja to je vredno i napredno a to nije vidi se da to ovisi o idealu &ija vrednost ne proizlazi iz onog redoslijeda &injeni,a nego to zna&enje dobija preko subjektiviteta. )rema jednom miljenju svaka je promena napredak s obzirom na svetski pro,es ,eline *bez obzira na to to neki momenti mogu biti nazadak+ a to su izvesna hilijasti&ko/ religiozna verovanja ili liberalisti&ki optimizam. )ravo tehnika umetnost nauka "se" razvijaju. 1li uvek moramo pretpostaviti neki idealni subjekt koji se razvija neko jedinstvo. )otrebna je metafizi&ka pretpostavka @ jednom jedinstvenom subjektu bez kojeg nema pojma napretka. "-a se mijenom osoba odrava jedan jedinstveni subjekt da je prisutna neka prvobitna kli,a &ijim razvojem se pokazuju epohe ljudske istorije i u kojoj one nalaze onu ta&ku odnosa koja ih uzajamno ozna&ava kao napredne ili zaostale / to je metafizi&ka pretpostavka bez koje pojam napretka ne moe opstati." 2a poslednjim strani,ama svoga dela posveuje Zimel svoj teorijski interes <arAovom i ?ngelsovom materijalisti&kom shvatanju istorije. "ako smo ve videli u prvom poglavlju krajem 4B. stolea bila je ve zapo&ela stvarna i ozbiljna debata izmeu graanskih filozofa so,iologa i istori&ara i marksisti&ki orijentiranih so,ijalista oko istorijskog materijalizma. 6ideli smo da je zbog raznih razloga koje sam i naveo veina tih mislila,a i kriti&ara u biti materijalisti&ko shvatanje istorije shvatala i interpretirala kao "ekonomski materijalizam" pa tome nije izbjegao ni Zimel. <eutim on je kako smo videli u tom poglavlju zajedno s $roelts,hom imao najdiferen,iraniji i najsuptilniji prilaz ovoj problemati,i uo&avajui u ovoj problemati,i istorijskog materijalizma mnoge zna&ajke i vrednosti koje drugi nisu zapaali. <arAovo delo je potaklo Zimela da u svom delu )hilosophie des .eldes *4B@@+ na svojevrstan filozofski na&in promisli problematiku duha kapitalizma kao to se i <. 66eber s istim problemom sukobio na drugi mnogo konkretniji na&in. -aje Zimel dobro uo&avao vanost tematike otuenja "fetiizma" vidi se i iz za nas interesantne rasprave o pojmu i tragediji kulture u kojoj pokazuje kako se vlastito ljudsko stvaranje otuuje od samog stvarao,a te mu se kao Ceuerba,hov bog suprotstavlja i nadreuje. #bjektivni duh ima mogunost kae Zimel da se osamostaljuje. I to svojevrsno svojstvo kulturnih sadraja je metafizi&ki fundament za sudbonosnu samostalnost s kojom ,arstvo kulturnih proizvoda stalno raste kao nekom unutranjom logi&kom nunou &esto bez obzira na volju i li&nosti produ,enata. "Cetiki karakter" koji je <arA spoznao s obzirom na privredne objekte u epohi robne proizvodnje samo je poseban modifikovani slu&aj te opte sudbine naih kulturnih sadraja. "Sadraji stoje /as poveDanom 9kulturom9 sve vie E pod paradoksom da su oni dodue stvoreni od subjekata i odreeni za subjekte ali u meuob/liku objektiviteta koji oni s one strane i s ove strane ovih instan,ija poprimaju

slede jednoj imanentnoj logi,i razvoja te se time otuuju svome poreklu kao i svojoj svrsi." $u lei sudbonosni unutranji prisilni poriv sve "tehnike" &im ona pree opseg neposredne potronje. $ako industrijska proizvodnja nekih fabrikata nema nikakvog smisla ni potrebe. $a unutranja logika namee daljnju proizvodnju i usavravanje a potreba se stvara umetno te je gledajui sa stajalita kulture subjekata besmislena potreba. Isto je i u nekim granama naukei. Zimel navodi primer filologije koja vodi u mikrologiju pedantizam i obradu nebitnih stvari i problema. 8 mnogim nau&nim podru&jima nastaje na taj na&in ono to bi se moglo nazvati suvino znanje. Stvara se nau&ni duh kao posledi,a gotovo zavere kaste nau&nika &iji su proizvodi uglavnom neplodni. )retpostavlja se da je neki rad vredan zato to se upotrebila korektna metoda. ;elokupna preterana spe,ijaliza,ija to pokazuje' da objekti imaju neku vlastitu logiku razvitka te &ovek postaje obi&ni nosila, prisile kojom ova logika ovladava razvojem i vodi ih kao u tangenti putanje u kojoj e se opet vratiti u kulturni razvoj ivog &oveka. "$o je stvarna tragedija kulture. (er kao tragi&nu sudbinu / za razliku od tune ili izvana ruila&ke / ozna&avamo ipak ovo' da unitavajue sile protiv jednog bia proizlaze iz najdubljih slojeva upravo toga bia7 da se njegovim unitenjem ostvaruje sudbina koja je u njemu samom sadrana i takorei je logi&ki razvoj upravo te strukture s kojom je bie izgradilo svoj vlastiti pozitivitet. )ojam je svekolike kulture da duh stvara samostalni objekt preko kojeg bi razvoj subjekta od sebe samog naao put samom sebi7 ali upravo time je onaj integra,ijski kulturonosni element predeterminisan za vlastiti razvoj koji jo uvek troi snage subjekata jo uvijek subjekte uvla&i u svoju kolote&inu a da ih time ipak ne dovodi do visine njih samih' razvoj subjekata ne moe vie ii onim putem koji uzima razvoj objekata7 sledei ipak ovaj poslednji dospeva u orsokak ili u ispranjenost od najunutranijeg i najvlastitijeg ivota." -a fenomeni eman,ipa,ije objektivnog duha postoje zna&i upravo "da kulturni sadraji kona&no slede jednu logiku koja je nezavisna od njihove kulturne svrhe i koja se sve vie od njega udaljuje a da ipak put subjekta nije otereen od svega toga to je kvalitativno i kvantitativno postalo neprimereno. Fto vie budui da je taj put kao kulturni uslovljen duevnim sadrajima koji postaju samostalni i objektivni zato nastaje tragi&na situa,ija da kultura zapravo ve u svom prvom momentu postojanja u sebi skriva onu formu svojih sadraja koja je odreena da njeno unutranje bie' put due od sebe kao nesavrene k sebi kao savrenoj / skrene poput neke imanentne neizbenosti da je optereti i u&ini bespomonom i ras,epljenom." Sva ova razmiljanja mogla bi se shvatiti kao neka skepsa pisao je Zimel na kraju svog dela o filozofiji istorije. 6e na po&etku je istoriju odredio i ograni&io na "duevne pro,ese". 8mesto da se tu bivstvenu istovetnost izmeu subjekta i objekta istorike dovelo do njenog realisti&kog poklapanja sa spoznajnim sadrajem pokazalo se da spoznaja ne zna&i mehani&ki paralitet s objektom. Istorija se uveliko razlikuje od one neposredno proivljene ili date stvarnosti. 1li da mi s tim pojmovima ne dosiemo stvarnost ne zna&i da je njihova snaga zakazala. $o nije ne/moi nego ne/hteti jedan drugi prava, gradnja iz istog materijala. $o nije rezigna,ija jer bi se tada i umetnost morala tako nazvati. 2e zna&i da ona ne moe dosei stvarnost nego u tom rastojanju distan,i upravo po&iva sve njeno pravo egzisten,ije. Samo ako se od istorije zahteva da ona opie "kako je zaista bilo" zahtev koji se ne poklapa sa zahtevom za istinom ono to sam ovdje zastupao moe se nazvati skepti,izmom. 1ko se polazi od trans,endentalnog realizma onda se mora zavriti u

skepti,izmu. 1ko su pak predmeti spoznaje od po&etka oblikovani kroz forme spoznavanja onda nema govora o nedostinosti izmeu subjekta i objekta to nau&ava skepti,izam. "-a je istorija graevina iz datog materijala koji svoju formu zahvaljuje isklju&ivo zahtevima spoznavanja moe biti tako dugo zloupotrebljavano za skepti&ku jadikovku' mi ne moemo dohvatiti punu realnost i ,elinu istorijskog postojanja dokle god se istorijsku istinu zamenjuje s doivljajnom stvarnoDu i iz te se eli dobiti ideal za istorijsku istinu to ipak samo iz nje same moe proizai."