Sveti Teofilakt Ohridski - Tumacenje Svetog Evandjelja Po Mateju

Sveti Teofilakt Ohridski TUMAENjE SVETOG EVANELjA PO MATEJU
UVOD PRIREDjIVACA PREDGOVOR PRVA GLAVA DRUGA GLAVA TRECA GLAVA CETVRTA GLAVA PETA GLAVA SESTA GLAVA SEDMA GLAVA OSMA GLAVA DEVETA GLAVA DESETA GLAVA JEDANAESTA GLAVA DVANAESTA GLAVA TRINAESTA GLAVA CETRNAESTA GLAVA PETNAESTA GLAVA SESNAESTA GLAVA SEDAMNAESTA GLAVA OSAMNAESTA GLAVA DEVETNAESTA GLAVA DVADESETA GLAVA DVADESET PRVA GLAVA DVADESET DRUGA GLAVA DVADESET TRECA GLAVA DVADESET CETVRTA GLAVA DVADESET PETA GLAVA DVADESET SESTA GLAVA DVADESET SEDMA GLAVA DVADESET OSMA GLAVA
Uvod na Tumacenje od Svetog Teofila ta O!"id# og $ Mona#i Vi#o i! %ecana Tumacenja Svetoga Evandjelja i apostolskih poslanica od blazenog Teofilakta Ohridskog bila su gotovo devet stotina godina najomiljenija i najcitanija tumacenja Svetog Pisma medju pravoslavnim hriscanima Vizantije, Srbije, usije i !rcke" Svojom celovitoscu, otackim autoritetom i jednostavnoscu izraza, ova dela postala su nezamenjivi prirucnici svakom hriscaninu koji zeli da se upozna sa dubljim znacenjem #ristovog Evandjelja" Ona nam omogucavaju da Sveto Pismo $ovoga %aveta razumemo onako kako su ga razumevali Sveti Oci, u duhu pravoslavnog Predanja i upucuju nas na prakticno ispunjavanje evandjelskih zapovesti" &lazeni Teofilakt ziveo je i pisao u vremenu kada se Vizantijsko 'arstvo nalazilo na istorijskoj prekretnici" odio se u #alkisu, na grckom ostrvu Eviji, izmedju ()*)" i ()+)" godine" Prvu polovinu svoga zivota proveo je u carskom gradu ,onstantinopolju, gde se obrazovao kod najboljih ucitelja knjizevnosti i ritorike toga vremena" -brzo je rukopolozen za djakona Velike 'rkve i kao takav stekao slavu velikog propovednika i poznavaoca svetootacke literature" Teofilakt je bio pravi izdanak visokorazvijene vizantijske duhovne kulture i s pravom je dobio nadimak .ucitelja ritora." - zvanju djakona proveo je duze vremena, posto Patrijarh nije zeleo da ostane bez tako darovitog pomocnika i saradnika" /pak, ()0(" godine Teofilakt je izabran za prvojerarha Ohridske 1rhiepiskopije, koja je u to vreme bila pod jurisdikcijom 'arigrada" Posto se vec bio navikao na prefinjenu intelektualnu i duhovnu atmosferu prestonice, blazeni Teofilakt se u novoj sredini susreo s nizom poteskoca" $jegova nova pastva bila je gruba i neobrazovana, a pored toga, ubrzo je dosao u sukob sa raznim jereticima, kojih je tada u tim krajevima bilo mnogo" &ogumili2(3 su vec posvuda bili posejali seme svoje zablude i podsticali su narod protiv Pravoslavne 'rkve i 1rhiepiskopa" %ato je blazeni ulagao veliki trud u prosvecivanju naroda, postavljajuci mu za pastire dostojne muzeve koji su narod ucili pravoslavnoj veri i poboznosti" $egde u to vreme pisao je, na zahtev princeze 4arije, svoja poznata Tumacenja Evandjelja i Poslanica, jednostavnim i prostim jezikom koji je bio svima razumljiv" Tada je napisao i zitije Sv" ,limenta Ohridskog" - izboru kandidata za svestenstvo rukovodio se prevashodno njihovom poboznoscu, cistotom zivota, a posebno je posvecivao paznju njihovoj ucenosti i krasnorecivosti" $ije dozvoljavao da se crkveni cinovi dobijaju na osnovu bogatstva i plemenitog porekla" ,ada je jednom prilikom skopski duka trazio od njega da rukopolozi za episkopa jednog njegovog prijatelja, blazeni mu je hrabro odgovorio5 .$e prilici tebi, moj gospodaru, da se mesas u takvo veliko delo koje treba vrsiti u strahu, niti meni da lakomisleno predajem bozansku blagodat". /pak, arhiepiskop Teofilakt je izbegavao rigorozne mere i uvek se starao da neposlusne zadobije krotkim savetom i ocinskom ljubavlju" Pored toga, mnogo se trudio i u borbi protiv latinske jeresi" $jegova poznata . asprava o zabludama 6atina. napisana je samo nekih pedesetak godina nakon razmene anatema izmedju 'arigradske i imske 'rkve ()*7" god" Ona se odlikuje objektivnim i trezvenim tonom iz kojeg provejava zelja da se medjusobne nesuglasice prevazidju u duhu pomirenja, ali ne i laznog kompromisa sa neistinom" Posebno je isticao opasnost dodatka filio8ue u Simvolu Vere, kao i drugih novotarija koje su ugrozavale jedinstvo /stocne i %apadne 'rkve" &lazeni Teofilakt je zajedno sa svojim vernim narodom prolazio kroz sva stradanja trudeci se u obnovi porusenih i popaljenih crkava" %ato je bio omiljen medju prostim narodom, koji je iako neobrazovan posedovao iskrenu poboznost i ljubav prema svome arhipastiru" 9
&lazeni se upokojio oko (():" godine, nakon trideset godina pastirstvovanja Ohridskom 1rhiepiskopijom" &lazeni Teofilakt Ohridski, ostao je upamcen kao uvazeni crkveni ucitelj" $jegovi spisi nasli su svoje casno mesto medju spisima drevnih Svetih Otaca i ucitelja 'rkve" Tumacenja &l" Teofilakta predstavljaju svojevrsnu sintezu svetootackih tumacenja Evandjelja" njima se on posebno oslanjao na ucenja Sv" ;ovana %latousta i Sv" <otija carigradskog" %ato se moze s pravom reci da njegova Tumacenja nisu tolsf odraz njegovog licnog misljenja koliko su izraz sabornog svetootackog razumevanja reci &ozje" =uhovni opus blazenog Teofilakta obuhvata pomenutu . aspravu o zabludama 6atina., zatim preko (9) pisama nekoliko beseda >na ,rstopoklonu nedelju, na Vavedenje Presvete &ogorodice, pohvalno slovo caru 1leksiju ,omniiu, slovo o mucenickom stradanju tiveriopoljskih mucenika?, prirucnik o vaspitanju i, konacno, njegova tumacenja Svetog Pisma Starog i $ovog %aveta5 Tumacenje prorockih knjiga pet malih proroka >Osije, 1vakuma, ;one, $auma i 4iheja?, Tumacenje cetiri Evandjelja >tzv" &lagovesnik?, Tumacenje =ela 1postolskih, Tumacenje Sabornih poslanica, kao i Tumacenje poslanica Sv" apostola Pavla" Ovaj prevod Tumacenja Svetoga Evandjelja od 4ateja predstavlja jedan skromni pokusaj da se pred citaoca iznese pomenuti svetootacki tekst na savremenom srpskom jeziku" Prevod je uradjen po grckom izvorniku iz (29" toma 4injeove Patrologije" Pored starogrckog teksta korisceni su i savremeni prevodi na grcki, ruski i engleski jezik" Srpski tekst Evandjelja preuzet je iz najnovijeg sinodskog prevoda
NAPOMENA&
(" &ogumili su bili clanovi verske sekte koja se u ()" veku pojavila u &ugarskoj, a potom se prosirila po celom
&alkanu i medju slovenskim narodima" &ogumilstvo je nastalo kao rezultat mesavine istocnjackih dualistickih jeresi >manihejstvo, pavlikijanstvo? i pokusaja da se reformise 'rkva u &ugarskoj" Osnivacem bogumilske jeresi smatra se izvesni .pop &ogumil." %iveli su strogim podviznickim zivotom, odbacivali ikone, jerarhiju i svete tajne" Posebno su se borili protiv posta, monastva, pottovanja svetitelja, casnog krsta, ikona i svetih mostiju" - (2" veku je ova sekta u &ugarskoj vecinom iskorenjena
P"edgovo" 'la(enoga Teofila ta Tumacenju Svetoga Evandjelja od Mateja 7
&ozanstveni muzevi koji su ziveli pre %akona nisu se ucili iz spisa i knjiga, vec su imajuci cist um, bili prosvecivani svetloscu Svetoga =uha" Oni su na taj nacin sticali poznanje volje &ozje, jer im je govorio sam &og, licem u lice" Takvi su bili $oje, 1vraam, ;ov i 4ojsej" 1li, kada su ljudi postali slabi i nedostojni da ih prosvecuje i poucava Sveti =uh, covekoljubivi &og dao je Pisma kako bi se barem preko njih podsecali na volju &ozju" Tako je i sam #ristos licno govorio apostolima i poslao im blagodat Svetoga =uha za ucitelja" 1li, buduci da su se potom pojavile jeresi koje su pocele da kvare nase obicaje, On je blagoizvoleo da se napisu Evandjelja kako mi, uceci se iz njih istini, ne bismo bili zavedeni obmanom jeresi i sasvim pokvarili svoje obicaje" =ao nam je cetiri Evandjelja, verovatno da bismo iz njih naucili cetiri osnovne vrline5 hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost@ hrabrost, kada !ospod govori5 .$e bojte se onih koji ubijaju telo, a duse ne mogu ubiti.@2(3 mudrost, kada nas opominje5 .&udite, dakle mudri kao zmije""".@223 pravednost, kada nas uci5 .Sve, dakle, sto hocete da cine vama ljudi, tako cinite i vi njima.293 i celomudrenost kada nam daje do znanja da5 .Svaki koji pogleda zenu sa zeljom za njom, vec je ucinio preljubu s njom u srcu svome."273 Osim toga, imamo cetiri Evandjelja, jer su oni stubovi sveta" &uduci da je svet podeljen na cetiri strane5 istok, zapad, sever i jug, treba da postoje i cetiri stuba >na kojima on pociva?" / konacno, cetiri Evandjelja postoje jer se ona sastoje od cetiri dela5 dogmatskih ucenja, zapovesti, upozorenja i obecanja" Onima, koji su poverovali u dogmate i odrzali zapovesti, &og obecava buduca blaga" =ok se onima koji nisu poverovali dogmatima i nisu sacuvali zapovesti, obecavaju buduca mucenja" Evandjeljem se naziva, jer nam donosi blage i radosne vesti A oprostaj grehova, opravdanje, uzlazak na nebesa i usinovljenje &ozje" Objavljuje nam da sve ovo mozemo lako zadobiti" 4i se nismo ni potrudili u sticanju ovih blaga, niti ih zadobijamo vlastitim trudom, vec smo ih se udostojili blagodacu i covekoljubljem &ozjim" Evandjelje od Svetog Mateja Postoje cetiri evandjelista, od kojih su dvojica, 4atej i ;ovan, iz sabora dvanaestorice apostola, dok su druga dvojica5 4arko i 6uka od Sedamdesetorice"2*3 4arko je bio Petrov sledbenik i ucenik, a 6uka Pavlov" 4atej je prvi od svih napisao Evandjelje, osam godina posle #ristovog Vaznesenja, na jevrejskom jeziku, za ;evreje koji su poverovali u #rista" $eki govore da ga je ;ovan deset godina nakon Vaznesenja preveo s jevrejskog na grcki" 4arko, koji se ucio od Petra, sastavio je Evandjelje deset godina posle Vaznesenja" Svoje Evandjelje 6uka je pak napisao petnaest godina, a ;ovan &ogoslov trideset i dve godine posle Vaznesenja" Prica se da je posle smrti svojih prethodnika ;ovan zatrazio da mu donesu tri Evandjelja da bi ih pregledao i prosudio da li su istinito zapisana" ,ada ih je video, pohvalio ih je kao verodostojna" Sve ono sto su ostali evandjelisti izostavili, on je dopunio, a ono sto su ukratko spomenuli, on je razradio u svom posebnom Evandjelju" %ato je i poceo od bogoslovlja, jer posto ostali nisu nista govorili o predvecnom postojanju 6ogosa &ozjeg, to je on o tome bogoslovstvovao, kako se ne bi mislilo da je 6ogos &ozji obican covek, to jest, bez bozanske prirode"2+3 4atej, opet, pripoveda samo o #ristovom zivotu u telu, jer je pisao ;evrejima" $jima je bilo dovoljno da saznaju samo to da #ristos vodi poreklo od 1vraama i =avida, posto se ;evrejin koji je poverovao zadovoljava kada cuje da je #ristos iz roda =avidovog" 4ozda se pitas5 .%ar nije bio dovoljan jedan evandjelistB. Poslusaj, dakle jedan je dovoljan, ali da bi se istina potpunije objavila, &og je blagoizvoleo da Evandjelje napisu cetvorica" ,ada pogledas ovu cetvoricu, koji niti su bili sabrani na jednom mestu, niti su zajedno sedeli jedan sa drugim, vec su *
bili medjusobno udaljeni, a opet su pisali o istim stvarima kao iz jednih usta, kako mozes, a da se ne zadivis istini Evandjelja i ne kazes da su zaista govorili po nadahnucu Svetoga =uhaB $emoj mi govoriti da se u svemu ne slazu, jer ako se i ne slazu u nekim stvarima, zar jedan od njih govori da se #ristos rodio, a drugi da nijeB /li, mozda jedan govori da je vaskrsao, a drugi da nijeB $e bilo togaC Oni se slazu u onome sto je od opsteg znacaja" 1ko se, dakle, ne razilaze u vaznijim pitanjima, zasto se onda cudis ako ti se ucini da postoji razlika u onom sto je manje vazno" -pravo zbog toga sto se ne slazu u svim pojedinostima mozemo jasno da vidimo da govore istinu" ,ada bi se u svemu slagali covek bi pomislio da su se sva cetvorica skupila na jednom mestu i po dogovoru napisala Evandjelja" %ato je ono sto je propustio jedan napisao drugi, pa se zato cini da se oni u ponecemu razilaze" 4edjutim, krenimo sada sa pocetkom Evandjelja"
NAPOMENA&
(" 4t" ()520 2" 4t" ()5(+ 9" 4t" :5(2 7" 4t" *520 *" Sedamdesetoricom se nazivaju sedamdeset tzv" manjih apostola +" - 6icnosti !ospoda /susa #rista, 6ogosa &ozjeg, nesliveno, nepromenljivo, nerazdeljivo i neodvojivo
sjedinjenje su dve prirode5 bozanska i ljudska" Otuda se On naziva &ogocovekom" Ovo hristolosko ucenje precizno je formulisano na 'etvrtom Vaseljenskom Saboru u #alkidonu 7*)" godine"
!61V1 P V1 )odo#lov *#u#a +"i#ta i Njegovo )odjenje ,- )odo#lov"2(3 %asto nije rekao .vidjenje. ili .rec., kao proroci, koji su tako pocinjali svoje knjigeB .Vidjenje koje vide /saija."223ili . ec koja dodje /saiji."293 %elis li da saznas zastoB %ato sto su se proroci obracali neposlusnim ljudima tvrdokornog srca pa su govorili5 .Ovo je bozansko vidjenje. ili .Ovo je rec od &oga. kako bi se ljudi uplasili i ne bi prezreli njihove reci" 4atej je, medjutim, govorio verujucim, dobronamernim i poslusnim ljudima, te zato nije poceo isto kao proroci" /mam jos nesto da kazem" Ono sto su proroci videli, videli su umom, sozercavajuci tajne Svetim =uhom, pa su to zato nazvali vidjenjima" 1li, 4atej nije umom video #rista i sozercavao !a, vec je cuvstveno ziveo s $jim, slusao !a svojim usima i gledao u telu" %ato nije rekao .vidjenje koje sam video., ili .ukazanje., vec .rodoslov." *#u#a./sus. nije grcko, vec jevrejsko ime i u prevodu znaci .Spasitelj., posto rec .iao. kod ;evreja znaci .spasenje."273 +"i#ta#ristosima >pomazanicima? nazivani su carevi i svestenici, jer su pomazivani svetim jelejem iz roga koji je polagan na njihovu glavu"2*3 !ospod se naziva #ristom i kao car, jer se zacario protiv greha@2+3 i kao svestenik, jer je Sebe prineo na zrtvu radi nas" On je u punom smislu pomazan istinitim jelejem, Svetim =uhom jer ko je drugi imao =uha kao !ospodB 1li dok u svetima deluje blagodat Svetoga =uha, u #ristu deluje ne blagodat Svetoga =uha nego sam #ristos zajedno sa jednosusnim $jemu =uhom cini cudesa" Sina %avidovaPosto je spomenuo ./susa., kako ti ne bi pomislio da on govori o nekom drugom /susu, dodao je i .Sina =avidova." Postojao je i drugi /sus, poznat kao vojskovodja jevrejskog naroda posle 4ojseja, ali njega su zvali .sin $avin., a ne .sin =avidov. jer je ziveo vise pokolenja pre =avida i nije bio iz plemena ;udina iz kojeg je proizasao =avid vec iz drugog" Sina Av"aamova%asto je 4atej stavio =avida pre 1vraamaB %ato sto je =avid kod ;evreja bio poznatiji@ ziveo je posle 1vraama i bio slavniji kao car" On je prvi od careva koji je blagougodio &ogu i dobio obecanje od &oga da ce On iz njegovog semena podici #rista" 2:3 %ato su #rista svi zvali .sinom =avidovim." =avid je zaista bio veran praobraz #ristov, jer kao sto se on zacario posle Saula, odbacenog od &oga i prezrenog,203 tako je i #ristos dosao u telu i zacario se nad nama, posto je 1dam bio lisen carstva i vlasti koju je imao nad svim zivim stvorovima i demonima" 2D3
.- Av"aam "odi *#a aodoslov pocinje od 1vraama, jer je on bio otac ;evreja i prvi je primio obecanje da ce se .u njegovom semenu blagosloviti svi narodi."2()3 %ato s pravom >4atej? od njega zapocinje rodoslov #ristov, jer je #ristos .seme 1vraamovo. u kome smo blagosloveni svi mi koji smo ranije bili neznabosci i nalazili se pod kletvom" .1vraam. u prevodu znaci .otac naroda.2((3, a /sak, .radost., .smeh." Evandjelista ne spominje 1vraamovu decu od inoca >/smaila2(23 i ostale?, jer ;evreji nisu potekli od njih vec od /saka" A *#a "odi Ja ova- A Ja ov "odi Judu i /"acu njegovu-0,12 Vidis da zato spominje ;udu i njegovu bracu, jer je od njih proizaslo dvanaest plemena" 1- A Juda "odi 3a"e#a i 4a"u # Tama"om"2(73 Tamara je bila ;udina snaja, udata za /ra, jednog od njegovih sinova" ,ada je /r umro ne ostavivsi poroda, ;uda je Tamaru dao svome drugom sinu 1vnanu" ,ada je i on lisen zivota zbog svoje zloce,2(*3 ;uda Tamaru vise nije udavao" 1li, kako je ona zelela da ima dete od semena 1vraamova, svuce sa sebe haljine udovicke, obuce se kao bludnica i leze sa svojim svekrom, te zacne od njega blizance" / kada je trebalo da ih rodi, prvo dete izbaci svoju ruku iz materice, kao da ce se prvi roditi, pa babica odmah obelezi ispruzenu ruku detinju crvenom vrpcom kako bi se poznao prvorodjeni" 1li, dete vrati ruku nazad u utrobu majcinu, te se drugi rodi kao prvi, dok onaj koji je bio ispruzio ruku izadje za njim" %ato je onaj koji se prvi rodio nazvan <ares, sto znaci .zastoj., jer je zaustavio prirodni poredak, dok je drugo dete koje je povuklo ruku nazvano %ara"2(+3 Ova prica ukazuje na neku tajnu" ,ao sto je %ara prvi izbacio ruku, a potom je opet povukao, tako se i zivot u #ristu projavio u onim svetiteljima koji su ziveli pre %akona i obrezanja, jer se oni nisu opravdali drzanjem %akona i zapovesti vec evandjelskim zivotom" Pogledaj na 1vraama koji je ostavio svoga oca i dom radi &oga i cak se odrekao prirode" 2(:3 Pogledaj na ;ova i 4elhisedekaC2(03 ,ada je dosao %akon, nestalo je i ovakvog nacina zivota" 1li, kako se tamo posle rodjenja <aresa opet pojavio %ara, tako je po predaji %akona opet zasijao evandjelski zivot zapecacen .crvenom vrpcom., to jest, krvlju #ristovom" %ato evandjelista i spominje ovo dvoje dece, jer je njihovo rodjenje oznacavalo nesto tajanstveno" Osim toga, iako Tamara, kako se vidi, ne zasluzuje pohvalu zbog svog telesnog odnosa sa svekrom, evandjelista pominje i nju da bi pokazao, da je #ristos, primivsi radi nas sve, primio i takve pretke" /li tacnije5 da bi ih time sto se sam rodio od njih, osvetio, jer On nije dosao ,da zove pravednike, vec gresnike." 2(D3 1$5 A 3a"e# "odi E#"oma- A E#"om "odi A"ama- A A"am "odi Aminadava- A Aminadav "odi Naa#ona- A Naa#on "odi Salmona- A Salmon "odi Voo(a # )a!avom$eki misle da je ahava ona ava bludnica koja je primila uhode /susa $avina22)3 i spasivsi njih spasla i samu sebe" 4atej je spominje kako bi nam pokazao da, kao sto je ona bila bludnica, tako su i neznabozacki narodi bludnicili svojim delima" 1li su se ipak spasli svi oni neznabosci koji su primili ./susove uhode., to jest apostole, i poverovali njihovim recima"
A Voo( "odi Ovida # )utom"22(3 Ova uta je bila strankinja, ali se ipak udala za Vooza" Tako je i crkva medju neznaboscima, buduci strankinja i van zaveta, zaboravila svoj narod, postovanje idola i oca svoga djavola, te se obrucila Sinu &ozjem" 5$6 A Ovid "odi Je#eja- A Je#ej )odi %avida ca"a- A %avid ca" "odi Solomona #a U"ijinicomOpet spominje -rijevu zenu2223, kako bi pokazao da se ne treba stideti svojih predaka, nego se jos vise valja potruditi da i njih proslavimo svojim vrlinskim zivotom" To cini i zato da bismo videli da &og sve prima, cak i one koji su rodjeni u preljubi, samo ako dobrodeteljno zive" 7$,, A Solomon "odi )ovoama- A )ovoam "odi Aviju- A Avija "odi A#u- A A#a "odi Jo#afata- A Jo#afat "odi Jo"ama- A Jo"am "odi O(iju- A O(ija "odi Joatama- A Joatam "odi A!a(a- A A!a( "odi Je(e iju- A Je(e ija "odi Mana#iju- A Mana#ija "odi Amona- A Amon "odi Jo#iju- A Jo#ija "odi Je!oniju i /"acu njegovu8 u #eo/i vavilon# oj.Seoba vavilonska. oznacava ropstvo u koje su na kraju pali >;evreji? i svi zajedno bili odvedeni u Vavilon"2293 Vavilonci su i ranije ratovali protiv njih, ali im nisu naneli toliko zla" Ovaj put su ih, medjutim, potpuno iselili iz njihove otadzbine" ,.$,6 A 9o #eo/i vavilon# oj8 Je!onija "odi Salatila- A Salatil "odi 4o"ovavelja- A 4o"ovavelj "odi Aviuda- A Aviud "odi Elia ima- A Elia im "odi A(o"a- A A(o" "odi Sado a- A Sado "odi A!ima- A A!im "odi Eliuda- A Eliud "odi Elea(a"a- A Elea(a" "odi Matana- A Matan "odi Ja ova- A Ja ov "odi Jo#ifa8 mu(a Ma"ije8 od oje #e "odi *#u# (vani +"i#to#%asto se daje rodoslov ;osifa, a ne &ogorodiceB ,akvo je ucesce ;osifa u tom besemenom zacecuB ;osif nije bio stvarni otac #ristov da bi se od ;osifa izvodio $jegov rodoslov" =akle, stvar je u ovome" ;osif zaista nije imao nikakvog ucesca u #ristovom rodjenju, i zato je bilo potrebno da se da rodoslov &ogorodice" 1li, posto je postojao zakon da se rodoslov ne izvodi po zenskoj liniji, 4atej i ne daje rodoslov =jevin" Osim toga, dajuci ;osifov rodoslov, on je dao i njen rodoslov, jer je postojao zakon da se zena ne uzima ni iz drugog plemena, ni iz drugog roda ili porodice vec iz istog plemena i roda"2273 Posto je postojao takav zakon, onda je jasno da, cim se daje rodoslov ;osifa, samim tim daje se i rodoslov &ogorodice, jer je &ogorodica bila iz istoga kolena i roda >kao ;osif?" =a nije tako, kako bi se onda ona mogla obruciti ;osifuB $a taj nacin, evandjelista je sacuvao zakon koji je zabranjivao izvodjenje rodoslova po zenskoj liniji, ali time je ne manje dao rodoslov &ogorodice kada je dao rodoslov ;osifov" 1 nazvao ga je .muzem 4arijinim.22*3 po opstem obicaju, jer i mi imamo obicaj da i obrucnika nazivamo .muzem. zene koja mu je obrucena, iako brak jos nije sklopljen" ,7- Svega8 da le8 oljena od Ava"aama do %avida8 oljena cet"nae#t8 a od %avida do #eo/e vavilon# e8 oljena cet"nae#t8 i od #eo/e vavilon# e do +"i#ta8 oljena cet"nae#t4atej je podelio kolena u tri dela kako bi ;evrejima pokazao da vladavinu sudija do =avida, careva do seobe i svestenika do #rista oni nisu iskoristili da se nauce vrlinskom zivotu i da im je bio potreban istinski Sudija, 'ar i Svestenik A#ristos" Po prorostvu ;akovljevom,22+3 #ristos je dosao onda kada vise nije bilo >jevrejskih? vladara" 1li, kako od seobe vavilonske do #rista ima cetrnaest kolena kada je spomenuto samo trinaest osobaB ,ada bi se poreklo moglo izvoditi preko zenske linije, mogli bismo uvrstiti i &ogorodicu, te D
tako upotpuniti broj" 1li, posto zene ne ulaze u rodoslov, kako ovo objasnitiB $eki kazu da je 4atej racunao i samu seobu kao jedno koleno" (0" A "odjenje *#u#a +"i#ta ova o /i& :ad je mati njegova Ma"ija /ila o/"ucena Jo#ifu" 22:3 %asto je &og dopustio da &ogorodica bude obrucena i tako ljudima dao povod da podozrevaju kako se ;osif sastao s njomB %ato da bi imala svoga zastitnika u nevoljama, jer se on brinuo o njoj i sacuvao je prilikom bekstva u Egipat"2203 Pored toga, =jeva je bila obrucena da bi se prevario djavo, jer je on cuo da ce devica zaceti22D3 te je zato budno motrio na nju" =a bi se prevario obmanitelj, Prisnodjeva29)3 je obrucena ;osifu, tako da je njihova zajednica imala samo privid braka, iako u stvari to nije bila" A 9"ije nego #to #e /je!u #a#tali8 nadje #e da je (at"udnila od %u!a Svetoga.Sastati. ovde oznacava telesni odnos supruznika" =akle, zatrudnela je pre nego sto je bilo ikakvog telesnog odnosa"29(3 %ato se evandjelista divi tom cudesnom dogadjaju2923 i klice5 .$adje se." ,;- A Jo#if mu( nje(in8 /uduci 9"avedan8 i ne !oteci je javno i(o/liciti8 nami#li je tajno ot9u#titi,ako je ;osif mogao da bude pravedan2993 kada je %akon nalagao da se preljubnica izoblici, to jest, prijavi i javno kazni,2973 dok je on nameravao da prikrije njen greh i tako prestupi %akonB To se moze objasniti time sto je on bio pravedan upravo zato sto se nije poneo surovo prema njoj, vec se pokazao covekoljubiv zbog svoje velike dobrote, pokazujuci da je iznad %akona i da vec zivi iznad zakonskih pravila" Pored toga, ;osif je znao da je =jeva zacela od =uha >Svetoga? te nije hteo da izoblicava i zlostavlja onu koja je zacela od =uha Svetoga, a ne od bluda" Pogledaj sta kaze >evandjelista?C .$adje se da je zatrudnela". ,o je nasaoB ;osif" On je, dakle, razumeo da je 4arija zacela od =uha Svetoga, te je zato .namisli tajno otpustiti.,29*3 jer se vise nije usudjivao da drzi kao zenu onu koja je udostojena takve blagodati" .<- No8 ad on ta o 9omi#li8 gle8 javi mu #e u #nu andjeo Go#9odnji govo"eci=ok se pravednik kolebao, javio mu se andjeo, kazujuci mu sta treba da radi" ;avlja mu se u snu, jer je ;osif imao jaku veru" Sa pastirima, kao grubima, andjeo je govorio na javi,29+3 a sa ;osifom kao pravednim i verujucim, u snu" ,ako je onda mogao da ne poveruje kada mu je andjeo govorio o onome o cemu je on sam u sebi razmisljao i o cemu nikome nije nista kazaoB =ok je on, dakle, razmisljao o tome, nikome nista ne govoreci, javio mu se andjeo" azume se, ;osif je poverovao da je >andjeo? od &oga, jer samo &og zna ono sto nije izreceno" Jo#ife8 #ine %avidov$azvao ga je .sinom =avidovim., podsecajuci ga na prorostvo po kome je #ristos trebalo da proizadje iz semena =avidova"29:3 1ndjeo je tako govorio kako bi ubedio ;osifa da poveruje i seti se =avida koji je primio obecanje o dolasku #rista"
()
Ne /oj #e u(etiOvim pokazuje da se ;osif plasio da zadrzi 4ariju kako ne bi razgnevio &oga time sto pruza utociste preljubnici" /li, u drugom smislu" .$e boj se., to jest5 ./ako se bojis da pridjes onoj koja je zacela od =uha Svetoga, ipak se ne plasi da je primis k sebi, to jest, da je zadrzis u svome domu., jer je u umu i mislima svojim ;osif vec bio otpustio 4ariju" Ma"iju8 (enu #voju1ndjeo kaze5 .Ti, mozda, mislis da je ona preljubnica, ali ja ti kazem da je ona tvoja zena, to jest, niko je nije osramotio, vec je ona tvoja nevesta". 2903 Je" ono #to #e u njoj (acelo od %u!a je Svetoga.Ona ne samo da je nevina od svakog bezakonog telesnog odnosa vec je i zacela na neki bozanski nacin" %ato, pre treba da se radujes zbog toga". .,- Pa ce "oditi #ina=a niko ne bi rekao5 .,ako da ti poverujem da je zacela od =uha Svetoga., >andjeo? govori o buducnosti, da ce >=jeva? roditi sina" .1ko se u tom slucaju pokaze da govorim istinu, jasno je da ce biti istinito i ono sto sam vec rekao o njenom zacecu od =uha Svetoga". 1ndjeo nije rekao5 . odice ti sina., vec jednostavno5 . odice >sina?.@ jer !a 4arija nije rodila ;osifu nego celoj vaseljeni, niti je ova blagodat bila data samo njemu, vec se izlila na sve" * nadjeni mu ime *#u#.Ti mu nadjeni ime, kao otac29D3 i zastitnik =jeve" $emoj da pomisljas, ;osife, o tome da ostavis =jevu bez pomoci, jer je njeno zacece od =uha Svetoga, nego joj posluzi u svemu". Je" ce on #9a#ti na"od #voj od g"ije!a nji!ovi!Ovde >andjeo? objasnjava da ime ./sus. znaci .Spasitelj." .;er ce On., kaze, .spasti narod svoj., i to ne samo jevrejski narod nego i neznabozacke narode koji se potrude da poveruju i postanu $jegov narod" Od cega ce ih spastiB 4ozda od ratovaB $e, vec od .grehova njihovih." /z toga je jasno da Onaj koji se ima roditi jeste &og, jer je samo &ogu jedinome svojstveno otpustati grehove" ..- A #ve #e ovo dogodilo da #e i#9uni #to je Go#9od a(ao 9"e o 9"o"o a oji govo"i.$emoj misliti da je &og tek od nedavno odlucio da ostvari ovu veliku tajnu, jer je ona na nebesima bila predvidjena jos od pocetka"27)3 &uduci da si vaspitan u %akonu, ;osife, i poznajes proroke, seti se sta je kazao !ospod" $ije rekao5 EOno sto je kazao /saijaE, jer nije govorio covek, nego &og .kroz usta proroka., te je otuda i njegovo prorostvo verodostojno". .1- Eto8 djevoj a ce (aceti" 27(3 ;evreji kazu da u prorostvu ne stoji .devica.,2723 vec .mlada zena., na sta njima treba reci da u Svetom Pismu .mlada zena. i .devica. imaju isto znacenje, jer se izrazom .mlada zena. oznacava nevina devojka >dakle, devica?" %atim, kada ne bi rodila devica, kakav bi to cudesan znak bioB Poslusaj dobro /saiju koji govori5 .%ato ce vam sam !ospod dati znak., te odmah dodaje5 .Eto devica ce zaceti""". i drugo" =a nije trebalo da rodi devica, to ne bi bio >nikakav? znak" ;evreji po ((
svojoj zlobi menjaju Pismo i stavljaju .mlada zena. umesto .device." 4edjutim, bilo da stoji .mlada zena. ili .devica., treba razumeti da se ova rec odnosi na nevinu devojku koja ce roditi da bi to zaista bio cudotvoran znak" * "odice #ina8 i nadjenuce mu ime Emanuil8 #to ce "eci& S nama 'og;evreji govore5 .%asto se On ne zove Emanuil nego /sus #ristosB. Treba im zato kazati, da nije receno5 .$adenuces., nego5 .$adenuce mu ime." To znaci da ce sama $jegova dela pokazati da je On &og koji zivi s nama"2793 - &ozanskom Pismu, imena se daju po delima, na primer5 .$adjeni mu ime brz na plen. 2773" !de su ikada nekoga zvali tim imenomB Posto je istovremeno sa rodjenjem !ospodnjim djavolja obmana oplenjena i pobedjena, zato se i kaze da je On tako nazvan jer je dobio ime po delu koje je ucinio" U#tav#i Jo#if od #na ucini a o mu (a9ovijedi andjeo Go#9odnjiPogledaj revnosnu dusu kako je odmah poverovala" * u(e (enu #voju4atej stalno naziva 4ariju .zenom ;osifovom., odbacujuci rdjavo podozrenje i uceci nas da je ona bila zena ne nekog drugog vec upravo njegova" * ne (nadija#e (a nju do ne "odiTo jest, nikada je nije poznao, jer rec ,dok. ovde ne znaci da je pre porodjaja nije poznao, a da je posle poznao vec da je on uopste nikada nije poznao" Takva je osobina jezika Svetog Pisma, jer se kaze da se gavran nije vratio .dok ne presahnu voda na zemlji. 27*3, iako se nije vratio ni posle toga" /li, opet, >kada !ospod kaze?5 .;a sam s vama u sve dane do svrsetka veka". 27+3 %ar posle svrsetka nece biti sa namaB ,ako je to moguceB -pravo tada ce biti jos vise >sa nama?" Tako i ovde reci5 .dok ne rodi., shvati u tom smislu da ;osif nije znao za nju ni pre ni posle porodjaja" ;er kako bi se ;osif kosnuo nje, svete, kada je dobro znao za njen neiskazan porodjaj" Sina #vojega P"venca$aziva !a prvencom ne zato sto je ona toboz rodila nekog drugog sina, vec prosto zato sto se On rodio kao prvi i kao jedini5 #ristos je i .prvorodni., kao onaj koji se rodio prvi, i .jedinorodni., kao onaj koji nema drugog brata" * nadjenu mu ime *#u#;osif i ovde pokazuje svoje poslusanje, jer je sve ucinio sto mu je andjeo rekao"
NAPOMENE&
("
odoslov >slov" kniga rodstva?" ec ne oznacava prosto rodjenje, vec proishodjenje, poreklo i postajanje, >up" 6k" 9529A90?"
2" /s" (5( 9" /s" 25( 7" ;evrejski oblik imena glasi >FehoshuaE, kasnije FeshuaE? sto znaci ;ahve >&og? je spasenje" (2
*" -p" 2"4ojs" 2D, :@ ('ar" (*5( @ 9 'ar"(D5(+@ /s" +(5( +" Sveti Oci su tumacili da je sustina greha u tome da covek u duhovnoj obmani i slepilu usmerava svoje prirodne
i bogomdane energije u pogresnom smeru i na taj nacin se udaljuje i otudjuje od &oga" %iveci u grehu, covek zivi neprirodno"
:" /s" D5:@ ;er" 2*59@ ;ez" 97529, 9:52*@ 1m" D5(( 0" ("'ar (95((A(7@ (" 'ar" (*5(@ =n" ()5(9 D" ("4ojs" (520 ()" (" 4ojs" 225(0 ((" (" 4ojs" (:57* (2" (" 4ojs" (+5 (*A(+ (9" / njima su data obecanja o dolasku Spasitelja sveta >up" ("4ojs" (05(0@ 225(0@ 2757@ 205(7@ itd?" (7" ("4ojs" 90527A9) (*" ("4ojs" 905 0A() (+" %ara znaci .izlazak." (:" Spremnoscu da zrtvuje rodjenog sina /saka >up" ("4ojs" 225(A(D?" (0" ("4ojs" (75(0A2) (D" 4t" D5(9@ 4k" 25(:@ 6k" *592 2)" /s"$av" 25(A2(@ +52(A2*" 2(" ut" 75(9A(: 22" =avid je u preljubi sa zenom -rija #etejina dobio sina Solomona >up" 2"'ar" ((52A2:@ (2527? 29" !odine *0:" pre #rista, vavilonski car $avuhodonosor osvojio je ;erusalima i porusio Solomonov #ram" Tada
je veliki broj ;evreja odveden u progonstvo u Vavilon" >up" 7"'ar" 27 i 2*?"
27" 7 4ojs" 9+50AD 2*" ,od ;evreja su zaruke bile ozbiljna stvar kao i sam brak" 'ovek za koga je obrucena devojka nazivao se
njenim muzem i ona njegovom zenom >up" ("4ojs" 2D52(@ "* 4ojs" 22599?"
2+" ( 4ojs" 7D5()5 .Palica vladalacka nece se odvojiti od ;ude, niti od mogu njegovih onaj koji postavlja zakon,
dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu ce se pokoravati narodi". ,ada je /rod Veliki, koji nije bio ;evrejin, vec /dumejac, uzurpirao vlast i uzeo titulu .cara judejskog. po prvi put je prekinuta linija nasledja ;udinog plemena" To je bio znak dolaska #rista >4esije? i ispunjenja ;akovljevog prorostva"
2:" -p" 6k" 25(A:9 20" /z jednog od najstarijih apokrifnih Evandjelja, .Prvoevandjelja ;akovljevog. >v" !" auschen, 4onumenta
minora saeculi secundi, <lorilegium Patristicum 9, &onn (D(7? mozemo da saznamo mnoge detalje o rodjenju !ospoda #rista" - njemu su sabrane razne povesti o Spasiteljevom zemaljskom zivotu, posebno $jegovom
(9
detinjstvu, kao i mnogo detalja o zivotu Presvete &ogorodice" Ovo apokrifno Evandjelje prvi spominje Origen, a koristili su ga i ,liment 1leksandrijski i ;ustin <ilosof" Posebno lep i iscrpan pregled povesti o rodjenju Spasitelja moze se naci u %itijama Svetih, arhimandrita ;ustina Popovica, za dan 2*" decembar, tom (2" str" :22, &eograd, (D::"
2D" /s" :5(7 9)" -vek =jeva" Ovo je jedan od uobicajenih naziva Presvete &ogorodice u bogoslovskoj literaturi i
bogosluzbenoj poeziji" - nasem jeziku ova se rec najcesce prevodi slovenskom recju .Prisnodjeva. i oznacava da je Presveta &ogorodica bila i ostala devica pre rodjenja, u vreme rodjenja, kao i posle rodjenja &ogomladenca"
9(" Svakako ovo ne znaci da je ikada posle imala telesni odnos sa ;osifom" Presveta &ogorodica je po Predanju
crkve, celi svoj zemaljski zivot provela u devicanstvu" Telesni greh se niakda nie dotaknuo ne samo $jenog tela, vec ni $jene duse" Pored toga, ;osif je, po Predanju, bio starac od osamdeset godina, koji se o $joj ocinski brinuo kao o svojoj kceri i drzao je u svojoj kuci u $azaretu"
92" .$e pitaj., kaze %latoust, .na koji nacin je =uh Sveti ucinio da =jeva zatrudniB Ta nemoguce je objasniti nacin
zaceca kada ono biva pod prirodnim uslovima, a kamoli kada ono biva cudotvornim dejstvom =uha". >'omment" /n 4atth" 4igne P"!" t"*:, #omil" 9,(?" .%naj samo to., dodaje %igaben, .da se Sin ovaplocava blagovoljenjem Oca i saradnjom Svetoga =uha. >'omment" /n 4atth" '"(, v"(0@ 4igne P"!" t" (2D?"
99" - Svetom Pismu se pravednikom naziva covek .koji ima sve vrline., a .pravednoscu A skup svih vrlina. >Sveti
;ovan %latoust, /bid, #omil" 7,9?"
97" -p" *" 4ojs" 22529A27" /ako obrucnik i obrucnica nisu ziveli kao muz i zena, svaki oblik neverstva smatrao se
kao preljuba i kaznjavan je kamenovanjem"
9*" - sirijskom prevodu se kaze .namisli je tajno ostaviti." Time se jos vise naglasava ;osifovo covekoljublje, jer
ne zeleci da 4ariju izoblici ni time sto bi je otpustio od kuce, nameravao je sam otici daleko"
9+" 6k" 250A(0" 9:" 2"'ar" :5(2A(+@ Ps" 0059*A9:" 90" Slicno rasudjuje i Sv"Vasilije Veliki koji kaze5 .1ndjeo naziva 4ariju i =jevom i obrucnicom muzu, da bi se i
devstvu odalo postovanje i brak ne bi bio ukoren" =evstvo, dakle, bi izabrano za sveto rodjenje, a obrucenje, koje je pocetak braka, bi izvrseno po zakonu zato da ne bi ko pomislio da je od bezakonja ono sto se ima roditi@ a jos i zato, da bi ;osif bio stalni svedok 4arijine cistote, te da je ne bi stali klevetati kako je Ona, toboze, oskrnavila svoje devstvo" Ovako u licu svoga obrucnika ;osifa Ona imadjase svedoka i cuvara svoga zivota". > ec na odjenje #ristovo?"
9D" .;osif ce nadenuti ime., kaze %igaben, .kao otac po zakonu, iako ne po prirodi i brinuce se o njemu kao otac,
iako ono nije njegovo dete"
7)" Po ucenju Svetog 4aksima /spovednika, &og je u Svom predvecnom promislu predvideo sjedinjenje bozanske
i ljudske prirode" Ovo sjedinjenje je trebalo da se ostvari u 1damu i da se preko njega citava tvar ucini pricasnikom bozanske prirode" $akon prvorodnog greha, 1dam je izgubio zajednicu sa &ogom te se sam Sin &oziji ovaplotio, kao novi 1dam, da bi izvrsio ono sto 1dam nije uspeo" 4edjutim, da bi se izvrsilo obozenje coveka, bilo je potrebno da sam &og postrada u telu i vaskrsne i oslobodi ljudsku prirodu okovanu grehom i smrcu" Posto je &og unapred znao da ce 1dam sagresiti, moze se reci da je On .od pocetka. predvideo ovaplocenje Svoga Sina >up" Sveti 4aksim /spovednik Guaestiones ad Thalassium >+)? 4igne P"!" t" D)@ =e ambigus, P"!" t"D(, (9)0?"
7(" /s" :5(7 (7
72" ec Ealmah na jevrejskom jeziku moze da oznacava devicu ili mladu zenu" 4edjutim, u Starom zavetu ova rec
pojavljuje se samo 0 puta, i to u znacenju mlade neudate zene, device >up" ("mojs" 27579@ 2 4ojs" 250@ Ps" +05 2*@ Pr" 9)5(+@ Prop" (59@ +50@ /s" :5(7?" Tekst knjige proroka /saije koji je pronadjen medju svicima sa mrtvog mora u ,umranu (D7:" godine ide u prilog prevodu Sedamdesetorice koji su rec >Ealmah? preveli kao devica"
79" ./me Emanuil otkriva nam veliku tajnu ovaplocenog &oga, !ospoda #rista" Sta ono znaciB %naci ovo5 s nama
je &og, s nama ljudima, s nasom ljudskom prirodom" On je primio na Sebe svu prirodu ljudsku" =a je ista izostavio, On ne bi mogao izvrsiti spasenje celoga coveka" ;er izostavljeno ne bi bilo spaseno." >arhim" ;ustin Popovic, .Tumacenje Svetog Evandjelja po 4ateju., str" 27, &eograd (D:D"?
77" /s" 059 7*" ("4ojs" 05: 7+" 4t" 2052)
(*
!61V1 = -!1 %ola(a mud"aca #a *#to a8 *"od u/ija vitlejem# u decu ,- A ada #e *#u# "odi u Vitlejemu judej# ome" 2(3 Vitlejem u prevodu znaci .dom hleba.,223 a ;udeja .ispovedanje >&oga?."293 $eka bi i mi ispovedanjem &oga postali dom duhovnog hleba" U dane *"odaSpominje /roda da bi ti doznao da vise nije bilo knezeva i careva iz plemena ;udina273 i da je trebalo da dodje #ristos, posto /rod nije bio ;evrejin, vec /dumejac, sin 1ntipatrov, od zene 1rabljanke" ,ada, dakle, vise nije bilo >jevrejskih? vladara, dosao je #ristos A .ocekivanje naroda., kao sto je prorokovao ;akov2*3" =a"aPostojao je i drugi /rod, cetverovlasnik, te zato evanfelista dodaje carsku titulu2+3" Gle8 dodjo#e mud"aci od *#to a u Je"u#alim%asto dolaze mudraciB2:3 %a osudu ;evrejima" ,ada su mudraci, ljudi idolopoklonici, poverovali, kakvo opravdanje ostaje ;evrejima" 4udraci su takodje dosli da bi slava #ristova jos vise zasijala njihovim svedocenjem, posebno zato sto su oni bili sluge demona i neprijatelji &ozji" Od *#to a/ ovo kaze da bi osudio ;evreje, jer su mudraci dosli iz tako velike daljine da se poklone #ristu, dok su !a ;evreji, sa kojima je ziveo, progonili" .- * "e o#e& Gdje je ca" judej# i #to #e "odi> Prica se da su ovi mudraci bili potomci proroka Valaama, i kada su pronasli njegovo prorostvo5 .%asijace zvezda od ;akova., razumeli su tajnu #ristovu te su zato i dosli, zeleci da vide novorodjeno >dete?" Je" vidje#mo njegovu (vije(du na *#to u,ada cujes za zvezdu, nemoj misliti da je to bila jedna od onih koje mi vidimo, vec bozanska i andjelska sila koja se javila u obliku zvezde" Posto su mudraci bili zvezdari, !ospod ih je privukao pomocu onoga sto je njima bilo poznato@ kao sto je Petra, ribara, zadivio mnostvom riba koje je ulovio u ime #ristovo" =a je zvezda stvarno bila andjelska sila, vidi se iz toga sto je ona sijala danju i sto je isla kada su mudraci isli, a stajala kada su se oni odmarali" To se vidi i iz toga sto se ona (+
kretala od severa, to jest od Persije, prema jugu, ka ;erusalimu, a poznato je da se zvezde nikada ne krecu od severa ka jugu" * dodjo#mo da mu #e 9o lonimo/zgleda da su ovi mudraci bili vrlinski ljudi, jer kada su dosli u stranu zemlju da se poklone #ristu, sa kolikom bi ga tek smeloscu propovedali u PersijiB
1- :ad to cu ca" *"od8 u9la#i #e8 i #av Je"u#alim #a njim/rod se uplasio da kao stranac ne izgubi carsku vlast, jer je znao da je nije bio dostojan" 1li, ;evreji, zasto se oni plaseB Trebalo bi pre da se raduju, jer se kod njih pojavio car kome se klanjaju persijski carevi" 1li je njihova zloba zaista bila nerazumna" ?- * #a/"av#i #ve 9"vo#ve#teni e i nji(evni e na"odne8 9ita#e i! gdje ce #e +"i#to# "oditi,njizevnici203 su bili narodni ucitelji, kao oni koje mi >danas? nazivamo gramaticima" $jih /rod pita po promislu &ozjem, da bi ispovedili istinu@ stoga ce i biti osudjeni sto su raspeli Onoga koga su najpre ispovedili" 5- A oni "e o#e& u Vitlejemu judej# ome@ je" je ta o 9"o"o na9i#ao,oji prorokB 4ihej,2D3 jer on kaze5 6- * ti Vitlejeme8 (emljo Judina8 ni 9o cem nije#i najmanji medju ne(evima Judinim$a Vitlejem su, kao mali grad, gledali s prezirom" Sada je, medjutim, on postao slavan jer je iz njega proizisao #ristos, pa mnogi, iz svih krajeva sveta, dolaze da se poklone tome svetom Vitlejemu" Je" ce i( te/e i(aci Vodja=obro je rekao5 ./zaci ce., a ne5 .- tebi ce ostati., jer #ristos nije ostao u Vitlejemu, vec je po Svom rodjenju otisao iz njega i najvise vremena proveo u $azaretu" ;evreji govore da se ovo prorocanstvo odnosi na %orovavelja,2()3 ali se varaju u tome, jer %orovavelj nije rodjen u Vitlejemu, nego u Vavilonu" Pogledaj njegovo ime52((3 .%oro. oznacava .seme. ili .rodjenje., a .Vavel. Vavilon@ dakle, .onaj koji je zacet ili rodjen u Vavilonu." ;evreje otvoreno izoblicava i samo prorostvo u kome se kaze5 .,ojemu su ishodi od pocetka, od dana veka". 'iji su, dakle, ishodi .od pocetka i od dana veka. ako ne #ristoviB On je imao dva .ishoda., to jest, rodjenja" Prvo rodjenje bilo je .od pocetka. >u vecnosti? od Oca, a drugo >u telu? .od dana veka >ovoga?., to jest, od Presvete &ogorodice u vremenu" $eka sada kazu ;evreji da li je %orovavelj postojao od vecnostiB1li, oni nemaju nista da kazu" :oji ce na9a#ati,aze .napasati., a ne .tiranisati. ili .prozdirati., jer drugi carevi nisu pastiri, vec vukovi" 1li, #ristos je pastir, kao sto to sam kaze5 .;a sam pastir dobri""" . Na"od moj *("ailj-
(:
/zrailjskim narodom naziva one ;evreje i neznabosce koji su poverovali, jer ./zrailj. u prevodu znaci .onaj koji vidi &oga.2(23" %ato su /zrailjci svi oni koji vide &oga, pa cak i oni koji su ranije bili neznabosci" 7- Onda *"od8 tajno do(vav#i mud"acePozvao ih je tajno, zbog ;evreja, plaseci se da se oni ne zabrinu za dete, te pokusaju da !a izbave kao svog buduceg oslobodioca" %ato je i tajno spremao zaveru protiv $jega"
Sa(nade od nji! ad #e 9ojavila (vije(da=akle, pitao je i tacno saznao" %vezda se pojavila mudracima pre nego sto se !ospod rodio" &uduci da im je trebalo mnogo vremena za put, zvezda se mnogo pre pojavila kako bi mudraci stigli da 4u se poklone dok je jos bio u pelenama" =rugi, medjutim, govore da se zvezda pojavila cim se #ristos rodio, i da su mudraci dosli nakon dve godine, te !ospoda nisu nasli u pelenama, niti polozena u jasle, nego u kuci sa svojom majkom, kada 4u je bilo dve godine" Ti ipak smatraj prvo tumacenje boljim" 2(93 A- * 9o#lav#i i! u Vitlejem8 "ece& *dite i "a#9itajte #e do/"o (a dijete$ije rekao .za 'ara., nego .za dete. jer nije mogao da podnese ni ime $jegovo" To >jasno? pokazuje koliko je bio gnevan na #rista" A$;- Pa8 ada ga nadjete8 javite mi8 da i ja dodjem da mu #e 9o lonim- A oni #a#lu#av#i ca"a8 9odjo#e4udraci su bili nezlobivi, pa su mislili da i on govori iskreno" * gle8 (vije(da8 oju #u vidjeli na *#to u8 idja#e 9"ed njima%vezda se bila sakrila na neko vreme, po &ozjem promislu, da bi mudraci pitali ;evreje i da bi se /rod uplasio, te na taj nacin istina postala ociglednija" 1li, kada su mudraci izasli iz ;erusalima, zvezda se opet pojavila, pokazujuci im put" Otuda se vidi da je zvezda bila neka bozanska sila" %o ne dodje i #tade odo(go gdje /je#e dijete/ ovo je cudesno, jer se zvezda spustila sa visine i, dosavsi blizu zemlje, pokazala im mesto >gde je bilo dete?" ,ako bi inace mogli tacno da saznaju gde se nalazio #ristos, da je zvezda ostala na visiniB $ebeska tela >svojim sjajem? obuhvataju siroko prostranstvo, tako da ti, mozda, vidis mesec iznad svoje kuce, dok se meni cini da je on iznad moje, i uopste, svako ce reci da mesec ili neka zvezda stoje iznad njega" Ova zvezda ne bi mogla da pokaze #rista da nije sisla i stala tacno iznad detinje glave" A ad vidje#e (vije(du8 o/"adova#e #e veoma veli om "ado#tiObradovali su se jer nisu bili iznevereni, vec su nasli ono sto su trazili" ,<- * u#av#i u ucu8 vidje#e dijete #a Ma"ijom Mate"om Njegovom'im se dete rodilo, =jeva !a je polozila u jasle, jer tada jos nisu bili nasli kucu" ,asnije su, verovatno, nasli neku kucu gde su ih mudraci zatekli" ;osif i 4arija su otisli u Vitlejem da bi se (0
tamo popisali, kako kaze 6uka2(73, ali, posto se sabralo mnogo naroda na popis, nisu odmah nasli kucu vec se dete rodilo u pecini" Potom su nasli kucu, u kojoj su mudraci ugledali !ospoda" * 9ado#e i 9o loni#e mu #e,akvog li ozarenja duseC -gledali su pred sobom siromaha i poklonili 4u se, jer im je bilo receno da je On &og" %ato su 4u i prineli darove, kao &ogu i kao coveku" Slusaj, daljeC
Pa otvo"iv#i "i(nice #voje 9"ine#o#e mu da"e& (lato8 tamjan i #mi"nu%lato su 4u prineli kao caru, jer caru mi, kao podanici, prinosimo zlato@ tamjan kao &ogu, jer &ogu kadimo tamjanom@ a, smirnu kao Onome koji ce okusiti smrt, jer ;evreji pre pogreba umrle pomazuju smirnom da bi telo ostalo netrulezno" Smirna, koja je suva, isusuje vlaznost tela i ne dozvoljava crvima da ga rastacu" Vidis li veru mudraca, koji su se iz Valaamovog prorostva naucili da je !ospod i &og i car, i da ce umreti radi nasB Poslusaj prorostvo5 .6egao je i otpocinuo kao lav i kao lavic""" ,oji tebe blagosiljaju, bice blagosloveni". 2(*3 azumi da .lav. oznacava carsko dostojanstvo, a .legao je. smrt" Eto i bozanstva, jer samo bozanska priroda ima silu blagoslova" ,.- * 9"imiv#i u #nu (a9ovije#t da #e ne v"acaju *"odu8 d"ugim 9utem otido#e u (emlju #vojuObrati paznju na redosled dogadjajaC Prvo ih je &og pomocu zvezde priveo veri" %atim, kada su dosli u ;erusalim, naucili su od proroka da ce se #ristos roditi u Vitlejemu" $aposletku >su primili &ozju zapovest? preko andjela" Poslusali su prorostvo, to jest rec &ozju" Primivsi, dakle, bozansko otkrovenje, prevarili su /roda i nisu se uplasili da ce on za njima poslati poteru vec su hrabro isli u sili odjenog >&ogomladenca?, kao istinski svedoci" ,1- A ad oni otido#e8 a to andjeo Go#9odnji javi #e Jo#ifu u #nu i "ece& U#tani8 u(mi dijete i mate" njegovuVidis li sada razlog zasto je &og dopustio da =jeva bude obrucenaB Ovde ti se kaze5 %ato da bi ;osif mogao da se brine o njoj i cuva je" >1ndjeo? nije rekao5 .-zmi zenu svoju., vec .mater njegovu". On je vise ne zove zenom ;osifovom, posto je nestalo podozrenja i pravednik se od cudesa pri detinjem rodjenju uverio da je sve bilo od =uha Svetoga" Pa /je(i u Egi9at'ak i !ospod bezi, kako bi se svi uverili da je zaista pravi covek, jer da je pao u /rodove ruke i cudom izbegao smrt, izgledalo bi da se prividno ovaplotio" %ato bezi u Egipat da bi i tu zemlju osvetio"2(+3 =ve su zemlje >u ono vreme? bile radionice svakoga bezakonja5 Vavilon i Egipat" Poklonjenje Vavilona !ospod je primio preko mudraca, dok je Egipat osvetio Svojim dolaskom" * /udi onamo do ti ne a(em,aze5 .&udi onamo., a ne .bices onamo., dok te &og ne pozove" Tako i mi ne bismo nista smeli da cinimo mimo volje &ozje" Je" ce *"od t"a(iti dijete da ga 9ogu/i(D
Pogledaj bezumlje coveka koji se trudi da pobedi volju &ozju" .1ko dete koje se rodilo nije od &oga, zasto ga se onda plasisB 1li, ako jeste, kako ces ga pogubitiB. ,?$,5 * on u#tav#i8 u(e dijete i mate" njegovu nocu i otide u Egi9at- * /i tamo do #m"ti *"odove $ da #e i#9uni #to je Go#9od "e ao 9"e o 9"o"o a oji govo"i& *( Egi9ta do(va! #ina #vojega" 2(:3 ;evreji govore da je to kazano za narod koji je 4ojsej izveo iz Egipta" 1 mi, odgovaramo5 Sta je cudno u tome da je za narod receno ono sto je u stvarnosti ispunio #ristosB %apitajmo se, ko je Sin &ozjiB ;evrejski narod koji se klanjao idolima i kipu Velfegora ili Onaj koji je zaista Sin &ozjiB
,6- Tada *"od8 vidjev da #u ga mud"aci 9"eva"ili,ao sto je &og preko 4ojseja prevario faraona, tako je /roda prevario preko mudraca, jer su obojica, i faraon i /rod, bili decoubice" <araon je poklao musku jevrejsku decu u Egiptu, a /rod u Vitlejemu" )a(gnjevi #e veoma i 9o#la te 9ogu/i #vu djecu 9o Vitlejemu0,A2 i 9o #voj o olini njegovoj do dvije godine i ni(e8 9o v"emenu oje je tajno #a(nao od mud"acaSvoj bes prema mudracima /rod iskaljuje na deci koja mu nista nisu ucinila" 1li zasto je &og dozvolio da deca postradajuB %ato da bi se pokazala /rodova zloba" Ti ces mozda reci5 sta je toB %ar je deci nanesena nepravda samo zato da se obelodani /rodova zlobaB 'uj, dakle5 $ije im nanesena nepravda nego su se udostojili venaca, jer svaki koji strada ovde na zemlji, strada ili radi otpustenja grehova ili radi umnozenja venaca" Tako ce i ova deca >na nebesima? jos vise biti ovencana" ,7- Tada #e i#9uni #to je "e ao 9"o"o Je"emija govo"eci,ako neko ne bi pomislio da su deca pobijena bez &ozjeg dopustenja, evandjelista pokazuje da je to !ospod unapred znao i predskazao"2(D3 ,A- Gla# u )ami cu #eama je jedno mesto u palestinskom gorju i njeno ime oznacava uzvisicu22)3" Pripala je u nasledje plemenu Venijaminovom, koji je bio sin ahilje, sahranjene u Vitlejemu" %ato umesto .Vitlejema., prorok spominje . ahilju., jer je ona tamo sahranjena" On govori da ce se s visine cuti ridanje i plac" Poslusaj, dakle, sta kaze prorok" Plac i "idanje i na"icanje mnogo8 )a!ilja o9la uje djecu #vojuTo jest, Vitlejem place za decom svojom, i nece da #e utje#i8 je" i! nema$isu vise u ovome zivotu, ali su duse njihove besmrtne" ,;- A 9o #m"ti *"odovoj/rod je doziveo gorku smrt" azboleo se od groznice, bolova u stomaku i svraba" $oge su mu pokrili cirevi, a stidni delovi tela poceli su da trule i po njima su gamizali crvi" =isao je tesko, drhteci, a sve njegove udove stezali su grcevi, da bi naposletku izvrgnuo svoju necastivu dusu"
2)
,;$.<- Gle8 andjeo Go#9odnji javi #e u #nu Jo#ifu u Egi9tu8 i "ece& U#tani i u(mi dijete i mate" njegovu i idi u (emlju *("ailjevu$e kaze .bezi. nego .idi. jer vise nije bilo razloga za strah" Je" #u 9om"li oji #u t"a(ili du#u djeteta!de je sada 1polinarije koji je govorio da !ospod nije imao coveciju dusu22(3" Ove ga reci javno izoblicavaju"
.,$..- A on u#tav#i8 u(e dijete i mate" njegovu8 i dodje u (emlju *("ailjevu- Ali cuv#i da A"!elaj ca"uje u Judeji umje#to *"oda8 oca #vojega8 9o/oja #e onamo ici/rod je ostavio tri sina5 <ilipa, 1ntipu i 1rhelaja" 1rhelaja2223 je naimenovao za cara >;udeje?, a drugu dvojicu za tetrarhe" ;osif se plasio da ide u zemlju /zrailjevu, to jest u ;udeju, jer je 1rhelaj bio slican /rodu, svome ocu" 1ntipa je bio mladji /rod koji je pogubio Pretecu" Nego8 9"imiv#i u #nu (a9ovije#t8 otide u "ajeve Galilej# e" 2293 !alileja nije bila izrailjska, vec neznabozacka zemlja, te su zato ;evreji sa gnusanjem gledali na !alilejce" .1- * do#av#i na#tani #e u g"adu (vanom Na(a"et,ako to da 6uka kaze da je !ospod u cetrdeseti dan posle Svog rodjenja drzan u narucju Simeonovom, pa onda otisao u $azaret, a ovde 4atej govori da je u $azaret otisao tek nakon povratka iz EgiptaB azumi, dakle, da je 6uka govorio o onome sto je 4atej precutao" Sta zapravo hocu da kazemB - cetrdeseti dan posto se rodio, !ospod je otisao u $azaret >kada je bezao u Egipat?" To nam kaze 6uka" 4atej govori o onome sto se desilo posle toga, to jest, da je pobegao u Egipat i da se posle iz Egipta vratio u $azaret" Oni, dakle, ne protivrece jedan drugome, nego 6uka govori o odlasku iz Vitlejema u $azaret, a 4atej o povratku iz Egipta u $azaret" %a #e i#9uni #to #u "e li 9"o"oci da ce #e Na(a"ecanin na(vati,oji je prorok to rekaoB Sada se to ne moze saznati, jer su mnoge >prorocke? knjige izgubljene, kako zbog nepaznje ;evreja, tako i zbog cestih odvodjenja u ropstvo" 4ozda je ovo medju ;evrejima bilo nepisano prorostvo" ec .$azarecanin.2273 znaci .osvecen." Posto je #ristos svet, s pravom se naziva $azarecanin jer mnogi proroci !ospoda nazivaju .svecem /zrailjevim." 22*3
NAPOMENA&
(" Pored Vitlejema judejskog postojao je i Vitlejem u plemenu %avulonovom, blizu !alilejskog jezera >/s" $av"
(D, (*?" ,ako saznajemo iz 6ukinog Evandjelja >6k" 2?, ;osif i 4arija su posli iz $azareta u ;udeju u grad Vitlejem da bi se popisali u svojoj postojbini, posto je ;osif bio iz plemena =avidova" ,ada se ;osif priblizi gradu, dodje vreme da Precista rodi, i on stade traziti kucu za prenociste gde bi 4arija mogla da se na miru porodi" $e nasavsi mesta u gostionici zbog mnostva iaroda koji se skupio u Vitlejemu, ;osif i 4arija su se sklonili u jednu pecinu u kojoj su ovcari nocu zatvarali ovce" Presveta je, po predanju, u ponoc rodila &ogomladenca bez bola i sama !a povila i smestila u jasle, kako kaze 6uka" /z apokrifa saznajemo da su u pecini bili vezani vo i magarac da bi se ispunilo /saijino prorocanstvo5 .Vo poznaje gospodara svoga i magarac
2(
jasle gospodara svoga. >/s" (, 9?" $jih je ;osif poveo iz $azareta@ magarca zbog bremenite =jeve, da bi je nosio za vreme puta, dok je vo poveden da bi ga prodali i tako isplatili danak caru i kupili sebi sve sto je potrebno" Prema ucenju Sestog Vaseljenskog Sabora, !ospod se rodio u noci izmedju subote i nedelje >up" Prem" Sol" (0,(7A(*?" %ato se nedelja slavi kao dan u koji je !ospod stvorio svetlost, u koji se rodio, primio krstenje, vaskrsao iz mrtvih i nisposlao =uha Svetoga na svoje ucenike >up" %itija Svetih, 2*" decembar, .Povest o rodjenju !ospoda &oga i Spasa naseg /susa #rista., str" :22, &eograd (D::?
2" ;ev" &eeHt A 6aachem 9" Od jev" Hadah A ispovedanje &oga 7" ("4ojs" 7D5()@ vidi fusnotu za 4t"(5(: *" Vidi gore +" 'ar /rod Veliki bio je osnivac /dumejske dinastije" Vladao je !alilejom i ;udejom od 7)" god" pre #rista sve do
#ristovog rodjenja" Svoju carevinu podelio je izmedju svojih sinova5 1rhelaja >4t" 2, 22?, /roda 1ntipe i <ilipa" /rod 1ntipa bio je tetrarh !alileje i Pereje, i to je onaj /rod koji je pogubio ;ovana Pretecu >4t" (7, (A (2?" - =elima 1postolskim spominju se kasniji predstavnici /dumejske dinastije5 /rod 1gripa / >=" ap" (2? i /rod 1gripa // >=" ap" 2*@ 2+?
:" %vezdari, mudraci" To je naziv koji je kod #aldejaca, 4idjana i Persijanaca bio uobicajen za mudrace, ucitelje
magije, svestenike, naucnike, astrologe, tumace snova i vracare" Obicno su bili savetnici careva i imali su ogroman uticaj" Po misljenju Sv" ;ovana %latousta, Sv" ,irila 1leksandrijskog i nekih drugih otaca, mudraci su bili iz Persije koja je bila poznata po nauci zvezdocataca" Sv" ;ustin <ilosof, Sv" ,iprijan i Sv" Epifanije ,iparski misle da su oni bili iz 1rabije koja je bila bogata zlatom, tamjanom i smirnom" &l" ;eronim je, medjutim, smatrao da su mudraci dosli iz Etiopije" - kasnijem predanju 'rkve se spominje da su imena trojice mudraca bila5 Valtazar, ,aspar i 4elhior"
0" ,njizevnik, pismoznalac" >jev" sofer?" ;os se nazivaju zakonicima ili uciteljima %akona" Oslovljavani su
titulom rabina" Oni subili poznavaoci 4ojsejevog %akona i svestenih spisa, tumaci i narodni ucitelji Posebno su se bavili tumacenjem tesko razumljivih zakonskih odredaba, pa su uvodili razna pravila koja bi trebalo da omoguce potpunije ispunjavanje %akona" Posto je njihovo misljenje bilo izuzetno cenjeno prilikom sudskih rasprava, bili su zastupljeni i u Sinedrionu >Sanhedrinu?" 4edju njima je bilo i svestenika, iako su vecinom bili laici !ospod ih cesto svrsgava u istu grupu sa farisejima zato sto nisu razumevali duhovni smisao %akona, vec su ga tumacili bukvalno i legalisticki
D" 4ih" *52 ()" Vidi knjigu proroka 1geja i 4t" (5(2 ((" ;ev" %erubbabel potice od reci >zarab A poticati odnekle, biti rodjen? i reci >babbel A pometnja, Vavilon?" (2" FisraEel najcesce se prevodi u znacenjnj .vladace kao &og". Etimoloski se izvodi od reci >sarah A iamti moc,
silu? i reci >El A &og?" &lazeni Teofilakt ovde pronalazi vezu sa odeljkom ("4ojs" 92520A9), gde se govori kako je ;akov video &oga licem u lice i borio se s $jim" Oni koji vide >tj" poznaju? &oga zaista su narod &ozji"
(9" O vremenu pojave zvezde postoje razlicita misljenja" ;edni kazu da se ona pojavila u samu noc i sami cas
Spasiteljevog rodjenja od =jeve, sto ne izgleda logicno, jer kako su onda mudraci iz takve daljine mogli stici do ;erusalima u tako kratkom rokuB Sv" Epifanije je smatrao da se zvezda pojavila u vreme rodjenja #ristovog i da su mudraci dosli na poklonjenje nakon dve godine >zato je po njegovom misljenju irod naredio da se pobiju sva deca od dve godine nanize?" Takvog je misljenja i &l" ;eronim" 4edjutim, ovo je po vecini tumaca tesko prihvatljivo, jer su ;osif i 4arija s &ogomladencom nakon poklonjenja u #ramu odmah otisli u $azaret, odakle su otputovali u Egipat" ;asno je da ih mudraci nikako nisu mogli naci u Vitlejemu nakon dve godine" /pak je najverovatnije msnljenje Sv" %latousta koji tvrdi sledece" .%vezda se javila mudracima pre odjenja #ristovog" Posto su imali provesti mnogo vremena na putu, zato im se zvezda javila dugo vremena pre rodjenja Spasova da bi oii mogli blagovremeno stici u Vitlejem i pokloniti se #ristu dok je jos bio u povoju do
22
danas je rasireno verovanje po kome se zvezda pojavila u sam dan &lagovesti, tj" zacepa !ospoda u utrobi 4arijinoj >vidi5 arhim" ;ustin Popovic, %itija Svetih, .Povest o Poklonjenju mudraca., str" :90", &eograd (D::"?
(7" 6k" 2 (*" 7" 4ojs" 275D (+" - Evandjelju se ne navodi mesto gde je ;osig otisao sa 4arijom i &ogomladencem" Predanje spominje selo
4atareju, blizu 6eontopolja, na samoj delti $ila" O boravku &ogomladenca #rista u Egiptu postoji veoma bogato apokrifno predanje"
(:" Os" ((5( (0" - bogosluzbenim knjigama spominje se broj od (7 ))) mladenaca pobijenih u Vitlejemu" (D" Po ucenju Pravoslavne 'rkve ne postoji predodredjenje >praedestiantio?, vec samo &ozje predznanje
>praecognitio?" Prema tome &og preko proroka predskazuje po predznanju, a ne predodredjenju, jer nicim ne ogranicava covekov slobodni izbor >up" <usnotu za 4t" 2+529A2*?" Sveti =amaskin pise5 .Treba znati da &og sve unapred zna, ali ne predodredjuje sve@ unapred zna i ono sto je u nasoj vlasti, ali ga ne predodredjuje, jer nitti zeli da bude zla, niti nasilno iznudjuje vrlinu" Prema tome, predodredjenje je delo bozanske prognosticke zapovesti" 4edjutim, ono sto nije u nasoj vlasti &og predodredjuje po Svom predznanju@ jer, po Svome predznanju, &og je vec predrasudio o svemu, po meri Svoje dobrote i pravednosti, >Tacno izlozenje Pravoslavne vere, glava 77, str" D0@ $iksic" (D0*?"
2)" ;ev" ramah A uzvisica, visina, brezuljak" 2(" Pogresno ucenje 1polinarija laodikijskog osudjeno je kao jeres na =rugom Vaseljenskom Saboru odrzanom u
,onstantinopolju 90(" godine" ec koja se Evandjelju prevodi recju .dusa. oznacava doslovno .zivotni dah., pa se moze prevesti i kao .dusa. i kao .zivot. u zavisnosti od konteksta" -poredi tumacenje na 4t" +52*@ i 4t" 2259:
22" 1rhelaj je tako surovo i tiranski vladao ;udejom da ga je imperator 1vgust lisio prestola i poslao na zatocenje u
!aliju gde je i umro >vidi belesku za 4t" 25(?
29" - !alileji su tada ziveli i ;evreji i neznabosci" ;erusalimski ;evreji su na svoje sunarodnike iz !alileje gledali
sa prezirom zato sto su ovi ziveci u njihovoj sredini prihvatili mnogo paganskih obicaja" Smatralo se da iz !alileje nista dobro ne moze doci >up" ;ovan (57+?
27" $azarecanin A oznacava stanovnika grada $azareta, ali istovremeno ima starozavetno znacenje nazoreja, lica
izdvojenog od drugih posebnim zavetom koji uzima na sebe"
2*" -p" /s" (57
29
!61V1 T E'1 P"o9oved Jovana :"#titelja i "#tenje +"i#tovo ,- U one 9a dane" $e onda kada je !ospod bio dete i ziveo u $azaretu, vec prosto tako kaze .u ono vreme. koje je prethodilo danasnjem vremenu" %odje Jovan :"#titelj&og je poslao ;ovana da prekori ;evreje i da ih privede poznanju svojih grehova kako bi tako prihvatili #rista" 1ko covek nije svestan svojih grehova, ne moze se pokajati" %ato je ;ovan poslan" ,$.- * 9"o9ovijeda#e u 9u#tinji Judej# oj- * govo"a#e& Po ajte #e;evreji su bili gordi, pa ih zato poziva na pokajanje"2(3 Je" #e 9"i/li(ilo =a"#tvo ne/e# o'arstvom nebeskim naziva prvi i drugi dolazak #ristov, kao i vrlinski zivot" ;er ako mi, stranstvujuci po zemlji, zivimo kao na nebu, daleko od strasti, onda imamo 'arstvo nebesko >u sebi?" Je" to je onaj (a oga je "e ao 9"o"o *#aija govo"eci& Gla# va9ijuceg u 9u#tinji8 9"i9"emite 9ut Go#9odnji8 9o"avnite #ta(e njegove" 223 .Putem. se naziva Evandjelje, a .stazama. zakonske odredbe, koje su ovestale i stare" Stoga kaze5 .Pripremite se za evandjelski zivot, i zakonske odredbe EporavniteE, to jest, ispunite ih duhovno., jer je =uh .prav." ,ada, dakle, vidis ;evrejina koji telesno razume zapovesti %akona, mozes da kazes5 .Ovaj nije poravnao svoje staze., to jest, duhovno ne razume %akon" 293 ?- A #am Jovan ima#e !aljinu #voju od amilje dla e$a pokajanje je pozivao samim svojim izgledom, jer je nosio odecu zalosti" %a kamilu kazu da je negde izmedju ciste i neciste zivotinje" Posto preziva, ona je cista zivotinja, ali nema razdvojene papke, i po tome je necista"273 Tako je ;ovan nosio haljinu od kamilje dlake, jer je &ogu privodio jevrejski narod, koji je smatran cistim, i necisti narod neznabozaca, te je bio posrednik izmedju Starog i $ovog %aveta" %ato je i nosio odecu od kamilje dlake" 27
* 9oja# o(ni o o /eda"a #voji!Svi svetitelji koji se spominju u Pismu bili su opasani pojasom oko bedara, jer su stalno radili, dok su lenjivci i dokolicari raspojasani, kao sto je to danas slucaj sa Saracenima" Svetitelji su bili opasani kozom zato sto su umrtvili strasti telesne pozude, posto se koza dobija od tela mrtvih zivotinja" A !"ana mu /ija!u a "ide i divlji med" 2*3 $eki kazu da su akride vrsta biljke koja se jos naziva melagra, drugi opet, da je to vrsta oraha ili divljih plodova" =ivlji med proizvode divlje pcele i moze se naci u drvecu i stenama"
5$6- Tada i(la(a#e njemu Je"u#alim i #va Judeja8 i #va o olina jo"dan# a- * on i! "#tava#e u Jo"danu8 i i#9ovijeda!u g"ije!e #voje/ako su krstavani, ;ovanovo krstenje2+3 nije davalo oprostenje grehova" ;ovan je samo propovedao pokajanje i privodio oprostenju grehova, to jest, #ristovom krstenju, kojim se dobija oprostenje grehova" 7- A ad vidje mnoge fa"i#eje" .<ariseji.2:3 u prevodu znace .izdvojeni., jer su se oni ponasali kao izdvojeni od drugih svojim zivotom i znanjem, misleci da su visi od ostalih" * Sadu eje 0A2 Oni nisu verovali ni u Vaskrsenje, ni u andjele, ni i >postojanje? duha" .Sadukeji. u prevodu znace .pravedni., jer je .sedek. pravednost" $e zna se da li su sami sebe zvali .pravednima. ili su tako nazvani po osnivacu njihove sekte Sadoku2D3" Gdje dola(e da i! "#ti8 "ece imOni nisu dolazili sa iskrenom namerom kao ostali, te ih zato prekoreva5 Po"odi a#9idini8 o vam a(a da /je(ite od gnjeva oji ide> Ostro im se obraca, poznavajuci njihovu izopacenost, ali ih i pohvaljuje kada govori5 .,o vam kaza da bezite., jer se cudio kako se desilo da se njihov necastivi rod kaje" $aziva ih .porodi aspidini., jer se prica da kao sto aspide izlaze iz svoje majke prozdiruci njenu utrobu, tako su oni pobili svoje oceve, to jest, svoje ucitelje i proroke" .!nev koji ide. oznaAcava pakao" A- )odite8 da le8 "od do#tojan 9o ajanjaVidis sta govoriB $e treba se samo uklanjati od zla, vec i prinositi plodove vrline, jer je pisano5 .,loni se od zla i cini dobro". 2()3 ;" * ne mi#lite i ne govo"ite u #e/i& *mamo oca Av"aamaOni su se uzdali u svoje plemenito poreklo i to im je bilo na pogibao" 2*
Je" vam a(em da mo(e 'og i od amenja ovoga 9odignuti djecu Av"aamuPod .kamenjem. se podrazumevaju neznabosci, od kojih su mnogi poverovali" Osim toga, ;ovan doslovno kaze da &og moze i od kamenja podignuti decu 1vraamu2((3" ,ao kamen je bila i Sarina materica, zbog njene neplodnosti, pa je ona ipak rodila"2(23 1 kada je !ospod od kamenja podigao decu 1vraamuB - ono vreme kada su !a raspeli i kada su mnogi, videvsi kako se raspada kamenje, poverovali" 2(93 ,<- A vec i #je i"a od o"ijena d"vecu #toji.Sekirom. naziva #ristov sud, a .drvecem. svakoga od nas" Tako se onaj koji nije poverovao jos odavde u korenu sece i u oganj baca" Sva o8 da le8 d"vo8 makar vodilo poreklo od 1vraama, oje ne "adja do/"a "oda$ije rekao .koje nije rodilo., vec .koje ne radja., jer uvek treba radjati plodove vrlina" 1ko si juce dao milostinju, a danas otimas, nisi blagougodio &ogu" Sijece #e i u oganj /aca8 to jest, u oganj pakleni" ,,- Ja va# "#tavam vodom (a 9o ajanje@ a onaj #to dola(i (a mnom 8 jaci je od menePrvo im je rekao5 . adjajte rod., a sada im pokazuje kakav rod A da veruju u Onoga koji dolazi za njim, jer je za njim dosao #ristos" ,ao sto se #ristos rodio samo sest meseci posle ;ovana, tako se isto >nakon sest meseci? posle ;ovana i pojavio pred ljudima" Prvo se, dakle, pojavio Preteca, a tek onda je dosao #ristos, za koga je ;ovan svedocio" Ja ni#am do#tojan njemu o/uce 9onijeti.;a nisam., kaze .cak ni najmanji od $jegovih sluga, da bi 4u poneo obucu". Pod .obucom. se podrazumevaju dva silaska !ospodnja" Prvo sa neba na zemlju, i drugo sa zemlje u ad" .Obuca. oznacava kozu tela i umrtvljenje" Preteca, dakle, ne moze da .ponese. tajnu ova dva silaska, to jest, nije u stanju da razume kako su se ona desila" On ce va# "#titi %u!om Svetim i ognjemTo jest, obilno ce izliti na vas blagodatne darove =uha" .4oje krstenje., govori ;ovan, .ne daje ni blagodat =uha Svetoga, ni oprastaj grehova, ali On ce vam oprostiti >grehove? i dati =uha u izobilju". 2(73 ,.- Njemu je lo9ata u "uci$emojte misliti da ce vam On oprostiti ako budete gresili posto primite krstenje od $jega, vec znajte da je u $jegovim rukama .lopata., to jest sud i istraga" Pa ce ot"ije/iti gumno #voje A 'rkvu, u kojoj je mnogo krstenih kao psenice na gumnu" 4edjutim, neki od onih koji su krsteni lakomisleni su poput pleve, koju kao vetar raznose zli duhovi, dok su drugi kao psenica i donose korist drugima hraneci ih ucenjem i >vrlinskim? delima" * # u9ice 9#enicu #voju u (itnicu8 a 9ljevu ce #a(eci ognjem neuga#ivimTaj oganj je neugasiv" %ato Origen praznoslovi kada govori da ce paklenom mucenju doci kraj" 2(*3 2+
,1$,?- Tada dodje *#u# i( Galileje na Jo"dan Jovanu da ga ovaj "#ti- A Jovan mu /"anja#e ./ako si cist, !ospode moj, krstis se da bi nas oprao >od greha?, i pokazao nam da se pre krstenja moramo ocistiti, kako ne bismo oskrnavili svoje krstenje time sto cemo se posle njega lako uprljati po rdjavoj navici." ;ovan 4u branjase, da oni koji su ovo gledali ne bi pomislili da se i #ristos krstava radi pokajanja, kao ostali" Govo"eci& ti t"e/a mene da "#ti#Preteca je imao potrebu da ga !ospod ocisti, jer je i on sam, kao potomak 1damov, bio zarazen necistotom neposlusnosti, a ovaploceni #ristos je ocistio sve"
A ti li dola(i# meni> $ije se usudio reci5 .%ar da te ja krstimB., vec govori5 .1 ti li dolazis k meniB." Tako je bio blagocestiv" ,5- A *#u# odgovo"i i "ece mu& O#tavi #ada& ,aze5 .Ostavi sada, jer ce doci vreme da primimo zasluzenu slavu, iako sada izgleda da je nemamo". Je" ta o nam t"e/a i#9uniti #va u 9"avduPod .pravdom. podrazumeva %akon" .6judska priroda je., kaze, .bila prokleta zato sto nije mogla ispuniti %akon" %ato sam ;a ispunio sve ostalo sto %akon zahteva" Samo mi jos ostaje da se krstim" 1 kada i to ispunim, tada cu osloboditi prirodu od prokletstva" Eto, to mi valja ciniti". ,5$,6- Tada ga o#tavi- * "#tiv#i #e *#u#,rstava se u tridesetoj godini, jer u tim godinama covek upoznaje sve grehove" - ranom uzrastu se deca ponasaju lakomisleno, u drugom, mladickom uzrastu, raspaljuju se telesnom pozudom i gnevom" ,od odraslih ljudi mnogo je srebroljublja" 'ekao je, dakle, taj uzrast kako bi ispunio %akon za sve uzraste i sve nas osvetio" 2(+3 *(adje odma! i( vode" 2(:3 4anihejci kazu da je !ospod Svoje telo ostavio u ;ordanu i potom se prividno pokazao u nekom drugom telu" 1li, ove ih reci opovrgavaju, jer kaze5 ./sus izadje". $iko drugi nije izasao, vec upravo On koji je sisao u vodu" * gle8 otvo"i#e mu #e ne/e#a1dam ih je zatvorio, ali #ristos ih opet otvara kako bi i ti naucio da svojim krstenjem otvaras nebesa" ,6$,7- * vidje %u!a 'o(ijega gdje #ila(i ao golu/ i dola(i na njega- * gle8 gla# #a ne/a oji govo"i2:
=uh silazi da bi posvedocio da je Onaj koji se krstava veci od onoga koji krstk ;evreji su ;ovana smatrali za velikog coveka, dok na #rista nisu toliko obracali paznju" Svi su videli da =uh silazi na /susa kako ne bi pomislili da je glas A .Ovo je Sin moj ljubljeni. A bio radi ;ovana, nego da bi svi, videci =uha, poverovali da se taj glas odnosi na /susa" >=uh se javio? .kao golub., jer je to nezlobiva, krotka i vrlo cista ptica koja se ne zadrzava tamo gde je necisto" Tako je i sa Svetim =uhom" ,ao sto je u vreme $oja golub objavio kraj Potopa, donevsi maslinovu grancicu2(03, tako i ovde Sveti =uh objavljuje oslobodjenje od greha" Tamo je >znak? bio maslinova grancica, a ovde je to milost &ozja" Ovo je Sin moj lju/ljeni oji je 9o mojoj voljiTo jest, koji mi je mio i blagougodan"
NAPOMENA&
("
ec pokajanje oznacava promenu nacina misljenja, promenu uma, preumljenje" Pokajanje se ne sastoji samo u zaljenju za ucinjenim grehom, vec podrazumeva istovremeno i aktivan trud u sticanju vrline, promenu zivota i nacina misljenja"
2" /s" 7)59 9" Po tumacenju %igabena, putem !ospodnjim i stazama $jegovim prorok naziva duse, kojima je imala doci
propoved Evandjelja" On savetuje da se duse pripreme, to jest, ociste putem pokajanja5 da se pocupa trnje strasti, izbaci kamenje greha i tako nacine zdravima i glatkima za primanje Evandjelja >/bid, c"9, v"9@ col" (+) 1?"
7" ;evreji su imali detaljne propise na osnovu kojih su zivotinje delili na ciste i neciste" >up" ("4ojs" 052)@ 9"4ojs"
:52(@ 9"4ojs" 2)52*@ *"4ojs" (759A2)?
*" Ova rec moze da se prevede i kao skakavci, mada &lazeni Teofilakt, kao i vecina tumaca smatra da je rec o
biljnoj hrani" Po drevnoj palestinskoj tradiciji Sveti Preteca se hranio nekom vrstom duguljastih i tvrdih plodova koji su licili na skakavce, po kojima su i dobili ime" 1kride takodje mogu oznacavati i ovrske >krajeve? grancica i lisca sa pustinjske trave i ckalja" =ivlji med, po misljenju Svetog 1tanasija Velikog bio je .veoma gorak i neprijatnog ukusa."
+" ;ovanovo krstenje vrseno je pogruzenjem u reci" Pri ;ovanovom krstenju, ljudi su ispovedali grehove i dobijali
oprostaj i na taj nacin se duhovno pripremali za dolazak #rista" Ovo je bilo jedino krstenje vodom koje su primili apostoli i nigde nije zabelezeno da su ponovo krstavani do Pedesetnice"
:"
ec je o sekti koja je nastala nakon Vavilonskog ropstva" Pored svih knjiga Starog %aveta, fariseji su verovali da je usmena tradicija osnovno merilo verovanja i zivota" Posebno su se trudili u spoljasnjem vrsenju zakonskih pravila i poboznosti, kao sto su ceremonijalna pranja, postovi, molitve, davatbz milostinje, ali su svojim licemerjem bili daleko od duha istinske pobozcosti" &ili su veoma ponosni na svoja dela i zato i danas pojam farisejstva oznacava licemerje" 'vrsto su verovali u postojanje dobrih i zlih andjela i cekali su dolazak 4esije" Verovali su, takodje, da duse umrlih po svojim delima odlaze u stanje blazenstva ili kazne i da ce ih 4esija na kraju vaskrsnuti i uzvratiti im po njihovim delima" $asuprot vlasti /roda uzurpatora i imskoj tiraniji zalagali su se za teokratiju" /mali su veliki uticaj na prost narod" Prema ;osifu <laviju, u #ristovo vreme bilo ih je oko +")))" &ili su $jegovi veliki protivnici jer ih je redovno prekorevao zbog njihove pohlepe, slavoljublja, samopouzdanja i lazne poboznosti kojom su hteli da zadobiju popularnost u narodu Odbacivali su Vaskrsenje mrtvih, besmrtnost duse, postojanje duhova i andjela i drugo" To je bila sekta
0" Verska sekta ciji su clanovi odbijali usmeno predanje i koji su smatrali da je jedino pisani zakon obavezan" 20
svestenicke aristokratije i po predanju je poticala od Sadoka" Verovatno je rec o prvosvesteniku iz vremena =avida i Solomona ili o nekoj drugoj licnosti iz kasnijeg perioda
D" 2" 'ar 05(: ()" Ps" 975(7 ((" Povodom ovih Pretecinih reci Evtimije %igaben kaze5 .=eca su 1vraamova stvarno oni koji podrazavaju
njegove vrline" / oni ce se udostojiti sa njim 'arstva nbeskog, pa bili od jevreja ili neznabozaca, jer je srodstvo po vrlini vece od srodstva po krvi, onoliko koliko je dusa dragocenija od tela". >/bid, c"9, v"D@ col" (+* 1b?
(2" ("4ojs" (05((A(2@ 2(5(A2 (9" 4t" 2:5*( (7" Po %igabenu krstenje ;ovanovo se sastoji u uzdrzanju od grehova, a #ristovo u zadobijanju =uha Svetoga"
=uh Sveti je sisao na apostole u obliku ognjenih jezika >up" ="1p" 25(?" Tada su se oni krstili =uhom Svetim i ognjem >/bid, c"9, v"(( col" (+0 &'?
(*" &lazeni Teofilakt ovde misli na Origenovo ucenje o .vaspostavljenju. >svega? koje je osudjeno na Petom
Vaseljenskom Saboru u ,onstantinopolju **9" godine >vidi opsirnije u fusnoti za 4t" 2*57(A7+?
(+" Ovaplotivsi se, !ospod se pojavio u .oblicju tela greha. po svemu slican nama osim po grehu, da bi nas cele
spasao, kao sto Sveti !rigorije &ogoslov kaze5 .Ono sto >#ristos? nije uzeo >ovaplocenjem na Sebe?, to nije iscelio. >Epistula ()( ad 'ledonion P!, t"9:, (::A(0)?"
(:" /sus je odmah izisao iz vode, to jest, nije se u njoj zadrzao" Postoji predanje da je Sveti ;ovan ,rstitelj svakoga
coveka koga je krstavao", pogruzavao do guse u vodu i drzao ga dok sve grehe svoje ispovedi, a onda ga pustao da izadje iz vode" #ristos, posto nije imao greha, nije se zadrzavao u vodi, zbog cega Evandjelje i kaze da odmah izadje iz vode >up" 1rhim" ;ustin Popovic, %itija Svetih, januar +", . ec na &ogojavljenje !ospodnje., str" 2(:, &eograd" (D::"?
(0" (" 4ojs" 05((
2D
!61V1 'ETV T1 :u#anje +"i#ta u 9u#tinji8 9oceta 9"o9ovedi u Galileji8 9o(iv 9"vi! A9o#tola8 9"va cude#a ,- Tada *#u#a odvede %u! u 9u#tinju" =a bi nas naucio da posle krstenja jos vise treba da ocekujemo iskusenja, =uh Sveti odvodi /susa u pustinju, jer >!ospod? nista nije cinio bez =uha" 1 u pustinju2(3 !a odvodi zeleci da nam pokaze kako nas djavo iskusava onda kada vidi da smo sami i nemamo nikoga da nam pomogne" %ato ne smemo da zivimo bez saveta, uzdajuci se u sebe" %a ga djavo u#a=javo se naziva .klevetnikom. zato sto je &oga oklevetao pred 1damom kada mu je rekao5 .&og vam zavidi". 'ak i sada, djavo pred nama klevece vrlinu" .- * 9o#tiv#i- Postio je kako bi nam pokazao da je post223 jako oruzje protiv iskusenja, kao sto je stomakouga djanje pocetak svakog greha" %ana cet"de#et i noci cet"de#etPostio je onoliko koliko su postili 4ojsej i /lija,293 jer da je postio duze od njih, onda bi $jegovo ovaplocenje izgledalo prividno" Na9o#ljet u ogladnjeOgladneo je onda kada je to sam dopustio Svojoj >ljudskoj? prirodi, kako bi dao priliku djavolu da !a iskusa gladju, i Svojim ga trpljenjem savladao i porazio, te nama darovao pobedu" 1- * 9"i#tu9i njemu u#ac i "ece& A o #i Sin 'o(ji8 "eci da amenje ovo 9o#tanu !lje/ovi-
9)
$ecastivi je cuo glas s neba >.Ovo je Sin 4oj""".?, a potom je video da je !ospod ogladneo, pa se zbunio, cudeci se kako Sin &ozji moze da ogladni" %ato !a i kusa da bi to saznao" 6aska 4u govoreci5 .1ko si Sin &ozji"""., zeleci da !a prevari" 1li pitas se5 .,akav je to greh pretvoriti kamenje u hleboveB. Onda znaj5 >po?slusati djavola ma u cemu A greh je" -ostalom, vidis da on nije rekao5 . eci da ovaj kamen postane hleb., vec kaze .ovo kamenje., zeleci tako da navede #rista u neumerenost, jer je gladnome i jedan hleb sasvim dovoljan" %ato ga #ristos nije >po?slusao" ?- A on odgovo"i i "ece& Pi#ano je& Ne (ivi covje o #amom !lje/u8 no o #va oj "ijeci oja i(la(i i( u#ta 'o(iji!Ovo svedocanstvo je uzeto iz Starog %aveta, jer su to reci 4ojsejeve" ;evreji su se takodje hranili manom, koja nije bila pravi hleb, vec je, po reci &ozjoj, zadovoljavala sve potrebe ;evreja i postajala ona hrana koju su ljudi zeleli da jedu" ,ada bi ;evrejin, naime, pozeleo ribu, jaje, ili sir, mana je u ustima dobijala ukus te hrane"
5$6- Tada ga djavo odvede u Sveti g"ad i 9o#tavi ga na "ilo !"ama- Pa mu "ece& A o #i Sin 'o(ji8 # oci dolje8 je" je 9i#ano& Andjelima #vojim (a9ovijedice (a te/e i u(ece te na "u e8 da a o ne (a9ne# (a amen nogom #vojom!ovoreci mu5 .1ko si Sin &ozji"""., djavo kao da hoce da kaze5 .$e verujem glasu s neba, ali ako si Ti zaista Sin &ozji, pokazi mi to". .1li, jadnice, ako On i jeste Sin &ozji, zar da se baci sa #rama po tvojoj reciB Tvojoj surovosti je svojstveno da baca u provaliju one koji su opsednuti, a &ozje je da ih spasava". eci5 .uzece te na ruke""". ne odnose se na #rista, vec na svete kojima je potrebna pomoc andjela"273 #ristu, kao &ogu, nije potrebna takva pomoc" 7- A *#u# mu "ece& * ovo je na9i#ano& Nemoj u#ati Go#9oda 'oga #vojega" 2*3 #ristos mirno odgoni djavola i tako nas uci da demone treba pobedjivati krotoscu" A$;- O9et ga u(e djavo i odvede na go"u v"lo vi#o u i 9o a(a mu #va ca"#tva ovoga #vijeta i #lavu nji!ovu- * "ece mu& Sve ovo dacu te/i a o 9adne# i 9o loni# mi #e$eki misle da je .gora vrlo visoka. A strast srebroljublja kojom je neprijatelj zeleo da pobedi /susa" 1li, oni nisu u pravu" !ospod nije primao pomisli, daleko bilo, vec 4u se djavo otvoreno javio, i na gori 4u u vidljivom obliku, pred ocima, predstavio sva carstva ovoga sveta rekavsi5 .Sve ovo dacu tebi""". - svojoj gordosti djavo smatra svet svojim posedom" Ovo i danas djavo govori pohlepnim ljudima, pa ce oni koji mu se poklone zaista imati u svojoj vlasti svet" ,<- Tada mu *#u# "ece& *di od mene8 Satano8062 je" je na9i#ano& Go#9odu 'ogu #vome lanjaj #e i njemu jedinome #lu(iB !ospod se razgnevio na njega, videvsi da on prisvaja ono sto je &ozje i govori5 .Sve ovo dacu tebi"""., kao da je to njegovo" Vidis kakva je korist od Svetog Pisma, jer je njime !ospod zatvorio usta neprijatelju" 9(
,,- Tada ga djavo o#tavi8 i gle8 andjeli 9"i#tu9i#e i #lu(a!u mu!ospod je pobedio tri iskusenja5 stomakougadjanje, slavoljublje i srebroljublje,2:3 to jest ljubav prema bogatstvu, jer su to glavne strasti" Pobedivsi njih, daleko je lakse savladati i ostale" %ato 6uka i kaze5 .,ad svrsi djavo sve kusanje""".,203 mada je !ospod pobedio samo glavna iskusenja" 1ndjeli 4u sluze kako bi se pokazalo da ce oni i nama sluAziti kada pobedimo >strasti?, jer #ristos sve cini i pokazuje radi nas, posto $jemu, kao &ogu, andjeli uvek sluze" ,.$,1- A ad cu *#u# da je Jovan 9"edan8 otide u Galileju- * o#taviv#i Na(a"et dodje i na#tani #e u :a9e"naumu 9"i$mo"# ome8 u "ajevima 4avulonovim i Neftalimovim" /sus odlazi kako bi nas naucio da se >nepotrebno? ne izlazemo opasnostima" 1 odlazi u !alileju,2D3 zemlju .palih., jer su neznabosci, koji su tamo ziveli, pali u greh" $astanjuje se u ,apernaumu, koji u prevodu znaci .dom utehe. jer je #ristos sisao s neba da bi od neznabozackih naroda nacinio dom =uha -tesitelja A >'rkvu?" %avulon znaci .nocni., a $eftalim .sirina." Tako je i zivot neznabozaca bio mracan i sirok, jer nisu isli uskim putem, nego putem koji vodi u propast" ,?$,6- %a #e i#9uni #to je "e ao 9"o"o *#aija govo"eci& 4emlja 4avulonova i (emlja Neftalimova8 na 9utu mo"u # one #t"ane Jo"dana8 Galileja ne(na/o(ac a@ Na"od oji #jedi u tami vidje #vjetlo#t veli u8 i onima oji #jede u o/la#ti i #jeni #m"ti8 #vjetlo#t (a#ija" .Svetlost velika. je Evandjelje" / >starozavetni? %akon je takodje bio svetlost, ali mala" .Sena smrti. je greh, jer je greh slika i prilika smrti" ,ao sto smrt obuzima telo, tako i greh obuzima dusu" Svetlost nam je zasijala, ne zato sto smo je trazili, vec nam se ona sama javila kao da nas je progonila" ,7- Od tada 9oce *#u# 9"o9ovijedati i govo"iti/sus je poceo da propoveda onda kada je ;ovan zatvoren u tamnicu, jer je cekao da ;ovan prvi posvedoci o $jemu i da 4u pripremi put kojim je imao ici, onako kako to sluge cine za svoje gospodare" &uduci jednak Ocu, !ospod je takodje imao svoga proroka, ;ovana, kao sto je $jegov Otac i &og imao proroke pre ;ovana, iako su svi oni, u stvari, bili zajednicki proroci i Oca i Sina" Po ajte #e8 je" #e 9"i/li(ilo =a"#tvo ne/e# o'arstvo nebesko je sam #ristos, ali isto tako i vrlinski zivot" ,ada neko zivi kao andjeo na zemlji, zar tada nije nebeski covekB %ato je 'arstvo nebesko u svakome od nas kada zivimo kao andjeli" ,A$,;- A iduci 9o "aj mo"a Galilej# og vidje dva /"ata8 Simona8 (vanoga Peta"8 i And"eja8 /"ata njegova8 gdje /acaju m"e(u u mo"e8 je" /ija!u "i/a"i- * "ece im" Ova dvojica su bili ;ovanovi ucenici, i dok je ;ovan jos bio u zivotu, dolazili su #ristu"2()3 1li, kada su videli da je ;ovan zatvoren, opet su se vratili ribolovu" Tada dodje !ospod da ih ulovi, govoreci im5 ,;$.<- +ajdete (a mnom i ucinicu va# lovcima ljudi- A oni odma! o#tavi#e m"e(e i 9odjo#e (a njimPogledaj poslusne ljude A odmah su posli za $jim" /z ovoga se jasno vidi da je to bio drugi poziv" !ospod ih je poucio prvom prilikom i posle toga su !a ostavili" ,ada su !a opet videli odmah su krenuli za $jim92
.,- * oti#av#i odatle8 vidje d"uga dva /"ata8 Ja ova 4evedejeva8 i Jovana /"ata njegova8 u ladji #a 4evedejem8 ocem nji!ovimVelika je vrlina kada se deca brinu o svojim roditeljima u njihovoj starosti i kada se hrane od svog postenog truda" Gdje "9e m"e(e #voje8 i 9o(va i!&ili su siromasni i posto nisu mogli da kupe nove mreze, krpili su stare" ..- A oni odma! o#tavi#e ladju i oca #vojega i 9odjo#e (a njim/zgleda da %evedej nije poverovao i zato su ga ostavili" Vidis li, dakle, kada deca treba da ostave svoje roditeljeB Onda kada ih oni ometaju u vrlini i bogopostovanju" Videvsi prvu dvojicu kako odlaze za #ristom, i ;akov i ;ovan su se ugledali na njih i krenuli za !ospodom" .1- * 9"o!odja#e *#u# 9o #voj Galileji uceci 9o #inagogama nji!ovim8 i 9"o9ovijedajuci jevandjelje o =a"#tvu" /sus je ulazio u jevrejske sinagoge2((3 da bi pokazao da se ne protivi %akonu" * i#cjeljujuci #va u /ole#t i #va u nemoc u na"oduOn pocinje sa znakovima i cudesima kako bi >lakse? poverovali onome cemu ih uci" Pod .bolescu. podrazumeva hronicno oboljenje, a pod .nemoci. privremenu slabost tela" .?- * otide gla# o njemu 9o #voj Si"iji@ i 9"ivedo#e mu #ve /ole#ni e8 "a(nim /ole#tima i mu ama o/u(ete8 i /je#omucne8 i mje#eca"e8 i /ogalje8 i i#cijeli i!#ristos nije trazio veru ni od jednog bolesnika koji 4u je doveden, jer je i sama cinjenica da su donoseni iz daleka bila dovoljan znak njihove vere" .4esecarima. 4atej naziva one koji su bili opsednuti od demona" =javo je, naime, zeleo da poseje u coveku sumnju da nebeska tela prouzrokuju zlo, tako da su demoni cekali na pun mesec i onda napadali ljude" To su cinili da bi ljudi za uzrok svoje bolesti smatrali mesec i tako oklevetali &ozju tvorevinu" - ovu zabludu su verovali i manihejci" .5- * (a njim idja#e na"oda mnogo i( Galileje8 i i( %e a9olja80,.2 i i( Je"u#alima8 i Judeje8 i i#9"e o Jo"danaNAPOMENA&
(" Po predanju !ospod je kusan na tzv" !ori kusanja, na mestu pustom i bezvodnom s kojeg se kao na dlanu vidi
cela plodna jerihonska oaza i dolina ;ordana u pozadini"
2"
ec .Post. oznacava nejedenje, dobrovoljno uzdrzavanje od hrane"
9" 2"4ojs" 97520 i 9"'ar" (D50 7" Ps" D(5((A(2 *" *"4ojs" +5(+ +" Satana je jeverjski naziv za djavola, a inace, znaci protivnik, neprijatelj" 99
:" !ospod #ristos je, po ucenju Svetih Otaca, kao $ovi 1dam pobedio glavna tri iskusenja kojima su podlegli
praroditelji >( 4oj" 9, +5 .1 zena videci da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i muzu svojemu, te i on okusi".? Slastoljublje >tj" stomakougadjanje? pobedio je tako sto nije pretvorio kamenje u hlebove, iako je bio gladan@ slavoljublje, tako sto nije skocio sa krila #rama da bi !a narod proslavio i srebroljublje, time sto nije prihvatio ponudu djavola koji 4u je ponudio sva carstva ovoga sveta" Pored toga, !ospod je Svojim podvigom na !ori kusanja pokazao kako se mogu izleciti sve tri dusevne sile5 umna, bdenjem i molitvom@ strasna, protivljenjem djavolu i voljna, postom i uzdrzanjem >up" ,alist 1ngelikudis, =obrotoljublje t" *, so(" 9+"?"
0" 6k" 75(9 D" !alileja je oblast u severnoj Palestini" $a severu granici se sa Sirijom, na zapadu sa Sidonom, Tirom,
Ptolemaidom i karmilskim rtom, na jugu sa Samarijom, a sa istocne strane je omedjuje ;ordan" =eli se na !ornju i =onju !alileju" !alileja je poznata pod imenom .!alileja neznabozacka. >/s" D5(?, jer su neznabosci, dakle stanovnistvo nejevrejskog porekla, cinili vecinu njenog stanovnistva"
()" ;ovan (59*A72 ((" ec .sinagoga. >zbornica? potice od reci okupljati, sabirati" Ona u uzem smislu oznacava molitvenu zajednicu
jevrejskog naroda" Sinagogom se zvalo i mesto gde su se ;evreji u jednom gradu ili selu okupljali radi citanja i tumacenja Svetog Pisma, kao i radi molitve" %a razliku od sinagoga, gde je narod neposredno ucestvovao u molitvi i citanju svetih spisa, hramovno bogosluzenje bilo je iskljuciva privilegija svestenstva koje je jedino imalo pristup unutar jerusalimskog #rama >narod se okupljao po tremovima i dvoristima radi prinosenja zrtava, molitve i poucenja?" %ato su sinagoge, koje su u /susovo vreme bile brojne, postale centri ne samo duhovnog vec i drustvenog zivota ;evreja" One su takodje imale funkciju sudova i skola"
(2" =eset gradova, grcki5 =ekapolis, nalazili su se sa one strane ;ordana, severoistocno od Palestine" Vecim delom
su ih naseljavali !rci i Sirci" Ovi su gradovi sacinjavali savez, bili su pod neposrednom upravom imljana i uzivali su narocite privilegije"
97
!61V1 PET1 'e#eda na Go"i& /la(en#tva8 o do#tojan#tvu A9o#tola8 o 4a onu #ta"o(avetnom i 4a9ove#tima +"i#tovim ,- A ad on vidje na"od mnogi8 9o9e #e na go"u" $a goru se penje kako bi nas naucio da nista ne cinimo radi pokazivanja pred ljudima" &uduci da je nameravao da pouci narod, pokazuje nam kako treba da se udaljimo od mnogoljudne vreve kada ucimo druge" * #jede i 9"i#tu9i#e mu ucenici njegovi$arod 4u prilazi radi cuda, a ucenici radi pouka" Posle cudesnih iscelenja tela, On leci i duse, kako bismo naucili da je on Tvorac i dusa i tela" 2(3 .- * otvo"iv#i u#ta #voja%asto evandjelista kaze5 .Otvorivsi usta svoja.B %ar ove reci nisu suvisneB $isu, jer je On ucio i ne otvarajuci usta" ,ako je to cinioB Svojim zivotom i cudesima"223 1 sada je otvorio Svoja usta i uca#e i! govo"eci$ije ucio samo ucenike vec i narod" Poceo je s blazenstvima, kao sto je i =avid svoje psalme zapoceo s blazenstvom" 293 1- 'la(eni #i"oma#ni0?2 du!om8 je" je nji!ovo =a"#tvo ne/e# o$a pocetku kao temelj postavlja smirenje" Posto je 1dam pao zbog gordosti, #ristos nas podize smirenjem" =ok se 1dam ponadao da ce postati bog, .siromasni duhom.su oni koji su skruseni u dusi" ?- 'la(eni oji 9lacu8 je" ce #e utje#iti.&lazeni su koji placu. zbog svojih grehova, a ne zbog stvari ovoga sveta" .,oji placu. neprestano, a ne povremeno, i to ne samo zbog svojih vlastitih grehova vec i zbog grehova svojih bliznjih" .;er 9*
ce se utesiti. i u ovome zivotu, jer se onaj koji place zbog svojih grehova duhovno raduje, a jos vise u buducem" 5- 'la(eni "ot i8 je" ce na#lijediti (emlju$eki pod .zemljom. razumeju duhovnu zemlju, to jest, nebo" 1li, treba raAzumeti i ovu zemlju" Posto krotke obicno smatraju za prezrene i uboge ljude, to Spasitelj kaze da upravo oni imaju sve" 1 krotki, to nisu oni koji se nikada ne gneve, jer su takvi ljudi bezosecajni i ravnodusni, vec oni koji umeju da se razgneve, ali se uzdrzavaju, gneveci se onda kada je potrebno" 2*3 6- 'la(eni gladni i (edni 9"avde8 je" ce #e na#ititi%eleci da govori o milostinji, prvo pokazuje da covek mora da zadobije pravednost, kako ne bi davao milostinju od onoga sto je stekao kradjom i prevarom" Pravednost treba sa usrdjem traziti, jer takvi su .gladni i zedni pravde." /ako se koristoljupci hvale da su bogati i siti, /sus kaze da ce se pravednici jos u ovome zivotu nasititi jer imaju nepropadljivo bogatstvo" :" 'la(eni milo#tivi8 je" ce /iti 9omilovani- 4ilosrdje se ne ukazuje samo novcem i stvarima, vec i recju, a ako bas nista nemas, onda suzama saosecanja" 4ilostive ce pomilovati i ljudi u ovome zivotu, jer onome koji je juce bio milostiv, danas ce i samom zatrebati pomoc i svi ce prema njemu biti milostivi, dok ce ga &og jos vise pomilovati >u buducem veku?" 0" 'la(eni ci#ti #"cem8 je" ce 'oga vidjeti4nogo je onih koji nisu pohlepni, i jos daju milostinju, a opet zive u bludu i svakoj necistoti" %ato nam #ristos zapoveda da uz druge vrline treba da budemo cisti i celomudreni,2+3 i to ne samo u telu nego i u srcu,2:3 jer niko bez svetosti i celomudrija nece videti &oga" ,ao sto samo na cistom ogledalu mozemo da vidimo svoj lik, tako samo cista dusa moze da vidi &oga i razume Sveto Pismo" ;- 'la(eni mi"otvo"ci8 je" ce #e #inovi 'o(ji na(vati.4irotvorci. nisu samo oni koji zive u miru s drugima, nego i oni koji mire posvadjane" .4irotvorci. su i oni koji svojim ucenjem obracaju neprijatelje &ozje" 1 nazvace se sinovi &ozji, jer je nas jedinorodni >Sin &ozji? pomirio s &ogom" 203 ,<- 'la(eni 9"ognani 9"avde "adi8 je" je nji!ovo =a"#tvo ne/e# oProgone ne samo mucenike, vec i mnoge druge, zato sto pomazu nevoljnima i uopste zbog svake vrline, a svaka vrlina i jeste .pravda." 6opove i ubice takodje progone, ipak oni nisu blazeni" ,,- 'la(eni #te ada va# #"amote i u#9"ogone$ajzad, !ospod govori Svojim apostolima, pokazujuci, da je uciteljima na prvom mestu svojstveno da budu sramoceni" * la(uci govo"e 9"otiv va# #va oja e "djave "ijeci8 (/og mene$ije, dakle, blazen svaki koji podnosi sramotu, vec onaj koga sramote radi #rista, i to lazuci" protivnom slucaju, takav je zaista jadan i bedan, jer mnoge sablaznjava" ,.- )adujte #e i ve#elite #e8 je" je veli a 9lata va#a na ne/e#ima9+
!ospod nije govorio o .velikoj plati. za druge vrline, a ovde govori o njoj, pokazujuci time da je trpljenje uvreda veliki i tezak podvig, jer su mnogi sami sebi oduzeli zivot >ne moguci da ga pretrpe?"2D3 'ak se i ;ov, koji je izdrzao sva druga iskusenja, nasao na muci kada su ga prijatelji vredjali kako on, toboz, strada zbog grehova" Je" #u ta o 9"ogonili i 9"o"o e 9"ije va#=a apostoli ne bi pomislili da ih progone zbog ucenja koje je protivno &ogu, On ih tesi govoreci5 .'ak su i proroke pre vas proganjali zbog vrline, zato u njihovom stradanju imate utehu". ,1- Vi #te #o (emlji.Proroci su bili poslani samo jednom narodu >;evrejima?, a vi ste so celoj zemlji, so koja krepi slabe ucenjem i prekorima, da se u njima ne bi stalno legli crvi >to jest, strasne pomisli?" /majuci to u vidu, ne odustajte od svojih ostrih prekora, makar vas mrzeli i gonili". %ato kaze5 A o #o o/ljutavi8 cime ce #e o#oliti> Ona vec nece /iti ni (a #to8 o#im da #e 9"o#9e na9olje i da je ljudi 9oga(e1ko ucitelj .obljutavi., to jest, prestane da opominje i prekorava, te postane suvise blag i popustljiv, .cime ce se osoliti. duseB ,o ce ih ispravitiB Takvog ucitelja tada lisavaju njegove duznosti i on biva .pogazen., to jest, prezren" ,?- Vi #te #vjetlo#t #vijetuPrvo .so., a zatim .svetlost., jer svetlost izoblicava tajna dela" Svetlost je ta koja sve obelodanjuje" 1postoli su prosvetili ne samo jedan narod, vec citav svet" Ne mo(e #e g"ad #a "iti ad na go"i #toji!ospod ih uci da budu revnosni i strogog zivota, jer ce svi gledati na njih" .$emojte misliti., kaze On, .da cete se sakriti u neki cosak, nego ce na vas javno gledati i posmatrati vas". Stoga gledajte da zivite vrlinski i neporocno, da ne biste postali sablazan za druge" Niti #e u(i(e #vjetilj a i mece 9od #ud8 nego na #vijecnja 8 te #vijetli #vima oji #u u uci& .;a sam., kaze #ristos, .u vama zapalio neugasivu svetlost blagodati" $a vama je da se revnosno potrudite da i drugima zasija svetlost vasega zivota". Stoga im govori5 Ta o da #e #vijetli #vjetlo#t va#a 9"ed ljudima8 da vide va#a do/"a djela8 i 9"o#lave Oca va#ega oji je na ne/e#ima& $ije im rekao5 .Pokazujte vrlinu pred ljudima., jer to nije dobro, vec neka ona sama svetli, tako da ce vam se cak i vasi neprijatelji diviti i proslavljace, ne vas, vec Oca vasega" ,ada cinimo dobro, to smo duzni da cinimo radi slave &ozje, a ne radi svoje slave" ,7- Ne mi#lite da #am do#ao da u inem 4a on ili P"o"o e@ ni#am do#ao da u inem8 nego da i#9unim&uduci da je dosao da postavi nove zakone, #ristos nije zeleo da ;evreji pomisle kako se On protivi &ogu" Stoga, da bi otklonio sumnje koje su mnoge smucivale, govori im5 .$isam dosao da ukinem %akon8 nego da ga ispunim". ,ako ga je ispunioB Prvo, ispunio je sve sto su proroci o $jemu 9:
prorekli, i zato evandjelista cesto govori5 .=a se ispuni sto je receno preko proroka""". Takodje je ispunio sve zakonske odredbe, .jer On greha ne ucini, niti se nadje prevara u ustima $jegovim".2()3 / na drugi nacin je ispunio, odnosno dopunio %akon, jer ono sto je %akon samo zacrtao, #ristos je dovrsio" %akon kaze5 .$e ubijC., a #ristos5 .$e gnevi se ni za sto". Tako i slikar ne unistava svoju skicu, vec je dopunjuje i dovrsava" ,A- Je"8 (ai#ta vam a(em& %o ne 9"odje ne/o i (emlja8 nece ne#tati ni najmanjega #lovca ili jedne c"te i( 4a ona8 do #e #ve ne (/udeOvde pokazuje da svet prolazi i menja se" =akle, dok postoji svet, nece nestati ni najmanjeg slovca iz %akona" $eki kazu da slovce i crta2((3 oznacavaju deset &ozjih zapovesti, a drugi da predstavljaju krst, pri cemu je slovce uspravni, a crta poprecni krak" #ristos je, dakle, rekao da ce se ispuniti sve sto je bilo receno o krstu" ,;- A o8 da le8 o u ine jednu od ovi! najmanji! (a9ovije#ti8 i nauci ta o ljude8 na(vace #e najmanji u =a"#tvu ne/e# ome& .$ajmanje zapovesti. su one koje nam je Sam nameravao predati, a ne one iz 4ojsejevog %akona" $aziva ih .najmanjim. zbog smirenja, da bi i ti naucio da smireno poucavas druge" .$azvace se najmanji u 'arstvu $ebeskome., dakle, pri Vaskrsenju ce se naci poslednji i bice bacen u pakao" Takav nikako nece uci u 'arstvo $ebesko" Pod .carstvom. razumi Vaskrsenje" A o i(v"#i i nauci8 taj ce #e veli i na(vati u =a"#tvu ne/e# om& Prvo kaze .izvrsi., a zatim .nauci.@ jer kako mogu da vodim druge putem kojim sam nisam prosaoB Osim toga, ako izvrsavam zapovesti, a ne ucim druge, nemam takvu nagradu, nego cu jos i biti kaznjen ako zbog zavisti ili nemara ne ucim druge" .<- Je" vam a(em da8 a o ne /ude 9"avda va#a veca nego 9"avda nji(evni a i fa"i#eja8 necete uci u =a"#tvo ne/e# o& Pod .pravdom. podrazumeva svaku vrlinu, kao sto je receno za ;ova da .bese pravedan i neporocan."2(23 %adrhti od straha, covece, kada shvatis koliko se mnogo trazi od nas" %atim nas uci kako da nasa pravda bude veca od pravde knjizevnika i fariseja, te nabraja vrline" .,- =uli #te a o je a(ano #ta"ima& Ne u/ij@ je" o u/ije /ice "iv #udu& #ristos ne spominje ko je ovo kazao,2(93 jer, da je rekao5 .Ovo je zapovedio starima moj Otac, a ;a vama kazem""". izgledalo bi da On ustanovljuje zakone protiveci se Ocu" 1 da je, opet, rekao5 .;a sam kazao starima., to bi ljudi tesko prihvatili" %ato govori neodredjeno5 .,azano je starima., pokazujuci time da je %akon zastareo" 1 posto je zastareo i treba da bude ukinut, mi smo duzni da ga ostavimo i okrenemo se novim zapovestima" .." A ja vam a(em da ce #va i oji #e gnjevi na /"ata #voga Cni (a #toD8 /iti "iv #udu" ,ada su proricali, proroci su govorili5 .Tako govori !ospod., a #ristos veli5 .;a vam kazem., pokazujuci time autoritet Svoga bozanstva" Proroci su bili sluge, dok je On Sin &ozji koji ima sve sto ima i Otac" Onaj .koji se gnevi na brata svoga ni za sto. bice osudjen@ ako se pak neko gnevi s razlogom i radi pouke ili iz duhovne revnosti, taj nece biti osudjen" 'ak se i Pavle razgnevio na Elimu vracara, a kasnije i na prvosvestenika >1naniju?, ali ne bez razloga, vec iz revnosti"2(73 1li, kada se gnevimo zbog novca ili slave, tada se gnevimo .ni za sto." 90
A a o li o "ece /"atu #vome& E)a aBE /ice "iv #ined"ionu.Sinedrion.2(*3 je jevrejski sud, a .raka. >pogrdan? izraz za .ti.@ kao kada nekoga hocemo prezrivo da oteramo, pa po obicaju kazemo .hej ti, bezi odavde." !ospod nam ovo govori s namerom da nas nauci da budemo pazljivi i u najmanjim stvarima, te da postujemo jedni druge" $eki govore da je .raka.2(+3 sirijska rec koja oznacava prezrenog coveka, nistariju" Onaj, dakle, koji vredja svoga brata nazivajuci ga nistarijom bice kriv pred Saborom svetih 1postola kada sednu da sude dvanaest plemena" A o "ece& E'udaloBE /ice "iv 9a lu ognjenome" 2(:3 4nogi govore i misle da je ova osuda teska i surova" 1li, nije tako" ;er kako nije dostojan pakla onaj koji brata svoga lisava razuma i pameti, to jest, onoga cime se mi razlikujemo od zivotinjaB ,o vredja i ponizava, taj ljubav razara, a sa razaranjem ljubavi nestaju i sve druge vrline, koje jedino na ljubavi opstaju" ,oji vredja >brata svoga?, unistavajuci ljubav rusi sve vrline, zato je dostojan pakla ognjenog" .1$.?- A o8 da le8 9"ine#e# da" #voj ("tveni u8 i ondje #e #jeti# da /"at tvoj ima ne#to 9"otiv te/e8 o#tavi ondje da" #voj 9"ed ("tveni om8 i idi te #e naj9"e 9omi"i #a /"atom #vojim8 9a onda dodji i 9"ine#i da" #voj&og se odrice Svoje vlastite casti, samo da bismo mi ziveli u ljubavi" %ato kaze5 .1ko brat tvoj ima nesto protiv tebe., i ne dodaje nista vise" =akle, imao on opravdano nesto protiv tebe ili ne, pomiri se s njim" $ije rekao5 .1ko ti imas nesto protiv njega., vec .ako on ima nesto protiv tebe., postaraj se da ga ucinis svojim prijateljem" %apoveda ti da ostavis svoj dar kako bi te obavezao da se izmiris, jer ako hoces da prineses dar, moras se prvo pomiriti s bratom" /stovremeno, !ospod pokazuje da je ljubav istinska zrtva" .5$.6- Mi"i #e #a #u9a"ni om #vojim /"(o8 do #i na 9utu # njim8 da te #u9a"ni ne 9"eda #udiji8 a #udija da te ne 9"eda #lugi i u tamnicu da te ne v"gnu- 4ai#ta ti a(em& Nece# i(ici odande do ne da# do 9o#lednjega novcica C od"antaD$eki misle da je .suparnik. djavo, a .put. zivot"2(03 Prema tome, !ospod nas opominje5 .=ok si jos u ovome zivotu razduzi se sa djavolom, kako kasnije on ne bi mogao da te kao svog duznika optuzi zbog greha i ne preda te na mucenje, gde ces odgovarati i za najmanju pogresku, jer jedan kodrant vredi dve lepte". aAzumi, takodje, da se ove reci odnose i na suparnike u ovome svetu, te da nas !ospod upozorava da se ne sudimo s njima i ne udaAljavamo od bozanskih dela" Pa cak i da ti se ucini nepravda, ne idi na sud, vec se izmiri .na putu., kako ne bi gore postradao od moci svoga suparnika" .7- =uli #te a o je a(ano #ta"ima& Ne ciii 9"elju/u" 2(D3 ;edno je preljuba, a drugo blud" Preljuba je greh sa udatom zenom, a blud sa neudatom" .A- A ja vam a(em da #va i oji 9ogleda na (enu #a (eljom (a njom8 vec je ucinio 9"elju/u # njom u #"cu #vomeTo znaci da je u svome srcu vec ucinio zlo onaj koji stoji i znatizeljno posmatra zenu, raspaljujuci pozudu gledanjem, pa je opet gleda kako bi je jos vise zeleo" 1li, sta ako svoju zelju ne sprovede u delo, jer mu se nije pruzila prilikaB ,rivica se time ne umanjuje, jer da je imao priliku, odmah bi ostvario svoju zlu nameru" =obro znaj, da ako smo pozeleli zenu, a potom bili spreceni da ucinimo 9D
greh, jasno je da nas je sacuvala blagodat" 1li i zene, ako se urede da bi privukle druge, cak i ako u tome ne uspeju, krive su zato sto su nalile otrova u casu, iako ga niko nije popio"
.;$1<- A o te o o tvoje de#no #a/la(njava8 i# o9aj ga i /aci od #e/e@ je" ti je /olje da 9ogine jedan od udova tvoji! nego li #ve tijelo tvoje da /ude /aceno u 9a ao- A o li te de#na "u a tvoja #a/la(njava8 od#ijeci je i /aci od #e/e@ je" ti je /olje da 9ogine jedan od udova tvoji! nego li da #ve tijelo tvoje /ude /aceno u 9a ao,ada cujes za .oko. ili .ruku., nemoj miAsliti da se govori o delovima tela, jer u tom slucaju ne bi rekao .desno oko. i .desna ruka." !ospod ovde govori o onima za koje mislimo da su nam prijatelji, a nanose nam stetu@ na priAmer, neki mladic ima prijatelje bludnike i njihov los uticaj nanosi mu stetu" Takve, dakle, .odseci. od sebe, jer ces mozda tako spasiti i njih, ako se urazume i poznaju svoj greh" $e uspes li da spases njih, spasices barem sebe" 1ko, medjutim, nastavis da se druzis s njima propasces i ti i oni" 1," Ta o je a(ano& :o ot9u#ti (enu #voju8 ne a joj da njigu ot9u#nu- %akonu svom 4ojsej naredjuje22)35 ako ko mrzi zenu svoju, da se odvoji od nje, da se ne bi desilo nesto gore, jer ko mrzi moze u mrznji ubiti zenu svoju" Otpustajuci svoju zenu muz je bio duzan da joj da otpusnicu, koja se >ovde? zove .otpusna knjiga., kako se posle razvoda ona nikada ne bi vratila njemu, kao i da ne bi nastao razdor kada muz stane da zivis drugom >zenom?" 1." A ja vam a(em da #va i oji ot9u#ti (enu #voju8 o#im (/og 9"elju/e8 navodi je da cini 9"elju/u@ i oji #e o(eni ot9u #tenicom8 9"elju/u cini" 22(3 !ospod ne narusava 4ojsejev %akon, vec ispravlja, zabranjujuci muzu da bez razloga mrzi svoju zenu" 1ko je otpusti zbog valjanog razloga, to jest, zbog preljube, nece biti osudjen" 1ko li je pak otpusti ne zbog preljube, bice osudjen, jer je time navodi na preljubu" $o i onaj koji je uzme k sebi takodje je preljubnik, jer da je nije uzeo, ona bi se mozda vratila svome predjasnjem muzu i pokorila mu se" #riscanin mora da bude mirotvorac prema drugim ljudima, a pogotovo prema svojoj zeni" 11- Jo# #te culi a o je a(ano #ta"ima& Ne uni #e "ivo8 a i#9uni #to #i #e Go#9odu (a leo" =rugim recima, kada dajes zakletvu govori istinu" 1?$15- A ja vam a(em& Ne unite #e ni a o@ ni ne/om8 je" je 9"ije#to 'o(iji@ ni (emljom8 je" je 9odno(je nogama Njegovim@ ni Je"u#alimom8 je" je g"ad veli oga =a"aPosto su ;evreji culi da je &og rekao5 .$ebo je presto moj i zemlja podnozje nogama 4ojim.,2223 imali su obicaj da se zaklinju nebom i zemljom" %abranjujuci im to, !ospod ne kaze5 .$e kunite se tako, jer je nebo prekrasno i velicanstveno, a zemlja korisna., vec im umesto toga veli5 .$e kunite se njima, jer je nebo presto &ozji, a zemlja podnozje nogama $jegovim". On ih opominje kako ne bi pali u idolopoklonstvo i napravili bogove od ovih stihija kojim se kunu, kao sto se to ranije desavalo" 16- Ni glavom #vojom ne uni #e8 je" ne mo(e# ni dla u jednu /ijelom ili c"nom uciniti-
7)
Sam &og se kune Sobom, zato sto nikome nije podredjen" 1li kako mi, koji nemamo vlast nad sobom, mozemo da se kunemo svojom glavomB Ona je vlasnistvo drugoga" 1ko mislis da tebi pripada, promeni onda, ako mozes, jednu dlaku na njojC 17- %a le8 ne a /ude "ijec va#a& da8 da@ ne8 ne=a ne bi govorio5 .,ako ce mi onda poverovatiB. #ristos kaze5 .Verovace ti ako uvek budes govorio istinu i nikada se ne budes kleo". ;er, niko ne izaziva toliko nepoverenje kao onaj koji se olako kune" A #to je vi#e od ovoga8 od (loga je!ospod kaze da sve sto je u zakletvi vnse od .da. ili .ne., dolazi od djavola" 1li, reci ces5 .=a li je onda %akon 4ojsejev, koji naredjuje da se kunemo, bio rdjavB2293 . %naj da u ono vreme nije bilo zlo zakleti se, ali posle #rista jeste" Tako je i sa obrezanjem i uopste sa svim jevrejskim obicajima" Odojcetu prilici da sisa na grudima majke, dok je to sramota za odraslog coveka"
=uli #te da je a(ano& O o (a o o8 i (u/ (a (u/-0.?2 %akon je iz snishodjenja dopustao odmazdu, kako ljudi ne bi cinili zlo jedni drugima zbog straha da im ne bude uzvraceno" A ja vam a(em da #e ne 9"otivite (lu8 nego8 a o te o uda"i 9o de#nom o/"a(u tvom8 o "eni mu i d"ugi" ,ada kaze .zlo., misli na djavola, koji deluje kroz ljude" %ar ne treba da se protivimo djavoluB =a, treba, ali ne tako sto cemo istom merom uzvratiti svome bliznjem, vec trpljenjem" Vatra se ne gasi vatrom nego vodom" $emoj misliti da je ovde rec samo o udarcu u obraz, vec o svakoj vrsti nepravde" ?<$?,- * oji !oce da #e #udi # to/om i o#ulju tvoju da u(me8 9odaj mu i !aljinu1ko te odvuce na sud i stane ti dosadjivati, uz ono sto trazi, podaj mu i haljinu" * a o te o 9otje"a jednu milju80.52 idi # njim dvije.1li, sta to govorim., kaze !ospod, .kakvu kosulju i haljinuB / samo telo svoje podaj onome koji te nepravedno vuce na sud, te ucini i vise od onoga sto od tebe trazi" ?.- :oji i#te u te/e8 9odaj mu@ i oji !oce od te/e da 9o(ajmi8 ne od"eci mu" Podaj mu, makar on bio neprijatelj, prijatelj ili nevernik, bilo da trazi novac ili kakvu drugu pomoc" .Pozajmiti. ovde misli jednostavno bez kamate, jer su i u %akonu davali bez kamate" 22+3 ?1$??- =uli #te da je a(ano& Lju/i /li(njega #vojega8 i m"(i ne9"ijatelja #vojega-0.72 A Ja vam a(em& Lju/ite ne9"ijatelje #voje" Ovde je !ospod dosao do vrhunca vrlina, jer sta je vece od ljubavi prema neprijateljimaB To nije nemoguce postici" 4ojsej i Pavle ljubili su vise od sebe samih ;evreje koji su besnili protiv njih, a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima" 7(
'lago#iljajte one oji va# unu8 cinite do/"o onima oji va# m"(e i molite #e (a one oji va# v"ijedjaju i gone-
$jih treba da smatramo svojim dobrociniteljima, jer svaki koji nas progoni i kusa, olaksava nam kaznu koja nas ceka zbog nasih grehova" Osim toga, &og ce nam zato dati veliku nagradu" %ato poslusaj sta kaze5 %a /udete #inovi Oca #vojega oji je na ne/e#ima@ je" On #vojim #uncem o/a#java i (le i do/"e@ i daje da(d na 9"avedne i ne9"avedne& Vidis li koliko ti blago donosi onaj koji te mrzi i zlostavlja, samo ako hoces da pretrpisB Pod .dazdom. i .suncem. razumi znanje i ucenje, jer &og sve prosvetljuje i uci" Je" a o lju/ite one oji va# lju/e8 a vu 9latu imate> Ne cine li ta o i ca"iniciB %adrhtimo od straha, jer nismo slicni cak ni carinicima,2203 posto mrzimo i one koji nas ljube" ?7$?A- * a o 9o(d"avljate #amo /"acu #voju8 #ta odvi#e cinite> Ne cine li ta o i ne(na/o#ci> 'udite vi8 da le8 #av"#eni8 ao #to je #av"#en Otac va# ne/e# i" 22D3 Onaj koji jedne ljubi kao prijatelje, a druge mrzi, nije savrsen" Savrsenstvo je ljubiti sve ljude >jednako?
NAPOMENA&
(" Po ucenju Svetih Otaca, telo nije samo privremeno obitalspte duse, niti tamnica u kojoj je dusa nakon pada
zarobljena i koje se treba osloboditi, vec je i ono pozvano na preobrazenje, obozenje i vecni zivot" &ez Vaskrsenja tela, duse ne bi mogle da osete punocu blazenstva buduceg veka" - Svetom Pismu se jasno vidi da su telesne bolesti posledica duhovne raslabljenosti i greha" !ospod, kao istinski lekar, ne leci samo bolest tela vec isceljuje i glavni uzrok telesne bolesti, ogrehovljenost duse
2" &lazeni 1vgustin kaze da je !ospod sada sam otvorio usta, dok je u Starom %avetu obicavao da otvara usta
proroka >O besedi na !ori, 4igne, P"6" t" 97?
9" Ps"(5( 7" &lazeni su, dakle oni koji su .bogobojazljivi i smireni duhom". *" Sveti Oci nas uce da su strasti nase prirodne, bogomdane energije, koje su deformisane grehom" 'ilj naseg
duhovnog zivota nije, dakle, postizanje stanja neosetljivosti, vec bestrasca, koje ne podrazumeva odsustvo strasti, vec preusmeravanje nasih prirodnih energija prema bogomdanom cilju i stiacnju vrlina >Evagrije Pontijski smatra da je bestrasce neodvojivo od ljubavi, dok =ijadoh <oticki govori o .ognju bestrasca.?" Prema tome, dobro je bogatiti se, ali ne materijalnim blagom, vec &ogom" =obro je gneviti se, ali na na bliznjega svoga, vec na greh i grehovne pomisli" =obro je voleti slavu, ali ne prolaznu i sujetnu slavu ovoga sveta, vec nebesku slavu koja se stice smirenjem i sluzenjem drugima"
+" Prep" ;ustin 'elijski u svom tumacenju Evandjelja od 4ateja pise5 .'elomudrije je vrlina koja ne dopusta da
se u dusi covekovoj zadrzi i nastani rdjava misao, rdjavo osecanje, rdjava zelja" Od svega toga dusa treba da je zdrava, cela, cista" Stoga je najbolje prevesti sa zdravoumlje, celoumlje" %latoust ovu vrlinu naziva A sveopsta vrlina., >/bid, str" (7*?"
:" - Svetom Pismu pojam .srca. ima mnogo sire znacenje nego sto to ima u danasnje vreme" Srce je duhovno
srediste covekovog bica" Ono nije samo organ emocija, vec i gnoseoloski organ" - &ibliji mozemo videti da
72
srce moze da .misli., .razume., .zamislja., .pamti." Srce moze da .odlucuje." Svetootacka, tradicija srce smatra i glavnim organom bogopoznanja" Otuda se u Evandjelju i kaze5 .&lazeni cisti srcem, jer ce &oga videti., posto poznanje &oga u biblijskoj tradiciji nije stvar intelektualne spoznaje racionalnog uma, vec .vidjenje. &oga cistim srcem, Onakvog kakav jeste i sjedinjenje sa $jim"
0" -p" 2",or" *5(0 D" - Svetom Pismu iamo nekoliko slucajeva samoubistava5 Saula, cara izrailjskog >up" ("'ar" 9(57A*@ ( =n" ()57A
*?@ 1hitofela >up" 2" 'ar (:529?@ cara %imrija >up" 9"'ar" (+5(0? i ;ude >up" 4t" 2:5*@ ="1p" (5(0?"
()" (" Pet" 2522 ((" !rcko slovo .jota. >jevr" jodh?" To je najmanje slovo jevrejskog alfabeta i simvol je neceg malog i neznatnog"
- grckom sistemu brojeva, jota pracena akcentom A oznacava broj () koji je simvol deset &ozijih zapovesti"
(2" ;ov" (5( (9" -p" ("4ojs" D5*A+@ 2"4ojs" 2)5(9@ *"4ojs" *5(: (7" ="ap" (95+A(2@ 295 2A9 (*" Sinedrion, skupstina >jev" Sanhedrin?@ sastojao se od :( clana i cinili su ga knjizevnici, staresine, istaknuti
clanovi svestenickih porodica i prvosvestenik koji je bio predsedavajuci" Sinedrion je imao ulogu suda posto su imljani ;evrejima ostavili sudsku autonomiju i mogao je da donese sve presude, ukljucujuci i smrtnu kaznu, iako je za njeno izvrsenje bila potrebna saglasiost rimskog prokuratora" Sinedrionom se nije nazivao samo Sanhedrin vec i svaki lokalni savet koji je imao ulogu mesnog suda"
(+" ;ev" reHk" ec je o uvredi koja je bila uobicajena u to vreme" (:" - $ovom %avetu se pakao najcesce naziva recju .geena."To je rec jevrejskog porekla, koja oznacava dolinu
>sina? #inomova >jev" geAhenna, !eA#innom?" Ova dolina se nalazi juzno od ;erusalima gde je bacano djubre i spaljivane mrgve zivotinje" Otuda je ova dolina postala simvol vecne kazne"
(0" &l" 1vgustin smatra da rec .suparnik. oznacava .&ozju zapovest., koja se protivi onima koji zele da grese"
=akle, treba se pomiriti sa &ozjom zapovescu dok je vreme, da ne bismo bili predani na vecno mucenje" Prepodobni =orotej !aski u svojim poukama >9, 9? suparnikom naziva savest jer se stalno suprotstavlja nasoj zloj volji" /pak, vecina drevnih tumaca smatra da je suparnik A djavo, kako se i kaze u ("Pet" *,0"
(D" -p" 2"4ojs" 2)5(7@ 7"4ojs" 2)5()@ *"4ojs" *5(0 2)" -poredi * 4oj" 27, (A7" Po jevrejskim zakonima jedino je muz mogao otpustiti zenu, dok zena nije imala
pravo da samovoljno ostavi svoga muza" Prilikom razvoda zena bi dobijala tzv" otpusnu knjigu" Ovaj zakon je omogucavao zeni da se preuda, i pravno je stitio od njenog bivseg muza, ako bi on pozeleo da je ponovo uzme k sebi
2(" - #ristovo vreme medju knjizevnicima postojali su razliciti stavovi o ovom pitanju" abi Samaj je tvrdio da je
preljuba jedini razlog za razvod, dok je rabi #ilel bio liberalniji i smatrao je da reci iz * 4oj" 275( mogu odnositi na vise razloga" /zmedju ostalog, tvrdio je da se zena moze otpustiti ako lose kuva"
22" /s" ++5( 29" *"4ojs" +5(9@ ()52) 27" 2"4ojs" 2(522A2:@ 9"4ojs" 275(DA2)@ *"4ojs" (D5(D 2*" ;edna rimska milja iznosila je oko ("* kilometara 79
2+" -p" 2"4ojs" 2252*@ 9"4ojs" 2*59+A9:@ *"4ojs" 295(DA2) 2:" 9"4ojs" (D5(0@ *"4ojs" 295+ 20" 'arinike su u ono vreme prezirali ne samo ;evreji vec i drugi narodi, zato sto su cesto bili pohlepni, surovi i
neposteni u vrsenju svoga posla"
2D" ,od 6uke >+5 99A9+? nalazimo na dopunske pouke koje su u vezi sa ovim pomenutim"
!61V1 SEST1 Na#tava 'e#ede na Go"i& o milo#tinji8 o molitvi Oce na#8 o 9"a#tanju8 9o#tu8 i#tin# om /ogat#tvu8 #lu(enju 'ogu i u(danju u Oca Ne/e# og ,- Pa(ite da milo#tinju #voju ne cinite 9"ed ljudima da va# oni vide@ inace 9late nemate od Oca #vojega oji je na ne/e#imaPosto ih je doveo do ljubavi kao najvece vrline, !ospod sada govori o sujeti koja se prikrada dobrim delima" Pogledaj sta kaze5 .Pazite.@ kao da govori o nekoj strasnoj zveri i upozorava te da pazis da te ona ne rastrgne" 1ko dajes milostinju .pred ljudima., i to ne radis da bi te oni videli, neces biti osudjen" 1li, ako to cinis radi sujete, bices osudjen cak i ako podas milostinju tajno u svojoj sobi, jer &og kaznjava ili nagradjuje nasu nameru" .- :ada8 da le8 daje# milo#tinju8 ne t"u/i 9"ed #o/om8 ao #to cine licemje"i 9o #inagogama i 9o ulicama da i! ljudi !vale6icemeri nisu imali trube, vec ovde !ospod ismeva njihovu nameru, posto su oni zeleli da rastrube >pred ljudima? svoje milosrdje" .6icemeri. su oni koji nastoje da se predstave drugacijim nego sto zapravo jesu" Tako se oni pokazuju kao milostivi, iako nisu takvi" 4ai#ta vam a(em& P"imili #u 9latu #voju& Sva ce im plata biti pohvala koju su primili od ljudi" 1- A ti ad cini# milo#tinju8 da ne (na ljevica tvoja #ta cini de#nica tvoja-
77
%eleci da naglasi svoje reci, !ospod kaze5 .1ko je moguce, sakrij i od samog sebe da si dao milostinju". - drugom smislu, .levica. oznacava sujetu, a .desnica. milostinju" =akle, .da ne zna sujeta za tvoju milostinju." 7" %a /i milo#tinja tvoja /ila u tajno#ti@ i Otac tvoj oji vidi tajno8 u(v"atice te/i javno,adaB ,ada sve bude otkriveno i javno, i tada ces jos vise biti proslavljen" 5- * ada #e moli# 'ogu8 ne /udi ao licemje"i8 oji "ado 9o #inagogama i na "a# "#cu ulica #toje i mole #e da i! videljudi- 4ai#ta vam a(em& P"imili #u 9latu #voju6icemerima naziva i one ljude koji misle da sluze &ogu, a u stvari sluze ljudima" Od njih ce zato i primiti svoju platu" 6- A ti ada #e moli#8 udji u lijet #voju8 i (atvo"iv#i v"ata #voja8 9omoli #e Ocu #vome oji je u tajno#ti@ i Otac tvoj oji vidi tajno8 u(v"atice te/i javno.Sta, dakle@ zar ne treba da se molim u crkviB. / te kako treba, ali sa ispravnim nastrojenjem srca, a ne radi pokazivanja" $e smeta molitvi mesto, vec nacin i namera s kojom se molimo" 4nogo je i onih koji se tajno mole da bi ugodili ljudima" 2(3 7- A ada #e molite8 ne 9"a(no#lovite ao ne(na/o#ci- .Praznosloviti. znaci traziti u molitvi svetske stvari, kao sto su slava, bogatstvo ili pobeda" Ova rec223 >na grckom jeziku oznacava nerazgovetan, deciji govor" %ato pazi da ne praznoslovis >u molitvi?"
Je" oni mi#le da ce (a mnoge "ijeci #voje /iti u#li#eni- $isu nam potrebne duge molitve vec krace i ucestalije" &olje je izgovoriti manje reci, ali zato biti istrajniji u molitvi" A- Ne /udite8 da le8 #licni njima@ je" (na Otac va# #ta vam t"e/a 9"ije no #to (ai#tete od njega'ilj molitve nije da naucimo &oga sta nam je potrebno, vec da odvojimo svoj um od zitejskih stvari i da dobijemo duhovne koristi od razgovora s &ogom" ;- Ova o8 da le8 molite #e vi& Oce na# oji #i ia ne/e#ima" ;edno je zavet, a drugo molitva" %avet je obecanje koje dajemo &ogu, na primer, kada se zavetujemo da cemo se uzdrzavati od vina ili neceg drugog" 4olitva je, medjutim, trazenje nekog dobra od !ospoda" ,ada kaze5 .Oce., #ristos ti pokazuje kakvog si se blaga udostojio, postavsi sin &ozji >po blagodati?" 1 kada kaze5 .na nebesima. pokazuje ti otadzbinu tvoju i ocinski dom" 1ko hoces da &oga imas za Oca, onda gledaj u nebo, a ne u zemlju" $e govori .Oce moj., nego .Oce nas., jer si duzan da na sve ljude gledas kao na svoju bracu, decu jednog Oca >nebeskog?" %a #e #veti *me Tvoje& Ovo znaci5 ucini nas svetim da bi se i Ti proslavljao kroz nas" ;er, kao sto se &og huli preko mene, tako neka se kroz mene i .sveti., to jest, neka se slavi kao Svet" ,<- %a dodje ca"#tvo tvoje8 to jest, drugi dolazak >!ospodnji?" Samo onaj koji ima cistu savest moli se da dodje Vaskrsenje i sud" %a /ude volja tvoja i na (emlji ao na ne/u7*
.$auci nas da vrsimo volju Tvoju kao sto je vrse andjeli na nebu". ,,- +lje/ na# na#u#ni daj nam dana#,aze5 .nasusni.,to jest, hleb koji nam je potreban za odrzanje zivota i telesnog zdravlja" Ovim nas uci da odbacimo svaku brigu za sutra" .#leb nasusni. je takodje Telo #ristovo, pa se zato molimo da #e njime pricescujemo bez osude" ,.- * o9"o#ti nam dugove na#e8 ao #to i mi o9"a#tamo du(nicima #vojimPosto gresimo i posle krstenja, molimo se &ogu da nam oprosti, i to da nam oprosti kao sto i mi oprastamo .duznicima svojim." 1ko budemo zlopamtili, !ospod nam nece oprostiti, jer On gleda na nas, i kako mi cinimo drugima, tako ce i On uciniti nama" ,1- * ne uvedi na# u i# u#enje4i ljudi smo slabi i zato ne treba da trcimo u iskusenja" 1ko smo vec pali, treba da se molimo da nas iskusenje potpuno ne savlada" %a onoga koga je iskusenje pobedilo i savladalo kazemo da je pao u .jamu iskusenja." To se ne odnosi na onoga koji je pao, ali je ipak uspeo da pobedi iskusenje" No i(/avi na# od (loga& $ije rekao od zlih ljudi, jer nam zlo ne cine ljudi, vec djavo"
Je" je tvoje ca"#tvo i #ila i #lava u vije ove- Amin" 293 !ospod nas hrabri, jer ako je nas Otac 'ar, silan i slavan, tada cemo sigurno pobediti zloga i naposletku biti proslavljeni" ,?- Je" a o o9"o#tite ljudima #ag"e#enja nji!ova8 o9"o#tice i vama Otac va# ne/e# iOpet nas uci da ne pamtimo zlo" Podseca nas na Oca, kako bi se postideli $jega, jer smo deca takvoga Oca, a ponasamo se kao divlje zveri" (*" A o li ne o9"o#tite ljudima #ag"e#enja nji!ova8 ni Otac va# nece o9"o#titi vama #ag"e#enja va#a& $ista toliko ne mrzi krotki !ospod kao nemilosrdje" (+" A ad 9o#tite8 ne /udite #umo"ni ao licemje"i@ je" oni natmu"e lica #voja da #e 9o a(u ljudima a o 9o#te- 4ai#ta vam a(em& P"imili #u 9latu #voju.$atmuriti lice. znaci pobledeti u licu, kako ono ne bi izgledalo onakvo kakvo jeste, vec sumorno i mracno" ,7$,A- A ti ada 9o#ti#8 nama(i glavu #voju80?2 i lice #voje umij8 da te ne vide ljudi gdje 9o#ti#8 nego Otac tvoj oji je u tajno#ti@ i Otac tvoj oji vidi tajno8 u(v"atice te/i javno$ekada su se ljudi u znak radosti mazali uljem posle kupanja" Tako i ti cini i budi radostan kada postis" .-lje. jos oznacava milosrdje, a nasa .glava. je #ristos, koga treba pomazivati delima milosrdja, a .lice., to jest, cula, omivati suzama pokajanja" 2*3
7+
,;$.,- Ne #a/i"ajte #e/i /laga na (emlji8 gdje moljac i "dja va"i8 i gdje lo9ovi 9ot o9avaju i "adu@ nego #a/i"ajte #e/i /laga na ne/u8 gdje ni moljac ni "dja ne va"i8 i gdje lo9ovi ne 9ot o9avaju i ne "adu" Posto je izoblicio bolest sujete, sada govori o nesticanju, jer ljudi upravo zbog sujete skupljaju vise nego sto im je potrebno" Pokazuje nam da su zemaljska blaga beskorisna, jer odecu i hranu kvare moljac i rdja, dok zlato i srebro kradu lopovi" 1 onda, da 4u niko ne bi prigovorio kako ne bivaju svi ljudi pokradeni od lopova, !ospod kaze5 .Pa cak i da se nista od toga ne dogodi, samo to sto ste zarobljeni brigom o bogatstvu, velika je muka". %ato im kaze5 Je" gdje je /lago va#e8 ondje ce /iti i #"ce va#e..$.1- Svjetilj a tijelu je o o- A o8 da le8 o o tvoje /ude (d"avo8 #ve ce tijelo tvoje #vijetlo /iti- A o li o o tvoje va"no /ude8 #ve ce tijelo tvoje tamno /iti- A o je8 da le8 #vjetlo#t oja je u te/i8 tama8 oli a je te tamaC To znaci ako opteretis svoj um brigom o prolaznim stvarima ugasices svetiljku i pomraciti svoju dusu" ,ao sto zdravo oko prosvetljuje telo, a kvarno i bolesno ga pomracuje, tako i brige >ovoga sveta? oslepljuju um" 1 kada se um pomraci, pomracuje se i cela dusa, a s njom jos vise i telo" .?- Ni o ne mo(e dva go#9oda"a #lu(iti=vojicom gospodara naziva one koji daju medjusobno protivne zapovesti" Takvi su gospodari &og i mamon"2+3 4i od djavola pravimo svoga gospodara, kao sto od svoga stomaka pravimo sebi boga, iako je u stvari !ospod nas jedini i istiniti &og i gospodar, dok je mamon nepravda" Je" ili ce jednoga m"(iti8 a d"ugoga lju/iti@ ili ce #e jednoga d"(ati8 a d"ugoga 9"e(i"ati- Ne mo(ete #lu(iti 'ogu i mamonu& Vidis li da je nemoguce bogatom i nepravednom coveku da sluzi &ogu, jer ga njegovo koristoljublje udaljuje od &ogaB .5- 4ato vam a(em& Ne /"inite #e du#om #vojom #ta cete je#ti8 ili #ta cete 9iti@ ni tijelom #vojim u #ta cete #e odjenuti" %asto nam ovo govoriB %ato, sto briga o prolaznim stvarima udaljuje coveka od &oga" =usa ne moze da jede jer je bestelesna, ali !ospod ovo kaze drzeci se uobicajenog nacina govora" Ocigledno je da dusa ne moze da boravi u telu, ako se ono ne hrani" !ospod nas ne sprecava da radimo, vec nam zabranjuje da se potpuno predamo svojim brigama i tako zanemarimo &oga" Treba obradjivati zemlju, ali i raditi na svojoj dusi" Nije li du#a 9"ete(nija od !"ane8 i tijelo od odijela> %ar nam nece dati hranu i odecu !ospod, koji nam je dao ono sto je preteznije od toga, stvorivsi nam dusu i telo" .6- Pogledajte na 9tice ne/e# e a o ne #iju8 niti (anju8 ni #a/i"aju u (itnice@ 9a Otac va# ne/e# i !"ani i!- Ni#te li vi mnogo 9"ete(niji od nji!/ako je mogao da navede primer /lije i ;ovana >Pretece?, On spominje ptice, da bi nas postidio, jer smo postali beslovesniji od njih" !ospod ih hrani tako sto im je dao prirodni nagon da sakupe hranu" 7:
.7- A o od va# /"inuci #e mo(e 9"idodati "a#tu #vome la at jedanB Ovo znaci da iako se mnogo brines, nista ne mozes uciniti, ako to nije po volji &ozjoj" %asto onda sebe mucis bez razlogaB .A$.;- * (a odijelo #to #e /"inete> Pogledajte na "inove u 9olju a o "a#tu@ ne t"ude #e niti 9"edu- Ali ja vam a(em da #e ni Solomon u #voj #lavi #vojoj ne odjenu ao jedan od nji!!ospod nas posramljuje ne samo preko beslovesnih ptica vec i preko krinova koji venu" ,ada je &og tako ukrasio cvece kome to nije potrebno, koliko ce tek pre zadovoljiti nasu potrebu za odecomB On nam pokazuje da koliko se god mi brinuli, nikada se necemo tako lepo obuci kao krinovi u polju" 'ak ni premudri i preslavni Solomon, za sve vreme svoga carevanja, nikada se nije tako obukao" 1<- Pa ad t"avu u 9olju8 oja dana# je#te a #ut"a #e u 9ec /aca8 'og ta o odijeva@ a amoli va#8 malovje"ni> /z ovoga mozemo da naucimo da se ne treba brinuti o spoljasnjoj lepoti, jer to prilici prolaznom cvecu" %ato su oni koji sebe ukrasavaju nalik na travu" .1li, vi ste, kaze, slovesna stvorenja kojima je &og sazdao dusu i telo". .4alovjerni. su svi oni koji se brinu >za prolazne stvari?, jer kada bi imali savrsenu veru u &oga, ne bi se o tome toliko brinuli"
1,$1.- Ne /"inite #e8 da le8 govo"eci& #ta cemo je#ti8 ili #ta cemo 9iti8 ili cime cemo #e odjenuti> Je" #ve ovo ne(na/o#ci i#tu$e zabranjuje nam, dakle, da jedemo, vec da govorimo5 .Sta cemo jestiC. &ogati uvece govore5 .Sta cemo sutra jestiB. Vidis da zabranjuje prejedanje i neumerenost" 1.$11- A (na i Otac va# ne/e# i da vama t"e/a #ve ovo- Nego i#tite naj9"ije =a"#tvo 'o(ije8 i 9"avdu njegovu8 i ovo ce vam #e #ve dodati'arstvo &ozje je uzivanje >vecnih? blaga" Ono se stice pravednoscu" Onome koji trazi duhovna blaga, !ospod, u svojoj velikodusnosti, daje i telesna" 1?- Ne /"inite #e8 da le8 (a #ut"a@ je" #ut"a /"inuce #e (a #e- %o#ta je #va ome danu (la #voga@ To jest, nevolje i muke svoje" =osta ti je da se trudis i mucis za danas" 1ko se jos budes brinuo za sutra, i stalno sebe opterecivao telesnim stvarima kada ces imati vremena za &ogaB
NAPOMENA&
(" Sveti Oci cesto pisu o strasti covekougodnistva koja podrazumeva cinjenje vrlinskih dela da bi se dopali
ljudima i od njih dobili pohvalu ili neku materijalnu korist" >up" !al" (5()?
2"
ec oznacava brz i neartikulisan govori i cesto ponavljanje, dakle, brbljanje, praznoslovlje" - religijama neznabozackih naroda molitve su cesto bile deklamovane brzo i neartikulisano" Vulgate" &ile su nepoznate Tertulijanu, ,iprijanu, Origenu, ,irilu ;erusalimskom, ;eronimu, 1vgustinu,
9" Postoji misljenje da su ove reci naknadno usle u tekst Evandjelja" $jih ne nalazimo u najranijim rukopisima 70
!rigoriju $iskom i drugim ocima" Evtimije %igaben je misljenja da su ih dodali tumaci ili prepisivaci, posto ih u crkvenom bogosluzenju izgovara svestenik nakon procitane molitve !ospodnje"
7" -p" /s" +(59 *" Ovde !ospod pokazuje da post nije samo telesno uzdrzavanje od hrane i pica, vec istovremeno podrazumeva
trud u delima milosrdja , ociscenje cula pokajanjem, kao i odsustvo svakog licemerja i sujete"
+"
ec aramejskog porekla koja oznacava bogatstvo i pohlepu" ec je o personifikaciji srebroljublja"
!61V1 SE=41 :"aj 'e#ede na Go"i& o neo#udjivanju /li(nji!8 cuvanju #vetinje i 9o#tojano#ti u molitvi8 o u# im v"atima i te#nom 9utu8 o la(nom i(v"#enju (a9ove#ti +"i#tovi! ,- Ne #udite8 da vam #e ne #udi" 2(3 !ospod ne zabranjuje da ispravljamo druge, vec da ih osudjujemo" =ok je ispravljanje na korist bliznjih, osudjivanjem ih ismevamo i preziremo, jer sami imajuci velike grehove, osudjujemo druge koji su manje gresni od nas i koje ce suditi &og" .$5- Je" a vim #udom #udite8 ona vim ce vam #e #uditi@ i a vom mje"om mje"ite8 ona vom ce vam #e mje"iti- A (a#to vidi# t"un u o u /"ata #vojega8 a /"vno u o u #vome ne o#jeca#> *li8 a o ce# "eci /"atu #vojemu& #tani da ti i(vadim t"un i( o a tvoga@ a eto /"vno u o u tvome> Licemje"e8 i(vadi naj9"ije /"vno i( o a #voga8 9a ce# onda vidjeti i(vaditi t"un i( o a /"ata #vojegaOnaj koji zeli da ispravi druge mora sam da bude besprekoran" 1ko on ima .brvno. u oku svome, to jest velike i javne grehove, a prekoreva drugoga, koji u oku ima samo .trun., ucinice ga jos bestidnijim u svome grehu" !ospod nam pokazuje da onaj koji mnogo gresi nije u stanju da jasno 7D
vidi greh brata svoga, jer kako ce covek koji ima .brvno. u oku videti >grehove? coveka koji je manje sagresio" 6- Ne dajte #vetinje 9#ima@ niti /acajte /i#e"a #voji! 9"ed #vinje8 da i! ne 9oga(e nogama #vojim8 i o "enuv#i #e ne "a#t"gnu va#" 223 .Psi. su nevernici, a .svinje. vernici koji vode necist i sraman zivot" %ato ne treba pricati o tajnama vere pred nevernicima, niti govoriti prekrasne i skupocene reci bogoslovlja pred necistima" .Svinje. ce prezreti i pogaziti ono sto smo rekli, a .psi. ce se okrenuti i rastrgnuti nas" To rade takozvani filosofi, jer kada cuju da je &og raspet, rastrzu nas svojim silogizmima, mudrujuci da tako nesto nije moguce" 7$A- *#tite8 i dace vam #e@ t"a(ite8 i naci cete@ ucajte8 i otvo"ice vam #e- Je" #va i oji i#te8 9"ima@ i oji t"a(i nala(i@ i oji uca8 otvo"ice mu #e" - prethodnim poukama, !ospod nam je predao velike i teske zapovesti" Ovde nam pokazuje kako se one izvrsavaju uz pomoc neprestane molitve" ekao je5 ./stite., dakle, neprestano trazite, a ne .jednom zatrazite." Posle toga, Svoje reci potvrdjuje primerom iz svakodnevnog zivota5 ;$,<- *li oji je medju vama covje u oga a o #in njegov (ai#te !lje/a8 amen da mu da> *li a o "i/e (ai#te8 da mu da (miju> Ovde nas uci da nije potrebno samo da uporno trazimo, vec i da trazimo ono sto nam je na korist" .,ada vam deca., kaze, .traze ono sto im je potrebno, hleb i ribu, vi im dajete ono sto zele" Tako i vi, trazite ono sto je duhovno, a ne telesno". ,,- :ada8 da le8 vi (li /uduci8 umijete da"e do/"e davati djeci #vojoj8 oli o ce vi#e Otac va# ne/e# i dati do/"a onima oji mu i#tu> 6jude naziva zlim, uporedjujuci ih sa sve dobrim &ogom" $asa je priroda dobra, jer je &og takvu stvorio, ali zli postajemo svojom slobodnom voljom" ,.- Sve8 da le8 #to !ocete da cine vama ljudi8 ta o cinite i vi njima& je" to je 4a on i P"o"oci-kratko nam pokazuje put ka vrlini" 4i, ljudi, sami po sebi znamo kako treba da se ponasamo prema svojim bliznjim" 1ko zelis da ti drugi cine dobro, cini i ti njima dobro" 1ko zelis da te tvoji neprijatelji vole, voli i ti njih, jer nas %akon &ozji i Proroci uce isto ono sto nam nalaze i prirodni zakon" ,1- Udjite na u# a v"ata@ je" #u #i"o a v"ata i #i"o 9ut #to vode u 9"o9a#t8 i mnogo i! ima oji njime idu.-skim vratima. naziva podvige koje dobrovoljno prihvatamo, dakle post i drugo, kao i iskusenja koja nam dolaze mimo nase volje, na primer, zatvori i progoni" ,ao sto krupan covek, ili onaj koji nosi veliki teret, ne mogu da prodju kroz uska vrata, tako isto kroz njih ne moze da prodje ni slastoljubac ili bogatas" Takvi ulaze na siroka vrata" =a bi pokazao kako je teskoba kratkotrajna, a sirina prolazna, koristi reci .vrata. i .put." ,roz .uska vrata., to jest, zlostradanja prolazi onaj koji se zlopati, dok slastoljubljem, kao .sirokim putem., ide covek koji zivi bez uzdrzanja" Posto su oba puta prolazna, treba izabrati onaj koji je bolji" ,?- Je" #u u# a v"ata i tije#an 9ut #to vode u (ivot8 i malo i! je oji ga nala(e*)
Ove reci izrazavaju cudjenje, kao da govori5 .1vaj, kako je tesan taj put". 1li, kako to da !ospod na drugom mestu kaze5 .4oje breme je lako.B293 Ono je zaista lako, ako imamo u vidu nagrade koje nas cekaju" ,5$,6- =uvajte #e od la(ni! 9"o"o a8 oji vam dola(e u odijelu ovcijem8 a i(nut"a #u vuci g"a/ljivi- Po 9lodovima nji!ovim 9o(nacete i!;eretici su lukavi i varalice, i zato !ospod kaze5 .'uvajte seC. Oni govore slatkim recima i pretvaraju se da zive casno, ali u tome i lezi zamka" .Odelo ovcije. je krotost u koju se oni preoblace kako bi nam laskali i prevarili nas" Poznacemo ih po njihovim .plodovima., to jest, po njihovim delima i zivotu" /ako su u stanju da se licemerno prikriju za neko vreme, ipak ce ih izobliciti oni koji imaju rasudjivanja" ,6$,7- Eda li #e /e"e # t"nja g"o(dje8 ili #a cic a #mo ve> Ta o #va o d"vo do/"o 9lodove do/"e "adja8 a (lo d"vo 9lodove (le "adja.Trnjem. i .cickom. naziva licemere" Oni su kao trnje jer nas iznenada ubodu, a kao cicak, zbog svoje lukavosti i prevejanosti" .%lo drvo. jeste svaki covek koji je iskvaren necistim i raspusnim zivotom" ,A- Ne mo(e d"vo do/"o 9lodove (le "adjati8 ni d"vo (lo 9lodove do/"e "adjati.=rvo zlo. ne moze roditi dobra ploda dok god je bolesno, ali ako ozdravi, moze" Vidis, dakle, da nije rekao .nece moci., vec samo dok je bolesno ne moze >da rodi dobra ploda?"
,;$.<- Sva o d"vo oje ne "adja do/"a 9loda8 #ijece #e i u oganj /aca- * ta o8 da le8 9o 9lodovima nji!ovim 9o(nacete i!!ospod se obraca ;evrejima, i govori isto sto im je ;ovan govorio"273 =rvo je slicno coveku jer se moze pricepiti od besplodnog greha na vrlinu" 2*3 .,- Nece #va i oji mi govo"i& Go#9ode8 Go#9ode8 uci u =a"#tvo ne/e# o@ no oji tvo"i volju Oca mojega oji je na ne/e#ima" #ristos nam ovim recima pokazuje da je On sam !ospod i &og" Takodje nas uci da necemo imati koristi od svoje vere, ako je ne potvrdimo delima" .Onaj koji tvori volju Oca mojega. nije onaj koji je samo jednom izvrsio volju &ozju, vec onaj koji je neprestano vrsi do smrti" $ije rekao5 .koji tvori 4oju volju., da ne bi sablaznio svoje slusaoce, vec .volju Oca 4ojega., jer je uvek jedna volja oca i njegovog sina, osim ako se sin odmetne od oca" ..$.1- Mnogi ce mi "eci u onaj dan& Go#9ode8 Go#9ode8 nije#mo li u ime tvoje 9"o"o ovali8 i tvojim imenom demone i(gonili8 i tvojim imenom cude#a mnoga tvo"ili> * tada cu im javno a(ati& Ni ad va# ni#am (nao@ idite od mene vi oji cinite /e(a onjeC $a pocetku propovedi, mnogi koji su bili nedostojni izgonili su demone" Oni su bezali od imena /susovog, jer je blagodat delovala cak i u nedostojnima, isto kao sto mi primamo osvecenje i od nedostojnih svestenika" / ;uda je cinio cudesa, cak i sinovi Skevini"2+3 ,ada /sus kaze5 .$ikad vas *(
nisam znao., On zeli da kaze, da ih u vreme kada su cinili cudesa nije poznavao, to jest, nije ih ljubio, jer se ovde pod .znanjem. podrazumeva .ljubav." .?$.5- Sva i8 da le8 oji #lu#a ove "ijeci moje i i(v"#uje i!8 u9o"edicu ga #a covje om mud"im oji #a(ida ucu #voju na amenu@ i uda"i da(d8 i dodjo#e vode8 i dunu#e vjet"ovi8 i navali#e na ucu onu8 i ne 9ade@ je" /je#e utemeljena na amenu$ijedna se vrlina ne moze zadobiti bez pomoci &ozje, te zato #ristos kaze5 .-poredicu ga sa covekom mudrim". .,amen. je #ristos, a .kuca. je dusa" =akle, nista nece pokolebati coveka koji izgradi svoju dusu na delanju zapovesti &ozjih@ ni .dazd., to jest, djavo koji je pao sa neba, ni od dazda narasle .vode., koje predstavljaju zle i nepravedne ljude koji se od tolikog .dazda. umnozavaju, ni .vetrovi., odnosno, zli duhovi, ni bilo kakvo drugo iskusenje, ne mogu da obore takvog coveka" .6$.7- A #va i oji #lu#a ove "ijeci moje i ne i(v"#uje i!8 /ice #lican covje u ludom oji #a(ida ucu #voju na 9ije# u@ i uda"i da(d8 i dodjo#e vode8 i dunu#e vjet"ovi i uda"i#e na ucu onu8 a 9ade8 i 9ad nje(in /ija#e #t"a#an!ovoreci o coveku koji veruje, ali ne izvrsava zapovesti #ristove, !ospod nije rekao5 .-poredicu ga sa covekom ludim., nego5 .bice slican coveku ludu., dakle, sam ce mu se upodobiti" Takav covek gradi kucu svoje duse na pesku, od loseg materijala, >to jest, bez vrlinskih dela koja su cvrst temelj?" %ato i pada pod iskusenjima" ,ada pretrpi nepogodu, to jest, kada se na dusu obrusi iskusenje, ona pada .strasnim padom." $evernici ne padaju, jer oni stalno leze na zemlji, vec vernik >koji ne zivi po zapovestima &ozjim?" %ato je i njegov pad strasan, buduci da je hriscanin"
.A$.;- * ad (av"#i *#u# "ijeci ove8 divlja#e #e na"od nauci njegovoj- Je" i! uca#e ao onaj oji vla#t ima8 a ne ao nji(evnici i fa"i#eji$isu se divile staresine, jer kako bi 4u se divili oni koji su !a preziraliB =ivilo 4u se nezlobivo mnostvo ljudi, i to ne $jegovoj recitosti, vec odvaznosti i autoritetu njegovog govora" On je govorio sa vecom vlascu nego Proroci" =ok su oni govorili5 .Tako govori !ospod., #ristos se narodu obracao kao &og5 .;a vam kazem."
NAPOMENA&
(" -p" 6k" +59:@ m" 25(A2@ (759A7@ (75()A(9 2" -p" Pr" 295D 9" Sholija u slovenskom prevodu glasi5 .&reme, jaram i put oznacavaju zapovesti" One su lake i dobre za sve koji
iskreno zele da obretu vecne i neizrecive blagoslove, ali su teske i mucne za nemarne i lenje i sve one koji sa sladostrascem jure za stvarima ovoga veka" %ato je malo onih koji se spasavaju" !ledaj da se i ti nadjes medju njima".
7" 4t" 95() *" 1ko se nakalemi plodnom mladicom i besplodno drvo moze da donese ploda" Tako isto i gresan i besplodan
covek nakalemljen #ristom, moze da donese plodove vrline" >up" im" ((5(DA27?"
*2
+" ="1p" (D5(7A(:
!61V1 OS41 O i#celjenju gu/avoga8 #luge a9etanovog8 ta#te Pet"ove i d"ugi! /ole#ni a8 o u#lovima idenja (a +"i#tom8 #ti#avanje /u"e na mo"u i i#celjenje gada"in# i! /e#omucni a ,$.- * ad #idje # go"e8 (a njim 9odje mnogo na"oda- * gle8 dodje gu/avac i lanja#e mu #e govo"eci& Go#9ode8 a o !oce#8 mo(e# me oci#titi" ,ao razborit covek, gubavac2(3 se nije popeo na goru da ne bi prekinuo propoved" 1li, kada je /sus sisao s gore, on 4u se poklonio" !ubavac nije rekao5 .1ko zamolis &oga, iscelices me., vec je pokazao vecu veru i rekao5 ,1ko hoces". %ato ga je #ristos i iscelio" 1$?- * 9"u(iv#i "u u *#u#8 do!vati ga #e govo"eci& +ocu8 oci#ti #e- * odma! #e oci#ti od gu/e #voje- * "ece mu *#u#& Gledaj8 ni ome ne a(uj8 nego idi i 9o a(i #e #ve#teni u8 i 9"ine#i da" oji je (a9ovjedio Moj#ej "adi #vjedocan#tva njima=otaknuvsi se gubavca, #ristos je pokazao da ne podleze %akonu koji je zabranjivao doticanje gubavih, vec da je On sam gospodar %akona"223 Takodje je pokazao da za $jega, kao cistog, nista nije necisto, i da od $jegovog svetog tela dolazi osvecenje" /zbegavajuci slavu, zapoveda gubavcu *9
da nikome ne govori, vec da se pokaze svesteniku, jer dok svestenik ne kaze da je gubavac ociscen, on je morao da ostane van grada"293 Pored toga mu zapoveda da prinese dar radi svedocanstva ;evrejima, kao da hoce da kaze5 .,ada me optuze da narusavam %akon, ti ces mi biti svedok da sam ti zapovedio da prineses darove koji se traze po %akonu". 5$6- A ad udje u :a9e"naum 9"i#tu9i mu a9etan0?2 moleci ga i govo"eci" $i on 4u nije prisao na gori, da ne bi prekinuo $jegovu propoved" To je onaj isti covek koga spominje 6uka" /ako 6uka kaze da je kapetan poslao /susu kao posrednike druge ljude >jevrejske staresine?,2*3 ipak ne protivreci 4ateju koji govori da je kapetan sam dosao /susu" Verovatno je prvo poslao druge, a potom je, videvsi da ce njegov sluga umreti, sam dosao i rekao5 6$7- Go#9ode8 #luga moj le(i doma odu(et8 i #t"a#io #e muci- A *#u# mu "ece& Ja cu doci i i#cijelicu ga,apetan nije doneo svoga slugu na postelji, jer je verovao da ga On moze i u odsustvu isceliti" %ato5 A$,<- * a9etan odgovo"i i "ece& Go#9ode8 ni#am do#tojan da 9od "ov moj udje#@ nego #amo "eci "ijec8 i o(d"avice #luga moj- Je" i ja #am covje 9od vla#cu8 i imam 9od #o/om vojni e8 9a "ecem jednome& idi8 i ide@ i d"ugome& dodji8 i dodje@ i #lugi #vome& ucini to8 i ucini- A ad cu *#u#8 (adivi #e i "ece onima #to idu (a njim& 4ai#ta vam a(em& ni u *("ailju toli e vje"e ne nadjo!.1ko ja., kaze, .kao carev sluga, zapovedim vojnicima koji su mi podredjeni, >i oni me slusaju?, Ti jos vise mozes da zapovedis smrti i bolestima, da oni ostave jednoga coveka i predju na drugoga". Telesne bolesti su vojnici &ozji i izvrsitelji kazne" #ristos se udivio ovim recima, pa kaze5 .$isam nasao toliko veliku veru ni medju /zrailjcima, kao kod ovoga neznabosca". 2+3 ,,$,.- A a(em vam8 da ce mnogi od i#to a i (a9ada doci i #je#ce (a t"9e(u # Av"aamom8 i *#a om8 i Ja ovom u =a"#tvu ne/e# ome@ A #inovi ca"#tva /ice i(gnani u tamu naj "ajnju@ ondje ce /iti 9lac i # "gut (u/a" !ospod nije otvoreno rekao5 .4nogi neznabosci ce sesti"""., kako ne bi ogorcio ;evreje, vec je to kazao na prikriven nacin5 .4nogi ce od istoka i zapada doci""". 1vraama je spomenuo kako bi pokazao da se On ne suprotstavlja Starom %avetu" !ovoreci o .tami najAkrajnjoj. naucio nas je da postoji i neka druga tama koja je manje strasna, jer u paklu postoje razliciti stepeni mucenja" O ;evrejima govori kao o .sinovima 'arstva., jer su starozavetna obecanja bila njima upucena" %ato i naziva /zrailj svojim prvencem" 2:3 ,1- A a9etanu "ece *#u#& *di8 i a o #i vje"ovao ne a ti /ude- * o(d"avi #luga njegov u taj ca#/scelivsi slugu samo Svojom recju, pokazao je da je govorio istinu kada je rekao da ce ;evreji biti izgnani iz 'arstva" ,?$,5- * do#av#i *#u# u dom Pet"ov vidje ta#tu njegovu gdje le(i i g"o(nica je t"e#e- * dotace #e "u e njene8 i 9u#ti je vat"a8 i u#tade i #lu(a#e mu" /sus je dosao u Petrov dom da bi tamo obedovao" ,ada se dohvatio zenine ruke, ne samo da je nju ostavila groznica, nego je i potpuno ozdravila" Odmah joj se povratila snaga, tako da je mogla da 4u sluzi, iako znamo da je potrebno duze vremena da se bolesnik oporavi i ojaca" =rugi evandjelisti kazu da su !a ukucani prvo molili za nju, pa je tek onda /sus iscelio zenu" 4atej ovo ne spominje radi kratkoce izlaganja" Vec sam ti ranije rekao da ono sto jedan evandjelist izostavi, drugi *7
spomene" $auci iz ovoga takodje da brak nije prepreka za vrlinu" / vrhovni apostol imao je tastu" 203 ,6$,7- A ad /i vece dovedo#e njemu /je#omucni! mnogo8 i i(agna du!ove "ijecju8 i #ve /ole#ni e i#cijeli8 da #e (/ude #to je a(ao *#aija 9"o"o govo"eci& On nemoci na#e u(e i /ole#ti 9one#e" -vece, sve do kasnih casova,2D3 dovodili su 4u bolesnike i On ih je kao covekoljubiv sve isceljivao" 1 kako ti ne bi posumnjao da je u tako kratkom vremenu iscelio toliko bolesti, evandjelista za svedoka navodi proroka /saiju" /ako prorok govori o gresima, 4atej spominje bolesti, poAsto vecina bolesti nastaje usled grehova" ,A- A ada vidje *#u# mnogo na"oda o o #e/e8 (a9ovijedi da 9"edju na onu #t"anu" On nije bio slavoljubiv, vec je hteo da se ukloni od zavisti ;evreja" ,;$.<- * 9"i#tu9iv#i jedan nji(evni "ece mu& Ucitelju8 ici cu (a to/om ud god 9odje#- )ece mu *#u#& Li#ice imaju jame i 9tice ne/e# e gnije(da@ a Sin =ovjeciji0,<2 nema gdje glavu (a loniti" .,njizevnikom. naziva onoga koji poznaje slovo %akona" ,ada je ovaj video mnoge znake koje je /sus ucinio, pomislio je kako ce On od toga zaraditi mnogo novca, pa je zato pozeleo da ide za $jim ne bi li i on nesto zaradio" 1li !ospod kao da odgovara na njegovu pomisao ovim recima5 .#oces da ides za 4nom da bi zaradio novac" %ar ne vidis da sam beskucnikB Takav treba da bude i onaj koji ide za 4nom". Ovo je rekao kako bi ga ubedio da se obrati i krene za $jim" 1li, knjizevnik je otisao" $eki govore da .lisice. i .ptice. oznacavaju demone" /sus, dakle, kaze5 .=emoni su nasli svoje obitaliste u tebi, zato nema pokoja za 4ene u srcu tvome". .,$..- A d"ugi od uceni a njegovi! "ece mu& Go#9ode8 do9u#ti mi naj9"ije da odem i u o9am oca #vojega- A *#u# mu "ece& +ajde (a mnom8 a o#tavi ne a m"tvi u o9avaju #voje m"tve,ada covek sebe preda !ospodu, ne treba da se okrece svetskim stvarima" Svakako, treba postovati svoje roditelje, ali &oga treba postovati vise od njih" Otac ovoga coveka bio je neverujuci sto se vidi iz /susovih reci5 .$eka mrtvi, dakle, neverujuci, ukopavaju svoje mrtve". ,ada ovome coveku nije dozvoljeno da sahrani svoga oca, tesko onima koji su krenuli dutem monaskog zivota, pa se okrecu svetskim stvarima" .1$.?- * ad udje u ladju8 (a njim udjo#e ucenici njegovi- * gle8 /u"a veli a na#tade na mo"u8 ta o da #e ladja 9o "i valovima@ a on #9ava#eSa Sobom je poveo samo Svoje ucenike da bi videli cudo" =opusta valovima da bacaju ladju po moru, kako bi ih naucio da trpeljivo podnose iskusenja, ali i da bi videvsi ovo cudo jos vise poverovali" !ospod spava da bi oni, kada se uplase, poznali svoju nemoc i prizvali !a u pomoc" Stoga kaze5 .5$.6- * 9"i#av#i ucenici njegovi 9"o/udi#e ga govo"eci& Go#9ode8 #9a#i na#8 i(gi/o#moB * "ece im& 4a#to #te #t"a#ljivi8 malovje"ni> $ije ih nazvao .nevernima., vec .malovernima." ,ada su rekli5 .!ospode, spasi nas. A pokazali su u tome veru, no rec5 .izgibosmo. A nije bila od vere, jer je /sus bio s njima u ladji, te nije bilo razloga za strah" Vidis li kako ih prekoreva zbog strasljivosti, zeleci da im pokaze da sama **
strasljivost sa sobom donosi opasnost" %ato prvo stisava nemir u njihovim dusama, a potom buru na moru" .6$.7- Tada u#tav#i (a9"ijeti vjet"ovima i mo"u8 i na#tade ti#ina veli a- A ljudi #e (acudi#e govo"eci& :o je ovaj da ga #lu#aju i vjet"ovi i mo"e> %acudili su se, jer je po izgledu bio covek, a po delima A &og" 2((3 .A- A ad on dodje na onu #t"anu u (emlju Ge"ge#in# u8 0,.2 #"eto#e ga dva /je#omucni a=ok su se ljudi u ladji cudili govoreci5 .,o je ovaj da ga slusaju i vetrovi i more., demoni dolaze da daju odgovor" /ako 4arko i 6uka govore o jednom coveku koga je opseo legion demona, ti razumi da je ovaj covek jedan od dvojice koju spominje 4atej, i to onaj koji je po zlu bio cuveniji" #ristos je k njima dosao sam, jer su toliko bili strasni da se niko nije usudjivao da ih dovede k $jemu" *(la(eci i( g"o/ova8 ta o o9a a8 da ne moga#e ni o 9"oci 9utem onim%iveli su u grobovima zato sto su demoni zeleli da ubede ljude kako ljudske duse posle smrti postaju demoni" 1li, neka nikome takvo nesto ne pada na pamet, jer kada dusa napusti telo, ne zadrzava se vise u ovome svetu" =use pravednika su u ruci &ozjoj, a duse gresnika odlaze u ad, tamo gde je otisla i dusa onog nemilostivog bogatasa" .;- * gle8 9ovi a#e govo"eci& Sta !oce# od na#8 *#u#e8 Sine 'o(iji> 4a" #i do#ao amo 9"ije v"emena da na# muci#> !le, prvo izrazavaju svoje neprijateljstvo, a potom !a ispovedaju kao Sina &ozjeg" =emonima je mucenje ako ih neko onemoguci da cine zlo ljudima" azumi da njihove reci .pre vremena. znace da su oni mislili da #ristos, ne moguci vise da podnosi njihovu veliku zlobu, nece cekati vreme mucenja" 1li, nije tako, jer je demonima dozvoljeno da se bore s nama do kraja sveta" 1<$1.- A dale o od nji! 9a#ija#e veli o "do #vinja- * demoni ga molja(u govo"eci& A o na# i(goni#8 do(voli nam da idemo u "do #vinja- * "ece im& *dite- * oni i(i#av#i otido#e u "do #vinja- * gle8 navali #ve "do #vinja # /"ijega u mo"e i uto9i#e #e u vodi=emoni su molili /susa da udju u svinje, kako bi pogubljenjem svinja ogorcili njihove gazde da ne prime #rista" #ristos im je ucinio po volji zeleci da pokaze kolika je njihova zloba prema ljudima, ali i da bi se videlo koliko bi nama ucinili jos vece zlo, samo da imaju vlast i da ih u tome !ospod ne sprecava" %ato !ospod cuva besomucnike da se ne ubiju" 11$1?- A #vinja"i 9o/jego#e i do#av#i u g"ad a(a#e #ve8 i (a /je#omucni e- * gle8 #av g"ad i(adje u #u#"et *#u#u@ i vidjev#i ga moli#e da /i oti#ao i( nji!ova "aja&uduci ozalosceni, stanovnici grada su se plasili da ce im se posle nesto jos strasnije dogoditi, pa su zato molili /susa da ode iz njihovog kraja" 1 ti nauci, da tamo gde se zivi .svinjskim zivotom. ne obitava #ristos, nego demoni"2(93
NAPOMENA&
(" !uba ili lepra, jeste vrsta teske kozne bolesti koja je bila rasprostranjena u podrucju Srednjeg /stoka" =elovi
koze na bolesniku postepeno su se pretvarali u rane, trulili i otpadali" &olesnima od lepre su takodje ispadali i zubi" ,od ;evreja ona je smatrana neposrednom &ozjom kaziom i postojalo je verovanje da ona dolazi samo
*+
od &oga i da je jedino &og moze izleciti" Otuda je lekari nisu lecili, vec su gubavci izolovani van naselja po strogim odredbama %akona i smatrani su necistim, te ih se niko nije smeo doticati" ;edino im je preostajalo da se nadaju u &ozju milost i cekaju $jegovo iscelenje" ,ada bi doslo do iscelenja, bolesnik se morao pokazati svesteniku koji bi potvrdio da je zdrav i ociscen" Potom je prinosena zrtva i ozdravljenik je mogao da se ukljuci u zajednicki zivot >up" 9 4oj" (9@ (7?"
2" Sveti %latoust kaze da ga dodiruje rukom kako bi pokazao da isceljuje ne kao sluga, vec kao !ospod., >up"
/bid"#omil 2*,(@ c"920?
9" -p" 9"4ojs" 25*D 7" 'enturion, kapetan, stotnik" Vojni zapovednik jedinice koja broji izmedju *) i ()) ljudi" ;edna rimska legija
brojala je do +) kenturija"
*" Ovaj kapetan je mogao biti ;evrejin u rimskoj vojnoj sluzbi" 4ozda je zbog toga i smatrao sebe nedostojnim da
primi !ospoda u svoju kucu i da ode k $jemu >up" 6k" :5 +A:?" ;evreji su, po svedocenju ;osifa <lavija, svoje sunarodnike u rimskoj vojnoj sluzbi smatrali gresnicima i gorim od carinika" 4edjutim, verovatnije je bio u pitanju stranac obracenik >prozelit?" - ,apernaumu su do danas sacuvani ostaci sinagoge koju je po predanju izgradio jedan rimski oficir"
+" Sholija u grckom tekstu kaze5 ,=rugi su ove reci ovako tumacili5 ,ada je ;akov, cuveni patrijarh, ugledao
lestvicu koja je dosezala do nebesa i andjele &ozje kako se penju i silaze niz nju, razumeo je da je !ospod bio prisutan na tom mestu, ali ne i da je svugde prisutan" Tako je rekao5 E,ako je strasno mjesto ovoC Ovdje je zaista kuca &ozja, i ovo su vrata nebeskaE, >( 4oj" 20, (+A(:?" !ospod se sada divi velikoj i natprirodnoj veri jednog neznabosca, te kaze5 E$i u /zrailju"""E, dakle, ni kod ;akova, Etolike vere ne nadjoh@ jer ;akov je verovao da se ;a mogu pojaviti na jednom mestu, ali ovaj covek veruje da sam ;a svuda prisutan, na svakom mestu, i da recju mogu sve da izvrsim"E %ato je kazao5 ESamo reci rec i ozdravice sluga mojE". Eh collatione codd" Venet S"4arci
:" 2"4ojs" 7522 0" Sv" apostol Petar kao i neki drugi apostoli bili su ozenjeni" - toj kuci je pored Petra, njegove zene >koju
evandjelist ne spominje? i bolesne taste, ziveo i Petrov brat 1ndrej" ,ada ;ovan kaze da su Petar i 1ndrej bili rodom iz Vitsaide, time ne protivreci 4ateju" $aime, postojale su dve Vitsaide" Vitsaida A ;ulija na severoistocnoj strani !alilejskog jezera i ova Vitsaida u kojoj je ziveo Petar i koja je bila ribarsko selo u predgradju ,apernauma" / danas se moze obici mesto na kome je bila Petrova kuca, nedaleko od cuvene kapernaumske sinagoge"
D" $a osnovu 4arkovog i 6ukinog Evandjelja mozemo da zakljucimo da su bolesnici dovedeni uvece onoga dana
kada je /sus govorio u kapernaumskoj sinagogi" Posto je to bio subotnji dan, logicno je da bolesnici nisu dolazili pre veceri, posto je u subotu bilo zabranjeno leciti bolesnike"
()" Sin 'oveciji A ovaj naziv je #ristos za Sebe najcesce koristio" Samo na jednom mestu !a neko drugi naziva
ovim imenom >="1p" :5*+?
((" Po misljenju Origena, !ospod koji je cinio cudesa na kopnu, ucinio je i ovo cudo na moru kako bi pokazao da
je !ospodar i kopna i mora"
(2" - tekstu izvornika 4atej spominje zemlju !adarinsku, dok 4arko >4k" *, (A+? spominje .zemlju !erasinsku.,
a 6uka >6k" 0, 2+"2:? .zemlju !ergesinsku. >iako u zavisnosti od rukopisa koji su uzimani za osnovu prevoda ima razlika?" - #ristovo vreme su u toj oblasti postojala tri grada po kojima se ona i nazivala" &ili su to5 ("? !erasa, malo podalje od !alilejskog jezera, zatim 2"? !adara koja je bila vecinom naseljena !rcima, pa je ;osif <lavije naziva .grckim gradom., pripadala je tzv" =ekapolisu >desetogradju?@ 9"? Po svedocanstvu Origena i Evsevija ,esarijskog postojala je i !ergesa, dok drugi veruju da su !erasa i !ergesa jedan isti grad" Opisani dogadjaj se verovatno desio u blizini ovih gradova"
*:
(9" .Obrati paznju., kaze Sveti %latoust, .na krotost /susa #rista sjedinjenu sa silom" ,ada je stanovnicima te
zemlje ucinio dobro oni su !a prinudili da se udalji, a On je, bez ikakvog protivljenja, otisao i ostavio njih koji su sebe pokazali nedostojnim $jegovog ucenja, ostavivsi im za nastavnike one koje je oslobodio od demona i svinjare, da bi od njih saznali o svemu sto se dogodilo". >/bid, #omil" 20,9@ c"9*7?
!61V1 =EVET1 Lecenje odu(etoga8 9o(ivanje A9o#tola Mateja8 o g"ije#nicima8 9o ajanju i 9o#tu8 va# "#enje Jai"ove ce"i8 lecenje /ole#ne (ene8 dvojice #le9aca i d"ugi!8 o (etvi i 9o#lenicima ,$.- * u#av#i u ladju8 9"edje i dodje u #voj g"ad- * gle8 done#o#e mu odu(etoga oji le(a#e na od"u.Svojim gradom. /sus naziva ,apernaum, jer je tamo ziveo" - Vitelejemu je, dakle, rodjen, u $azaretu je odrastao, dok je u ,apernaumu ziveo" Ovaj oduzeti nije onaj isti koga spominje ;ovan,2(3 jer je onaj ziveo u ;erusalimu kod Ovcije banje, a ovaj je bio iz ,apernauma" Onaj nije imao coveka >da ga spusti u banju?, dok su ovoga nosila, kako kaze 4arko,223 cetvorica ljudi, i spustila ga kroz >otkriveni? krov od kuce, sto je 4atej izostavio" * vidjev#i *#u# vje"u nji!ovu=akle, veru onih koji su oduzetog doneli, jer je !ospod cesto cudotvorio po veri onih koji su donosili bolesnike@ ili pak videvsi veru samog bolesnika, "ece odu(etome& Ne /oj #e8 cedo8 o9"a#taju ti #e g"ije#i tvoji$aziva ga .cedom. kao stvorenje &ozje ili kao onoga koji je poverovao >u $jega?" =a bi pokazao da je covekova bolest posledica greha, /sus mu prvo oprasta grehove" *0
1$5- * gle8 ne i od nji(evni a "e o#e u #e/i& Ovaj !uli na 'oga- A *#u# vidjev#i 9omi#li nji!ove8 "ece& 4a#to vi (lo mi#lite u #"cima #vojim> Je" #ta je la #e8 "eci& O9"a#taju ti #e g"ije#i@ ili "eci& U#tani i !odi> Time sto je video njihove pomisli, On pokazuje da je &og" Potom ih prekoreva kao da govori@ .Vi mislite da ;a hulim na &oga zato sto prisvajam Sebi pravo da oprastam grehove, sto je veliko delo, i smatrate da to cinim kako bih izbegao prekor" 1li, kada iscelim telo, uvericu vas da je i dusa isceljena" -cinivsi ono sto je manje, iako to izgleda teze, potvrdicu da su grehovi otpusteni, sto je zaista mnogo vece, iako vama to izgleda lakse, jer nije vidljivo za oko". 6$A- Ali da (nate da vla#t ima Sin =ovjeciji na (emlji o9"a#tati g"ije!e@ Tada "ece odu(etome& U#tani8 u(mi oda" #voj i idi domu #vome- * u#tav#i otide domu #vome- A na"od vidjev#i (adivi #e i 9"o#lavi 'oga8 oji je dao ta vu vla#t ljudima%apovedio mu je da ponese odar, kako njegovo iscelenje ne bi izgledalo kao prividjenje, ali i da bi narod video cudo, posto se mislilo da je /sus obican covek, iako je bio veci od svih" ;- * odla(eci *#u# odande vidje covje a gdje #jedi na ca"ini8 9o imenu Mateja8 i "ece mu& +ajde (a mnom- * u#tav#i otide (a njim" 4ateja nije pozvao zajedno sa Petrom i ;ovanom, vec onda kada je video da ce on poverovati" Tako je i Pavla pozvao kasnije, u svoje vreme" %adivi se kako evandjelista otkriva svoj raniji nacin zivota, dok drugi evandjelisti prikrivaju njegovo ime, nazivajuci ga 6evije" 4atejevo obracenje, i to samo na rec !ospodnju, delo je &ozje"
,<$,,- * ad jedja#e u uci8 gle8 mnogi ca"inici i g"ije#nici dodjo#e i jedja!u #a *#u#om i #a ucenicima njegovim- * vidjev#i to8 fa"i#eji "e o#e ucenicima njegovim& 4a#to #a ca"inicima i g"ije#nicima Ucitelj va# jede i 9ije> adostan, jer je u svoj dom primio #rista, 4atej je pozvao carinike" #ristos je jeo s njima radi njihove koristi, iako su !a optuAzivali zbog toga" <ariseji su hteli da $jegove ucenike odvoje od $jega, te su !a klevetali zato sto jede s carinicima" 293 ,.$,1- A *#u# cuv#i "ece im& Ne t"e/aju (d"avi lje a"a nego /ole#ni- Nego idite i naucite #e #ta (naci& Milo#ti !ocu8 a ne ("tvo9"ino#enje- Je" ni#am do#ao da (ovem 9"avedni e no g"je#ni e na 9o ajanje& .$isam., kaze, .sada dosao kao sudija, vec kao lekar te zato podnosim smrad i prljavstinu". Prekoreva ih kao neuke, govoreci5 ./dite i naucite se., sto znaci5 .1ko do sada niste uspeli da se naucite, onda barem od sada idite i naucite se da je &ogu milost prema gresnicima draza od svake zrtve."273 !ospod sa ironijom govori5 .$isam dosao da zovem pravednike., zeleci da kaze5 .$isam dosao da zovem vas koji sebe smatrate pravednima, jer niko od ljudi nije pravedan" =osao sam da zovem gresnike, ne da ostanu gresnici, vec da se pokaju". ,?- Tada mu 9"i#tu9i#e ucenici Jovanovi govo"eci& 4a#to mi i fa"i#eji 9o#timo mnogo8 a ucenici tvoji ne 9o#
*D
;ovanovi ucenici su zavideli #ristovoj slavi i zato su !a prekorevali sto ne posti" Verovatno su se i cudili kako je On bez podviga pobedjivao strasti, sto ;ovan nije mogao" Oni nisu znali da je ;ovan, kao obican covek, bio pravedan zbog svojih vrlina, a da je #ristos, kao &og A sam Vrlina" ,5- A *#u# im "ece& Eda li mogu #vatovi /iti (alo#ni do je # njima (eni > Nego ce doci dani ada ce /iti otet od nji! (eni 8 i onda ce 9o#titi.Ovo vreme., kaze, .dok sam ;a sa Svojim ucenicima, vreme je radosti". .%enikom. naziva Sebe, jer se obrucuje novoj zajednici, posto je stara >sinagoga? umrla" .Svatovi. su apostoli" !ospod, dakle, kaze5 .=oci ce Vreme, posle 4oga stradanja i vaznesenja, kada ce oni postiti u gdadi, zedji i progonima". =a bi pokazao da $jegovi ucenici jos nisu savrseni, dodaje5 ,6$,7- Je" ni o ne mece nove (a "9e na #ta"u !aljinu@ je" ce #e (a "9a odad"ijeti od !aljine8 i go"a ce "u9a /iti- Niti #e #i9a vino novo u mje!ove #ta"e@ inace #e 9"od"u mje!ovi8 a vino #e 9"olije8 i mje!ovi 9"o9adnu- Nego #e #i9a vino novo u mje!ove nove8 i o/oje #e #acuva- .Posto 4oji ucenici jos nisu ojacali., kaze, .potrebno im je snishoditi i ne opterecivati ih teskim bremenom zapovesti." /sus je ovo rekao da bi i ucenike naucio da sami budu snishodljivi kada kasnije budu ucili celu vaseljenu" .%akrpe. i .vino novo. oznacavaju post, a .stara haljina. i .mehovi stari. su slabost ucecnika" ,A$,;- %o on ta o govo"a#e njima8 gle8 ne( jedan dodje i lanja#e mu #e govo"eci& :ci moja #ad um"ije@ nego dodji i #tavi na nju "u u #voju8 i o(ivjece- * u#tav#i *#u# 9odje (a njim8 i ucenici njegovi" Vidi se da je ovaj covek imao vere, mada nije bila tako velika >kao kapetanova?"2*3 On moli /susa, ne samo da kaze rec, vec i da dodje i stavi ruku >na njegovu kcerku?" /ako 6uka kaze da ona jos nije umrla,2+3 knez ovde govori da je njegova kcerka vec umrla" To je mislio zato sto je dete ostavio na poslednjem izdisaju, ili da bi preuvelicao nesrecu, te tako podstakao #rista na milosrdje" .<$..- * gle8 (ena oja je dvanae#t godina /olovala od tecenja "vi 9"i#tu9i #a#t"ag i do!vati #e # uta !aljine njegove- Je" govo"a#e u #e/i& A o #e #amo dota nem !aljine nje$gove8 o(d"avicuA *#u# o/a("ev#i #e i vidjev#i je8 "ece& Ne /oj #e ce"i8 vje"a tvoja #9a#la te je- * o(d"avi (ena od onoga ca#a%ena je bila necista zbog svoje bolesti2:3 i zato se nije usudjivala da 4u slobodno pridje, plaseci se da je ne oteraju" /ako je mislila da se prikrije, ponadala se da ce dobiti iscelenje ako se dohvati samo skuta $jegove haljine" 1li, Spasitelj je razotkriva, ne zato sto je voleo slavu, vec da bi pokazao njenu veru radi nase koristi, i da bi ojacao veru staresine sinagoge" /sus joj govori5 .$e boj se., zato sto se uplasila da je ukrala dar, i naziva je .kceri., kao verujucu" Time nam pokazuje, da ona ne bi primila blagodat, da prethodno nije drinela veru, iako su $jegove haljine bile svete" Prica se da je ova zena napravila statuu #ristovu, i u njenom podnozju gajila biljku koja je pomagala svima koji su bolovali od krvotecenja" $eki bezboznici su unistili ovaj kip u vreme cara ;ulijana Odstupnika" 203 .1$.?- * do#av#i *#u# u dom ne(ev i vidjev#i #vi"ace i na"od u# ome#an8 "ece im& Od#tu9ite8 je" djevoj a nije um"la8 nego #9ava- * 9od#mijeva!u mu #e&uduci da je devojka bila neudata, za njom su tugovali uz svadbene frule, sto je bilo protivno %akonu" !ospod je rekao da spava zato sto je za $jega, koji je lako mogao vaskrsnuti devojcicu, smrt bila kao san" $emoj se cuditi sto su 4u se podsmevali, jer to jos vise potvrdjuje cudo, posto je +)
On vaskrsao devojcicu koja je zaista bila umrla" Svi prisutni su tako posvedocili da je ona bila mrtva, kako kasnije niko ne bi mogao da kaze da je ona samo izgubila svest" .5$.6- A ad i#tje"a na"od8 udje i u!vati je (a "u u8 i u#ta djevoj a- * 9"one#e #e gla# o ovome 9o #voj (emlji onoj#ristos nije cinio cudesa u guzvi i metezu" =evojcicu uzima za ruku da bi joj dao snagu" / tebe, umrtvljenog gresima, !ospod ce takodje vaskrsnuti kada odagna guzvu i pometnju i uzme te za ruku delatnog podviga" .7- A ad je *#u# odla(io odande8 (a njim idja!u dva #lije9ca vicuci i govo"eci& Pomiluj na#8 #ine %avidovB Slepci 4u kao &ogu vapiju5 .Pomiluj nas., a kao coveku govore5 .Sine =avidov., jer se kod ;evreja govorilo da ce 4esija doci od semena =avidova" .A- A ad dodje u ucu8 9"i#tu9i#e mu #lije9ci8 i "ece im *#u#& Vje"ujete li da mogu to uciniti> A oni mu "e o#e& %a8 Go#9ode=opusta da slepci idu za $jim sve do kuce, kako bi pokazao njihovu cvrstu veru i tako posramio ;evreje" Pita ih da li veruju kako bi nas naucio da se verom moze sve postici" .;$1<- Tada #e do!vati ociju nji!ovi! govo"eci& Po vje"i va#oj ne a vam /ude- * otvo"i#e im #e oci/sceljuje ih u kuci, nasamo, uklanjajuci se od sujetne slave" !ospod na svakom mestu ljude uci smirenju"
1<$1,- * (a9"ijeti im *#u# govo"eci& Gledajte da ni o ne do(naB A oni i(i#av#i "a(gla#i#e ga 9o #voj (emlji onojVidis li #ristovo smirenjeC Oni su razglasili $jegovu slavu zbog zahvalnosti, a ne zbog neposlusanja" $a drugom mestu kaze5 ./di i kazuj slavu &ozju."2D3 - ovome nema nista protivrecno, jer On zeli da oni nista ne govore o $jemu nego da ispovedaju slavu &ozju" 1.$11- :ad oni 9a i(la(a!u8 gle8 dovedo#e mu covje a nijema i /je#omucna- * 9o#to i(agna demona8 9"ogovo"i nijemi" To nije bila prirodna bolest, vec od demona" %ato ga i dovode drugi" Sam bolesnik nije mogao da prizove /susa, jer mu je demon vezao jezik" Otuda !ospod i ne trazi veru od njega, vec ga odmah isceljuje, isterujuci demona koji mu je onemogucio govor" * divlja#e #e na"od govo"eci& Ni ada #e to nije vidjelo u *("ailju$arod se divio #ristu uzdizuci !a iznad proroka i patrijaraha, jer je On isceljivao sa vlascu, za razliku od onih koji su to cinili molitvom &ogu" Pogledajmo sta su na to rekli fariseji5 1?- A fa"i#eji govo"a!u& Pomocu ne(a demon# og i(goni demoneOve su reci vrhunac bezumlja, jer nijedan demon nece isterati drugog demona" 1li, pretpostavimo da je On toboz isterivao demone kao sluga kneza demonskog, pomocu magije" ,ako je onda +(
isceljivao bolesti, oprastao grehe i propovedao 'arstvo &ozjeB =emon cini ono sto je suprotno tome5 izaziva bolesti i udaljuje coveka od &oga" 15- * 9"o!odja#e *#u# 9o #vim g"adovima i #elima uceci 9o #inagogama nji!ovim i 9"o9ovijedajuci jevandjelje o =a"#tvu8 i i#cjeljujuci #va u /ole#t i #va u nemoc u na"odu" ,ao covekoljubac, !ospod ne ceka ljude da dodju k $jemu, vec sam ide k njima, kako ne bi imali izgovor da kazu5 .$iko nas nije naucio". Okupljao ih je oko Sebe recju i delom, poucavajuci i cudotvoreci" 16- A gledajuci mno#tvo na"oda #a(ali #e na nji!8 je" /ija!u #meteni i na9u#teni ao ovce /e( 9a#ti"a" Oni nisu imali pastira, jer njihove vodje ne samo da ih nisu ispravljale vec su ih kvarile" Pravi se pastir poznaje po saosecanju i samilosti prema svome stadu" 2()3 17$1A- Tada "ece uceiicima #vojim& 4etve je mnogo8 a 9o#leni a malo- Molite #e8 #toga8 go#9oda"u (etve da i(vede 9o#leni e na (etvu #voju.%etvom. naziva narod kome je bilo potrebno iscelenje, a .poslenicima. one koji su duzni da ga poucavaju, a takvih tada nije bilo u /zrailju" .!ospodar zetve. je sam #ristos koji je !ospodar proroka i apostola" To se vidi kada izabira dvanaestoricu, a da to ne trazi od &oga" Pocuj, dakle, sta kaze5
NAPOMENA&
(" ;n" *52AD 2" 4k" 259A(2 9" 'arinici su bili skupljaci poreza za potrebe rimske uprave koja je od jevrejskog naroda ubirala nekoliko vrsti
poreza" &ili su prezreni od ljudi zato sto su cesto uzimali vise novca nego sto je bilo propisano, ali i zbog toga sto su radili za omrazenu rimsku valst"
7" Os" +5: *" 4t" 050 +" 6k" 0572 :" 9"4ojs" (*5(D 0" Ovu pricu spominje cuveni crkveni istoricar iz 7" veka, Evsevije ,esarijski u svojoj .'rkvenoj istoriji., gl" 0,0@
>Eusebius, The #istorH of the 'hurch from 'hrist to 'onstantine, Penguin &ooks, 6ondon (D00?"
D" -p" ;n" D527 ()" -p" ;n" ()5((A(0
+2
!61V1 =ESET1 *mena %vanae#to"ice A9o#tola8 davanje vla#ti i u9ut#tava A9o#tolima i 9"ed# a(iavnje #t"adanja (/og Evandjelja ,- * do(vav#i #voji! dvanae#t uceni a dade im vla#t nad du!ovima neci#tim da i! i(gone8 i da i#cjeljuju od #va e /ole#ti i #va e nemoci" /zabrao je dvanaestoricu ucenika prema broju dvanaest plemena izrailjskih, i posto im je dao silu, poslao ih je na propoved, iako ih je bilo malo" =akle, malo je onih koji idu uskim putem" !ospod im daje silu da cudotvore, kako bi ljudi, zadivljeni cudesima, lakse poverovali njihovom ucenju" .- A imena dvanae#t a9o#tola #u ova& 9"vi Simon8 oji #e (ove Peta"8 i And"ej /"at njegov4atej nabraja imena apostola zbog onih koji su se lazno predstavljali kao apostoli" Prvo spominje Petra i 1ndreja, jer su oni prvi pozvani, a potom sinove %evedejeve" ;akova stavlja pre ;ovana, ne radi casti, vec naprosto pominje njihova imena redom, kako dolaze" =alje nastavlja5 .$?- Ja ov 4evedejev i Jovan /"at njegov@ 3ili9 i Va"to$lomej@ Toma i Matej ca"ini @ Ja ov Alfejev i Levej 9"o(vani Tadej@ Simon :ananit i Juda i# a"iot# i8 oji ga i i(dade"2(3
+9
Vidis li 4atejevo smirenje, kako sebe stavlja iza Tome" ,ada je dosao do ;ude, nije rekao5 .prokleti ;uda, neprijatelj &ozji., vec ga naziva iskariotski po njegovoj postojbini" Postojao je, naime, i drugi ;uda koga su jos zvali 6evej ili Tadej" =akle, bila su dva ;akova5 jedan %evedejev i drugi 1lfejev@ dvojica ;uda5 Tadej i izdajnik@ kao i tri Simona5 Petar, ,ananit i izdajnik ;uda /skariotski, koji se takodje zvao Simon" 5$7- Ovu %vanae#to"icu 9o#la *#u# i (a9ovijedi im govo"eci& Na 9ut ne(na/o(aca ne idite8 i u g"ad #ama"jan# i ne ula(ite- Nego idite naj9"ije i(gu/ljenim ovcama doma *("ailjevaB * !odeci 9"o9ovijedajte i a(ujte da #e 9"i/li(ilo =a"#tvo ne/e# o" .Ova dvanaestorica.""" ,o su oniB ibari, prosti ljudi i carinici" !ospod ih prvo salje ;evrejima, kako posle ne bi mogli da kazu5 .1postoli su prvo poslani neznaboscima i zato mi, ;evreji, nismo poverovali". %ato ;evreji nemaju nikakvog izgovora za svoje neverovanje" Samarjane ubraja u neznabosce, zato sto su oni bili Vavilonci,223 koji su se naselili u ;udeji i nisu priznavali Proroke, nego samo pet 4ojsejevih knjiga" Pod .'arstvom nebeskim. razumi buduce blazenstvo" !ospod im daje silu da cine cudesa govoreci5 A- 'ole#ne i#cjeljujte8 gu/ave ci#tite8 m"tve di(ite8 demone i(gonite@ na da" #te do/ili8 na da" i dajte$ista toliko ne prilici ucitelju kao smirenje i dobrovoljno siromastvo"293 On ukazuje upravo na ove dve vrline kada govori5 .$a dar ste dobili". $emojte se, dakle, gorditi, kao da imate nesto veliko da date drugima, jer ste i vi to primili na dar, blagodacu &ozjom" &udite, zato, smireni i ne trcite za bogatstvom, jer !ospod kaze5 .$a dar i dajte". $aposletku, zeleci da u njima odsece koren svakoga zla, govori5
;$,<- Ne no#ite (lata ni #"e/"a ni /a "a u 9oja#ima #vojim8 ni to"/e na 9ut8 ni dvije !aljine ni o/uce ni #ta9a@ je" je 9o#leni do#tojan !"ane #voje!ospod ih vezba u strogosti i zato im ne dozvoljava da poseduju ista suvisno, uceci ih da budu bez sujetnih briga" $e da im cak da ponesu ni stap, jer je sila dobrovoljnog siromastva u tome, da oni koji ga vide na delu lako poveruju recima onoga koji ga propoveda" 1, onda, da ne bi pitali5 .,ako cemo se prehraniti,. kaze im da je .poslenik dostojan svoje hrane., to jest, da ce ih hraniti njihovi ucenici" !ospod kaze .dostojan svoje hrane., a ne stomakougadjanja, jer ucitelji ne smeju da zive u izobilju i uzivanjima" ,,- A ad u oji g"ad ili #elo udjete8 i#9itajte o je u njemu do#tojan i ondje o#tanite do ne i(idjete%apoveda im da ne idu svima, kako ih ne bi klevetali da se druze s nedostojnima" 1ko budu isli samo dostojnima, oni ce podmiriti sve njihove potrebe" %apoveda im da ne prelaze iz jedne kuce u drugu, vec da ostanu tamo gde su prvo usli dok ne izadju iz sela, da ih ljudi ne bi osudjivali kao prozdrljivce i da ne bi uvredili one koji su ih prvi primili" ,.$,1- A ula(eci u ucu8 9o(d"avite je govo"eci& Mi" domu ovomeB * a o /ude uca do#tojna8 ne a dodje mi" va# na nju@ a a o li ne /ude do#tojna8 ne a #e mi" va# vama v"ati+7
Pod .pozdravom. i .mirom. razumite blagoslov, koji ostaje samo na dostojnima" $auci, dakle, iz ovoga da su nasa dela ta koja nam donose blagoslov &ozji" ,?$,5- A o va# o ne 9"imi niti 9o#lu#a "ijeci va#i!8 i(la(eci i( uce ili i( g"ada onoga ot"e#ite 9"a! # nogu #voji!- 4ai#ta vam a(em& La #e ce /iti (emlji #odom# oj i gomo"# oj u dan Suda nego li g"adu onome%apoveda im da otresu prah s nogu svojih kako bi pokazali da nista nisu primili od tih ljudi zbog njihovog neverja, ali i kao znak svedocanstva dugoga puta koji su apostoli presli radi njih, od cega ovi nisu izvukli koristi" 6aksa ce biti kazna Sodomljanima nego onima koji apostole nisu primili, jer su Sodomljani primili kaznu jos u ovome zivotu,273 pa ce u buducem biti manje muceni" ,6- Eto8 ja va# #aljem ao ovce medju vu ove" !ospod je apostolima dao silu cudotvorenja i oslobodio ih brige o hrani otvorivsi im vrata dostojnih ljudi" Sada im pak govori o nevoljama koje ce ih snaci, pokazujuci time Svoje predznanje, pa ih tesi recima5 .Eto, ;a, svemocni &og, vas saljem, i zato se ne plasite, jer vas nece savladati". Priprema ih za stradanja, .jer, kao sto je nemoguce da ne bude napadnuta ovca okruzena vukovima, tako je nemoguce da i vi ne postradate, okruzeni ;evrejima" 1li, ako i postradate, ne gnevite se, jer ;a hocu da vi budete krotki kao ovce i da tako zadobijete jos vecu pobedu". 'udite8 da le8 mud"i ao (mije i /e(a(leni052 ao golu/oviB !ospod takodje zeli da $jegovi ucenici budu mudri, zato da ti, kada cujes da ih naziva ovcama, ne bi pomislio da hriscani treba da budu glupi i naivni" Otuda #ristos govori da hriscani moraju biti mudri i znati kako treba da zive okruzeni mnogim neprijateljima" ,ao sto zmija dozvoljava da je udaraju po celom telu, ali glavu cuva, tako i hriscanin treba da razda sva svoja imanja, pa cak i telo svoje da preda onima koji hoce da ga tuku, samo da bi sacuvao svoju .!lavu., a to je #ristos i vera u $jega" ,ao sto se zmija provlaci kroz uske rupe da bi svukla svoju staru kozu, tako i mi hodeci uskim putem, svlacimo starog coveka" $o, posto je zmija takodje otrovna, !ospod nam zapoveda da budemo .bezazleni., to jest prostodusni i nezlobivi, kao golubovi, i da nikome ne nanosimo zlo" ,ada neko odvoji mlade golubice i otera ih, oni se opet nezlobivo vracaju svojim gospodarima" &udi, dakle, .mudar kao zmija., kako te djavo ne bi ismejao u ovome zivotu, ali i u svemu besprekoran" Prema ljudima od kojih stradas budi kao golub, prostodusan i nezlobiv" 2+3 ,7$,A- A cuvajte #e od ljudi@ je" ce va# 9"edati #udovima8 i 9o #inagogama #vojim tuci ce va#- * 9"ed #ta"je#ine i ca"eve i(vodice va# mene "adi (a #vjedocan#tvo njima i ne(na/o#cima" Evo sta znaci biti mudar5 treba da pazis da ne dajes povoda onima koji zele da te ugnjetavaju i da se prema njima ponasas mudro" 1ko progonitelj tvoj trazi novac ili cast, podaj mu, kako on ne bi imao razloga da te progoni" 1li, ako hoce da ti oduzme veru, cuvaj .!lavu." #ristos namerava da posalje svoje ucenike ne samo ;evrejima vec i neznaboscima" %ato kaze5 .%a svedocanstvo njima i neznaboscima., to jest, za prekor onima koji ne veruju" ,;$.<- A ad va# 9"edadu8 ne /"inite #e a o cete ili #ta cete govo"iti@ je" ce vam #e u onaj ca# dati #ta cete a(ati- Je" necete vi govo"iti8 nego %u! Oca va#ega govo"ice i( va#=a ucenici ne bi pitali5 .,ako cemo mi, prosti ljudi, uveriti mudre., !ospod im zapoveda da budu hrabri i da se o tome ne brinu" ,ada nameravamo da razgovaramo sa verujucim, moramo prethodno dobro promisliti i spremiti odgovor, kako nam, uostalom, Petar savetuje"2:3 1li, kada se nadjemo u masi ljudi i medju neznabozackim vladarima, !ospod nam obecava da ce nam On dati Svoju silu da +*
se ne uplasimo" $ase je da ispovedimo &oga, a &ozje da nam pomogne da mudro odgovorimo" $o da ti ne bi pomislio da je rec o nasoj prirodnoj sposobnosti, kaze5 .$ecete vi govoriti, nego =uh""". .,- A 9"edace /"at /"ata na #m"t i otac #ina@ i u#tace djeca na "oditelje i 9o/ice i!Predskazuje im ono sto ce se dogoditi, kako se ne bi uplasili kada ih snadju nevolje" Takodje im pokazuje silu propovedi, koja pobudjuje ljude da prezru i samu svoju prirodu" Takvo je hriscanstvo" #ristos svojim ucenicima otkriva i necovecnost onih koji nece postedeti cak ni svoje najblize" ..- * #vi ce va# m"(iti imena moga "adi@ ali oji 9"et"9i do "aja taj ce #e #9a#ti.Svi ce vas mrzeti. znaci da ce ih mnogi mrzeti" $isu ih mrzeli svi, jer je bilo i onih koji su primili veru" Vecnog zivota ce se, dakle, udostojiti, onaj koji pretrpi iskusenja do kraja, a ne onaj koji samo u pocetku pokaze trpljenje" .1- A ad va# 9otje"aju u jednom g"adu8 /je(ite u d"ugi- Je" vam a(em (ai#ta& Necete o/ici g"adova *("ailjevi! do ne dodje Sin =ovjecijiStrasne pretnje koje gore pominje5 .Predace vas., .Svi ce vas mrzeti., odnose se na dogadjaje koji ce uslediti posle Vaznesenja, dok je ono sto se govori u sadasnjem vremenu u vezi sa dogadjajima pre #ristovog stradanja" .=akle, buduci proganjani, vi necete stici da obidjete sve gradove /zrailja, a ;a cu vec doci k vama". %apoveda im da beze kada ih progone" =javolsko je delo kada covek otvoreno srlja u opasnost te tako postaje uzrok osude svojim ubicama, a s druge strane nanosi stetu onima koji bi mogli da imaju koristi od njegove propovedi" .=ok ne dodje Sin 'ovjeciji". Ove reci se ne odnose na =rugi dolazak !ospodnji, vec na utehu koju im je dao kada su bili zajedno pre $jegovog Stradanja, jer nakon sto ih je poslao na propoved, apostoli su se opet vratili #ristu i bili zajedno s $jim"
.?$.5- Nema uceni a i(nad ucitelja #vojega8 ni #luge i(nad go#9oda"a #vojega- %o#ta je uceni u da /ude ao ucitelj njegov i #lu(i ao go#9oda" njegov"
Ovde ih uci da trpeljivo podnose uvrede" ;er ako sam ih ;a., kaze, .kao -citelj i Vladika, podneo, koliko pre treba da to cinite vi, ucenici i sluge". $o pitas li, kako to da nema ucenika nad uciteljem, kada mi vidimo da ima mnogo ucenika koji su bolji od svojih uciteljaB %naj, dakle, da dok su ucenici, oni su manji od ucitelja@ no kada postanu bolji od njih, onda vec nisu ucenici@ kao sto i sluga dok je sluga, ne moze biti nad gospodarom svojim" .5$.6- A o #u domacina na(vali Veel(evulom80A2 oli o ce 9"ije domace njegove> Ne /ojte i! #e da le@ je" nema ni#ta #a "iveno #to #e nece ot "iti8 ni tajno #to #e nece do(nati" .-tesite se., kaze, .gledajuci 4ene, jer ako su 4ene nazvali knezom demonskim, sta je strasno u tome da zlo govore o vama, 4ojim domacimaB. $aziva ih .domacim Svojim., a ne slugama, pokazujuci tako Svoju bliskost prema njima" .$e bojte ih se, dakle., jer se istina nece sakriti, vec ce vreme pokazati vasu vrlinu i zlobu onih koji vas klevecu, posto nista nije sakriveno sto se nece otkriti" Oni sada mogu da vas klevecu, ali ce kasnije doznati ko ste"
++
.7- Sto vam govo"im u tami8 a(ujte na vidi u@ i #to vam #e #a9ce na u#i8 9"o9ovijedajte #a "ovova.Ono sto sam vam govorio nasamo i na jednom mestu, jer to znaci Ena usiE i Eu tamiE, propovedajte smelo i glasno da vas svi cuju". 1 posto smeloj propovedi sleduju opasnosti, dodaje5 .A- * ne /ojte #e oni! oji u/ijaju tijelo8 a du#u ne mogu u/iti@ nego #e vi#e /ojte0;2 onoga oji mo(e i du#u i tijelo 9ogu/iti u 9a lu-ci ih da preziru cak i smrt, jer je mucenje u paklu strasnije od smrti" Oni koji nas ubijaju, samo telo predaju trulezi, a dusi cesto cine dobro" 1li &og kaznjava i dusu i telo onih koje baca u pakao"2()3 On kaze .u paklu., zeleci da pokaze da je mucenje neprekidno, jer je pakao vecan" .;$1,- Ne 9"odaju li #e dva v"a9ca (a jedan novcic> Pa ni jedan od nji! ne 9adne na (emlju /e( Oca va#ega- A vama je i o#a na glavi #va i(/"ojana- Ne /ojte #e8 da le@ vi #te /olji od mnogo v"a/aca,ako se ucenici ne bi uplasili da su ostavljeni, !ospod im govori5 .1ko cak ni vrabac ne biva ulovljen bez 4oga znanja, kako cu ostaviti vas koje ljubimB. 1 da bi pokazao da o nama ima tacno znanje i promisao, kaze da nam je cak i kosa na glavi izbrojana" $emojte misliti da se vrapci love &ozjom pomocu, vec shvatite da ni njihov ulov ne prodje bez $jegovog znanja" 1.$11- Sva i oji 9"i(na mene 9"ed ljudima 9"i(nacu i ja njega 9"ed Ocem #vojim oji je na ne/e#ima- A o #e od"e ne mene 9"ed ljudima8 od"eci cu #e i ja njega 9"ed Ocem #vojim oji je na ne/e#imaPodstice ih na ispovednistvo"2((3 $ije, dakle, dovoljna samo vera u dusi, vec &og trazi i ispovedanje vere ustima" $ije rekao .svaki koji 4ene ispovedi., nego .koji u 4eni ispovedi., to jest, .4ojom silom., jer onaj koji ispoveda veru to cini potpomognut blagodacu &oAzjom" %a onoga koji !a se odrice, !ospod nije rekao .ko se Odrekne u 4eni., vec .4ene., pokazujuci time da se on odrice zato sto nema pomoci odozgo >to jest, zato sto se nije pouzdao u &oga?" Svaki covek koji ispovedi da je #ristos &og, naci ce #rista koji njega ispoveda kao istinskog slugu pred Ocem" 1li oni koji se odricu #rista cuce reci5 .$e poznajem vas". 1?$16- Ne mi#lite da #am do#ao da done#em mi" na (emlju@ ni#am do#ao da done#em mi"0,.2 nego mac- Je" #am do#ao da "a#tavim covje a od oca njegova i ce" od mate"e nje(ine i #na!u od #ve "ve nje(ine i ne9"ijatelji covje u 9o#tace domaci njegovi" $ije uvek dobro ostati u slozi i ponekad je bolje razdvojiti se" .4ac. je, dakle, rec vere koji nas odseca i rastavlja od veza s nasim bliznjim i rodjacima, kada oni ometaju nasu poboznost" !ospod nam ne govori da se od njih odvojimo bez opravdanog razloga, vec samo onda kada oni ne zele da prihvate nasu veru i trude se da nas ometu u njoj"2(93 9:" :oji lju/i oca ili mate" vecma nego mene8 nije mene do#tojan@ i oji lju/i #ina ili ce" vecma nego mene8 nije mene do#tojan" Vidis li da smo duzni da .mrzimo. svoje roditelje i decu samo onda kada oni traze da njih vecma ljubimo nego #rista"2(73 1li, zasto da govorim o ocu, majci i deciB Poslusaj ono sto je jos vece od toga5 1A" * oji ne u(me "#t #voj i ne 9odje (a mnom8 nije mene do#tojan" +:
,oji se, dakle, ne odrekne svog sadasnjeg zivota, i ne preda sebe na sramnu smrt, jer su tako zvali krst u starini, .nije 4ene dostojan". 1li, posto je bilo mnogo razbojnika i lopova koji su raspinjani na krst, On dodaje5 .i ne podje za 4nom., to jest .zivi po 4ojim zakonima." 1;- :oji cuva (ivot #voj8 i(gu/ice ga8 a oji i(gu/i (ivot #voj mene "adi8 naci ce gaOnaj koji cuva telesni zivot, misli da .nalazi svoju dusu., mada je on u stvari gubi i nasledjuje vecno mucenje" 1 onaj koji .pogubi svoju dusu.2(*3 i umre, ali ne kao razbojnik ili samoubica, vec #rista radi, spasava svoju dusu" ?<$?,- :oji va# 9"ima8 Mene 9"ima@ a oji 9"ima Mene8 9"ima Onoga oji Me je 9o#lao- :oji 9"ima 9"o"o a u ime 9"o"oc o8 9latu 9"o"oc u 9"imice@ i oji 9"ima 9"avedni a u ime 9"avednic o8 9latu 9"avednic u 9"imice" Podstice nas da primimo one koji su sa #ristom, jer onaj koji postuje #ristove ucenike, postuje i samog #rista, a kroz $jega i >&oga? Oca" Treba, dakle, da primamo pravednike i proroke u ime pravednicko i prorocko, zato sto su pravednici i proroci, a ne radi neke zastite ili pomoci od careva" 1ko se desi da neko ima izgled proroka, ali delom to ne potvrdjuje, ti i takvoga primi kao proroka i &og ce ti uzvratiti kao da si primio pravednika, jer to znace reci5 .platu pravednicku primice." 1li ovo mozes razumeti i na drugi nacin" Onaj koji primi pravednika, sam ce biti smatran za pravednika i primice platu koju pravednici primaju" ?.- * a o ne o na9oji jednoga od ovi! mali! #amo ca#om #tudene vode u ime ucenic o8 (ai#ta vam a(em8 nece mu 9lata 9"o9a#ti" ,ako se niko ne bi izgovarao na siromastvo, !ospod kaze5 .1ko podas kome barem casu hladne vode zato sto je 4oj ucenik, primices i njegovu platu". 'asu hladne vode daje i onaj koji uci drugog, zapaljenog ognjem gneva i pozude, i cini ga ucenikom #ristovim" $i takvome nece propasti plata"
NAPOMENA&
(" St" 2A7, up" 4k" 9,(9A(D@ 6k" +,(2A(+

- sva tri sinopticka Evandjelja i =elima apostolskim nalazimo spisak apostola" azlike koje se uocavaju posledica su cinjenice da su pojedini apostoli imali po dva imena, tako da se u jednom spisku spominju pod jednim, a u drugom pod drugim imenom" Pored toga i redosled imena je razlicit5 ("? >4t" (),2A7?5 Simon Petar, 1ndrej, ;akov, ;ovan, <ilip, Vartolomej, Toma, 4atej, ;akov 1lfejev, 6evej, Simon ,ananit i ;uda /skariotski@ 2"? >4k" 9, (+A(D?5 Simon Petar, ;akov, ;ovan, 1ndrej, <ilip, Vartolomej, 4atej, Toma, ;akov 1lfejev, Tadej, Simon ,ananit, ;uda /skariotski@ 9"? >6k" +, (7A(+?5 Simon Petar, 1ndrej, ;akov, ;ovan, <ilip, Vartolomej, 4atej, Toma, ;akov 1lfejev, Simon %ilot, ;uda ;akovljev, ;uda /skariotski@7"? >=" ap" (, (9A2+?5 Petar, ;ovan, ;akov, 1ndrej, <ilip, Toma, Vartolomej, 4atej, ;akov 1lfejev, Simon %ilot, ;uda ;akovljev i novoizabrani 4atija" $atanail, koji se spominje u ;ovanovom Evandjelju >;n" (, 7+A*)@ 2(,2?, nije pobrojan ni na jednom od ovih spiskova" Sv" %latoust i 1vgustin su smatrali da $atanail nije ni bio jedan od =vanaestorice" $eki noviji tumaci smatraju da se radi o apostolu 4ateju, iako nigde na nailazimo na potvrdu ove pretpostavke" $ajverovatnije je, ipak, da je rec o apostolu Vartolomeju, jer se to ime u ;ovanovom Evandjelju nigde ne spominje" Po tom tumacenju, Vartolomej nije ime, vec naziv i znaci .sin Tolmeja."
2" Samarija je od podele carstva do 0" veka pre #rista pripadala izrailjskom carstvu i naseljavala su je plemena
;efrema i 4anasije" ;acanjem moci 1sirije, glavni grad Severnog carstva, Samarija, pada u ruke neznabozaca :22 A :2(" god" Posle toga, veci deo jevrejskog stanovnistva iz cele ove oblasti deportovan je u 1siriju i
+0
Vavilon, dok je car Sargon tamosnje neznabozacko stanovnistvo naselio u Samariji" Oni su se izmesali zenidbenim vezama sa tamosnjim preostalim jevrejskim starosedeocima >7 'ar" (:, 27?, prihvativsi mnoge njihove obicaje" $ovi talas neznabozacke kolonizacije nastupa u vreme careva Esarhadona i 1surbanipala >Ezr" 7,()?" Samarjani su izgradili neku vrstu sinkretistickog kulta, te iako postuju Toru, kod njih su primetni jaki uticaji neznabozackih religija" ;evreji su na njih gledali s prezirom kao na neznabosce i kada su iz ;udeje isli za !alileju radije su putovali uz oeku ;oodan nego li kroz krajeve samarjanske
9" $esticanje, nestjazanije, dobrovoljno siromastvo" Sveti Oci smatraju pohlepu za sticanjem i posedovanjem
materijalnih stvari jednom od glavnih prepreka u duhovnom zivotu" Svetitelji su se suprotstavljali ovoj strasti nesticanjem i dobrovoljnim sirotovanjem, kako se ne bi vezivali ni za sta prolazno i tako lakse stekli istinsku ljubav prema &ogu i bliznjima"
7" -p" ("4ojs" (D5(A2D *" !ospod nas, dakle, uci da je potrebno da budemo i mudri i bezazleni, jer je mudrost bez bezazlenosti A
lukavstvo, dok je bezazlenost bez mudrosti A naivnost"
+" Sveti Vasilije Veliki kaze5 .4udar je kao zmija onaj koji sa obazrivoscu i razboritoscu predlaze ucenje, kako bi
uspesnije priveo slusaoce usvajanju ucenja" 1 bezazlen je kao golub onaj ko i ne pomislja da se osveti onome koji mu zlo misli". >Sveti Vasilije Veliki, Epist" (2*,9?"
:" ( Pet" 95(* 0" /me filistejskog bozanstva iz 1karona >up" 7"'ar" (52,9,(+?" - prevodu znaci .bog muva." - nekim rukopisima
se javlja i oblik .Veelzevuv." To je i naziv za Satanu, kneza demonskog"
D" Evtimije %igaben kaze na ovom mestu5 .Strah pobedjujte strahom A strah od ljudi pobedjujte strahom &ozjim.
>/bid s" (), V" 20, so(" 97) S?" Pod strahom &ozjim ne podrazumeva se samo strah od &ozje kazne i vecnog mucenja, vec i strah da ne ozalostimo &oga svojim gresima, da se ne udaljimo od $jega i izgubimo zajednicu s $jim" %ato kod savrsenih, ljubav izgoni strah"
()" Po ucenju Svetih Otaca pakao, ad je mesto samoizgnanstva gde, po svome sopstvenom izboru, odlaze oni koji
su izabrali dela tame u ovom zivotu" Pakao nije kazna kojom &og kaznjava coveka da bi zadovoljio svoje uvredjeno dostojanstvo >kako je tvrdio srednjevekovni rimokatolicki teolog 1nzelmo ,enterberijski?" Sv" /rinej 6ionski kaze5 .Onima koji se udalje od &oga po svom licnom izboru, &og dopusta odvajanje od $jega, koje su oni svojevoljno izabrali" 1li odvajanje od svetlosti je tama""". >'ontra #aereses, *, 2:52?" =rugim recima, &og nije mucitelj, vec covekoljubac, ali oni koji su odstupili od &oga, u onom svetu i $jegovu ljubav i svetlost ce dozivljavati kao mucenje i kaznu, jer ce &og posle Sveopsteg Vaskrsenja biti svuda i u svemu" %ato Sv" Vasilije kaze5 .%la u paklu ne dolaze od &oga, nego od nas samih". >EPE :, D2?" Sv" /sak Sirin misli upravo na to kada kaze5 .,azem, oni koji se muce u paklu, muce se jer ne mogu da podnesu da ih neko zarko voli""" Potpuno je netacno misljenje da su gresnici u paklu liseni &ozije ljubavi" 6jubav je plod poznanja istine, prema tome 6jubav je podarena svima jednako" 1li ljubav ima dvojaki ucinak5 ona je mucna za gresnike, dok je uzivanje za one koji su ziveli u skladu sa njom."
((" !rcka rec znaci svedocenje ali i mucenistvo" (2" !ospod nije propovedao pacifizam, mir po svaku cenu, mir koji nasta;e kao kompromis izmedju istine i lazi,
&oga i djavola" !ovoreci o ratu Sv" %latoust kaze5 .;edinomislije nije uvek dobro, jer i razbojnici bivaju saglasni" Tako rat nije posledica #ristovog opredeljenja, vec delo volje samih ljudi" Sam #ristos zeli da svi budu jednoglasni u delima poboznosti, ali kako su se ljudi medju sobom podelili, otuda je i nastao rat., >/bid, #omil" 9*, (?" %ato je !ospod #ristos jedini .mir nas , mir do koga se dolazi kroz rat i pobedu nad grehom, smrcu i djavolom >up" Ef" 2, (7A(+?" /majuci ovo u vidu, Sv" !rigorije &ogoslov kaze5 .&olji je pohvalni rat od mira koji od &oga odvaja., >#omil" 2, 02" S 9*, so(" 700?"
+D
(9" .Ove reci iz 4ihejevog prorostva >4ih" :, +? izostavljene su kod 4ateja" On >prorok? kaze5 .,ci ustaje na
mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su coveku domasnji njegovi". Ova prorocka rec, da ce neprijatelji coveku postati svi domaci njegovi, opet je recena za ;evreje, koji su se medjusobno razdelili" #ristos je, dakle, blagovremeno predskazao prisutnim da ce svi domaci onih koji ce poverovati, postati naposletku njihovi neprijatelji". EI" 'ollatione codd"Venet" S" 4arci
(7" .Ovim !ospod ne zapoveda., kaze %latoust, .prosto mrzeti, jer bi to bilo suprotno %akonu, vec ako neko
uzazeli da njega vecma ljubis nego !ospoda #rista, mrzi na njega zbog toga, jer to unistava i onog koji ljubi i onoga koji je ljubljen." >/bid, #onil" 9*,(@ col" 7):?"
(*" Po Svetom 4akariju Velikom, covek svojim greholjubljem prosto obrazuje u sebi, u svojoj bogolikoj dusi,
drugu dusu, dusu greha" / kada Spasitelj trazi od Svojih sledbenika da mrze i samu dusu svoju, On trazi da mi mrzimo tu drugu dusu u sebi, dusu greha >up" 6k" (752+?" >Vidi =uhovne besede Svetog 4akarija, (*, 9*@ P"!" t"97, col" +))?"
!61V1 ;E=1$1EST1 *(a#lan#tvo Jovana :"#titelja i #vedocan#tvo *#u#ovo o njemu8 9"etnja ne9o ajanim galilej# im g"adovima8 9"o#lavljanje 'oga Oca8 9o(iv umo"nima i natova"enima ,- * ad (av"#i *#u# (a9ovije#ti %vanae#to"ici uceni a #voji!8 otide odande da uci i 9"o9ovijeda 9o g"adovima nji!ovim,ada je razaslao ucenike na propoved, !ospod se povukao u tisinu i nije cinio cudesa, vec je samo propovedao u sinagogama" =a je tada sam isceljivao bolesnike, niko ne bi isao njegovim ucenicima" %ato se i povukao kako bi njima dao priliku da isceljuju" .$1- A Jovan cuv#i u tamnici0,2 djela +"i#tova8 9o#la dvojicu uceni a #voji!- * "ece mu& Je#i li ti Onaj #to ce doci80.2 ili d"ugoga da ce amo> :)
;ovan ovo nije litao zato sto sam nije znao ko je #ristos, jer kako je mogao da ne poznaje Onoga za koga je svedocio govoreci5 .!le, jagnje &ozjeB.293 On je poslao svoje ucenike, koji su zavideli #ristu, da bi se sami uverili i videvsi cudesa poverovali da je #ristos veci od ;ovana" %ato on toboze u neznanju pita5 ;esi li Ti Onaj sto ce doci.@273 dakle Onaj koga cekamo da dodje u telu, kako kazu PismaB $eki, medjutim, govore da reci .Onaj sto ce doci. oznacavaju silazak u ad i da ;ovan, kao da ne zna odgovor, pita !ospoda5 ,;esi li ti Onaj koji ce sici u ad, ili da cekamo drugogB. 1li, to je nerazumno, jer kako je moguce da ;ovan, koji je bio veci od svih Proroka, nije unapred znao za raspece #ristovo i $jegov silazak u ad,2*3 kada !a je prethodno vec nazvao .;agnjetom., zato sto ce biti zaklan za nasB ;ovan je dobro znao da ce !ospod dusom sici u ad, da bi cak i tamo, kako kaze Sv" !rigorije &ogoslov, spasao one koji bi poverovali u $jega da se ovaplotio u njihovo vreme" =akle, ;ovan ovo ne pita zato sto ne zna odgovor, vec da bi njegovi ucenici saznali ko je #ristos preko $jegovih cudesa" !ledaj, dakle, kako #ristos odgovara na ovo pitanje5 ?$6- A *#u# odgova"ajuci "ece im& *dite i javite Jovanu ovo #to cujete i vidite& Slije9i 9"ogledaju i !"omi !ode8 gu/avi #e ci#te i glu!i cuju8 m"tvi u#taju i #i"oma#nima #e 9"o 9ovijeda jevandjelje-062 * /lago onome oji #e ne #a/la(ni o mene$ije rekao5 .,azite ;ovanu da sam ;a Onaj sto ce doci., vec znajuci da je ;ovan poslao svoje ucenike da vide cudesa, govori5 .,azite ;ovanu ovo sto vidite i dacete mu priliku da vam jos vise posvedoci za 4ene". eci5 .Siromasnima se propoveda evandjelje. mogu se odnositi na one koji propovedaju evandjelje, dakle apostole, koji su bili siromasni ribari i prezreni kao prosti i neuki ljudi, ili pak na one koji slusaju evandjelje i propoved o vecnom blazenstvu" 1 da bi pokazao ;ovanovim ucenicima da 4u nisu promakle njihove pomisli, #ristos im govori5 .&lago onome koji se ne sablazni o 4ene., jer su ucenici bili obuzeti mnogim sumnjama prema !ospodu" 7- A ad oni otido#e8 9oce *#u# govo"iti na"odu o Jovanu& Sta #te i(i#li da vidite u 9u#tinji> T"# u oju 9ovija vjeta"" 6judi su se verovatno sablaznili kada su culi ;ovanovo pitanje, pomislivsi da cak i ;ovan sumnja da je On #ristos, i da je ,rstitelj tako lako promenio svoje misljenje,iako je ranije svedocio o $jemu" Odbacujuci ovu sumnju, #ristos kaze da ;ovan nije nepostojan kao trska" .,ada bi on zaista bio takav zasto biste onda izisli k njemu u pustinjuB Sigurno ne bi izisli da vidite .trsku., prevrtljivog coveka, vec muza velikog i postojanog" On je i sada onakav kakvog ste ga poznavali". A- Nego #ta #te i(i#li da vidite> =ovje a u me e !aljine o/ucena> Eto8 oji me e !aljine no#e 9o ca"# im #u dvo"ovima,ako ne bi mogli da kazu da se ;ovan predao raskosi i pogordio, On ih razuverava govoreci da sama njegova haljina od kamilje dlake jasno pokazuje da je on protivnik ugadjanja telu" =a je nosio meke haljine, ziveo po carskim dvorovima i voleo raskos, ne bi se nasao u zatvoru" /z ovoga i ti nauci da istinskom hriscaninu ne prilici da nosi raskosnu odecu" ;- Nego #ta #te i(i#li da vidite> P"o"o a> %a8 a(em vam i vi#e od 9"o"o a;ovan je bio vise od proroka, zato sto su drugi proroci samo predskazivali #rista, a on !a je sam video svojim ocima, sto je zaista velika cast" =rugi proroci su proricali posle svog rodjenja, a ;ovan je prepoznao #rista i zaigrao dok je jos bio u majcinoj utrobi" 2:3 ,<- Je" on je taj o ojem je 9i#ano& Eto8 ja #aljem andjela #voga 9"ed licem tvojim8 oji ce 9"i9"aviti 9ut tvoj 9"ed to/om:(
;ovan je nazvan andjelom zbog svog andjelskog i bestelesnog zivota, ali i zato sto je bio glasnik203 koji je objavljivao #rista" On je #ristu pripremio put svedoceci o $jemu i krstavajuci za pokajanje, jer posle pokajanja dolazi oprostaj grehova, koji daje #ristos" !ospod je sve ovo rekao kada su ;ovanovi ucenici vec bili otisli, kako ne bi izgledalo da im laska" Prorostvo koje se spominje prorekao je 4alahija" ,,- 4ai#ta vam a(em& Medju "odjenim od (ena nije #e 9ojavio veci od Jovana :"#titelja!ospod sa sigurnoscu izjavljuje da niko nije veci od ;ovana" .4edju rodjenim od zena. kaze, da bi iskljucio Sebe, posto je On rodjen od device, a ne od zene koja je stupila u brak" A najmanji u =a"#tvu ne/e# ome veci je od njega,ako ucenici ne bi pomislili da je ;ovan veci od $jega, posto je kazao mnoge pohvalne reci o ;ovanu, #ristos jos jasnije govori5 ,;a sam manji od ;ovana i po godinama i po vasem misAljenju, ali sam veci od njega u 'arstvu nebeskom, to jest, u duhovnim i nebeskim stvarima" Ovde sam manji od njega, jer se on rodio pre 4ene i zato sto vam se on ovde cini velikim, ali tamo, u 'arstvu nebeskom, ipak sam ;a veci od njega." ,.- A od v"emena Jovana :"#titelja do #ada8 =a"#tvo ne/e# o # na9o"om #e o#vaja8 i 9odvi(nici0;2 ga (ado/ijaju" /zgleda kao da !ospod prekida tok Svojih misli" 1li, nije tako" Pazi dakleC !ovoreci za Sebe da je veci od ;ovana, #ristos ih podstice da veruju u $jega, pokazujuci da mnogi s naporom zadobijaju 'arstvo nebesko, to jest veru u $jega" Potreban je, zaista, veliki podvig da bi covek ostavio oca i majku i prezreo svoj zivot" ,1- Je" #u #vi P"o"oci i 4a on 9"o"icali do Jovana#ristos dalje nastavlja svoju misao, govoreci5 ,;a sam EOnaj sto ce dociE, jer se ispunilo sve sto su Proroci predskazali" Prorostva se ne bi ispunila da ;a nisam dosao" $emojte, dakle, nista vise da cekate".
,?- * a o !ocete vje"ovati8 on je *lija #to ce doci.1ko hocete., kaze, .verovati.@ to jest, .ako pravedno i nepristrasno rasudite, videcete da je ;ovan onaj koga je prorok 4alahija nazvao ./lijom sto ce doci."2()3 / ;ovan i /lija imaju istu sluzbu" ;ovan je bio preteca prvog dolaska !ospodnjeg, a /lija ce biti preteca drugog" 1 potom, da bi pokazao da je poistovecenje ;ovana i /lije tajna i da je potrebna duhovna mudrost da bi se ona razumela, dalje govori5 ,5- :oji ima u#i da cuje8 ne a cujeB =akle, podstice ih da pitaju, kako bi naucili" ,6$,7- Ali #a ime cu u9o"editi "od ovaj> Slican je djeci oja #jede 9o t"govima i dovi uju d"ugovima #vojim govo"eci& Svi"a#mo vam8 i ne ig"a#te@ na"ica#mo vam8 i ne "ida#te-
:2
Ovde govori o tvrdoglavosti jevrejskog naroda, jer im kao takvim nije bio po volji ni ;ovanov podviznicki zivot, niti #ristova jednostavnost" Oni su bili kao raspustena deca kojoj se nicim nije moglo ugoditi" ,ada neko place, ne svidja im se@ kada svira i veseli se, nije im po volji" ,A$,;- Je" dodje Jovan8 oji niti jede niti 9ije8 a oni a(u& %javo je u njemu- %odje Sin =ovjeciji8 oji i jede i 9ije8 a oni a(u& Gle covje a i(jelice i vino9ije8 d"uga ca"inicima i g"ije#nicima;ovanov zivot #ristos uporedjuje sa .ridanjem., jer je ;ovan pokazivao veliku strogost na reci i delu, dok Svoj zivot na zemlji uporedjuje sa .sviranjem frule., jer je bio milostiv i snishodljiv prema svima da bi ih pridobio i blagovestio im 'arstvo nebesko" ,od $jega nije bilo takve strogosti zivota kao kod ;ovana" * /i o9"avdana 9"emud"o#t od djece nje(ineEvo, dakle, sta kaze5 .Posto vam se ne svidja ni ;ovanov ni 4oj nacin zivota, i prezirete sve puteve spasenja, to se ;a, Premudrost &ozja, javljam pravedan, a vi necete imati izgovora za vase neverovanje i bicete potpuno osudjeni" ;a sam sa Svoje strane sve ispunio, i vi svojim neverovanjem sami pokazujete da sam ;a pravedan, jer nista nisam propustio". .<- Tada 9oce *#u# o"iti g"adove u ojima #u #e dogodila mnoga cude#a njegova8 #to #e ne 9o aja#e" Posto su ;evreji i dalje ostali nepokajani, iako im je prethodno pokazao da je ucinio sve sto je trebalo uciniti, !ospod pocinje da ih ukoreva" .,- Te# o te/i8 +o"a(ineB Te# o te/i8 Vit#aidoB ,ako bi razumeo, da oni koji nisu poverovali, nisu bili zli po prirodi vec po svojoj slobodnoj volji, #ristos spominje Vitsaidu, odakle su bili Petar, 1ndrej, <ilip i sinovi %evedejevi" %lo, dakle, ne dolazi od prirode vec od slobodne volje" =a dolazi od prirode, onda bi i ovi apostoli bili zli" .,$..- Je" da #u u Ti"u i Sidonu /ila cude#a oja #u /ila u vama8 davno /i #e u v"eci i 9e9elu 9o ajali- Ali vam a(em& Ti"u i Sidonu0,,2 la #e ce /iti u dan Suda nego vama!ospod govori kako su ;evreji bili gori od Tiraca i Sidonaca, jer su neznabozni Tirci prestupali samo prirodni zakon, dok su ;evreji prestupali i 4ojsejev" $eznabosci nisu videli cudesa, a sinovi /zrailja su ih videli i pohulili na &oga" .Vreca. je simvol pokajanja, jer su se oni koji su bili u zalosti oblacili u vrecu i posipali po glavi pepelom i prasinom" 2(23 .1$.?- * ti8 :a9e"naume8 oji #i #e do ne/a 9odigao8 do 9a la ce# #ici@ je" da #u u Sodomu /ila cude#a #to #u #e u te/i dogodila8 o#tao /i do dana#njeg dana- Ali vam a(em da ce (emlji Sodom# oj0,12 la #e /iti u dan Suda nego te/i,apernaum se uzvisio, jer je u njemu ziveo /sus, pa je bio proslavljen kao grad $jegovog zavicaja" /pak njemu to nije bilo od koristi, jer nije poverovao" Stavise, zato je i osudjen na pakao, jer nije izvukao nikakvu korist od toga sto je imao takvog zitelja" ,apernaum znaci .mesto utehe." /z toga mozes da vidis da ako se neko udostoji da postane obitaliste .-tesitelja., to jest Svetog =uha, a potom se pogordi, prevaznoseci se do nebesa, pasce naposletku zbog svoje gordosti" %ato, covece, uzasni se i zadrhtiC
:9
.5- U to v"ijeme odgovo"i *#u#8 i "ece& +valim te8 Oce8 Go#9ode ne/a i (emlje8 #to #i ovo #a "io od mud"i! i "a(umni!8 a ot "io #i /e(a(lenima" =akle, sta kazeB .#valim Te. A umesto .blagodarim Ti. A .Oce, sto ;evreji koji sebe smatraju mudrim i iskusnim u Svetom Pismu nisu poverovali, dok su neuki i bezazleni2(73 poverovali i poznali tajne." &og je sakrio Svoje tajne od onih koji su se pravili mudrim, ne zato sto im je zavideo ili sto je zeleo da ih ostavi u neznanju, vec zato sto nisu bili dostojni, jer su sami sebe smatrali mudrim" Onaj, dakle, koji sebe smatra mudrim i uzda se u svoje znanje, ne priziva &oga" 1 &og onome koji !a ne priziva, ne pomaze i ne otkriva mu se" Pored toga, &og iz Svoga covekoljublja mnogima ne otkriva tajne, kako posle ne bi bili jos vise muceni zato sto su ih poznali, a potom prezreli" .6- %a8 Oce8 je" je ta o /ila /laga volja tvojaOvde #ristos pokazuje Ocevo covekoljublje, jer je On otkrio tajne bezazlenima iako to niko nije trazio od $jega, zato sto je $jemu tako bilo ugodno od pocetka" ec .blagovoljenje. oznacava .>dobru? volju. i .zadovoljstvo." .7- Sve je meni 9"edao Otac moj#ristos je gore rekao Ocu da je On otkrio >tajne bezazlenima?" ,ako ti ne bi pomislio da #ristos nista Sam ne cini i da je sve od Oca, On kaze5 .Sve mi je predao Otac, a Otac i ;a imamo istu vlast". ,ada cujes rec .predao., nemoj misliti da 4u je predao kao slugi ili podredjenom, vec kao Sinu, jer se On rodio od Oca i zato 4u je .sve predao. >u nasledje?" =a se On nije rodio od Oca i da nije iste prirode sa $jim ne bi 4u sve ni bilo predato" %ato pazi sta govori5 .Sve je 4eni predao., ne !ospodar, vec .Otac 4oj". ,ada se, na primer, lepom ocu rodi lepo dete, dete kasnije kaze5 .=obio sam, odnosno nasledio sam, lepotu svoga oca-. * ni o ne (na Sina do Otac@ niti Oca o (na do Sin8 i a o !oce Sin ome ot "itiOvde govori o jos vecim stvarima" .$ista nije cudno sto sam ja !ospodar svega, jer imam nesto sto je jos vece od toga, a to je da znam Oca, i tako !a znam, da !a mogu otkriti drugima". azmisli dobro" !ore je rekao da je Otac otkrio tajne bezazlenima, a ovde da Sin otkriva Oca" %ar ne vidis jednu silu Oca i Sina, jer i Otac i Sin >zajedno? otkrivaju >tajne?B
.A- +odite
meni #vi oji #te umo"ni i natova"eni i ja cu va# odmo"iti-
#ristos poziva sve ljude, ne samo ;evreje vec i neznabosce" Pod .umornim.2(*3 razumi ;evreje koji su strogo sledovali %akonu i trudili se u vrsenju njegovih zapovesti" .$atovareni. su neznabosci, koji su bili obremenjeni teskim teretom grehova" Sve njih odmara #ristos, jer kakav je napor poverovati, ispovediti i krstiti seB %ar to nije odmor kada jos u ovome zivotu zivis bez briga koje si imao pre krsteAnja, a u buducem te ceka >vecni? pokoj" .;$1<- U(mite ja"am moj na #e/e8 i naucite #e od mene@ je" #am ja "ota i #mi"en #"cem8 i naci cete 9o oj du#ama #vojim- Je" je ja"am moj /lag8 i /"eme je moje la o.;aram #ristov. je smirenje i krotost" ,o sebe smiri pred svakim covekom, ima pokoj u dusi i ostaje miran, dok je slavoljubiv covek i gordeljivac uvek u brigama, jer ne zeli da bude manji od drugih i uvek misli o tome kako ce se vecma proslaviti i pobediti svoje neprijatelje" %ato je .jaram #ristov., :7
smirenje, lako nositi, jer je nasoj ponizenoj prirodi lakse da se smirava nego li da se preuznosi" 1li, i sve #ristove zapovesti takodje su .jaram., i one su lake zbog nagrade koja nas ocekuje, iako ponekad izgledaju teske"
NAPOMENA&
(" 4atej je vec spomenuo da je ;ovan bio zatvoren >75(2?" On se nalazio, kako pise ;osif <lavije, u tvrdjavi
4aheron" ,ako saznajemo od drugih evandjelista, ;ovan je bio zatvoren zato sto je caru /rodu rekao da .ne moze iamti zene brata svoga".
2" - #ristovo vreme mesijanska ocekivanja medju ;evrejima bila su na vrhuncu" $arod je ocekivao &ozjeg
Pomazanika >4esiju, #rista? koji ce izbaviti narod svoj i uspostaviti svoje carstvo" $eki su mislili da je ;ovan Preteca 4esija >;n" (52)?" =rugi su govorili da ce 4esija doci iz Vitlejema >;n" :572?" /pak, najveci broj ;evreja je ocekivao da ce 4esija biti politicki vodja koji ce srusiti rimsku tiraniju i obnoviti =avidovo carstvo" =a su mesijanska ocekivanja bila ziva i medju prostim narodom vidimo i iz odgovora Samarjanke na ;akovljevom bunaru >;n" 7, 2*A2+?" !ospod je javno izbegavao da !a zovu 4esijom >iako je to otkrio Svojim ucenicima 4t" (+,(+A(:?, zato sto $jegovo 'arstvo nije od ovoga sveta, vec je duhovno >;n" (0, 9+?" =a se javno predstavljao kao 4esija, narod bi pomislio da je On car koji podize ustanak pritiv imljana" Ovo je upravo bio glavni kamen spoticanja >( ,or" (, 29? za ;evreje koji su ocekivali vojskovodju, a dobili Onoga ,oji na Sebe uzima grehe sveta i strada za sve ljude >/s" "*2, (9A*9, (2?, zato su se mnogi razocarali i ostavili !a" 4oze se pretpostaviti, dakle, da su ;ovanovi ucenici imali drugacije predstave o 4esiji" %ato ih ;ovan salje /susu da bi im On odgovorio prorostvom koje otkriva cilj i smisao #ristovog dolaska na zemlju"
9" ;n" (52D 7" Ovo misljenje zastupaju i ostali poznati tumaci5 %latoust, ;eronim, /larije, %igaben i drugi" *" ;ev" Sheol A tamno obitaliste dusa posle smrti" Pre #ristovog dolaska u ad su isle duse i pravednika i
nepravednika" Svojim Vaskrsenjem, !ospod je razbio dveri ada i omogucio izlazak pravednih dusa, koje bi poverovale u $jega da je dosao u vreme u kome su oni ziveli" 1d je mesto neznanja i nevidjenja &oga"
+" !ospod odgovara prorostvom proroka /saije >up" /s" +(5(?" :" 6k" (577 0" - pravoslavnoj ikonografiji Sveti Preteca se cesto izobrazava sa krilima, kao andjeo A Sveti ;ovan ,rilati D" Onaj koji sebe prisiljava, podviznik, asketa" ()" 4al" 75*5 .Evo, ;a cu vam poslati /liju proroka prije nego dodje veliki i strasni dan !ospodnji". ((" Tir i Sidon su bili drevni fenicanski gradovi na obali Sredozemlja, u danasnjem 6ibanu, poznati po
idolopoklonstvu i razvratu"
(2" -p" ("4ojs" 9:597@ ;oilj (50@ ;est" 75(A7@ ;ov" (+5(*@ 9" 'ar" 2(52: (9" Sodom i !omor su bili drevni gradovi na obali 4rtvog mora" Posto su njihovi stanovnici nepokajano ziveli u
protivprirodnom bludu, !ospod ih je unistio ognjem"
(7" !rcka rec etimoloski oznacava onoga koji ne ume da govori, dakle dete, bezazleno stvorenje" -p" (",or" (752)
gde apostol Pavle kaze5 .&raco ne budite djeca umom, nego zlocom djetinjite, a umom budite savrseni".
(*" Oni koji se trude
:*
!61V1 =V1$1EST1 O t"ganju la#ja u #u/otu8 lecenje #u!o"u og8 i#9unjenje 9"o"o#tva o #lugi Go#9odnjem8 i#celjenje /e#omucni a8 o !uli na %u!a Svetoga i (na u 9"o"o a Jone8 Mati i /"aca *#u#ova,$?- U to v"ijeme idja#e *#u# u #u/otu "o( u#jeve@ a ucenici njegovi ogladnje#e8 i 9oce#e t"gati la#je i je#ti- nameri da razresi zakonska pravila, !ospod vodi ucenike kroz useve, kako bi oni jeli i tako narusili zakon o suboti" :+
A fa"i#eji vidjev#i to "e o#e mu& Gle8 ucenici tvoji cine #to ne valja ciniti u #u/otu-0,2 A on im "ece& Ni#te li citali #to ucini %avid ad ogladnje8 on i oji /ija!u # njim> :a o udje u dom 'o(iji i !lje/ove 9"edlo(enja 9ojede8 oji! nije valjalo je#ti njemu ni onima #to #u /ili # njim8 nego #amo #ve#tenicima" <ariseji opet nalaze krivicu u prirodnoj potrebi za hranom, dok sami zive u mnogo tezim grehovima" !ospod ih posramljuje pricom o =avidu koji se, kaze, usudio da zbog gladi ucini jos tezi prestup" .#lebovi predlozenja.223 bili su dvanaest hlebova koji su svaki dan postavljani na hramovnu trpezu, sest sa desne strane, a sest sa leve" /ako je =avid bio prorok, njemu po %akonu nije bilo dozvoljeno da ih jede, vec samo svestenicima" Pogotovo ih nisu smeli jesti oni koji su bili s njimB On se ipak zbog gladi udostojio >&ozjeg? oprostaja" Tako je i sa ucenicima" 5$6- *li ni#te citali u 4a onu012 a o #u/otom #ve#tenici u !"amu #u/otu o/e#vecuju8 9a ni#u "ivi> A ja vam a(em da je ovdje veci od !"ama.%akon je zabranjivao rad subotom i zato su svestenici koji su cepali drva i palili vatru >prilikom zrtvoprinosenja?, obesvecivali, to jest, skrnavili subotu, kako vi smatrate." 1li, ti ces reci5 .Oni su bili svestenici, a ucenici to nisu". .1 ;a vam kazem, da je ovde veci od #rama" ;a sam, dakle, !ospodar koji je veci od #rama, i posto sam ovde sa Svojim ucenicima, oni imaju vece pravo od svestenika da narusavaju subotu". 7$A- :ada /i #te 9a (nali #ta je to& Milo#t !ocu a ne ("tvo9"ino#enje8 ne /i#te o#udjivali ievine- Je" je Sin =ovjeciji go#9oda" i #u/ote"273 #ristos im jos pokazuje da su neznalice koje ne poznaju prorocke spise"2*3 %ato im govori5 .%ar se nije trebalo smilovati gladnim ljudimaB -ostalom, ;a sam Sin 'oveciji i !ospodar sam subote, kao Tvorac svega, pa i dana %ato ;a, kao !ospodar, narusavam subotu". azumi ovo i u prenesenom smislu5 Posto su apostoli .poslenici., a vernici .zetva i klasje zitno., apostoli su ih .brali. i .jeli., to jest, njihova hrana je bila spasenje ljudi" Ovo su cinili u subotu koja je bila odredjena za dan .odmora., to jest, uzdrzanja od svakog zla" <ariseji su negodovali" Tako i u 'rkvi ima onih koji su farisejski puni zavisti i nezadovoljstva prema uciteljima koji ih uce i cine im dobro" ;$,<- * oti#av#i odande8 dodje u #inagogu nji!ovu- * gle8 tu /ija#e covje #a "u om #u!om@ i (a9ita#e ga govo"eci& Valja li #u/otom lijeciti> $ da /i ga o9tu(ili" =rugi evandjelisti kazu da je /sus ovo pitanje postavio farisejima" /pak, moze se reci da su fariseji iz zavisti prvo pitali $jega, kako kaze 4atej" 1 onda ih je to isto upitao sam #ristos kako bi ih ismejao i narugao se njihovoj neosetljivosti, o cemu govore drugi evandjelisti" <ariseji su 4u postavili ovo pitanje da bi imali povoda za klevetu" ,,$,.- A on im "ece& :oji je medju vama covje oji ima ovcu jednu8 9a a o ona u #u/otu u9adne u jamu8 da je nece u(eti i i(vaditi> A oli o li je covje 9"ete(niji od ovce> %a le8 valja #u/otom do/"o cinitiPokazuje im da su oni radi koristoljublja, da ne bi izgubili ovcu, narusavali subotu, a to nisu dopustali kada je trebalo isceliti bolesnog coveka" Ovim recima ih !ospod izoblicava kao koristoljubive i nemilostive ljude, koji preziru i samoga &oga, jer oni preziru subotu da ne bi izgubili jednu ovcu, a nemilosrdni su jer ne zele isAcelenje bolesnika" ,1- Tada "ece covje u& P"u(i "u u #voju- * 9"u(i- * 9o#tade (d"ava ao i d"uga::
4nogi ljudi i danas imaju .suhe ruke., to jest, nemilostivi su i tvrdice, ali kada cuju rec Evandjelja, pruzaju svoje ruke da bi dali milostinju" Oni to cine, iako fariseji, gordi demoni koji su odvojeni od nas,2+3 ne zele, u svojoj mrznji prema nama, da pruzamo ruku radi davanja milostinje" ,?$,5 A fa"i#eji oti#av#i nacini#e vijecanje 9"otiv njega a o da ga 9ogu/e- No *#u#8 do(nav#i to8 u loni #e odandeO, kakve li zavistiC ,ada im neko cini dobro oni se razbesne" /sus se uklanja odatle jer jos nije bilo doslo vreme $jegovog stradanja, ali i zato da bi postedeo Svoje neprijatelje da ne padnu u greh ubistva" $erazumno se izlagati opasnosti, nije, dakle, bogougodno" Obrati paznju na rec .otisavsi., jer su fariseji nacinili vecanje kako bi ubili /susa tek posto su .otisli., to jest udaljili se od &oga, jer niko ko obitava u &ogu ne bi pozeleo da nesto tako ucini" ,5$,6- * (a njim ido#e ljudi mnogi8 i i#cijeli i! #ve8 i (a9"ijeti im da ga ne "a(gla#uju" #ristos ne zeli da !a razglasuju, kako bi smirio zavist fariseja, jer je na svaki nacin zeleo da ih isceli" ,7$,;- %a #e i#9uni #to je "eceno 9"e o *#aije 9"o"o a& Gle8 Sluga moj8 oga #am i(a/"ao8 Lju/ljeni moj8 oji mi je 9o volji du#e moje& metnucu %u! #voj na njega8 i #ud ne(na/o#cima javice- Nece #e #vadjati ni vi ati4atej navodi proroka >/saiju?2:3 kao svedoka /susove krotosti" On ce, kaze, uciniti sve sto ;evreji budu zeleli" 1ko oni ne budu hteli da se $jegovo ime razglasi, On ga i nece razglasavati, i nece im se suprotstavljati, kao sto to cine slavoljubivi ljudi, niti ce se s njima svadjati" On ce govoriti ljudima da !a ne razglasuju, ali ce takodje objaviti sud neznaboscima i nauciti ih da je sud A ucenje, znanje i rasudjivanje dobra"203 On ce objaviti i buduci sud neznaboscima, koji nikada nisu culi za njega" Niti ce o cuti 9o t"govima gla#a njegova8 jer On nije poucavao narod po trgovima, kao sto to cine slavoljubivi ucitelji, vec u #ramu, sinagogama, na gori i obalama mora"
.<- T"# u #tucenu nece 9"elomiti i (i(a tinjajuci nece uga#itiOn je, kaze, mogao da slomije ;evreje kao .trsku stucenu. i da ugasi njihov gnev kao .zizak tinjajuci., ali to nije zeleo, dok ne ispuni sav domostroj spasenja i pobedi ih u svemu2D3, jer to znace reci koje slede5 .<$.,- %o le ne dovede 9"avdu do 9o/ede8 i u ime njegovo u(dace #e na"odi,ako ;evreji ne bi imali nikakvog izgovora, #ristos je sve pretrpeo da bi kasnije mogao da osudi i pobedi one koji nista nece imati da kazu u svoju odbranu" Sta sve On nije ucinio da ih pridobijeB 1li, ;evreji to nisu zeleli, i zato ce se u ime $jegovo uzdati neznabozacki narodi" ..$.1- Tada dovedo#e njemu /je#omucnog oji /je#e #lije9 i nijem@ i i#cijeli ga ta o da #lije9i i nijemi 9"ogleda i 9"ogovo"i- * divlja!u #e #vi ljudi govo"eci& Nije li ovo Sin %avidovB :0
=emon je u coveku zatvorio puteve vere5 oci, usi i jezik, ali /sus ih isceljuje" 6judi !a nazivaju Sinom =avidovim, jer se ocekivalo da ce #ristos doci od semena =avidova" Tako i sada, ako vidis coveka koji ne razume sta je dobro, niti prihvata reci drugoga, smatraj ga za .slepog i nemog., koga neka &og isceli dotaknuvsi se njegovog srca" .?- A fa"i#eji cuv#i to "e o#e& Ovaj d"ugacije ne i(goni demone do 9omocu Veel(evula8 ne(a demon# og"2()3 4ada se !ospod udaljio radi njih, fariseji su, cuvsi izdaleka za ovo cudo, poceli da !a klevecu zato sto je cinio dobro ljudima" /z ovoga se vidi da su oni bili neprijatelji prirode, kao sto je to i djavo" .5$.6- A *#u# (najuci mi#li nji!ove "ece im& Sva o ca"#tvo oje #e "a(dijeli #amo u #e/i8 o9u#tjece@ i #va i g"ad ili dom oji #e "a(dijeli #am u #e/i8 nece #e od"(ati- * a o #atana #atanu i(goni8 #am #e u #e/i "a(dijelio@ a o ce da le8 o9#tati ca"#tvo njegovo> /zoblicavajuci javno njihove pomisli, #ristos je pokazao da je &og" On se brani od njih primerima iz svakodnevnog zivota i pokazuje bezumlje fariseja" ;er, kako demoni mogu da izgone sami sebe, kada se oni trude da pomognu jedan drugomeB2((3 ec .satana. znaci .protivnik." .7- A a o ja 9omocu Veel(evula i(gonim demone8 #inovi va#i cijom 9omocu i(gone> 4ato ce vam oni /iti #udije.$eka sam ;a., kaze, .onakav kakvim me vi smatrate" 'ijom silom, onda, vasi sinovi, to jest moji ucenici, izgone demoneB $ije valjda da ih i oni izgone pomocu VeelzevulaB 1ko ih oni izgone &ozjom silom, koliko pre to ;a cinim, jer oni cudotvore u 4oje ime" %ato ce vam oni biti na osudu, jer ih vidite kako cudotvore u 4oje ime, a ipak me i dalje klevecete". , .A- A a o li ja %u!om 'o(ijim i(gonim demone8 onda je do#lo vama =a"#tvo 'o(ije-
!ospod hoce da kaze5 .1ko ;a demone izgonim &ozjom silom, onda sam ;a Sin &ozji, i dosao sam radi vas i radi vaseg dobra" Tako je .doslo k vama. 'arstvo &ozje, koje je samo 4oje prisustvo" %asto me onda klevecete kada sam dosao radi vasB.
.;- *li a o mo(e o uci u ucu ja oga i 9o uc#tvo njegovo oteti8 a o naj9"ije ne #ve(e ja oga> $ i onda ce ucu njegovu o9lijeniti.;a., kaze, .ne samo da ne smatram demone Svojim prijateljima vec se borim protiv njih i EvezujemE one koji su pre 4oga dolaska bili EjakiE >zbog vaseg nehata?". ,ada je, dakle, #ristos dosao u .kucu., to jest, u svet, oteo je .sasude. demona, dakle, ljude" 1<- :oji nije #a mnom8 9"otiv mene je@ i oji ne #a/i"a #a mnom8 "a#i9a.,ako ce., kaze, .Veelzevul saradjivati sa 4nom, kada se on vise od svih ostalih protivi 4eniB ;a ljude ucim vrlini, a on zlu" ,ako, onda, on moze da bude sa 4nomB ;a EsabiramE ljude za spasenje, a on ih ErasipaE." Ovim recima ukazuje i na fariseje, jer dok je On ucio narod i cinio mu dobro, oni su ljude .rasipali. i smucivali da ne bi otisli k $jemu" =akle, pokazuje im da su zapravo oni bili opsednuti od demona" :D
1,$1.- 4ato vam a(em& Sva i g"ije! i !ula o9"o#tice #e ljudima@ a !ula na %u!a Svetoga nece #e o9"o#titi ljudima- * a o "ece o "ijec 9"otiv Sina =ovjecijega8 o9"o#tice mu #e@ a oji "ece 9"otiv %u!a Svetoga8 nece mu #e o9"o#titi ni u ovome vije u ni u /uducem" Ovde kaze da covek moze naci kakvoAtakvo opravdanje za svaki drugi greh ucinjen u ljudskoj slabosti, kao sto je blud, kradja i slicno, i lakse mu je od &oga dobiti oprostaj" 1li, kada neko vidi cudesa koja su ucinjena =uhom Svetim i pohuli na njih govoreci da su ona od demona, kakvo ce naci opravdanjeB ;asno je da takav covek dobro zna da je sve to od =uha Svetoga, a ipak namerno govori zlo" ,ako se takvom coveku moze oprostitiB ,ada su ;evreji videli !ospoda kako jede i pije i druzi se sa carinicima i bludnicima i sve drugo cini kao Sin 'oveciji, osudjivali su !a kao izjelicu i vinopiju, sto se moze oprostiti, a da se nece od njih ni traziti pokajanje, jer su se >po slabosti? opravdano sablaznjavali" 1li, kada su !a videli da cudotvori i opet !a klevetali i hulili na =uha Svetoga, govoreci da On to cini uz pomoc djavola, kako da im se oprosti takav greh ako se ne pokajuB Stoga znaj da onaj koji huli na Sina 'ovecijega, gledajuci !a kako zivi kao covek i nazivajuci !a prijateljem bludnika, izjelicom i vinopijom zbog onoga sto je radio, takav nece odgovarati za svoj greh, cak iako se ne pokaje" Oprostice mu se, jer nije poznao #rista kao &oga skrivenog u telu" 1li, onaj koji huli na =uha Svetoga ili na duhovna dela #ristova, i naziva ih demonskim, ako se ne pokaje,2(23 nece mu se oprostiti, jer on nema opravdan razlog da !a klevece, kao onaj koji !a je video sa carinicima i bludnicima" $ece mu se oprostiti ni u ovom ni u onom svetu i na oba mesta bice kaznjen" 4nogi se muce u ovome svetu, ali su tamo postedjeni muka, kao ubogi 6azar@ dok su drugi kaznjeni i ovde i tamo, kao Sodomljani i oni koji hule da =uha Svetoga" 1li, neki, kao sto su apostoli i Preteca, nisu kaznjeni ni ovde ni tamo" /ako izgleda da oni koji su ovde progonjeni bivaju kaznjeni od &oga, to nisu kazne za grehove, vec kusnje koje donose vence" 11- *li u#adite do/"o d"vo8 i "od njegov /ice do/a"8 ili u#adite "djavo d"vo8 i "od njegov /ice "djav@ je" #e 9o "odu d"vo 9o(naje" ,ako ;evreji nisu mogli da oklevetaju sama cudesa kao zla dela, pohulili su na #rista koji ih je cinio, govoreci da je opsednut od demona" %ato im On kaze5 .4ozete reci da sam ;a Edobro drvoE i tada ce sva moja cudesa koja su 4oj rod takodje biti dobra, ili pak da sam Erdjavo drvoE, i tada je jasno da ce onda i moj rod, dakle, cudesa biti rdjava" 1li posto kazete da su cudesa, koja su 4oj rod, dobra, onda sam i ;a Edobro drvoE" / zaista, kao sto se drvo po rodu poznaje, tako cete i 4ene poznati po cudesima koja cinim". 1?- Po"odi a#9idini8 a o mo(ete do/"o govo"iti i ada #te (li> .!le., govori im, .vi koji ste Erdjava drvetaE, nosite rdjav rod kada govorite zlo o 4eni" Tako bih i ;a da sam rdjav donosio rdjav rod, a ne ovakva cudesa"..Porodima aspidinim. ih naziva zato sto su se hvalili 1vraamom" !ospod im je pokazao da ne poticu od 1vraama, vec od svojih predaka koji su dostojni njihove zlobe" 1?$15- Je" od #uvi# a #"ca u#ta govo"e- %o/a" covje i( do/"e "i(nice i(no#i do/"o@ a (ao covje i( (le "i(nice i(no#i (lo- ,ada vidis coveka zloreciva, znaj da on u svome srcu nema isto onoliko zla koliko na ustima, vec mnogo vise" Suvisak se preliva iz srca, i onaj koji ima skriveno blago, otkriva tek mali deo" Tako onaj, koji govori dobro, jos vise dobra ima u srcu svome" 16$17- A ja vam a(em8 da ce (a #va u 9"a(nu "ijec oju "e nu ljudi dati odgovo" u dan SudaJe" ce# (/og #voji! "ijeci /iti o9"avdan i (/og #voji! "ijeci /iti o#udjen0)
Ovde nas !ospod ispunjava strahom, govoreci da cemo dati odgovor za svaku .praznu rec., to jest, za laz, klevetu i za svaku neprimernu i podsmesljivu rec" Potom navodi svedocanstvo iz Svetoga Pisma kako ne bismo mislili da govori nesto od Sebe, pa kaze da ce svako zbog svojih reci biti opravdan ili zbog svojih reci osudjen" 1A- Tada odgovo"i#e ne i od nji(evni a i fa"i#eja govo"eci& Ucitelju8 !ocemo od te/e (na da vidimo" Evandjelista u cudjenju dodaje rec .tada., jer kada je trebalo da 4u se potcine zbog $jegovih prethodnih cudesa, oni traze znak" #teli su da vide znak s neba, kako kaze drugi evandjelista, zato sto su mislili da On ova cudesa na zemlji cini silom djavoljom, jer je djavo knez ovoga sveta" Sta na to kaze SpasiteljB 1;$?<- A on odgova"ajuci "ece im& )od (li i 9"elju/otvo"ni t"a(i (na @ i nece mu #e dati (na o#im (na a Jone 9"o"o a- Je" ao #to je Jona /io u ut"o/i itovoj t"i dana i t"i noci@ ta o ce /iti i Sin =ovjeciji u #"cu (emlje t"i dana i t"i noci$aziva ih .rodom zlim., jer su bili varalice i lukavi ljudi, ali i .rodom preljubotvornim. zato sto su otstupili od &oga i sjedinili se sa djavolom" .%nakom. naziva Svoje Vaskrsenje" Ono je zaista preslavan znak, jer je On sisao u srce zemlje, u preispodnju, dakle, u sam ad, a potom vaskrsao u treci dan" .Tri dana i tri noci. shvati ne kao cele dane i noci vec njihove delove" #ristos je umro u petak, i to je jedan dan@ u subotu je lezao mrtav, eto drugog dana@ u noci izmedju subote i nedelje jos je bio u grobu" Otuda imamo nepuna tri dana i tri noci, jer imamo obicaj da tako racunamo vreme"2(93 ?,- Ninevljani ce u#tati na Sud #a "odom ovim8 i o#udice ga@ je" #e 9o aja#e Joninim 9"o9ovijedanjem@ a gle8 ovdje je veci od Jone.;ona je., kaze, .izasavsi iz utrobe kita, pro povedao >u $ineviji? i ljudi su mu poverovali" 1li, vi mi necete poverovati cak ni posle Vaskrsenja, i zato cete biti osudjeni od onih $inevljana koji su poverovali 4ome slugi ;oni i to bez cudesnih znakova, iako su bili varvari" Vi, koji ste odrasli uz proroke i videli tolike znake, niste poverovali 4eni, vasem !ospodaru, jer to znace reci5 .!le, ovde je veci od ;one.".
?.- =a"ica ju(na u#tace na Sud #a "odom ovim8 i o#udice ga@ je" oia dodje # "aja (emlje da #lu#a 9"emud"o#t Solomonovu@ a gle8 ovdje je veci od Solomona.,raljica >Savska? je,. kaze, .dosla iz daleka, iako je bila slaba zena, da bi cula o stablima, drvecu i drugim prirodnim pojavama" 1 vi, niste primili 4ene kada sam sam dosao k vama, i govorio vam o neizrecivim tajnama". ?1$?5- A ad neci#ti du! i(idje i( covje a8 ide "o( /e(vodna mje#ta t"a(eci 9o oja8 i ne nala(iOnda a(e& %a #e v"atim u dom #voj ot uda #am i(i#ao@ i do#av#i nadje 9"a(an8 9ometen i u "a#en- Tada otide i u(me #a #o/om #edam d"ugi! du!ova go"i! od #e/e8 i u#av#i /o"avi ondje@ i /ude 9otonje go"e covje u onome od 9"voga- Ta o ce /iti i ovome "odu (lomePokazuje im kako su sebe doveli do potpune propasti zato sto !a nisu prihvatili" .,ao sto oni, koji su se oslobodili od demona, jos strasnije stradaju ako zapadnu u lenjost i nemar, tako se i vas rod nasao u vlasti demona kada ste se poklonili idolima" 1li, ovoga demona sam isterao pomocu 0(
Proroka i sam sam dosao zeleci da vas jos vise ocistim" /pak, posto ste 4e oterali i jos se trudite da 4e ubijete, vas greh je tim veci, pa ce zato i vasa kazna biti veca, tako da ce poslednje ropstvo vase biti mnogo strasnije od prethodnih". Ti razumi i ovo A da se necisti duh isteruje krstenjem i odlazi medju .bezvodne. i nekrstene duse, ali u njima ne nalazi pokoja" %a demone je pokoj da iskusavaju rdjavim delima krstene duse, buduci da vec nekrstene drze u svojoj vlasti" %ato se demon vraca u krstenog sa sedam drugih duhova"2(73 ,ao sto postoji sedam darova =uha Svetoga, tako nasuprot njima postoji sedam duhova zla" ,ada demon ponovo udje u krstenu dusu, nesreca biva jos veca, jer je ranije postojala nada da se dusa ocisti krstenjem, ali sada vise ne postoji nada u drugo krstenje, vec jedino u .krstenje pokajanjem., koje je veoma tesko i naporno" ?6- %o on jo# govo"a#e na"odu8 gle mati i /"aca njegova #taja!u na9olju t"a(eci da govo"e # njime" $jegova majka je po izvesnoj ljudskoj slabosti htela da pokaze da ima vlast nad svojim detetom, posto jos nije poznavala $jegovu velicinu" %ato je ona, dok je On jos govorio narodu, zatrazila da dodje k njoj, zeleci da u svom castoljublju svima pokaze da joj je sin poslusan" Sta, dakle, cini #ristos, njen sin, posto je razumeo nameru Svoje majkeB Poslusaj dobro sta kazeC ?7$5<- * ne o mu "ece& Evo mati tvoja i /"aca tvoja #toje na9olju8 t"a(eci da govo"e # to/om- A on odgovo"i i "ece onome #to mu a(a& :o je mati moja8 i o #u /"aca moja> * 9"u(iv#i "u u #voju na uceni e #voje8 "ece& Evo mati moja i /"aca moja- Je" o i(v"#i volju Oca mojega oji je na ne/e#ima8 taj je /"at moj i #e#t"a i mati!ospod ne vredja Svoju majku, vec ispravlja njenu slavoljubivu pomisao svojstvenu ljudskoj slabosti" On nije rekao5 .Ona mi nije majka., vec5 .1ko ne cini volju &ozju, nista joj ne pomaze sto 4e je rodila". !ospod ne porice srodstvo po prirodi, vec mu prisajedinjuje srodstvo po vrlini, jer onome ko je nedostojan ne koristi telesno srodstvo" ,ada je, dakle, ispravio, bolest sujete, opet je poslusao Svoju majku koja !a je zvala, kao sto o tome dalje govori evandjelista"
NAPOMENA&
(" - Talmudu je branje klasja i odvajanje zrna psenice jedan od 9D poslova koji su strogo zabranjeni subotom" 2" 9"4ojs" 275*AD 9" 7"4ojs" 205DA() 7" -p" im" (757,*,(:@ ,ol" 25(+A(: *" Os" +5+@ /s" (5((A(:@ 4ih" +5+A0 +"
ec .farisej. na jevrejskom znaci A .onaj koji je odvojen."
:" /s" 725(A7@ up" Ef" (59A+@ ;ev" ()5*A() 0" ./ sud narodima javlja, to jest pravdu, jer prorok obicno pravdu naziva sudom. >Sveti ;ovan %latousti, /bid"
#omil" 7),2@ c"77(?"
D" .Smatram., kaze Vasilije Veliki, ,da Etrska stucenaE oanacava coveka koji sa nekom strascu vrsi zapovesti
&ozje, i koga ne vredi prelomiti i poseci, vec radije isceliti, kako nas je, uostalom, !ospod ucio govoreci5 EPazite da milostinju svoju ne cinite pred ljudima da vas oni videE, >4t" +, (?" / 1postol nam zapoveda5 ESve
02
cinite bez gundjanja i dvoumljenja""" $ista ne cinite iz prkosa ili za praznu slavuE ><il 2,(7"9?" E%izak sto tinjaE je onaj koji zapovesti &ozje vrsi bez iskrenog raspolozenja i prave revnosti, vec to cini lenjivo i nemarno"Takvoga ne treba EugasitiE, vec radije podici i podsetiti na sudove &ozje i $jegova obecanja"
()" Veelzevul >jev" &aalA%ebub? u prevodu .!ospodar muva. bio je .bog Ekrona. >9"'ar" (52A9@ +5(+?" To je bilo
ime pod kojim su filistejci u gradu Ekronu postovali boga Vala" Smatran je bogom koji kaznjava tako sto navodi muve na ljude, ali ujedno i kao bog koji stiti od ove posasti" - $ovom %avetu Veelzevula su ;evreji smatrali za staresinu zlih duhova >4t" ()52*@ (252:@ 6k" ((5 (0A(D?" <ariseji su ga nazivali .knezom demonskim., a !ospod ga poistovecuje sa Satanom"
((" Tumaceci ove reci Sv" %latoust kaze5 .1ko ja, imajuci u sebi demona, pomocu njega izgonim druge demone, to
znaci da medju demonima postoji nesaglasnost i sukob i da ustaju jedan na drugoga@ a ako ustaju jedan na drugoga, onda se njihova sila gubi i propada". >/bid, #omil" 7(,(@ c"77+?"
(2" =akle, nema greha koji se nece oprostiti, osim greha nepokajanog" (9" Po jevrejskom i vizantijskom racunanju vremena, koje je preuzela i 'rkva #ristova, .dan. pocinje zalaskom
sunca" Tako je .nedeljna noc., u stvari ono sto mi zovemo .subotnja noc." Otuda u bogosluzbenom ciklusu dnevna bogosluzenja pocinju vecernjom sluzbom >up" <usnote za 4t" 205(A0?"
(7" Po %igabenu, duh necisti koji dovodi sedam drugih duhova jeste stomakougadjanje, a sedam duhova su sedam
strasti5 blud, srebroljublje, gnjev, camotinja, nehat, gordost i zavist" >/bid" c" (2, v" 79A7*@ col" 2:+?"
!61V1 T /$1EST1 P"ice o =a"#tvu ne/e# om& o Sejacu i #emenu8 o 9#enici i u olju8 o ("nu go"u#icinom8 o va#cu8 o #a "ivenom /lagu8 o t"govcu /i#e"a8 o m"e(i8 *#u# 9"e("en u 9o#toj/ini Svojoj,$.- A onoga dana i(i#av#i *#u# i( uce #jedja#e "aj mo"a- * #a/"a #e o o njega na"od mnogi8 ta o da je mo"ao uci u ladju i #je#ti@ a na"od #av #taja#e na o/ali" Seo je u ladju da bi mogao da svoje slusaoce gleda u lice i da bi !a svi culi" Tada On kao ribar, s mora lovi one koji su na zemlji" 09
1- * on im a(iva mnogo u 9"icama govo"eci& Prostom narodu na gori govorio je bez prica,2(3 ali posto su ovde bili i lukavi fariseji, obraca im se u pricama, kako bi oni koji ne razumeju mogli da !a pitaju i nauce" Pored toga, nije dobro javno iznositi ucenje pred onima koji su nedostojni, jer ne treba .bacati bisere pred svinje." Poceo je s pricom koja ce privuci paznju slusalaca" %ato pocuj sta kaze5 Gle8 i(idje #ijac da #ijeSebe naziva .sejacem., a Svoju rec .semenom." /zisao je, dakle, ne iz jednog mesta, jer je bio svuda prisutan, vec je dosao k nama u ljudskom telu" %ato i kaze5 .izidje., jer je izasao iz narucja Ocevog" /zisao k nama, zato sto mi nismo mrgli da dodjemo k $jemu" 1 zasto je izisaoB =a ocisti zemlju od trnjaB /li, mozda, da nas kazniB $e, nego da seje" #ristos kaze .Svoje seme., jer su i proroci sejali, ali On nije sejao njihovo seme, vec &ozje" &uduci &og, On je sejao Svoje vlastito seme" $jemu nije bila data mudrost blagodacu &ozjom, daleko bilo, vec je sam bio Premudrost &ozja" ?$7- * ad #ija#e8 jedna ("na 9ado#e 9o "aj 9uta i dodjo#e 9tice i 9o(o/a#e i!- A d"uga 9ado#e na amenita mje#ta8 gdje ne /ija#e mnogo (emlje8 i odma! i(ni o#e8 je" ne /ija#e (emlja du/o a- * ad o/a#ja #unce8 uvenu#e@ i /uduci da nema!u (ila8 9o#a!nu#eOni .pokraj puta. su lenji i nemarni, koji uopste ne primaju rec >&ozju?" $jihov um je kao utaban put, tvrd i nimalo obradjen" Od takvih ljudi rec &ozju grabe .ptice nebeske., to jest, duhovi podnebesja, demoni" Oni .na kamenitim mestima., jesu ljudi koji su culi i primili rec, ali zbog svoje slabosti nisu izdrzali iskusenja i nevolje, vec su ostavili svoje spasenje" .Sunce koje je zasijalo. jesu iskusenja, jer ona poput sunca pokazuju ljude onakvima kakvi jesu i kao sunce obasjavaju ono sto je sakriveno" A d"uga 9ado#e u t"nje i na"a#te t"nje i 9odavi i!Ovde se govori o ljudima koji svetskim brigama guse rec &ozju, jer iako bogatom coveku izgleda da cini neko dobro delo, to delo ne uzrasta i ne napreduje, buduci da ga sprecavaju >svetske? brige" A- A d"uga 9ado#e na (emlju do/"u8 i dono#a!u "od8 jedno 9o #to8 a jedno 9o #e(de#et8 a jedno 9o t"ide#etTri cetvrtine semena su propale i samo je jedna sacuvana, jer je malo onih koji se spasavaju" Posle toga, !ospod govori o .zemlji dobroj., kako bi u nama probudio nadu za pokajanjem" $aime, ljudi koji su nalik na utaban put, kamenito mesto ili njivu zaraslu u korov, mogu samo pokajanjem da postanu .dobra zemlja." /pak, svi koji su primili rec ne donose jednak rod, vec jedan donosi .stotinu., to jest, onaj koji zivi u potpunom siromastvu i krajnjem podvigu@ drugi .sezdeset., dakle opsteziteljni monah i podvi znik delatnih vrlina, a treci .trideset., dakle onaj koji zivi u cestitom braku, i usrdno, koliko moze, prohodi put vrline" Vidis li &ozju dobrotu, kako sve prima, i one koji cine velike vrline, i one koji cine srednje, pa i one koji cine najmanjeB 223 ;- :o ima u#i da cuje8 ne a cujeB !ospod pokazuje da oni koji su stekli duhovni sluh ove reci treba da razumeju u prenesenom smislu" 4nogi imaju usi, ali ih ne koriste za slusanje" %ato je dodao5 .,o ima usi da cuje, neka cuje".
07
,<$,.- * 9"i#tu9iv#i ucenici "e o#e mu& 4a#to im govo"i# u 9"icama- A on odgova"ajuci "ece im& 4ato #to je vama dano da (nate tajne =a"#tva ne/e# oga8 a njima nije dano- Je" o ima8 dace mu #e8 i 9"eteci ce mu@ a o nema u(ece mu #e i ono #to ima-cenicima mnogo toga sto je #ristos govorio nije bilo jasno, te su zato dosli da !a, kao predstavnici naroda, upitaju za objasnjenje" 1 On im kaze5 .Vama je dano da znate tajne., to jest, .dano vam je, posto u sebi imate zelju i revnosti da saznate" 1 onima koji nemaju revnosti to nije dano." Onaj koji trazi, nalazi, pa zato i kaze5 .Trazite i dace vam se."293 Vidis, kako je ovde !ospod ispricao pricu, ali su samo ucenici zatrazili >objasnjenje? i dobili >odgovor?" %ato smo dobro rekli da se onome koji ima revnosti daje znanja u izobilju" 1 od onoga koji nema duhovne revnosti, ni dostojan um, uzece se cak i ono sto misli da ima" To znaci da ako ima i najmanju iskricu dobra u sebi, ugasice je, ako na nju ne duva i ne raspali je =uhom, i duhovnim delima" ,1- 4ato im govo"im u 9"icama8 je" gledajuci ne vide8 i #lu#ajuci ne cuju8 niti "a(umijuObrati paznju, jer se ovde daje odgovor onima koji kazu da su neki ljudi zli po prirodi ili od &oga" Oni govore da je i #ristos kazao5 .Vama je dano da poznate tajne, a ;evrejima nije dano". Onima koji ovo tvrde odgovaramo, uz pomoc &ozju, da je !ospod sve ljude stvorio takvim da po prirodi mogu da razumeju ono sto je potrebno, jer On .obasjava svakog coveka koji dolazi na svet.,273 ali nas je pomracila nasa slobodna volja" To se i ovde kaze, jer #ristos govori da oni gledajuci po prirodi, to jest, buduci stvoreni od &oga takvi da mogu da razumeju, ipak ne vide po svom slobodnom izboru i slusajuci, to jest, od &oga stvoreni takvi da cuju i da razumeju, oni ipak ne cuju niti razumeju po svom slobodnom izboru" ,azi mi, zar oni nisu videli cudesa #ristovaB ;esu, ali namerno su pokrili oci i osudili ga" Ovo je, dakle, znacenje reci5 .gledajuci ne vide""". %atim !ospod navodi proroka kao svedoka" ,?$,5- * i#9unjava #e na njima 9"o"o#tvo *#aijino8 oje govo"i& U#ima cete cuti8 i necete "a(umjeti@ i ocima cete gledati8 i necete vidjetiB Je" je otv"dnulo #"ce ovoga na"oda8 i u#ima te# o cuju8 i ocima #vojim (a(mu"i#e da a o ocima ne vide8 i u#ima ne cuju8 i #"cem ne "a(umiju i ne o/"ate #e da i! i#cijelimVidis sta kaze ovo prorostvoB Vi ne razumete, ne zato sto sam ;a otvrdnuo vase srce vec zato sto je ono samo otvrdnulo >od greha?, iako je prethodno bilo osetljivo i meko, jer ono sto je otvrdnulo, nekada je moralo biti meko" 1 kada im je otvrdnulo srce, oni su .zazmurili. ocima" Prorok ne kaze da im je &og zatvorio oci, vec da su to oni sami ucinili, po svojoj vlastitoj volji" .1, to su., kaze, .ucinili kako se ne bi obratili da ih iscelim". =akle, oni su se po zloj volji potrudili da ostanu neisceljeni i nepokajani" ,6$,7- A /lago va#im ocima #to vide i u#ima va#im #to cuju- Je" (ai#ta vam a(em8 da #u mnogi 9"o"oci i 9"avednici (eljeli vidjeti #to vi vidite8 a ne vidje#e@ i cuti #to vi cujete8 i ne cu#e'ak su telesne oci i usi apostola blazene" 1li su jos vise dostojne blazenstva njihove dusevne oci i usi, jer su prepoznale #rista" On apostole stavlja iznad proroka, zato sto su oni i telesno videli #rista, a proroci samo misleno i sto se proroci nisu udostojili tolikih tajni i takvog znanja kao apostoli" - dve stvari, dakle, apostoli prevazilaze proroke5 najpre time sto su #rista videli telesnim ocima, a zatim sto su nauceni duhovnijem razumevanju bozanskih tajni" Potom !ospod objasnjava pricu svojim ucenicima5 ,A$,;- Vi 9a cujte 9"icu o #ijacuB Sva ome oji #lu#a "ijec o =a"#tvu i ne "a(umije8 dola(i neca#tivi i "ade 9o#ijano u #"cu njegovom@ to je ono 9o"ed 9uta 9o#ijano0*
Podstice nas da razumemo ono sto govore ucitelji, kako se ne bismo upodobili onima koji su .pored puta., jer ako je #ristos .put., onda su oni .pokraj puta. van #rista, posto nisu na putu, vec izvan njega .<$.,- A na amenitu mje#tu 9o#ijano8 to je oji #lu#a "ijec i odma! je # "ado#cu 9"ima8 ali nema o"jena u #e/i8 nego je ne9o#tojan8 9a ad /ude do nevolje ili ga 9otje"aju (/og "ijeci8 odma! #e #a/la(ni!ovori o .nevoljama. jer mnogi koje pritisnu >neverujuci? roditelji ili neke druge nesrece, odmah pohule na &oga" Spominje i progone, zbog onih koji padaju u ruke tirana" ..- A 9o#ijano u t"nju to je oji #lu#a "ijec8 no /"iga ovoga #vijeta i o/mana /ogat#tva (agu#e "ijec i /e( "oda o#tane$e kaze da .ovaj svet. zagusuje seme, vec .briga ovoga sveta., i ne kaze .bogatstvo. vec .obmana bogatstva.,2*3 jer bogatstvo kada se razdaje ubogim ne zagusuje rec vec joj pomaze da jos vise uzraste" .Trnje. su svetske brige i uzivanja, jer oni raspaljuju plamen pozude i vecne muke" ,ao sto je trnje ostro, probada telo i s mukom se vadi, tako je i sa uzivanjima"1ko ovladaju dusom i udju u nju, s velikom se mukom iskorenjuju" .1- A 9o#ijano na do/"oj (emlji8 to je oji #lu#a "ijec i "a(umije8 oji8 da le8 i "od "adja8 i dono#i jedan 9o #to8 a jedan 9o #e(de#et8 a jedan 9o t"ide#etazlicite su vrste vrlina, kao sto su razliciti oni koji u njima napreduju" Vidis li kako u prici postoji poredakB Prvo moramo da cujemo i razumemo rec >&ozju?, da ne bismo bili kao .oni pokraj puta.@ zatim, da cvrsto drzimo ono sto smo culi@ i na kraju, ne smemo da budemo srebroljubivi, jer kakva je korist ako cujem i drzim rec &ozju, a srebroljubljem je zagusim" .?$1<- %"ugu 9"icu a(a im govo"eci& =a"#tvo ne/e# o je ao covje #to 9o#ija do/"o #jeme na njivi #vojoj- A ad ljudi 9o#9a#e8 dodje njegov ne9"ijatelj8 i 9o#ija u olj 9o 9#enici 9a otide- A ada nice u#jev i "od done#e8 onda #e 9o a(a u olj- Tada dodjo#e #luge domacinove i "e o#e mu& Go#9oda"u8 ni#i li ti do/"o #jeme #ijao na njivi #vojoj> Ot uda8 da le8 u olj> A on im "ece& Ne9"ijatelj covje to ucini- A #luge mu "e o#e& +oce# li8 da le8 da idemo da ga 9ocu9amo> A on "ece& Ne@ da ne /i cu9ajuci u olj8 9ocu9ali (ajedno # njime i 9#enicuO#tavite ne a "a#te o/oje (ajedno do (etve@ i u v"ijeme (etve "eci cu (eteocima& Sa/e"ite naj9"ije u olj i #ve(ite ga u #no9lje da #e #a(e(e@ a 9#enicu odve(ite u (itnicu moju- prethodnoj prici !ospod je rekao da je cetvrti deo semena pao na .zemlju dobru., dok u ovoj prici pokazuje da neprijatelj cak ni ono seme stope palo na dobru zemlju ne ostavlja cistim i nepokvarenim zato sto smo pospali i razlenili se" .$jiva. je, dakle, svet ili covecija dusa" .Sejac. je #ristos" .=obro seme. su dobri ljudi ili dobre misli" .,ukolj. su jeresi ili rdjave misli, a onaj koji ga je posejao je djavo" .6judi koji su pospali. jesu oni koji su u svojoj lenjosti i nemaru dali mesta jereticima ili rdjavim mislima" .Sluge. su andjeli koji negoduju zato sto su se pojavile jeresi ili rdjave misli u dusi covekovoj i zele da iskorene i poseku iz ovoga zivota jeretike i one koji misle o zlu" 1li, &og ne dozvoljava da se jeretici istrebljuju nasiljem, kako zajedno s njima ne bi stradali i bili istrebljeni pravednici" Takodje, ne zeli ni da posece coveka zbog njegovih rdjavih misli i grehova, kako se ne bi zajedno s njima upropasAtila i .psenica. >to jest ono sto je dobro u njima?" =a je, na primer, 4atej posecen dok je jos bio .kukolj., bila bi pocupana sa njim i .psenica. reci koja ce kasnije nici iz njega" Slicno je i s Pavlom i >pokajanim? razbojnikom" =ok su bili .kukolj. 0+
nisu poseceni, vec su ostavljeni u zivotu, da bi kasnije uzrasla njihova vrlina" %ato !ospod kaze andjelima da ce na kraju sveta sakupiti .kukolj., to jest jeretike" 1li, kakoB - okove, to jest, svezavsi im ruke i noge, posto u to vreme covek nista nece moci da uradi vec ce svaka njegova delatna sila biti svezana" =otle ce .psenicu., dakle svetitelje, andjeli zeteoci sabrati u nebeske zitnice" Tako je i sa rdjavim mislima koje je imao Pavle kada je proganjao >hriscane?" One su izgorele u ognju #ristovom koji je On dosao da baci na zemlju, dok je .psenica., dakle, njegove dobre misli, sabrana u crkvene .zitnice." 1,$1.- %"ugu 9"icu a(a im govo"eci& =a"#tvo ne/e# o je ao ("no go"u#icno oje u(me covde i 9o#ije na njivi #vojoj- $ Ono je8 i#tina8 najmanje od #viju #jemena8 ali ad u("a#te8 vece je od #vega 9ov"ca8 i /ude d"vo da 9tice ne/e# e dola(e8?i na#tanjuju #e na g"anama njegovim" .%rno gorusicno. oznacava i propoved i apostole, jer iako ih je na izgled bilo malo, obuhvatili su celu vaseljenu, tako da .ptice nebeske., ljudi oduhovljenog uma koji se uzdize ka visinama, dolaze i nalaze pokoj medju njima" &udi i ti, dakle, kao zrno gorusicno, mali po izgledu, jer nije dobro hvaliti se vrlinama, ali zagrejan, revnostan, ostar i strog >u podvigu?" Tako ces svojim savrsenstvom biti veci od .svega povrca., to jest od ljudi slabih i nesavrsenih" .Ptice nebeske., andjeli, pocivace na tebi, koji zivis avfelskim zivotom, jer se i oni raduju pravednicima" 2+3 11- %"ugu 9"icu a(a im& =a"#tvo ne/e# o je ao va#ac oji u(me (ena i metne u t"i o9anje /"a#na do #ve ne u# i#ne.,vascem. naziva apostole, kao sto ih je pre toga nazvao .zrnom gorusicnim." .,ao sto kvasac, neznatan po kolicini >brzo? zakvasi svo brasno, tako cete i vi preobraziti ceo svet, iako vas je malo". .,opanja. >saton?, 2:3 bila je mera kod ;evreja, kao sto i mi >!rci?, primera radi, imamo .hiniks. i .dekalitru." $eki smatraju da je .kvasac. propoved, a .tri kopanje. tri dusevne sile5 umna, strasna i voljna"203 .%ena. je dusa koja je u sve tri svoje dusevne sile sakrila propoved, ucenje apostola, i onda sve to njime zamesila, zakvasila i osvetila, jer svi mi treba da budemo zakvaseni i preobrazeni bozanskim delima" %ato i kaze5 ,dok sve ne uskisne." 1?$15- Sve ovo u 9"icama govo"i *#u# ljudima8 i /e( 9"ica ni#ta im ne govo"a#e- %a #e i#9uni #to je "eceno 9"e o 9"o"o a oji govo"i& Otvo"icu u 9"icama u#ta #voja8 i# a(acu #a "iveno od 9o#tanja #vijeta" ,ako ti ne bi pomislio da je !ospod pronasao neki novi nacin poucavanja, On privodi za svedoka proroka >=avida?, koji je prorokovao da ce /sus poucavati i u pricama"2D3 eci5 ,da se ispuni. nemoj shvatiti u uzrocnom smislu, vec kao posledicu stvari" #ristos nije poucavao na ovaj nacin da bi se ispunilo prorostvo, vec samim tim sto je poucavao u pricama dogodilo se da se na $jemu ispunila rec proroka" .&ez prica im nije govorio. samo tada, jer nije uvek govorio u pricama" !ospod je izrekao ono sto je bilo sakriveno od postanja sveta, jer nam je Sam objavio nebeske tajne" 16- Tada ot9u#ti *#u# na"od i dodje u ucu$arod je ostavio onda, kada on nije izvukao nikakvu korist od $jegovog ucenja" !ovorio im je u pricama da bi !a pitali >za objasnjenje?" 4edjutim, oni nisu marili za to, niti su trazili da nesto nauce" %ato ih je i ostavio" * 9"i#tu9i#e mu ucenici njegovi govo"eci& P"otumaci nam 9"icu o u olju na njivi-
0:
Pitali su !a samo za ovu pricu, jer su im druge izgledale jasnije" ,ukolj su razne stetne biljke koje rastu medju psenicom" 17$?.- A on odgova"ajuci "ece im& :oji #ije do/"o #jeme to je Sin =ovjeciji@ a njiva je #vijet@ a do/"o #jeme #inovi #u =a"#tva8 a u olj #inovi #u (la- A ne9"ijatelj oji ga je 9o#ijao je#te djavo@ a (etva je #v"#eta vije a@ a (eteoci #u andjeli- :ao #to #e8 da le8 u olj #a/i"a i ognjem #a(i(e8 ta o ce /iti na 9o#ljet u ovoga vije a- Po#lace Sin =ovjeciji andjele #voje8 i #a/"ace i( ca"#tva njegova #ve #a/la(ni i one oji cine /e(a onje- * /acice i! u 9ec ognjenu@ ondje ce /iti 9lac i # "gut (u/a" Ono sto je trebalo da se kaze, vec smo rekli gore" ,azali smo, dakle, da !ospod ovde govori o jeresima koje su ostavljene da postoje do kraja sveta" ,ada bismo ubijali i istrebljivali jeretike, nastali bi sukobi i borbe i verovatno bi mnogi verni nastradali u njima" 'ak su i Pavle i >pokajani? razbojnik imali .kukolja. u sebi pre nego sto su poverovali, ali tada nisu bili poseceni zbog .psenice. koja ce kasnije izrasti u njima" Oni su tek posle doneli rod &ogu, a .kukolj. su popalili ognjem Svetoga =uha i toplinom svoje vere" ?1- Tada ce #e 9"avednici (a#jati ao #unce u =a"#tvu Oca #voga- :o ima u#i da cuje ne a cujeB Posto sunce izgleda sjajije od drugih zvezda, !ospod uporedjuje slavu pravednika sa suncem" Oni ce zasijati cak jace od sunca" Posto je #ristos .Sunce Pravde., pravednici ce zasijati kao sam #ristos, jer ce i oni biti bogovi >po blagodati?"2()3 ??- Jo# je =a"#tvo ne/e# o ao /lago #a "iveno u 9olju8 oje na#av#i8 covje #a "i i od "ado#ti #voje otide i #ve #to ima 9"odade i u9i 9olje ono.Polje. je svet, a .blago. propoved i poznanje #rista" Ono je sakriveno u svetu, kao sto kaze Pavle5 .!ovorimo premudrost &ozju u tajni sakrivenu."2((3 Onaj koji trazi poznanje &oga, naci ce ga" 1 kada ga nadje, sve ono sto poseduje, bilo da su to jelinska ucenja, zli obicaji ili bogatstva, odmah odbacuje i kupuje .polje., to jest svet, jer onome koji poseduje poznanje #rista pripada celi svet" $emajuci nista, on poseduje sve" Prirodne stihije 4u sluze i on im zapoveda, kao /sus $avin i 4ojsej"2(23 ?5$?6- Jo# je =a"#tvo ne/e# o ao covje t"govac oji t"a(i do/"a /i#e"a- Pa ad nadje jedno mnogocjeno ("no /i#e"a8 otide i 9"odade #ve #to ima#e i u9i gaOvaj zivot je kao more" .Trgovci. su oni koji njime plove u potrazi za znanjem" 4nogi misle da su biseri misli raznih filosofa" /pak, samo je jedan .mnogoceni., jer postoji samo jedna istina, a to je #ristos" Prica se da biser nastaje u skoljci ciji su krajevi otvoreni" ,ada munja udje u skoljku, ona se opet zatvori i tako se od svetlosti munje i kapljice rose zacne biser" Otuda mu takav sjaj" Tako se i #ristos zaceo u utrobi =jeve, od nebeske munje, Svetoga =uha" / kao sto covek koji ima biserje cesto prebira rukama svoje blago, znajuci kakvo veliko bogatstvo poseduje, dok drugi to ne znaju, tako je isto propoved #ristova skrivena medju neprimetnim i neuglednim ljudima" Potrebno je da prodamo sve sto imamo, da bismo stekli taj biser" ?7$5<- Jo# je =a"#tvo ne/e# o ao m"e(a oja #e /aci u mo"e i #a/e"e "i/e od #va e v"#te- :ad #e na9uni8 i(vu u je na o/alu i8 9o#jedav#i8 i(a/e"u do/"e u #udove8 a lo#e i(/ace na$9oljeTa o ce /iti na #v"#et u vije a& i(aci ce andjeli i odlucice (le od 9"avedni!8 i /acice i! u 9ec ognjenu@ ondje ce /iti 9lac i # "gut (u/a00
Strasna je ova prica, jer nam pokazuje da cemo biti baceni u oganj pakleni ako samo verujemo a ne zivimo dobrim zivotom" .4reza. je ucenje ribara apostola, ispletena od cudesa i svedocanstava prorockih, jer ono sto su apostoli ucili potvrdjivali su cudesima i recima proroka" - ovoj mrezi su se sabrali ljudi svih vrsta5 varvari, ;elini, ;evreji, bludnice, carinici i razbojnici" ,ada se ona napuni, to jest, kada dodje kraj sveta, tada ce biti razdvojeni oni koji su u mrezi" /ako smo poverovali, a nadjemo se rdjavi, bicemo izbaceni" Oni koji nisu takvi stavljaju se u .sudove., to jest u vecna obitalista" Svako delo, bilo da je ono dobro ili rdjavo, naziva se dusevnom hranom" / dusa ima mislene zube" Tada ce, dakle, gresna dusa skrgutati njima, satiruci svoje delatne sile zato sto je cinila greh" 5,$5.- )ece im *#u#& )a(umijete li #ve ovo> )e o#e mu& %a Go#9odeB A on im "ece& 4ato je #va i nji(evni oji #e naucio =a"#tvu ne/e# ome ao domacin oji i(no#i i( "i(nice #voje novo i #ta"oVidis li kako su postali pazljiviji posle ovih pricaB Eto, oni koji su ranije bili nerazumni i neuki, sada s lakocom razumeju teske stvari koje im govori" %ato ih Spasitelj pohvaljuje i kaze5 .Svaki knjizevnik""". i drugo" $aziva ih knjizevnicima kao ljude naucene %akonu, ali koji, buduci nauceni %akonu, nisu ostali ograniceni %akonom, vec su se naucili .'arstvu >nebeskom?., to jest poznanju #rista pa su mogli da govore i iz Starog i iz $ovog %aveta" .=omacin. je #ristos" - $jemu su riznice mudrosti" =ok je ucio o novim stvarima, navodio je svedocanstva iz starine" $a primer, rekao je5 .%a svaku praznu rec koju reknu ljudi dace odgovor u dan Suda".2(93 To je novo" %atim je naveo svedocanstvo iz starine5 .%bog svojih reci bices opravdan i zbog svojih reci bices osudjen."2(73 Ovakvi su bili i apostoli, jer Pavle kaze5 .4olim vas dakle ugledajte se na mene., kao ja na #rista" 51$5?- * ad #v"#i *#u# 9"ice ove8 otide odande- * do#av#i na 9o#toj/inu #voju8 uca#e i! u #inagogi nji!ovoj" 4atej kaze .price ove., jer je !ospod ubrzo nameravao da isprica i druge" Odlazi odande, kako bi i drugima pomogao Svojim dolaskom" Pod $jegovom postojbinom razumi $azaret, jer je tamo odrastao" -cio je u sinagogi i javno govorio sa smeloscu, kako kasnije ne bi mogli da kazu da je ucio nesto protivno %akonu" 5?$57- Ta o da mu #e divlja!u8 i govo"a!u& Ot ud ovome 9"emud"o#t ova i moci> Nije li ovo d"vodjeljin #in> Ne (ove li #e mati njegova Ma"ija8 i /"aca njegova Ja ov8 i Jo#ija8 i Simon8 i Juda> * #e#t"e njegove ni#u li #ve od na#> Ot ud njemu #ve ovo> * #a/la(njava!u #e o Njega$azarecani su bili nerazumni kada su mislili da neplemenito poreklo i siromastvo roditelja sprecavaju coveka da blagougodi &ogu" Pretpostavimo da je /sus bio obican covek, a ne &og" Sta bi ga sprecavalo u tome da postane veliki cudotvoracB Oni su se, dakle, pokazali ne samo nerazumni vec i puni zavisti, jer su 4u zavideli, umesto da se hvale i raduju sto je se njihovom gradu pojavio takav dobar covek" !ospod je imao bracu i sestre, decu ;osifovu, koja su se rodila od ;osifa i zene njegovog brata ,leope" Posto je ,leopa umro bez dece, ;osif je uzeo njegovu zenu, po 4ojsejevom zakonu, i sa njom izrodio sestoro dece5 cetiri muska i dva zenska deteta, to jest, 4ariju, koja se >po %akonu? zove ,leopina, i Salomiju"2(*3 ,azu5 .$isu li sve kod nas., sto znaci5 .$e zive li ovde sa namaB. $azarecani su se sablaznjavali o #rista i verovatno su oni bili ti koji su govorili da je On izgonio demone uz pomoc Veelzevula" 57$5A- A *#u# im "ece& Nema 9"o"o a /e( ca#ti o#im na 9o#toj/ini #vojoj i u domu #vome- * ne ucini ondje cude#a mnoga (/og nevje"ja nji!ova0D
Vidis, kako ih #ristos ne ukorava, vec im krotko govori da .nema proroka bez casti osim na postojbini svojoj." 4i, ljudi, cesto imamo obicaj da omalovazavamo svoje bliznje, a da prijateljski docekujemo strance" =odaje5 .i u domu svome. jer su 4u zavidela i braca njegova koji su bili iz iste kuce" ./ ne ucini onde cudesa mnoga zbog neverja njihova., zeleci da ih iz sazaljenja postedi vece kazne ako ostanu u neverju i posle cudesa koja je tamo mogao da ucini" ./ ne ucini onde cudesa mnoga., vec samo nekoliko, kako kasnije ne bi mogli da kazu5 .=a je ucinio cudesa poverovali bismo u $jega". Shvati da ove reci jos znace da je do danasnjeg dana /sus bez casti u svojoj postojbini, to jest, medju ;evrejima, dok !a mi, stranci, postujemo"
NAPOMENA&
(" Tako su nazivane evandjelske price kojima je izvesnim fiktivnim i didaktickim sadrzajem slusalac navodjen na
duhovne zakljucke i pouke"
2" $eki tumaci zajedno sa &lazenim 1vgustinom smatraju da .seme koje donosi do sto. oznacava mucenistvo za
#rista" .Seme koje donosi po sezdeset. oznacava vrlinu evandjelskog siromastva, dok .po trideset. donose oni koji se trude u ispunjavanju evandjelskih vrlina" Po misljenju Evtimija %igabena, Spasitelj .pod stotinom. podrazumeva savrsenu plodonosnost vrline, pod sezdeset A srednju, a pod trideset A malu" /bid
9" 4t" :5: 7" ;n" (5D *" .%ato., kaze %latoust, .ne treba kriviti same stvari, vec >nasu? iskavrenu volju" 'ovek moze posedovati
bogatstvo, ali ostati neprevaren njime, i moze ziveti u ovome svetu, a ne predavati se brigama". >/bid, #omil 77,7@ c"7+D?
+" %igaben blagovesti5 .$eki vele da pod granama valja razumeti ljude verujuce, u kojima borave ptice nebeske,
to jest, andjeli, cuvari njihovi" 1 drugi vele da pod granama treba razumeti vrline, a pod pticama ljude, koji uzlecu nad svim zemaljskim stvarima i krilima uma dizu se u visinu bogopoznanja i streme k nebu." >/bid, ad loc" col" 7)0 &?
:" ;ev" seah A jevrejska mera" Tri .satona. cine jednu .efu., tj" oko (7 litara" 0"
ec je o tri dusevne sile koje odgovaraju Platonovoj trodelnoj podeli duse >up" epublika, knj" 7? i koju su prihvatili grcki Sveti Oci"
D" Ps" :052 ()" Postoje dva aspekta s kojih se moze sagledati tajna Ovaplocenja" Prvi, da je Sin &ozji, uzevsi nase telo,
sjedinio bozansku prirodu sa ljudskom" =rugi aspekt jeste da ce ljudska priroda onih koji su se usavrsili u #ristu podvigom ohristvljenja, ne gubeci svoja svojstva, biti preobrazeni bozanskom blagodacu" Tako ce oni postati bogovi po blagodati"
((" (",or" 25: (2" /s"$av" ()5(2@ 2"4ojs" (752( (9" 4t" (259+ (7" 4t" (259:@ up" 6k" (D522@ ;ov" (*5+@ Pr" (959 (*" Po nekim drugim tumacima to su bile ;estira i Tamara"
D)
!61V1 'ET $1EST1 Pogu/ljenje Jovana :"#titelja8 *#u# umno(ava !le/ove8 ide 9o mo"u8 i#celjuje /ole#ni a u Geni#a"etu ,$.- U to v"ijeme dodje gla# do *"oda cetve"ovla#ni a o *#u#u- * "ece #lugama #vojim& To je Jovan :"#titelj8 on u#tade i( m"tvi!8 i (ato cini cude#a" Ovaj /rod je bio sin onoga /roda koji je pobio vitlejemske mladence"2(3 /z ovih reci mozes razumeti u kakvoj gordosti zivi tiranin" Vidis, koliko je vremena trebalo /rodu da cuje za cudesa #ristova" =o svetskih mocnika ovakve vesti sporo dolaze, posto ih ne zanimaju oni koji zive vrlinskim zivotom" /rod se, izgleda, plasio ,rstitelja" %ato se ne usudjuje da to kaze ikome drugom, osim svojim D(
slugama" Posto ;ovan nije cinio nikakve znake za vreme svoga zivota, /rod je pomislio da je on posle svoga vaskrsenja od &oga primio i taj dar A da cini cudesa" 1$5- Je" *"od u!vati Jovana8 #ve(a ga i /aci u tamnicu (/og *"odijade8 (ene 3ili9a /"ata #voga@ je" mu Jovan govo"a#e& ne mo(e# ti nju imati- * !tjede da ga u/ije8 ali #e 9o/oja na"oda@ je" ga d"(a!u (a 9"o"o a" - prethodnim pricama 4atej nije pominjao ;ovana, zato sto je nameravao da pise samo o #ristu" $i sada ga ne bi spomenuo da se ovaj dogadjaj nije odnosio na #rista" ;ovan je prekorio /roda zato sto je protivzakonito uzeo zenu svoga brata" %akon je odredjivao da covek uzme zenu brata svoga samo ako on umre ne ostavivsi poroda"223 - ovom slucaju <ilip nije umro bez dece, jer je njegova kcerka bila ona devojka koja je plesala na piru" $eki cak govore da je /rod jos za vreme <ilipovog zivota uzeo od brata ne samo tetrarhiju vec i njegovu zenu" &ilo ovako ili ne, to sto je ucinio bilo je protivzakonito" /rod se nije usudjivao da odmah ubije ;ovana, ne zato sto se plasio &oga vec zbog naroda" /pak, djavo mu je nasao pogodnu priliku >za zlocin?" 6$A- A ad /ija#e dan "odjenja *"odova8 ig"a ci *"odijadina 9"ed njima i ugodi *"odu- 4ato #a (a letvom o/eca joj dati #to god (ai#te- A ona8 nagovo"ena od mate"e #voje8 "ece& %aj mi ovde na tanji"u glavu Jovana :"#titelja,akve li drskostiC Princeza igra, i sto lepse igra, to strasnije zlo sprema" %aista je sramno za jednu princezu da svoju vestinu koristi za nesto tako nedolicno" 1li, pogledaj opet bezumlja /rodovog, koji obecava da joj da sto god zaiste" .Pa, da je zatrazila tvoju glavu, /rode, da li bi joj daoB. 1li, ona mu kaze5 .=aj mi ovde glavu ;ovanovuC. %asto je rekla .ovde.B %ato sto se plasila da ce se /rod opametiti i predomisliti, pa je zato pozurila da kaze5 .=aj mi ovde glavu." ;$,.- * #neve#eli #e ca"@ ali (/og (a letve i oni! oji #e go#ca!u # njim8 (a9ovjedi dati joj- * 9o#la te 9o#je o#e Jovana u tamnici- * done#o#e glavu njegovu na tanji"u8 i dado#e djevojci i odne#e je mate"i #vojoj- * do#av#i ucenici njegovi8 u(e#e tijelo njegovo i #a!"ani#e gaSneveselio se zbog ;ovanove vrline, jer se cak i neprijatelj u ratu divi vrlini >svoga protivnika?" /pak zbog zakletve daje devojci necovecni dar" $aucimo iz ovoga da je nekada bolje pogaziti zakletvu nego uciniti bezakonje u nameri da je ispunimo" Telo ,rstiteljevo s bilo sahranjeno u Sevastiji ,esarijskoj, dok je njegova casna glava najpre polozena u Emesi"
* dodjo#e te javi#e *#u#uSta su javili /susuB Sigurno ne da je ;ovan umro, jer se vest o njegovoj smrti odmah procula" ;avljeno 4u je, dakle, da /rod za $jega kaze da je On ;ovan" ,1- * cuv#i *#u#8 otide odande ladjom u 9u#to mje#to na#amo/sus odlazi zbog zlocina koji je /rod pocinio, kako bi nas naucio da se nerazumno ne izlazemo opasnosti,293 ali isto tako da ne bi izgledalo da se prividno ovaplotio" =a !a je /rod uhvatio, pokusao bi da !a ubije" ,ada bi se #ristos izbavio iz te opasnosti, buduci da jos nije doslo vreme $jegove smrti, izgledalo bi da On nije pravi covek, nego utvara" !oAspod, dakle, odlazi na pusto mesto da bi tamo ucinio cudo sa hlebovima" D2
,1$,?- A ad to cu na"od8 9odje (a njim 9je#ice i( g"adova- * i(i#av#i *#u# vidje mnogi na"od8 i #a(ali #e na nji!8 i i#$cijeli /ole#ni e nji!ove" $arod pokazuje svoju veru, jer ide za /susom cak i kada On odlazi" %ato kao nagradu za svoju veru dobijaju iscelenja" $jihova vera se jos vidi u tome sto su isli za $jim peske i bez hrane" ,5$,6- A 9"ed vece0?2 9"i#tu9i#e mu ucenici njegovi govo"eci& Ovdje je 9u#to mje#to8 a vec je doc an@ ot9u#ti na"od ne a ide u #ela da u9i #e/i !"ane- A *#u# im "ece& Nema 9ot"e/e da idu@ 9odajte im vi ne a jedu,ao covekoljubivi, ucenici se brinu o narodu i ne zele da ga ostave gladnog" Sta tada kaze SpasiteljB .Podajte im vi neka jedu., govori im, svakako ne zato sto nije znao koliko su apostoli bili si romasni@ daleko od toga, vec da bi oni sami rekli da nemaju nista, te da bi se videlo da On cini cudo po potrebi, a ne iz slavoljublja" ,7$,;- A oni mu "e o#e& Nemamo ovdje do #amo 9et !lje/ova i dvije "i/e- A on "ece& %one#ite i( meni ovamo- * (a9ovjedi na"odu da 9o#jedaju 9o t"avi8 9a u(e oni! 9et !lje/ova i dvije "i/e8 i 9ogledav#i na ne/o /lago#lovi.=onesite mi hlebove ovamo, iako je vece, jer sam ovde ;a, tvorac vremena" /ako je ovo pusto mesto, ;a sam Onaj koji daje hranu svakome telu". /z ovoga ucimo da i ono malo sto imamo treba da upotrebimo za gostoljublje, jer su i apostoli malo imajuci, daAvali narodu" ,ao sto se ono malo njihove hrane umnozilo u izobilju, tako ce se umnoziti i ono sto je tvoje bez obzira koliko ga malo imao" !ospod zapoveda narodu da poseda po travi da bi nas naucio prostoti, da se i ti ne bi izlezavao na skupocenim krevetima i pokrivacima" Pogledao je na nebo i blagoslovio hlebove, verovatno da bi nam pokazao da se ne protivi &ogu, vec da je dosao od Oca, s neba, ali isto tako da bi nas naucio da prvo zablagodarimo &ogu kada sedamo za trpezu, pa tek onda da jedemo" ,;$.,- * 9"elomiv#i dade ucenicima8 a ucenici na"odu- * jedo#e #vi i na#iti#e #e8 i na u9i#e omada #to 9"etece dvanae#t ota"ica 9uni!- A oni! #to #u jeli /je#e ljudi o o iet !iljada8 o#im (ena i djece-cenicima daje hlebove da bi se uvek secali ovoga cuda i da ono nikada ne bi izbledelo u njihovom secanju, iako su ga oni ubrzo zaboravili" ,ako ne bi pomislio da je !ospod samo prividno ucinio cudo, hlebovi su se >zaista? umnozili" =vanaest kotarica je preteklo, kako bi ;uda mogao da ponese jednu i da, secajuci se ovoga cuda, ne bi pojurio glavom bez obzira u izdajstvo" !ospod umnozava hlebove i ribe, zeleci time da pokaze da je On Tvorac zemlje i mora i da nam On daje i umnozava hranu koju svaki dan jedemo" Ovo cudo je ucinio na pustom mestu, kako neko ne bi pomislio da je kupio hlebove u obliznjem gradu i podelio ih narodu, jer je mesto bilo >sasvim? pusto" Ovo je doslovno tumacenje dogadjaja" - prenesenom smislu razumi da, kada je /rod, koji predstavlja telesni i povrsni um ;evreja >jer to u prevodu znaci njegovo ime?, odsekao glavu ;ovana, koji je bio glava proroka, on je time pokazao da nije poverovao onima koji su prorokovali o #ristu" %ato, dakle, /sus odlazi na pusto mesto, medju neznabosce, koji su bili .napusteni. od &oga, i isceljuje bolesne dusom, pa ih zatim hrani" ;er, da On nije ,rstenjem oprostio nase grehove i iscelio nase bolesti, ne bi nas mogao nahraniti pricescem Svojih precistih tajni, jer se niko nekrsten ne moze pricestiti" .Pet hiljada ljudi. su pet covekovih cula koja tesko boluju i mogu se izleciti sa .pet hlebova." Posto je pet cula obolelo, trebalo je toliko melema koliko je bilo rana" .=ve ribe. su reci ribara >apostola?5 jedna je Evandjelje, a druga 1postol"2*3 $eki misle da su .pet hlebova. A pet knjiga 4ojsejevih5 Postanje, /zlazak, 6evitska knjiga, &rojevi i Ponovljeni zakon" .=vanaest D9
kotarica. su uzeli i poneli sa sobom apostoli, jer ono sto mi prosti ljudi ne mozemo da pojedemo, to jest da razumemo, apostoli su poneli i sacuvali >to jest, primili i razumeli?" .Osim zena i dece. znaci da svaki hriscanin, bilo covek, zena ili dete ne sme biti detinjast, zenopodoban i nemuzevan >vec hrabar i savrsen u svemu?" ..- * odma! 9"inudi *#u# uceni e #voje da udju u ladju i idu 9"ije njega na onu #t"anu do on ot9u#ti na"od" 4atej kaze .prinudi., zeleci da pokaze da su ucenici bili nerazdvojni od /susa, posto su hteli da stalno budu uz $jega" On otpusta narod, jer nije zeleo da !a prate, kako se ne bi pokazao castoljubiv" .1$.?- * ot9u#tiv#i na"od 9o9e #e na go"u da #e na#amo 9omoli- A na#ta vece8 i /ija#e ondje #am- A ladja /je#e vec na#"ed mo"a8 ug"o(ena od valova8 je" /ija#e 9"otivan vjeta"Penje se na goru da bi nam pokazao kako se treba nerasejano moliti" Sve to cini radi nas, jer On >kao &og? nije imao potrebu za molitvom" 4olio se sve do veceri dajuci nam primer da odmah ne ostavljamo molitvu vec da se posebno molimo nocu, posto tada vlada velika tisina i mir" #ristos >zatim? dopusta da $jegovi ucenici zapadnu u opasnost kako bi se naucili da hrabro podnose iskusenja i poznaju $jegovu silu" 'amac je bio nasred mora da bi strah bio jos veci" .5$.7- A u cetv"tu #t"a(u noci otide njima *#u# !odeci 9o mo"u- * vidjev#i ga ucenici gdje ide 9o mo"u8 u(nemi"i#e #e govo"eci& to je utva"a@ i od #t"a!a 9ovi a#e- A *#u# im odma! "ece govo"eci& Ne /ojte #e8 ja #am8 ne 9la#ite #eB $ije odmah otisao k njima da utisa buru >vec tek u .cetvrtu strazu.?, kako bi ucenike naucio da ne traze odmah izbavljenje iz iskusenja vec da ih junacki podnose" Vojnici koji su cuvali strazu su po vojnickom obicaju noc delili na cetiri straze" Svaka straza trajala je tri sata" !ospod je, dakle, dosao tek posle devetog casa noci,2+3 hodeci po vodi, kao &og" ,ada su videli ovaj neobican i cudan prizor, ucenici su pomislili da je rec o utvari, jer !a nisu prepoznali po izgledu, kako zbog noci, tako i zbog straha" !ospod ih najpre hrabri govoreci im5 ,;a sam onaj kome je sve moguce, ne bojte se". .A- A Peta" odgova"ajuci "ece mu& Go#9ode8 a o #i ti8 "eci mi da dodjem te/i 9o vodi- Posto je Petar imao najvatreniju ljubav prema #ristu, odmah je pozeleo da 4u pridje, jos pre drugih" On ne samo da je poverovao da #ristos ide po moru vec da ce i njemu dati tu silu" %ato Petar nije rekao .naredi mi da hodam. vec .reci mi da dodjem Tebi." Ono prvo bi bilo znak sujete, dok drugo pokazuje ljubav koju je imao prema !ospodu" .;$1<- A oi "ece& +odiB * i(i#av#i i( ladje Peta" idja#e 9o vodi da dodje *#u#u- No videci ja vjeta" u9la#i #e8 i 9ocev#i tonuti8 9ovi a govo"eci& Go#9ode8 #9a#i meB !ospod je ucvrstio more pod Perovim nogama i tako pokazao Svoju silu" Obrati paznju kako je Petar savladao more koje je bilo veca opasnost, da bi se posle uplasio vetra" Toliko je slaba ljudska priroda" 'im se uplasio, poceo je da propada u vodu, jer kada je vera oslabila, Petar je poceo da tone" !ospod je ovo dopustio kako se Petar ne bi pogordio, ali i da bi utesio druge ucenike koji su mu mozda zavideli" Ovim je #ristos takodje pokazao koliko je On veci od Petra" 1,$11- * odma! *#u# 9"u(iv#i "u u u!vati ga8 i "ece mu& Malovje"ni8 (a#to 9o#umnja> * ad udjo#e u ladju8 9"e#ta vjeta"- A oni u ladji 9"i#tu9i#e i 9o loni#e mu #e govo"eci& Vai#tinu ti #i Sin 'o(jiD7
Pokazujuci da uzrok Petrovog potonuca nije vetar vec njegova malodusnost, #ristos ne zaprecuje vetru vec malodusnom Petru" %ato ga je, uhvativsi, izvukao iz vode, a vetar pustio da duva" /pak, Petar nije potpuno posumnjao, vec samo delimicno" ,ada se uplasio, pokazao je odsustvo vere, ali je zavapivsi5 .!ospode spasi me., izlecio svoje neverje" %ato ga !ospod naziva .malovernim., a ne .nevernim." / oni koji su ostali u ladji takodje su se izbavili od straha, jer je vetar utihnuo" 1 tada su, prepoznavsi u svemu tome /susa, ispovedili $jegovo bozanstvo, jer nije svojstveno coveku da ide po vodi, vec >jedino? &ogu, kako =avid kaze5 .Po moru bejase put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi". 2:3 - duhovnom znacenju .ladja. je zemlja@ .valovi. su covekov zivot uzburkan zlim dusima@ .noc. je neznanje" #ristos se pojavljuje u .cetvrtu strazu noci., to jest na kraju veka" - prvu strazu je sklopljen zavet sa 1vraamom@ u drugu je predat 4ojsejev zakon@ u trecu su dosli Proroci" 'etvrta straza oznacava dolazak #ristov, jer je On spasao ljude zahvacene burom ovoga sveta" =osao je i poziveo s nama, kako bismo 4u se poklonili poznavsi u $jemu &oga" Takodje mozes videti da je ovo sto se desilo Petru na moru bio nagovestaj njegovog odrecenja #rista, a potom njegovog obracenja i pokajanja" ,ao sto ce posle smelo govoriti5 .$ecu te se odreci., tako i ovde kaze5 . eci mi da dodjem Tebi po vodi". / kao sto ce !ospod dopustiti da !a se on odrekne, tako ovde dopusta da on potone u vodu" Ovde mu !ospod daje ruku i ne da mu da potone, a tamo ce ga, preko njegovog pokajanja, izvuci iz ponora odrecenja" 1?$16- * 9"e#av#i dodjo#e u (emlju Geni#a"et# u- * 9o(nav#i ga ljudi i( onoga mje#ta8 9o#la#e 9o #voj onoj o olini8 i done#o#e mu #ve /ole#ni e- * molja!u ga da #e #amo dota nu # uta od !aljine njegove@ i oji #e dota o#e o(d"avi#ePosto je /sus dugo vremena zivio u zemlji genisaretskoj, ljudi su !a poznavali ne samo po izgledu vec i po $jegovim cudesima" Oni su pokazali cvrstu veru, jer su hteli da se dotaknu barem .skuta od haljine $jegove." Oni koji su to ucinili >s verom?, odmah su bivali isceljeni" Tako se, dakle, i ti dotakni .skuta od haljine #ristove., koji je kraj $jegovog zivota u telu, jer ako poverujes da se vazneo, bices spasen" .#aljina #ristova. oznacava $jegovo telo, a njen .skut. jeste kraj $jegovog zivota na zemlji"
NAPOMENA&
(" Vidi fusnotu za 4t" 25(" /rodova majka bila je 4altaka Samarjanka" Vladao je !alilejom i Perejom" &io je
ozenjen kcerkom arapskog cara 1rete, koju je oterao da bi uzeo /rodijadu, zenu svoga brata <ilipa"
2" Tzv" zakon levirata, up" *"4ojs" 2*5*A() >("4ojs" 9050,((? 9" .&oga kusa onaj., kaze %igaben, .koji bez ikakve nuzde srlja u ociglednu opasnost uzdajuci se u &oga". >/bid?" 7" Vece je po jevrejskom racunanju vremena nastupalo oko tri sata popodne" *" 1postolom se naziva knjiga u kojoj su sabrane sve apostolske poslanice Svetog Pisma $ovog %aveta +" Po jevrejskom i vizantijskom racunanju vremena deveti cas noci bio je pred svitanje" :" Ps" ::5(D
D*
!61V1 PET$1EST1 +"i#to# "iti uje fa"i#eje (a nji!ova ljud# a 9"edanja8 #ta 9ogani cove a8 ve"a (ene +ananej e8 lecenje mnogi! /ole#ni a8 d"ugo umno(enje !le/ova,$.- Tada 9"i#tu9i#e *#u#u nji(evnici i fa"i#eji od Je"u#alima govo"eci& 4a#to ucenici tvoji 9"e#tu9aju 9"edanje #ta"i!>0,2 Je" ne umivaju "u e #voje ad !lje/ jedu" /ako je knjizevnika i fariseja bilo u svim krajevima, oni u ;erusalimu uzivali su vece postovanje >od ostalih?" %ato su jos vise zavideli #ristu, posto su bili veoma castoljubivi" ;evreji su, po starom predanju, imali obicaj da hleb ne jedu neopranih ruku"223 ,ada su videli ucenike kako narusavaju ovo predanje, pomislili su D+
da oni preziru stare >ucitelje?" Sta tada cini SpasiteljB $e odgovara im na njihove reci, vec ih prekoreva govoreci5 1$6- A on odgova"ajuci "ece im& 4a#to i vi 9"e#tu9ate (a9ovije#t 'o(ju (a 9"edanje #voje> Je" 'og (a9ovjedi govo"eci& Po#tuj oca i mate"@ i oji "u(i oca ili mate" #m"cu da um"e- A vi a(ete& A o oji "ece ocu ili mate"i& 9"ilog je ono cime /i! ti ja mogao 9omoci- Mo(e i da ne 9o#tuje oca #voga ili mate"- * u ido#te (a9ovije#t 'o(ju (a 9"edanje #voje<ariseji su optuzivali ucenike da lrestupaju zapovest starih ucitelja, ali im #ristos pokazuje da oni prestupaju %akon &ozji,293 jer su ucili mlade da nista ne daju svojim roditeljima, vec sve sto imaju da priloze u riznicu #rama" - #ramu je, naime, postojala skrivnica u koju je svako stavljao koliko je hteo i ona se zvala .gaza." Sve sto se tamo naslo razdavano je siromasnima" <ariseji su, dakle, nagovarali mlade da nista ne daju svojim roditeljima, vec da to priloze u riznicu #rama" -cili su ih da govore5 .Ono sto trazis od mene, oce, je dar, to jest prilozeno je &ogu". Tada su oni i fariseji delili novac, a roditelji su ostajali nezbrinuti u svojoj starosti" $a isti nacin su postuApali i zajmodavci" 1ko bi neki od njih pozajmio siromahu novac, a duznik kasnije nije imao da vrati dug, zajmodavac bi govorio duzniku da je ono sto mu duguje .korvan., to jest dar posvecen &ogu" Tada bi duznik, koji je tako dugovao &og, bio prisiljen da i protiv svoje volje plati dug" Eto, cemu su fariseji ucili mlade" 7$;- Licemje"i8 do/"o je (a va# 9"o"o ovao *#aija govo"eci& P"i/li(ava mi #e na"od ovaj u#tima #vojim@ i u#nama me 9o#tuje@ a #"ce im je udaljeno od mene- No u(alud me 9o#tuju uceci nau ama i (a9ovije#tima ljud# imecima proroka /saije,273 !ospod pokazuje da su se fariseji i knjizevnici odnosili prema $jemu na isti nacin kao prema $jegovom Ocu" &uduci zli, svojim zlim delima udaljili su se od &oga i samo su ustima govorili reci &ozje" %ato oni koji &oga ruze svojim delima uzalud !a postuju i prave se da 4u sluze" ,<$,,- * do(vav#i na"od8 "ece im& Slu#ajte i "a(umite- Ne 9ogani covje a #to ula(i u u#ta@ nego ono #to i(la(i i( u#ta ono 9ogani covje a!ospod se vise ne obraca farisejima, koji su bili neizlecivi, vec narodu" Pozivajuci ih, On im ukazuje postovanje, kako bi primili $jegovo ucenje, pa im zato govori5 .Slusajte i razumite., pobudjujuci ih da budu pazljivi" Posto su fariseji vec optuzivali ucenike da jedu neopranim rukama, !ospod govoreci o hrani uci da nijedno jestivo ne cini coveka necistim, to jest, ne pogani ga" 1ko nas ne pogani hrana, onda nas jos manje pogani jedenje neopranim rukamaB Ono sto prlja unutrasnjeg coveka jesu neprilicne reci" Ovim recima hoce da pokaze da su fariseji opoganjeni, jer govore reci pune zavisti" Obrati paznju na $jegovu mudrost, jer javno ne ustanovljava da se jede neopranim rukama, ali to i ne zabranjuje, vec nas uci necem drugom A da ne dozvolimo da iz naseg srca izlaze zle reci" ,.- Tada 9"i#tu9i#e ucenici njegovi i "e o#e mu& 4na# li da fa"i#eji8 cuv#i tu "ijec8 #a/la(ni#e #e> -cenici za fariseje kazu da su se sablaznili, iako su i oni sami bili zbunjeni" To se vidi iz toga sto je Petar prisao /susu i upitao !a za objasnjenje" ,ada je /sus cuo da su se fariseji sablaznili rekao je5 ,1$,?- A on odgova"ajuci "ece& Sva o d"vo oje nije u#adio Otac moj ne/e# i8 i# o"ijenice #eO#tavite i!8 #lije9i #u vodji #lije9ima@ a #lije9i #lije9oga a o vodi8 o/a ce u jamu 9a#tiD:
,aze da ce biti iskorenjena drevna predanja i jevrejska ucenja, a ne zapovesti %akona, kao sto misle jeretici manihejci"2*3 %akon je zasadio sam &og i on nece biti iskorenjen" $jegov .koren., to jest, skriveni duh ostaje, dok .lisce., vidljivo slovo %akona, opada" %ato mi vise ne razumevamo %akon po slovu, vec po =uhu" Posto su fariseji bili u beznadeznom stanju i neizlecivi, !ospod govori5 .Ostavite ih". /z ovoga mozemo da naucimo da nam ne donosi stetu ako se o nas sablazne oni koji se svojevoljno sablaznjavaju i koji su >duhovno? neizlecivi" !ospod ih naziva slepim uciteljima slepaca" Ovo govori kako bi narod odvratio od njih"2+3 ,5- A Peta" odgova"ajuci "ece mu& )a#tumaci nam 9"icu ovu- /ako je Petar znao da %akon ne dozvoljava da se jede svaka vrste hrane, plasio se da kaze /susu5 .Tvoje reci me sablaznjavaju jer mi se cini da su protiv %akona". %ato !a on pita za objasnjenje praveci se da nije razumeo $jegove reci" ,6$.<- A *#u# "ece& 'da li #te i vi ne"a(umni> 4a" jo# ne (nate da #ve #to ula(i u u#ta ide u t"/u!8 i i(/acuje #e na9olje> A #to i(la(i i( u#ta i(la(i i( #"ca8 i ono 9ogani covje a- Je" i( #"ca i(la(e (le mi#li8 u/i#tva8 9"elju/e8 /lud8 "adje8 la(na #vjedocenja8 !ule- * ovo je #to 9ogani covje a8 a neumivenim "u ama je#ti ne 9ogani covje aSpasitelj prekoreva ucenike kao nerazumne zato sto su se sablaznili i nisu razumeli ono sto je jasno i razumljivo" Tako im govori5 .Ono sto je razumljivo i ocigledno za sve, vi ne razumete" #rana ne ostaje unutra vec se izbacuje vani i ne prlja covekovu dusu, jer se ne zadrzava u coveku" 1li, >zle? misli se radjaju u dusi i u njoj ostaju" ,ada izadju vani, to jest, kada se sprovedu u delo, tada skrnave coveka". &ludna pomisao radja se u dusi i boraveci u njoj prlja dusu" 4edjutim, kada pomisao izadje iz duse i sprovede se u delo, skrnavi i dusu i telo" .,$.1- * i(i#av#i odande *#u# otide u "ajeve ti"# e i #idon# e- * gle8 (ena +ananej a i(ice i( oni! "ajeva i 9ovi a mu govo"eci& Pomiluj me8 Go#9ode8 #ine %avidov8 ce" moju v"lo muci djavoB A on joj ne odgovo"i ni "ijeci" %asto je !ospod ucenicima zabranjivao da idu na put neznabozaca,2:3 a On sam odlazi u Tir i Sidon, koji su bili neznabozacki gradoviB %naj, dakle, da tamo nije isao da bi propovedao vec se skrivao od ljudi, kako pise 4arko"203 Osim toga, odlazi neznaboscima kada je video da fariseji nisu primili $jegovo ucenje o hrani" %ena govori5 .Pomiluj, ne moju kcer koja nije svesna sta joj se dogadja, vec mene koja patim i stradam gledajuci je kako se ona muci". $ije rekla5 .=odji i isceli je., vec .Pomiluj." !ospod joj ne odgovara ni reci, ne zato sto je prezire, vec da bi pokazao da je pre svega dosao radi ;evreja i da posle ne bi mogli da kazu kako cini dobro >samo? neznaboscima" To je takodje ucinio da bi se pokazala cvrsta vera zenina" .1$.?- * 9"i#tu9iv#i ucenici njegovi molja!u ga govo"eci& Ot9u#ti je8 je" vice (a nama- A on odgova"ajuci "ece& Ja #am 9o#lan #amo i(gu/ljenim ovcama doma *("ailjeva-cenicima je dosadio zenin plac, te su zato molili #rista da je otpusti, to jest, otera" To su ucinili ne zato sto su bili nemilostivi, vec kako bi privoleli !ospoda da se smiluje na nju" !ospod na to odgovara da On nije poslan nikome drugom osim ;evrejima, koji su izgubljene ovce zbog pokvarenosti onih kojima su bili povereni" Time jos vise javno pokazuje zeninu veru" .5$.7- A ona 9"i#tu9iv#i 9o loni mu #e govo"eci& Go#9ode8 9omo(i miB A on odgova"ajuci "ece& Nije do/"o u(eti !lje/ od djece i /aciti 9#ima- A ona "ece& %a8 Go#9odeB ali i 9#i jedu od m"va #to 9adaju #a t"9e(e go#9oda"a nji!ovi!D0
,ada je zena videla da njeni zastupnici, apostoli, nisu uspeli, ona opet sama prilazi i sa cvrstom verom obraca se !ospodu" #ristos o njoj govori kao o psu, zato sto su neznabosci vodili necist zivot i ucestvovali u idolskim krvnim zrtvama, dok ;evreje naziva .decom." 1li, ona 4u odgovara pametno i sasvim mudro5 ./ako sam pas koji nije dostojan da dobije parce hleba, to jest, neko cudo i veliki znak, ipak podaj mi, jer je to sitnica prema onom sto mozes da ucinis, dok je za mene to veliki dar" Oni koji se hrane hlebom ne smatraju mrvice nizasta, a za pse one mnogo znace i njima se hrane". .A- Tada odgovo"i *#u# i "ece joj& O (eno8 veli a je vje"a tvoja@ ne a ti /ude a o !oce#B * o(d"avi ci njena od onoga ca#a" Sada /sus otkriva zasto odmah nije hteo da je isceli" %eleo je da svima pokaze njenu veru i mudrost" %ato nije pristao da joj odmah na pocetku pomogne, vec ju je cak terao od Sebe" 1li sada, kada je njena vera otkrivena, ona slusa reci pohvale5 ,9elika je vera tvoja". ;os dodaje5 .$eka ti bude kako hoces., kako bi pokazao da ona ne bi dobila ono sto je trazila, da nije imala vere" Tako i nas, kada nesto pozelimo, nista ne sprecava da to dobijemo" Obrati paznju, da cak i kada svetitelji posreduju za nas, kao sto su to ucinili apostoli za zenu, ipak cemo mnogo pre biti usliseni ako sami zatrazimo milost od !ospoda" #ananejka je simvol 'rkve od neznabozaca" $eznabosci, koji su najpre bili odbaceni, posle su unapredjeni u red sinova i udostojeni da jedu .#leb., to jest, Telo #ristovo, dok su ;evreji postali .psi. koji su se hranili .mrvicama., to jest, sitnim i beznacajnim slovima %akona" .Tir. oznacava .opsadu., .Sidon. A .lovce., a .#ananejka. je .pripremljena smirenjem." =akle, neznabosci, koji su bili obuzeti zlom i cije su duse lovili demoni, pripremljeni su smirenjem >da prime #rista?, jer samo su pravednici spremni za visinu 'arstva &ozjeg" .;$1,- * oti#av#i *#u# odande8 dodje mo"u Galilej# om8 i 9o9ev#i #e na go"u #jede ondje- * 9"i#tu9i mu na"od mnogi oji ima#e #a #o/om !"ome8 #lije9e8 nijeme8 /ogalje i mnoge d"uge8 i 9olo(i#e i! 9"ed noge *#u#ove8 i i#cijeli i!- Ta o da #e na"od divlja#e8 videci gluve gdje cuju8 nijeme gdje govo"e8 /ogalje i#cijeljene8 !"ome gdje idu8 #lije9e gdje gledaju@ i !vali#e 'oga *("ailjeva" #ristos nije cesto boravio u ;udeji kao u !alileji, zato sto je neverje ;udejaca bilo veliko, dok su !alilejci bili verniji od njih" Pogledaj samo njihovu veru, kako se penju na goru hromi i slepi i ne oklevajuci se bacaju pred noge /susove, verujuci da je On vise od coveka" %ato su i dobijali iscelenja" Popenji se, dakle, i ti na .goru. zapovesti gde sedi !ospod" 1ko si .slep. i ne mozes sam da vidis ono sto je dobro@ ili .hrom., jer vidis dobro, ali ne mozes da dodjes do njega@ ili si pak .gluvonem., te nisi u stanju da cujes pouke drugih, niti da sam druge poucis@ ili .bogalj., jer ne umes da pruzis ruku i podas milostinju@ ili si na bilo koji drugi nacin bolestan A ako pripadnes nogama /susovim i dohvatis se skuta $jegovog, bices isceljen1.- A *#u# do(vav#i uceni e #voje "ece& 4ao mi je na"oda8 je" vec t"i dana #toje od mene i nemaju #ta je#ti@ a ni#am "ad ot9u#titi i! gladne da ne mala #u na 9utu6judi se nisu usudjivali da traze hleba, jer su bili dosli radi iscelenja" 1li, covekoljubivi !ospod ipak brine o njima" ,ako niko ne bi mogao da kaze da su imali hrane, On govori5 .'ak i da su imali, potrosili su je, jer je vec proslo tri dana". =a bi pokazao da su dosli iz daleka kaze5 .=a ne malaksu na putu". Sve ovo govori ucenicima da bi ih podstakao da kazu5 .Ti mozes da ih nahranis kao sto si vec nahranio pet hiljada ljudi". 1li, ucenici to jos nisu shvatali" DD
11- * "e o#e mu ucenici njegovi& Ot uda nam u 9u#tinji toli o !lje/a da #e na#iti toli i na"od> Trebalo je da razumeju kako je ranije jos vise ljudi bilo nahranjeno u pustinji" 1li, apostoli su ovde ostali neosetljivi, kako bi se ti zadivio blagodati #ristovoj kada ih kasnije vidis ispunjene takvom premudroscu" 1?$1A- * "ece im *#u#& :oli o !lje/ova imate> A oni "e o#e& #edam i malo "i/ica- * (a9ovjedi na"odu da 9o#jedaju 9o (emlji- * u(ev#i oni! #edam !lje/ova i "i/e8 i (a/lagoda"iv#i8 9"elomi i dade ucenicima #vojim8 a ucenici na"odu- * jedo#e #vi i na#iti#e #e@ i na u9i#e omada #to 9"etece #edam o"9i 9uni!- A oni! #to #u jeli /ija#e ceti"i !iljade ljudi8 o#im (ena i djece" $ameravajuci da ih nauci smirenju i prostoti, zapoveda im da posedaju po zemlji, a da bi nas naucio da zablagodarimo &ogu kada sednemo za trpezu da jedemo, On i sam blagodari" Verovatno se pitas kako je tamo bilo pet hlebova, pet hiljada nahranjenih ljudi i dvanaest preostalih kotarica, dok ovde ima vise hlebova, manje ljudi je nahranjeno, a preostalo je samo sedam korpiB Treba reci da su .korpe. bile vece od .kotarica., ili !ospod nije zeleo da se cudo zaboravi zbog brojcane jednakosti" =a je i ovom prilikom preostalo dvanaest kotarica, zbog brojcane jednakosti bilo bi zaboravljeno da je On ucinio cudo sa hlebovima i po drugi put" 1li, takodje znaj, da je cetiri hiljade ljudi, to jest, onih koji su savrseni u cetiri vrline,2D3 nahranjeno sa sedam hlebova, dakle, duhovnijim i savrsenijim recima, jer je broj sedam simvol sedam duhovnih darova" Sedaju na zemlju, posto su ispod sebe ostavili sve zemaljsko, kao sto je ranije pet hiljada ljudi selo na travu, to jest, bacilo pod sebe telo i njegovu slavu, jer je .svako telo trava i svaka slava covecja kao cvet poljski."2()3 Ovde je preostalo sedam korpi, jer su to bile duhovnije i savrsenije stvari koje nisu mogli da .pojedu. >to jest, razumeju?" Onoga sto je preostalo bilo je toliko da stane u sedam korpi, to jest onoliko koliko samo Sveti =uh zna, .jer =uh sve ispituje i dubine &ozje." 2((3 1;- * ot9u#tiv#i na"od udje u ladju8 i dodje u "ajeve Magdal# e/sus odlazi zbog toga sto je ovo cudo sa hlebovima, vise od svih drugih cuda privuklo veliki broj ljudi da krenu za $jim, tako da su neki cak hteli da !a proglase za cara, kako to kaze ;ovan"2(23 %ato On odlazi na drugo mesto da bi na taj nacin izbegao podozrenje tiranina /roda
NAPOMENA&
("
ec je o usmenom predanju za koje se verovalo da sadrzi propise i ucenja koje je 4ojsej usmeno ostavio i koja su bila postovana kao i pisani %akon" pridrzavali ovoga obicaja da po jednoj jevrejskoj prici izvesni rabin 1kiba, buduci zatvoren u tornju s tako malim zalihama vode da je imao tek toliko da se odrzava u zivotu, radije bio spreman da umre od zedji nego da jede neumivenih ruku"
2" Ovaj obicaj nije bio ustanovljen %akonom, vec se javio u usmenom predanju ;evreji su se toliko strogo
9" -p" 2" 4ojs" 2)5(2@ 2(5(+ 7" /s" 2D5(9 *" 4anihejska jeres nastala je u 2" veku posle #rista i zastupala je dualisticko ucenje" Po ucenju manihejaca &og
Starog %aveta nije &og $ovog %aveta i, prema tome, starozavetne zapovesti nisu za njih imale nikakvu vrednost jer dolaze od .zlog. boga" Po ucenju 'rkve, starozavetne zapovesti dao je sam &og i Otac !ospoda /susa #rista zajedno sa svojim Sinom i =uhom Svetim, ali samo kao predobrazac buducih zapovesti ciji ce nam puni smisao otkriti ovaploceni Sin &ozji"
())
+" .Veliko je zlo biti slep., kaze %latoust, .no pri slepoci nemati rukovodju i zauzimati duznost vodja A dvojaki je
ili cak trojaki zlocin, jer ako je pogubno pri slepoci nemati vodja, daleko je pogubnije uzimati voditi druge". >/bid" ad" loc?"
:" 4t" ()5* 0" 4k" :527 D" Sv" Teofilakt misli na hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost" ()" /s" 7)5+@ Ps" ()95(* ((" (",or" +5(* (2" Ocigledno da su ;evreji u ocekivanju 4esije kao zemaljskog cara i osloboditelja /zrailja od rimske tiranije
poverovali da se /sus radi toga pojavio medju njima, pa su odmah hteli da !a proglase za cara" /pak, !ospod nijednom recju ne spominje potrebu oslobodjenja od rimske okupacije" $aprotiv, On poziva narod na obracenje srca i borbu protiv tiranije greha" Ovakvim stavom su posebno bili razocarani ziloti koji su ocekivali da ce /sus pozvati narod na ustanak"
!61V1 SES$1EST1 T"a(enje (na a #a ne/a8 o va#cu fa"i#ej# om i #adu ej# om8 Pet"ovo i#9ovedanje +"i#ta ao Sina 'o(jeg8 *#u#ov nagove#taj o #t"adanju8 #m"ti i va# "#enju8 o idenju (a +"i#tom i no#enju "#ta()(
,- * 9"i#tu9iv#i fa"i#eji i #adu eji8 u#ajuci ga i# a!u da im 9o a(e (na # ne/a" /ako su fariseji i sadukeji imali razlicita ucenja, ipak su saglasno delovali protiv #rista" Trazili su znak s neba, kao na primer da stane sunce ili mesec,2(3 jer su smatrali da su znaci na zemlji bili od demonskih sila i Veelzevula" - svome bezumlju oni su zaboravili da je cak i 4ojsej u Egiptu ucinio mnoge znake na zemlji, a da je oganj sa neba, koji je spalio ;ovova stada, bio od djavola"223 =akle, nisu od &oga svi znaci sto dolaze s neba, niti je sve sto se desava na zemlji od demona" .$?- A on odgova"ajuci "ece im& Uvece govo"ite& /ice ved"o@ je" je ne/o c"veno- * ujut"u& dana# ce /iti ne9ogoda8 je" je ne/o c"veno i mutno- Licemje"i8 lice ne/e# o umijete "a#9o(navati8 a (na e v"emena ne mo(ete> !ospod ih prekoreva zbog njihovog lukavog zahteva i naziva ih licemerima govoreci5 .,ao sto se pri vazdusnim promenama razlikuje znak oluje od znaka lepog vremena, i kao sto onaj koji vidi znak oluje ne ocekuje lepo vreme, niti onaj koji vidi znak lepog vremena ne ocekuje oluju, tako i vi treba da rasudjujete o 4eni, jer je jedno vreme 4oga prvog dolaska, a drugo vreme buduceg" Sada su potrebni znaci na zemlji, dok se nebeski znaci cuvaju za ono vreme kada ce ugasnuti sunce i mesec se sakriti i kada ce se nebesa promeniti". )od (li i 9"elju/otvo"ni t"a(i (na 8 i (na nece mu #e dati o#im (na a Jone 9"o"o a- * o#taviv#i i! otide.%lim rodom. ih naziva zato sto !a kusaju, a .preljubotvornim. jer su odstupili od &oga i priklonili se djavolu" /ako su trazili znak s neba, On im daje samo znak ;onin5 tri dana ce biti u utrobi .kita. A smrti, i tada ce vaskrsnuti" 4ozda ces reci da je i ovaj znak sa neba, jer se po $jegovoj smrti pomracilo sunce i sva tvar izmenila" Obrati paznju na reci5 .$ece vam se dati znaka, osim znaka ;one proroka., $jima su davani znaci, to jest, bivali su radi njih, iako oni nisu verovali" %ato ih ostavlja neizlecene i odlazi" 5$6- * ucenici njegovi 9ola(eci na onu #t"anu8 (a/o"avi#e u(eti !lje/a- A *#u# im "ece& Pa(ite i cuvajte #e va#ca fa"i#ej# og i #adu ej# og" ,ao sto je kvasac kiseo i ustajao, tako je i ucenje fariseja i sadukeja, s njihovim zastarelim drevnim predanjima, kiseloscu izjedalo duse ljudi" / kao sto je kvasac mesavina vode i brasna, tako je i ucenje farisejsko izmesano od njihovih reci i porocnog zivota" !ospod nije otvoreno rekao ucenicima da se cuvaju ucenja farisejskog, kako bi ih podsetio na cudo sa hlebovima" 7$,.- A oni 9omi#lja!u u #e/i govo"eci& To je #to ni#mo !lje/a u(eli- A *#u# "a(umjev#i "ece im& Sta 9omi#ljate u #e/i8 malovje"ni8 #to ni#te !lje/a u(eli> 4a" jo# ne "a(umijete8 niti 9amtite 9et !lje/ova na 9et !iljada8 i oli o ota"ica na u9i#te> Ni oni! #edam !lje/ova na cet"i !iljade8 i oli o o#a"a na u9i#te> :a o ne "a(umijete da vam ne "e o! (a !lje/ove8 nego da #e cuvate va#ca fa"i#ej# og i #adu ej# og> Tada "a(umje#e da ne "ece da #e cuvaju va#ca !lje/noga8 nego nau e fa"i#ej# e i #adu ej# e1postoli su mislili da im je to rekao kako bi se cuvali od neciste jevrejske hrane" %ato su pomisljali u sebi govoreci5 .To je sto nismo hleba uzeli." Prekoreva ih kao nerazumne i maloverne" $erazumni su bili jer su vec zaboravili koliko 4u je hlebova trebalo da nahrani toliki broj ljudi, a maloverni zato sto nisu verovali da ne moraju da kupe hleb od ;evreja, jer ga sam #ristos moze umnoziti" To su razumeli tek kada im je tako ostro zapretio" %ato nije uvek dobro govoriti sa krotoscu" Odmah su, dakle, razumeli da .kvasac. oznacava ucenje fariseja" Eto sta biva od blagovremenog prekora" ()2
,1- A ad dodje *#u# u "ajeve :e#a"ije 3ili9ove8 (a9ita uceni e #voje govo"eci& Sta o meni govo"e ljudi o je Sin =ovjeciji> Evandjelista spominje osnivaca grada ><ilipa?, posto je postojala i druga, ,esarija, Stratonova"293 =akle, u onoj prvoj, a ne u drugoj, #ristos pita svoje ucenike" On ih odvodi daleko od ;evreja, kako bi mogli da govore smelo i bez straha" Prvo ih pita za misljenje naroda da bi ucenike uzveo na visi stepen razumevanja, kako ne bi pali u prizemni nacin rasudjivanja mase" $e pita ih5 .Sta o meni govore fariseji., vec .Sta o meni govore ljudi., misleci na prost i bezazlen narod" ,?- A oni "e o#e& Jedni govo"e da #i Jovan :"#titelj8 d"ugi da #i *lija8 d"ugi o9et Je"emija8 ili oji od 9"o"o aOni koji su !a nazivali ;ovanom, mislili su kao /rod da je ;ovan vaskrsao iz mrtvih i dobio dar cudotvorstva" =rugi su !a nazivali /lijom zato sto je opominjao narod, a ocekivalo se da se /lija vrati" Treci su mislili da je ;eremija, zbog njegove prirodne mudrosti koju je stekao bez ucenja, posto je ;eremija jos kao dete bio pozvan na prorocku sluzbu" ,5$,6- )ece im *#u#& A vi#ta velite o #am ja> A Simon Peta" odgovo"i i "ece& Ti #i +"i#to#8 Sin 'oga (ivoga;os jednom Petar revnosno istupa i ispoveda da je #ristos zaista Sin &oga zivoga" $ije rekao5 .Ti si #ristos sin &ozji., misleci na bilo kojeg .sina &ozjeg., vec koristi odredjeni clan i kaze5 .Sin &ozji., to jest jedan jedini, ne sin po blagodati vec Onaj koji je rodjen iz same sustine Oceve" &ilo je mnogo .hristosa. >pomazanika?, to su bili svi starozavetni svestenici i carevi, ali je samo jedan .#ristos." ,7- A *#u# odgova"ajuci "ece mu& 'la(en #i8 Simone8 #ine JoninB Je" tijelo i "v0?2 ne ot "i#e ti to8 nego Otac moj oji je na ne/e#ima#ristos Petra naziva blazenim zato sto je poznao &oga pomocu bozanske blagodati" Saglasujuci se s Petrom, On je pokazao da su misljenja drugih ljudi bila poAgresna" $aziva ga .sinom ;oninim. >Var ;ona?, kao da mu govori5 .,ao sto si ti sin ;onin, tako sam i ;a Sin Oca 4oga koji je na nebesima i jednosustan sam $jemu". %nanje naziva .otkrovenjem., jer 4u je sam Otac otkrio skrivene i nepoznate tajne" ,A- A i ja te/i a(em da #i ti Peta"8 i na tome amenu #a(idacu =" vu #voju8 i v"ata 9a la nece je nadvladati#ristos nagradjuje Petra velikom nagradom i obecava da ce na njemu sazidati 'rkvu"2*3 Posto !a je Petar ispovedio kao Sina &ozjega, !ospod mu govori da ce ovo ispovedanje koje je izrekao biti temelj onima koji veruju, tako da ce svaki covek koji zeli da sagradi dom vere postaviti kao temelj ovo ispovedanje" 4ozemo da izgradimo hiljade vrlina, ali ako nemamo temelj pravilnog ispovedanja, uludo gradimo" ekavsi .'rkvu Svoju ., #ristos pokazuje Sebe kao !ospodara svega, jer sve sluzi &ogu" .Vrata pakla. su progonitelji 'rkve koji su hriscane slali u smrt" / jeretici su takodje .vrata koja vode u pakao." 'rkva je, dakle, pobedila mnoge progonitelje i jeretike" Takodje, svaki od nas koji je postao dom &ozji rredstavlja 'rkvu, jer ako smo cvrsto utvrdjeni u ispovedanju #rista, .vrata paklena., to jest grehovi, nece nas nadvladati" Tako je i =avid, i sam buduci uzdignut iznad tih vrata, rovorio5 .Ti koji me podizes od vrata smrtnih."2+3 Od kojih vrata, =avideB Od vrata ubistva i preljube".2:3
()9
,;- * dacu ti ljuceve od =a"#tva ne/e# oga& i #to #ve(e# na (emlji /ice #ve(ano na ne/e#ima@ i #to "a(d"ije#i# na (emlji /ice "a(d"ije#eno na ne/e#ima/sus govori sa vlascu kao &og5 .=acu ti""", jer kao sto je Otac tebi dao otkrovenje >to jest objavio ti je da sam ;a Sin $jegov?, tako cu ti i ;a dati kljuceve". Pod .kljucevima. razumi vlast kojom mu je dao da svezuje i razresava grehove, to jest da ih oprasta ili kaznjava, jer svi oni, koji su kao Petar udostojeni episkopske blagodati, imaju vlast da oprastaju i svezuju >grehove?" /ako je !ospod samo Petru rekao5 .=acu ti., ovu vlast dao je svima apostolima" ,adaB Onda kada je rekao5 .,ojima oprostite grehe, oprastaju im se".203 Takodje se i reci .=acu ti. odnose na buduce vreme, dakle na vreme posle Vaskrsenja" .$ebesa. takodje oznacavaju i vrline, a .kljucevi od 'arstva nebeskog. jesu podvizi, jer se 'arstvo nebesko podvizima otvara" $ema tih kljuceva kojima se moze zadobiti neka vrlina bez podviga" 1ko samo znam sta je dobro, a ne trudim se, imam samo kljuceve znanja, ali ostajem van >'arstva nebeskog?" $a .nebesima., to jest u vrlinama, svezuje se onaj koji ne zivi vrlinski, dok onaj koji je revnostan u njihovom sticanju biva razresen" $emojmo, dakle, ziveti u grehovima, da ne bismo bili svezani njihovim okovima" .<" Tada (a9"ijeti ucenicima #vojim da ni om ne a(uju da je on +"i#to##ristos je zeleo da pre krsta sakrije Svoju slavu, jer da su ljudi pre $jegovog stradanja culi da je On &og, a potom !a videli kako strada, sigurno bi se sablaznili" %ato On skriva Sebe od naroda, da bi !a posle Vaskrsenja poznali bez sablazni, jer ce tada Sveti =uh odagnati svaku sumnju cudesima koja su ucinjena" .,- Od tada 9oce *#u# a(ivati ucenicima #vojim da njemu valja ici u Je"u#alim8 i mnogo 9o#t"adati od #ta"je#ina i 9"vo#ve#teni a i nji(evni a8 i u/ijen /iti8 i t"eci dan da ce u#tati!ospod im predskazuje Svoje stradanje, kako se ne bi dogodilo da ih ono iznenadi i sablazni, pa da pomisle da je On stradao protiv Svoje volje, ne znajuci sta !a ceka" Posto su u Petrovom ispovedanju culi da je #ristos Sin &ozji, On im otkriva da ce postradati" 1li posle tuznih vesti, najavljuje radost, jer ce trecega dana ustati" ..- * u(ev#i ga Peta" 9oce ga odv"acati govo"eci& 'o(e #acuvaj8 Go#9ode@ to nece /iti od te/eB Petar je pravilno ispovedio ono sto mu je bilo otkriveno, ali je pogresio u onome sto mu nije bilo otkriveno, kako bismo i mi naucili da tu veliku istinu nije izgovorio bez nadahnuca &ozjeg" On govori .&oze sacuvaj, to nece biti od Tebe. zato sto nije zeleo da #ristos postrada, niti je poznavao tajnu Vaskrsenja"
.1- A on o "enuv#i #e "ece Pet"u& *di od mene #atanoB Sa/la(an #i mi8 je" ne mi#li# #to je 'o(je nego #to je ljud# o,ada je Petar govorio ispravno, #ristos ga je nazvao blazenim, ali kada se bez razloga uplasio, ne zeleci da #ristos postrada, strogo ga je prekorio rekavsi mu@ ./di od 4ene satano". Satana znaci protivnik" Prema tome, reci5 .Odlazi od 4ene satano. znace5 .$emoj se protiviti, vec sleduj 4ojoj volji". !ospod ovako naziva Petra zato sto ni satana nije zeleo da #ristos postrada" On mu, dakle, govori5 .Ti razmisljas na ljudski nacin da 4eni ne prilici da postradam, ali ne razumes da &og preko ovoga stradanja ustrojava spasenje svetu, i zato 4i ono zaista i prilici". ()7
.?- Tada *#u# "ece ucenicima #vojim& A o !oce o (a mnom ici8 ne a #e od"e ne #e/e8 i u(me "#t #voj i (a mnom ide.Tada. A kadaB Onda kada je prekorio Petra" %eleci da pokaze da je Petar pogresio zato sto !a je hteo spreciti da postrada, govori5 .Ti me sprecavas da postradam, a ;a ti kazem da 4oje stradanje ne samo da tebi nece naneti stetu >posto bez njega nema spasenja?, vec se i ti ne mozes spasti ukoliko sam ne umres, kao i niko drugi, bilo da je muskarac ili zena, bogatas ili siromah". !ospod kaze5 .1ko hoce ko"""., da bi pokazao da vrlina dolazi od slobodne volje, a ne od nuznosti" Onaj koji ide za /susom nije samo onaj koji !a ispoveda kao Sina &ozjeg vec i onaj koji trpeljivo podnosi sve nevolje i iskusenja" .$eka se odrekne sebe., znaci da je potrebno potpuno odrecenje, to jest da nemamo nista zajednicko s telom, vec da prezremo i same sebe, kao sto postoji obicaj da kazemo5 .Odrekao se toga i toga., umesto .$ema prijatelja ni poznanika." %ato ne treba imati nikakve ljubavi prema telu,2D3 kako bismo mogli poneti krst, to jest smrt, i to sa revnoscu zatraziti najsramniju smrt, kakva je u starini bila smrt na krstu" 1li, dodaje5 ./ za 4nom ide, jer se na krstu razapinju mnogi razbojnici i lopovi, ali ipak nisu 4oji ucenici" $eka, dakle, ide za 4nom i neka pokaze sve druge vrline". Sebe se odrice i onaj koji je juce ziveo u bludu, a danas zivi celomudreno" Takav je bio i Pavle koji se toliko odrekao sebe da je govorio5 .1 ne zivim ne vise ja, nego zivi u meni #ristos".2()3 Svoj krst uzima onaj koji sebe umrtvi i razapne svetu.[11] .5- Je" o !oce (ivot #voj da #acuva8 i(gu/ice ga@ a a o o i(gu/i (ivot #voj meve "adi8 naci ce ga#ristos nas podstice na mucenistvo" Onaj koji se odrekne #rista nalazi, dakle, .svoj zivot. u ovome svetu >to jest izbavlja se od telesne smrti?, ali ce posle .izgubiti dusu."2(23 4edjutim, onaj koji izgubi zivot #rista radi i mucenicki postrada za $jega, naci ce svoju dusu u netruleznosti i vecnom zivotu" .6$.7- Je" a va je o"i#t covje u a o #av #vijet (ado/ije8 a du#i #vojoj naudi> *li a av ce ot u9 dati covje (a du#u #voju> Je" ce doci Sin =ovjeciji u #lavi Oca #vojega # andjelima #vojim8 i tada ce u(v"atiti #va ome 9o djelima njegovim.Pretpostavimo., kaze, .da si zadobio celi svet" ,akva ti je korist od toga ako je telo tvoje zdravo, a dusa tesko boluje" To bi bilo isto tako kao kada bi gospodarica kuce nosila pocepane rite, a sluzavke se obukle u prekrasne haljine." $i u buducem veku covek ne moze da da otkup za svoju dusu" Ovde moze da prinese suze, uzdahe i milostinju, a tamo nista od toga" Tamo nas ceka nepotkupljiv Sudija, koji svakoga sudi po njegovim delima" 1li, On je takodje i strasan, jer ce doci u slavi sa svim svojim andjelima, a ne u smirenju i ponizenju >kao ranije?" .A- 4ai#ta vam a(em& *ma ne i! medju ovima #to #toje ovdje oji nece o u#iti #m"t do ne vide Sina =ovjecijega gdje dola(i u =a"#tvu #vomeekao je da ce Sin 'oveciji doci u Svojoj slavi" ,ako oni, dakle, ne bi posumnjali, #ristos im kaze da ce neki od njih, po svojim mocima, videti slavu $jegovog drugog dolaska u Preobrazenju" /stovremeno, pokazuje u kakvoj ce slavi biti oni koji postradaju $jega radi" ,ao sto je $jegovo preobrazeno telo zasijalo kao munja, tako ce zasijati i svetitelji u dan $jegovog =rugog dolaska" Ovde misli na Petra, ;akova i ;ovana, koje je uzeo sa sobom na goru i pokazao im .'arstvo Svoje., to jest buducu slavu u kojoj ce On doci i zajedno s njim pravednici, blistajuci u svetlosti" Takodje govori da neki od onih koji su ovde nece umreti dok !a ne vide preobrazenog" Vidis li, dakle, da ce oni koji su cvrsti i nepokolebljivi u dobru, videti /susa preobrazenog u svetlosti i stalno uzrastati u veri i zapovestima >&ozjim?" ()*
NAPOMENA&
(" Sveti %latoust govori da su fariseji i sadukeji trazili od /susa da zaustavi sunce kao /sus $avin >/s,$av" ()5(2A
(9? ili da ucini mesec nevidljivim, ili da nizvede munju, ucini neku promenu u vazduhu, ili nesto slicno tome" /bid"
2" -p" 2 4ojs" :5(2@ ;ov5 (5(+ 9" ,esarija <ilipova se nalazila severno od !alilejskog jezera u podnozju planine Ermon" Ona se u $ovom
%avetu spominje samo u ovom dogadjaju >v"4k" 052:?" =ruga >Stratonova? ,esarija je bila na oblali Sredozemnog mora i spominje se nekoliko puta u =elima 1postolskim"
7" .Telom i krvlju. ;evreji su figurativno nazivali ljudsku prirodu, coveka" *" $ajveci broj Svetih Otaca smatra da je .kamen. na kome ce #ristos sazidati 'rkvu .Petrovo ispovedanje vere
u Sina &ozjeg., dakle njegova vera" Ovo mesto tako tumace Sv" /larije, 1mvrosije, 1vgustin, %latoust, !rigorije $azijanzin, 1tanasije i mnogi drugi veliki Oci /stoka i %apada >Sv" ,iprijan ,artaginski npr" u svom delu .=e unitate ecclesiae. otvoreno tvrdi da se .Petrova katedra. nalazi u svakoj pomesnoj 'rkvi, a Sv" !rigorije $iski da su preko Petra svim episkopima dati kljucevi 'arstva $ebeskog?" Prema tome, po drevnom predanju ,atolicanske 'rkve, Petrovi naslednici su svi pravoverni episkopi koji ispovedaju #rista kao Sina &ozjeg" Prvenstvo rimskih episkopa u prvim vekovima bila je institucija iskljucivo istorijskog porekla, posto je im bio prestonica 'arstva i imska 'rkva najuglednija po broju svojih 4ucenika i /spovednika" Otuda je sa svetootackog, Pravoslavnog stanovista potpuno neodrzivo ucenje o toboznjoj bozanskoj instituciji primata rimskog pape i njegovoj nepogresivosti"
+" Ps" D(59 :" Ovde se misli na =avidovu preljubu sa Vitsavejom, zenom -rija #etejina >=avidovog vernog ratnika? i na
ubistvo -rijevo, koje je =avid organizovao kako bi prikrio svoj greh >up" 2"Sam" ((52A2*?
0" =a je ova vlast data samo Petru onda bi !ospod rekao5 .,ojima oprostis grehove, oprastaju im se". Posto je
glagol u mnozini jasno je da je ovaj dar predat svim apostolima, a preko njih i svim nosiocima apostolskog prejemstva"
D" 'ilj hriscanskog podviga nije biolosko unistenje tela" Sveti Oci nas uce da moramo biti ubice strasti, a ne ubice
tela" - tom smislu treba razumeti i ove reci, jer se u asketskoj literaturi cesto govori o prezrenju i umrtvljenju tela, a misli se na uzdrzanje od svih suvisnih telesnih potreba i borbu protiv greha koji se telom sprovodi u delo >up" (",or" +5(0?"
()" !al" 252) ((" -p" !al" +5(7 (2" Ovde vidimo da nije isto izgubiti zivot >#rista radi? i izgubiti dusu, jer dusu ce naci onaj koji izgubi zivot za
#rista"
!61V1 SE=14$1EST1 P"eo/"a(enje +"i#tovo8 i#celjenje /e#oumcnoga deca a8 moc ve"e8 d"ugo 9"ed# a(anje #t"adanja8 #m"ti i va# "#enja8 9o"e( !"amu,- * 9o#lije #e#t dana u(e *#u# Pet"a i Ja ova i Jovana8 /"ata njegova" ()+
Ovo ne protivreci onome sto kaze 6uka5 .1 bi oko osam dana posle ovih reci."2(3 6uka, naime, racuna i prvi i poslednji dan od kada su se popeli na goru, dok 4atej broji samo one dane koji su prosli u medjuvremenu" Sa Sobom je, dakle, uzeo Petra, zato sto !a je ovaj silno voleo@ ;ovana, kao omiljenog ucenika, i ;akova, jer je i on bio revnitelj"223 $jegova revnost se vidi iz obecanja da ce ispiti casu koju pije #ristos,293 kao iz $jegovog stradanja, jer ga je /rod pogubio macem da bi ugodio ;evrejima" ,$.- * i(vede i! na go"u vi#o u #ame- * 9"eo/"a(i #e 9"ed njima8 i (a#ija #e lice njegovo ao #unce8 a !aljine njegove 9o#tado#e /ijele ao #vjetlo#t/zvodi ih na .goru visoku.273 kako bi nam pokazao da se covek nece udostojiti takvih bozanskih vidjenja, ako se prethodno ne uzvisi >duhom?" $a .goru visoku., kaze, .same., jer je #ristos cesto cinio najdivnija cuda u tajnosti, kako narod, videci !a kao &oga, ne bi pomislio da se On samo prividno ovaplotio" ,ada cujes da se preobrazio, neAmoj misliti da je On tada odbacio telo, jer je ono ostalo u svom ranijem obliku, posto se spominju $jegovo lice i haljine" 1li, ono se pokazalo jos sjajnije, jer je bozanstvo projavilo na njemu delic svoje slave, koliko su apostoli bili u stanju da je vide"2*3 %ato je !ospod jos i ranije govorio o preobrazenju kao o 'arstvu &ozjem, jer je ono razotkrilo neiskazivo velicanstvo $jegove moci i pokazalo da je On istinski Sin Ocev" Preobrazenje je nagovestilo i slavu $jegovog drugog dolaska dzeizrecivim sjajem lica /susovog" 1- * gle8 javi#e im #e Moj#ej i *lija oji # njim govo"a!uO cemu su govoriliB O .$jegovom ishodu., kaze 6uka, to jest o $jegovom krsnom stradanju u ;erusalimu" %asto su se po javili bas 4ojsej i /lijaB =a bi se pokazalo da je #ristos !ospodar %akona i Proroka, zivih i mrtvih" /lija je prorok koji je jos ziv,2+3 a 4ojsej zakonodavac koji je >davno? umro" 1li, to je bilo takodje i zato da bi se videlo da se On ne protivi ni %akonu ni &ogu, jer 4ojsej ne bi govorio s onim koji se protivi njegovim odredbama, niti bi revnitelj /lija trpeo protivnika &ozjeg" 4ojsej i /lija su se javili, takodje da bi se oslobodili sumnje oni koji su za /susa govorili da je on /lija ili jedan od proroka" ,ako su ucenici poznali da su to bili /lija i 4ojsejB Sigurno ne sa ikona, jer je u to vreme bilo protivzakonito izobrazavati likove ljudi" /zgleda da su ih prepoznali po njihovim recima" 4ojsej je verovatno govorio5 .Ti si onaj cije sam stradanje nagovestio zaklavsi jagnje i svrsivsi Pashu.@2:3 a, /lija5 .Ti si Onaj cije sam Vaskrsenje prednaznacio vaskrsnuvsi sina udovicinog.,203 ili nesto slicno" Pokazujuci im 4ojseja i /liju, #ristos uci svoje ucenike da ih podrazavaju@ 4ojseja u krotosti i pozrtvovanosti prema narodu, a /liju u revnosti i nepokolebljivosti, kada je to potrebno, da bi kao ova dvojica bili neustrasivi borci za istinu" ?- A Peta" odgova"ajuci "ece *#u#u& Go#9ode8 do/"o nam je ovdje /iti@ a o !oce# da nacinimo ovdje t"i #jenice& te/i jednu8 i Moj#eju jednu8 i jednu *lijiPetar, koji zbog velike ljubavi nije zeleo da #ristos postrada, govori5 .=obro je da ostanemo ovde i da ne silazimo >sa gore? kako nas ne bi ubili@ jer ako neko i dodje ovamo, imamo 4ojseja i /liju pa nam pomognu" 4ojsej je ratovao sa Egipcanima, a /lija je nizveo oganj sa nebesa" Takvi ce oni biti i kada ovamo dodju neprijatelji". Petar je ovo govorio iz velikog straha .ne znajuci, kako kaze 6uka, sta govori". On ili je zanemeo pred ovim neobicnim dogadjajem, ili zaista nije znao sta govori jer je hteo da /sus ostane na gori, da ne silazi i ne postrada za nas" - strahu da se ne pokaze drzak, on kaze5 .1ko hoces da naAcinimo ovde tri seniceB.
():
5- %o on jo# govo"a#e8 gle8 o/la #jajan (a loni i!8 i gle8 gla# i( o/la a oji govo"i& Ovo je Sin moj lju/ljeni8 oji je 9o mojoj volji@ njega #lu#ajte.Ti Petre zelis rukotvorene senice, ali 4ene je Otac ovde okruzio oblakom kao nerukotvorenom senicom, pokazujuci tako da, kao sto se On u starini sam kao &og pojavio u oblaku, tako isto biva i sa $jegovim Sinom". Ovde je oblak svetao, a ne mracan kao nekada, jer On nije zeleo da ih uplasi, vec da ih pouci" /z oblaka se zacuo glas da bi se pokazalo da je On od &oga" .,oji je po mojoj volji. znaci Onaj u kome pocivam i koji mi je ugodan" On ih uci5 .$jega slusajte, i ako hoce da bude raspet nemojte 4u se protiviti". 6$A- * cuv#i ucenici 9ado#e nicice i u9la#i#e #e veoma- * 9"i#tu9iv#i *#u# do!vati i! #e i "ece& U#tanite i ne /ojte #e- A oni8 9odignuv#i oci #voje ni oga ne vidje#e8 do *#u#a #ama-cenici su pali nicice, jer nisu bili u stanju da izdrze sjaj oblaka i silinu glasa" $jihove oci su bile otezale od sna >kako kaze 6uka?"2D3 Ovde .snom. naziva zamor od prejake svetlosti vidjenja" ,ako ne bi dugo ostali u strahu i zaboravili ono sto su videli, !ospod ih podize i hrabri" Ostaje On sam, kako ti ne bi pomislio da je glas svedocio za 4ojseja ili /liju, vec za $jega, jer je On Sin >&ozji?" ;- * ad #ila(a!u #a go"e (a9ovijedi im *#u# govo"eci& Ni om ne a(ujte #to #te vidjeli do Sin =ovjeciji i( m"tvi!8 ne va# "#ne- Svom smirenju zapoveda da nikome ne kazuju sto su videli? zbog toga da se oni koji to cuju ne bi sablaznili kada !a posle vide raspeta na krstu" Oni bi >tada? mogli pomisliti da je On prevarant koji je sva Svoja cudesa prividno ucinio" =obro nauci da je sozercanje &oga doslo nakon sest dana, za koliko je svet stvoren" 1ko, dakle, ne prevazidjes ovaj svet i ne popnes se visoko na goru, neces videti slavna vidjenja5 ni .lice /susovo., koje je $jegovo bozanstvo, niti .odecu. A telo $jegovo" 1li, ako se popnes na .goru visoku. tada ces videti 4ojseja i /liju kako govore sa #ristom, jer %akon, Proroci i #ristos jedno govore i u svemu se slazu" ,ada vidis coveka da jasno tumaci znacenje Pisma, znaj da on jasno gleda i lice samoga /susa" 1ko jos i objasnjava reci Pisma i rasvetljuje njihov smisao, znaj da on gleda i .belu odecu /susovu., jer su reci odeca mislima" 1li nemoj da kazes kao Petar da nam je .dobro biti ovde., jer uvek treba da napredujemo i ne zadrzavamo se na jednom stepenu vrline i sozercanja, vec da se jos vise penjemo u visinu" ,<- * (a9ita#e ga ucenici njegovi govo"eci& 4a#to8 da le8 nji(evnici a(u da *lija naj9"ije t"e/a da dodje> Obmanjujuci narod, knjizevnici su govorili da On nije #ristos, jer bi u tom slucaju prvo dosao /lija" Oni nisu znali da #ristos treba da dodje i drugi put" Preteca prvog dolaska bio je ;ovan, dok ce drugog biti /lija, sto uostalom, #ristos objasnjava ucenicima" Poslusaj, dakle" ,,$,1- A *#u# odgova"ajuci "ece im& *lija ce (ai#ta doci naj9"ije i u"editi #ve- Ali a(em vam da je *lija vec do#ao8 i ie 9o(na#e ga8 nego ucini#e # njime #to !tjedo#e@ ta o ce i Sin =ovjeciji 9o#t"adati od nji!- Tada "a(umje#e ucenici da im "ece (a Jovana :"#titelja,ada kaze5 ./lija ce zaista doci.8 #ristos pokazuje da on jos nije dosao, ali ce doci kao preteca drugog dolaska, i sve ;evreje koji se pokazu posluAsnim privesce veri u #rista i tako ih vratiti njihovom otackom nasledju od koga su otpali" 1li, kada #ristos kaze da je ./lija vec dosao., misli na ;ovana Pretecu" Oni .ucinise s njim sto htedose., jer su ga >sami? ubili tako sto su dozvolili /rodu da ga pogubi, iako su to mogli spreciti" Od tada su ucenici postali ostroumniji i razumeli su da on
()0
;ovana zove ./lijom., jer je ;ovan bio Preteca prvog dolaska, bas kao sto ce /lija biti preteca drugog" ,?$,5- * ada dodjo#e na"odu8 9"i#tu9i mu covje i 9ade na oljena 9"ed njim govo"eci& Go#9ode8 9omiluj #ina mojega@ je" je mje#eca" i muci #e ljuto@ je" mnogo 9uta 9ada u vat"u8 mnogo 9uta u vodu" /zgleda da je ovaj covek bio potpuno bez vere, cim mu #ristos govori5 .O rode neverni". To se vidi i iz toga sto on okrivljuje >/susove? ucenike" -zrok bolesti >njegovog sina? nije bio mesec, vec demon koji je napadao bolesnika kada bi video da je mesec pun, kako bi ljudi pohulili na tvorevinu &ozju kao uzrok zla" ;os znaj, da se svaki bezuman covek menja poput meseca, kako je napisano@2()3 cas se pokazuje velikim u vrlini, a cas pada i postaje nistavan" On je kao mesecar koji se baca u .oganj. gneva i pozude, a potom u .vodu. A valove briga ovoga sveta, u kojima obitava 6evijatan2((3 A djavo, koji caruje u vodama" %ar nisu brige bogatasa kao uzburkani valoviB ,6$,A- * dovedo! ga ucenicima tvojim i ne mogo#e ga i#cijeliti- A *#u# odgova"ajuci "ece& O "ode nevje"ni i co va"eniB %o le cu /iti # vama> %o le cu va# t"9jeti> %ovedite mi ga amo- * (a9"ijeti mu *#u#@ i demon i(idje i( njega@ i o(d"avi momce od onoga ca#aVidis li kako ovaj covek prebacuje greh svoga neverja na ucenike koji nisu mogli isceliti njegovo dete" %ato ga !ospod posramljuje, jer je okrivio $jegove ucenike, te mu govori5 .O rode neverni., sto znaci5 .-zrok neuspeha nije toliko u slabosti apostola, koliko u tvom neverju,2(23 jer je ono buduci veliko, prevagnulo nad jednakom merom njihove sile". -koravajuci ovoga coveka, !ospod ukorava i sve one koji su stajali unaokolo, govoreci im5 .=okle cu biti s vama". #ristos time pokazuje da zeli da postrada na krstu i da ode od njih" On kao da govori5 ,=okle cu ziveti s vama podrugljivim i nevernim." ./ zapreti mu /sus. A komeB 4esecaru"2(93 /z ovoga se, dakle, vidi da je i on bio neveran i da je svojim neverjem dao mesta demonu da udje u njega" ,;$.,- Tada 9"i#tu9i#e ucenici *#u#u i na#amo mu "e o#e& 4a#to ga mi ne mogo#mo i(agnati> A *#u# im "ece& 4a nevje"ovanje va#e- Je" (ai#ta vam a(em& A o imate vje"e oli o ("no go"u#icno8 "eci cete go"i ovoj& 9"edji odavde tamo8 i 9"eci ce8 i ni#ta vam nece /iti nemoguce- A ovaj #e "od ne i(goni o#im molitvom i 9o#tom1postoli su se uplasili da mozda nisu izgubili blagodatnu silu koja im je bila data protiv demona, pa su zato uznemireni nasamo pitali /susa >zasto nisu mogli izagnati demona?" !ospod ih ukorava kao jos nesavrsene u veri, odgovarajuci im5 .%a neverovanje vase, jer da ste imali jaku i cvrstu veru ucinili biste velike stvari bez obzira koliko male one izgledale". $igde nije zapisano da su apostoli premestali gore" Oni su ih mozda i premestali, ali o tome nigde ne pise, jer nije sve zapisano" Po drugom tumacenju, oni ih nisu premestali jer za to nije bilo prilike, ali su, umesto toga, cinili veca cudesa" Obrati paznju kako !ospod govori5 . eci cete gori ovoj5 predji odavde tamo"""., dakle5 .,ada joj kazete, tada ce i preci." Prema tome, apostoli nikada nisu rekli nekoj gori da se premesti, jer za to nije bilo prilike niti potrebe, pa stoga i nisu premestali gore" 1li, da su to rekli, one bi se sigurno premestile" .Ovaj se rod., demona, .ne izgoni osim molitvom i postom."2(73 =akle, pogotovo oni koji su u vlasti demona, ali i oni kojicnameravaju da ih iscele, moraju prvo da poste, a tek onda da se pomole, jer molitva ne dolazi od sitosti i pijanstva, vec od posta" azumi da je jaka vera kao zrno gorusicno" Ona izgleda nistavna zbog .ludosti propovedi., 2(*3ali ako naidje na dobru zemlju razraste se u veliko drvo na kome ce se nastaniti .ptice nebeske., to jest, misli koje uzlecu ka visini" =akle, svaki covek koji ima jaku veru moze reci .ovoj gori., to jest, >u ovom slucaju? demonu5 ./di odavde. i on ce otici" Ovde #ristos misli na demona koga je isterao" ()D
..$.1- A ad #u !odili 9o Galileji8 "ece im *#u#& Sin =ovjeciji /ice 9"edan u "u e ljud# e@ * u/ice ga8 i t"eci dan u#tace- * veoma #e o(alo#ti#e" !ospod opet govori o Svom stradanju kako ne bi pomislili da strada protiv Svoje volje" $a taj nacin je pripremao svoje ucenike, da se oni neocekivano ne bi smutili kada ono dodje" /pak, onome sto je tuzno dodaje i radosno, i obecava im da ce vaskrsnuti >u treci dan?" .?- A ad dodjo#e u :a9e"naum8 9"i#tu9i#e Pet"u oni #to u9e did"a!me8 i "e o#e& 4a" ucitelj va# ne daje did"a!me> Peta" "ece& %aje&og je zeleo da na mesto prvorodjenih sinova jevrejskih posveti Sebi pleme 6evijevo" Ono je brojilo samo dvadeset dve hiljade ljudi, dok je prvorodjenih sinova od svih dvanaest plemena bilo dvadeset dve hiljade dvesta sedamdeset i tri"2(+3 %ato je &og odredio da se svestenicima daju dve drahme za svakoga od prvorodjenih sinova jevrejskih koji prelazi broj plemena 6evija" Od tada se ustalio obicaj da se za svakoga prvorodjenog sina plati porez od dve drahme, koje su vredile pet sikala ili dve stotine ovola"2(:3 Posto je !ospod bio prvenac, takodje je placao porez svestenicima" Osecajuci sram pred #ristom zbog $jegovih cuda, poreznici se nisu obratili $jemu, vec Petru" 4ozda su to ucinili u lukavstvu govoreci5 .=a li vas ucitelj, koji se protivi %akonu, pristaje da plati didrahmuB. .5$.6 * ad udje u ucu8 9"etece ga *#u# govo"eci& Sta mi#li#8 Simone> =a"evi (emalj# i od oga u(imaju 9o"e( ili ca"inu8 od #voji! #inova ili od tudji!> )ece mu Peta"& Od tudji!- )ece mu *#u#& 4naci8 #inovi #u o#lo/odjeni,ao &og, #ristos je znao sta su oni govorili Petru, iako ih nije cuo" %ato ga je pretekao govoreci mu5 .1ko zemaljski carevi ne uzimaju porez od svojih sinova vec od tudjih, kako ce nebeski 'ar primiti didrahmu od 4ene, Sina SvojegaB. Ovaj se porez placao, kao sto je gore receno, svestenicima i prilagan je #ramu" .1ko su sinovi zemaljski oslobodjeni i nista ne plaAcaju, koliko tek onda ;a imam razloga da ne platim porezB. .7- Ali da i! ne #a/la(nimo8 idi na mo"e i /aci udicu i oju "i/u 9"vu u!vati#8 u(mi je@ i ad joj otvo"i# u#ta naci ce# #tati"@ u(mi ga te im 9odaj (a mene i (a #e/e.Plati im porez., govori /sus, .kako se ne bi sablaznili pomislivsi da se gordimo i preziremo %akon, iako im ne dajem kao duznik, vec snishodeci njihovoj slabosti". $aucimo se na ovome primeru da nikoga ne sablaznjavamo zbog onoga sto nam ne nanosi stetu" 1li tamo, gde imamo >duhovne? stete od nekoga delanja, ne treba da se brinemo zbog onih koji se bez razloga sablaAznjavaju" =a bi pokazao, dakle, da je On &og i da ima vlast nad morem, poslao je Petra da uzme statir iz ribe" /stovremeno, mozemo da se naucimo i skrivenom znacenju ovog dogadjaja, jer je nasa priroda kao riba koja je pogruzena u dubini neverja" $ju je ulovila apostolska rec i u nasim ustima nasao se .statir. A reci !ospodnje i ispovedanje #rista" $aime, onaj koji ispoveda #rista u svojim ustima ima statir, koji vredi dve didrahme" ,ako #ristos ima dve prirode, buduci istovremeno &og i covek, tako je isto .statir. A #ristos predan >na smrt? za dva roda5 jevrejski i neznabozacki@ za pravednike i gresnike" 1ko vidis nekog srebroljupca koji u svojim ustima nema nista osim zlata i srebra, znaj da je taj covek kao riba koja pliva u moru zivota, i ako se moze naci neki ucitelj poput Petra, on ce uloviti ovu .ribu. i uzeti iz njenih usta zlato i srebro" $eki kazu da je .statir. dragoceni kamen koji se moze naci u Siriji, a drugi, da je rec o cetvrtini zlatnika"
NAPOMENA&
(()
(" 6k" D520 2" .%asto #ristos nije uzeo i izveo na goru svojih dvanaest ucenika, vec samo Petra, ;ovana i ;akovaB %ato sto
;uda nije bio dostojan da izdajnickim ocima sozercava slavu !ospodnju" 1li, neki ce kazati5 .,ada je tako, zasto onda nije dole ostavio samog ;udu, a jedanaestoricu poveo sa SobomB. 4i, ipak, nismo razumniji i mudriji od !ospoda #rista" =a se, naime, desilo da je ;udu samoga ostavio dole, a ostale ucenike poveo sa Sobom na goru, neko bi mozda mogao da kaze da je zbog toga ;uda izdao !ospoda i prodao !a ;evrejima" ,ako mi nesto tako ne bismo mogli da kazemo, !ospod, ne zeleci da nam dade povod za takav zakljucak, ostavlja sa ostalom osmoricom apostola i ;udu, da bi, na taj nacin, trojica ucenika spoznavsi vidjenjem bila proslavljena, a druga devetorica poverovavsi cuvenjem bili nazvani blazenim, jer za njih !ospod kaze5 .&lazeni koji ne videse, a poverovase". >;n" 2), 2D? Osim toga, sa Sobom je uzeo samo trojicu5 Petra, ;akova i ;ovana, da bi se ispunilo ono sto je bilo receno5 ,=a na ustima dva ili tri svedoka ostane svaka rec5. >4t" (0"(+? Trojica svedoka su5 Petar, ;akov i ;ovan, a dvojica5 4ojsej i /lija na kojima pociva stub %akona" Ovo ne protivreci""". EI collatione codd" Venet" S" 4arci
9" 4t" 2)522 7" =ok neki od starih tumaca >%latoust, /larije, %igaben i drugi? uopste ne pominju o kojoj se gori radi, Origen i
,irilo ;erusalimski >iz *"veka? tvrde da se rade o gori Tavoru, uzvisenju koje dominira severoistocnim delom Ezralonske doline, desetak kilometra od $azareta u !alileji" - +" i :" veku vec je postalo opsteprihvaceno da je rec o ovoj gori"
*" Po ucenju Sv" !rigorija Palame iz (7" veka, apostoli su videli .netvarnu svetlost." Posto covek ne moze videti
bozansku sustinu, &og mu se saopstava putem netvarnih bozanskih energija" -cenje o netvarnim bozanskim energijama i netvarnoj svetlosti jedan su od osnovnih temelja pravoslavne vere i ucenja o obozenju coveka" Pobedivsi racionalisticko umovanje jeretika Varlaama, Pravoslavna 'rkva je na cuvenim .palamitskim saborima. u (7" veku potvrdila i dogmatski objasnila vekovno uverenje da je &og neposredno dostupan coveku i da se &og moze .videti Onakav kakav On jeste". >( ;ov" 9, 2?
+" Prorok /lija nije umro prirodnom smrcu, vec je uznesen na nebo u vatrenim kolima" >up" 7" 'ar" 25((? :" Vidi fusnotu za 4t" 2+5( 0" 9"'ar" (:5(:A27 D" 6k" D592 ()" Sirah 2:5( ((" 4orsko cudoviste koje je predstavljeno kao surovi neprijatelj koga je pobedio &og >;ov 9, 0?" $eki tumaci vide
6evijatana kao simvol surovih neprijatelja &ozjeg naroda5 npr" Egipat >Ps" :7, (9A(7? i asirskoAvavilonsko 'arstvo >/s" 2:,(?" 6evijatan je i simvol djavola koji se krije u vodi i koga je !ospod savladao krstenjem u ;ordanu osvetivsi sustastvo voda" .Tada ce !ospod pokarati 6evijatana""" krivuljastu zmiju i ubice zmaja koji je u moru., >/s" 2:,(?"
(2" Sveti ;eronim /larije, %latoust i drugi stariji Pravoslavni tumaci zajedno sa &lazenim Teofilaktom smatraju da
su #ristove reci prekora upucene ocu bolesnog deteta, dok noviji tumaci na %apadu misle da se one odnose na 1postole koji nisu bili u stanju da iscele dete"
(9" !ospod je ipak zapretio demonu sto se jasno vidi iz paralelnih mesta u druga dva Evandjelja >up" 4k" D52*@
6k" D572?"
(7" $ema molitve bez posta, ni pravoga posta bez molitve" Sveti Oci nas uce da su ove dve vrline uzajamno
neodvojive" ,ao sto na zemlji koja prethodno nije oplevljena i uzorana podvigom delatne vrline ne moze iznici posejano seme molitve, tako je i .obradjeno tlo., delatna vrlina odlicna podloga za svaku vrstu korova gordosti, ako se na vreme ne zaseje duhovnim semenom molitve"
(((
(*" (",or" (52( (+" 7"4ojs" 9579A*) (:" ,ao sto se vidi iz 2"=n" 275+@ 7"car" (25(2@ $eem" ()599, bilo je ustanovljeno da svi jevrejski muskarci koji su
napunili dvadeset godina starosti placaju svake godine dve aticke drahme za potrebe #rama i bogosluzenja" Ovaj porez su placali cak i ;evreji u dijaspori"
!61V1 OS14$1EST1 ((2
Najveci u =a"#tvu Ne/e# om8 o #a/la(ni8 9"ica o i(gu/ljenoj ovci8 c" veni nacin i#9"avljanja /li(njeg8 moc a9o#tol# e vla#ti8 o (ajednic oj molitvi i 9"a#tanju8 9"ica o nemilo#"dnom #lugi ,- U onaj ca# 9"i#tu9i#e ucenici *#u#u govo"eci& :o je8 da le8 najveci u =a"#tvu ne/e# ome> ,ada su apostoli videli da je #ristos ukazao cast Petru >time sto mu je zapoveAdio da poda statir za $jega i za sebe?, podlegli su ljudskoj slabosti, te podstaknuti zaviscu, pritvorno prilaze !ospodu i pitaju ko je najveci >u 'arstvu nebeskom?" .$?- * do(va *#u# dijete8 i 9o#tavi ga medju nji!8 i "ece& 4ai#ta vam a(em8 a o #e ne o/"atite i ne /udete ao djeca8 necete uci u =a"#tvo ne/e# o- :oji #e8 da le8 9oni(i ao dijete ovo8 onaj je najveci u =a"#tvu ne/e# omVideci Svoje ucenike savladane strascu slavoljublja, !ospod ih umiruje, ukazujuci im na put smirenoumlja preko jednog bezazlenog deteta"2(3 4oramo da budemo kao deca po smirenju duha, a ne detinjasti umom@223 dakle, nezlobivi, a ne nerazumni" ,aze im5 .1ko se ne obratite., da bi im pokazao da su s puta smirenoumlja otisli u slavoljublje" .%ato je potrebno da se opet vratite smirenoumlju od koga ste se udaljili". 5$6- * oji 9"imi jedno ta vo dijete u ime moje8 mene 9"ima- A oji #a/la(ni jednoga od ovi! mali! oji vje"uju u mene8 /olje /i mu /ilo da #e o/je#i amen vodenic i o v"at njegov8 i da 9otone u du/inu mo"# u" .$e treba., kaze, .samo vi da budete smireni, vec ako 4ene radi budete postovali one koji su smireni, primicete svoju platu, jer 4ene primate kada primate EdecuE, to jest one koji su smireni".293 $asuprot tome, kaze5 ,1 koji sablazni jednoga od ovih malih., dakle uvredi one koji se cine malim i smiravaju se iako su veliki, .bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodenicki o vrat njegov." Ovu telesnu kaznu pominje kako bi pokazao da ljude koji vredjaju i sablaznjavaju smirene #rista radi, ocekuje velika kazna" / ti, dobro znaj, da ce biti kaznjen ne samo covek koji sablazni onoga ko je zaista .mali., dakle slab, vec i onaj koji ne ucini sve kako bi poneo teret njegove slabosti, jer se .veliki. ne sablaznjava tako lako kao .mali." 7- Te# o #vijetu od #a/la(ni@ je" 9ot"e/no je da dodju #a/la(ni8 ali te# o covje u onom "o( oga dola(i #a/la(an!ospod8 kao covekoljubiv, oplakuje svet, jer ce ga zadesiti nskusenja i sablazni" 1li, ako neko kaze5 .%asto plakati kada je potrebno pomoci i pruziti ruku., mi odgovaramo da i placem273 mozemo pomoci drugima"'esto je, naime, dobro da placem pomognemo onima kojima ne mozemo pomoci utehom i savetom, ne bi li se nekako priveli razumu i osvestili" 1li, ako je .potrebno da dodju sablazni., kako ih mozemo izbeciB One moraju da dodju, ali mi nismo duzni da postradamo od njih, jer im se mozemo suprotstaviti"2*3 Pod .sablaznima. razumi ljude koji nas sprecavaju u cinjenju dobra, a pod .svetom. one koji su prizemni, koji se vuku po zemlji, i koje na putu dobra lako zaustavlja svaka prepreka" A$;- A o li te "u a tvoja ili noga #a/la(njava8 od#ijeci je i /aci od #e/e@ /olje ti je uci u (ivot !"omu ili lja#tu nego li da ima# dvije "u e ili dvije noge8 a da te /ace u oganj vjecni- * a o te o o tvoje #a/la(njava8 i(vadi ga i /aci od #e/e@ /olje ti je # jednim o om u (ivot uci nego da ima# dva o a8 a da te /ace u 9a ao ognjeni((9
Pod .rukom., .nogom. i .okom. razumi prijatelje koji su kao udovi naseg tela" =akle, ako se ovi nasi bliski prijatelji pokazu kao stetni za nasu dusu, potrebno je da ih prezremo kao satrulele udove i odsecemo od sebe, kako ne bi stetili drugima" /z ovoga je jasno da ako vec treba da dodju sablazni, dakle oni od kojih trpimo stetu, ne moramo i da postradamo od njih" 1li, ako ucinimo ono sto je !ospod rekao i odsecemo od sebe one koji nam pricinjavaju stetu, makar oni bili i nasi prijatelji, necemo nista izgubiti" ,<$,,- Gledajte da ne 9"e("ete jednoga od mali! ovi!@ je" vam a(em da andjeli nji!ovi na ne/e#ima #talno gledaju lice Oca moga ne/e# oga- Je" Sin =ovjeciji dodje da #9a#e i(gu/ljeno%apoveda im da ne prezru one koji sebe smatraju .malim., dakle smirene duhom, jer su oni veliki pred &ogom" $jih &og, kaze, toliko voli da im je dao andjele cuvare koji ne dopustaju demonima da ih povrede" Svaki vernik i, stavise, svaki >krsteni? covek ima svoga andjela cuvara" 4edjutim, andjeli .malih. i smirenih u #ristu toliko su bliski &ogu da uvek stoje pred $jim i gledaju $jegovo lice" /z ovoga se vidi da iako svi imamo andjele, andjeli gresnika kao da se stide zbog njihovog maloverja i nemaju smelosti da gledaju lice &ozje i da se mole za njih, dok andjeli smirenih sa smeloscu gledaju lice &ozje" .1li, sta ja to govorim da takvi imaju andjele., kaze !ospod, .kada sam ;a dosao da bih spasao ono sto je izgubljeno i da one koje ljudi smatraju nistavnim ucinim svojim najblizim". ,.$,?- Sta vam #e cini> :ad ima jedan covje #to ovaca 9a (aluta jedna od nji(8 ne o#tavi li devede#et i devet u 9lanini8 i ide te t"a(i onu (alutalu> * a o #e dogodi da je nadje8 (ai#ta vam a(em da #e njoj "aduje vi#e nego onim devede#et i devet #to ni#u (alutale- Ta o nije volja Oca va#ega ne/e# oga da 9"o9adne jedan od ovi! mali!" ,o je taj covek koji je imao stotinu ovacaB #ristos, jer je citava slovesna tvorevina, andjeli i ljudi, stado od stotinu ovaca ciji je pastir #ristos" On nije ni ovca ni stvorenje, vec Sin &ozji" On je, dakle, ostavio devedeset devet >ovaca? na nebu >to jest, andjele? i, uzevsi oblicije sluge, dosao da potrazi jednu ovcu A >palu? ljudsku prirodu, i >kada je nadje? raduje joj se vise nego li postojanosti andjela" Sve u svemu, ovo pokazuje koliko se &og trudi oko obracenja gresnika i vise se raduje njihovom obracenju, nego li onima koji su cvrsti i postojani u vrlini" ,5$,7- A o li ti (g"ije#i /"at tvoj8 idi i 9o a"aj ga medju #o/om i njim #amim@ a o te 9o#lu#a8 do/io #i /"ata #vojega- A o li te ne 9o#lu#a8 u(mi #a #o/om jo# jednoga ili dvojicu da t u#tima dva ili t"i #vjedo a o#tane #va a "ijec- A o li nji! ne 9o#lu#a8 a(i =" vi@ a a o li ne 9o#lu#a ni =" vu8 ne a !i /ude ao ne(na/o(ac i ca"ini Ostro ukorivsi one koji sablaznjavaju svoju bracu, sada ispravlja i one koji su sablaznjeni" ,ako ti, buduci sablaznjen, ne bi potpuno pao u zabludu misleci da se reci .Tesko onima""". odnose samo na one od kojih dolazi sablazan, !ospod govori5 .%elim da ti koji si sablaznjen, to jest povredjen, pokaras one koji ti cine nepravdu i nanose stetu, ako su oni hriscani."2+3 Pazi sta kaze >na drugom mestu?5 .1ko li ti zgresi brat tvoj"""., to jest hriscanin" 4edjutim, ako ti sagresi nevernik, onda mu daj cak i ono sto je tvoje" 1li, ako ti je brat, pokaraj ga" $ije rekao .ponizi ga., vec .pokaraj ga."2:3 .1ko te poslusa. znaci ako dodje k sebi i prizna svoju pogresku" !ospod zeli da gresnika prvo nasamo pokaramo, kako ne bi postao jos bestidniji >u grehu? ako to ucinimo pred drugima" 1li, ako se on ne zastidi ni kada ga pokaramo i pred dva ili vise svedoka, tada iznesi njegov greh pred crkvene staresine" Posto nije poslusao dvojicu ili trojicu, jer %akon kaze da iza svake reci stoje dva ili tri svedoka,203 neka ga urazumi 'rkva" .1ko li ne poslusa ni 'rkvu., neka bude iskljucen iz 'rkve kako ne bi prenosio svoje zlo na druge" Takvu bracu !ospod uporedjuje s carinicima, jer su ((7
carinici smatrani necistim ljudima" %a onoga kome je ucinjena nepravda dovoljna je uteha da se njegov uvredilac nazove .carinikom. ili .neznaboscem., to jest gresnikom i neAvernikom" =a li je to jedina kazna za one koji drugima nanose nepravduB $ije, zato poslusaj sta dalje kaze5 ,A- 4ai#ta vam a(em& Sto god #ve(ete na (emlji /ice #ve(ano na ne/u8 i #to god "a(d"ije#ite na (emlji /ice "a(d"ije#eno na ne/u- .1ko ti., kaze, .kome je ucinjena nepravda, smatras onoga koji ti nanosi zlo za carinika i neznabosca, on ce takav biti i na nebu" 1ko ga ErazresisE, to jest, ako mu oprostis, bice mu oprosteno i na nebu". =akle, nije samo razreseno ono sto svestenici razresuju, vec ce i sve ono sto mi, kojima je nanesena nepravda, svezemo ili razresimo >na zemlji? biti svezano ili razreseno >na nebu?" ,;$.<- O9et vam (ai#ta a(em& A o #e dva od va# #lo(e na (emlji u /ilo ojoj #tva"i (a oju #e u(mole8 dace im Otac moj oji je na ne/e#ima- Je" gdje #u dva ili t"i #a/"ana u ime moje8 ondje #am i ja medju njimaOvim recima nas !ospod zajedno sabira u ljubavi" Posto nam je >prethodno? zabranio da sablaznjavamo jedni druge i zapovedio da ne vredjamo bliznje, ali i da ne primamo uvrede k srcu, sada govori o medjusobnoj slozi" Sloznim se nazivaju ne oni koji se sloze u zlu, vec u dobru" Pogledaj sta kaze5 .1ko se dva od vas sloze"""., dakle, vas koji ste verni i vrlinski ljudi, jer su se slozili 1na i ,ajafa, ali u onome sto je dostojno osude" Eto zasto se cesto molimo, a ne dobijamo A jer nismo medjusobno slozni" !ospod ne kaze5 ,;a cu biti medju njima., jer On nece biti tamo u neko buduce vreme ili toboze kasni, vec kaze5 .Onde sam i ;a medju vama., sto znaci da je tamo u isti cas prisutan" azumi takodje da kada se sloze telo i duh, i telo ne zeli ono sto je protivno duhu, tada je !ospod medju njima" Ovo se isto tako odnosi i na tri dusevne sile5 umnu, strasnu i voljnu" / Stari i $ovi %avet se slazu i medju njima se nalazi #ristos, buduci da ga oba slozno propovedaju" .,$..- Tada mu 9"i#tu9i Peta" i "ece& Go#9ode8 oli o 9uta a o mi (g"ije#i /"at moj da mu o9"o#tim> %o #edam li 9uta> )ece mu *#u#& Ne velim ti do #edam 9uta8 nego do #edam$de#et 9uta #edamPetar, dakle, pita5 .,oliko puta da oprostim bratu svome ako mi zgresi, a potom se pokaje, te dodje i zatrazi mi oprostaj."2D3 ;os kaze5 .1ko mi zgresi., jer ako sagresi &ogu, ja kao obican covek ne mogu mu oprostiti, vec jedino svestenik koji ima tu vlast datu mu od &oga" 1li, ako sagresi meni, onda cu mu ja i oprostiti i bice mu oprosteno iako nisam svestenik, vec obican covek" !ospod kaze5 .=o sedamdeset puta sedam.,2()3 ne zeleci da ogranici broj oprostaja, jer bi bilo besmisleno da covek sedi i broji slucajeve dok ih ne bude cetiri stotine devedeset >koliko iznosi sedamdeset puta sedam?" =akle, ovde zeli da kaze .bezbroj puta., kao da govori5 .,oliko god puta da ti zgresi brat i pokaje se, oprosti mu". Takodje nas uci kroz sledecu pricu kako treba da budemo milostivi" .1- 4ato je =a"#tvo ne/e# o #licno covje u ca"u8 oji (a!tje da #e 9"o"acuna #a #lugama #vojim'ilj ove price jeste da nas nauci da oprastamo svojoj braci s kojima zajedno sluzimo >&ogu? i koja su sagresila prema nama, posebno ako oni dodju i padnu pred nama trazeci oprostaj" =a bi se, medjutim, ova prica detaljno protumacila, potrebno je imati um #ristov" /pak, pokusacemo" .'arstvo. je 6ogos &ozji, ali to nije necije malo zemaljsko carstvo, vec nebesko" 6ogos je slican .coveku caru. jer se ovaplotio nas radi, pojavivsi se u oblicju coveka, pa se proracunava sa svojim slugama kao dobri sudija" On ne kaznjava bez suda, jer bi to bilo surovo"
((*
.?$.5- * ad #e 9oce "acunati8 dovedo#e mu jednoga du(ni a od de#et !iljada talanata- * /uduci da on nema#e cime v"atiti8 (a9ovijedi go#9oda" njegov da 9"odadu njega i (enu njegovu i djecu i #ve #to ima#e8 i da #e na9lati4i smo oni koji su duzni deset hiljada talanata,2((3 jer svaki dan primamo dobrocinstva &ozja, a nicim dobrim 4u ne uzvracamo" Onaj koji je duzan deset hiljada talanata jeste takodje i covek kome je &og poverio vlast nad narodom i mnogim ljudima >od kojih je svaki covek jedan talanat, po reci5 .Veliko je delo covek.?, a koji datu mu vlast potom ne koristi pametno" Prodaja duznika zajedno sa njegovom zenom i decom oznacava otudjenje od &oga, jer onaj koji je prodat postaje sluga drugog gospodara" %ar .zena. nije i telo koje je udruzeno s dusom, a .deca. zla dela koja su pocinila dusa i teloB !ospodar zapoveda da se telo preda Satani na mucenje, to jest, da se preda bolesti ili demonskom mucenju, dok se .deca., to jest, ucinjena zla dela, predaju na istjazanje, slicno kao sto !ospod osusi ruku koja je ukrala ili je ucini nepokretnom delovanjem demona" Vidis li kako su .zena., dakle telo, i .deca. koja su zla dela, predani mucenju kako bi se duh spasao, tako da takav covek vise ne moze da krade" .6$.7- No #luga taj 9ade i lanja#e mu #e govo"eci& Go#9oda"u8 9"ice aj me8 i #ve cu ti v"atitiA go#9oda" #e #a(ali na onoga #lugu8 i 9u#ti ga i dug mu o9"o#ti- Vidis li silu pokaAjanja i &ozjeg covekoljublja" Sluga je, dakle, u pokajanju pao nicice pred gospodarem i prestao sa zlodelima, jer onaj koji je uporan u zlu nije dostojan oprostaja" &og je u Svom covekoAljublju slugi potpuno oprostio dug, iako on uopste nije trazio potpuni oprostaj, vec samo produzenje roka" %naj, dakle, da nam &og daje i vise nego sto trazimo, jer je toliko $jegovo covekoljublje da cak i ono sto nam izgleda surovo, mislim na zapovest da se sluga proda, &og nije izgovorio u nemilosrdju, vec u nameri da zaplasi slugu i podstakne ga da 4u se obrati u molitvenom vapaju" .A$1<- A ad i(idje #luga taj8 nadje jednoga od #voji! d"uga"a oji mu /ija#e du(an #to dina"a8 i u!vati ga8 i #tade daviti govo"eci& %aj mi #to #i du(anB Pade d"uga" njegov 9"ed noge njegove i molja#e ga govo"eci& P"ice aj me i #ve cu ti v"atiti- A on ne !tjede8 nego ga odvede i /aci u tamnicu do ne v"ati dugOnaj kome je malopre oprosten dug, izlazi na slobodu i vec davi svoga drugara" 'ovek koji je tako nemilostiv i neosetljiv ne prebiva u &ogu, vec je odstupio od &oga i otudjio se od $jega" Tolika je bila necovecnost slugina da, iako mu je oprosten tako veliki dug >od deset hiljada talanata?, on nije bio spreman da svome drugaru oprosti i najmanji dug >od sto diAnara?, pa cak ni da mu produzi rok i pored toga sto je njegov drugar govorio ono isto sto i on, podsecajuci ga tako na reci koje su i njega samoga spasile5 .Pricekaj me i sve cu ti vratiti". 1,- Vidjev#i 9a d"uga"i njegovi taj dogadjaj8 o(alo#ti#e #e veoma8 i oti#av#i o/ja#ni#e go#9oda"u #vojemu #ve #to #e dogodilo.=rugari njegovi. su andjeli koji se ovde javljaju kao mrzitelji zla i ljubitelji dobra" Oni ovo ne govore !ospodu zato sto to On nije znao, vec kako bi ti naucio da se andjeli brinu o nama i da negoduju zbog nase necovecnosti" 1.$1?- Tada ga 9o(va go#9oda" njegov8 i "ece mu& 4li #lugo8 #av dug onaj o9"o#tio #am ti8 je" #i me molio- Nije li t"e/alo da #e i ti #miluje# na #voga d"uga"a8 ao i ja na te #to #e #milova!> * "a(gnjevi #e go#9oda" njegov8 i 9"edade ga muciteljima do ne v"ati #ve #to mu je dugovao!ospodar u svome covekoljublju sudi slugu kako bi pokazao da oprostaj biva povucen ne zbog njega samog vec zbog okrutnosti i neblagodarnosti njegove" ,ojim ga muciteljima predajeB ((+
Verovatno kaznenim silama >tame? na vecno mucenje" .=ok ne vrati sve sto mu je dugovao., znaci da ce se muciti sve do tada dok ne isplati sav svoj dug" 1li, posto on nikada nece moci da vrati ono sto je duzan, to jest, duznu i zasluzenu kaznu, vecno ce biti mucen >u paklu?" 15- Ta o ce i Otac moj ne/e# i uciniti vama8 a o ne o9"o#tite #va i /"atu #vojemu od #"ca #voji! #ag"je#enja nji!ova$ije rekao .Otac vas., nego .Otac moj., jer su takvi ljudi nedostojni da imaju &oga za Oca" %eli da od srca oprostimo bliznjima, a ne samo recima" Pomisli samo, koliko je zlopamcenje zlo kad je ono odvratilo i &ozji dar" /ako se &og ne kaje zbog svojih darova, oni ipak mogu biti povuceni"
NAPOMENA&
(" Od starina se prenosi predanje da je ovo dete biio /gnjatije &ognosac, koji je kasnije kao episkop Sirije
mucenicki postradao u imu"
2" -p" (",or" (752) 9" -gledajuci se na &ogocoveka #rista, po %igabenu, ljudi evandjelske vere idu putem dobrovoljnog vrlinskog
smirenoumlja, putem bogocovecanske smirenosti5 oni podviznistvom sticu ono sto deca imaju po svojoj prirodnoj bezazlenosti"
7" Ovde je rec o posebnoj vrsti asketskog podviga, u kome podviznik svestan svoje vlastite nemoci i covekovog
pada uznosi molitvu i vapaj !ospodu"
*" Evtimije %igaben kaze5 .Potrebno je da dolaze sablazni zbog postojanja demona, ali ljudi predani vrlinama
nisu prisiljeni neophodnoscu da prave sablazni, zato sto je ljudima svojstvena slobodna volja" Od nas ne zavisi da li ce se sablazni javiti, ali u potpunosti zavisi da li cemo ih prihvatiti". >/bid?"
+"
ec .pokaraj., po recima %latousta, znaci ovde5 .podseti ga na greh i ispricaj mu sve sto si pretrpeo od njega" -radis li to kako treba, obavio si dve stvari5 izvrsio si svoju duznost i privoleo uvredioca na pomirenje". >/bid@ #omil" +), (@ c" *07?" vise ulaze truda" To isto i Spasitelj zapoveda da ovde cinimo,. >/bid"#omil" +),(@ s" *0*?" Sveti Oci su smatrali covekomrznjom i otpadnistvom od bozanske ljubavi kada neko iz toboznje ljubavi ostavlja brata neispravljenog u grehu" 4edjutim, pravo da izvade .trun iz oka brata svojega. imaju samo oni koji su vec .izvadili brvno iz svoga oka., dakle, oni koji su pobedivsi svoje strasti u stanju da s ljubavlju prekore bliznjeg, a da mu tim prekorom ne nanesu jos vecu stetu" %ato se prisetimo nezaboravnih reci Sv" !rigorija &ogoslova5 .Prvo treba sebe ocistiti, pa zatim ociscavati >druge?@ sebe umudriti, pa tako umudrivati@ sam postati svetlost, pa prosvecivati@ pribliziti se &ogu, pa >tek onda? druge privoditi@ osvetiti sebe, pa osvecivati".
:" ./ lekar., kaze Sv" %latoust, .videci da bolest ne prestaje, ne ostavlja bolesnika i ne gnevi se na njega, vec jos
0" * 4ojs" (:5+@ 2 ,or" (95( D" Petar !a ovo pita zato sto su ;evreji imali u svom predanju propise koliko se puta mogla oprostiti uvreda" Tako
u talmudu nalazimo sledece pravilo5 .'oveku koji sagresi protiv tebe, prvi put oprosti, drugi put oprosti, treci put oprosti, ali cetvrti put ne oprosti". >Vavil" ;oma, lib" 6JJJV/, 2?, up" 1m" (59?"
()" Tertulijan i ;eronim ovaj broj dovode u vezu sa recima u ("4ojs" 7527 gde 6ameh govori5 .,ad ce se ,ajin
osvetiti sedam puta, 6ameh ce sedamdeset i sedam puta".
((" Talant je kod ;evreja bila mera za tezinu" Talant srebra je vredeo 7* kilograma srebra, a talant zlata D(
kilogram zlata" =akle, rec je o izuzetno velikoj i neisplativoj vrednosti duga"
((:
!61V1 =EVET$1EST1 O /"a u8 "a(vodu i /e(/"acnom (ivotu8 *#u# /lago#ilja decu8 o /ogatom mladicu8 o nag"adi A9o#tolima (a 9"edano#t +"i#tu ,$.- * ad #v"#i *#u# "ijeci ove8 otide i( Galileje8 i dodje u "ajeve Judej# e 9"e o Jo"dana-0,2 * (a njim idja#e na"od mnogi i i#cijeli i! ondje" Opet ide u ;udeju kako neverujuci medju ziteljima ;udeje, ne bi imali izgovora da kazu kako kod njih nije dolazio tako cesto kao kod !alilejaca" Posle poucenja i besede, slede cudesa" Tako i mi ne treba samo da poucavamo, vec i da delamo" 4edjutim, bezumni fariseji, videvsi cuda, umesto da poveruju, opet !a kusaju" Poslusaj dalje" 1$6- * 9"i#tu9iv#i mu fa"i#eji da ga u#aju8 i "e o#e mu& Je li do9u#teno covje u ot9u#titi (enu #voju (a #va u "ivicu- A on odgova"ajuci "ece im& Ni#te li citali da je nji! Tvo"ac od 9ocet a #tvo"io mu# o i (en# o>0.2 * "e ao& 4/og toga ce o#taviti covje oca #vojega i mate"8 i 9"ilije9ice #e (eni #vojoj8 i /ice dvoje jedno tijelo- Ta o da ni#u vi#e dvoje8 nego jedno tijelo@ a #to je 'og #a#tavio covje da ne "a#tavlja" ,akvog li bezumljaC 4islili su da ce zbuniti #rista svojim pitanjima, jer da je On rekao da je dopusteno otpustiti zenu iz bilo kojeg razloga, mogli bi 4u reci5 .%asto si onda rekao da je ne treba otpustiti, osim zbog preljube".293 1 da je rekao da nije zakonito otpustiti zenu, optuzili bi !a da uci protivno onome sto je 4ojsej ustanovio" 4ojsej je, naime, odredio da covek moze otpustiti svoju zenu ako je omrzne, i bez opravdanog razloga"273 Sta na to, dakle, odgovara #ristosB On pokazuje da je &og, koji nas je stvorio, od pocetka ustanovio jednobracnost, jer, .od pocetka je &og., kaze, .sastavio jednog coveka s jednom zenom, tako da nije pravo da jedan covek uzima vise zena, niti da jedna zena uzima vise muzeva, vec treba da ostanu onako kako su sastavljeni od pocetka i da se ne rastavljaju bez razloga." $ije rekao5 .;a sam ih stvorio musko i zensko., kako ne bi sablaznio fariseje, vec neodredjeno govori5 .Onaj koji ih je stvorio". Toliko je, dakle, &ogu ugodno dobro bracne zajednice da je zenama dopustio da ostave roditelje i da krenu za svojim muzevima" 1li, zasto je u knjizi Postanja napisano da je 1dam rekao5 .%ato ce ostaviti covjek oca svojega i mater svoju.,2*3 kada ovde #ristos kaze da je to rekao &ogB %ato sto je 1dam govorio od &oga, i reci 1damove su ujedno i reci &ozje" Posto su oni tako postali jedno telo, medjusobno sjedinjeni prirodnom ljubavlju, nije pravedno da se muz rastavlja od zene, kao sto nije pravedno odseci coveku deo tela" !ospod ne kaze5 .$eka ih 4ojsej ne rastavlja., da ih ne bi sablaznio, vec kaze5 .$eka ih covek ne rastavlja., pokazu juci tako razliku izmedju &oga koji ih je sastavio i coveka koji ih rastavlja" 7$;- )e o#e mu& Sto onda Moj#ej (a9ovijedi da #e dade njiga ot9u#na i da #e ona ot9u#ti> )ece im& Vama je Moj#ej do9u#tio 9o o o"jelo#ti #"ca va#ega da ot9u#tate (ene #voje@ a i( 9ocet a nije /ilo ta o- A ja vam a(em& :o ot9u#ti (enu #voju o#im (a 9"elju/u8 i o(eni #e d"ugom8 cini 9"elju/u@ i o #e o(eni ot9u#tenicom cini 9"elju/u,ada su fariseji videli da ih je !ospod ucutkao, bili su prinudjeni da se pozovu na 4ojseja koji navodno protivreci #ristu i kazu5 .%asto je 4ojsej zapovedio da se zeni dade otpusna knjiga i da se otpuAstiB. Tada !ospod okrece optuzbu protiv njih i brani 4ojseja govoreci5 .4ojsej to nije ustanovio zeleci da ozakoni ono sto je protivno &ogu, vec zbog vase pokvarenosti, kako ne biste ubijali svoje prve zene s namerom da u svojoj pohoti uzmete druge". /zrailjci bi u svom gnevu i surovosti ubijali svoje zene da su bili prisiljeni da ih zadrze" %ato je 4ojsej i ustanovio da se dade ((0
otpusna knjiga zenama koje su njihovi muzevi omrznuli" .1li ;a vam kazem., produzuje !ospod, ,da kao preAljubnicu treba otpustiti onu zenu koja je ucinila blud, ali onaj koji ostavi zenu koja nije ucinila blud, uzima udela u njenoj preljubi ako se ponovo uda". azumi i ovo da .onaj ko se sjedini s !ospodom jedan je duh s $jim.,2+3 i dusa vernika ulazi u brak sa #ristom" Svi smo postali sa $jim jedno telo i predstavljamo udove tela #ristovog" $iko, dakle, ne moze raskinuti takvu zajednicu, kako Pavle kaze5 .,o ce nas odvojiti od ljubavi #ristoveB. Ono, dakle, sto je &og sjedinio nista ne moze rastaviti, kako kaze Pavle,2:3 ni covek, ni bilo koje drugo stvorenje, ni andjeli, ni poglavarstva, ni sile" ,<- )e o#e mu ucenici njegovi& A o je ta o covje u #a (enom8 nije do/"o (eniti #e-cenici su bili smuceni i zato govore5 .1ko su muz i zena sjedinjeni da bi bili nerazdvojni celi zivot, i muz ne sme oterati zenu ako je ona rdjave naravi, onda je bolje ne zeniti se" 6akse je, dakle, ne zeniti se, i boriti se protiv prirodnih zelja, nego li trpeti rdjavu zenu". ,ada kazu5 .1ko je tako coveku sa zenom., misle na neraskidivu supruzansku zajednicu" $eki to tumace i na ovaj nacin5 .1ko je coveku tako, to jest, ako covek koji nezakonito otpusti svoju zenu izaziva takav prekor i osudu, onda se nije dobro zeniti". ,,- A on im "ece& Ne mogu #vi 9"imiti tu "ijec do oni ojima je danoPosto su ucenici rekli da je bolje ne stupati u brak, !ospod govori da je devicanstvo velika vrlina, koju svi ne mogu da sacuvaju, vec samo oni kojima pomaze &og, jer reci5 .Oni kojima je dano. ovde se odnose na one kojima pomaze &og"203 =aje se, dakle, onima koji to traze, jer !ospod govori5 .Trazite i dace vam se, jer svaki koji trazi dobija". 2D3 ,.- Je" ima u# o9ljeni a oji #u #e ta o "odili i( ut"o/e mate"ine@ a ima u# o9ljeni a oje #u ljudi u# o9ili@ a ima u# o9ljeni a oji #u #ami #e/e u# o9ili =a"#tva "adi ne/e# oga- :o mo(e 9"imiti ne a 9"imi4alo je onih, kaze, koji postizu vrlinu devicanstva" $eki su uskopljenici od utrobe majke svoje, drugim recima, takvi su po prirodi i ne privlaci ih telesno sjedinjenje sa zenom, te zive u celomudriju bez nagrade" /ma i onih koje su ljudi uskopili"2()3 1li, uskopljenici koji su sami sebe uskopili .'arstva radi nebeskog. nisu oni koji su sebe osakatili, jer to zasluzuje prokletstvo, vec oni koji zive u uzdrzanju" Ovo razumi i na sledeci nacin" -skopljenik po prirodi jeste onaj koji nema prirodne naklonosti prema telesnoj ljubavi@ od ljudi je uskopljen onaj koji po savetu ljudi odseca plamen telesne pozude@ a sam je sebe uskopio onaj koji tome nije naucen od drugih, vec sam tezi celomudrenosti" Ovaj poslednji je i najAbolji, jer ga ne rukovodi drugi, vec sam sebe rukovodi ka 'arstvu nebeskom" #ristos zeli da svojom slobodnom voljom zivimo vrlinski, te kaze5 .,o moze primiti neka primi., jer ne zahteva na silu devicanstvo, niti zabranjuje brak, ali devicanstvo vise ceni" ,1$,5- Tada mu 9"ivedo#e djecu da #tavi "u e na nji!8 i da #e 9omoli@ a ucenici im /"anja!u- A *#u# "ece& Pu#tite djecu8 i ne /"anite im da dola(e meni8 je" je ta vi! =a"#tvo ne/e# o- * 9olo(iv#i na nji! "u e otide odande" 4ajke su donosile svoju decu da bi ih #ristos blagoslovio polozivsi Svoje ruke na njih" 1li, posto su stvarale guzvu, ucenici .im branjahu. da pridju" Oni su takodje mislili da deca umanjuju $jegovo uciAteljsko dostojanstvo" ,ako bi pokazao da su 4u najmiliji smiAreni, #ristos im kaze5 .Pustite decu da dolaze k 4eni, jer je takvih 'arstvo nebesko." $ije rekao .ovih., vec .takvih., sto ((D
znaci da 'arstvo nebesko pripada onima koji imaju prostotu, bezazlenost i nezlobivost" %ato, kada budes poucavao i neko ti pridje s prostim decjim pitanjima, primi i takvog i nemoj ga odbiti" ,6$,7- * gle8 ne o 9"i#tu9i i "ece mu& Ucitelju /lagi8 oje do/"o da ucinim da imam (ivot vjecni> A on mu "ece& Sto me (ove# /lagim> Ni o nije /lag o#im jednoga 'oga" 4ladic2((3 nije dosao da iskusava #rista, vec je hteo da nesto nauci, buduci zedan vecnoga zivota" /pak, #ristu prilazi kao prostom coveku, pa mu !ospod zato kaze5 .Sto me zoves blagimB $iko nije blag osim jednoga &oga". To znaci, ako me zoves blagim misleci da sam jedan od ucitelja, pogresio si, jer nijedan covek nije dobar sam po sebi, zato sto smo promenljivi i lako odstupamo, ali i zato sto je u poredjenju sa &ozjom dobrotom ljudska dobrota ravca zloci" ,7$,;- A a o (eli# uci u (ivot d"(i (a9ovije#ti- )ece mu& :oje> A *#u# "ece& Ne u/ij@ ne ucini 9"elju/u@ ne u "adi@ ne #vjedoci la(no@ 9o#tuj oca i mate"@ i lju/i /li(njega #vojega ao #e/e #amoga!ospod upucuje mladica na zapovesti %akona, kako ;evreji ne bi mogli da kazu da On prezire %akon" Sta se zatim dogodiloB .<- )ece mu mladic& Sve ovo #acuva! od mlado#ti #voje@ #ta mi jo# nedo#taje> $eki kazu da je mladic bio gord i hvalisav, jer kako je mogao da zadobije ljubav prema bliznjem, ako je bio bogat, posto nijedan od onih koji voli svoga bliznjega ne moze da bude bogatiji od njega" =rugi, opet, to razumeju na ovaj nacin5 .Pretpostavimo., kaze on, .da sam sve ovo sacuvao" Sta mi jos nedostajeB. .,$..- )ece mu *#u#& A o !oce# #av"#en da /ude#8 idi i 9"odaj #ve #to ima# i 9odaj #i"oma#ima@ i imace# /lago na ne/u@ 9a !ajde (a mnom- A ada cu mladic "ijec8 otide (alo#tan@ je" imadja#e mnoga imanja.Sve, dakle, sto kazes da si sacuvao, postigao si judejstvujuci >ispunjavajuci samo slovo %akona?" 1li, ako zelis da budes savrsen, to jest 4oj ucenik i hriscanin, idi i prodaj sve sto imas i sve razdaj, nista ne zadrzavajuci za sebe pod izgovorom da bi stalno mogao da dajes milostinju". $ije mu rekao .davaj milostinju siromasima., vec .podaj. jednom za svagda i nagotuj" 1li posto ima onih koji daju milostinju, a pritom vode zivot pun svake necistote, dodaje5 .Pa hajde za mnom., sto znaci5 steci i sve druge vrline" /pak, mladic se ozalostio, jer iako je zeleo vecni zivot i .zemlja. njegovog srca bese duboka i plodna, gusilo ga je .trnje. bogatstva, jer .imadjase., kako kaze, .mnoga imanja." Onoga coveka koji malo ima, to malo nicim ne sputava, dok su okovi veceg bogatstva mnogo jaci" =ok je razgovarao s bogatim mladicem, !ospod mu je rekao da ce imati blago na nebu jer je ovaj bio srebroljubiv" .1$.?- A *#u# "ece ucenicima #vojim& 4ai#ta vam a(em da je te# o /ogatome uci u =a"#tvo ne/e# o- * o9et vam a(em& La #e je amili 9"oci "o( iglene u#i nego li /ogatome uci u =a"#tvo 'o(je=ok je covek bogat i zivi u izobilju, a drugi nemaju cak ni ono sto im je neophodno >za zivot?, nece uci u 'arstvo nebesko" 1li, cim razda sve svoje bogatstvo, tada vise nije bogat i moze slobodno da udje" %a coveka koji ima mnogo bogatstva toliko je nemoguce da udje u 'arstvo nebesko, koliko je nemoguce i kamili da prodje kroz iglene usi" Vidis, dakle, kako je #ristos prvo rekao da je bogatom tesko uci, dok ovde kaze da mu je to potpuno nemoguce"2(23 $eki govore da .kamila. nije zivotinja, vec debeli konopac kojim mornari vezuju svoja sidra" (2)
.5$.6- A ad to cu#e ucenici8 cudja!u #e veoma govo"eci& :o #e8 da le8 mo(e #9a#ti> A *#u# 9ogledav#i na nji! "ece im& Ljudima je ovo nemoguce8 a 'ogu je #ve moguce,ao covekoljubivi, ucenici ovo ne pitaju radi sebe, jer su bili siAromasni, vec radi svih ljudi" !ospod ih, medjutim, uci da ne mere spasenje ljudskom slaboscu, vec silom &ozjom" 1ko se covek ostavi pohlepe, sve ce vise razdavati suvisak, da ce na kraju razdati i ono sto mu je neophodno i tako se spasiti uz pomoc &ozju" .7- Tada odgovo"i Peta" i "ece mu& 'to mi #mo o#tavili #ve i (a to/om 9o#li@ #ta ce8 da le8 nama /iti> /ako izgleda da Petar nije ostavio nesto osobito veliko, posto je bio siromah, ipak treba da znas da je zaista i on mnogo ostavio, jer se desava da sto manje imamo, to smo vise za to vezani" Petar je prezreo svako svetsko uzivanje i prirodnu ljubav prema roditeljima, jer se sa ovim strastima2(93 ne bore samo bogati vec i siromasni ljudi" Sta mu, dakle, odgovara !ospodB .A- A *#u# im "ece& 4ai#ta vam a(em da cete vi oji 9odjo#te (a mnom8 u novom (ivotu8 ad #jedne Sin =ovjeciji na 9"ije#to #lave #voje8 #je#ti #ami na dvanae#t 9"ije#tola i #uditi nad dvanae#t 9lemena *("ailjevi!%ar ce oni tamo zaista sedetiB Sigurno da nece" !ospod zeli da pomocu prestola ukaze na veliku cast koja ce im biti data" 1 da li ce tamo sedeti i ;udaB $ece, jer #ristos kaze5 .,oji podjoste za 4nom., sto znaci5 .,oji ste 4i ostali verni do kraja., a ;uda 4u nije bio veran do kraja" Po drugom tumacenju, &og cesto obecava nagradu onima koji su dostojni" 1li, ako se oni promene i postanu nedostojni, kao sto je slucaj s ;udom, On povlaci i nagradu" Slicno je i s pretnjama" !ospod cesto preti ali ne ostvaruje pretnje, ako se pokajemo" Pod .novim zivotom.2(73 razumi Vaskrsenje" .;- * #va i8 oji je o#tavio ucu8 ili /"acu8 ili #e#t"e8 ili oca8 ili mate"8 ili (enu8 ili djecu8 ili (emlju8 imena moga "adi8 9"imice #to 9uta onoli o8 i na#lijedice (ivot vjecni,ako neko ne bi pomislio da se #ristove reci odnose samo na ucenike, !ospod prosiruje svoje obecanje na sve koji budu tako cinili" -mesto sa telesnim srodnicima, oni ce biti u sroAdstvu i bratstvu sa samim &ogom" -mesto njiva, nasledice raj@ umesto kuca od kamena, nebeski ;erusalim@ umesto majki, casne starice@ umesto oceva, svestenike@ umesto supruge, sve pobozne zene, ali ne u braku A ne bilo toga A vec u ljubavi i duhovnom srodstvu" !ospod nam ne naredjuje da se samo tek tako odvojimo od svojih bliznjih vec tek onda kada nas oni spuAtavaju u poboznosti" $a isti nacin nas uci da prezremo svoj zivot i telo, ali ne da ubijamo sebe, vec strasti" Vidis li, kako je &og dobarB On ne samo da nam sve ovo daje vec nam obecava i vecni zivot" Potrudi se, dakle, i ti da prodas sve svoje .imanje. i razdas ga siromasima" 1 imanje je5 za gnevljivca A gnev, za bludnika A zelja za bludom, za zlopamtljivca A zlopamcenje" Sve to, dakle, prodaj i podaj .siromasima. A demonima, koji oskudevaju u svakom dobru" Okreni svoje strasti protiv uzrocnika strasti i tada ces steci blago, to jest, #rista na svojim .nebesima., dakle, visoko u svome srcu, jer u sebi ima nebesa onaj koji je sam postao nalik &ogu nebeskom" 1<- Ali ce mnogi 9"vi /iti 9o#ljednji i 9o#ljednji 9"vi#ristos ovde misli na ;evreje i neznabosce, jer su ;evreji koji su bili prvi, postali poslednji, dok su neznabosci kao poslednji postavljeni na pravo mesto >jer su poverovali u #rista?" 1li, da bi ti ovo bolje razumeo, !ospod kazuje sledecu pricu
NAPOMENA&
(2(
(" !ospod je isao iz !alileje u ;udeju preko ;ordana, dakle zaoblilazeci Samariju" 2" Evtimije %igaben pise5 .&og je stvorio jednog muskarca i jednu zenu kako bi jedan muz imao samo jednu
zenu" =a je On hteo da muz ostavi svoju zenu, a drugu uzme sebi, to bi ispocetka stvorio mnoge zene, ali posto nije stvorio mnoge, jasno je da On hoce da se muz ne razvodi od svoje zene." /bid
9" -p" 4t" *592 7" -p" * 4ojs" 2759 *" ( 4ojs" 2527 +" (",or" +5(: :"
im" 0590A9D covekovoj volji i trudu" !ospod recima5 .""" do oni kojima je dano., po Svetom !rigoriju &ogoslovu, .ne iskljucuje nikoga, jer se to daje svakome koji hoce, koji se trudi, podvizava." >Slovo 2, P"!" t" 9*, (:2?" Prema tome, svaki hriscanin pozvan je na bestrasce, tj" Prirodno i bogozdano stanje ljudske prirode, jer, kako kaze prepodobni Otac ;ustin 'elijski5 .bestrasce, i kroz njega obozenje i ohristovljenje, i jeste cilj svih hristoceznjivih podviga hriscaninovih na zemlji." >/bid, str" 72)?"
0" !rcki glagol ovde doslovno znaci sadejstvovati, zajedno delovati" &ozja blagodat i sila, dakle, sadejsvuju
D" 4t" :5:A0 ()" Ovo je bila cesta pojava u stara vremena" $a istocnjackim dvorovima bilo je mnogo evnuha, koji su vrsili
razne dvorske funkcije" Evnusi su bili poznati kao cuvari harema" >7"'ar" D592?
((" 6uka spominje kneza (2" Prepreka za spasenje nije u samom bogatstvu, vec u sebicnom odnosu bogatih ljudi prema #ristu i Evandjelju"
Po ucenju Svetih Otaca, greh ne lezi u materiji koju je &og stvorio, vec u njenoj zloupotrebi i nepravilnom koriscenju" 1vraam je bio bogat srebrom i zlatom >( 4oj" (9, 2?, ali to bogatstvo ga nije sprecilo da zadobije 'arstvo $ebesko >6k" (9, 20@ ;n" 0, *+ i dr"?" 'ovek koji poseduje veliko materijalno bogatstvo tesko moze da ljubi &oga celim srcem i sjedini se sa $jim, jer lako postaje poklonik svoga blaga" &ezbriznost i ljubav prema &ogu zamenjuje neprestana briga o tome kako sacuvati i umnoziti svoje bogatstvo"
(9" Prirodna ljubav prema roditeljima i srodnicima postaje strast kada je preteznija od ljubavi prema &ogu" (7" Vaspostavljenje prvobitnog i savrsenog poretka koji je postojao pre praroditeljskog pada, koje su ;evreji
ocekivali u vezi sa dolaskom 4esije, a hriscani ocekuju kao =rugi dolazak #ristov i Vaskrsenje mrtvih" Ova je rec u novom %avetu upotrebljena jos jedino u Tit" 95*"
(22
!61V1 =V1=ESET1 P"ica o 9o#lenicima u vinog"adu8 9ut u je"u#alim i t"ece 9"ed# a(anje #t"adanja8 mol/a maj e #inova 4evedejevi! i o 9"ven#tvu8 i#celjenje dva je"i!on# a #le9ca ,$7- Je" je =a"#tvo ne/e# o #licno covje u domacinu oji ujut"o "ano i(idje da najmi 9o#leni e u vinog"ad #voj- * 9ogodiv#i #e # 9o#lenicima 9o dina" na dan8 9o#la i! u vinog"ad #voj- * i(i#av#i o o t"ecega ca#a80,2 vidje d"uge gdje #toje na t"gu /e#9o#leni- * njima "ece& *dite i vi u vinog"ad moj8 i #to /ude 9"avo dacu vam- * oni otido#e- * o9et i(i#av#i o o #e#toga i devetoga ca#a8 ucini ta o- A o o jedanae#toga ca#a i(i#av#i8 nadje d"uge gdje #toje /e#9o#leni i "ece im& Sto #tojite ovdje cijeli dan /e#9o#leni> )e o#e mu& Je" na# ni o ne najmi- )ece im& idite i vi u moj vinog"ad8 i #to /ude 9"avo 9"imicete.'arstvo nebesko. je #ristos, koji se upodobio coveku primivsi na sebe nase oblicije"223 ;os se naziva .domacinom., jer je On gospodar kuce, to jest, 'rkve" #ristos je, dakle, izasao iz narucja Ocevog da najmi poslenike u .vinogradu., to jest, u proucavanju Pisma i ispunjavanju zapovesti" On takodje unajmljuje svakog coveka da radi u vinogradu svoje duse"293 ;ednoga unajmljuje .ujutro., dakle, u decjem uzrastu, drugog u .treci cas. A u mladosti" Treceg, opet, u .sesti. i .deveti cas., kada im je dvadeset pet, trideset godina ili vise, ili jednostavno u doba zrelosti" Poslednje unajmljuje u jedanaesti cas kao starce, jer je mnogo onih koji su poverovali i u starim godinama" Ovu pricu mozes razumeti i na drugi nacin5 ,dan. oznacava vreme u kome zivimo, jer u njemu radimo kao u toku dana" !ospod je, dakle, pozvao u .prvi cas. one koji su ziveli u vreme Enoha273 i $oja@2*3 u .treci cas. one iz vremena 1vraama@ u .sesti cas. ljude iz vremena 4ojseja@ u .deveti cas. Proroke, a u .jedanaesti cas., dakle, na kraju vremena, !ospod je pozvao neznabosce, koji su bili liseni svakog dobrog dela" $jih niko nije bio unajmio, jer neznaboscima nije bio poslan nijedan prorok" A$,6- A ad /i uvece8 "ece go#9oda" vinog"ada 9"i#tavu #vojemu& %o(ovi 9o#leni e i 9odaj im 9latu 9ocev#i od 9o#ljednji( do 9"vi!- * do#av#i oji #u o o jedanae#toga ca#a najdoljeni8 9"imi#e 9o dina"- A ad dodjo#e 9"vi8 9omi#li#e da ce vi#e 9"imiti8 i 9"imi#e i oni 9o dina"- * 9"imiv#i "o9ta!u na domacina8 govo"eci& Evo ovi 9o#ljednji jedan ca# "adi#e8 9a i! i(jednaci #a nama oji 9odnije#mo tego/u dana i (egu- A on odgova"ajuci "ece jednome od nji!& P"ijatelju8 ne cinim ti ne9"avdu@ ni#i li 9ogodio #a mnom 9o dina"> U(mi #voje 9a idi@ a ja !ocu i ovome 9o#ljednjemu da dam ao i te/i- *li (a" ja ni#am vla#tan u #vome ciniti #ta !ocu> 4a" je o o tvoje (lo #to #am ja do/a"> Ta o ce /iti 9o#ljednji 9"vi i 9"vi 9o#ljednji@ je" je mnogo (vani! a malo i(a/"ani!.Vece. oznacava kraj sveta" =akle, na kraju svako prima po jedan dinar" .=inar. je blagodat Svetoga =uha koja preobrazava coveka po liku &ozjem i cini ga zajednicarem bozanske prirode" Oni koji su ziveli pre #ristovog dolaska vise su se trudili, jer jos nije bila pobedjena smrt, niti djavo savladan, nego je jos vladao greh" 1li mi, koji smo blagodacu #ristovom opravdani ,rstenjem, dobijamo silu da pobedjujemo naseg neprijatelja djavola, koga je #ristos vec pobedio i savladao" Prema prvom tumacenju, oni koji su poverovali u mladosti imaju pred sobom veci trud nego oni koji su poverovali u starosti, jer mladic, boreci se sa strastima, mora da nosi breme gneva i oganj poAzude, dok starac zivi u spokoju >jer su se njegove strasti primirile?" /pak, svi su udostojeni jednog istog dara i blagodati Svetoga =uha" Ova prica nas uci da se i u starosti moguce pokajati i (29
zadobiti 'arstvo nebesko, jer je to .jedanaesti cas." Svetitelji ne zavide onima koji primaju istu nagaradu" $e bilo toga" Ovde se, medjutim, vidi da su blaga koja ce naslediti pravednici takva, da bi cak i svetitelje mogla da podstaknu na zavist" ,7$.,- * 9ola(eci *#u# go"e u Je"u#alim u(e na#amo na 9utu %vanae#to"icu uceni a8 i "ece im& Evo idemo go"e u Je"u#alim8 i Sin =ovjeciji /ice 9"edan 9"vo#ve#tenicima i nji(evnicima@ i o#udice ga na #m"t@ i 9"edace ga ne(na/o#cima da mu #e "ugaju i da ga #i/aju i "a(a9nu@ t"eci dan va# "#nuce- Tada mu 9"i#tu9i mati #inova 4evedejevi! #a #inovima #vojim lanjajuci mu #e i moleci ga (a ne#to- A on joj "ece& Sta !oce#> )ece mu& )eci da #jednu ova moja dva #ina8 jedan #a de#ne #t"ane te/i8 a jedan # lijeve #t"ane te/i8 u ca"#tvu tvojemu " Sinovi %evedejevi >;akov i ;ovan?, mislili su da ako !ospod ide u ;erusalim da ce tamo zavladati zemaljskim i prolaznim carstvom, jer su !a cesto slusali da govori5 ./demo u ;erusalim." &uduci pobedjeni ljudskom slaboscu, nagovorili su svoju majku2+3 da ona umoli #rista, jer su se oni plasili da 4u sami javno pridju" %ato 4u i prilaze krisom, kako to kaze 4arko,2:3 koji pise da dodjose pred $jega ;akov i ;ovan, zeleci da kaze da su dosli tajno i nasamo" ..- A *#u# odgova"ajuci "ece& Ne (nate #ta i#tete- Mo(ete li 9iti ca#u oju cu ja 9iti i "#titi #e "#tenjem ojim #e ja "#tavam> )e o#e mu& Mo(emoOstavivsi majku, !ospod se obraca sinovima, zeleci da pokaze kako 4u nije nepoznato da su oni nagovorili svoju majku" On im govori5 .$e znate sta istete., to jest, trazite ono sto je veliko i strasno i andjelskim silama" ,ako bi ih odvratio od takvih pomisli, predocava im opasnosti koje ih cekaju" Postavlja im pitanje ne zato sto nije znao odgovor vec da bi oni svojim odgovorom spoznali da su ranjeni gordoscu, te se potrudili da ispune svoje obecanje" %ato im kaze5 .Posto niko ne moze da ima udela u 4ome 'arstvu, ako ne bude imao udela u 4ome stradanju, kazite mi da li ste spremni da postradate na isti nacin kao i ;a.B .'asom. naziva Svoje stradanje i smrt, isAtovremeno pokazujuci da je umreti lako kao sto je lako ispiti casu vina" %ato i mi uvek treba da budemo spremni na straAdanje" Ovim takodje pokazuje da On dobrovoljno ide u smrt" ,ao sto onoga koji ispije casu vina lako savlada san, tako i onoga koji ispije .casu stradanja. obuzima smrtni san" Svoju smrt naziva .krstenjem., jer njime svi bivamo ocisceni" 1postoli su, dakle, olako dali obecanja, ne znajuci sta govore, samo da bi dobili ono sto traze" .1- * "ece im& =a#u8 da le8 moju i#9icete i "#tenjem ojim #e ja "#tavam "#ticete #e@ ali #je#ti meni # de#ne i # lijeve #t"ane8 nije moje da dam8 nego ojima je 9"i9"emio Otac moj.=a cete postradati., to znam" Tako se i desilo, jer je ;akova ubio /rod, a ;ovana je osudio Trajan zbog svedocenja reci istine"203 .1li, da sednete >s desne i s leve strane?, nije 4oje da dam, nego onima kojima je to pripremljeno., to jest, onima koji se nadju da pored mucenickog venca imaju i sve ostale vrliAne" Takvi ce primiti dar" Ovaj dar je pripremljen onima koji su se trudili, isto kao sto pobednicke vence u igrama dobijaju samo takmicari" %amislite da se odrzava trka koju sudi sam car, te da onaj koji uopste nije trcao pridje i kaze sudiji5 .=aj i meni venac, o sudijo, iako se nisam takmicioC. 'ar ce mu svakako odgovoriti5 .$ije moje da ti bez zasluge dam venac, jer on pripada onome za koga je pripremljen., dakle, onome koji je trcao i pobedio" %ato i ovde #ristos kaze5 .$e mogu vam dati na dar da sednete s desne strane 4oga prestola, jer to mesto pripada onima koji su se potrudili i za koje je to mesto pripremljeno". %apitaces5 .=a li ce tamo uopste neko sedetiB. %naj dobro da tamo niko nece sesti" To mesto pripada samo bozanskoj prirodi, jer kome je od andjela &og ikada rekao5 .Sedi meni s desne strane.B2D3 !ospod je naime ovo kazao zbog njihove sumnje, jer oni su trazili da sednu sa desne i leve strane !ospodu ne razumevsi da je Onaj, koji im je rekao da ce sesti na dvanaest prestola, zeleo da pokaze kakvom ce slavom biti ovencani za svoje vrline" (27
.?$.A- A cuv#i to de#eto"ica8 "a#"di#e #e na ta dva /"ata- A *#u# do(vav#i i! "ece& 4nate da ne(ovi na"oda go#9oda"e njima i veli a#i vladaju nad njima- %a ne /ude ta o medju vama@ nego oji !oce da /ude veli i medju vama8 ne a vam /ude #lu(itelj- * oji !oce medju vama da /ude 9"vi8 ne a vam /ude #luga@ ao #to ni Sin =ovjeciji nije do#ao da mu #lu(e8 nego da #lu(i i dade (ivot #voj u ot u9 (a mnoge" ,ada su desetorica videla kako je #ristos prekorio dvojicu brace, i sami su poceli negodovati, pokazujuci da je i njima stalo do takve casti" &uduci jos nesavrseni, ;akov i ;ovan su zeleli da se uzdignu nad ostalom desetoricom, dok su ostali apostoli, opet, zavideli dvojici brace" Posto su se desetorica apostola smutila cuvsi ove reci, !ospod ih poziva i umiruje samim Svojim pozivom pre nego sto im je ista rekao" Sinovi %evedejevi su, naime, nasamo govorili sa #ristom, odvojivsi se odos talih" Sada km !ospod svima zajedno govori" &uduci da je znao da je vlastoljublje veliki tiranin duse, te zasluzuje ostru kaznu, #ristos ih jos vise smirava uporedjujuci ih sa neznaboscima i nevernicima koji trce za prolaznom slavom" On ih posramljuje govoreci5 .=rugi ljudi se hvale time sto su knezovi i vladari, jer je vlastoljublje strast neznabozaca, medjutim, moji ucenici dobijaju cast po svome smirenju koje se ogleda u tome da onaj koji zeli da bude veci treba da sluzi onima koji su mu potcinjeni, sto je znak krajnjeg smirenja" ;a vam to sam pokazujem, jer sam Vladar i 'ar na nebesima koji se smirio i dosao da posluzi vasem spasenju" Sluzicu vam do te mere da cu i dusu Svoju dati za otkup mnogih., to jest, za sve, jer .mnogi. oznacavaju sve ljude" .;$1?- * ad oni i(la(a!u i( Je"i!ona (a njim 9odje na"od mnogi- * gle8 dva #lije9a #jedja!u "aj 9uta8 i cuv#i da *#u# 9"ola(i 9ovi a#e govo"eci& Pomiluj na# Go#9ode8 #ine %avidov- A na"od im 9"ijeca#e da ucute@ a oni jo# vecma 9ovi a#e govo"eci& Pomiluj na# Go#9ode8 #ine %avidovB * #tav#i *#u# do(va i! i "ece& Sta !ocete da vam ucinim> )e o#e mu& Go#9ode da #e otvo"e oci na#e- * #milova #e *#u#8 i dotace #e ociju nji!ovi!8 i odma! 9"ogleda#e oci nji!ove8 i otido#e (a njim" =o slepaca su bile dosle glasine o !ospodu, i zato, kada su culi da prolazi putem, iskoristili su priliku, poverovavsi da je /sus od semena =avidova po telu i da ih moze isceliti" $jihova vera je bila toliko jaka da nisu ucutali ni onda kada su im pretili, vec su jos glasnije povikali" %ato ih On ne pita da li imaju vere, vec odmah sta zele, kako niko ne bi pomislio su jedno zeleli, a On im drugo dao" !ospod pokazuje da nisu vikali da bi dobili srebrenjak, vec da budu isceljeni" Svojim dodirom ih isceljuje kako bismo i mi naucili da je svaki ud $jegovog svetog tela zivotvorni ud &ozji" /ako 6uka i 4arko pominju samo jednog slepca, oni, ipak, ne protivrece 4ateju, jer su pomenuli ono sto su smatrali vaznijim" =rugo objasnjenje jeste da 6uka govori kako je #ristos iscelio jednog slepca pre nego sto je usao u ;erihon, dok 4arko pominje drugo iscelenje, kada je !ospod vec izasao iz grada" =a bi sazeo pricu, 4atej u jednom dogadjaju obuhvata oba slucaja" Pod .slepcima. razumi neznabosce koje je !ospod iscelio uz put, jer On nije bio dosao radi neznabozaca, vec radi sinova /zrailjevih" ,ao sto su slepci po cuvenju saznali za /susa, tako su i neznabosci po cuvenju poverovali" Oni koji su pretili slepcima, govoreci im da ne pominju ime /susovo jesu careviAprogonitelji >hriscana?" Oni su pokusali da ucutkaju 'rkvu, ali je Ona jos glasnije ispovedala ime #ristovo" %ato je i isceljena i jos jasnije gleda svetlost istine i ide za #ristom podrazavajuci 4u svojim zivotom"
NAPOMENA&
(" Po jevrejskom brojanju to je devet casova ujutro@ i dalje5 seste cas je podne, jedanaesti cas je pet sati posle
podne" Posto su casovi odbrojavani od izlaska do zalaska sunca, jedan cas je, u zavisnosti od doba godine, trajao od *DA:) minuta"
(2*
2" -p" im" 059 9" Origen je smatrao da .vinograd. predstavlja 'rkvu &ozju, a ono sto je van vinograda jeste ono sto je van
'rkve" %latoust je pod vinogradom razumevao .naredbe i zapovesti &ozje".
7" ("4ojs" *5(0A27 *" ( 4ojs" :50 +" $eki tumaci smatraju da je majka sinova %evedejevih bila Salomija, sestra Presvete &ogorodice" / toga sledi da
su ;akov i ;ovan bili /susovi rodjaci" Salomija je, inace, bila medju zenama koje su isle za #ristom u !alileji i sluzile 4u" >up" 4t" 2:5*+@ 4k" (*57(?"
:" 4k" ()59* 0" 1postola ;akova, koji je bio prvi jerusalimski episkop, ;evreji su bacili sa vrha hrama i potom ga dotukli
motkama" 1postol ;ovan je proteran u vreme cara trajana na ostrvo 1ptmos, gde je napisao knjigu Otkrovenja"
D" ;ev" (5(2@ Ps" (()5(
(2+
!61V1 =V1=ESET / P V1 +"i#tov ula(a u Je"u#alim8 i(gon t"govaca i( !"ama8 ne9lodna #mo va8 o vla#ti +"i#tovoj8 9"ica o dvojici #inova i (lim vinog"ada"ima8 o ugaonom amenu ,$5- * ad #e 9"i/li(i#e Je"u#alimu i dodjo#e u Vitfagu 9"ema Ma#lin# oj go"i8 onda *#u# 9o#la dva uceni a govo"eci im& *dite u #elo #to je 9"ema vama8 i odma! cete naci maga"icu 9"ive(anu i maga"e # njom@ od"ije#ite je i dovedite mi- * a o vam o "ece #to8 a(ite da oni t"e/aju Go#9odu@ i odma! ce i! 9o#lati- A ovo je #ve /ilo da #e i#9uni #to je a(ano 9"e o 9"o"o a oji govo"i& :a(ite ce"i Sionovoj& Evo =a" tvoj ide te/i "ota 8 i ja#e na maga"ici8 i maga"etu8 mladuncetu tova"ne (ivotinje" !ospod je seo na magaricu ne zbog neke druge potrebe, nego da bi ispunio prorostvo i pokazao nam kako treba da budemo smireni" -pravo zato nije seo na osedlanog konja vec na neuglednu magaricu" On ispunjava prorostvo2(3 i u doslovnom i u prenesenom smislu5 u doslovnom smislu, zato sto je seo na magaricu, sto su svi mogli da vide, a u prenesenom smislu zato sto je seo na magaricu koja oznacava natovarene ;evreje, i na magare, to jest, na divlje i nepokorne neznabosce"223 4agarica i magare su bili vezani uzdom svojih grehova" =vojica >apostola? su poslani da ih razrese5 Pavle neznaboscima i Petar obrezanima, dakle, ;evrejima, kao sto nas sve do danasnjeg dana od nasih grehova razresuju apostolske poslanice i Evandjelje" #ristos krotko dolazi, jer u Svom prvom dolasku nije dosao da sudi svetu, vec da ga spase" =ok su drugi jevrejski carevi bili gramzivi i nepravedni ljudi, #ristos je bio krotki car" 6$7- A ucenici otido#e8 i ucini#e a o im (a9ovjedi *#u#- %ovedo#e maga"icu i maga"e8 i metnu#e na nji! !aljine #voje8 i u#jede na nji!=ok 6uka i 4arko spominju samo magarca, 4atej govori o magarici i njenom mladuncetu" /pak, oni jedan drugom ne protivrece, jer kada su doveli magare, za njim je dosla i njegova majka" Seo je .na njih., ne na obe zivotinje, nego na prostrte haljine" /li, po drugom tumacenju, seo je najpre na magaricu, a zatim na magare, jer je najpre ziveo u jevrejskoj zajednici, a potom dosao medju neznabozacke narode" A$;- A na"od veoma mnogi 9"o#ti"a#e !aljine #voje 9o 9utu8 a d"ugi "e(a!u g"anje od d"veca i 9"o#ti"a!u 9o 9utu- A na"od8 oji idja#e 9"ed njim i (a njim8 vi a#e govo"eci& O#ana Sinu %avidovuB 'lago#loven oji dola(i u ime Go#9odnjeB O#ana na vi#ini- doslovnom znacenju, prostiranje haljina izraz je velikog postovanja, kao sto nosenje >palminih? grana pokazuje praznicno raspolozenje" 1li, u prenesenom smislu raAzumi da su apostoli najpre polozili na magare svoje .haljine., koje su njihove vrline, i tek onda je !ospod seo na njih" =usa, dakle, nece moci poneti !ospoda na sebi dokle se god prethodno ne ukrasi apostolskim vrlinama" .$arod koji idjase pred $jim. su proroci koji su ziveli pre #ristovog ovaplocenja, dok su .oni koji su isli za $jim., mucenici i ucitelji >iz kasnijih vremena?" Oni prostiru svoje haljine po putu, to jest, pokoravaju telo duhu, jer .haljina. predstavlja telo koje je pokrov duse" #aljine su, dakle prostirali po putu, a .put. je sam #ristos, jer On kaze5 ;a sam Put, /stina i %ivot."293 =akle, dokle god covek ne .prostre svoje haljine po putu., to jest, dokle ne smiri svoje telo i ostane na putu koji je #ristos, uklanjajuci se od jeresi, nece moci da ponese !ospoda na sebi" %a reci .Osana. kazu da oznacavaju (2:
.pesmu. ili .psalam." =rugi opet tacnije govore da to znaci .Spasi >nas? sada."273 .Onaj koji dolazi. je sam !ospod ciji su dolazak ;evreji odavno ocekivali" %ato ;ovan Preteca govari5 .Ti si Onaj koji dolazi. sto znaci .Onaj, ciji dolazak ocekujemo." Osim toga, !ospod se naziva .Onim koji dolazi., jer se svaki dan moze ocekivati $jegov dolazak". Prema tome, svaki od nas mora stalno da s nadom ocekuje i da se sprema za kraj sveta i dolazak !ospodnji" ,<$,,- * ad on udje u Je"u#alim8 u(/uni #e #av g"ad govo"eci& :o je to> A na"od govo"a#e& Ovo je *#u#8 P"o"o i( Na(a"eta Galilej# oga$arod, kao prost i bezazlen, nije osecao zlobu prema #ristu, iako tacno nije razumevao ko je On" %ato !a sada i zovu .Prorokom." 1li, posto je rec .prorok. upotrebljena sa odredjenim clanom, moze se razumeti da narod govori o .dugo ocekivanom Proroku. za koga je 4ojsej rekao5 .Proroka ce vam !ospod podignuti".2*3 Oni, dakle, nisu rekli5 .Ovo je >neki? prorok vec .Ovo je >onaj? Prorok, to jest Onaj koga su s nadom cekali" ,.$,1 * udje *#u# u !"am 'o(iji8 i(gna #ve oji 9"odava!u i u9ova!u 9o !"amu8 i i#9"emeta #tolove oni! #to mijenja!u novce8 i lu9e oni! #to 9"odava!u golu/ove- * "ece im- Na9i#ano je&062 %om moj dom molitave ne a #e (ove@ a vi nacini#te od njega 9ecinu "a(/ojnic u" ,ao gospodar kuce, to jest #rama, !ospod je izbacio trgovce, pokazavsi da sve sto pripada Ocu $jegovom pripada i $jemu samom" To je ucinio u Svojoj brizi za blagoljepije #rama, ali i zato da bi pokazao da ce zrtve biti promenjene" /steravsi telad i golubove, predskaAzao je na taj nacin da vise nece biti potrebna zrtvoprinosenja zaklanih zivotinja, vec molitve, jer je, kako kaze5 .=om 4oj, dom molitve, a vi naciniste od njega pecinu razbojnicku., posto u razbojnickim pecinama bivaju pokolji i krvoprolica" #ram je takodje nazvao .pecinom razbojnickom. zbog onih koji su se bavili prevarom, kupovinom i prodajom" $aziva ga tako i zbog toga sto je pohlepa razbojnicka strast" 4enjaci novca dobili su naziv po .kolivosu., vrsti sitnog novca, kao sto mi imamo ovole i srebrenjake"2:3 .Prodavci golubova. su i oni koji prodaju crkvene cinove,203 jer prodaju blagodat Svetoga =uha >koji se javio u vidu goluba?"2D3 Takvi bivaju izbaceni ne samo iz visnjega vec i iz zemaljskog #rama, posto su nedostojni da sluze oltaru" / ti pazi da od .hrama &ozjeg., svoga uma, ne nacinis .pecinu razbojnicku., to jest obitaliste demona" $as um ce postati .pecina. ukoliko budemo drzali u srcu svome srebroljubive pomisli o prodaji, kupovini i sakupljanju novca, pa makar to bili i najmanji novcici >kolivi?" / hram nasega tela ce postati .razbojnicka pecina. ako budemo kupovali i prodavali .golubove., to jest, duhovno ucenje i misli >radi materijalne dobiti?" ,?- * 9"i#tu9i#e mu !"omi i #lije9i u !"amu8 i i#cijeli i!/sceljujuci bolesne, #ristos pokazuje da je &og i da s pravom koristi svoju vlast da istera nedostojne iz Svoga doma" /z ovoga se jasno vidi da su ;evreji koji su prinosili zivotinjske zrtve po %akonu bili isterani, a u #ram su usli slepi i hromi neznabosci i bili isceljeni" ,5$,6- A ad vidje#e 9"vo#ve#tenici i nji(evnici cude#a oja ucini8 i djecu gdje vicu u !"amu i govo"e& O#ana Sinu %avidovu8 "a#"di#e #e- * "e o#e mu& =uje# li #ta ovi govo"e> A *#u# im "ece& %aB 4a" ni#te ni ada citali& *( u#ta djece i odojcadi nacinio #i #e/i !valu> ,ada su fariseji videli da deca #ristu pevaju =avidovu pesmu, koju je prorok posvetio &ogu,2()3 vikali su razgnevljeno na /susa prekorevajuci !a sto dopusta da 4u pevaju pesmu koja prilici samo &ogu" 1li, !ospod, da bi zastitio decu kaze5 .=aC ;a ne samo da necu da prekorim one koji 4e tako hvale vec privodim i proroka >=avida? za svedoka, kako bih pokazao da ste vi neznalice i zavidljivci". .%ar niste., govori im, .procitali reci5 /z usta dece i odojcadi nacinio Si Sebi (20
hvaluB.2((3 .$aciniti hvalu. znaci ustrojiti savrsenu i dostojnu pesmu, iako deca i odojcad izgledaju nesavrsena i nezrela u svome uzrastu" %apravo, ove reci nisu ni govorila deca, vec je kroz njihova usta govorio sam =uh Sveti koristeci ih kao Svoja orudja" %ato i kaze5 .iz usta dece., lokazujuci da to nisu bile reci iz njihovog uma, vec je samo njihova usta pokretala blagodat &ozja" Ovim je !ospod predskazao da ce !a blagosiljati neznabosci, koji su po umu bili .deca i odojcad." Ovo je bila i uteha za apostole, jer ce se i njima dati rec &ozja iako su bili prosti i neuki" 1ko, dakle, i ti budes .zlobom detinjio.,2(23 buduci nezlobiv, i hranio se duhovnim mlekom bozanskih reci, bices udostojen da pevas hvalu &ogu" ,7- * o#taviv#i i! i(idje na9olje i( g"ada u Vitaniju i (anoci ondje#ristos ih napusta kao nedostojne i odlazi u Vitaniju, koja u prevodu znaci .kuca poslusnosti." Odlazi, dakle, od onih koji su neposlusni onima koji su 4u poslusni i nastanjuje se kod njih, jer kaze5 .-selicu se u njih i hodicu medju njima."2(93 ,A$.<- A ujut"o v"acajuci #e u g"ad ogladnje@ i ugledav#i #mo vu jednu "aj 9uta dodje njoj8 i ne nadje na njoj ni#ta o#im li#ca80,?2 i "ece joj& %a ni ada ne /ude od te/e "oda do vije a i odma! u#a!nu #mo va- * vidjev#i to ucenici divi#e #e govo"eci& :a o odma! u#a!nu #mo va" !ospod je cesto cinio cuda i ona su uvek bila na dobro i korist ljudi, jer nijedno cudo nije ucinio da bi nekoga kaznio" /pak, kako ne bi pomislili da On nije u stanju da kazni, ovde pokazuje i tu sposobnost, ali ne primenjujuci je, buduci covekoljubiv, na ljudima vec na drvetu, kao sto je to ranije ucinio sa krdom svinja" -cinio je da drvo usahne kako bi urazumio ljude" -cenici su s pravom bili zacudjeni, posto smokva u sebi ima dosta tecnosti" %ato je i cudo bilo jos vece, jer je ona odmah usahnula" .Smokva. oznacava i jevrejsku sinagogu koja ima samo .lisce., dakle, vidljivo slovo %akona, ali ne i plod Svetoga =uha" 4edjutim, i svaki covek koji se preda slastima zemaljskoga zivota slican je ovoj smokvi, jer takav nema duhovnog ploda da bi dao #ristu kada ogladni, vec samo lisce koje vene i opada kao prolazna mastanja ovoga sveta" $a takvog se odnosi prokletstvo, jer #ristos kaze5 ./dite od mene prokleti u oganj". 2(*3Takav ce covek usahnuti kao smokva, przen u paklenom ognju, i njegov jezik ce se osusiti kao jezik onoga bogatasa >u prici o ubogom 6azaru?"2(+3 .,$..- A *#u# odgova"ajuci "ece im& 4ai#ta vam a(em& A o imate vje"u i ne 9o#umnjate8 ucinicete ne #amo ono #to #e (/i #a #mo vom8 nego i go"i ovoj a o "ecete& %igni #e i /aci #e u mo"e8 dogodice #e- * #ve #to u(i#tete u molitvi vje"ujuci8 do/icete" Veliko je obecanje koje #ristos daje svojim ucenicima" Obecava im da ce premestati gore, samo ako ne posumnjaju" Sve sto budemo trazili, nepokolebljivo verujuci u silu &ozju, primicemo" .=a, ali ako zatrazim nesto sto mi nije na korist, i nerazumno budem verovao da ce mi to &og dati, da li ce mi to !ospod uslisitiB. ,ako ce covekoljubivi &og ispuniti moju nekrrisnu molbuB Slusaj dobro, kada cujes o veri, treba da razumes da to nije nerazumna vera, vec prava vera" /sto tako, pod pravom molivom smatraj jedino molitvu kojom se trazi ono sto nam je na >duhovnu? korist, jer nam je takvu molitvu, uostalom, !ospod i predao govoreci5 .$e uvedi nas u iskusenje i izbavi nas od zloga. i tako dalje" %atim, obrati paznju na reci5 .i ne posumnjate." ,ako moze covek koji je nerazdvojivo sjedinjen sa &ogom i jedno je s $jim, traziti nesto sto mu nije na >duhovnu? koristB Prema tome, ako ostanemo u zajednici sa &ogom i potpuno 4u predani, trazicemo samo ono sto je na korist i to cemo dobiti" .1$.7- * ad udje u !"am #tade uciti8 9"i#tu9i#e mu 9"vo#ve#tenici i #ta"je#ine na"odne govo"eci& :a vom vla$#cu to cini#> * o ti dade tu vla#t> A *#u# odgova"ajuci "ece im& * ja cu (2D
va# u9itati jednu "ijec8 oju a o mi a(ete8 i ja cu vama "eci a vom vla#cu ovo cinim:"#tenje Jovanovo ot uda /ija#e> S ne/a8 ili od ljudi> A oni "a(mi#lja!u u #e/i govo"eci& A o a(emo& # ne/a8 "eci ce nam& 4a#to mu8 da le8 ne vje"ova#te- A o li "ecemo& od ljudi8 /ojimo #e na"oda@ je" #vi Jovana d"(e (a 9"o"o a- * odgova"ajuci *#u#u "e o#e& Ne (namo- )ece i on njima& Ni ja vama necu a(ati a vom vla#cu ovo cinim" Puni mrznje sto je isterao trgovce iz #rama, ucitelji %akona prisli su i upitali !a otprilike ovim recima5 .,o si ti da isterujes iz #rama one koji tamo radeB =a nisi mozda svestenikB 1li, ti nemas svestenicki cin" 4ozda si carB 1li, ti nisiE ni car, pa cak i da jesi, ne bi imao vlast da tako cinis, jer ni carevima nije dozvoljeno da u #ramu rade takve stvari". Ovako su govorili !ospodu, jer da je On kazao5 .Ovo radim po Svojoj vlasti., oni bi !a oklevetali kao pobunjenika zato sto govori da Sam ima vlast" =a je rekao da to cini &ozjom vlascu, odagnali bi od $jega mnostvo naroda koje !a je slavilo kao &oga, govoreci im5 .!ledajte, On nije &og i sve ovo cini &ozjom vlascu, kao sluga". ,ako, dakle, odgovara #ristos, koji je istinska Premudrost &ozjaB On hvata jevrejske mudrace u njihovom lukavstvu, te ih isto pita za ;ovana@ jer ako kazu da je propoved ;ovanova s neba, naci ce se kao bogoborci, buduci da je nisu prihvatili" 1ko, opet, kazu da je od ljudi, nasli bi se u opasnosti od naroda, jer su svi ;ovana drzali za proroka" Ovim primerom nam !ospod pokazuje da onima koji nas pitaju sa zlobnom namerom ne treba odgovarati, jer ni On nije odgovorio ;evrejima koji su !a pitali sa lukavstvom, iako je to mogao uciniti" /stovremeno, mozemo nauciti da nije hriscanski hvaliti sebe pred drugima, jer je i !ospod mogao da kaze kojom vlascu cini sve ovo, a ipak nije rekao, da ne bi izgledalo da se hvali >pred ;evrejima?" .A$1.- A #ta vam #e cini> =ovje ne i ima#e dva #ina8 i do#av#i 9"vome "ece& Sin o8 idi dana# "adi u vinog"adu mome- A on odgova"ajuci "ece& NecuB * 9o#lije #e "a# aja i otide- * 9"i#tu9iv#i d"ugome "ece ta o i#to- A on odgova"ajuci "ece& +ocu8 go#9oda"uB * ne otide- :oji je od ove dvojice i(v"#io volju ocevu> )e o#e mu& P"vi- )ece im *#u#& 4ai#ta vam a(em da ce ca"inici i /ludnice 9"ije va# uci u =a"#tvo 'o(je- Je" vam dodje Jovan 9utem 9"avednim8 i ne vje"ova#te mu@ a ca"inici i /ludnice 9ovje"ova#e mu@ a vi vidjev#i to8 ne "a# aja#te #e (atim da mu vje"ujete!ospod nam ovde pokazuje dve vrste ljudi" Prvi od njih su ;evreji koji su od pocetka obecavali govoreci5 .-cinicemo sve sto nam kaze !ospod i bicemo mu poslusni".2(:3 =ruga vrsta ljudi su oni koji nisu odmah poslusali, kao sto su bludnice i carinici, ali isto tako i narod neznabozaca, koji od pocetka nisu hteli da poslusaju volju &ozju, ali su se kasnije pokajali i postali poslusni" Vidis li pre mudrosti &ozjeB $ije im odmah u pocetku rekao5 .'arinici i bludnice su bolji od vas., vec ih je najpre naveo da priznaju da je od dvojice sinova ocu bio poslusniji onaj koji je ispunio njegovu volju" 1 kada su se oni s tim slozili, nastavio je dalje rekavsi im5 .;ovan je dosao putem pravednim, to jest, ziveo je vrlinskim i besprekornim zivotom, i vi ne mozete da kazete da je u njegovom zivotu bilo ista porocno, a ipak su ga bludnice poslusale, a vi niste" %ato ce .ici pred vama., to jest, uci ce pre vas u 'arstvo nebesko" Potrudite se i vi da poverujete kako bi za njima usli u 'arstvo." 1ko ne poverujete, uopste necete ni uci >u 'arstvo nebesko?" / danas mnogi obecavaju &ogu, svome Ocu, da ce postati monasi ili svestenici i da ce ziveti vrlinskim zivotom, ali posle zanemaruju svoje obecanje" =rugi, medjutim, nisu ni obecali da ce voditi monaski ili svestenicki zivot, a ipak zive vrlinski poput svestenika i monaha" =akle, poslusni sinovi su oni koji zive vrlinskim zivotom, iako nista nisu obecali" 11- %"ugu 9"icu cujte& /ija#e covje domacin oji 9o#adi vinog"ad8 i og"adi ga 9lotom8 i i# o9a u njemu 9ivnicu8 i #a$g"adi ulu8 i dade ga vinog"ada"ima8 i otide" 2(03 (9)
!ospod ;evrejima govori i drugu pricu kako bi im pokazao da se nisu pokajali i postali bolji, iako ih je &og udostojio Svoje velike brige i paznje" .'ovek domacin. je sam !ospod, koji Sebe u Svom covekoljublju naziva .covekom." .Vinograd. je jeverejski narod koji je !ospod zasadio na obecanoj zemlji, jer kaze5 .Odvesces ih i posadices ih na gori svetoj Svojoj".2(D3 .Plot. je %akon koji im nije dozvoljavao da se mesaju sa neznaboscima, ili sveti andjeli koji su cuvali /zrailj" .Pivnica.22)3 je zrtvenik, a .kula. >jerusalimski? #ram" .Vinogradari. su ucitelji %akona5 fariseji i knjizevnici" =omacin &og je, dakle, otisao i nije im vise govorio iz .stuba od oblaka."22(3 Odlazak &ozji je $jegovo dugotrpljenje, jer kada je !ospod dugotrpeljiv i ne zuri da uzvrati onima koji cine nepravdu, izgleda kao da spava ili je otisao negde daleko" 1?$1;- A ada #e 9"i/li(i v"ijeme /e"/e8 9o#la #luge #voje vinog"ada"ima da 9"ime 9lodove njegove- * vinog"ada"i8 9o!vatav#i #luge njegove jednoga i(/i#e8 a jednoga u/i#e8 a jednoga amenjem (a#u#e- O9et 9o#la d"uge #luge8 vi#e nego 9"ije8 i ucini#e im ta o i#to- A naj(ad 9o#la im #ina #vojega govo"eci& Po#tidjece #e #ina mojega- A vinog"ada"i vidjev#i #ina "e o#e medju #o/om& Ovo je na#ljedni @ !odite da ga u/ijemo8 i da 9"i#vojimo na#ljed#tvo njegovo- * u!vati#e ga8 9a i(vedo#e na9olje i( vinog"ada8 i u/i#eVreme berbe se priblizilo u doba Proroka, jer su .sluge. koje je &og poslao bili proroci" Oni su na razne nacine postradali od .vinogradara., to jest, tadasnjih laznih proroka i ucitelja" ;edne su izbili, kao proroka 4iheja koga je Sedekija udario u vilicu@ 2223 druge pobili, kao %ahariju >oca Pretecinog?, ubijenog izmedju #rama i zrtvenika@2293 a neke su kamenovali, kao %ahariju, sina prvosvestenika ;odaja"2273 $aposletku je poslan sam Sin &ozji, koji se javio u telu" &og kaze5 .Postidece se Sina 4ojega., ne zato sto nije znao da ce !a ubiti vec da bi pokazao kako bi valjalo da postupe, jer su bili duzni da barem ispostuju dostojanstvo sina ako su vec pobili sluge" 4edjutim, vinogradari su ga ugledali i rekli5 .Ovo je naslednik@ hodite da ga ubijemo,. kao sto su i ;evreji >kasnije? govorili5 .Ovo je #ristos. i raspeli Sina &ozjeg" /zveli su ga van vinograda jer je !ospod nas /sus #ristos raspet van grada"22*3 Posto smo vec rekli da .vinograd. oznacava jevrejski narod, !ospoda su razapeli fariseji, zli vinogradari, van .vinograda., to jest, mimo volje prostog i bezazlenog naroda" ?<$?,- :ada8 da le8 dodje go#9oda" vinog"ada #ta ce uciniti vinog"ada"ima onim> )e o#e mu& 4locince ce (lom #m"cu 9ogu/iti8 a vinog"ad ce dati d"ugim vinog"ada"ima8 oji ce mu davati 9lodove u #voje v"ijeme$a koje se ovde vreme misliB =a li na vreme drugog dolaska !ospodnjegB /zgleda da se i tako moze razumeti, mada je bolje da ove reci shvatimo na sledeci nacin5 .gospodar vinograda. je &og Otac" On je poslao Svoga Sina koga su ;evreji ubili" ,ada, dakle, On dodje, to jest, kada pogleda na bezakonje koje su ;evreji pocinili, tada ce .zlocince zlom smrcu pogubiti. poslavsi na njih rimsku vojsku,22+3 a Svoj .vinograd., dakle Svoj narod, dace drugim .vinogradarima. A apostolima i uciteljima" azumi da .vinograd. oznacava i bozanska Pisma, u kojima je .plot. slovo, a iskopana .pivnica. dubina =uha" .,ula. je uzviseno bogoslovsko ucenje" =akle, ova Pisma su najpre imali .zli vinogradari., fariseji, a &og ih je predao nama, ,dobrim vinogradarima. koji ih dobro obradjujemo" Oni su ubili !ospoda .van vinograda., to jest, i pored onoga sto je o #ristu govorilo >starozavetno? Pismo" ?.$??- )ece im *#u#& 4a" ni#te ni ada citali u Pi#mu& :amen oji od/aci#e (ida"i8 on 9o#tade glava od ugla@ to /i od Go#9oda i divno je u ocima na#im- 4ato vam a(em da ce #e od va# u(eti =a"#tvo 'o(je8 i dace #e na"odu oji dono#i 9lodove njegove- * o #e #9ota ne o ovaj amen8 "a(/ice #e@ a na oga on 9adne8 #at"ce ga(9(
.,amen. oznacavaE samoga #rista, dok su .zidari. jevrejski ucitelji koji su !a odbacili kao nepotrebnog, govoreci5 .Ti si Samarjanin i u tebi je demon".22:3 1li, kada je On vaskrsao iz mrtvih postavljen je kao .glava od ugla., to jest postao je !lava 'rkve koja objedinjuje ;evreje i neznabosce u jednoj veri" ,ao sto kamen postavljen u uglu gradjevine povezuje u jednu celinu jedan zid sa onim koji se od njega nastavlja, tako je i #ristos sve sjedinio i povezao u jednoj veri" Ovaj .ugaoni kamen. je cudesan i delo je !ospodnje"2203 =akle, 'rkva koja nas povezuje i sjedinjuje u jednoj veri jeste delo !ospodnje koje je dostojno velikog divljenja jer je dobro sagradjena" Ona je cudesna i zbog toga sto je osvedocena cudesima i cudesno" Od ;evreja je, dakle, uzeto .'arstvo &ozje., odnosno zajednica koju su oni imali s &ogom, i data je onima koji su poverovali" Oni koji se spotaknu o ovaj .kamen.22D3 i sablazne se o #rista bice .razbijeni. pri drugom dolasku !ospodnjem, iako su jos i ovde rasejani po celoj vaseljeni, kao sto sada vidimo da je slucaj s nesrecnim ;evrejima" To i znace reci5 .satrce ga., to jest rasejace ga >po celom svetu?" ?5$?6- * cuv#i 9"vo#ve#tenici i fa"i#eji 9"ice njegove "a(umje#e da o njima govo"i- * na#tojeci da ga u!vate8 9o/oja#e #e na"oda8 je" ga d"(a!u (a 9"o"o aVidis li jos jednom kako narod, bezazlen i nezlobiv, ide za istinom, dok ucitelji %akona cine zlo" ;evreji sve do danasnjeg dana zele da uhvate /susa, ali ne uspevaju da ga uhvate niti da ga razumeju, jer ce prihvatiti 1ntihrista29)3 i njemu ce se pokloniti" 1 #rista nece primiti, to jest, razumeti"
NAPOMENA&
(" %ah" D5D@ /s" +25( 2" -p" (" 4ojs" 7D5()A(( 9" ;n" (75+ 7"
ec je o mesijanskim recima hvale uzetim iz ((0" psalma iz tzv" velikog #alela >Ps" ((9A((0?" S vremenom su kod ;evreja ove reci izgubile svoje prvobitno znacenje i dobile su znacenje naseg .ura., .ziveo. >kod !rka i imljana postojali su odgovarajuci uzvici?"
*" * 4ojs" (05(0 +" -p" /s" *+5:@ ;er" :5(( :" $ovac iz vremena Svetog Teofilakta" 0" Slicno alegorijsko tumacenje ostavio nam je i /larije, koji kaze da .golubovi. oznacavaju =uha Svetoga a
.klupe. svestenicke stolice >katedre?" .Prema tome., kaze on, .!ospod je ispremetao stolice onih koji trguju darom Svetoga =uha." >Ennaratio in 4atth" P"6" t"D?" Prodaja crkvenih cinova za novac naziva se .simonija., po Simonu 4agu koji je trazio od 1postola Petra da mu za novac podari vlast da rukopolozenjem predaje blagodat =uha Svetoga >="1p" 05(0A29?"
D" 4t" 95(+ ()" Ps" ((052+ ((" Ps" 059 (2" ( ,or" (752) (92
(9" 2 ,or" +5(+ (7" - prolece smokva cveta i zamece plodove pre nego sto se na njoj pojave listovi" ,ada je /sus video lisce na
smokvinom drvetu sa pravom je ocekivao na njoj plod" Ocigledno je da je smokovnica bila neplodna"
(*" 4t" 2*57( (+" 6k" (+5(DA9( (:" 2 4ojs" 2759 (0" -p" /s" *5(A: (D" 2 4ojs" (*5(: 2)" Posuda u kojoj se gnjeci grozdje, presa" 2(" 2 4ojs" (952( 22" 9 'ar" 22527 29" Vidi Teofilaktovo tumacenje na 4t" 2959*A9+ 27" 2 =n" 2752( 2*" 4esto #ristovog raspeca, !olgota, u #ristovo vreme se nalazila izvan gradskih zidina" 2+" Od ++" god" posle #rista, ;evreji su ustali protiv rimske uprave u Palestini" imska vojska pod komandom
imperatora Vespazijana i Tita je ubrzo je napala ;evreje i osvojila ;erusalim :)" godine" Tada je do temelja razrusen i spaljen jerusalimski hram"
2:" ;n"0570 20" Ps" ((0522A29 2D" -p" /s" 05(7,(* i =an" 2577 9)" 6azni prorok koji ce se pojaviti u poslednjim danima pred =rugi dolazak !ospodnji" Sama rec oznacava onoga
koji se protivi #ristu, ali i onoga koji se postavlja umesto #rista >anti A znaci i protiv i umesto?" >up" (";n" 25(0A 22@ 759@ 2 ;n" :@ 2 =n" :50A:@ :5 ((, (9A(7@ Otk" (95(A7@ ((A(2@ (+A(:@ (75DA((@ (D52)@ 2)5(), itd"?
(99
!61V1 =V1=ESET / = -!1 P"ica o #vad/i ca"eva #ina8 'ogu 'o(je8 ca"u ca"evo8 o va# "#enju m"tvi! i najvecoj (a9ove#ti8 +"i#to# %avidov #in i Go#9od ,$7- * odgova"ajuci *#u# o9et im "ece u 9"icama govo"eci& =a"#tvo ne/e# o je ao covje ca" oji nacini #vad/u #inu #vome- * 9o#la #luge #voje da (ovu (vanice na #vad/u@ i ne !tjedo#e doci- O9et 9o#la d"uge #luge govo"eci& :a(ite (vanicama& Evo #am o/jed #voj ugotovio8 junci moji i !"anjenici 9o lani #u8 i #ve je gotovo& dodjite na #vad/u- A oni ne ma"iv#i otido#e8 ovaj u 9olje #voje8 a onaj u t"govinu #voju@ A o#tali u!vati#e #luge njegove8 i("u(i#e i!8 i 9o/i#e- * ad to cu ca" onaj8 "a(gnjevi #e i 9o#lav#i voj# u #voju 9ogu/i "vni e one i g"ad nji!ov (a9ali" / ova prica kao i ona o vinogradarima govori o neposlusnosti ;evreja" 4edjutim, dok se tamo govori o #ristovoj smrti, ovde je rec o svadbenoj radosti koja predstavlja Vaskrsenje" /pak, ovde su se ;evreji pokazali kao veci prestupnici nego u prethodnoj prici, jer su vinogradari pobili one koji su od njih trazili plodove, dok ljudi u ovoj prici ubijaju one koji ih pozivaju na svadbu" &og se ovde uporedjuje sa .covekom carem., jer se On ne pokazuje u Svojoj bozanskoj prirodi, vec onako kako 4u prilici da se pokaze pred ljudima" ,ada mi kao ljudi umiremo, buduci podlozni ljudskim manama, &og nam se javlja kao covek, a kada zivimo .kao bogovi., tada i .&og staje u saboru bogova."2(3 ,ada zivimo kao zveri i On za nas postaje ostar kao panter, medved ili lav" &og, dakle, nacini svadbu svome Sinu kako bi !a sjedinio sa svakom blagoobraznom dusom, jer je .zenik. #ristos, a .nevesta. 'rkva i dusa covekova" Sluge koje su prve poslane jesu 4ojsej i ostali sa njim koje ;evreji nisu poslusali, vec su gnevili &oga cetrdeset godina u pustinji, ne hoteci da prihvate rec &ozju i duhovnu blagodat" %atim su poslane druge sluge, Proroci, ali neke od njih ;evreji su pobili, kao proroka /saiju,223 dok su druge namucili, kao ;eremiju, bacenog u jamu punu smradnog gliba"293 Oni koji su bili umereniji samo su odbili poziv@ jedan je otisao u .polje svoje., sto ce reci, opredelio se za zivot u telesnim pozudama i slastima, jer .polje svoje. oznacava telo@ drugi je otisao u .trgovinu svoju., to jest putem srebroljubivog zivota, posto su trgovci najpohlepniji za zaradom" Prica, dakle, pokazuje da oni koji odbijaju da odu na duhovnu svadbu i odbacuju sjedinjenje sa #ristom i duhovno nasladjenje, to cine najcesce zbog telesnog uzivanja ili zbog strasti srebroljublja" - ovoj prici kaze se da je pripremljen .obed., a na drugom mestu >kod 6uke? spominje se .vecera."273 To nije receno bez razloga" .Vecerom. se naziva zato sto se svadbena svecanost u poslednjim vremenima pokazala u savrsenom obliku, dakle predvece, na kraju vremena, dok 4atej spominje .obed. zeleci da pokaze da je ova tajna i u prethodnim vremenima otkrivana, mapa samo pelimicno" ;unci i hranjenici su Stari i $ovi %avet" .;unci., predstavljaju Stari %avet koji je nalagao prinosenje zivotinjskih zrtava, dok $ovi predstavljaju .hranjenici., to jest, psenicom ugojena telad, jer sada prinosimo hlebove kao istinske .hranjenike. na zrtvenik, posto se hlebovi prave od psenice" &og nas, dakle, poziva da jedemo hranu i Starog i $ovog %aveta" ,ada vidis da neko jasno tumaci bozanske reci, znaj da on hrani one koji !a slusaju .psenicnim jestivima., to jest, prostije dusom mudri ucitelj hrani duhovnim hlebom" Sigurno se pitas, kako im kaze da pozovu .pozvane., jer ako su pozvani, zasto ih opet zoveB %naj, dakle, da je svaki od nas po prirodi pozvan na dobro, jer nas poziva rec unutrasnjeg ucitelja duse >razuma?" 1li, &og salje napolje ucitelje da pozovu i one koji su prirodno pozvani recju &ozjom" 'ar je naposletku poslao rimsku vojsku i unistio neposlusne ;evreje, te spalio njihov grad ;erusalim, kako pise istinoljubivi ;osif"2*3 (97
A$,<- Tada "ece #lugama #vojim& Svad/a je gotova8 a (vanice ne /je!u do#tojne- *dite8 da le8 na "a# "#ca i oga god nadjete 9o(ovite na #vad/u- * i(i#av#i #luge one na 9uteve8 #a/"a#e #ve oje nadjo#e8 i (le i do/"e@ i na9uni #e #vad/ena dvo"ana go#tijuPosto ih starije sluge, 4ojsej i proroci, nisu ubedili, !ospod salje druge sluge, apostole, da pozovuK neznabosce koji nisu isli putem istine, vec su lutali, raAzjedinjeni i rasejani po mnogim putevima svetske mudrosti" - stvari, oni su se mogli naci po .raskrscima., u velikoj zabludi i neznanju" %iveli su u medjusobnoj neslozi jer nisu isli putem istine, vec sporednim putevima necastivih ucenja koja su propovedali" Oni se cak nisu slagali ni u tim ucenjima, jer su jedni ucili ovako, a drugi onako" 4ozda je ipak bolje razumeti ove reci na sledeci nacin5 .Put. je zivot i nacin zivota svakog coveka, a .raskrsca. su >razna? ucenja" $eznabozacki ;elini su isli putevima necastivih, to jest, vodili su zivot dostojan svake osude i u takvom necastivom nacinu zivota skrenuli su u bezbozna ucenja, nazivajuci besramne bogove pokroviteljima svojih strasti" ,ada su, medjutim, apostoli iz ;erusalima izisli medju neznabosce, sve su ih sakupili, i .zle. i .dobre., to jest, one ispunjene svakim nevaljalstvom i one koji su bili manje pokvareni od njih, koje zato u poredjenju s prvim !ospod naziva .dobrim." ,,$,?- A u#av#i ca" da vidi go#te ugleda ondje covje a neo/ucena u #vad/eno "u!o- * "ece mu& P"ijatelju8 a o #i u#ao amo /e( #vad/enog "u!a> A on ocuta- Tada "ece ca" #lugama& Sve(ite mu "u e i noge8 9a ga u(mite i /acite u tamu naj "ajnju@ ondje ce /iti 9lac i # "gut (u/a- Je" #u mnogi (vani8 ali je malo i(a/"ani!$a svadbu dolaze svi ljudi bez razlike, jer smo blagodacu svi pozvani, i dobri i zli" 4edjutim, zivot onih koji udju nece biti neproveren, posto ce 'ar krajnje pazljivo ispitati sve one koji se nadju necisti posle ulaska u veru" %adrhtimo, dakle, pri pomisli da onome koji ne zivi cistim zivotom sama vera nista ne koristi, jer takav nece biti samo isteran sa svadbe, vec i bacen u oganj" ,o je onaj koji nije obucen u svadbeno ruhoB To je onaj koji se nije obukao u miAlosrdje, dobrotu i bratoljublje" 4nogo je onih koji sebe obmaAnjuju zaludnim nadama da ce naslediti 'arstvo nebesko, i veruju da ce biti pribrojani liku izabranih, misleci o sebi da su nesto veliko" &uduci opravdan u pogledu ovoga nedostojnog coveka, !ospod nam pokazuje dve stvari5 prvo da je On &og covekoljubac, i drugo, da i mi nikoga ne smemo da osudjujemo, cak i ako javno gresi, osim ako je vec prekoren za svoj greh" =akle, !ospod govori Svojim slugama, andjelima koje salje da kazne gresnike5 .Svezite mu ruke i noge., to jest delatne sile njegove duse, jer je sada u ovome veku vreme za prakticno delanje, dok ce u buducem sve delatne sile duse biti .svezane. i covek nece moci uciniti nikakvo dobro delo da bi umilostivio &oga za svoje grehove" .Skrgut zuba. je beskorisno raskajanje koje ce se onda javiti u njihovim dusama" .4nogi su zvani., jer &og zove .mnoge., odnosno sve, .ali je malo izabranih., to jest onih koji se spasavaju i koji su dostojni da ih &og izabere" Prema tome, &ozje je da nas zove, dok od nas zavisi da li cemo biti izabrani ili ne" On pokazuje da je ova prica ispricana radi ;evreja, koji su bili zvani, ali nisu izabrani zbog svog neposlusanja" ,5$,6- Tada otido#e fa"i#eji i na vijecanju #e dogovo"i#e a o /i ga u!vatili u "ijeci- * 9o#la#e njemu uceni e #voje # *"odovcima" 2+3 - pitanju je bilo lukavstvo, zato ih 6uka i naziva .uhodama., jer su tajno poslani da bi #rista uhvatili u reci" ./rodovci. su bili ili /rodovi vojnici, ili oni koji su smatrali da je /rod 4esija" &uduci da je /rodovim dolaskom na vlast prekinuta vladavina ;udinog plemena, neki su mislili da je on 4esija"2:3 %ajedno s njima dosli su i fariseji da bi !a uhvatili u reci" Poslusaj, dakle, sta 4u govore5 (9*
,6$..- Govo"eci& Ucitelju8 (namo da #i i#tinit i 9utu 'o(ijemu (ai#ta uci# i ne o/a(i"e# #e ni na oga8 je" ne gleda# o je o od ljudi- :a(i nam8 da le8 #ta ti mi#li#& t"e/a li dati 9o"e( ce#a"u ili ne> )a(umjev#i *#u# lu av#tvo nji!ovo "ece& Sto me u#ate8 licemje"i> Po a(ite mi novac 9o"e(ni- A oni mu done#o#e dina"- * "ece im& =iji je ovaj li n nat9i#> )e o#e mu& =e#a"evTada im "ece& Podajte8 da le8 ce#a"evo ce#a"u8 i 'o(je 'ogu- * cuv#i (adivi#e #e8 i o#taviv#i ga otido#eOni su mislili da ce !a laskanjem i pohvalama naterati da kaze kako > imljanima? ne treba placati porez i tako !a optuziti kao buntovnika i podstrekaca pobune protiv cesara"203 %ato su sa sobom poveli i /rodovce, kako bi oni, kao carevi ljudi, mogli odmah da !a uhapse kao pobunjenika" .$e gledas ko je ko od ljudi., kazu, to jest neces nista reci da bi ugodio Pilatu ili /rodu" .,azi nam, dakle, da li treba da se pokoravamo ljudima i placamo im porez, kao sto &ogu dajemo didrahmu, ili samo da placamo porez &oguB2D3 $e bi li trebalo da placamo porez i cesaruB. Ovo su rekli, kao sto sam vec objasnio, zato da bi !a uhvatili i ubili ako bi odgovorio da ne treba placati porez cesaru, kao sto su uciAnili sa sledbenicima Tevde i ;ude >!alilejca?,2()3 koji su govorili da se ne sme prinositi zrtva u ime cesarevo" Pokazujuci im cesarev lik na novcu, /sus ih ubedjuje da cesaru treba dati ono sto mu i pripada, dakle, ono sto nosi njegov lik,2((3 i da se u telesnim i spoljasnjim stvarima treba pokoravati caru, dok se u unutrasnjim i duhovnim stvarima moramo pokoravati &ogu" 4edjutim, ovo se moze razumeti i na sledeci nacin5 Svaki od nas mora odbaciti od sebe i predati demonu A .cesaru. podzemnog sveta A ono sto mu pripada" $a primer, kada te napadne gnev, koji dolazi od demona A .cesara., uzvrati mu istom merom i razgnevi se na njega" Tako ces moci i da podas &ogu ono sto je &ozje" 4edjutim, posto se ljudska priroda sastoji od duse i tela, svome telu kao .cesaru. dugujemo hranu i odecu, a onome sto je u nama uzvisenije2(23 >tj" dusi? dugujemo ono sto joj prilici" .1$.A- U taj i#ti dan 9"i#tu9i#e mu #adu eji oji govo"e da nema va# "#enja8 i u9ita#e ga govo"eci& Ucitelju8 Moj#ej "ece& A o um"e o /e( djece@ da u(me /"at njegov (enu njegovu i 9odigne #jeme /"atu #vome- U na# /je#e #edam /"ace@ i 9"vi o(eniv#i #e um"ije8 i ne imav#i 9o"oda o#tavi (enu #voju /"atu #vome- A ta o i d"ugi i t"eci8 #ve do #edmoga- A 9o#lije #viju um"ije i (ena- O va# "#enju8 da le ojega ce od #edmo"ice /iti (ena> Je" je (a #vima /ila" ,ada je !ospod ucutkao fariseje i irodovce, opet su dosli sadukeji da !a kusaju" $jihova zabluda je bila u tome sto nisu verovali u Vaskrsenje, u duha, i andjele, i drzali su se stavova suprotnim ucenju fariseja" Ovde navode jedan neverovatan slucaj, jer ako i pretpostavimo da su oba brata uzela zenu i potom umrla, zar treci ne bi izbegao brak s njom poucen iskustvom svojih prethodnikaB Sadukeji su izmislili ovaj slucaj kako bi zbunili #rista i tako dokazali da nema Vaskrsenja" Oni cak ugascu i 4ojseja kao branitelja svoje izmisljotine"2(93 Spominju sedmoricu brace kako bi jos vise ismejali tajnu Vaskrsenja" Oni pitaju5 .,ojega ce od sedmorice biti zenaB. 4ogli bismo im odgovoriti5 .O, bedni sadukeji, ako se uzme da i po Vaskrsenju postoji brak, ona ce biti zena onoga koji je prvi ozenio, jer su ostali lazni, a ne zakonski muzevi". .;$11- A *#u# odgova"ajuci "ece im& Va"ate #e8 ne (najuci Pi#ma ni #ile 'o(ije- Je" o va# "#enju niti #e (ene niti #e udaju@ nego #u ao andjeli 'o(iji na ne/u- A (a va# "#enje m"tvi! ni#te li citali #ta vam je "e ao 'og govo"eci& Ja #am 'og Av"aamov8 i 'og *#a ov8 i 'og Ja ovljev> 'og nije 'og m"tvi! nego (ivi!- * na"od cuv#i divlja#e #e nauci njegovojSpasitelj pokazuje da ce biti Vaskrsenja, ali ne u onom telesnom smislu kako su oni mislili, vec u uzvisenijem i duhovnijem smislu"2(73 .%asto se varate., govori im, .ne znajuci Pisma ni sile &ozje., jer da poznajete Pisma znali biste da &og nije &og mrtvih nego zivih i razumeli biste da je (9+
&ogu sve moguce, pa cak i da ucini da ljudi zive kao andjeli" Vidis li premudrosti !ospodnjeC Pozivajuci se na 4ojseja oni su hteli da odbace ucenje o Vaskrsenju, ali #ristos ih 4ojsejevim recima uverava govoreci5 ,;a sam &og 1vraama, /saka i ;akova".2(*3 Ovim recima #ristos zeli da kaze da &og nije &og onoga sto ne postoji, vec onoga sto postoji i sto jest" $ije im rekao ,;a sam bio &og"""., vec ;a sam &og." /ako su oni umrli, i dalje zive u nadi Vaskrsenja" 1li, ti me pitas5 .,ako onda na drugom mestu kaze da ce vladati mrtvima i zivimaB.2(+3 %naj dobro da On tamo .mrtvim. naziva one koji su umrli, ali koji ce opet oziveti" -stajuci protiv jeresi sadukeja, koji su ucili da ne postoji besmrtna dusa, vec da ona posle smrti sasvim iscezava, !ospod govori da On nije &og .mrtvih., to jest onih koji vam se cine da su potpuno iscezli, vec &og .zivih., to jest, onih koji imaju besmrtnu dusu i koji ce vaskrsnuti, iako su sada mrtvi >telom?" 1?$?<- A fa"i#eji cuv#i da ucut a #adu eje8 #a/"a#e #e (ajedno- * u9ita jedan od nji!8 (a oni 80,72 u#ajuci ga i govo"eci& Ucitelju8 oja je (a9ovije#t najveca u 4a onu> A *#u# mu "ece& Lju/i Go#9oda 'oga #vojega #vim #"cem #vojim8 i #vom du#om #vojom8 i #vim umom #vojim- Ovo je 9"va i najveca (a9ovije#t- A d"uga je ao i ova& Lju/i /li(njega #vojega ao #amoga #e/e- O ovim dvjema (a9ovije#tima vi#i #av 4a on i P"o"ociOvaj covek dolazi sa velikom zlobom da kusa /susa" ,ada su fariseji videli da su sadukeji posramljeni i da je narod !ospoda pohvalio zbog mudrosti, oni 4u prilaze kusajuci !a, da vide da li ce On nesto dodati prvoj zapovesti, ne bi li tako nasli povoda da !a optuze kako ispravlja %akon" 1li, !ospod razotkriva njihovu zlobu, jer oni nisu dosli da nesto nauce, vec su kao ljudi bez ljubavi radije hteli da 4u napakoste u svojoj zavisti" On im otkriva ljubav koja je veca od drugih zapovesti i poucava ih da &oga ne treba ljubiti polovicno, vec celog sebe predati &ogu" 4ozemo razlikovati tri osnovne sposobnosti ljudske duse5 vegetativnu, animalnu i razumnu" ,ada covek raste, hrani se i radja sebi slicno slican je biljkama" ,ada oseca gnev i pozudu slican je zivotinjama, a kada razmislja naziva se razumnim" Pogledaj sada, kako su ove tri sposobnosti zastupljene u ovoj zapovesti5 .6jubi &oga svoga svim srcem svojim. A gde misli na animalnu sposobnost ljudske duse@ .i svom dusom svojom. A ovde je rec o vegetativnoj sposobnosti, jer su biljke zive i pokretne su@ .i svim umom svojim., sto se odnosi na razumnu >slovesnu? sposobnost duse"2(03 =rugim recima, &oga moramo ljubiti celom svojom dusom, to jest moramo 4u se predati svim delovima i silama dusevnim" .Ovo je prva i najveca zapovest., kojom se vezbamo u poboznosti" .1 druga je kao i ova.2(D3 i ona podstice ljude da prema drugima budu pravedni" %apravo, postoje dve stvari koje coveka odvode u propast" To su necastiva ucenja i porocan zivot" =a ne bismo, dakle, pali u bezbozna ucenja >to jest u jeresi?, treba da ljubimo &oga, a da ne bismo ziveli porocnim zivotom, treba da ljubimo bliznjega svoga, jer onaj koji ljubi svoga bliznjega ispunjava i sve druge zapovesti, a onaj koji ispunjava sve zapovesti, istinski ljubi &oga"22)3 Tako ove dve zapovesti zavise jedna od druge i medjusobno su povezane posto u sebi sadrze sve druge zapovesti" !de ste videli da onaj koji ljubi &oga i bliznjega svoga, krade, zlopamti, cini preljubu, ubija ili zivi u bluduB Ovaj je zakonik, dakle, u pocetku hteo da iskusa !ospoda, ali posle #ristovog odgovora on se pokajao i dobio pohvalu od !ospoda, kao sto navodi 4arko, koji kaze da ga je !ospod s ljubavlju pogledao i rekao mu5 .$isi daleko od 'arstva &ozijega".22(3 ?,$?5- A ad #e #a/"a#e fa"i#eji8 u9ita i! *#u# govo"eci& Sta mi#lite (a +"i#ta> =iji je #in> )e o#e mu& %avidov- )ece im& :a o8 da le8 %avid njega u %u!u na(iva Go#9odom govo"eci& )ece Go#9od Go#9odu mojemu& Sjedi meni # de#ne #t"ane8 do 9olo(im ne9"ijatelje tvoje (a 9odno(je nogama tvojim> :ada8 da le8 %avid na(iva njega Go#9odom8 a o mu je #in> * ni o mu ne moga#e odgovo"iti ni "ijeci@ niti #mjede o od toga dana da ga (a9ita vi#e" (9:
Posto su fariseji mislili da je On samo obican covek, /sus ih razuverava i preko =avidovog prorostva otkriva im istinu da je On takodje !ospod i &og, objavljujuci tako Svoju bozansku prirodu" ,ada su fariseji kazali da je #ristos .Sin =avidov., to jest, obican covek, On im je odgovario pitajuci ih kako !a onda =avid naziva !ospodom, i to ne samo da !a prosto naziva !ospodom nego po nadahnucu, to jest, onako kako mu je otkriveno blagodacu =uha SvetogaB Ovim recima !ospod ne porice da je Sin =avidov, vec samo pokazuje da nije obican covek koji potice od semena =avidova" !ospod im postavlja ovo pitanje da bi fariseji sami pitali i naucili ono sto ne znaju, te da bi pravilno odgovorivsi poverovali ili pak da bi, ne znajuci sta da kazu, otisli posramljeni i vise se nikada ne usudili da !a pitaju o tome"
NAPOMENA&
(" Ps" 0(5(5 .&og stade na saboru bogova, usred bogova izrece sud." -poredi fusnotu za 4t" (9579" dakle, onima
koji su postali .bogovi po blagodati., up" 0(5+, &og se javlja .kao &og., dok onima koji nisu u stanju da !a vide .onakvog kakav jeste., On snishodi i javlja se kao covek"
2" Prema usmenom predanju prorok /saija je ziv prerezan testerom" 9" ;er" 905+A(9 7" 6k"(75(+ *" ;osif <lavije, rodjen je oko 9: posle #rista i bio je bogatog jevrejskog porekla" %arobili su ga imljani u toku
jevrejskog ustanka izmedju ++" i :)" godine" ,asnije je postao rimski gradjanin i nastanio se u imu, gde je i napisao svoju poznatu ./storiju judejskog rata."
+" To su bili ;evreji od uticaja i polozaja koji su u novozavetno vreme bili pristalice grckih obicaja i rimskog
prava" 4ada ih ne treba poistovecivati sa sadukejima, oni su zajedno s njima delili simpatije prema imu, nasuprot farisejima, koji su bili antirimski raspolozeni" /pak, irodovci su se pridruzili farisejima protiv !ospoda /susa #rista" - !alileji su irodovci i fariseji organizovali zaveru protiv /susa >4k" 9, +?" !ospod zato upozorava svoje ucenike da se cuvaju od kvasca farisejskog i /rodovog >4k" 0"(*?"
:" /rodovci su, izgleda, pogresno shvatali prorocanstvo patrijarha ;akova njegovom sinu ;udi, ( 4oj" 7D,()5
.Palica vladalacka nece se odvojiti od ;ude, niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu ce se pokoravati narodi". >Pogledaj fusnotu za 4t" (,(:?"
0" 'esar >lat" 'aesar? carska titula koju je nosilo nekoliko rimskih careva5 1vgust, Tiberije, ,laudije i $eron" D" Ocigledno zeleci da !a navedu da kaze kako ne treba davati porez cesaru, fariseji i irodovci uporedjuju
placanje drzavnog poreza s placanjem .didrahme. &ogu, zeleci da na taj nacin aludiraju da onaj koji placa cesaru porez indirektno priznaje njegovo bozanstvo, posto su imljani svoga cesara smatrali za boga"
()" =" ap" *, 9+A9:" Tevda je bio lazni vodja o kome je !amalilo govorio pred Sinedrionom oko 92" god" posle
#rista" Prema !amalilovim recima, Tevdi se pridruzilo u pobuni oko 7)) ljudi, koji su posle neuspeha zajedno sa svojim vodjom bili pogubljeni" $ije sacuvano mnogo podataka o Tevdi" 6uka belezi da je ;uda !alilejac podigao ustanak u vreme popisa" Pretpostavlja se da je ovaj ;uda bio ;uda !olanac, koji je prema jevrejskom istoricaru ;osifu, izazvao nerede u vreme popisa za uprave ,virina, oko +" god" posle #rista" Tada ;osif spominje izvesnog vraca Tevdu koji je kao lazni prorok ubedio mnoge ljude da predju reku ;ordan" imljani su ga pogubili odsekavsi mu glavu" 4edjutim, ovaj Tevda je ziveo u poslednjim godinama vladavine /roda Velikog"
((" ,od ;evreja na novcu nije bilo nikakvih izobrazenja ljudskih likova, jer je to smatrano idolopoklonstvom" Tako
su 1smoneji svoj novac kovali sa natpisima na jevrejskom i grckom jeziku sa izobrazenjima posude sa manom, ili zezla 1aronova i sl" 4edjutim, kako se carski porez placao rimskim novcem, razumljivo je kako je na njemu bio lik cesara" $a rimskom novcu cara Tiberija, dakle iz vremena /susovog, stajao je natpois5 T/
(90
'1ES1 =/V/ 1V! < 1V!-ST-S >Tiberije cesar, bozanstvenog 1vgusta sin, 1vgust?, na drugoj strani novcica pisalo je obicno5 PO$T/< 41J/4 >tj" pontifeI maIimus A vrhovni prvosvestenik?"
(2" &og je stvorio coveka od praha zemaljskog, udahnuvsi mu ,duh zivota., ( 4oj" 2, :" Tumaceci ove reci Sv"
!rigorije &ogoslov pise5 .6ogos &ozji, uzevsi deo novostvorene zemlje, svojim je besmrtnim rukama stvorio nase telo i podario mu zivot, jer duh koji je u njega udahnuo predstavlja EizlivE nevidljivog &ozanstva" Tako je covek stvoren po liku &esmrtnoga""" &uduci >telom? nista do prah moram da zivim ovde dole, ali posto takodje imam i bozanski udeo u svojim grudima ceznem za vecnim zivotom""" =usa je dah &ozji i mada je nebeskog porekla ipak dopusta sebi da se mesa sa zemljom" Ona je svetlost zatvorena u pecini, ali ipak nista manje do bozanska i neugasiva svetlost., >Poemata dogmatica, V///, P!" /" 9:?"
(9" 4ojsej u Ponovljenom zakonu >* 4ojs" 2*5*A()? govori o tzv" zakonu .levirata. po kome je covek morao da
ozeni udovicu svoga brata ukoliko je on umro bez muskog naslednika" Sama rec .levirat. znaci .muzev brat." Svrha ovog zakona bila je da obezbedi nalsednika umrlom bratu i na taj nacin oucva njegovo ime i imanje" Pored toga, leviratom su materijalno obezbedjivane udovice" 6evirat se spominje i u knjizi o uti > ut" 75*?"
(7" &l"Teofilakt zeli da kaze da ce prilikom Vaskrsenja tela biti preobrazena i produhovljena, te nece biti grube
tvarne prirode kao u ovome zivotu"
(*" 2 4oj" 9, +" Postoje i druga mesta u Svetom Pismu u kojima se nagovestava Vaskrsenje5 ;ov (D, 2*@ /s" 2+,(D@
/s" ++,(7@ ;ezek" 9:,(A(7@ =an" (2, (2@ 2 4ak" :, D@ (2, (7 i dr"
(+" im" (75D (:" %akonici su bili strucnjaci za pitanja 4ojsejevog zakona" (0" * 4ojs" +5* (D" 9"4ojs" (D5(0 2)" Sveti Oci su uvek naglasavali uzajamnu vezu ove dve zapovesti !ospodnje, govoreci da se mera bogoljublja
poznaje po meri covekoljublja i obratno"
2(" 4k" (2597
(9D
!61V1 =V1=ESET / T E'1 *#u#ova o#uda liceme"ja nji(evni a i fa"i#eja8 (alo#t nad Je"u#alimom ,$1- Tada *#u# "ece na"odu i ucenicima #vojim govo"eci& Na Moj#ejevu #tolicu #jedo#e nji(evnici i fa"i#eji- Sve8 da le8 #to vam a(u da d"(ite8 d"(ite i tvo"ite@ ali 9o djelima nji!ovim ne 9o#tu9ajte8 je" govo"e8 a ne tvo"e" ,ada je !ospod ucutkao fariseje, i pokazao im da su neizlecivo bolesni, pocinje da govori o njima, njihovom zivotu i ponasanju" On upozorava Svoje slusaoce da ne preziru svoje ucitelje iako zive porocnim zivotom" /stovremeno pokazuje da se On ne suprotstavlja %akonu, vec, stavise, zeli da se %akon postuje, iako su oni koji ga propovedaju nedostojni" Porucuje im da sve sto govore ucitelji prihvate kao da govori 4ojsej ili radije sam &og" .Treba li onda sve ciniti sto oni govore, cak iako nas uce zluB. 4islim da se pravi ucitelj nikada nece usuditi da drugoga navodi na zlo" 1li, ako pretpostavimo da se desi da neki ucitelj podstice ljude na rdjav zivot, takav, ocigledno, nije od .stolice 4ojsejeve. niti govori od %akona" !ospod govori o onima koji sede na .stolici 4ojsejevoj., to jest, o onima koji poucavaju narod %akonu"2(3 Potrebno je zato da slusamo one koji nas poucavaju %akonu &ozjem, cak iako oni sami ne tvore ono sto govore" ?$5- Nego ve(uju /"emena te# a i ne(godna (a no#enje8 i tova"e na 9leca ljud# a8 a 9"#tom #vojim nece da i! 9oma nu- A #va djela #voja cine da i! vide ljudi@ je" 9"o#i"uju amajlije #voje8 i 9"ave veli e # ute na !aljinama #vojim<ariseji su vezivali teska bremena ljudima prisiljavajuci ih da ispunjavaju sitnicave i teske za vrsenje zapovesti %akona" Stavise, opterecivali su ih sve vecim brojem zapovesti, pozivajuci se na predanja koja su nadilazila granice 4ojsejevog %akona, dok oni sami nisu bili spremni ni prstom da maknu da bi ispunili te zapovesti, niti su se usudjivali da uzmu na sebe takva bremena" ,ada ucitelj uci ne samo recima vec i delima, on tada sam nosi breme svojih ucenika i trudi se zajedno s njima" 1li, kada mi natovari breme, a sam nista ne cini, tada me jos vise opterecuje, pokazujuci svojim nemarom da je nemoguce ispuniti ono sto govori" %ato !ospod okrivljuje fariseje da sami nece da nose breme zapovesti i da ih ispunjuju" 4edjutim, oni ne samo sto ne cine nikakvo dobro vec se licemerno pretvaraju da to cine" 'ak i da su ucinili neko dobro delo radi toga da bi ih ljudi videli, ostali bi bez nagrade" %ato su oni zaista dostojni svake osude, jer ne cineci nista dobro, hteli su da ih ljudi proslavljaju kao delatnike vrline" 1 sta oni zapravo radeB .Prosiruju svoje amajlije i prave velike skute na haljinama svojim." Ovo ima sledece znacenje" - %akonu pise5 ./ vezi ih sebi na ruku za znak i neka ti budu kao poceonik medju ocima".223 <ariseji bi, dakle, ispisali na dva komada koze deset zapovesti %akona i jedan bi privezali za celo, dok bi drugi okacili za desnu ruku >to su nazivali amajlijama?"293 .Velike skutove. su pravili tako sto bi na rubovi ma svojih haljina prisivali resice ljubicaste ili crvene boje"273 / za to su bili nasli reci u %akonu, koji je propisivao ovo pravilo da oni ne bi zaboravljali zapovesti &ozje" 1li, &og to nije hteo" ,ada je rekao da na rukama svojim nose amajlije, zeleo je da kaze da treba ispunjavati zapovesti >&ozje?, dok su kao krv crvene resice pokazivale kako treba da budemo obelezeni krvlju #ristovom" <ariseji su, medjutim, pravili velike amajlije i prosirivali skute kako bi ljudi koji ih vide mislili da revnosno drze %akon" 6$7- * vole (acelja na go(/ama i 9"va mje#ta 9o #inagogama8 i da im #e lanja 9o t"govima8 i da i! ljudi (ovu& uciteljuB (7)
1vaj, sta to !ospod govoriB Osudjuje ih samo zato sto vole zaceljaB ,ada je, dakle, osudjen onaj koji samo voli pocasno mesto, kolika tek kazna ocekuje coveka koji cini i vise od togaB .$a prvim mestima po sinagogama.@ upravo tamo gde je trebalo da druge pouce smirenju, sami su pokazivali svoju iskvarenost, jer su sve cinili radi >svetske? slave" Oni ne samo sto nisu zbog toga osecali sram vec su jos vise voleli da ih ljudi zovu5 .ravi, raviC., sto znaci .uciteljuC." A$,.- A vi #e ne (ovite ucitelji@ je" je u va# jedan Ucitelj8052 +"i#to#8 a vi #te #vi /"aca- * ocem #vojim ne (ovite ni oga na (emlji@ je" je u va# jedan Otac8 oji je na ne/e#ima- Niti #e (ovite na#tavnici@ je" je u va# jedan Na#tavni 8 +"i#to#- A najveci i(medju va# da vam /ude #lugaJe" oji #e u(di(e 9oni(ice #e8 a oji #e 9oni(i u(vi#ice #e"2+3 #ristos nam ne zabranjuje da nekoga zovemo .uciteljem., vec da sami sa strascu zelimo da nas drugi tako zovu i da se na sve nacine trudimo u tome" -citeljsko dostojanstvo u sustini pripada samo &ogu" ,ada kaze .Ocem svojim ne zovite nikoga., On ne zabranjuje postovanje koje smo duzni ukazati svojim roditeljima, jer !ospod zeli da postujemo svoje roditelje i posebno svoje duhovne oceve, vec nas upucuje da poznamo istinskog Oca, &oga, jer je nas Otac pre svega &og" $asi telesni roditelji nisu vinovnici naseg rodjenja, vec &ozji sluzitelji i pomocnici"2:3 =a bi im pokazao kakva je korist od smirenja, govori im da onaj koji je veliki medju njima treba da im bude sluga i poslednji, jer onaj koji se uzdize, misleci da je nesto, bice ponizen i &og ce ga ostaviti" ,1- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to (atva"ate =a"#tvo ne/e# o 9"ed ljudima@ je" vi ne ula(ite niti 9u#tate da udju oni oji /i !tjeli.Vi., kaze, .ne samo da ste nevernici koji zivite porocnim zivotom vec i druge ucite da 4i ne veruju i kvarite ih svojim zivotom i primerom". 6judi su skloni da se saobrazavaju svojim vodjama, posebno ako ih vide naklonjene zlu" Vidis, dakle, da su reci .tesko vama. pretnja koja sleduje svakome ucitelju i vladaru koji svojim zivotom onemogucava ostale da napreduju u dobru"203 ,?- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to jedete uce udovic e8 i la(no #e molite dugo@ (ato cete vecma /iti o#udjeni6icemerima ih naziva zato sto se pred drugima pokazuju pobozni, iako ne cine ono sto prilici poboznosti, vec se pritvorno dugo mole i jedu udovicke novce" Oni su zaista bili obmanjivaci koji su ismevali proste ljude i potkradali ih" .%ato cete vecma biti osudjeni., jer ste pojeli sva udovicka imanja,2D3 umesto da ste im pomogli u njihovom siromastvu" Postoji jos jedan razlog zbog koga ce jos vecma biti osudjeni" Oni su se, naime, molili pod izgovorom da cine dobro delo, dok su u stvari cinili zlo jeduci imanja udovicka" Onaj, dakle, koji pod izgovorom dobra navodi drugoga na zlo, zasluzuje najvecu kaznu" ,5- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to 9"o!odite mo"e i o9no da /i#te do/ili jednoga #ljed/eni a8 i ad ga 9"ido/ijete8 cinite ga #inom 9a la dvo#t"u o vecim od #e/e.Vi ne samo., kaze, .kvarite ;evreje vec i one koji iz idolopoklonstva prilaze jevrejskoj veri, i koje zovu prozeliti"2()3 Trudite se da obratite nekoga jevrejskom nacinu zivota i obrezanju, a kada pocne da zivi kao ;evrejin, tada propada iskvaren vasom zlocom". .Sin pakla. oznacava onoga koji zasluzuje pakao i koji mu je dusom toliko blizu da biva opaljivan njegovim plamenom" ,6$..- Te# o vama vodji #lije9i oji govo"ite& A o #e o une !"amom8 to nije ni#ta@ a o #e une (latom !"amovnim8 "iv je- 'e(umnici i #lije9ciB Je" #ta je vece8 (lato ili !"am oji (lato o#vecuje- * a o #e o une ("tveni om8 ni#ta je to8 a oji #e une da"om na njemu8 "iv je(7(
'e(umnici i #lije9ciB Je" #ta je vece8 da"8 ili ("tveni oji da" o#vecuje> :oji #e8 da le8 une ("tveni om8 une #e njim i #vim #to je na njemu8 i oji #e une !"amom8 une #e njim i Onim oji o/itava u njemu- A oji #e une ne/om8 une #e 9"ije#tolom 'o(ijim i Onim oji #jedi na njemu$aziva ih slepcima jer nisu hteli da druge uce onome sto je bilo potrebno" 4anje vaznim stvarima ukazivali su postovanje, dok su prenebregavali ono sto je zaista vredno postovanja" #ramovno zlato, likove heruvima i zlatni sasud cenili su vise od samoga #rama" %ato su i ucili narod da nista nije zakleti se #ramom, vec da se treba zaklinjati hramovnim zlatom, koje je upravo i bilo postovano zato sto se nalazilo u #ramu" !ovorili su da su darovi polozeni na zrtveniku casniji od samog zrtvenika" 'ak su ucili da onaj koji se zakune zlatnim sasudom, volom ili ovcom prinesenim na zrtvu, a potom pogazi svoju zakletvu, treba da bude osudjen tako sto ce platiti cenu u vrednosti dara" <ariseji su vise cenili dar od samoga zrtvenika zbog zarade koju su imali od zrtvoprinosenja" 1li, ako se neko zakleo #ramom, a potom pogazio zakletvu, bivao bi oslobodjen od duga, posto nije mogao da sagradi nista slicno #ramu" %ato su srebroljubivi fariseji zakletvu #ramom smatrali manje vaznom" #ristos nije dopustao da se dar smatra vecim od zrtvenika, jer se kod nas >u 'rkvi? zrtvenik osvecuje darovima, posto se prinese ni hleb bozanskom blagodacu pretvara u samo Telo !ospodse, te tako osvecuje zrtvenik na kome je polozen" .1$.?- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to dajete de#eta od metvice i od o9"a i od ima8 a o#tavi#te #to je 9"ete(nije u 4a onu& 9"avdu i milo#t i vje"u@ a ovo je t"e/alo ciniti i ono ne o#tavljati- Vodji #lije9i8 oji ocjedjujete oma"ca8 a amilu 9"o(di"eteOpet ih prekoreva kao nerazumne, jer su prezirali vece zapovesti, a trazili strogo postovanje manjih, ne zapostavljajuci cak ni desetak od kima koji su davali" ,ada bi ih neko prekorio kao sitnicave, odmah bi govorili da tako zapoveda %akon"2((3 &ilo bi mnogo bolje i bogougodnije da su od naroda trazili pravdu, milost i veru" Sta je pravdaB $e ciniti nista nepravedno i nerazumno, vec sve raditi s rasudjivanjem i razumom" Odmah posle pravde sledi milost" Onaj, naime, koji sve cini s rasudjivanjem dobro zna kome treba da udeli milostinju" /za milosti dolazi vera, jer onaj koji je milostiv cvrsto veruje da nista nece izgubiti i da ce sve dobiti" /li, u drugom smislu, treba biti milostiv, ali takodje i verovati &ogu istinitome" 4nogi su ;elini bili milostivi, ali posto nisu verovali u zivoga &oga, nisu ni posedovali milost koja se radja iz vere" =akle svaki ucitelj mora .uzeti desetak. od svoga naroda, to jest, traziti pravdu, milost i veru od deset cula5 pet telesnih i pet dusevnih" !ospod kaze5 .Ovo je trebalo ciniti., ne da bi ih pbdstakao da daju desetak od bilja vec da ne bi pomislili da se protivi 4ojseju" $aziva ih .slepim vodjama., jer su se gordili svojim ucenjem misleci da sve znaju, a nikome nisu bili od koristi, vec su, stavise, sve kvarili i gurali u ponor neverja" ,aze im da .ocedjuju komarca., jer su se cuvali malih grehova, a da .prozdiru kamilu., to jest, previdjaju velike grehove" .5$.6- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to ci#tite #9olja ca#u i (djelu8 a i(nut"a #u 9une g"a/e(a i ne9"avde- 3a"i#eju #lije9i8 oci#ti naj9"ije i(nut"a ca#u i (djelu da /udu i #9olja ci#te=rzeci se otackih predanja,2(23 oni su prali case i zdele za jestiva, iako su pili vino i jeli hranu koju su neposteno sticali i tako ih jos vise oskvrnjivali" %ato im !ospod kaze5 .$e sticite vino nepravdom i tada ce unutrasnjost case biti cista". Po drugom tumacenju, On ne govori o casama i zdelama, vec poredi telesno i spoljasnje stanje sa unutrasnjim i duhovnim" .Ti se., kaze, .trudis da spoljasnjost case, to jest, tvoje spoljasnje ponasanje, bude sto dostojanstvenije, dok si iznutra pun
(72
necistote, pohlepe i nepravde" Treba, dakle, prvo ocistiti unutrasnjost, dakle, dusu, jer se sjaj ociscene duse ogleda u dostojanstvu spoljasnjeg ponasanja". .7$.A- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to #te ao o "eceni g"o/ovi8 oji #9olja i(gledaju lije9i8 a unut"a #u 9uni o#tiju m"tvac i! i #va e neci#tote- Ta o i vi8 #9olja #e 9o a(ujete ljudima 9"avedni8 a i(nut"a #te 9uni licemje"ja i /e(a onja/ ovo poredjenje ima isto znacenje kao prethodno" <ariseji su hteli da se u svojoj spoljasnjosti pokazu dostojanstveni" %ato ih poredi sa okrecenim grobovima,2(93 spolja izbeljenim krecom, a iznutra punim svake necistote, mrtvih i truleznih dela" .;$1,- Te# o vama nji(evnici i fa"i#eji8 licemje"i8 #to (idate g"o/ove 9"o"ocima i "a#ite #9omeni e 9"avedni a- * govo"ite& %a #mo mi /ili u v"ijeme otaca #voji!8 ne /i#mo # njima 9"i#tali u "v 9"o"o a-0,?2 Time #ami #vjedocite (a #e/e da #te #inovi oni! oji #u 9o/ili 9"o"o e$e sazaljeva ih zato sto zidaju grobove prorocima, jer je to bogougodno, vec zato sto to cine licemerno, i osudjuju svoje oceve, iako su gori od njih i daleko ih nadmasuju u zlu" Oni otvoreno lazu kada govore5 .=a smo bili u vreme svojih otaca ne bismo ubijali proroke., jer su nameravali da ubiju samoga Vladiku proroka" %ato im #ristos i kaze5 1.$11- *#9unite i vi mje"u otaca va#i(- 4mije8 9o"odi a#9idini8 a o cete 9o/jeci od o#ude (a 9a ao> ,ada im kaze5 ./spunite i vi meru otaca vasih., On im ne naredjuje niti ih prinudjava da !a ubiju, vec namerava da im kaze sledece5 .Posto ste vi zmije i kao porod takvih otaca tvrdoglavo se drzite njihovog bezumlja, buduci neizlecivi, ubrzo cete i vi pozeleti da nadmasite svoje oceve i da me ubijete" Vi cete dostici krajnji stepen zlobe kada ispunite zlocin koji su vasi oci propustili da pocine" ,ako cete kao takvi izbeci kaznuB. 1?- 4ato8 evo8 Ja cu vam 9o#lati 9"o"o e i mud"ace i nji(evni e@ i vi cete jedne 9o/iti i "a#9eti8 a d"uge /iti 9o #inagogama #vojima i goniti od g"ada do g"adaPrekoreva ih zato sto su lazno rekli5 .=a smo bili u vreme svojih otaca ne bismo ubijali proroke". .;er gle., kaze, .;a vam saljem prorok i mudrace i knjizevnike, ali i njih cete pobiti". Ovo govori za apostole, jer ih je Sveti =uh, ukrasivsi ucenjem, ucinio istinskim knjizevnicima, to jest, narodnim uciteljima, kao i prorocima i muzevima ispunjenim svake premudrosti" ,aze .saljem. da bi pokazao silu Svoga bozanstva" 15$16- %a dodje na va# #va "v 9"avedna #to je 9"olivena na (emlji od "vi Avelja 9"avednoga do "vi 4a!a"ije #ina Va"a!ijina8 ojega u/i#te i(medju !"ama i ("tveni a- 4ai#ta vam a(em da ce ovo #ve doci na "od ovaj!ovori im da ce sva nepravedno prolivena krv doci na ;evreje koji su tada ziveli i da ce oni biti strozije kaznjeni od svojih otaca zato sto se nisu urazumeli ni posle takvih primera" / 6ameh je takodje bio strozije kaznjen od ,aina, iako nije ubio svoga brata, zato sto se nije naucio na ,ainovom primeru"2(*3 .$a vas ce., kaze, .doci sva krv od 1velja do %aharije". S pravom spominje 1velja,2(+3 jer je on ubijen iz zavisti, isto kao i #ristos" 1li, koji se %aharija ovde spominjeB ;edni kazu da je rec o jednome od dvanaestorice proroka, drugi, opet, da je to otac Pretecin" - predanju je ostalo da je u #ramu postojalo mesto na kome su stajale device" ,ada je, dakle, %aharija >Pretecin otac? bio prvosvestenik, stavio je &ogorodicu, posle rodjenja #ristovog, na (79
mesto odredjeno za device" To je razgnevilo ;evreje koji su ga ubili zato sto je s devicama uvrstio zenu koja je rodila" $ije nikakvo cudo da je otac Pretecin imao oca po imenu Varahija, kao sto je imao i jedan od dvanaestorice proroka koga su zvali sin Varahijin" &uduci da su delili isto ime, sasvim je moguce da su im i ocevi bili imenjaci" 17$1;- Je"u#alime8 Je"u#alime8 oji u/ija# 9"o"o e i (a#i9a# amenjem 9o#lane te/i8 oli o 9uta !tjedo! da #a/e"em ceda tvoja8 ao #to o o# # u9lja 9ilice #voje 9od "ila8 i ne !tjedo#teB 'to ce vam #e o#taviti uca va#a 9u#ta- Je" vam a(em& Necete me od#ada vidjeti do ne "ecete& 'lago#loven oji dola(i u ime Go#9odnje" =va puta ponavlja ime ;erusalima iz miloste i sazaljenja prema njemu" ,ao sto se zaljubljeni svesrdno trudi da sebe opravda pred svojom dragom koja ga je izneverila, nameravajuci da je kazni, tako i #ristos optuzuje ;erusalim >prestonicu ;evreja? za ubistvo" 4nogo je puta On zeleo da joj ukaze milost, ali ona to nije htela, vec je verovala djavolu koji je rasipao njenu decu i udaljavao ih od istine koja sjedinjuje s &ogom, te nije prihvatala !ospoda koji je njenu decu sakupljao" $ista toliko ne udaljuje od &oga kao greh, niti nas tako sjedinjuje s $jim kao cista savest" =a bi pokazao Svoju roditeljsku ljubav, on navodi primer kokosi" .1li posto vi ne zelite 4oju ljubav, ostavljam #ram prazan". /z ovoga ucimo da &og radi nas obitava u hramovima, i kada mi napustimo &oga onda i nasi hramovi ostaju pusti" .$ecete 4e odsada videti do drugog dolaska" 1li, tada cete, hteli ne hteli pasti nicice preda 4nom i reci A .&lagosloven koji dolazi---E azumi da .odsada. znaci .od raspeca., a ne od vremena kada je izgovorio ove reci, jer su !a oni posle toga mnogo puta videli, dok !a posle raspeca nisu videli, niti ce !a videti do $jegovog =rugog dolaska"2(:3
NAPOMENA&
(" &lazeni ;eronim kaze5 .Pod katerdrom >stolicom? razumi ucenje %akona." >Tumacenje ;evandjelja od 4ateja,
4igne, P"6" t" 2+?
2" * 4ojs" +50 9" <ilakterij, amajlija, amulet, u Starom zavetu .totafot., kod rabina .tefillin. >2 4ojs" (95(+@ +50@ ((5(0?"
<ilakteriji su bile male kozne kutijice u kojima su bile cetiri trake od pergamenta sa citatima iz Petoknjizja" >cesto samo deset zapovesti?" - biblijsko vreme, filakterije su nosili svi muskarci ;evreji iznad (9 godine zivota, ali samo za vreme jutarnje molitve, osim subotom i praznikom" Pravljeni su od koze obredno cistih zivotinja" Pricvrscivane su, kako spominje Sveti Teofilakt, koznim vrpcama za celo ili ruku" <ariseji, koji su se trudili da detaljno ispunjavaju %akon, verovatnosu stalno nosili i cak prosirivali filakterije, da bi se tako stalno secali &oga i pred ljudima pokazivali svoju poboznost"
7" -p" 2 4oj" 20, 99A97@ 9D, 27A2+@ 7 4oj" (*, 90A7)@ * 4oj" 22, (2" ,ao sto je to slucaj sa filakterijima
>amajlijama?, tako su fariseji dogaivali nove resice na svoje .skutove. da bi se tako pokazali pred ljudima kao pobozniji i revnosniji za otacka predanja"
*" - nasem prevodu se ne vidi razlika koja postoji na grckom jeziku" %ato bi precizniji prevod glasio5 .1 vi se ne
zovite ravi, jer je u vas jedan -citelj >#ristos?". #ristos, dakle, ne zeli da se njegovi ucenici nazivaju ravinima, sto je bio uobicajeni pocasni naziv i titula za ucitelje %akona kod ;evreja, vec i samog Sebe naziva prostom recju -citelj" ,ada bi ucenik uspesno okoncao svoje studije, ucitelj bi ga proglasavao za ucitelja polaganjem ruku" Time je bio postavljen za ucitelja i kao takav mogao je samostalno da odgovara na pitanja i deli pravdu" ,ao .majstor. oslovljavan je pocasnom titulom .ravi." abini su nosili posebnu odecu, a, po Sv" Epifaniju ,iparskom >#aeres"(*?, posebne ogrtace i dalmatike" - sinagogi je imao pocasno mesto" $arod ga je s postovanjem pozdravljao" ;evrejski rabini su bili cesto takvi poznavaoci Svetog Pisma da su u nedostatku knjiga mogli i sami da ih po secanju napisu do poslednjeg slova"
+" -p" ;ov" 2252D@ Pr" 2D529@ ;ez" 2(52+A2:@ (Pet" *5* (77
:" &lazeni ;eronim pise5 ;edno je biti otac ili ucitelj po prirodi >natura?, a drugo po snishodjenju >indulgentia?"
1ko mi nazivamo coveka ocem, ukazujemo mu cast, prema njegovom uzrastu, a ne smatramo ga vinovnikom naseg zivota., >/bid, P"6" t"2+?" .To ne znaci., kaze %latoust, ,da nikoga ne treba nazivati ocem, vec da znamo koga zaista treba nazivati Ocem,. >/bid?" - pravoslavnom monastvu od drevnih vremena postoji obicaj da se monasi i svestenici oslovljavaju recju .oce., iz postovanja" #ristos, po misljenju vecine tumaca, ne zabranjuje pocasne titule, vec gordost i sujetu koje se javljaju uz ta zvanja"
0" Po Origenovom tumacenju, knjizevnici i fariseji sami ne ulaze u 'arstvo nebesko i druge koji zele da udju ne
pustaju" Ta dva greha su prirodno povezana i neodvojiva jedan od drugoga" .4nogi ucitelji., kaze on, .koji ne dopustaju onima koji zele da udju u 'arstvo nebesko, to najcesce cine tako sto bez rasudjivanja neke odlucuju ne zato sto oni ne dozvoljavaju grehove, vec zbog zavisti i neprijateljstva, te cesto zabranjuju da udju i onim ljudima koji su bolji od njih samih., >Tumacenje Evandjelja od 4ateja, P"!" t"(9?
D" $ajverovatnije je rec o tome da su se u nameri da toboz pomognu udovicama predlagali za njihove zastupnike
pri upravljanju imanjem, pri cemu su izvlacili za sebe veliku novcanu dobit" Slicna pojava se osudjuje jos i u vreme proroka /saije >/s" (),(A2?
()" .Stranac koji je prisao veri." - $ovom %avetu se odnosi na neznabosce koji su potpuno primili judaizam ili su
na njega gledali sa simpatijom" Potpuno obraceni prozelit primao je obrezanje i ucestvovao je u hramovnom i sinagogalnom bogosluzenju ravnopravno sa svim ostalim ;evrejima" Oni su takodje drzali subotu, propise o cistoj i necistoj hrani i sve druge jevrejske obicaje" Prozelita je bilo mnogo u jevrejskom rasejanju" 'inili su ih ljudi koji su razocarani paganskim politeizmom i nemoralom trazili veru u jednog &oga i zivot posvecen svetosti, pravdi i milosrdju" Veliki broj njih prihvatao je jevrejski nacin zivota, ali ne i sve zakonske odredbe, uracunavajuci obrezanje" ,asnije su prozeliti masovno prihvatali hriscanstvo koje im je pruzalo mogucnost visoko moralnog duhovnog zivota, ali bez obaveze da se drze starozavetnog %akona >up" =" ap 2,()@ +, *@ (9,79?"
((" Obicaj davanja desetka postojao je u jevrejskoj istoriji jos pre 4ojsejevog zakona" Praotac 1vraam je platio
desetak 4elhisedeku >( 4ojs" (75 (:A2)?" / ;akov se obavezao pred &ogom da ce 4u davati desetak od svega sto stekne >( 4ojs" 20522?" 4ojsejev zakon detaljno propisuje davanje desetka >9 4ojs" 2:59)A92?" =esetak od zemlje je ukljucivao i biljno seme i plodove" Pored toga je davana svaka deseta zivotinja iz stada" Pravila o davanju desetka se susrecu i u 7 4ojs" (052(A92 i * 4ojs" 2+5(2A(*" - Starom %avetu desetak je imao da podmiri materijalne potrebe svestenstva >levita?, stranaca, sirocadi i udovica" &io je izraz blagodarnosti &ogu od $jegovog izabranog naroda"
(2" - Talmudu je propisima ociscenja posveceno celih (2 traktata koji se bave razradom propisa iz starozavetnog
%akona" >9 4ojs" ((5(*@ 7 4ojs" *5(A7 i posebno glava (D?"
(9" - /susovo vreme grobovi imucnijih ljudi su bili u prirodnim pecinama >kojih ima mnogo u Palestini, s obzirom
na to da je to krecnjacko podrucje? ili su dubljeni u stenama" !robovi siromasnih nalazili su se u blizini puteva i u poljima i kreceni su mesec dana pre Pashe kako bi prolaznici mogli da ih izbegnu i sacuvaju se od oskrnavljenja dodirom >up" 7 4oj" (D,(+?"
(7" ;er" 259) (*" ( 4ojs" 7529A27 (+" ( 4ojs" 75(A(*@2*@ ( ;n" 95(2 (:" Posle raspeca i smrti na krstu !ospod #ristos se javljao samo Svojim ucenicima" Oni koji su !a raspeli nece
!a videti sve do $jegovog drugog dolaska"
(7*
!61V1 =V1=ESET / 'ETV T1 O "a(o"enju Je"u#alima8 9onovnom %ola# u +"i#ta8 #v"#et u vije a i 9ot"e/i /udno#ti ,$.- * i(a#av#i *#u# idja#e od !"ama8 i 9"i#tu9i#e mu ucenici njegovi da mu 9o a(u g"adjevine !"ama-0,2 A *#u# im "ece& Ne vidite li #ve ovo> 4ai#ta vam a(em& Nece o#tati ovdje ni amen na amenu oji #e nece "a(metnuti" Svojim izlaskom iz #rama !ospod je pokazao da napusta ;evreje" ,ao sto je vec ranije rekao .Ostavlja se kuca vasa prazna., tako je i ucinio" -cenicima predskazuje unistenje #rama, jer su se oni, razmisljajuci na zemaljski nacin, divili lepoti gradjevine, pa su je zato pokazivali #ristu govoreci5 .!le kakav preAkrasan dom Ti ostavljas pust". !ospod ih, medjutim, oslobadja od privezanosti za zemaljske stvari i upucuje ka nebeskom ;erusalimu govoreci5 .$ece ostati ovde ni kamen na kamenu". Ovo je rekao slikovitim jezikom kako bi ukazao na potpuno unistenje #rama" 1- A ada #jedja#e na go"i Ma#lin# oj8 9"i#tu9i#e mu ucenici na#amo govo"eci& :a(i nam ad ce to /iti i a av je (na tvoga dola# a i #v"#et a vije a> Prilaze 4u nasamo s namerom da !a zapitaju o onome sto je za njih bilo najvaznije" Pitaju ga, dakle, dve stvari5 prvo, kada ce to biti, misleci na razrusenje #rama i pad ;erusalima, i drugo, kakav ce biti znak $jegovog dolaskaB ?$5- * odgova"ajuci *#u# "ece im- =uvajte #e da va# o ne 9"eva"i- Je" ce mnogi doci u ime moje govo"eci& Ja #am +"i#to#- * mnoge ce 9"eva"iti.4nogi ce., kaze, .doci i proglasiti sebe za #rista". ;os je =ositej Samarjanin govorio .;a sam prorok koga je predskazao 4ojsej.,223 dok je Simon Samarjanin sebe nazivao .velikom silom &ozjom". 293 6$A- =ucete "atove i gla#ove o "atovima- Gledajte da #e ne u9la#ite@ je" t"e/a #ve to da #e (/ude- Ali jo# nije "aj- Je" ce u#tati na"od na na"od i ca"#tvo na ca"#tvo i /ice gladi i 9omo"a8 i (emljot"e#a 9o #vijetu!ovori o ratovima koji su vodili imljani oko ;erusalima"273 1li ne kaze da ce samo biti ratova, vec i gladi i pomora, pokazujuci da ce se &og razgneviti na ;evreje" =ok se moze reci da ratovi nastaju zbog neprijateljstva medju ljudima, glad i pomori ne dolaze ni od kog drugoga do od &oga" ,ako apostoli ne bi pomislili da ce kraj sveta doci pre nego sto propovede Evandjelje, #ristos im govori5 .$e smucujte se, jos nije kraj., posto unistenje ;erusalima i kraj sveta nece biti u isto vreme" /pak kaze da ce .narod ustati na narod i carstvo na carstvo. zbog nesreca koje su imale zadesiti ;evreje i koje ce biti pocetak stradanja" ,ao sto porodilja prolazi kroz porodjajne muke i u njima radja, tako ce i ovaj sadasnji vek uz smutnje i ratove poroditi buduci" 2*3 ;$,1- Tada ce va# 9"edati na mu e i 9o/ice va#8 i #vi ce na"odi om"(nuti na va# (/og imena moga- * tada ce #e mnogi #a/la(niti8 i i(dace d"ug d"uga i om"(nuce jedan d"ugoga- * i(ici ce (7+
mnogi la(ni 9"o"oci i 9"eva"ice mnoge- * (ato #to ce #e umno(iti /e(a onje8 o!ladnjece lju/av mnogi!- Ali o do "aja 9"et"9i8 taj ce #e #9a#tiPredskazuje buduce nevolje, kako bi tim recima unapred ohrabrio svoje ucenike, posto strah i pometnju obicno izaziva ono sto je neocekivano" On unapred umiruje njihov strah predskazujuci im buduce nevolje koje ce ih zadesiti5 mrznju, neprijateljstva, sablazni, lazne proroke koji su pretece 1ntihrista i koji ce obmanuti mnoge i sunovratiti ih u svaku vrstu bezakonja" ,ada se usled 1ntihristove obmane umnoze bezakonja, ljudi ce podivljati, da cak ni prema svojim najblizim nece imati nimalo ljubavi, vec ce jedni druge predavati na smrt" ,o, dakle, sve ovo pretrpi i hrabro podnese do kraja ne popustivsi pred iskusenjem, spasice se i pokazati kao proveren borac" ,?- * 9"o9ovijedace #e ovo jevandjelje o =a"#tvu 9o #vemu #vijetu (a #vjedocan#tvo #vima na"odima- * tada ce doci "aj$iko vas nece zaustaviti na putu propovedi, budite hrabri" Evandjelje ce biti propovedano svim narodima za svedocanstvo, to jest, na prekor i osudu onih koji nisu poverovali, i tada ce doci kraj, ne sveta, vec ;erusalima" Prema tome, Evandjelje ce biti propovedano do pada ;erusalima" %ato i apostol Pavle govori o Evandjelju .koje je propovedano svoj tvari pod nebom."2+3 =a govori o kraju ;erusalima, jasno je iz onoga sto sledi, jer kaze5 ,5- :ada da le8 ugledate gnu#o/u o9u#to#enja8 o ojoj govo"i 9"o"o %anilo8 gdje #toji na mje#tu #vetome $ o cita da "a(umije" .!nusoba opustosenja.2:3 oznacava spomenik osvajacu grada koji je postavljen na mestu unutrasnjeg svetilista #rama" ,aze se .opustosenja. jer je grad poharan i opustosen, a .gnusoba. jer su ;evreji, koji su mrzeli idolopoklonstvo, statue i slike ljudi nazivali gnusobama"203 ,6$,A- Tada oji /udu u Judeji nega /je(e u go"e@ i oji /ude na "ovu da ne #ila(i da u(me #to mu je u uci@ i oji /ude u 9olju da #e ne v"aca nat"ag da u(me !aljine #voje%eleci da naglasi da su te nevolje neizbezne, !ospod govori da treba bezati ne okrecuci se iza sebe i ne misleci o imanju, odeci ili nekoj drugoj kucnoj stvari" $eki smatraju da je .gnusoba opustosenja. 1ntihrist koji ce doci u vreme opustosenja sveta i unistenja crkava, i sesti u #ram" Oni takodje tumace ove reci na sledeci nacin5 .onaj koji je na krovu. jeste onaj koji je dostigao vrhunac vrlina i koji ne treba da silazi sa te visine da bi uzeo sa sobom ono sto pripada telu" ,uca duse je telo" 1li, covek takodje mora da napusti .polje., to jest, ono sto je zemaljsko, posto je .polje. >zemaljski? zivot, i da ne nosi sa sobom .haljine. A nasu staru zlocu koju smo svukli sa sebe" ,;- A te# o t"udnicama i dojiljama u te daneTrudnice nece moci da beze buduci opterecene bremenom svoje utrobe" 1 dojilje, zbog sazaljenja prema svojoj deci, nece ih moci ostaviti, ali ni poneti sa sobom i zajedno se spasti" One nece uspeti da izbegnu tadasnji gnev" #ristos takodje misli i na to da ce majke jesti svoju decu" ;osif, naime, govori o zeni koja je zbog gladi usled opsade ;erusalima skuvala svoje vlastito dete i pojela ga- 0;2 .<- Nego #e molite 'ogu da ne /ude /je(anje va#e u (imu ni u #u/otuOvo je rekao ;evrejima u ime apostola, jer ce u to vreme apostoli vec biti van ;erusalima" =akle, ;evrejima govori da se mole da bezanje njihovo ne bude u zimu, jer zbog vremenskih poteskoca nece moci pobeci, ali ni u subotu, kada ce se po %akonu odmarati i nece se usuditi da beze"2()3 Ove reci mozes razumeti i na drugi nacin5 treba se, dakle, moliti da nas .beg. iz ovoga zivota, to jest kraj (7:
zivota, ne bude u .subotu., kada ne cinimo dobra dela, niti u .zimu., u vreme neradjanja plodova >vrline?, vec u spokoju duse i miru" .,$..- Je" ce tada /iti nevolja veli a a va nije /ila od 9o#tan a #vijeta do #ada niti ce /iti-0,,2 * a o #e ne /i # "atili oni dani8 ni o ne /i o#tao@ ali i(a/"ani! "adi # "atice #e oni dani- to vreme >pada ;erusalima? doslo je do nepodnosljivog stradanja" imskim vojnicima je naredjeno da nikoga ne postede, ali zbog onih od njih koji ce poverovati ili onih koji su vec poverovali, &og nije dozvolio da narod bude potpuno unisten,2(23 vec je prekratio patnje i rat" =a se rat kojim slucajem i dalje nastavio svi bi u gradu pomrli od gladi" $eki misle da se ovo odnosi na dane 1ntihrista, ipak, ovde nije rec o 1ntihristu, vec o padu ;erusalima" O 1ntihristu se govori posle ovoga" Pocuj dakle5 .1$.5- Tada a o vam o "ece& 'vo ovdje je +"i#to# ili ondje8 ne vje"ujte- Je" ce #e 9ojaviti la(ni !"i#to#i i la(ni 9"o"oci8 i 9o a(ace (na e veli e i cude#a da /i 9"eva"ili8 a o /ude moguce i i(a/"ane- Eto vam a(a! una9"ijed" 2(93 -cenici su /susu postavili dva pitanja5 o padu ;erusalima i o dolasku !ospodnjem" Posto im je odgovorio o padu ;erusalima, odavde pocinje da govori o Svom dolasku i kraju sveta" ,ada kaze5 .Tada ako vam ko rece""". ne misli na vreme odmah posle pada ;erusalima, vec na dane kada ce se desiti ono sto govori" %ato kaze da ce se .tada., to jest onda, kada bude dosao 1ntihrist, pojaviti mnogi lazni hristosi i lazni proroci, koji ce demonskim prividjenjima zavaravati oci onih koji ih budu gledali, kako bi neke od njih prevarili" 1ko ne budu strazili nad sobom, cak i pravednici ce biti prevareni" .1li, evo., kaze, .vama sam unapred rekao" $emate izgovora i mozete se sacuvati od prevare". .6$.A- A o vam8 da le8 a(u& Evo ga u 9u#tinji8 ne i(la(ite- Evo ga u #o/ama8 ne vje"ujte- Je" ao #to munja i(la(i od i#to a i #ine do (a9ada8 ta o ce /iti i dola(a Sina =ovjecijega- Je" gdje je t"u9 ondje ce #e i o"lovi o u9iti.1ko., kaze, ,dodju varalice govoreci5 =osao je #ristos, ali se krije u pustinji ili u nekoj kuci, odajama ili pak nekim skrivenim unutrasnjim mestima, nemojte da vas prevare". $ece biti potrebno da neko objavi #ristov dolazak, jer ce On biti svima vidljiv, kao munja" ,ao sto se munja iznenada pojavi i svi je vide, tako ce i dolazak !ospodnji videti svi ljudi na svetu" ,ada opet dodje, On nece ici od mesta do mesta, kao prilikom prvog dolaska na svet, vec ce se pojaviti u tren oka" ,ao sto se oko mrtvog tela odmah okupljaju orlovi, tako ce se tamo gde bude #ristos okupiti svi sveti, koji lete u visinama i koji ce se uzneti medju oblake kao orlovi" .Trup. ovde oznacava #rista koji je legao za nas u grob i umro, kao sto Simeon &ogoprimac kaze5 .!le, ovaj lezi da mnoge obori i podigne u /zrailju". 2(73 .;- * odma! ce #e 9o nevolji ti! dana #unce 9om"aciti8 i mje#ec #voju #vjetlo#t i(gu/iti8 i (vije(de # ne/a 9a#ti8 i #ile ne/e# e 9o "enuti #ePosle dolaska 1ntihrista, koji ce ubrzo biti porazen, jer je !ospod upravo to hteo da naglasi recju .odmah., .sunce ce se pomraciti ., to jest, potamnice" Ono nece nestati, vec ce postati nevidljivo, buduci zasenjeno svetloscu #ristovog dolaska" Tako ce biti i sa zvezdama i mesecom, jer kakva je potreba za vestastvenom svetloscu kada noci vise ne bude i pojavi se .Sunce pravde.A >#ristos?B / sile nebeske .ce se pokrenuti., to jest, bice zadivljene i zadrhtace u uzasu gledajuci promenu tvari i sve ljude od 1dama do tadasnjeg dana kako se spremaju da daju odgovor >za svoja dela?" (70
1<- * tada ce #e 9o a(ati (na Sina =ovjecijega na ne/u@ i tada ce 9"o9la ati #va 9lemena na (emlji@ i ugledace Sina =ovjecijega gdje dola(i na o/lacima ne/e# im #a #ilom i #la$vom veli omTada ce se na nebu pojaviti krst sjajniji od sunca za prekor ;evrejima" ,ada !ospod dodje, On ce pokazati krst kao najjaci dokaz protiv ;evreja, kao sto ce kamenovani poAkazati kamen kojim je kamenovan" ,rst naziva .znakom. kao neki trofej ili carsku insigniju" Tada ce, dakle, sva plemena zemlje judejske proplakati zbog svoga neverovanja i svi oni ciji je um ozemljen, makar bili i hriscani, proplakace sa njima" .Plemenima na zemlji. mogu se jos nazvati i oni koji su vezani za zemaljske stvari" /ako, dakle, !ospod dolazi s krstom, takodje dolazi .sa silom i slavom velikom." 1,- * 9o#lace andjele #voje # veli im gla#om t"u/nim@ i #a/"ace i(a/"ane #voje od ceti"i vjet"a80,52 od "aja do "aja ne/e#aPoslace andjele da saberu svete i vaskrsle iz mrtvih kako bi !a susreli u oblacima" !ospod im zaista cini cast, jer ih zove preko andjela" /ako Pavle kaze da ce biti uzneseni na oblacima,2(+3 on ne protivreci ovim recima, jer ce oni biti uzneseni na oblacima tek kada ih andjeli prethodno saberu" Tada ce se zacuti .glas trubni. radi veceg straha" 1.$11- A od #mo ve naucite 9ou u& :ada #e vec njene g"ane 9odmlade i oli#taju8 (nate da je /li(u ljeto- Ta o i vi ad vidite #ve ovo8 (najte da je /li(u 9"ed v"atima" .,ada se., kaze, .sve ovo zbude, nije jos mnogo ostalo do kraja sveta i 4oga dolaska". ,=eto. oznacava buduci vek i tisinu posle zimskih oluja, ali samo za pravednike" !resnike, zauzvrat, ocekuje mraz i jos veca pometnja" %ato, kaze5 .,ada vidite grane i listove na smokvinom drvetu, ocekujte leto" /sto tako, kada vidite one znake o kojim sam vam govorio, sunce i mesec promenjene, ocekujte 4oj dolazak". 1?$15- 4ai#ta vam a(em& Ovaj na"a#taj nece 9"oci do #e #ve ovo ne (/ude- Ne/o i (emlja ce 9"oci8 ali "ijeci moje nece 9"ociOvde ne govori o .narastaju. koji je tada ziveo, vec o rodu svih vernika,2(:3 kao da kaze5 .$ece nestati vernih, dok se sve ovo ne zbude". 1li, kada cujete za gladi i pomore nemojte misliti da ce rod vernih usled ovih nedaca izumreti, vec znajte da ce on preziveti i nikakvo ga zlo nece savladati" $eki su razumeli da se reci .sve ovo. odnose samo na pad ;erusalima a ne i na drugi dolazak !ospodnji, pa su ih ovako protumacili5 .$ece proci ovaj narastaj, dakle, narastaj vas apostola, dok ne vidi propast ;erusalima". Potvrdjujuci ono sto je receno, !ospod kaze da ce pre nebo i zemlja, te cvrste i nepokretne stihije nestati, nego li se $jegove reci pokazati laznim" 16- A o danu tome i o ca#u ni o ne (na8 ni andjeli ne/e# i8 do Otac moj #amOvde uci ucenike da ne traze da saznaju ono sto nadilazi ljudsko znanje" ,ada kaze .ni andjeli., upozorava ih da sada ne traze poznanje onoga sto ni andjeli ne znaju, dok ih recima5 .do Otac 4oj sam., odvraca i od onoga sto je vise od toga" =a je rekao5 .%nam, ali ne zelim da vam kazem., bili bi ozalosceni, kao da ih je prezreo" 1li, sada kada kaze5 .'ak ni Sin ne zna, nego samo 4oj Otac., odvraca ih od daljih pitanja" 'esto se desava da ocevi nesto drze u rukama i kada im to deca zatraze oni im ne daju govoreci5 .$emamo ono sto trazite. i tada deca prestanu da placu" Tako cini i !ospod zeleci da uspokoji apostole koji su hteli da saznaju o danu i casu $jegovog dolaska, pa im kaze5 .'ak ni ja ne znam, do Otac 4oj sam". =a On sam dobro zna za taj dan i cas, sasvim je jasno, jer sve sto ima Otac, ima i Sin"2(03 Posto Otac zna za taj dan, to sigurno zna i Sin" Ovo se jos (7D
jasnije vidi iz sledeceg5 ,ako je moguce da Sin ne zna za dan Svog drugog dolaska kada 4u je poznato ono sto prethodi tome danu >to jest znaci o kojim je upravo govorio?B Onaj koji drugog uvodi u predvorije sigurno dobro zna gde su vrata" 1li, ova vrata >znanja? nama #ristos nije otvorio zbog naseg dobra, jer nam nije na korist da znamo kada ce doci kraj sveta, kako se ne bismo olenili" $eizvesnost toga casa cini nas bodrijim" 17$1;- Je" a o je /ilo u dane Noja8 ta o ce /iti i dola(a Sina =ovjecijega- Je" ao #to u dane 9"ed 9oto9om jedja!u i 9ija!u8 (enja!u #e i udava!u do onoga dana ad Noje udje u ovceg* ne #!vati#e do ne dodje 9oto9 i odne#e #ve@ ta o ce /iti i dola(a Sina =ovjecijega" =a bi potvrdio istinitost Svojih reci pominje dogadjaje iz vremena $oja"2(D3 ,ao sto je tada bilo ljudi koji su se rugali gradnji kovcega, sve dok ih nije zadesilo stradanje i sve ih pogubilo, tako se i sada neki rugaju recima o kraju sveta" 1li, #ristos kaze da ce ih iznenada zadesiti pogibija" On pokazuje da ce se u vreme kada dodje 1ntihrist, ljudi predavati uzivanjima i sa oholoscu pirovati po svadbama i veseljima kao sto su to cinili divovi22)3 u vreme $oja" ?<$?,- Tada ce /iti dva na njivi@ jedan ce #e u(eti8 a d"ugi o#taviti- %vije ce mljeti na ("vnjevima@ jedna ce #e u(eti8 a d"uga o#tavitiTada, kaze, kada svi budu ziveli bezbrizno, baveci se svojim domacim poslovima, .jedan. dakle pravednik, .ce se uzeti., to jest, bice uznesen u vazduh u sretanje !ospodu, dok ce se .drugi., gresnik, ostaviti dole >na zemlji?" 'ak i od onih koji kao sluge budu mleli u mlinu, jedni, koji su dostojni ce se uzeti, dok ce se nedostojni ostaviti" /z ovoga mozemo jos da naucimo da ni sluge ni zene nista ne sprecava na putu vrline" 22(3 ?.$??- St"a(ite8 da le8 je" ne (nate u oji ce ca# doci Go#9od va#- Ali ovo (najte& :ad /i (nao domacin u oje ce v"ijeme doci lo9ov8 #t"a(io /i i ne /i dao da mu 9"ovali ucu- 4ato i vi /udite #9"emni@ je" u oji ca# ne mi#lite doci ce Sin =ovjeciji" !ospod nam zapoveda da strazimo i da budemo spremni, te da imamo vrlinska dela unapred spremljena, da bismo imali sta da damo !ospodu kada On dodje i zatrazi ono sto bude hteo" Vidis kako nije rekao5 .$e znam u koji ce cas doci lopov., vec5 .Vi ne znate"""." .6opovom. naziva kraj sveta i smrt svakog coveka" Ovde nagovestava da ce $jegov dolazak biti nocu" .,ao sto, dakle, lopov dolazi neprimetno, takav ce biti i 4oj dolazak" %ato ne budite nemarni, vec strazite". ,ada bismo znali kada ce doci nas kraj, trudili bismo se toga dana da sto vise blagougodimo &ogu" 1li sada, posto, >taj cas? ne znamo, neprestano strazimo u vrlinskim delima" ?5$?7- :o je8 da le8 taj vje"ni i mud"i #luga oga 9o#tavi go#9oda" njegov nad #vojim domacima da im daje !"anu na v"ijeme> 'lago tome #lu(i oga go#9oda" njegov do#av#i nadje da cini ta o- 4ai#ta vam a(em& 9o#tavice ga nad #vim imanjem #vojim" !ospod se pita ko je .verni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domacima., zeleci da pokaze da je takav covek redak i da ga je tesko naci" =ve stvari se traze od svakog domoupravitelja5 vera i mudrost" ;er, ako je on veran i nista ne krade, ali mu nedostaje mudrosti i zaludno trosi imanje, nema od njega nikakve vajde" 1ko je i mudar, ali krade, nikakve koristi nema ni od takvoga" ,oji se, dakle, tada nadje i veran i mudar obresce ono sto je vece od imanja, mislim na 'arstvo nebesko" Svetitelji ce biti naslednici svega sto pripada &ogu" .Veran i mudar sluga. je takodje svaki ucitelj koji u pravo vreme daje odgovarajucu duhovnu hranu svojim ucenicima" Takav je bio Pavle koji ih je cas mlekom pojio, a cas im govorio mudrost >hraneci ih tvrdom hranom?" On je bio verni sluga !ospodnji, iako je pre toga bio hulitelj, ali je bio i mudar, jer mu nisu bile (*)
nepoznate misli njegovih neprijatelja" %ato, dakle, svako ko od &oga primi, bilo novac, moc ili vlast, treba da onim sto mu je povereno verno i mudro upravlja, posto ce za to &ogu dati odgovor" ?A$5,- A o li taj "djavi #luga "ece u #"cu #vome& Nece moj go#9oda" jo# (adugo doci@ i 9ocne tuci d"ugove #voje8 a je#ti i 9iti # 9ijanicama@ doci ce go#9oda" toga #luge u dan ad #e ne nada8 i u ca# ada ne mi#li8 i "a#jeci ce ga na9ola8 i dace mu udio #a licemje"ima@ ondje ce /iti 9lac i # "gut (u/a&uduci da je vec rekao da ce verni sluga biti nagradjen, sada govori kako ce zli sluga biti kaznjen" 1ko, dakle, onaj kome je poveren neki bogomdani dar, prezre sud koji dolazi i kaze5 .4oj gospodar je zadocnio., sto znaci da &og ne salje brzu i iznenadnu kaznu, !ospod ce ga .raseci napola." 1ko takav covek nezlobivost &ozju iskoristi kao priliku za svoju zlobu, i udari na svoju bracu, sablaznjavajuci ih i povredjujuci njihovu savest, sto se desava kada podanici vide svoje pretpostavljene da zloupotrebljavaju ono sto im je povereno, tada ce ga !ospod takodje .raseci napola., to jest, bice obnazen i lisen svog blagodatnog dara" Tada ce se jasno pokazati kakav je covek bio taj sluga i bice vrgnut u tamu" anije je mogao da obmanjuje druge svojom spoljasnoscu, kao sto to cine mnogi arhijereji koje smatraju svetim zbog cina koji nose" 1li, tada >na sudu?, od njih ce biti oduzeta blagodat i bice kaznjeni kao licemeri, koji su se buduci jedno pretvarali da su drugo"
NAPOMENA&
(" /rod Veliki je poceo sa izgradnjom ogromnog #rama u ;erusalimu (D" god" pre #rista" !lavna gradjevina je
zavrsena D" god" pre #rista dok su ostale gradjevine gradjene sve do +7" god" posle #rista" Prostor #rama je obuhvatao plato dimenzija 77+ h 2D+ m, dok je celi kompleks gradjevina bio je opasan velikim kamenim zidom" -nutar ovoga prostora nalazila su se ogromna dvorista okruzena visokim tremovima, zbornicama, svestenickim stanovimaE i drugim pomocnim objektima" Pri samom ulasku u kompleks #rama nalazilo se tzv" ,dvoriste neznabozaca. u koje su mogli ulaziti i oni koji nisu bili ;evreji" -nutrasnji deo #rama, dostupan samo ;evrejima, delio se na tri dvorista5 .zensko dvoriste. u koje su mogle ulaziti zene ;evrejke, "dvoriste /zraela. otvoreno za pristup samo mugakarcima i .svestenicko dvoriste. koje je okruzivalo samu gradjevinu #rama" $arod se okupljao po prostranim tremovima #rama gde su citane molitve, tumacena Pisma i vodjeni razgovori o veri" #ram se sastojao iz .Svetinje. i .Svetinje nad Svetinjama." &io je tako velicanstveno uradjen da je svojom lepotom privlacio ljude iz celoga sveta" !odine :)" rimski imperator Tit je sa svojom vojskom potpuno razorio i spalio /rodov #ram" Od njega je ostao samo jedan deo podzide koji se danas naziva .%id placa. i najvece je svetiliste ;evreja"
2" * 4ojs" (05(0 9" Simon 4ag, up" ="1p" 05D i dalje 7" $eki tumaci misle da se ove reci odnose na ratove koji su vodjeni po celom svetu" !odine 90" doslo je do
velike pobune ;evreja protiv prokuratora <laka u 1leksandriji, dok je otprilike u to vreme pobijeno oko *)"))) pobunjenih ;evreja u gradu Selevkiji"
*" - to vreme dogodilo se nekoliko katastrofa u kojim su se ispunile #ristove reci5 7*" ili 7:" god" bio je veliki
zemljotres na ,ritu, *(" god" u imu, *9" u 1pameji i <rigiji, +)" god" u 6aodikiji" /storicari navode da je mnogo ljudi stradalo od gladi" Velika glad za vremena imperatora ,laudija >=" ap" D, 20? odnela je oko 9)"))) zivota u imu"
+" ,ol (529 :" =n D, 2:5 ./ na hramu ce biti gnusoba opustosenja" Postoji verovanje da se ovo =anilovo prorostvo ispunilo
(+*" god" pre #rista kada je 1ntioh /V >Epifan?, jelinski vladar Sirije, oskrnavio jevrejski #ram u ;erusalimu zrtvovanjem svinje na glavnom oltaru" Ovo zrtvoprinogaenje za ;evreje neciste zivotinje bio je najgori moguci
(*(
oblik profanacije koji se mogao desiti" $eki Sieti Oci smatraju da se ovo prorostvo iz 4atejevog i 4arkovog evandjelja ispunilo :)" god" pre #rista kada je rimska vojska zauzela ;erusalim i porusila #ram" =rugi, opet, misle da se ono odnosi na lik .coveka bezakonja. A 1ntihrista, koji ce biti postavljen na mesto &ozje u #ramu i kome ce se ljudi klanjati >up" 2 Sol" 2, 9A7?" Po tom tumacenju ovo ce biti znak krajnjeg bogohulstva i pocetak kraja sveta" &lazeni ;eronim govori da je Pontije Pilat bio postavio u #ramu cesarovu statuu, dok je car 1drijan na mestu nekadasnje Svetinje postavio svoju statuu, koja je tamo stajala sve do ;eronimovog vremena" /storicar ;osif <lavije pise o opustosenju koje je predskazao =anilo i koje se desilo kada su imljani opustosili #ram, >up" 1nti8uitates J, ((, :?"
0" * 4oj" :,2*@ 2:,(*@ 92,(+" Pravljenje .rezanih likova. i .slika. od onoga .sto je gore na nebu ili dole na
zemlji. bilo je strogo zabranjeno drugom zapovescu =ekaloga >2 4oj" 2), 7A+?" /pak, !ospod ubrzo daje zapovest 4ojseju da napravi dva heruvima >andjela? od zlata nad ,ovcegom zaveta u Svetinji nad Svetinjama >up" 2 4oj" 2*, (:A22@ ( =n" 20, (0@ ;ev D, *?" 6ikovi ovih andjela bili su izvezeni i na deset zavesa satora >2 4oj" 2+, (@ 9+, 0? kao i na porfirnoj zavesi svetilista >2 4oj" 2+, 9(@ 2=n 9, (7?" - vreme cara Solomona napravljena su i dva kipa heruvima od maslinovog drveta oblozenog zlatom" Svaki je bio visok oko 7, + metara sa istim rasponom krila >9 'ar" +, 29A20@ 0, +A:@ 2 =n" 9, ()A(9@ *, :A0?" Oni su takodje bili smesteni u Svetinji nad Svetinjama" Pored toga, #ram je iznutra bio ukrasen izrezbarenim likovima heruvima, drveca i cveca >( 'ar" +, 2DA9*@ :, 2D, 9+@ 2 =n" 9, :?" =a li je u pitanju kontradikcijaB Ocigledno da nije, jer je cilj druge zapovesti bio da spreci idolopoklonstvo u koje su ;evreji lako zapadali, a ne da potpuno zabrani predstavljanje likova ciji je cilj da podstaknu poboznost i molitvu" Otuda se u 'rkvi koriste ikone, koje nisu idoli, jer poklonjenjem ikoni !ospoda ili svetitelja mi ukazujemo cast i postovanje prvoliku >arhetipu?, dakle, onome koga te ikone predstavljaju, a ne samoj materiji tj" drvetu i boji >Sv" ;ovan =amaskin, /bid", gl" 0D, str (+:@ Sv" Vasilije Veliki, O Svetom =uhu, gl" (0@ EPE, knj" (), str" 7)2"?
D" ;osif <lavije, .;udejski rat., knj" +, glava 9, 7, Prosveta, &eograd (D+:" godina >up" * 4ojs" 205*9A*:@ Plac ;er"
252)?"
()" -p" ( 4ak" 2592A9:@ 2 4ak" *52*A2+ ((" -p" ;er" 9)5:@ ( 4ak" D52: (2" Po tvrdnjama tadasnjih istoricara, vise od milion ;evreja je stradalo u opsadi ;erusalima" - ropstvo je
odvedeno oko D:" )))
(9" Ove reci se, po &lazenom ;eronimu , mogu trojako protumaciti5 u vezi sa opsadom ;erusalima od strane
imljana, u vezi sa krajem sveta ili u vezi sa borbom jeretika protiv 'rkve"
(7" 6k"2597 (*" 4isli se na cetiri strane sveta" (+" ( Sol" 75(: (:" Tako misli i %latoust" ;eronim je misljenja da .ovaj narastaj. moze da se odnosi na ljudski rod, ali i na jevrejski
narod"
(0" ;n" (+5(* (D" ( 4ojs" +5(7@ D52D 2)" ("4ojs" +5(A: 2(" .Oni koji su na njivi, dakle, ljudi u ovome svetu, jesu zemljoradnici, prosti ljudi siromasnog porekla, oni koji
su bogati imanjem, ali ne i slavom" ;edni su >od njih? pravedni, a drugi nepravedni" Pravedni ce se uzeti, a nepravedni ce se ostaviti u ognju" One koje melju >na zrvnjevima? oznacavaju zene, ali delimicno i ljudske duse koje nose jaram ropstva i koje provode zivot u raslabljenosti" /ma pravednih, ali i nepravednih zena" $eki
(*2
su ljudi raslabljeni, ali pravedni, kao ;ov i 6azar" =rugi su nepravedni, kao ,ain i !ijezije >7 'ar" 75 (2, 2D, 9(?" =a bi pokazao njihovu slabost, kaze5 .=va ce biti na lezaju., i pravednici ce se uzeti dok ce se gresici ostaviti" ,ako ce se uzeti pravednici, neka kaze pavle5 .4i zivi""" bicemo uzneseni na oblacima u sretanje !ospodu u vazduhu, i tako cemo svagda s !ospodom biti., >( Sol" 75(:?" ,ako ce biti ostavljeni nepravedniciB .Sabrace >andjeli? izabrane svoje od cetiri vjetra >4t" 27, 9(?, i >nepobozne? ce sazeci ognjem neugasivimE, >6k" 9,(:?" $emoj misliti da ce u neugasivom ognju paklenome goreti drva i da ce oganj potpaljivati neke sluge, kao sto to mnogi misle, vec pogledaj na Sodom i videces oganj bez drva" Seti se kako se skamenila 6otova zena >( 4oj" (D, 2+? i zadrhti pred uzasom ognja" /ako su bili zajedno, 6ot, njegova zena i dve kceri, 6ot i njegove kceri nisu izgoreli, vec samo zena >njegova? nije izbegla dejstvo ognja" Svakome je, dakle, dato po njegovom udelu, tako da ce se na Sudu pravednici uzeti kao 6ot, dok ce se nepravednici ostaviti kao zena njegova" Strazite""". EI collatione codd" Venet" S" 4arci
(*9
!61V1 =V1=ESET / PET1 P"ica o mud"im i ludim devoj ama8 9"ica o talantima8 o St"a#nom Sudu ,$5- Tada ce /iti =a"#tvo ne/e# o ao de#et djevoja a oje u(e#e #vjetilj e #voje i i(idjo#e u #"etanje (eni u- A 9et nji! /ija!u mud"e i 9et lude- Je" lude u(ev#i #vjetilj e #voje ne u(e#e #a #o/om ulja- A mud"e u(e#e ulje u 9o#udama #a #vjetilj ama #vojim- A /uduci da (eni odocni8 (ad"ijema#e #ve8 i 9o#9a#e"2(3 - prici o devojkama !ospod govori o milostinji, da bi one koji cene velicinu devicanstva naucio da ne teze sticanju samo ove vrline, a pri tom zanemare ostale" %ato razumi da ako ne budes bio milostiv, bices izbacen sa bludnicima >iz 'arstva nebeskog?, iako zivis u devicanstvu, jer onaj koji nema saosecanja i milosrdja s pravom zasluzuje da bude izbacen iako je devstven" &ludnika pobedjuje surova i prirodna strast, dok nemilostivog coveka pobedjuje novac" Posto se bori s protivnikom slabijim od demona bluda, covek koga savlada strast srebroljublja tim manje zasluzuje oprostaj" Takav je covek zaista .lud., jer pobedivsi prirodnu raspaljenost tela biva savladan nistavnom strascu za novcem" ec .zadremase. oznacava smrt, dok .odocnjenje zenika. pokazuje da $jegov drugi dolazak nece brzo doci" 6$,1- A u 9onoci #tade vi a& Evo (eni dola(i8 i(la(ite mu u #"etanje- Tada u#tado#e #ve djevoj e one i u "a#i#e #vjetilj e #voje- A lude "e o#e mud"ima& %ajte nam od ulja va#ega8 je" #e na#e #vjetilj e ga#e- A mud"e odgovo"i#e govo"eci& %a ne /i nedo#tajalo i nama i vama8 /olje idite 9"odavcima i u9ite #e/i- A ad one otido#e da u9e8 dodje (eni 8 i #9"emne udjo#e # njim na #vad/u8 i (atvo"i#e #e v"ata- A 9o#lije dodjo#e i one d"uge djevoj e govo"eci& Go#9oda"u8 Go#9oda"uB Otvo"i nam- A on odgova"ajuci "ece im& 4ai#ta vam a(em8 ne 9o(najem va#- St"a(ite8 da le8 je" ne (nate dana ni ca#a u oji ce Sin =ovjeciji doci- prici se kaze da se vika zacula .u ponoci.,223 da bi se pokazalo da ce !ospod doci iznenada, jer u pola noci svi spavamo dubokim snom" On dolazi uz .viku., jer ce $jegov drugi dolazak oglasiti truba"293 .Svetiljke. su nase duse, jer je um svakoga coveka svetilo njegove duse"273 Svetiljka gori onda kada je napunjena .uljem. vrlina i milostinje" %aista su bile lude one devojke i zbog toga sto su posle da traze ulje onda kada za to nije bilo vreme" 4udre devojke kazu5 .=a ne bi nedostajalo i nama i vama., sto znaci da je vrlina moga bliznjega jedva dovoljna za njegov odgovor na Strasnom sudu, a kamoli za mene, posto ce se svaki covek opravdati svojim delima, a ne delima svoga bliznjega" /pak, lude devojke odlaze .prodavcima., to jest siromasima" Sta to treba da znaciB One su se raskajale zato sto >na vreme? nisu davale milostinju i sada prvi put shvataju da je .ulje. trebalo nabaviti od siromaha" $a ovo se misli kada kaze da su otisle .da kupe ulje od prodavaca., to jest, misleno su otisle siromaAsima, razmisljajuci kakvo je dobro delo milostinja" 1li, vrata su za njih bila zatvorena, zato sto posle odlaska iz ovoga zivota nema vremena za pokajanje i delanje" %ato im !ospod govori5 .$e poznajem vas., jer covekoljubivi i milostivi &og ne poznaje nemilostive" ,ako bi i mogao da pozna one koji 4u nisu slicni i koji su 4u tudjiB %naj dobro, da je svaka dusa dobila .svetiljku. i prosvetljenje od &oga i da sve duse ustaju u sretanje !ospodu, jer zele da se sretnu i sjedine s $jim" 4edjutim, mudre duse od &oga im datom prosvetljenju i .svetiljci. nalivaju ulje svojim dobrim delima, dok lude ostavljaju svoje svetiljke bez ulja da se ugase, jer nemaju dobrih dela kojima ce u njima zapaliti svetlost" 1ko, dakle, ne budemo cinili dobro ugasicemo svetlost &ozju koja je u nama" (*7
,?$,;- Je" ao #to covje 9ola(eci na 9ut do(va #luge #voje i 9"edade im /lago #voje@ i jednome dade 9et talanata8 a d"ugome dva8 a t"ecemu jedan8 #va ome 9"ema njegovoj moci& i odma! otide- A onaj #to 9"imi 9et talanata otide te "adi # njima8 i do/i jo# 9et talanata- Ta o i onaj #to 9"imi dva8 do/i i on jo# dva- A oji 9"imi jedan otide te ga (a o9a u (emlju i #a "i #"e/"o go#9oda"a #voga- A 9o#lije dugog v"emena dodje go#9oda" ovi! #luga8 i #tade #voditi "acun # njima" Posto je gore rekao5 .$e znate dana kada ce doci !ospod., !oAspod dodaje i ovu pricu kako bi pokazao da ce doci iznenada" On je pozvao svoje sluge kao covek koji se sprema na dalek put, i poverio im svoju imovinu, nesto jednom, nesto drugom" .'ovek koji polazi na put. jeste #ristos koji je nas radi postao covek" On je .otputovao. zato sto je uzisao na nebesa, ali i zbog svoje dugotrpeljivosti, jer ne trazi odmah plodove nasih dela, vec ceka na njih" $jegove .sluge. su oni kojima je poverena sluzba reci &ozje5 arhijereji, svestenici i djakoni, dakle, oni koji su primili duhovne darove, jedni vece, drugi manje, ali svaki prema svojoj sili,2*3 to jest, po meri svoje vere i cistote >srca?" &og ce poloziti Svoj dar za mene u onaj sasud koji 4u ja prinesem" 1ko, dakle, prinesem mali sasud, malo cu i primiti@ ako, opet, prinesem veliki, dobicu od $jega i veci dar" Onaj sluga koji je primio pet talanata odmah je otisao i umnozio ih" Pogledaj njegovo usrdje, kako ne lencari, vec se odmah daje na delanje, udvostrucujuci ono sto je primio" ,ada je covek obdaren govorom, bogatstvom, ugledom kod cara, ili bilo kojom drugom sposobnoscu ili umecem, on udvostrucava ono sto mu je dato, i ne koristi samo sebi vec zeli da pomogne i drugima" 4edjutim, onaj koji se brine samo o vlastitoj koristi, ne misleci na druge, zakopava svoj talanat, te zato biva i osudjen" 1ko vidis coveka pametnog i sposobnog, koji trosi svoju pamet u raznim sujetnim zanimanjima, prevarama i svetskim poslovima, s pravom mozes reci da je takav covek zaAkopao svoj talanat .u zemlju., dakle, u ovozemaljske poslove" 1li, nakon mnogo vremena vraca se Onaj koji je Svojim slugama poverio .srebro., to jest svoje bozanstvene reci, koje su .ciste >kao? srebro u vatri ocisceno.,2+3 ili prosto svaki dar koji coveka cini cuvenim i slavnim" $a kraju ih sve sabira kako bi cuo sta su ucinili s talantima oni koji su ih primili" .<$1<- * 9"i#tu9iv#i onaj #to je 9"imio 9et talanata8 done#e jo# 9et talanata govo"eci& Go#9oda"u8 9"edao #i mi 9et talanata@ evo jo# 9et talanata oje #am do/io # njima- A go#9o$ da" njegov "ece mu& %o/"o8 #lugo do/"i i vje"ni8 u malome #i /io vje"an8 nad mnogim cu te 9o#taviti@ udji u "ado#t go#9oda"a #vojega- A 9"i#tu9iv#i i onaj #to je 9"imio dva talanta "ece& Go#9oda"u8 9"edao #i mi dva talanta@ evo jo# dva talanta oja #am do/io # njima- A go#9oda" njegov "ece mu& %o/"o8 #lugo do/"i i vje"ni8 u malome #i /io vje"an8 nad mnogim cu te 9o#ta$ viti@ udji u "ado#t go#9oda"a #vojega- A 9"i#tu9iv#i i onaj #to je 9"imio jedan talant "ece& Go#9oda"u8 (nao #am da #i ti tv"d covje & (anje# gdje ni#i #ijao8 i # u9lja# gdje ni#i vijao@ 9a #e 9o/oja! i otido! te #a "i! talant tvoj u (emlju@ i evo ti tvoje- A go#9oda" njegov odgova"ajuci "ece mu& 4li i lijeni #lugo8 (nao #i da (anjem gdje ni#am #ijao8 i # u9ljam gdje ni#am vijao& T"e/alo je8 (ato moje #"e/"o da da# mjenjacima@ i do#av#i ja /i! u(eo #voje #a do/it om- U(mite8 da le od njega talant8 i 9odajte onome #to ima de#et talanata- Je" #va ome oji iMa dace #e8 i 9"eteci ce mu@ a od onoga oji nema8 i #to ima u(ece #e od njega- A nevaljaloga #lugu /acite u tamu naj "ajnju@ ondje ce /iti 9lac i # "gut (u/a!ospodar jednako pohvaljuje one sluge koji su se trudili i uvecali predati im dar, te svaki od njih slusa reci5 .=obro, slugo dobri i verni". ec .dobar. ovde oznacava .covekoljubivog i nezlobivog. coveka, onoga, koji svoju dobrotu prenosi na bliznje" Oni koji su se pokazali verni u malom bice postavljeni nad velikim" 1ko se u ovome zivotu udostojimo >nekih? blagodatnih darova, to ipak nije nista u poredjenju s buducim dobrima" . adost !ospodnja. je beskrajno veselje !ospoda koji se raduje Svojim delima, kako kaze =avid"2:3 Takvom radoscu svojim delima raduju se i svetitelji, kao (**
sto i gresnici tuguju zbog svojih >zlih? dela i kaju se zbog njih" Svetitelji kao svoje bogatstvo imaju !ospoda i raduju se $jemu" Vidis kako su obojica sluga udostojeni istih blaga, i onaj koji je primio pet talanata, i onaj koji je primio dva" ,ada, dakle, covek primi malo, ali pravilno koristi dobijeni dar, bez obzira koliko mali on bio, dobice istu cast kao onaj koji je mnogo primio i mnogo postigao" %ato se svaki covek smatra uspesnim po tome koliko je postigao u onome sto mu je dato" Takve su zahvalne sluge, dok zli i lenji sluga opravdava sebe na njemu svojstven nacin" On svoga gospodara naziva .tvrdim covekom., kao sto danas tako mnogi nazivaju svoje ucitelje" Tesko je traziti poslusnost od ljudi, koje &og nije nacinio poslusnim, niti u njima zasejao seme pokornosti" -pravo je to ono sto misli zli sluga kada kaze5 .%anjes gde nisi sejao.@ drugim recima, trazis pokornost od onoga u kome nisi zasejao seme pokornosti" $azivajuci gospodara .tvrdim., sluga osudjuje samoga sebe" On je upravo zato bio duzan da se jos vise potrudi, posto je znao da mu je gospodar tvrd i strog, jer ako on trazi uzdarje od drugih jos vise ce traziti i od njega" %ato je trebalo da umnozi primljeni talant i nacini sebi ucenike, od kojih bi !ospod mogao da zatrazi ono sto su duzni"203 #ristos svoje ucenike naziva .menjacima., jer oni strogo odgovaraju za rec koja im je poverena" ,akav .dobitak. >kamatu? On ocekuje od ucenikaB =a pokazu svoja dela, jer ucenik koji primi rec od ucitelja, mora ne samo da je sacuva i vrati je u celosti vec da uz nju preda i .dobitak., to jest, dobra dela" Tako !ospod oduzima dar od zlog i lenjog sluge" Onaj ko je primio dar da bi njime koristio drugima, a to ne cini, i sam gubi predati mu dar" Vidis da onaj koji se vise trudi dobija i veci dar >od &oga?B Onome koji se potrudi dace se veca blagodat i to u izobilju" 1li, od coveka koji se ne trudi uzece se i onaj dar koji misli da ima, jer onaj koji nema revnosti i ne trguje sa onim sto mu je povereno zapravo i nema dar vec samo misli da ga ima" On ga je izgubio svojim nemarom i lenjoscu" 1,$11- A ada dodje Sin =ovjeciji u #lavi #vojoj i #vi #veti andjeli # njim8 tada ce #je#ti na 9"ije#to #lave #voje- * #a/"ace #e 9"ed njim #vi na"odi80;2 i "a(lucice jedne od d"ugi! ao 9a#ti" #to "a(lucuje ovce od ja"adi- * 9o#tavice ovce # de#ne #t"ane #e/i8 a ja"ad # lijeve!ospod kaze5 .,ada dodje u slavi Svojoj., posto je $jegov prvi dolazak prosao uz bescasce i uvrede" ,ada bude drugi put dosao doci ce u slavi, pracen andjelima" $ajpre ce razdvojiti svetitelje od gresnika, izbavljajuci ih tako od patnji, i postavice ih >Sebi s desne strane? i govorice im" Svetitelje naziva .ovcama., zbog njihove krotosti i zato sto nam oni poput ovaca daju svoje plodove i sluze nam, kao ovce koje nam daju .vunu., to jest, bozanski i duAhovni pokrov, i .mleko. kao duhovnu hranu" ,;arad. su gresnici, jer oni hode po urvinama >greha? i neuredni su i besplodni kao jarad"2()3 1?$?<- Tada ce "eci =a" onima #to mu #toje # de#ne #t"ane& +odite /lago#loveni Oca mojega@ na#ledite =a"#tvo oje vam je 9"i9"emljeno od 9o#tanja #vijeta- Je" ogladnje!8 i dado#te mi da jedem@ o(ednje!8 i na9oji#te me@ #t"anac /ija!8 i 9"imi#te me@ nag /ija!8 i odjenu#te me@ /ole#tan /ija!8 i 9o#jeti#te me@ u tamnici /ija!8 i dodjo#te mi- Tada ce mu odgovo"iti 9"avednici govo"eci& Go#9ode8 ad te vidje#mo gladna8 i na!"ani#mo> *li (edna8 i na9oji#mo> :ad li te vidje#mo #t"anca8 i 9"imi#mo> *li naga i odjenu#mo> :ad li te vidje#mo /ole#na ili u tamnici8 i dodjo#mo ti> * odgova"ajuci =a" "eci ce im& 4ai#ta vam a(em& ad ucini#te jednome od ove moje najmanje /"ace8 meni ucini#te=ok prvo ne presudi, !ospod nikoga ne nagradjuje niti kaznjava" &uduci covekoljubiv, On i nas uci da ne kaznjavamo druge dok dobro ne ispitamo njihovu krivicu" Tako oni koji budu kaznjeni, posle suda nece imati nikakvog izgovora" .&lagoslovenim. naziva svetitelje, jer ih je Otac primio >u 'arstvo nebesko?" $aziva ih naslednicima 'arstva kako bi pokazao da ih &og cini zajednicarima Svoje slave, kao Svoje sinove" $ije im rekao .primite. vec .nasledite., kao sto sinovi nasledjuju (*+
imanje svoga oca" ,=ajmanjom bracom. zove svoje ucenike, ili prosto siromahe, jer svaki siromah je brat #ristov posto je i sam #ristos ziveo u siromastvu" Vidis li &ozju pravednost, kako pohvaljuje svetitelje, ali i njihovu blagomislenost, jer smireno poricu da su 4u sluzili" /pak, ono sto je ucinjeno siromasima !ospod prima kao ucinjeno Sebi" ?,$?6- Tada ce "eci i onima #to mu #toje # lijeve #t"ane& *dite od mene8 9"o leti8 u oganj vjecni oji je 9"i9"avljen djavolu i andjelima njegovim- Je" ogladnje!8 i ne dado#te mi da jedem@ o(ednje!8 i ne na9oji#te me@ #t"anac /ija!8 i ne 9"imi#te me@ nag /ija!8 i ne odjenu#te me@ /ole#tan i u tamnici /ija!8 i ne 9o#jeti#te me- Tada ce mu odgovo"iti oni govo"eci& Go#9ode8 ad te vidje#mo gladna ili (edna8 ili #t"anca ili naga8 ili /ole#na ili u tamnici8 i ne 9o#lu(i#mo ti> Tada ce im odgo$vo"iti govo"eci& 4ai#ta vam a(em& ad ne ucini#te jednome od ovi! najmanji!8 ni meni ne ucini#te- * ovi ce otici u mu u vjecnu8 a 9"avednici u (ivot vjecniOne koji su s leve strane salje u oganj pripremljen za djavola" Posto su demoni nemilosrdni i prema nama se ponasaju surovo i neprijateljski, razumljivo je da istom kaznom budu kaznjeni i oni koji su jednomisleni s njima i koji bivaju prokleti zbog svojih vlastiAtih dela" Vidis da &og nije pripremio oganj za ljude, niti je stvorio pakao za nas, vec za djavola, ali mi sami sebe cinimo vinovnicima pakla" %adrhti, dakle, o covece, i razumi iz ovoga da ovi ljudi nisu kaznjeni zbog bluda, otimacine ili nekog drugog zlog dela, vec zato sto nisu cinili dobro" %aista, ako dobro razmislis, grabljivac je onaj koji ima mnogo, a ne daje milostinju, cak iako javno nikome ne cini nepravdu" Sve sto on poseduje preko svojih potreba oteo je od onih koji su u oskudici i koji nista od njega nisu primili" =a je s njima podelio svoje imanje, oni ne bi ni oskudevali" 1li, posto je on svoje blago zakljucao i prisvojio za sebe, oni su se nasli u siromastvu" %ato je nemilostiv covek lopov i cini nepravdu svima onima kojima je mogao pomoci, a nije pomogao" Stoga ce on i njemu slicni otici u vecnu muku bez kraja, a pravednici u vecni zivot" ,ao sto svetitelji obitavaju u beskonacnoj radosti, tako ce nepravedni naslediti vecno mucenje, iako Origen2((3 praznoslovi da ce paklenim mukama doci kraj i da gresnici nece biti vecno muceni, te da ce doci vreme kada ce i oni uci u obitalista pravednih, ocisceni paklenim mukama" Origenovo ucenje je ovde jasno opovrgnuto kada !ospod govori o .vecnoj muci., koja nema kraja, i kada pravednike uporedjuje sa ovcama, a nepravedne s jaradima" ,ao sto jare nikada ne moze postati ovca, tako se ni gresnik >posle Suda? nikada ne moze ocistiti i postati pravednik" .,rajnja tama. >koja se spominje u prethodnoj prici o talantima? sasvim je daleko od svetlosti &ozje, sto mucenje cini jos tezim" Postoji i drugi razlog koji bi mogao da se spomene5 gresnik je jos u ovome zivotu u tami, posto je otpao od .Sunca Pravde., ali kako postoji nada za obracenja, to jos nije .krajnja tama." 4edjutim, kada umre i kada se ispitaju zla dela koja je pocinio, tada ga obuzima .krajnja tama."2(23 Tada vise nema nade za obracenje i gresnik ostaje potpuno lisen &ozjih blaga" =ok je jos u ovome zivotu, covek donekle uziva dobra &ozja, mislim na vestastveno blago, i veruje da je na neki nacin sluga &ozji i da obitava u ovom stvorenom svetu kao u domu &ozjem, hranjen i pomagan &ogom" 1li, onda ce potpuno biti odsecen od &oga, i nece imati nikakvog udela u $jegovim dobrima" To je ta tama koja se naziva .krajnjom., u poredjenju sa ovdasnjom tamom koja nije .krajnja., posto gresnik jos nije potpuno odsecen od &oga" %ato i ti bezi od nemilostivosti i cini milostinju, ne samo telesno vec nadasve duhovno" $ahrani #rista koji je .gladan. naseg spasenja" 1ko nahranis i napojis onoga koji je gladan i zedan duhovnog ucenja, nahranio si i napojio samog #rista, jer u svakom hriscaninu zivi #ristos i njegova vera se hrani i jaca ucenjem" 1ko ugledas nekoga ko se kao stranac otudjio od nebeske otadzbine, uzmi ga sa sobom" =ok ti budes uzlazio na nebesa, povedi i njega sa sobom da se ne bi propovedajuci drugima sam pokazao neiskusan" 1ko neko zbaci sa sebe odecu netruleznosti koju je dobio na krstenju, i ostane nag, odeni ga, a raslabljenom u veri pomozi, kako kaze Pavle"2(93 Posecuj onoga koji je zatvoren u mracnoj .tamnici. ovoga tela i (*:
savetom tvojim obasjaj ga kao svetloscu" -praznjavaj, dakle, ovih sest vrsta ljubavi, telesno i nadasve dusevno, jer buduci da smo sastavljeni od duse i tela, to oboje mogu da ucestvuju u ovim delima ljubavi"
NAPOMENA&
(" -p" Ps" 77, Pesmu nad pesmama, ( 4ak" D59: 2" %latoust kaze5 .To Spasitelj govori ili da bi se saobrazio prici ili da bi pokazao da ce se Vaskrsenje desiti u
ponoc., >/bid?" &l" ;eronim ide jos dalje pa tvrdi da postoji jevrejsko predanje. po kome ce .#ristos doci u ponoc, kao sto je bio slucaj u Egiptu, kada se slavila Pasha i kada je andjeo kaznitelj dolazio, i !ospod prolazio nad kucama., >/bid"? up" 2 4oj" (2" Postoji drevno predanje u Pravoslavnoj 'rkvi da ce !ospod doci u noci izmedju subote i nedelje, i zato je od davnina medju hriscanima postojao obicaj da vernici u subotu vece ostaju duze na molitvi i bdeniju u ocekivanju svog %enika"
9" -p" ( ,or" (*5*2@ ( Sol" 75(+ 7" -p" 4t" +522@ 6k" ((597 *" .&og predvidja., pise prepodobni Otac ;ustin, .kako ce koji covek upotrebiti slobodnu volju svoju i sve sile
svoje, pa mu prema tome i poverava kolicinu blaga Svoga, imovine Svoje" !lavno je da ni rdjavog i lenjog slugu Svog ne ostavlja bez blaga, jer i njemu daje jedan talant" 1 to jeB A &ogolika dusa sa svima bogolikim svojstvima svojim5 razumom, osecanjem, ljubavlju, istinom, pravdom, molitvom, slobodom." >/bid, str" 70(?"
+" Ps" (25+ :" Ps" ()759( 0" .Slugama prilici da daju, dok je na gospodaru da trazi" %ato >lenji? sluga kaze gospodaru5 EVidevsi da je tvoja
zapovest tvrda jer trazis poslusnost od ljudi, koje po prirodi nisi nacinio poslusnim, uplasio sam se da ne ostanem nemaran, pa sam sacuvao ono sto mi je predato ne trudeci se oko drugih""". Eh collatione Venet" S" 4arci
D" Ovo mesto je zadalo poteskoca tumacima, jer nije sasvim jasno da li se reci .svi narodi. odnosi samo na
hriscane ili na sve ljude, dakle i neznabosce" Origen pise5 .$ije sasvim jasno, da li rec EsviE znaci Eod svih pokoljenjaE >ab omnibus generationibus? ili od onih koji ce ostati do dana suda, ili pak od onih koji su poverovali u &oga kroz #rista., >Tumacenje Evandjelja od 4ateja, 4igne P"!" t"(9?" %igaben smatra da je ovde rec samo o hriscanima, sto se jasno moze videti iz razgovora 'ara sa svojim podanicima" Tada se sasvim prirodno postavlja pitanje da li ce drugi narodi, osim hriscanskih, biti sudjeni ili neB -koliko nece, tada sud nece biti sveopsti" $eki tumaci su misljenja da ce sud zaista biti sveopsti i njemu ce biti podvrgnuti svi ljudi, samo ce hriscani na njemu biti sudjeni na osnovu #ristovog zakona, dok ce neznabosci biti sudjeni po prirodnom zakonu >up" im" 2,(2A(+?" - ;ovanovom Evandjelju se moze videti da se ne sudi svima, vec samo onima koji nisu poverovali u ;edinorodnog Sina &ozjega, dok oni koji veruju u #rista i Oca koji !a je poslao imaju zivot vecni i ne dolaze na sud, vec prelaze iz smrti u zivot >up" ;n" 9,(0A2(@ *,27?
()" -p" ;ez" 975(: ((" Origen je bio veliki crkveni pisac i egzegeta 9" veka, cija su pogresna ucenja >medju njima i ucenje o
apokatastazi, vaspostavljenju svega osudjena na Petom Vaseljenskom Saboru, odrzanom u ,onstantinopolju **9" god" Origen je, buduci pod velikim uticajem platonizma i gnosticizma, ucio da &og vecno stvara >a ne samo u vremenu, kao sto 'rkva uci?" Smatrao je da svi ljudi moraju da prodju kroz .ociscenje. posle svoje smrti, pri cemu pravednici odmah dobijaju ociscenje od &oga, dok gresnici prolaze kroz proces svojevrsne metempsihoze i bivaju ociscavani kroz cikluse ociscenja >njihov broj zavisi od stepena gresnosti? u drugim svetovima koji ce se nastupiti posle ovoga" $a kraju ce se svi ocistiti i biti spaseni, pa cak i demoni" =akle, prema njegovom ucenju pakao je svojevrsno cistiliste privremenog karaktera, iako ga prosti vernici smatraju
(*0
vecnom mukom" $a kraju ce nastupiti .vaspostavljenje svega. s ponovnim dolaskom #rista na svet i duhovnim vaskrsenjem tela"
(2" &ogomudro sagledavajuci ovu tajnu Prep" 1vva ;ustin kaze5 .Saljuci ga u tamu najkrajnju, &og je postupio kao
pravedni i milosrdni sudija, jer ga je poslao tamo kuda je on svim svojim bicem hrlio i hitao" &og bi bio nasilnik i tiranin da ga je na silu uveo i nastanio u Svom nebeskom bozanskom 'arstvu" 1li i ovde On postupa kao &og ljubavi@ ne primorava slobodno stvorenje, coveka, da silom udje u $jegovo 'arstvo" To bi bilo i neprirodno i nelogicno" ;er da bi se vecito zivelo u 'arstvu &ozjem, treba voleti &oga5 svim srcem svojim, svom dusom svojom, svom mislju svojom, svom snagom svojom, i svim bicem svojim dobrovoljno pripadati &ogu." >/bid, str" 70+?"
(9" (",or" 952
(*D
=V1=ESET / SEST1 !61V1 Po#lednje 9"ed# a(ivanje #t"adanja8 (ave"a Judejaca 9"otiv +"i#ta8 9oma(anje u Vitaniji8 Judino i(daj#tvo8 Pa#!alna vece"a i P"ice#ce8 molitva u Get#imaniji8 Judin 9olju/ac8 !vatanje +"i#ta i vodjenje 9"ed :ajafu i Sined"ioin8 Pet"ovo od"icanje i ajanje ,$.- * ada #v"#i *#u# #ve "ijeci ove8 "ece ucenicima #vojima& 4nate da ce (a dva dana /iti Pa#!a0,2 i Sin =ovjeciji /ice 9"edan da #e "a(a9ne" Posto je vec spomenuo 'arstvo i nagradu, bilo je vreme da kaze nesto i o Svome stradanju, pa /sus kao da govori5 .Oni koji me razapnu zasluzice oganj". 1$5- Tada #e # u9i#e 9"vo#ve#tenici i nji(evnici i #ta"je#ine na"odne u dvo" 9"o#ve#teni a 9o imenu :ajafa@ i #avjetova#e #e a o /i *#u#a na 9"eva"u u!vatili i u/ili- * govo"a!u& Ali ne o 9"a(ni u8 da #e ne /i na"od 9o/unio" /ako je %akon predvidjao samo jednog prvosvestenika,223 koji je dozivotno obavljao svoju sluzbu, ;evreji su ih imali mnogo jer su mimo %akona birali novog prvosvestenika svake godine"293 Tako su te godine oni dosli prvosvesteniku da bi se s njim posavetovali o ubistvu, posto je duznost prvosvestenika bila da kaznjava ubice"273 Ovde se .prvosvestenicima. nazivaju oni koji su vec bili ispunili svoju jednogodisnju sluzbu" $ameravajuci da pocine bezbozno ubistvo, nisu se bojali &oga, vec naroda" Plasili su se da ubiju /susa na dan praznika, jer bi u tom slucaju narod mogao da ustane u $jegovu odbranu, ili da zbog ubistva ne ucestvuje u prinosu propisanih zrtava, zbog cega bi prvosvestenici ostali bez zarade koju su dobijali od zrtvovanja" Verovatno su se takodje plasili da !a ubiju na sam dan praznika jer bi tada $jegova smrt svima postala poznata i slavna, dok su oni zeleli da potpuno izbrisu svako secanje na $jega" %ato su se pre praznika dogovorili da !a ubiju odmah po prazniku" 4edjutim, /sus im dozvoljava da !a uhvate u vreme Pashe, zeleci time da pokaze da ide na stradanje ne kada to oni hoce vec kada sam to zeli, kako bi se na dan predobraziteljne Pashe svrsila istinska Pasha" /z ovoga takodje mozemo da razumemo koliko su bili krvolocni, jer iako nisu nameravali da ubiju /susa na dan praznika, kada su nasli izdajnika, pocinili su ubistvo bas na taj dan, zaboravljajuci cak i narod, samo da bi ispunili svoju nameru" 6$7- A ad *#u# /je#e u Vitaniji u uci Simona gu/avoga8 9"i#tu9i mu (ena # alava#t"ovom 9o#udom mi"i#a # u9ocjenoga8 i i(li na glavu njegovu ada #jedja#e (a t"9e(om" $eki kazu da cetvorica evandjelista spominju tri zene koje su pomazale !ospoda" =rugi, opet, kazu da ih je samo dve5 4arija, sestra 6azarova, iz ;ovanovog Evandjelja, i ova koju sada ovde spominje 4atej, koja je, opet, ona ista o kojoj govore 6uka i 4arko" $eki kazu da je ovaj Simon gubavi bio 6azarev otac i da ga je #ristos ocistio od gube i potom obedovao kod njega" Prica se da je !ospod svoje ucenike poslao njemu kada im je rekao da idu coveku koji ce im pokazati zastrtu gornju sobu" On je, kako kazu, potom i primio !ospoda koji je kod njega proslavio Pashu" ,ada je, dakle, zena2*3 videla ociscenog gubavca, sa smeloscu je poverovala da ce i ona primiti oprostaj grehova i (+)
ociscenje od dusevne gube" Ona je ispovedila veliku veru kada je bez oklevanja izlila tako skupoceno miro"2+3 /zlila ga je na $jegovu glavu, odajuci pocast najvaznijem delu tela" %ato i ti, covece, ako bolujes od dusevne i farisejske lepre koja gordi i otudjuje od &oga, primi /susa u .dom. svoj i pomazi !a .mirom. vrlina, jer i ti mozes da nabavis miro za /susa koji te iscelio od lepre i da ga izlijes na $jegovu glavu" Sta je .glava. #ristova ako ne $jegovo bozanstvo kome se prinosi miomiris vrlinaB .$eka se ispravi., kaze =avid, .molitva moja kao kad pred Tobom, !ospode".2:3 Prinesi, dakle, #ristovom bozanstvu miomiris mira, spravljenog od mnogih vrlina" 1ko ucis da #ristos nije samo prost covek vec i &og, tada si mirom pomazao $jegovu .glavu., to jest, proslavio si $jegovo bozanstvo recima bogoslovlja" A$,,- A ad ovo vidje#e ucenici njegovi8 negodova#e govo"eci& =emu ova #teta> Je" #e moga#e ovaj mi"i# 9"odati # u9o i dati #i"oma#ima- A "a(umjev#i *#u# "ece im& Sto ometate (enu> Ona ucini do/"o djelo na meni- Je" #i"oma!e imate #vagda #a #o/om8 a mene nemate #vagdaPosto su ucenici vec dosta culi o milostinji i razumeli koliko je ona vazna, prekorili su zenu misleci da je &ogu draza milost prema drugim ljudima nego li cast koja se $jemu samom ukazuje" !ospod, medjutim, zamera ucenicima sto su nepravedno prekorili zenu" $e treba ocekivati uzvisene stvari od onih koji su se tek obratili #ristu, posebno ne od jedne slabe zene, vec primiti od njih onoliko vere koliko imaju" ,ada neko prinese dar &ogu nemoj ga odvracati i prezirati njegovo usrdje, saljuci ga da svoj dar poda siromasima, vec mu dopusti da ispuni ono sto je namerio" 1ko zatrazi tvoj savet, da li da poda >prilog? siromasima ili da prilozi &ogu, savetuj ga da pomogne siromasima" 4edjutim, ako je vec prineo dar &ogu, nema razloga da ga odvracas, jer cast koja se ukazuje &ogu treba vise ceniti od svega drugog, cak i od same milostinje" /ako znamo da #ristos u svome covekoljublju prima milost ukazanu drugima kao $jemu ucinjen dar, ipak ne treba prezreti &oga i ciniti samo miAlostinju" ,ada bi tako bilo, morali bismo da krademo dragocenosti iz hramova i ukradeno dajemo siromasima" 1li, nije tako, i da bi mogaoda razumes da nije isto biti milostiv prema siromasima i -kazivati cast samome #ristu i sluziti 4u, pocuj sledece reci5 .Siromahe., kaze, .imate svagda sa sobom, a 4ene nemate svagda". Vidis li, dakle, da je jedno sluziti #ristu, a drugo ukazivati milost siromasima, iako #ristos u svome covekoljublju ono sto je ucinjeno siromasnim prima kao Svoje" ,.$,1- A ona i(liv#i mi"i# ovaj na tijelo moje8 ucini to (a moj 9og"e/- 4ai#ta vam a(em& Gdje #e god u#9"o9ovijeda ovo jevandjelje 9o #vemu #vijetu8 a(ace #e (a #9omen njen i ovo #to ona ucini!ospod nas uci da je zena ovo ucinila po nekom bozanskom nadahnucu, nagovestavajuci $jegovu smrt i pogreb $jegovog tela" !ospod ne bi dozvolio da !a pomaze mirom da to delo nije skrivalo neku tajnu" On je kao &og predskazao ono sto ce se dogoditi A da ce se o delu ove zene svuda kazivati u njenu pohvalu" Pogledaj &ozje covekoljublje, kako nagradjuje zenu velikim darom" Obecava joj da ce se o njoj posvuda govoriti, dok god bude Evandjelja" ,ako je miro simvolizovalo $jegovo pogrebenjeB ,od ;evreja je bio obicaj da tela pripremaju za pogreb tako sto su pomazivana mirom, kao sto su cinili Egipcani" To su radili da bi sprecili raspadanje tela i sirenje neprijatanog zadaha" %ato kaze5 ./zlivajuci miro, zena pokazuje da ce 4oje telo biti pogrebeno". Sve ovo govori kako bi posramio i prekorio ;udu koji ce !a izdati i predati na smrt" azumi ovo i u prenesenom smislu" .!ubavac. oznacava neznabozacki narod" .%ena gresnica. je sinagoga i 'rkva od neznabozaca, koja je izlila .miro., to jest, veru na #ristovu .!lavu., koja je $jegovo bozanstvo" Svako ko veruje da je #ristos &og izliva miro na glavu $jegovu" 1li ;uda, koji je prekorio zenu, predstavlja, kako kaze ;ovan,203 ;evreje, koji do danasnjeg dana gundjaju protiv 'rkve" (+(
,?$,6- Tada jedan od dvanae#to"ice 9o imenu Juda *# a"iot# i8 otide 9"vo#ve#tenicima8 i "ece& Sta cete mi dati i ja cu vam ga i(dati> A oni mu 9olo(i#e t"ide#et #"e/"eni a- * od tada t"a(a#e (godno v"ijeme da ga i(da" ,ada je zena strankinja i bludnica ukazala /susu takvu cast, tada $jegov ucenik odlazi da !a izda" Evandjelist ne kaze slucajno5 .Tada otide., vec s namerom da pokaze ;udinu bestidnost" On dodaje ime .iskariotski. kako bi sto jasnije pokazao o kome je rec, jer je postojao i drugi ;uda, koji se jos zvao 6evej"2D3 /zdajnik je, medjutim, bio iz nekog sela po imenu /skara"2()3 .1 oni mu polozise2((3 trideset srebrenika., to jest, dogovorili su se i odlucili da mu daju toliko novca, a ne kao sto mnogi misle da su toliko novca vec odbrojali i platili mu" .>/ od tada? trazase zgodno vreme., kako bi !a izdao kada bude sam" &uduci da su se plasili naroda, unajmili su ;udu da ih obavesti kada /sus bude sam" ,7$,;- A u 9"vi dan /e# va#ni! !lje/ova8 9"i#tu9i#e ucenici *#u#u govo"eci mu& Gdje !oce# da ti ugotovimo da jede# Pa#!u> A on "ece& *dite u g"ad tome i tome8 i a(ite mu& Ucitelj a(e& V"ijeme je moje /li(u8 od te/e cu da ucinim Pa#!u #a ucenicima #vojim- * ucenici ucini#e a o im (a9ovjedi *#u#8 i ugotovi#e Pa#!u" .Prvim danom beskvasnih hlebova. evandjelista naziva dan uoci .beskvasnih hlebova." Pashu je trebalo da jedu u petak uvece, koji se zato i nazivao danom beskvasnih hlebova, ali, !ospod je poslao ucenike u cetvrtak, u dan koji evandjelista naziva .prvim danom beskvasnih hlebova.,2(23 zato sto je prethodio petku, kada su se uvece, >po obicaju? jeli beskvasni hlebovi" Tada 4u prilaze ucenici i pitaju ga5 .!de hoces da ti ugotovimo da jedes PashuB.,2(93 posto ni oni ni On nisu imali svoju kucu" /sus ih salje nepoznatom coveku koji ni njih nije poznavao, kao sto je ucinio onda kada ih je poslao da pronadju magarca" Time im je pokazao da je u stanju da samo Svojim recima privoli cak i one koji !a uopste ne poznaju da !a prihvate" !ospod je zeleo da otpraznuje Pashu kako ;evreji ne bi mislili da se protivi %akonu" .Svojim vremenom. naziva svoje zaklanje, da bismo mi razumeli da On nije ubijen ne znajuci sta !a ceka i protivno Svojoj volji" ecima5 .,od tebe cu da ucinim Pashu., dodaje5 ."""sa Svojim ucenicima., kako bi sve bilo spremno za veci broj gostiju koji ce doci" .<$..- A ad /i uvece8 #jede (a t"9e(u #a %vanae#to"icom uceni a i do jedja!u "ece im& 4ai#ta vam a(em@ jedan od va# i(dace me- * o(alo#tiv#i #e veoma 9oce mu #va i od nji! govo"iti& %a ni#am ja8 Go#9odeB $a osnovu ovih reci neki misle da te godine !ospod nije jeo Pashu, jer kazu da se pashalno jagnje jelo samo stojeci" &uduci da je !ospod sedeo, nije, dakle, ni jeo Pashu" /pak, mozemo pretpostaviti da je prvo jeo Pashu stojeci, pa je onda seo i predao ucenicima Svoje Tajne"2(73 Prvo je otpraznovao >starozavetnu? Pashu kao predobrazac, a zatim je izvrsio u stvarnosti" On predskazuje ono sto ce ;uda uciniti da bi ga ispravio i posramio ako nicim drugim, onda zajednickom trpezom, ali i da bi ga ispunio strahom i uzasom sto izdaje &oga koji poznaje srca >ljudi?" =rugi ucenici bili su uzasnuti, jer iako su imali cistu savest, vise su nade polagali u #rista nego li u same sebe, posto je On bolje od njih poznavao njihova srca" .1$.5- A on odgova"ajuci "ece& :oji umoci #a mnom "u u u (djelu onaj ce me i(dati- Sin =ovjeciji8 da le8 ide ao #to je 9i#ano (a njega@ ali te# o onome covje u oji i(da Sina =ovjecijeg@ /olje /i mu /ilo da #e nije "odio taj covje - A Juda8 i(dajni njegov8 odgova"ajuci "ece& %a ni#am ja8 Ucitelju> )ece mu& Ti a(a-
(+2
;avno ukorava izdajnika, posto se ovaj nije pokajao kada ga je prethodno tajno ukoreo" %ato ga sada javno izoblicava govoreci5 .,oji umoci sa 4nom ruku u zdelu"""., kako bi se barem u tom trenutku ispravio" 1li, buduci bestidan, ;uda je umocio ruku u #ristovu zdelu" !ospod tada kaze5 .Sin 'oveciji ide, kao sto je pisano za $jega". =akle, iako je predodredjeno2(*3 da #ristos postrada za spasenje sveta, ne treba za nase spasenje smatrati zasluznim i ;udu, vec ga radije treba sazalevati" Ono sto je uradio nije ucinio kao saradnik u &ozjoj nameri, vec iz svoje vlastite zlobe" 1ko pak dobro razmislis ni #ristos ranije nije zeleo da bude raspet"2(+3 To pokazuje kada se >u !etsimaniji? moli da !a mimoidje casa stradanja" 1li, buduci da je >po Svojoj bozanskoj prirodi? znao pre svih vekova kako se ljudi zbog zlobe neprijatelja ne mogu drugacije spasti, ono sto prethodno nije bila $jegova namera sada to postaje" !ovoreci da bi bolje bilo da se nije rodio taj covek koji ce !a izdati, pokazuje da je bolje ne postojati nego li ziveti u grehu" Obrati paznju na reci .Sin 'oveciji ide"""., koje pokazuju da $jegovo umiranje nece biti smrt vec odlazak na drugo mesto" .6- * ad jedja!u8 u(e *#u# !lje/0,72 i /lago#loviv#i 9"elomi ga8 i dava#e ucenicima8 i "ece& U(mite8 jedite@ ovo je tijelo moje" 4atej dodaje reci5 .i kad jedjahu., kako bi pokazao ;udinu necovecnost, jer da je ;uda bio zver postao bi pitomiji kusajuci hranu sa zajednicke trpeze" 1li, iako izoblicen, on ne samo da nije dosao k sebi vec je ostao nepokajan okusivsi i samo Telo #ristovo" $eki tumaci kazu da je #ristos dao Tajne drugim ucenicima, tek posto je ;uda izisao"2(03 Tako bi valjalo da i mi cinimo i uskracujemo Tajne necastivim ljudima" Pre nego sto ce prelomiti hleb, !ospod je zablagodario da bi i nas naucio da #leb prinosimo sa blagodarnoscu >&ogu?"2(D3 /stovremeno, ovim pokazuje da On dobrovoljno prihvata lomljenje Svoga Tela, to jest, Svoje umiranje,22)3 i ne pokazuje gorcinu, kao da je rec o necemu protivnom $jegovoj volji, da bismo i mi, na isti nacin dobrovoljno mogli da prihvatimo mucenicko stradanje >$jega radi?" !ovoreci .Ovo je Telo 4oje., pokazuje da je hleb koji je osvecen na zrtveniku istinsko Telo !ospodnje, a ne $jegova slika" On ne kaze5 .Ovo je slika >4oga Tela?., vec .Ovo je Telo 4oje." $a neizreciv nacin >predlozeni? hleb se menja, iako i dalje zadrzava izgled >obicnog? hleba" Posto smo slabi i ne mozemo da podnesemo da jedemo sirovo meso, a ponajmanje ljudsko, ono i dalje izgleda kao hleb, premda je u stvari meso" .7$.A- * u(e ca#u i (a/lagoda"iv#i dade im govo"eci& Pijte i( nje #vi@ je" je ovo "v moja Novoga (avjeta oja #e 9"olijeva (a mnoge "adi ot9u#tenja g"ije!ova,ao sto u Starom %avetu postoji zrtva i krv, tako i u $ovom %avetu imamo krv i zrtvu" ,aze5 .,oja se proliva za mnoge., sto znaci .za sve., jer su .svi. takodje i .mnogi." %asto gore nije rekao5 .-zmite, jedite svi., vec samo ovde kaze5 .Pijte iz nje sviB. $eki kazu da je to rekao zbog ;ude, jer je ;uda uzeo #leb i nije ga pojeo, vec ga je sakrio, kako bi ;evrejima pokazao #leb koji je /sus nazvao Svojim Telom" /pak, ;uda je ispio casu, iako protiv svoje volje, posto to nikako nije mogao da sakrije" %ato je, dakle, #ristos rekao5 .Pijte iz nje svi". - prenesenom smislu, neki kazu da svi ljudi ne mogu da pristupe tvrdoj hrani, vec samo oni koji su savrseniji, dok svi mogu da piju" %bog toga On kaze5 .Pijte iz nje svi., jer su svi u stanju da rime prostija ucenja" .;- :a(em vam 9a da necu od#ada 9iti ovoga "oda vi$nog"ad# oga do onoga dana ada cu 9iti # vama novoga u =a"#tvu Oca mojegaPosto je ispio casu, !ospod se odrice telesnog pica, ali obecava neki drugi nacin pijenja u 'arstvu, to jest, posle Vaskrsenja" $aime, kada je vaskrsao, jeo je i pio na neki novi nacin, ne zato sto 4u je bila potrebna hrana telesnog ukusa vec da bi potvrdio istinsku prirodu Svoga tela"22(3 On s pravom naziva Svoje Vaskrsenje .'arstvom., jer kada je pobedio smrt zaista se pokazao kao 'ar" 1li ovo (+9
mozes razumeti i na sledeci nacin5 .novo pice. je otkrovenje tajni &ozjih, koje ce biti otkrivene u 'arstvu &ozjem, to jest po drugom dolasku >!ospodnjem?" One su .nove., to jest, takve su prirode da za njih nikada nismo culi" ,aze se da ce ih #ristos .piti. zajedno sa nama, zato sto On smatra da je $jegova hrana i pice nama na korist"
1<- * ot9ojav#i !valu8 i(idjo#e na go"u Ma#lin# u"2223 ,ada su vecerali, otpevali su hvalu, kako bismo i mi naucili da tako cinimo" /sus je otisao na 4aslinsku goru, a ne na neko drugo mesto, da ne bi izgledalo da bezi" On ne odlazi na neko nepoznato mesto, vec na mesto koje je bilo >dobro? znano ;evrejima"2293 /stovremeno, odlazi iz krvozednog grada, ostavljajuci ga i prepustajuci stradanjima, kako bi kasnije mogao prekoriti ;evreje sto su !a gonili i onda kada je otisao od njih" 1,$1.- Tada im "ece *#u#& Svi cete #e vi #a/la(niti o mene ovu noc@ je" u Pi#mu #toji& Uda"icu 9a#ti"a8 i ovce #tada "a(/jeci ce #e- A 9o va# "#enju #vome otici cu 9"ed vama u GalilejuOn kao &og predskazuje sta ce se dogoditi, a da se ucenici ne bi sablaznili pomislivsi da ih optuzuje, govori im da je pisano5 .-daricu pastira i ovce stada razbeci ce se". Ovim zeli da kaze5 ,;a sam vas sve zajedno sabrao, a posle 4oga odlaska vi cete se razbeci". %a Oca se kaze da ce .udariti. Sina, jer su ;evreji po $jegovoj zamisli, bolje receno, $jegovom dopustenju, raspeli !ospoda" /ako je bio u mogucnosti da ih spreci u tome, On to nije ucinio, pa se zato i kaze da je Otac .udario. >pastira? po dopustenju"2273 Potom ih tesi blagovesteci im da ce vaAskrsnuti i otici pred njima u !alileju" Ovim pokazuje da ce ostaviti ;erusalim i otici neznaboscima, buduci da su neznabosci ziveli u !alileji" 11$1?- A Peta" odgovo"iv#i "ece mu& A o #e i #vi #a/la(ne o te/e8 ja #e necu ni ad #a/la(niti)ece mu *#u#& 4ai#ta ti a(em& Noca#8 9"ije nego 9ijetao (a9jeva8 t"i 9uta ce# me #e od"eciS velikom samouverenoscu Petar obecava da se nece sablazniti" %ato je #ristos i dozvolio da padne kako bi ga naucio da se ne uzda u sebe, vec u &oga, ali i da bi vise verovao #ristovim recima nego li svojoj savesti" Petrove reci5 .1ko se i svi sablazne""". pokazuju njegovu hvalisavost i nepoznavanje vlastite nemoci" !ospod mu tada predskazuje cas koji ce doci te noci pre nego sto petao zapeva, kao i broj odrecenja, jer ce !a se tri puta odreci" 15$16- )ece mu Peta"& Necu te #e od"eci ma a" mo"ao i um"ijeti # to/omB Ta o "e o#e i #vi ucenici- Tada *#u# dodje # njima u mje#to oje #e (ove Get#imanija80.52 i "ece ucenicima& Sjedite tu do ja odem tamo da #e 9omolim 'ogu%eleci da pokaze svoju istinsku predanost Spasitelju, Petar 4u protivreci" Oslobodivsi se straha da bi on mogao da bude izdajnik, Petar sada s velikom ljubavlju, ali i castoljubljem, pocinje da ustaje protiv drugih i cak da se protivi #ristu" Potom su i ostali ucenici, i pre nego sto ce ih snaci iskusenja, u neznanju obecali ono sto nece moci ispuniti" /sus se udaljuje da bi se pomolio u osami, jer molitva trazi mir i samocu" 17$1;- * u(ev#i Pet"a i o/a #ina 4evedejeva 9oce #e (alo#titi i tugovati- Tada im "ece *#u#& 4alo#na je du#a moja do #m"ti@ o#tanite ovdje i /dite #a mnom- * oti#av#i malo 9ade na lice #voje moleci #e i govo"eci& Oce moj8 a o je moguce8 ne a me mimoidje ca#a ova@ ali o9et ne a o ja !ocu8 nego a o tiB (+7
Sa Sobom ne uzima sve ucenike, vec samo onu trojicu kojima je pokazao Svoju slavu na Tavoru, kako se ostali ne bi sablaznili videci !a da se moli s bolom u srcu" 1li, On cak i njih ostavlja i odlazi da se moli na jos usamljenije mesto" Tuguje i pati po &ozjem promislu kako bi pokazao da je isAtinski covek, jer je ljudskoj prirodi svojstveno da se plasi smrti, posto je smrt dosla protivprirodno, te zato nasa priroda bezi od nje" /stovremeno, to cini zeleci da prevari djavola, da bi !a ovaj napao kao obicnog coveka i usmrtio, ali na taj nacin i sam bio pobedjen" =a je !ospod, kojim slucajem, sam otisao u smrt, dao bi ;evrejima povoda da pomisle kako nisu ucinili greh ubijajuci onoga koji je sam toliko zeleo da postrada" /z ovoga mozemo da naucimo kako ne treba da trcimo u nevolje i iskusenja, vec da se molimo kako bismo se izbavili od njih" -pravo zato On nije otisao toliko daleko od apostola, vec je ostao blizu trojici ucenika da bi !a oni mogli cuti i setiti se $jegovih reci kada sami zapadnu u iskusenja i budu se tako molili" .'asom. naziva Svoje stradanje, zbog sna koji posle case dolazi, ali i zato sto je ona postala vinovnik nase radosti i spasenja" %eli da !a mimoidje casa da bi pokazao da, kao covek podlozan prirodnim zakonima zeli da izbegne smrt, kao sto je gore receno, ali mozda i zato sto nije zeleo da ;evreji pocine tako strasan greh zbog kojega ce #ram biti razoren i narod pogubljen" /pak, On zeli da bude volja Oceva, kako bi onda, kada nas priroda odvuce od poslusnosti, i mi naucili da se moramo pokoravati &ogu i ispunjavati $jegovu volju" ?<$?,- * do#av#i ucenicima nadje i! gdje #9avaju8 i "ece Pet"u& 4a" ne mogo#te jedan ca# 9"o/djeti #a mnom> 'dite i molite #e da ne 9adnete u na9a#t@ je" je du! #"can8 ali je tijelo #la/oPosto su Petar i drugi ucenici bili puni samopruzdanja i neopreznih obecanja, !ospod ih prekoreva zbog njihove slabosti, posebno se obracajuci Petru" .,ada nijedan cas ne mogoste probdeti sa 4nom, kako cete onda poloziti zivot za 4eneB. 1li, odmah posto ih je povredio Svojim prekorom, tesi ih govoreci da je duh srcan, ali mu se protivi slabost tela" =rugim recima, On kaze5 .Smatram vas dostojnim oproAstaja zato sto ste zaspali, ne zbog prezira prema 4eni vec zbog slabosti tela" 1li, posto ste tako slabi, ne uzdajte se u sebe, vec se molite da ne padnete u iskusenje". =rugi misle da reci5 .=a ne padnete u iskusenje. znace5 ,=a vas ne pobedi iskusenje." !ospod nam, dakle, kazu oni, ne zapoveda da budemo bez iskusenja, jer kroz iskusenja zadobijamo vence, nego da nas ona ne savladaju, te da se ne nadjemo progutani kao u utrobi neke divlje zveri" Eto, zato zapoveda da se molimo, jer onaj koga je iskusenje savladalo potpuno pada u njegovu vlast" ?.$??- O9et i d"ugi 9ut otide i 9omoli #e govo"eci& Oce moj8 a o ne mo(e da me mimoidje ova ca#a da je ne 9ijem8 ne a /ude volja tvoja- * do#av#i nadje i! o9et gdje #9avaju@ je" im /ija!u oci ote(ale- * o#taviv#i i( otide o9et te #e t"eci 9ut 9omoli govo"eci one i#te "ijeci,ada cujes da se !ospod vise puta molio, nauci i ti, covece, da se cesto molis u iskusenjima" ,ada je nasao ucenike gde spavaju, nije ih prekoArio da ih ne bi ozalostio, vec ih ostavlja >na miru?" Otisao je od njih i molio se treci put da bi nas uverio u Svoju ljudsku prirodu, posto je broj tri, broj istine i verodostojnosti" ?5$?6- Tada dodje ucenicima #vojim i "ece im& Jo# #9avajte n 9ocivajteB Evo #e 9"i/li(i ca#8 i Sin =ovjeciji 9"edaje #e u "u e g"je#ni a- U#tanite8 !ajdemoB Evo8 9"i/li(io #e i(dajni moj%eleci da pokaze kako 4u nije potrebna njihova pomoc8 cak ni u trenutku izdaje, !ospod im govori5 ;os spavajte". 4ozda ovo govori u ironiji, nameravajuci da kaze5 .Evo, priblizio se izdajnik, a vi, ako zelite i vreme vam dozvoli, jos spavajte". Tada ih poziva da odu s mesta gde se molio i odlazi u susret onima koji ce !a uhvatiti, prilazeci im kao da 4u donose neku radost" Tako vidimo da se On molio >kao covek? da bi potvrdio bozanski Promisao" $jegova molitva takodje pokazuje i (+*
to da je zeleo da izbegne stradanje kako bi postedeo ;evreje propasti koja ce ih zadesiti zbog njihovog greha prema $jemu" ?7$5<- * do on jo# ta o govo"a#e8 gle8 Juda8 jedan od %vanae#to"ice8 dodje8 i #a njim ljudi mnogi # no(evima i # oljem od 9"vo#ve#teni a i #ta"je#ina na"odni!- A i(dajni njegov dade im (na govo"eci& :oga ja cjelivam8 onaj je@ d"(ite njega- * odma! 9"i#tu9iv#i *#u#u "ece& 4d"avo8 UciteljuB * cjeliva ga- A *#u# mu "ece& P"ijatelju8 na to li #i do#ao> Tada 9"i#tu9iv#i #tavi#e "u e na *#u#a i u!vati#e ga" Vidis li cime se sluze prvosvesteniciB ,oljem22+3 i nozevimaC 1 tako su bili mirni i puni duha krotostiC Evandjelista kaze5 .jedan od =vanaestorice., cudeci se ;udi koji je predao sebe djavolu, iako je bio izabran i postavljen za jednoga od prvih apostola" %ato se i ti poboj, covece, makar bio medju najblizim !ospodu, da se ne olenjis i ne otpadnes od &oga" ;uda im je dao znak zato sto je bila noc i u mraku se nije jasno videlo" $aime, oni koji su dosli da !a uhvate nisu bili ljudi iz naroda, vec sluge prvosvestenikove, koje nisu odmah mogle da prepoznaju /susa" 1li, ucenik im celivom pokazuje ucitelja" %najuci da je !ospod covekoljubiv, ;uda se drznuo i celivao !a" !ospod je bio trpeljiv prema njemu sve do poslednjeg casa, nadajuci se da ce ga pridobiti Svojim dugotrpljenjem" /pak, ;uda se nije urazumio, cak ni kada je !ospod oborio sluge prvosvestenikove na zemlju, kako kaze ;ovan,22:3 da bi u tome poznali $jegovu silu" Videci da oni ne odustaju od svoje drskosti, !ospod im se predaje" ;udu naziva .prijateljem. da bi ga posramio i ismejao zbog njegovog toboznjeg prijateljskog poljupca" ,aze mu5 .$a to li si dosao., sto znaci, .%bog cega si dosao ovamo B ,ao prijateljB Onda nije trebalo da dodjes s nozevima" 4ozda kao neprijateljB 1li, zasto me onda celivasB. $a ovaj nacin ga izoblicava kao lukavog prevaranta" 5,$5?- * gle8 jedan od oni! #to /ija!u #a *#u#om ma#iv#i #e "u om i(vadi no( #voj te uda"i #lugu 9"vo#ve#teni ova8 i od"e(a mu u!o- Tada mu "ece *#u#& V"ati no( #voj na mje#to njegovo@ je" #vi oji #e ma#e (a no(8 od no(a ce 9oginuti- *li mi#li# da ne mogu umoliti #ad Oca #voga da mi 9o#alje vi#e od dvanae#t legiona andjela> :a o /i #e8 da le8 i#9unila Pi#ma da ova o t"e/a da /ude> -cenik koji je izvadio noz bio je Petar, kako kaze ;ovan,2203 jer je on imao noz, posto je nedavno zrtvovao jagnje koje su jeli >za Pashu?" 1li nemojmo okrivljivati Petra, jer on ovo nije ucinio radi sebe, vec revnujuci za svoga -citelja" Obracajuci Petra evandjelskom zivotu, !ospod ga uci da ne koristi oruzje, cak iako njime zeli da osveti &oga" Odsecajuci uho prvosvestenikovom sluzi, Petar simvoAlicki pokazuje da su ;evreji bolovali od neposlusnosti" Tada #ristos navodi reci %akona po kojem ce svaki koji ubije, sam biti ubijen" %akon kaze da .svi koji se mase za noz, od noza ce poginuti."22D3 Ovim recima !ospod jos zeli da kaze da ce ;evreji koji su se nozem digli na $jega, sami biti pogubljeni nozem imljana" !ospod ne kaze .;a mogu dovesti dvanaest legiona andjela., vec .mogu umoliti Oca Svoga"""., govoreci po &ozjem promislu kaoc covek, snishodeci njihovoj slabosti" On je Svoju ljudsku prirddu pokazao kroz znoj, strah i na mnoge druge nacine, pa $jegove reci ne bi bile uverljive da je rekao5 ,;a sam mogu dovesti andjele". -mesto dvanaest ucenika, kaze, .dvanaest odreda andjela doci ce ako to pozelim." 6egion je najveca vojna jedinica koja se sastoji od sest hiljada konjanika"29)3 Sve ovo, dakle, mora da se desi kako bi se ispunila Pisma koja su ove dogadjaje prorekla" ;evreji nisu bili zli zato sto su Pisma predskazala da ce biti takvi, vec su ovi dogadjaji prethodno opisani u Pismu po nadahnucu Svetoga =uha, jer su ;evreji imali nameru da ovo ucine po svojoj zloj volji"
(++
55$56- U taj ca# "ece *#u# ljudima& :ao na "a(/ojni a i(i#li #te # no(evima i oljem da me u!vatite8 a #va i dan #am od va# #jedio uceci u !"amu8 i ne u!vati#te me- A ovo je #ve /ilo da #e (/udu Pi#ma 9"o"oc a!ospod pokazuje koliko je bezuman njihov poduhvat, kao i to da !a oni nisu uhvatili svojom silom" .=ok sam bio u #ramu., kaze, .hteli ste da 4e uhvaAtite, ali niste mogli zato sto vam to nisam dozvolio" 1li sada dobrovoljno predajem Sebe vama, jer znam da ne lazu Pisma koja su predskazala vasu zlobu". 56$5A- Tada ga #vi ucenici o#tavi#e i 9o/jego#e- A oni #to u!vati#e *#u#a odvedo#e ga 9"vo#ve#teni u :ajafi801,2 gdje #e nji(evnici i #ta"je#ine #a/"a#e- A Peta" idja#e (a njim i(dale a do dvo"i#ta 9"vo#ve#teni ova i u#av#i unut"a #jede #a #lugama da vidi #v"#eta " =rugi ucenici su pobegli@ samo je Petar, koji je najiskrenije bio odan svome ucitelju, isao za njima izdaleka" 1ko je za njima posao i ;ovan, to nije ucinio kao ucenik, vec kao poznanik prvosvestenika" 2923 5;$6<-A 9"vo#ve#tenici i #ta"je#ine i #av Sined"ion t"a(a!u la(na #vjedocan#tva 9"otiv *#u#a da /i ga u/ili8 i ne nadjo#e@ i 9"emda mnogi la(ni #vjedoci dola(i#e8 ne nadjo#e/susa odvode ,ajafi koji je te godine bio prvosvestenik" Tamo su ostale staresine s njim provodile noc i cekali da ubiju !ospoda, ne jeduci tada Pashu i tako prestupajuci %akon" =ok je !ospod jeo Pashu u %akonom utvrdjeno vreme, oni su prezreli %akon samo da bi ubili !ospoda" 6<$6?- Naj9o#lije dodjo#e dva la(na #vjedo a i "e o#e& On je a(ao& Ja mogu "a(valiti !"am 'o(ji i (a t"i dana #ag"aditi ga- * u#tav#i 9"vo#ve#teni "ece mu& 4a" ni#ta ne odgova"a# #to ovi 9"otiv te/e #vjedoce> A *#u# cuta#e- * 9"vo#ve#teni odgova"ajuci "ece mu& 4a linjem te (ivim 'ogom da nam a(e# je#i li ti +"i#to#8 Sin 'o(jiB )ece mu *#u#& Ti a(aOni su zaista bili lazni svedoci" #ristos nije rekao5 .;a ga mogu razvaliti., vec . azvalite." $ije kazao .#ram &ozji., nego .ovaj hram., to jest .Telo 4oje., niti je rekao .Sagradicu ga., vec .podicu ga. >dakle, vaskrsnucu ga?"2993 Tako su oni zaista bili lazni svedoci, posto je #ristos govorio jedno, a oni svedocili da je govorio drugo" %ato je /sus cutao znajuci da je njihov sud bezakon, jer kako ih je mogao uveriti recima opraAvdanja kada nisu verovali ni u znake koje je cinioB Prvosvestenik 4u postavlja pitanje s namerom da !a navede na bogohuAlstvo8 jer da je /sus odgovorio5 ,;a sam Sin &ozji., osudili bi !a kao bogohulnika" =a je, medjutim, porekao, svedocio bi protiv samoga Sebe" /pak, !ospod je uhvatio ove .mudrace. u njihovom lukavstvu, pa zato odgovara prvosvesteniku5 .Ti kaza., sto znaci& .Tvoja usta su ispovedila da sam ;a Sin &ozji." 6?- Ali ja vam a(em& od#ada cete vidjeti Sina =ovjecijega gdje #jedi # de#ne #t"ane Sile i dola(i na o/lacima ne/e#nim!ovori ,im recima iz =anilovog prorostva, koje kaze5 .Videh kao Sina &ozjega kako dolazi na oblacima".2973 Posto su ;evreji mislili da je On u zabludi, videci !a u smirenom obliciju, On im odgovara5 .Od sada cete 4e videti kako dolazim u sili i sedim zajedno sa Ocem". Pod .silom. podrazumeva Silu Ocevu, ali i to da Sin 'ovecji nece doci od zemlje, vec s neba" 65$66- Tada 9"vo#ve#teni "a(d"ije !aljine #voje govo"eci& +uli na 'ogaB Sta nam vi#e t"e/aju #vjedoci> Evo #ad cu#te !ulu njegovu- Sta mi#lite> A oni odgova"ajuci "e o#e& 4a#lu(io je #m"t(+:
,od ;evreja je postojao obicaj da razderu haljine kad god bi ih snaslo nesto nepodnosljivo" Tako je ucinio i ,ajafa, obmanjujuci narod da je rec o otvorenom bogohulstvu" On je zeleo da pokaze kako je #ristos izrekao tesku hulu, te tako navede narod da kaze da je zasluzio smrt" /pak, razumi da trenutak kada je ,ajafa razderao svoje haljine predstavlja i simvol koji oznacava da je .razderano., to jest, okoncano prvosvestenstvo Starog %aveta"
67$6A- Tada mu 9o9ljuva#e u lice i uda"a!u ga8 a d"ugi ga /ija!u 9o o/"a(ima govo"eci& P"o"eci nam +"i#te8 o te uda"i> ,ada su !a osudili, poceli su da !a sramote i rugaju 4u se, pokrivajuci $jegovo lice haljinom, kako kaze drugi evandjelista"29*3 $a ovaj nacin su !a ismevali zato sto !a je narod smatrao za proroka" -darali su !a stisnutim pesnicama i samarali" 6;$75- A Peta" #jedja#e na9olju u dvo"i#tu i 9"i#tu9i mu jedna #lu# inja govo"eci& * ti #i /io #a *#u#om Galilejcem- A on #e od"ece 9"ed #vima govo"eci& Ne (nam #ta govo"i#- * ad i(idje v"atima ugleda ga d"uga8 i "ece onima #to /ija!u ondje& * ovaj /je#e #a *#u#om Na(a"ecaninom- * o9et #e od"ece #a (a letvom& Ne (nam toga covje a- * malo 9otom 9"i#tu9i#e oni #to #taja!u i "e o#e Pet"u& Vai#tinu i ti #i od nji!@ je" te i govo" tvoj i(daje- Tada #e 9oce 9"e linjati i leti da ne (na toga covje a- * odma! (a9jeva 9ijetao- * o9omenu #e Peta" "ijeci *#u#ove #to mu je "e ao& %o 9ijetao ne (a9jeva8 t"i 9uta ce# me #e od"eci- * i(i#av#i na9olje 9la a#e go" o" &uduci obuzet velikim strahom, Petar je zaboravio svoja obecanja i pokleknuo je u ljudskoj slabosti, kao da ga je strah potpuno umrtvio, pa nije znao sta govori" azumi ovo i u prenesenom smislu" Petra je >najpre? optuzila jedna .sluskinja., to jest, ljudska slabost koja je prizemna i koju treba drzati u pokornosti, dok se naposletku nije oglasio pevac i priveo ga razumu" .Pevac. predstavlja glas savesti koja nam ne dozvoljava da lencarimo i spavamo, vec nam stalno govori5 .Probudi se i ustani, spavalice". Petra je, dakle, probudio glas savesti kao neki pevac" /zlazeci iz dvorista .kuce prvosvestenikove., to jest, iz stanja oslepljenog uma i oslobodivsi se neosetljivosti srca, Petar pocinje gorko da rida" =ok je bio u .dvoristu. oslepljenog uma nije mogao da place, jer je bio bez osecaja, ali, cim je izisao, dosao je k sebi"
NAPOMENA&
(" .Pasha. je grcka transliteracija jevrejske reci >Pesach?, sto znaci .prolaz." Ovom recju se ne naziva samo
prolaz dece /zrailjeve preko 'rvenog mora i praznik koji proslavlja ovaj dogadjaj vec isto tako i zaklano jagnje kao i celi obed koji je &og zapovedio da se jede na ovaj praznik"
2" Prvosvestenik, arhijerej" Prvosvestenici su od najstarijih vremena bili postavljani da .prinose darove i zrtve.
>;ev" 0, 9?" ;os su iazivani i .narodnim staresinama. >="ap" 29, *?" - novozavetnom vremenu prvosvestenik je predsedavao Sinedrionom, vrhovnim upravnim telom kod ;evreja" - pocetku je ova sluzba bila nasledna, da bi u novozavetno vreme postala predmetom politickih manipulacija ima" Verski uticaj prvosvestenika bio je uveliko oslabljen sve vecim uticajem fariseja i knjizevnika, a poznato je da su prvosvestenici u to vreme bili poznati po gramzivosti i vlastoljublju"
9" Vidi Evsevije kesarijski, knjiga (, ()" dok 4atej i 4arko pominju samo prvosvestenika ,ajafu, dotle 6uka
>9,2? i ;ovan >(05(9,27? spominju i 1nu koji se bio povukao sa prvosvestenicke duznosti, ali je i dalje zadrzao
(+0
titulu kojom ga evandjelisti oslovljavaju" $jega je zamenio njegov zet ,ajafa >2*A2+ godina posle #rista? kome je licno ime bilo ;osif >/bid?"
7" -p" * 4ojs" (:50A(9 *" .Postoje razlicita misljenja o tome ko je mogla biti ova zena" %igaben, na primer, tvrdi5 .Tri su zene pomazale
!ospoda mirom" ;edna o kojoj govori 6uka, bivsa gresnica""" druga o kojoj govori ;ovan, po imenu 4arija"""" a treca , ona o kojoj jednako pripovedaju 4atej i 4arko i koja je dosla >#ristu? dva dana pre Pashe, u dom Simona gubavog."
+" 4iro, mirisljavo maslinovo ulje pomesano s raznim aromatskim materijama" 4ojsej je od !ospoda dobio
zapovest da spravi .ulje za sveto pomazanje." Ono se sastojalo od smirne, mirisnog cimeta, idjirota, kasije i maslinovog ulja >up" 2 4oj" 9), 22A2*?" 4nogi od ovih sastojaka su bili veoma skupoceni" 4iro je najcesce nabavljano iz <inikije u malim alavastarnim kutijama radi ocuvanja arome" ,orisceno je u ritualne i verske svrhe, kao kozmeticko sredstvo i miris, za lecenje nekih rana, kao i za pomazivanje mrtvoga tela pre sahrane"
:" Ps" (7(52 0" ;n" (257A+ D" -p" 4t" ()59@ 6k" +5(+ ()" ,ariot >ili ,iriot? bio je judejski grad u $egevu blizu Edoma >/s" $av" (*52*?" $aziv ./skariot. znaci .covek iz
,ariota."
((" /nace cena od 9) srebrenika bila je uobicajena cena roba u to vreme" (2" O Pashi i prazniku beskvasnih hlebova moze se procitati u 2 4oj" (2, (A(9,(+@ 29,(*@ 97,(0A2),2*@ 9 4oj"
29,7A(7@ 7 4oj" 20,(+A2*@ * 4oj" (+,(A0@ /s" $av" 7,(DA29@ *,()A(2@ 2 =n" 9), 2"9"(9"(*" Pasha je bio prvi od tri velika jevrejska praznika" Ona je podsecala ;evreje na zrtvovanje jagnjeta u Egiptu, u vreme kada su ;evreji bili robovi" ,rvlju zaklanog jagnjeta obelezavali su vrata na svojim domovima kako bi !ospod znao da .prodje. >jev" pacach? njihove kuce kada bude ubijao sve prvence u Egiptu i tako ubedio faraona da pusti njegov narod" Pasha >prolaz? slavila se (7" dana meseca 1viva" Slavlje je pocinjalo vecernjom sluzbom, jer su uvece toga dana ;evreji napustili Egipat" Posto su ;evreji u zurbi napustili svoje domove i nisu imali vremena da stave kvasac u hleb, na pashalnu trpezu se pored zrtvenog jagnjeta iznose i beskvasni >presni? hlebovi" novozavetno vreme Pasha je bila hodocasnicki praznik" Velike mase ljudi okupljale su se u ;erusalimu da bi zajedno proslavili ovaj Praznik" Pashalno jagnje je praslika jagljeta #rista koji je dobrovoljno dao Sebe na zaklanje da bi Svojom krvlju iskupio ljudski rod od greha, smrti i djavola" %ato je i postradao o prazniku Pashe" Pasha je inace svrsavana po zakonu u noci izmedju (7" i (*" nisana, da bi (*" nastupio sam praznik koji je slavljen sve do 2(" nisana" Sve vreme praznovanja jeo se presan hleb"
(9" =a bi se pripremila pashalna vecera, ucenici su morali odneti jagnje na obredno klanje i zrtvovanje u #ram, da
bi se ono moglo ispeci i posluziti na veceri uz beskvasne hlebove i gorke trave"
(7" ,ako sam &l" Teofilakt kaze, drugi pravoslavni oci i pisci nisu se slagali sa njim kada je, ili bolje receno, da li
je uopste te godine !ospod jeo staru Pashu, to jest starozavetnu pashalnu veceru" Prema Teofilaktovom tumacenju, !ospod je staru Pashu jeo dan uoci zakonom predvidjenrg vremena za pashalnu veceru, jer .u prvi dan beskvasnih hlebova. zapravo znaci .u dan uoci praznika beskvasnih hlebova." Ovo stanoviste potvrdjuje i ;ovanovo Evandjelje koje kaze da je vecera /susova sa apostolima bila pre praznika Pashe ;n" (9,(" Pashalno jagnje s prvim beskvasnim hlebovima jelo se, dakle, u petak uvece" Ovo se takodje moze razumeti imajuci u vidu da su ;evreji (7" nisan >petak? jos od Vavilonskog ropstva pribrajali pashalnoj nedelji jer se u petak vece jela pasha" Posto je, po jevrejskom nacinu racunanja vremena dan pocinjao prethodne veceri, jasno je da je (9" nisan uvece >cetvrtak vece kada je !ospod jeo pashu sa ucenicima? takodje pripadao pashalnoj nedelji, pa se zato kod sinoptika naziva .prvim danom beskvasnih hlebova."
(*" %latoust ovo mesto tumaci na sledeci nacin5 .$eko moze da kaze5 ako je napisano da ce #ristos tako
postradati, zasto se osudjuje ;udaB On je samo ispunio ono sto je napisano" /pak je on ovo ucinio ne sa tom
(+D
namerom >da ispuni prorostvo? vec po svojoj zlobi" 1ko ne budes obracao paznju ia nameru, onda ces i djavola osloboditi od krivice" 1li i on >;uda?, i drugi >djavo? dostojni su bezmernih mucenja, iako se preko njih spasla vaseljena" $ama nije ;udina izdaja donela spasenje, vec premudrost #ristova koja na cudesan nacin obraca zlodejstva drugih na nasu korist., >/bid, #omil" 0(,(@ s" :9(?" Evtimije %igaben kaze5 .$eki govore da je ;uda nevin, jer se izvrsilo ono sto je predodredjeno" Takvima odgovaramo da je ;uda izdao >!ospoda? ne zato sto je to bilo predodredjeno, vec zato sto je on izdao, to je bilo predodredjeno, posto &og unapred vidi sve sta ce se dogoditi., >/bid, ad loc"?" &ozje predodredjenje uvek, dakle, stoji u zavisnosti od $jegovog predznanja" =rugim recima, &og je predvecno predodredio da u telu postrada za spasenje sveta, zato sto je unapred znao da ce 1dam pasti u greh, i da je jedini nacin da covekova priroda pobedi vlast greha, smrti i djavola i sjedini se s &ogom taj, da On sam, kao novi 1dam u telu dodje na svet i postrada za nas, kako bi Svojom smrcu i Vaskrsenjem pobedio smrt >up" fusnotu za 4t" 2,(:?"
(+" ,ao savrsen &og i savrsen covek, !ospod #ristos poseduje dve volje, bozansku i ljudsku, pri cemu je ljudska
volja slobodno potcinjena bozanskoj" =a bi pokazao da $jegovo stradanje nije bilo protiv $jegove ljudske volje i nametnuto kao nuznost, $jegova bozanska volja slobodno dopusta da se manifestuje prirodni strah pred smrcu $jegove ljudske prirode koja svojom slobodnom voljom, pokorivsi se volji Ocevoj, prihvata da postrada za spasenje sveta" Sveti ;ovan =amaskin nas uci5 .,ada je $jegova ljudska volja odbila da prihvati smrt, $jegova bozanska volja je omogucila da se manifestuje $jegova ljudska priroda i !ospod je po Svojoj ljudskoj prirodi prozivljavao strah i bojazan i molio se da !a postedi smrt" $o posto je $jegova bozanska volja zelela da $jegova ljudska volja prihvati smrt, #ristova ljudska priroda dobrovoljno je prihvatila stradanje. >/bid", ///, (0, ():9 VS?"
(:" $a rimokatolickom i protestantskom %apadu u Srednjem veku se pojavilo misljenje da je !ospod na

poslednjoj veceri koristio beskvasan hleb, pa se zato u zapadnim liturgijama jos od D" veka koristi beskvasan hleb" /pak grcka rec koja je ovde upotrebljena, kao i jedinstvena praksa rane 'rkve da za Evharistiju koristi kvasni hleb, jasno pokazuju da su te nove teorije neosnovane i da su hriscani od najranijih vremena dobro znali da je poslednja vecera odrzana dan uoci praznika beskvasnih hlebova >vidi gore?" Ovo pitanje bilo je jedno od onih koja su izazvala velike polemike izmedju pravoslavnog /stoka i rimokatolickog %apada"
(0" &lazeni ;eronim pise5 .Posle svrsetka predobraziteljne Pashe, i kada je >;uda? jeo meso jagnjeta sa apostolima,
primio je hleb." >/bid?" S druge strane, /larije trvrdi da ;uda nije primio Telo #ristovo"
(D" %ato se i prinosenje darova na Svetoj 6iturgiji naziva Evharistijom" >blagodarenjem?" 2)" /ako je !ospod istinski umro na krstu Svojom ljudskom prirodom, smrt nije ovladala $jime vec je $jegovim
bozanstvom bila porazena" Sveti !rigorije $iski uporedjuje pobedu ned smrcu s ribolovom" -dica je #ristova bozanska priroda, a mamac $jegova ljudska priroda" =javo se baca na mamac, ali ga udica probada A nije mogao da proguta bozanstvo i zato je sam bio pobedjen" =rugim recima, smrt je dosla u dodir sa bozanstvom i potpuno izgubila svoju silu" %ato u vaskrsnjem troparu pevamo5 .#ristos vaskrse iz mrtvih, smrcu smrt unisti""".
2(" To jest, da bi pokazao kako $jegovo telo nije privid" 22" -zvisenje istocno od ;erusalima sa koga se pruzao vidik na veliki #ram i celi grad" $ekada je cela maslinska
gora bila prekrivena bujnom vegetacijom" ;os i danas se na njoj mogu naci stare masline po kojima je i dobila ime"
29" %ah" (95:@ /s" *95() 27" &og deluje u punom postovanju covekove slobode" 'esto se, medjutim, u Svetom Pismu nalaze mesta gde
izgleda da &og toboze vrsi nasilje nad ljudskom voljom ili cini zlo" - 2 4oj" ((,() vidimo da je po &ozjem dopustenju faraonovo srce ostalo tvrdokorno kako bi !ospod umnozio svoja cuda u zemlji misirskoj, iako se kaze da .!ospod ucini da otvrdnu srce <araonu." Tako je i ovde" ,ada kaze .-daricu pastira""". !ospod u stvari govori5 .=opusticu ;evrejima da udare na 4oga Sina, zato sto to oni zele, ali cu njihovo zlodelo okrenuti na dobro i na spasenje celoga sveta".
(:)
2*" !etsimanski vrt nalazio se u podnozju 4aslinske gore, istocno od ;erusalima, preko potoka ,edrona, nasuprot
#ramu" Sama rec .!etsimanija. znaci 6resa za masline." $i danas se tacno ne zna gde se zaista nalazio !etsimanski vrt" Po tradiciji se smatra da je to mesto na kome je carica ;elena podigla veliku baziliku 92*" godine
2+" Pod koljem se podrazumevaju stapovi, batine" 2:" ;n" (05*A+ 20" ;n" (05() 2D" -p" ( 4ojs" D5+@ ;er" (*52 9)" imske legije iz #ristovog vremena cinilo je 9 ))) do + ))) pesaka i ()) do 2)) konjanika" Sveti Teofilakt
ovde verovatno misli na legije iz kasnijih vizantijskih vremena"
9(" ;ovan navodi da je /sus najpre odveden prvosvesteniku 1ni >;n" (05(9A(7?, dok 6uka spominje samo .dom
prvosvestenika." Verovatno su oba prvosvestenika zivela u istom dvoru"
92" ;n" (05(* 99" ;n" 25(D5 . azvalite ovaj hram i za tri dana cu ga podici". 97" =n" :5(9 9*" 6k" 225+7@ 4k" (75+*
(:(
=V1=ESET / SE=41 !61V1 ,$.- A ad /i jut"o8 ucini#e vijece #vi 9"vo#ve#tenici i #ta"je#ine na"odne 9"otiv *#u#a da ga 9ogu/e- * #ve(av#i ga odvedo#e8 i 9"eda#e ga Pontiju Pilatu8 namje#ni u" !ledaj, kako je njima ovladao djavo i tera ih da pocine ubistvo u te praznicne dane kada je valjalo da prinose mnoge zrtve za grehove drugih, u dane neporocnosti i cistote" -mesto toga, oni Svezali /susa i poveli !a namesniku Pilatu,2(3 poreklom sa Ponta, koji je, kao podanik ima, poslan za namesnika ;udeje" Predali su, dakle, !ospoda Pilatu pod optuzbom da je buntovnik i da sprema zaveru protiv cara" 223 1$5- Tada vidjev#i Juda8 i(dajni njegov8 da ga o#udi#e8 "a# aja #e8 i 9ov"ati t"ide#et #"e/"ni a 9"vo#ve#tenicima i #ta"je#inama govo"eci& Sag"ije#i! #to i(dado! "v nevinu- A oni "e o#e& Sta mi ma"imo (a to> Ti ce# vidjeti- * /aciv#i #"e/"ni e u !"amu8 i(idje8 i otide te #e o/je#iazmislivsi o onome sta je ucinio, ;uda se raskajao,293 ali ne na pravi nacin" =obro je sebe osudjivati, ali je djavolsko delo obesiti se" $e moguci da podnese sramotu koja ga je cekala, ;uda je sam sebe lisio zivota, umesto da je zaridao i izmolio oprostaj od Onoga koga je izdao" $eki kazu da je ;uda, buduci srebroljubiv, mislio da ce mu poci za rukom da dobije srebrnike izdajom #rista, i da #ristos nece biti ubijen, vec ce uspeti da pobegne od ;evreja, kao sto je to cinio u mnogim prilikama" 1li, kada je ;uda video da je /sus optuzen i vec osudjen na smrt, raskajao se, jer je sve ispalo onako kako nije ocekivao" %ato se >po misljenju tih tumaca? ;uda obesio kako bi stigao u ad pre /suAsa i tamo !a umolio za svoje spasenje" /pak znaj, da kada je stavio omcu oko svoga vrata i obesio se, drvo se savilo, te je ostao u zivotu" &og je zeleo da ga ostavi u zivotu radi pokajanja ili da bi ga javno izoblicio i posramio" ,azu da se ;uda kasnije tako naduo od vodene bolesti da nije mogao da prodje onuda kuda su i kola lako prolazila"273 Potom je, strmoglavivsi se, .pukao po sredi., kao sto kaze 6uka u =elima 1postolskim" 2*3 6$,<- A 9"vo#ve#tenici8 u(ev#i #"e/"ni e "e o#e& Ne valja i! metnuti u !"amovnu "i(nicu8 je" #u cijena (a "v- Nego #e dogovo"i#e8 te u9i#e (a nji! lonca"evu njivu (a g"o/lje #t"ancima4ato #e i 9"o(va ta njiva :"vna njiva do dana#- Tada #e i#9uni #to je a(ano 9"e o 9"o"o a Je"emije oji govo"i&062 * u(e#e t"ide#et #"e/"ni a8 cijenu cijenjenoga8 oga #u cijenili #inovi *("ailjevi@ i dado#e i! (a njivu lonca"evu8 ao #to mi a(a Go#9od(:2
.,orvanom. se nazivala hramovna riznica, u koju su stavljali darove prinesene &ogu" Pogledaj kako ih &og izoblicava, javno pokazujuci njihovu krvozednost" =o dana danasnjeg, kaze, ta njiva se zove .,rvna njiva., kako bi ljude stalno podsecala na to da su ubili !ospoda" Takodje nauci i to da su se ;evreji toliko trudili u gostoljublju da su i strancima kupili neku njivu na kojoj bi se mogli sahranjivati" Posramimo se, dakle, mi koji mislimo da zivimo savrsenijim zivotom, a previdjamo strance" Spominje .'enu cenjenoga., sto znaci cenu #rista" ;evreji su procenili $jega koji se ne moze proceniti, to jest sinovi /zrailjevi utvrdili su cenu $jegovu slozivsi se da ;udi daju trideset srebrnika" ,,$,?- A *#u# #tade 9"ed namje#ni om8 i (a9ita ga namje#ni govo"eci& Je#i li ti ca" judej# i> A *#u# mu "ece& Ti a(e#- * ad ga tu(a!u 9"vo#ve#tenici i #ta"je#ine ni#ta ne odgovo"i- Tada mu "ece Pilat& 4a" ne cuje# oli o 9"otiv te/e #vjedoce- * ne odgovo"i mu ni na jednu "ijec8 ta o da #e namje#ni divlja#e veoma" Optuzivsi /susa za zlocin protiv drzave, dovode !a Pilatu koji !a zbog toga i pita da li je nameravao da podigne ustanak i pokusao da se zacari nad ;evrejima" 1li, /sus mu govori5 .Ti kazes., dajuci mu tako najmudriji odgovor" $ije, dakle, rekao ni da jeste ni da nije car judejski, vec nesto izmedju A .Ti kazes". Ove se reci mogu protumaciti i na sledeci nacin5 .;a sam ono sto ti kazes., ili5 .To ne kazem ;a, vec ti". $ista mu drugo, medjutim, nije rekao, znajuci da je njegov sud nepravedan" Pilat se divio !ospodu jer je On prezirao smrt, ali istovremeno i zato sto nista nije odgovarao niti se obazirao na Svoje tuzitelje, iako je kao recit mogao mnogo toga da kaze u Svoju odbranu" $aucimo se, dakle, i mi iz ovoga da nista ne govorimo kada se nadjemo pred necastivim sudom, kako ne bismo stvorili vecu pometnju i tako podstakli na jos jarosniji gnev one koji nece da slusaju nasu odbranu" ,5$,A- A o P"a(ni u /ija#e o/icaj u namje#ni a da na"odu 9u#ti 9o jednoga #u(nja oga oni !oce- A tada ima!u 9o(natoga #u(nja 9o imenu Va"avu- * ad #e #a/"a#e8 "ece im Pilat& :oga !ocete da vam 9u#tim> Va"avu ili *#u#a na(vanoga +"i#ta> Je" (nadja#e da #u ga i( (avi#ti 9"edaliPilat je gledao da oslobodi #rista, iako se u tome nije trudio onoliko koliko je bio duzan kao covek koji treba da zastupa istinu" Prvo je upitao !ospoda5 .%ar ne cujes koliko protiv Tebe svedoceB. To !a pita kako bi se #ristos opravdao i tako mu dao povoda da !a pusti" 1li, posto !ospod nista nije rekao u Svoju odbranu, jer je dobro znao da !a ne bi oslobodili ni da se branio, Pilat ide drugim putem i pribegava obicaju praznika, govoreci5 .'ak ako i ne oslobodite /susa kao nevinog, barem 4u kao osudjeniku za praznik podarite slobodu". Otkuda je Pilat mogao pretpostaviti da ce ;evreji zatraziti da razapnu /susa koji je bio nevin, a na slobodu pustiti krivog razbojnikaB Pilat je dobro znao da /sus nije bio kriv, vec da je predat iz zavisti, pa je zato pitao narod da izabere kojeg zatvorenika zele da oslobode" Ovde se jasno vidi kakav je on slabic bio, jer je trebalo da sebe izlozi opasnosti radi dobrog cilja" %ato i zasluzuje osudu zbog prikrivanja istine" .Varava.2:3 znaci .sin ocev., posto je .var. sin, a .ava. otac" ;evreji su, dakle, zatrazili sina svog duhovnog oca A djavola, a /susa su razapeli" Sve do dana danasnjeg ima njima slicnih ljudi, koji su prisli 1ntihristu, sinu oca njihovog, a #rista se odrekli" ,;$.6- A ada #jedja#e u #udu8 9o"uci mu (ena njegova govo"eci& Ne mije#aj #e ti ni#ta u #ud toga 9"avedni a8 je" dana# u #nu mnogo 9o#t"ada! (/og njega- A 9"vo#ve#tenici i #ta"je#ine nagovo"i#e na"od da i#te Va"avu8 a *#u#a da 9ogu/e- A namje#ni odgova"ajuci "ece im& :oga !ocete od ove dvojice da vam 9u#tim> A oni "e o#e& Va"avu- )ece im Pilat& A #ta cu ciniti #a *#u#om na(vanim +"i#tom> )e o#e mu #vi& %a #e "a(a9neB Namje#ni 9a "ece& A a vo je (:9
(lo ucinio> A oni i( gla#a 9ovi a#e govo"eci& %a #e "a(a9neB A ad vidje Pilat da ni#ta ne 9oma(e8 nego jo# veca /una /iva8 u(e vodu te umi "u e 9"ed na"odom govo"eci& Ja #am nevin u "vi ovoga 9"avedni a@ vi cete vidjeti- * odgova"ajuci #av na"od "ece& :"v njegova na na# i na djecu na#uB Tada im 9u#ti Va"avu8 a *#u#a #i/av#i8 9"edade da #e "a(a9neO, kakvog li cudaC Onaj ,oga je Pilat sudio, u snu je zaplasio njegovu zenu" Vidjenje u snu nije imao Pilat, vec njegova zena,203 verovatno zato sto on sam nije bio dostojan vidjenja, ili zato sto mu ;evreji ne bi poverovali, vec bi pomislili da brani /susa" /li bi mozda on precutao da je imao vidjenje u snu, posto je bio sudija" Ovaj san je bio delo &ozjeg Promisla, i on se nije javio da bi #ristos bio oslobodjen, vec da bi se zena spasla" %asto ga, onda, Pilat nije pustio na sloboduB %ato sto je to bilo opasno, posto je /sus bio optuzen za zlocin protiv vladara" /pak, Pilat je trebalo da zatrazi dokaze o tome da li je /sus unajmio vojnike ili je kovao oruzje" -mesto toga, On je dopustio da ga zavedu kao mutavca i slabica" %ato on nije bez krivice, jer kada su zatrazili da pusti na slobodu coveka koji je bio ozloglasen, predao im je Varavu, a za #rista pita5 .1 sta cu uciniti sa /susomB., dajuci im tako vlast da 4u oni presude" Posto je bio upravitelj, mogao !a je izbaviti, kao sto je kapetan izbavio Pavla"2D3 1li, oni su povikali5 .=a se razapne., ne zeleci samo da !a ubiju vec da !a tako optuze kao zlocinca, posto je krst bio kazna za zlocince"2()3 Pilat pere ruke,2((3 kako bi pokazao da je cist od svake mrznje, iako su njegove misli bile rdjave" On s pravom /susa naziva pravednikom, ali !a ipak predaje ubicama" $arod na sebe uzima kaznu za $jegovo ubistvo i ova ih je kazna zaista sustigla kada su imljani unistili njih i decu njihovu" 1li i sve do danasnjeg dana, ;evreji, kao potomci onih koji su ubili !ospoda, nose $jegovu krv na sebi"2(23 %bog njihovog neverja svi ih progone i pred svojim goniteljima oni nemaju opravdanja zbog reci koje su rekli , pred Pilatom" Pilat je isibao /susa da bi ugodio narodu, ili, mozda, da bi pokazao kako je on taj koji je osudio #rista, i da nece raspeti nevinog nego osudjenog coveka" Tako se ispunilo i /saijino prorostvo koje kaze5 .6edja svoja podmetah onima koji me bijahu". .7$1<- Tada vojnici namje#ni ovi u(e#e *#u#a u #udnicu i # u9i#e na njega #vu cetu vojni a- * #vu av#i ga o/u o#e mu 9u"9u"ni og"tac- * o9letav#i vijenac od t"nja metnu#e mu na glavu8 i dado#e mu t"# u u de#nicu@ i le nuv#i na oljena 9"ed njim "uga!u mu #e govo"eci& 4d"avo8 ca"e judej# iB * 9ljunuv#i na njega u(e#e t"# u i /i#e ga 9o glavi" Ovde se ispunila rec =avidova5 .=ao si me bezumnome na podsmeh".2(93 Posto su bili bezumni, vojnici su cinili ono sto im je kao takvim prilicilo" Obukli su 4u ogrtac umesto carske porfire, dali 4u trsku umesto skiptra i na glavu stavili trnov venac umesto krune" ,lanjali su 4u se, rugajuci se, jer to znace reci .kleknuvsi na kolena". Vidis, kako su 4u naneli svaku vrstu sramote5 lice su porugali pljuvanjem@ glavu trnovim vencem@ ruku trskom@ telo ogrtacem, a usi $jegove, hulnim recima" /ako su oni ovo cinili da bi se narugali #ristu, ipak, ovo mozes razumeti i na jedan tajnovitiji nacin, kao sliku ponizenja koje je pretrpeo !ospod Svojim ovaplocenjem" .Purpurni ogrtac. oznacava nasu prirodu, sklonu krvi i ubistvu, koju je On uzeo, i obukavsi je osvetio" .Venac od trnja. jesu grehovi koji dolaze od nasih zitejskih briga" $jih je #ristos unistio Svojim bozanstvom, jer glava oznacava $jegovo bozanstvo" .Trska. je simvol naseg slabog i nemocnog tela, koje je !ospod uzeo, kako i =avid kaze5 .=esnica !ospodnja, uzvisi me".2(73 Slusajuci Svojim usima hule, izbavio nas je od zmijinog nasaptavanja koje smo primili Evinim usima"2(*3 1,$1.- * ad mu #e na"uga#e8 #vu o#e # njega og"tac8 i o/u o#e ga u !aljine njegove i 9ovedo#e da ga "a(a9nu- * i(la(eci nadjo#e covje a i( :i"ine 9o imenu Simona i natje"a#e ga da mu 9one#e "#t(:7
Tri evandjelista kazu da je Simon nosio /susov krst, dok ;ovan tvrdi da ga je nosio sam !ospod" Verovatno je tacno i jedno i drugo" $ajpre je !ospod sam nosio krst, jer niko drugi nije hteo da ga nosi, ali usput su nasli Simona i krst polozili na njegova ledja" Takodje nauci da Simon znaci .poslusanje." Prema tome, #ristov krst nosi onaj koji zivi u poslusanju >&ogu?" ,irina je bila jedan od pet gradova Pentapolisa,2(+3 i >simvolicki? oznacava pet nasih cula koja moraju da ponesu krst" 11$17- * do#av#i na mje#to oje #e (ove Golgota8 to je#t& Mje#to lo/anje8 dado#e mu da 9ije ocat 9omije#an #a (uci8 i o u#iv#i ne !tjede da 9ije- A ad ga "a(a9e#e "a(dijeli#e !aljine njegove /aciv#i oc u- * #jedja!u ondje te ga cuva!u- * #tavi#e mu i(nad glave "ivicu njegovu na9i#anu& Ovo je *#u# ca" judej# iOno se zvalo .4esto lobanje., zbog toga sto je tamo, po otackom predanju, bio sahranjen 1dam" ,ao sto svi umiremo u 1damu, bilo je potrebno da tako svi ozivimo u #ristu"2(:3 $emoj se smucivati kada cujes 4ateja da kaze da je !ospodu dat ocat sa zuci, a potom 4arka koji kaze da je to bilo vino sa smirnom"2(03 ;ovan, opet, govori o octu pomesanom sa zuci i isopom"2(D3 4nogo toga su ucinili razni ljudi, posto je na tom mestu bila uskomesana masa naroda, te su jedni cinili jedno, a drugi drugo" 4oguce je da je jedan !ospodu dao vino, a drugi ocat pomesan sa zuci22)3" Postojale su razne vrste smrtne kazne, ali #ristos je ipak postradao na krstu da bi osvetio drvo preko koga nam je doslo prokletstvo i krsnom smrcu sve blagoslovio5 nebesa, koja oznacava gornji krak krsta@ podzemlje, kao njegovo podnozje,22(3 i krajeve zemlje, istok i zapad, koje predstavljaju poprecni kraci krsta" Takodje je tako postradao kako bi, rasirivsi ruke na krstu, prizvao i sabrao svu rasejanu decu &ozju" Vojnici su razdelili njegove haljine, posto je bio siromasan i nista drugo nije imao" Ono sto drugi evandjelist zove .natpisom.,2223 4atej naziva .krivicom." &ilo je, dakle, napisano zasto je razapet, posto je bio optuzen kao car jevrejski i buntovnik" $azvali su !a carem kako bi !a lazno predstavili >kao pobunjenika protiv rimske vlasti?" /pak, njihovo svedocanstvo bilo je verno, iako je dolazilo od neprijatelja, jer !ospod je zaista 'ar koji je upravo radi toga dosao da spase ;evreje" 4edjutim, posto ;evreji po telu nisu zeleli da On vlada njima, #ristos je postao 'ar ;evreja. po duhu, to jest, onih koji !a ispovedaju, jer ;evrejin znaci .onaj koji ispoveda." 2293 1A$??- Tada "a#9e#e # njim dva "a(/ojni a8 jednoga # de#ne i jednoga # lijeve #t"ane- A oji 9"ola(a!u !ulja!u na njega ma#uci glavama #vojima i govo"eci& Ti oji !"am "a(valjuje# i (a t"i dana #ag"adjuje#8 #9a#i #am #e/e@ a o #i Sin 'o(ji8 #idji # "#ta- A ta o i 9"vo#ve#tenici # nji(evnicima8 #ta"je#inama i fa"i#ejima8 9od#mijevajuci #e govo"a!u& %"uge #9a#e a #e/e ne mo(e da #9a#e- A o je ca" *("ailjev8 ne a #idje #ad # "#ta8 9a cemo u njega vje"ovati- U(dao #e u 'oga8 ne a ga i(/avi #ad8 a o mu je 9o volji@ je" govo"a#e& Ja #am Sin 'o(ji- Ta o i#to i "a(/ojnici "a#9eti # njim "uga!u mu #e%eleci da oklevetaju #rista, raspeli su zajedno s $jim i dva razbojnika,2273 kako bi ljudi i $jega smatrali za bezakonika kao i njih" Ova dvojica razbojnika predstavljaju dva naroda5 jevrejski i neznabozacki, jer su oba prestupila %akon i narugala se #ristu" 1li, kasnije je jedan od razbojnika poznao #rista i ispovedio !a kao 'ara, rekavsi5 .Pomeni me !ospode, u 'arstvu Tvome".22*3 Tako je i neznabozacki narod ispovedio #rista, dok je .drugi razbojnik., to jest, jevrejski narod, pohulio na $jega" =javo ih je podsticao da govore5 .1ko si Ti Sin &ozji, sidji s krsta., kako bi !a izazvao da sidje i tako upropasti delo spasenja svih koje se imalo izvrsiti na krstu" /pak, #ristos, koji je i Sin &ozji, nije poslusao neprijatelja, kako bi i ti naucio da ne smemo popustati pred djavoljim lukavstvima, vec ciniti dobro, bez obzira koliko ce drugi lose misliti o nama" ?5$?;" A od #e#toga ca#a /i tama 9o #voj (emlji do ca#a devetoga- A o o devetoga ca#a8 9ovi a *#u# i( #vega gla#a govo"eci& *li8 *li8 lima #ava!tani> To je#t& 'o(e moj8 'o(e moj8 (a#to #i me (:*
o#tavio> A ne i od oni! #to #taja!u ondje cuv#i to govo"a!u& Ovaj (ove *liju- * odma! ot"ca jedan od do! te u(e #undje"8 i na9uni octa8 9a natace na t"# u8 te ga voja#e- A o#tali govo"a!u& O#tavi da vidimo !oce li doci *lija da Ga i(/aviTama koja je nastupila nije bila priArodna pojava koja nastaje usled pomracenja sunca, jer nikada ne dolazi do pomracenja sunca cetrnaestog dana mesecevog ciklusa, vec se takve pojave desavaju u vreme mladog meseca" aspece je bez sumnje bilo cetrnaestog dana mesecevog ciklusa, dakle u dan kada ;evreji proslavljaju Pashu"22+3 %ato je ovaj dogadjaj bio natprirodan"22:3 Tama je obuzela celi svet i nije bila delimicna kao nekada u Egiptu,2203 kako bi se na taj nacin pokazalo da citava tvar place zbog stradanja svoga Tvorca, i da je od ;evreja oduzeta svetlost >istine?" $eka sada ;evreji, koji su trazili znak s neba, pogledaju pomraceno sunce" Posto je covek stvoren sestoga dana, i u sesti cas je okusio od zabranjenog drveta, jer je to bilo vreme jela,22D3 !ospod je prikovan na drvo sestoga dana nedelje u sesti cas, kako bi presazdao coveka i iscelio ga od praroditeljskog greha" /sus govori prorocke reci >psalma? na jevrejskom jeziku s namerom da pokaze kako se ne protivi Starom %avetu" On kaze5 .%asto si me ostavioB.,29)3 potvrdjujuci da je zaista, a ne prividno bio covek, jer covek ima prirodnu zelju za zivotom i voli ga" Posto se #ristos borio i mucio pred krstom, pokazujuci strah koji je svojstven nasoj prirodi, zato i sada govori5 .%asto si me ostavioB., otkrivajuci nasu prirodnu ljubav prema zivotu" On je zaista bio covek i po svemu slican nama, osim po grehu"29(3 $eki su ovo razumeli u tom smislu da je Spasitelj u ime ;evreja rekao5 .%asto si ostavio jevrejski narod, o Oce, da pocini takav greh i bude predan na unistenjeB. Posto je sam #ristos bio od ;evreja, On govori5 .%asto si me ostavioB. zeleci da kaze5 .%asto si ostavio 4oje srodnike, 4oj narod, da ucini sebi takvo zloB. $e razumevajuci $jegov vapaj, ljudi iz naroda, koji su bili prosti i neuki u prorockim knjigama, mislili su da zove /liju" Svi ;evreji, dakle, nisu poznavali prorocanstva, kao sto sada mozda ni svi hriscani ne poznaju Evandjelje" $apojili su !a octom da bi brze umro, pre nego sto dodje /lija i pomogne mu" %ato drugi kazu5 .Ostavi, da vidimo hoce li doci /lija da !a izbavi". =rugim recima5 .$e dajte 4u da umre, da bismo videli hoce li 4u pomoci /lija". 5<$51- A *#u# o9et 9ovi a i( #vega gla#a8 i#9u#ti du!- * gle8 (avje#a !"ama "a(d"ije #e na dvoje8 od go"njega "aja do donjega@ i (emlja #e 9ot"e#e8 i amenje #e "a#9ade@ i g"o/ovi #e otvo"i#e8 i u#tado#e mnoga tijala #veti! oji #u 9om"li@ i i(i#av#i i( g"o/ova 9o va# "#enjeu njegovu udjo#e u #veti g"ad i 9o a(a#e #e mnogima/sus je povikao iz svega glasa da bismo znali da je govorio istinu kada je kazao5 .Vlast imam poloziti zivot Svoj.,2923 jer On Svojom vlascu predaje dusu" 1li zasto je povikao5 .Oce, u ruke Tvoje predajem duh Svoj."2993 %ato sto Svoj duh nije ispustio po prinudi, vec dobrovoljno" Otuda koristi rec .predajem." Time pokazuje da ce ga opet uzeti, jer zalog se uvek moze uzeti natrag" #vala &ogu, sto je umiruci dredao Svoj duh u ruke Oceve, jer se od tada duse svetih takodje predaju u Oceve ruke, a ne kao ranije u adske tamnice" Tako je #ristova smrt postala nase osvecenje" %ato On gromkim glasom poziva smrt, jer se ona nije usudjivala da 4u pristupi dok je sam nije pozvao" #ramovna zavesa sastojala se od platna koje je bilo poveseno u sredini #rama i odvajala je unutrasnji deo od spoljasnjeg kao neka vrsta pregradnog zida"2973 %avesa se pocepala i time je &og pokazao da je >do tada? nepristupni i nevidljivi #ram, ciji je unutrasnji deo >Svetinja nad Svetinjama? bio zakriljen zavesom, toliko ponizen i oskrnavljen, da je postao svima pristupacan i vidljiv" $eki daju dodatna objasnjenja" Pocepana zavesa je oznacila da je slovo %akona ukinuto kako bi se otkrila punoca %akona, koja je do tada bila prikrivena slovom kao nekom zavesom, i sve ono sto je ranije u %akonu bilo nejasno i tajnovito, sada je otkriveno buduci ispunjeno u #ristu"29*3 4oze se reci i to da je kod ;evreja (:+
postojao obicaj da razderu svoje haljine kada cuju hule na &oga" Tako je sada bozanski #ram, ozlojedjen smrcu &ozjom, razderao svoje .haljine., to jest hramovnu zavesu" O ovome se jos moze govoriti, ali ovo je dovoljno" Prirodne stihije su se pokrenule pokazujuci istovremeno da je Onaj koji strada sam Tvorac, i da ce nastupiti promena stvari, jer se zemljotres u Svetom Pismu spominje da bi oznacio promenu u toku zbivanja"29+3 / zaista je doslo do promene &ozje naklonosti, koja je presla s ;evreja na neznabozacke narode" 'ak se i .kamenje., to jest, kaAmena srca neznabozaca, raspalo da bi primilo seme /stine, dok su oni koji su pomrli u gresima ustali i usli u .sveti grad., visnji ;erusalim i javili se mnogima koji hode sirokim putem" ;avivsi se njima, oni su se pokazali kao obrazac dobrog zivota i obracenja, jer onaj koji vidi coveka koji je ranije umro u strastima gde obracen uzlazi u sveti nebeski grad, i sam ga u svemu podrazava i obraca se &ogu" Ovi dogadjaji su objasnjeni prilicno detaljno, ali ti razumi da je vaskrsenje mrtvih koje se desilo u vreme !ospodnjeg raspeca, takodje pokazalo i oslobodjenje dusa iz ada" One koji su u to vreme vaskrsli, mnogi su videli, kako se ovaj dogadjaj ne bi smatrao prividjenjem" Oni su vaskrsli radi znamenja i ocigledno je da su posle opet pomrli" $eki kazu da su oni vaskrsli posle Vaskrsenja #ristovog i da jos nisu umrli, mada ne znam da li se ovo moze prihvatiti" 5?$56- A a9etan i oji # njim cuva!u *#u#a8 vidjev#i da #e (emlja t"e#e i #ta /i8 u9la#i#e #e v"lo govo"eci& 4ai#ta ovaj /ija#e Sin 'o(iji- * ondje /ija!u i gleda!u i( dale a mnoge (ene oje #u i#le (a *#u#om i( Galileje i #lu(ile mu8 medju ojima /ija#e Ma"ija Magdalina i Ma"ija8 mati Ja ovljeva i Jo#ijina8 i mati #inova 4evedejevi!$eznabozacki kapetan i oni koji su bili s njim poverovali su zbog ovih velikih znakova, dok su ;evreji koji su slusali %akon i proroke ostali u neverju" Tolika je bila njihova zloba" Taj kapetan je kasnije mucenicki postradao za #rista"29:3 %ene koje su posmatrale ove dogadjaje i koje su zaista najvise sastradavale #ristu, iako su bile od osudjenog roda >zbog Evinog greha?, prve su udostojene radosnog vidjenja"2903 -cenici su se razbezali dok su zene ostale hrabre i ustrajne" .4arija, majka ;akova i ;osije. je &ogorodica =jeva, 4ajka &ozja, jer su ;akov i ;osija bili ;osifovi sinovi od njegove prve zene" Posto se &ogorodica zvala .zenom. ;osifovom, s pravom se naziva .majkom. njegove dece, to jest macehom" 4ajka sinova %evedeAjevih zvala se Salomija" ,aze se da je ona takodje bila i ;osifova kcerka" 57$6,- A ad /i uvece01;2 dodje covje /ogat i( A"imateje0?<2 9o imenu Jo#if8 oji je ta odje /io uceni *#u#ov- Ovaj 9"i#tu9iv#i Pilatu (amoli (a tijelo *#u#ovo- Tada Pilat (a9ovijedi da mu dadu tijelo- * u(ev#i Jo#if tijelo (avi ga u 9latno ci#to- * #tavi ga u #voj novi g"o/ #to je /io i#je ao u amenu@0?,2 i navaliv#i veli i amen na v"ata od g"o/a otide- A ondje /je#e Ma"ija Magdalina i d"uga Ma"ija8 oje #jedja!u 9"ema g"o/u" ;osif se ranije skrivao, ali sada se odvazuje na veliko delo, polozivsi svoju dusu za telo -citeljevo i primajuci na sebe gnev svih ;evreja" Pilat mu daje Telo kao veliki dar" Posto je #ristos pogubljen kao buntovnik, bilo je verovatno da su nameravali da $jegovo telo ostave nesahranjeno" 4oguce je da je ;osif, kao bogat covek, dao Pilatu i zlata" Potom je uzeo Telo i odao 4u cast polozivsi !a u nov grob u kome niko ranije nije bio pogreben" &io je to &ozji promisao, kako niko posle #ristovog Vaskrsenja ne bi mogao da kaze da je vaskrsli bio neki drugi mrtvac koji je tamo ranije bio sahranjen" %ato je, dakle, polozen u novi grob" 4arija 4agdalina i .druga 4arija., to jest &ogorodica, koja je gore nazvana .majkom ;akova i ;osije., sedele su naspram groba i cekale da utihne bes ;evreja, kako bi otisle, omotale telo pogrebnim povojima"i pomazale mirom" /saija je rekao za ove zene5 .Vi zene koje dolazite od prizora ovoga, idite odavde, jer ovo je narod bez razuma".2723 Ocigledno je da govori da razuma nema jevrejski narod koji je razapeo !ospoda"2793 (::
On dakle, poziva zene da ostave bezumni narod i odu apostolima i odnesu im blage vesti o Vaskrsenju" 6.$66- Sut"adan 9a 9o 9et u #a/"a#e #e 9"vo#ve#tenici i fa"i#eji od Pilata govo"eci& Go#9oda"u8 #jeti#mo #e da onaj va"alica a(a jo# (a (ivota& Po#lije t"i dana u#tacu- 4ato (a9ovjedi da #e utv"di g"o/ do t"ecega dana da ne dodju a o ucenici njegovi nocu8 da ga ne u "adu i ne a(u na"odu& U#ta i( m"tvi!@ i /ice 9o#ljednja 9"eva"a go"a od 9"ve- )ece im Pilat& *mate #t"a(u C u#todijuD8 idite te utv"dite a o (nate- A oni oti#av#i utv"di#e g"o/ #a #t"a(om i (a9ecati#e amen" Evandjelist subotu ne naziva .Subotom. zbog toga sto sudeci po zlobi ;evreja to i nije bila subota" /ako je %akon zabranjivao da se subotom ide iz mesta u mesto, zakonoprestupni ;evreji su se sabrali kod inoplemenika Pilata, umesto da budu na %akonom odredjenom zboru" Podstaknuti svojom zlobom, oni odlaze Pilatu i obezbedjuju grob" /pak, to je bio &ozji Promisao, kako bi Vaskrsenje bilo potvrdjeno svedocanstvom neprijatelja, koji su zapecatili grob i pred njim postavili strazu" %animljivo je otkuda su ;evreji znali da ce /sus treci dan vaskrsnuti, posto !ospod to nigde nije rekao jasno i otvoreno" 4oze se pretpostaviti da su to saznali iz primera proroka ;one, buduci da je ranije #ristos rekao5 .,ao sto je ;ona bio tri dana u utrobi kita, tako cu i ;a biti u utrobi zemlje".2773 4oguce je da su to zakljucili i onda kada je kazao5 . azvalite ovaj hram i za tri dana cu ga podici". Pre nisu razumevali ove reci, vec su mislili da govori o jevrejskom #ramu" $a osnovu tih reci su ga i osudili" 1li sada kada su razumeli da je pod .hramom. podrazumevao Svoje vlastito Telo, oni su se uplasili i nazvali !a obmanjivacem, ne prestajuci sa svojom zlobom ni posle $jegove smrti" .,ustodija. je rimski naziv za strazu, i zato evandjelista kustodijom naziva vojnike koji su bili odredjeni da cuvaju grob"
NAPOMENA&
(" Pontije Pilat >Pontius Pilatus? bio je peti rimski prokurator >upravitelj? ;udeje" Vladao je od 2+" do 9+" god"
posle #rista" ;evrejski istoricar ;osif nam donosi neke podatke o Pilatovom zivotu" On pretpostavlja da je Pilat bio imljanin poreklom iz /talije, koji je pre preuzimanja uprave nad ;udejom vrsio izvesne vojne funkcije" >&l" Teofilakt naprotiv zastupa misljenje da je on bio sa Ponta, iz 4ale 1zije"? &io je ozenjen ,laudijom Prokulom, s kojom je ziveo u ,esariji Palestinskoj, gde je bilo orediste provincije" Pilat je bio potcinjen imskom guverneru u Siriji >6k" 2, 2?" ;evreji ga nisu voleli, jer nije pokazivao razumevanja prema njihovim verskim i nacionalnim osecanjima" Posebno ih je razgnevio kada je na silu uzeo novac iz hramovne blagajne da bi sagradio akvadukt za jerusalimski vodovod" Tada je izbila pobuna koja je ugusena u krvi >up" 6k" (9, (A 2?" %bog pokolja Samarjana na brdu !erezimu, Pilat je smenjen i izveden pred cesarov sud" Smatra se da je svoje poslednje godine proveo u progonstvu u juznoj !aliji ><rancuskoj?" ;evreji su #rista doveli pred Pilata zato sto sami nisu mogli po %akonu da pogube coveka bez dozvole rimskih vlasti" Pilat je ostao upamcen kao primer coveka koji je, iako znajuci za /susovu nevinost, ipak dopustio ;evrejima da !a pogube kako bi ocuvao svoj ugled i karijeru"
2" Staresine su odvele /susa na rimski sud, zato sto je od ;evreja rimska uprava oduzela jus gladii >pravo maca? i
jus vitae necis8ue >pravo zivota i smrti?"
9" ;uda je osecao tugu i ocajanje zbog ucinjenog zlodela, ali ne i istinsko pokajanje" =a se ;uda zaista pokajao
kao Petar dobio bi oprostaj" /stinsko pokajanje se, dakle, sastoji ne samo od priznanja ucinjenog greha vec i od priznanja svoje nemoci i ispovedanja &ozje svemoci" Otuda je pokajanju strano ocajanje i njegov najstrasniji plod A samoubistvo"
7" .$e samo da mu se glava nadula od tumora, vec su mu i oci toliko otekle, da uopste nije mogao da vidi
svetlost" 'ak ni lekari nisu mogli da mu svojim lekarijama otvore oci, koje su toliko bile upale u duplje"
(:0
$jegovi stidni delovi tela bili su sramno izobliceni i iz svih delova njegovog tela curila je sukrvica i gamizali su crvi" Potom se nakon strasnih muka raspukao po sredini, kako kaze 6uka u =elima apostolskim" Od smrada koji se od njega sirio sve do danasnjeg dana ostalo je pusto i nenaseljeno selo u kome je izvrgao svoju skvernu duntu, i cak ni danas niko ne moze proci onim mestom a da ne zacepi rukama nos" Takvu je kaznu primilo njegovo telo jos ovde na zemlji". EI collatione codd" Venet" S" 4arci
*" ="1p (5(0" $ajveci broj tumaca smatra da je ;uda izvrsio samoubistvo vesanjem i da je potom pao i pukao po
sredi" Tumacenje &lazenog Teofilakta moze se razumeti kao njegovo licno misljenje, koje je ocigledno u zavisnosti od pisanih izvora i usmenih predanja koje je koristio"
+" Ove reci ne nalazimo kod proroka ;eremije, vec kod %aharije ((, (2"(9" $ije sasvim jasno zasto evandjelist
spominje ;eremiju a ne %ahariju" Verovatno je u pitanju previd, ili je, kako misli Origen, tekst uzet iz nekog nepoznatog ;eremijinog spisa" &l" ;eronim je doslovno ove reci nasao u jednom apokrifu proroka ;eremije, koji je dobio od pripadnika nazarenske sekte" %igaben se takodje slaze da je rec o tekstu i apokrifne knjige"
:" Varava se naziva .poznatim razbojnikom." .Evandjelist., kaze %latoust,.nije prosto rekao5 ./mali su
razbojnika., vec5 .POznatog razbojnika., cuvenog po svojim zlodelima, koji je pocinio mnoga ubistva"., /bid"
0" Pilatova zena, ,laudija Prokula je pribrojana liku Svetih pod 2:" oktobrom" D" ="ap" 2(59(A99 ()" aspece na krst su kao kaznu primenjivali mnogi drevni narodi5 1sirci, 4idjani, Persijanci" 1leksandar Veliki
je nakon osvajanja Tira razapeo 2"))) stanovnika" ;evreji ga nikada sami nisu primenjivali, vec su svoje osudjenike pogubljivali kamenovanjem >up" 9 4oj" 2), 2@ * 4oj" 22, 27?" ,asnije su ovaj obicaj preuzeli imljani" To je bio najsuroviji nacin pogubljenja koji je primenjivan samo nad robovima i razbojnicima" imski gradjani nisu razapinjani na krst, vec su kaznjavani odsecanjem glave macem" %rtva je na krst razapinjana potpuno naga i polako je umirala u nesnosnim bolovima, posto krv nije mogla normalno da cirkulise u tom pblozaju" Takav polozaj tela izazivao je pad krvnog pritiska i postepeno gusenje %rtve" =a bi se muke produzile, ispod stopala cesto je postavljana letvica >supedanej? na koju se osudjenik mogao oslanjati i na taj nacin sebi olaksati bolove" Posto je raspece #rista i dvojice razbojnika bilo uoci samog praznika, mucitelji su razbojnicima prebili goleni da bi ubrzali njihovu smrt" imljani su, inace, imali obicaj da tela umrlih ostavljaju da trunu na krstovima ili da ih jedu lesinari" ;evreji, medjutim, nisu dozvoljavali da tela pogubljenih vise na drvetu >* 4oj" 2(, 22A29?"
((" Ovaj obicaj je postojao kod ;evreja sto se vidi u * 4ojs" 2(5+@ Ps" 2+5+@ :95(9 (2" ;ovan %latousti povodom ovih reci kaze sledece5 ./ako su ;evreji postupili sa toliko bezumlja prema sebi
samima i svojoj deci, !ospod, 'ovekoljubac, ne samo da ove reci sam nije uputio njihovoj deci vec ni njima samima, posto je i od njih i od njihove dece primao one koji su se kajali i smatrao ih dostojnim bezbrojnih blaga" %ar nije i Pavle bio jedan od njih, a takodje i hiljade ljudi u ;erusalimu koji su poverovali, jer se kaze5 EVidis li brate, koliko je hiljada ;udejaca koji poverovase >="ap" 2(A2)?BE 1li, ako su i neki ostali uporni u svome grehu, neka im same njihove reci presude., >/bid, #omil"0+?
(9" Ps" 905D (7" Ps" ((05(+ (*" .=anas na drvetu visi Onaj, koji je na vodama zemlju utvrdio" Vencem od trnja se krunise 'ar 1ndjela"
6aznom porfirom ogrce se, Onaj, koji nebo ogrce oblacima" -darce prima, Onaj, koji je u ;ordanu >krstenjem? oslobodio 1dama" ,lincima bi prikovan, %enik 'rkve, kopljem proboden Sin =jeve""". >Stihira sa devetog casa na Veliki Petak, Posni Triod?"
(+" Oblast Pentapolisa nazvana je po pet gradova koji su bili grcka kolonija na severnoafrickoj obali, izmedju
,artagine i 1leksandrije, na podrucju danasnje 6ibije"
(:D
(:" ( ,or" (*522 (0" -p" 4k" (*529" Smirna je uljana smola biljnog porekla koja je koriscena za spravljanje mira ili mirisa"
Poseduje i svojstva anestetika" =obija se od drveta 'ommiphora mHrrha, koje raste u Etiopiji, 1rabiji i Somaliji"
(D" ;n" (D52D >u stvari, ;ovan uopste ne spominje zuc?" 2)" Ove materije su davane stradalnicima kao anestetici, da bi ublazili njihove bolove i patnje" 2(" -p" Ps" DD5*@ Ps" (925: 22" ;n" (D5(D 29" .$akon sto su se izrugali nad $jim., kaze %latoust, .poveli su !a na raspece i obnazili !a, uzeli sebi $jegovu
odecu i sednuvsi gledali kada ce ispustiti duh" $jegovu odecu su razdelili kako je to bilo uobicajeno sa osudjenicima niskog porekla, sa odbacenim, nezasticenim i bespomocnim" azdelili su one rize koje su ucinile toliko cudesa i koje tada nisu pokazivale nikakvo dejstvo, kao sto je i sam #ristos uzdrzavao svoju neizrecivu silu., /bid"
27" ,od 4ateja i 4arka se vidi da su !ospoda vredjala oba razbojnika" 4edjutim, kod 6uke >29, 9D i dalje? govori
se samo o jednom razbojniku koji je hulio" Tumaci su odavno obratili paznju na ovu nesaglasnost" Origen, %latoust, %igaben i, kako vidimo, Teofilakt, kao i neki drugi tumaci, govorili su da su u pocetku #rista vredjala oba razbojnika, a potom se jedan od njih pokajao, videci #ristovo dugotrpljenje, i poceo da prekoreva drugog razbojnika" >6k" 29572?"
2*" -p" 6k" 29572 2+" To jest, u dan kada jedu Pashu, (7" na (*" dana meseca nisana" 2:" Prorostvo o ovom dogadjaju nalazimo kod proroka 1mosa >1m" 0, D"()?" Origen je smatrao da tama nije
obuzela svu zemlju posto ne postoje istorijska svedocanstva o ovom dogadjaju u drugim krajevima sveta" Po njegovom misljenju, rec je o gustim i tamnim oblacima koji su se nadvili nad ;erusalimom i ;udejom" svakom slucaju bio je to veliki znak &ozji, jer dok su nebo i zemlja buduci neosetljive stihije .prozivljavali. raspece Sina &ozjega, okamenjena i neosetljiva ljudska srca hulila su na raspetog #rista"
20" 2 4ojs" ()522 2D" Sesti cas je (2 sati, tj" podne" 9)" Ps" 2(5( 9(" #ristos je dobrovoljno podvrgao Svoju ljudsku prirodu posledicama greha i stanju pale covekove prirode,
uzevsi na Sebe grehe sveta A obukavsi Se u .oblicije tela greha. > im" 0, 9?" On nije uzeo samo ljudsku prirodu koju je 1dam imao pre pada, vec i ono sto je protivprirodno A posledice greha, da bi u svemu bio slican nama, osim po grehu" -zevsi na Sebe posledice greha ucinio je Svoju besmrtnu i netruleznu ljudsku prirodu sposobnom da postrada i primi smrt >up" Sv" 4aksim /spovednik5 Guaestiones ad Thalassium >2(?, P!, t"D), 9(2A(9?"
92" -p" ;n" ()5(:A(0 99" 6k" 2957+ 97" Ovde se misli na zavesu od porfire, skerleta i crvca, na kojoj su bili izvezeni heruvimi" Ova zavesa odvajala je
Svetinju od Svetinje nad Svetinjama, u koju niko nije mogao ulaziti osim prvosvestenika >up" 2 4oj" 2+, 9(A 99?" O cudesnim znacima u to vreme govori se u apokrifima, Talmudu i kod istoricara ;osifa <lavija"
(0)
9*" 2 ,or" 95(7A(+ 9+" -p" 4t" 275:@ 2052@ ;l" 25()@ 1m" (5(@ 9 'ar" (D5((@ /s" 2D5+@ ;er" 295(D i dr" 9:" ec je o Svetom 4uceniku 6onginu kapetanu, koga 'rkva proslavlja (+" oktobra" 90" / pored njima svojstvene zenske slabosti, ove zene su do kraja ostale uz #rista, dok su se apostoli koji su
smatrani jacim, razbezali u strahu od ;udeja" -pravo zato su zbog svoje hrabrosti prve udostojene vidjenja Vaskrslog !ospoda"
9D" ;evreji su razlikovali tzv" .prvo i drugo vece." Posto je bio petak uvece, dakle pocetak subote, neradnog dana,
trebalo je sto brze sahraniti telo" .Prvo vece. je pocinjalo vec oko D" casa popodne tj" nasih 9 sata popodne" Po %akonu je bilo dozvoljeno da se do ,druge veceri. tj" do (2 sati >nasih + sati popodne? mogu obaviti samo najnuzniji poslovi" %bog nedostatka vremena nisu se mogli obaviti svi pogrebni obicaji, nabaviti miro i pomazati telo" %ato ce mironosice odmah po svrsetku subote da krenu na grob i pomazu telo /susovo"
7)" 1rimateja je bio grad u ;udejskom gorju, severozapadno od ;erusalima" - njemu je ziveo ;osif, koji je bio clan
Sinedriona, i tajni ucenik /susov, kao i $ikodim >;n" 95(A((?"
7(" %bog vruce klime u Palestini, tela umrlih su sahranjivana ubrzo posle smrti, najkasnije nakon 27 sata" 6ice je
bilo uvezivano ubrusom sa povezanim vilicama >;n" ((, 77?, a posto je bilo oprano, >=" ap" D, 9:? telo je pomazivano mirisima i umotavano povojima od lanenog platna >;n" (D, 7)?" Telo je zatim polagano, zavisno od bogatstva umrlog, u plitki grob pokriven kamenjem, u prirodnu pecinu ili u grobnicu usecenu u steni" Smatralo se velikom sramotom da telo ostane nesahranjeno" %a razliku od !rka i imljana koji su kremirali umrle, ;evreji nikada nisu primenjivali ovaj nacin sahrane osim u izuzetnim slucajevima >( 'ar" 9(5(9?" Tela takodje nisu balsamovana niti polagana u sarkofage, kao sto su cinili neki okolni narodi"
72" /s" 2:5(( 79" -p" 6k" 29597 77" -p" 4t" (2590A9D
(0(
!61V1 =V1=ESET / OS41 Va# "#enje +"i#tovo8 javljanje mi"ono#icama i ucenicima8 Sined"ion 9ot u9ljuje #t"a(u8 Va# "#li Go#9od #alje A9o#tole da 9"o9ovedaju i "#tavaju 9o #vetu ,$A- A 9o#to minu #u/ota8 na o#vit u 9"vog dana nedjelje8 dodjo#e Ma"ija Magdalina i d"uga Ma"ija da o#mot"e g"o/- * gle8 (emlja #e (at"e#e veoma@ je" andjeo Go#9odnji #idje # ne/a i 9"i#tu9iv#i odvali amen od v"ata g"o/ni! i #jedja#e na njemu- A lice njegovo /ija#e ao munja8 i odijelo njegovo /ije$lo ao #nijeg- A u #t"a!u od njega u(d"!ta#e #t"a(a"i8 i 9o#tado#e ao m"tvi- * andjeo odgova"ajuci "ece (enama& Ne /ojte #e vi@ je" (nam da *#u#a "a#9etoga t"a(ite- Nije ovdje@ je" u#tade ao #to je a(ao- +odite da vidite mje#to gdje je le(ao Go#9od- * idite /"(o i "ecite ucenicima njegovim da u#tade i( m"tvi!@ i gle8 on ce 9"ed vama otici u Galileju@ tamo cete ga vidjeti- 'to a(a! vam- * i(i#av#i /"(o i( g"o/a #a #t"a!om i "ado#cu veli om 9o!ita#e da jave ucenicima njegovim" .1 posto minu subota. znaci isto sto i kod 6uke5 .rano ujutro., ili kod 4arka5 .vrlo rano, oko izlaska sunca."2(3 Pod suncem ovde treba razumeti .jutarnje sunceve zrake., jer u osmi cas noci pocinje novi dan i to se vec smatra jutrom" Ovo se, dakle, desilo .posto minu subota. i pocinjase nedelja, koju evandjelist naziva .prvim danom subote." Posto su .subotom. nazivali celu sedmicu dana, tako je nedelja .prvi dan subote., to jest prvi dan nedelje >kako mi danas kazemo?" %a prvim danom slede drugi, treci, cetvrti i peti dan" ,ada je !ospod vaskrsao, kamen je jos lezao na grobu" Posle Vaskrsenja !ospodnjeg dolazi andjeo kako bi odvalio223 grobni kamen i pustio zene da udju u (02
grob" %emlja se zatresla da bi se probudili strazari i razumeli sta se dogodilo" !ospod je vaskrsao treceg dana" ,ako se racunaju ova tri danaB Sestoga casa, u petak, bio je raspet" Od tada do devetog casa nastupila je tama, sto shvaAtam kao .noc."293 Onda je opet posle devetog casa nastupila svetlost, sto znaci .dan." Eto, dakle, jednoga dana i noci" %atim, noc uoci subote zajedno sa subotnjim danom, cine drugi dan i noc" / konacno, imamo subotnju noc i jutro nedelje, za koje 4atej kaze5 .$a osvitku prvog dana nedelje., posto se od jutra racuna celi dan" Eto, tri dana i noci" 4edjutim, ovo mozemo izracunati i na drugi nacin" - petak je !ospod predao Svoj duh@ to je prvi dan" - subotu je bio u grobu@ to je drugi dan" - noci uoci nedelje je vaskrsao@ nedelja se ipak smatra trecim danom, iako je tek pocela" Eto, vidis, tri dana" Tako je i sa upokojenima, jer ako neko umre u deseti cas dana >oko 7 sata popodne?, a drugi prvog casa istog dana >u : sati ujutro? kazemo da su obojica umrli istog dana" eci cu ti i drugo objasnjenje kako se racunaju tri dana i tri noci" Poslusaj, dakle" - cetvrtak vece !ospod je vecerao i rekao svojim ucenicima5 .-zmite, jedite Telo 4oje." &uduci da je On imao vlast da polozi svoju dusu, jasno je da je od toga trenutka dao Sebe na zaklanje, posto je podelio Svoje Telo ucenicima" $iko, dakle, ne moze da jede meso ako ono prethodno nije zaklano" %ato, racunaj tri dana5 u cetvrtak vece dao im je Svoje Telo" Ta noc i dan petka do sestog casa, cine prvi dan i noc" %atim, od sestog casa do devetog casa bila je tama, a od devetog casa bila je svetlost sve do veceri@ eto i drugog dana i noci" / naposletku, imamo noc posle petka i subotnji dan, dakle, treci dan i noc" $akon sto je prosla subota, !ospod je vaskrsao" To su cela tri dana i noci" 4atej kaze da je andjeo sedeo na kamenu, dok 4arko govori da je andjeo sedeo u grobu, s desne strane, posto je prethodno odvalio kamen" =a li oni protivrece jedan drugomB $i najmanje" /zgleda da se andjeo najpre javio sedeci na kamenu, a kada su zene usle u grob, on je isao pred njima i opet se javio unutra u grobu sedeci s desne strane" %enama je rekao5 .$e bojte se., to jest5 .Strazari imaju razloga da se boje, a vi, zene, ucenice !ospodnje, ne bojte se". Posto ih je ohrabrio, blagovestio im je Vaskrsenje" &ilo je, dakle, potrebno prvo odagnati strah, a tek potom doneti blage vesti" On se ne stidi da !ospoda naziva . aspetim., jer se krstom hvaAli kao pobednim trofejem od koga su nam dosla sva dobra" ;$,<- A ad idja!u da jave ucenicima njegovim8 i gle8 #"ete i! *#u# govo"eci& )adujte #eB A one 9"i#tu9iv#i u!vati#e #e (a noge njegove i 9o loni#e mu #e- Tada im "ece *#u#& Ne /ojte #e@ idite i javite /"aci mojoj ne a idu u Galileju8 i tamo ce me vidjeti" /sus kaze zenama . adujte seC. &uduci da je zenski rod bio osudjen na tugu, !ospod je Svojim Vaskrsenjem zenskom rodu doneo radost i blagoslovio ga" %ato su se one s krajnjim postovanjem i strahom uhvatile za $jegove noge, ne usudjujuci se u svome blagocescu dodirnuti drugog dela $jegovog tela osim $jegovih udova" $eki kazu da su se one namerno uhvatile za $jegove noge, kako bi saznale da li je zaista vaskrsnuo i da nije prividjenje ili duh, jer su posumnjale da je to duh" Ove dve 4arije su se, dakle, uhvatile za $jegove noge, dok je, po ;ovanu, 4arija 4agdalina pokusala da !a dodirne u zelji da zauvek ostane s $jim kao i pre, ali joj to nije bilo dopusteno"273 4ozda joj nije bilo dozvoljeno da dodirne /susa, kako kaze ;ovan, zato sto je bila suvise znatizeljna" &uduci da je vec dodirnula $jegove noge, kako kaze 4atej, kakva je bila potreba da !a opet dodirujeB %ato je zbog svoje suvisne znatizelje i zadrzana na odstojanju" ,,$,5- A do one idja!u8 gle8 ne i od #t"a(a"a dodjo#e u g"ad i javi#e 9"vo#ve#tenicima #ve #to #e dogodilo- A oni #a#tav#i #e #a #ta"je#inama ucini#e vijece8 i dado#e vojnicima dovoljno novaca8 govo"eci& :a(ite& ucenici njegovi dodjo#e nocu i u "ado#e ga ad #mo mi #9avali- * a o to cuje namje#ni 8 mi cemo ga uvje"iti i va# o#lo/oditi /"ige- A oni u(ev#i novce ucini#e ao #to /i#e nauceni- * "a(gla#i #e ova "ijec medju Judejcima do dana#-
(09
Straza je o svemu izvestila >prvosvestenike?5 da se desio zemljotres, da se kamen iznenada odvalio i da su oni prestraseni obamrli" 4edjutim, ;evreje nisu posramila ni cuda pri Stradanju !ospodnjem, a kamoli cudesni dogadjaji na grobu o kojim su im posvedocili vojnici" -mesto toga, zarazili su vojnike svojom vlastitom strascu srebroljublja, nagovarajuci ih da kazu ono sto je krajnje necastivo i bezumno A da je !ospod ukraden" ,ako su, o bezumnici, mogli da !a ukradu ucenici koji su se u strahu bili zatvorili, i uopste se nisu usudjivali da izadju napoljeB ,ako bi, da su !a ukrali, kasnije postradali za $jega, propovedajuci da je vaskrsao i zbog lazi bili iseceni na komade" ,6$.<- A Jedanae#t uceni a otido#e u Galileju8 na go"u uda im je (a9ovjedio *#u#- * ad ga vidje#e8 9o loni#e mu #e@ a ne i 9o#umnja#e- * 9"i#tu9iv#i *#u#8 "ece im govo"eci& %ade mi #e #va a vla#t na ne/u i na (emlji- *dite8 da le8 i naucite #ve na"aode "#teci i! u ime Oca i Sina i Svetoga %u!a8 uceci i! da #ve d"(e #to #am vam (a9ovjedio@ i evo8 Ja #am # vama u #ve dane do #v"#et a vije a- AminB Prema ;ovanu, /susa su prvo videli $jegovi ucenici istoga dana Vaskrsenja, kada su vrata bila zatvorena, a potom osam dana kasnije kada je i Toma poverovao" 4edjutim, kada je trebalo da se s njima nadje u !alileji, oni se jos svi nisu bili sakupili, pa se pokazao samo onoj sedmorici ribara na Tiverijadskom moru" Tako su se dogaAdjaji koje je opisao 4atej desili kasnije, dok su im prethodila zbivanja iz ;ovanovog Evandjelja" - toku cetrdeset dana /sus se mnogo puta javljao ucenicima, dolazeci i odlazeci, ali nije boravio stalno s njima" !ospodu se poklonilo jedanaest vrhoAvnih ucenika, zajedno sa svim ostalim koji su isli za $jim .ali neki posumnjase." Ovo se moze razumeti mozda na sledeci nacin5 jedanaest ucenika su otisli u !alileju i jedanaest 4u se poklonilo" .1li neki. od sedamdesetorice, verovatno su posuAmnjali u $jega" ,asnije su se, medjutim, i oni uverili" $eki opet ovo razumeju na drugi nacin5 4atej je propustio da kaze ko su bili ti koji su posumnjali, ali ;ovan je spomenuo ono sto je 4atej izostavio, i kazao da je to bio Toma"2*3 4ozda su i svi posumnjali, kao sto kaze 6uka"2+3 %ato ovo moras razumeti tako da su 4u se poklonili tek onda kada su dosli u !alileju" 1li, oni ucenici koji su 4u se poklonili u !alileji prethodno su posumnjali u ;erusalimu, kako kaze 6uka" /sus im je rekao5 .=ade 4i se svaka vlast na nebu i na zemlji". To znaci5 .,ao &og i Tvorac uvek sam imao vlast nad svim., jer .Sve Tebi sluzi., kako kaze =avid &ogu"2:3 .1li jos nisam imao dobrovoljnog potcinjenja" Sada cu i to imati" Sve ce 4i se potciniti, jer sam krstom pobedio onoga koji ima vlast smrti". Potcinjenje je dvojako5 jedno je nevoljno, kada svi sluzimo &ogu po nevolji, kao demoni" =rugo je voljno, kao sto se vidi kod Pavla koji je dobrovoljno postao sluga &ozji" anije je izgledalo da je Spasitelj imao vlast nad svim samo polovicno, to jest, imao je samo nevoljno potcinjenje svih" 1li, posle krsta, kada je bogopoznanje postalo svima dostupno i kada su se svi dobrovoljno potcinili, #ristos je mogao da kaze5 .Sada sam primio svaku vlast" anije je moja vlast bila delimicna, dok su mi sluzili nevoljno, posto sam Tvorac" 1 sada, kada mi ljudi sluze sa poznanjem, data 4i je svaka i potpuna vlast". Od koga 4u je dataB Od $jega Samog i $jegovog smirenja" =a se On nije smirio i krstom pobedio neprijatelja, ne bi nas spasao" %ato reci5 .=ade 4i se vlast., razumi na sledeci nacin5 .Svojim vlastitim podvizima i trudovima spasao Sam ljude i oni su postali 4oj udeo, izabrani narod". !ospod na zemlji ima vlast zato sto !a je sva zemlja poznala, a na nebu zato sto se nagrada onih koji veruju u $jega i njihovo obitaliste nalazi na nebesima" S druge strane, ranije osudjena ljudska priroda sada je ipostasno sjedinjena sa &ogom 6ogosom, i sedi na nebu primajuci poklonjenje andjela" %ato On s pravom kaze5 ,=ade 4i se svaka vlast na nebu". =akle, ljudska priroda koja je ranije bila u ropskom sluzenju sada u #ristu vlada svima" -kratko receno, #ristove reci5 .=ade mi se svaka vlast., mozes razumeti na dva nacina5 prvo da sam &og (07
6ogos govori5 ,=ata 4i je svaka vlast, jer oni koji su 4i ranije sluzili nevoljnom potcinjenjem, sada 4e dobrovoljno priznaju za &oga.@ i drugo, da On govori u ime Svoje ljudske prirode5 .;a, priroda, koja sam ranije bila osudjena, sada sam postala bog po neslivenom sjedinjenju sa Sinom &ozjim,203 i zato sam primila vlast nad svim, da mi se klanjaju andjeli na nebesima i proslavljaju me po svim krajevima zemlje". %bog toga !ospod vise ne salje ucenike samo ;evrejima, vec buduci da je primio vlast nad svima, i osvetio u Sebi svu ljudsku prirodu, s pravom ih salje svim narodima, zapovedajuci ucenicima da ih krste u ime Oca, i Sina i Svetoga =uha" $eka se posrame 1rije i Savelije@2D3 1rije zato sto #ristos nije rekao krstavajte .u imena., vec .u ime., jer je ime Trojice jedno, &ozanstvo, i Trojica su jedan &og, a Savelije, zato sto !ospod govori o Tri 6ica, a ne, kao sto taj covek praznoslovi, o jednom licu koje ima tri imena i ponekad se zove Otac, ponekad Sin, a ponekad Sveti =uh" Tri 6ica, dakle, imaju jedno /me,a to je &og" Posto nije dovoljno biti samo krsten, nego se moramo truditi u dobru i posle krstenja, !ospod kaze5 .-ceci ih da drze sve sto Sam vam zapovedio@ ne samo dve ili tri vec sve 4oje zapovesti". %adrhtimo braco, videci da ako nam i jedna stvar nedostaje nismo savrsene sluge #ristove, jer se od nas trazi da drzimo sve zapovesti" Pogledaj kako !ospodnje reci obuhvataju dva osnovna nacela hriscanstva5 bogoslovlje i delatnu vrlinu" ,ada je rekao da je potrebno da krstavamo u ime Trojice, predao nam je bogoslovlje" ekavsi, opet, da je takodje potrebno da ucimo ljude da drze zapovesti, pokazao nam je put delatne vrline" -pucujuci ih medju neznabosce gde ce se suociti sa smrcu i opasnoscu, On ih hrabri govoreci5 .$e bojte se jer ;a cu biti s vama do svrsetka veka". Vidis, kako im spominje svrsetak veka da bi u njima pobudio prezrenje prema opasnostima" .$e budite malodusni., govori im, .svemu ce doci kraj, i brigama i radostima ovoga sveta" $emojte da posustajete pred nevoljama, jer ce one proci, ali ne dajte da vas zavedu ni dobra ovoga sveta, jer ce i ona proci". On nije samo apostolima obecao da ce biti s njima, vec svim svojim ucenicima" Svakako da apostoli nece ziveti do kraja sveta" On obecava cak i nama, kao i onima posle nas, ne da ce biti s nama samo do kraja i da ce posle kraja odstupiti od nas A ne bilo togaC -pravo od tada ce On biti s nama na jedan jasniji i ocevidniji nacin, jer rec .do., gde god se javlja u Svetom Pismu, ne iskljucuje ono sto ce se posle desiti" &lagodareci, dakle, !ospodu koji je ovde s nama i daje nam svako dobro i koji ce na savrseniji nacin sa nama prebivati po svrsetku veka, privedimo kraju nase Tumacenje, jer $jemu prilici svako blagodarenje, slava i cast u vekove vekova" 1minC
NAPOMENA&
(" 6k" 275(@ 4k" (+52 2" -potrebljena je bas ova rec jer su grobovi u Palestini obicno bili u udubljenju i na njihov otvor dokotrljavan je
niz kameni zleb tezak kamen kako bi se grob zatvorio i zapecatio" $a taj nacin su tela cuvana od zveri i grabljivica" 1rheoloska ispitivanja su pokazala da je za jedan prosecan grob bilo potrebno nekoliko jacih ljudi da odvale kamen s groba" - evandjelskom tekstu se kaze da je kamen bio veliki" To znaci da bi zene jedino uz pomoc nekolicine rimskih vojnika uspele da odgurnu kamen od groba"
9" !ospod je dakle, razapet .u sesti cas. A tj" u (2 sati u podne, a tama je trajala sve do .devetog casa. tj" 9 sata
popodne"
7" ;n" 2)5(: (0*
*" ;n" 2)527A2* +" 6k"2757( :" Ps" ((D5D( 0" To jest, u neslivenom sjedinjenju sa bozanskom prirodom &oga 6ogosa" D" ;eretik 1rije je pogresno ucio da /sus #ristos nije jednosustan Ocu i =uhu Svetome i njegovo ucenje je
osudjeno kao jeres na Prvom Vaseljenskom saboru u $ikeji, 92*" godine" ;ereticko ucenje Savelijevo je osudjeno na crkvenim saborima u 1leksandriji 2+(" i u imu 2+2" godine"
(0+

Sveti Teofilakt Ohridski - Tumacenje Svetog Evandjelja Po Mateju

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sveti Teofilakt Ohridski - Tumacenje Svetog Evandjelja Po Mateju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sveti Teofilakt Ohridski TUMAENjE SVETOG EVANELjA PO MATEJU

P"edgovo" 'la(enoga Teofila ta Tumacenju Svetoga Evandjelja od Mateja 7

7(" /s" :5(7 (7

77" /s" 059 7*" ("4ojs" 05: 7+" 4t" 2052)

2*" -p" /s" (57

(0" (" 4ojs" 05((

ec .Post. oznacava nejedenje, dobrovoljno uzdrzavanje od hrane"

ec aramejskog porekla koja oznacava bogatstvo i pohlepu" ec je o personifikaciji srebroljublja"

+" ="1p" (D5(7A(:

D" -p" ;n" D527 ()" -p" ;n" ()5((A(0

(" St" 2A7, up" 4k" 9,(9A(D@ 6k" +,(2A(+

meni #vi oji #te umo"ni i natova"eni i ja cu va# odmo"iti-

(*" Oni koji se trude

!61V1 OS14$1EST1 ((2

D" ;ev" (5(2@ Ps" (()5(

2(" 4k" (2597

(9" (",or" 952

(:" $a rimokatolickom i protestantskom %apadu u Srednjem veku se pojavilo misljenje da je !ospod na

7" ;n" 2)5(: (0*

You might also like