SPOJNICE

Slu`e za spajanje dva saosna ili pribli`no saosna ma{inska elementa (vratila, ali redje i zup~anika, lan~anika, remenica i sl.), a radi preno{enja obrtnog kretanja sa jednog obrtnog dela (pogonskog), na drugi (gonjeni). Osnovna podela je na: nerazdvojive i razdvojive. 1. Nerazdvojive. Kod ovih spojnica posti`e se stalna veza spojenih delova koja se mo`e razdvojiti samo rasklapanjem spojnice. Ove nerazdvojive spojnice mogu biti: krute i prilagodljive.

a) krute spojnice.

Kruta spojnica sa obodima (slika). Sastoji se od po dve glav~ine sa obodima koji su spojeni vijcima. Vijci mogu biti pode{eni(a) ili nepode{eni (b), a mo`e se staviti i poluprsten za centriranje (c)

^aurasta spojnica

^auraste spojnice su jednostavne konstrukcije i primenjuju se tamo gde je saosnost vratila unapred obezbedjena, a pod uslovom da se bar jedno od njih mo`e osno pomerati pri ugradnji spojnice.

b)prilagodljive spojnice.

Kardanova (zglobna) spojnica. Omogu}ava spoj vratila ~ije se ose seku pod uglom od koga zavisi broj obrta na izlaznom (gonjenom) vratilu. Ovaj ugao (a) mo`e biti i stalan, ali je naj~e{}e promenljiv u granicama 50<a<300.

Bitno obele`je i nedostatak ovakve Kardanove spojnice je periodi~na promenljivost ugaone brzine i obrtnog momenta gonjenog vratila, pri stalnim vrednostima ugaone brzine i obrtnog momenta pogonskog vratila, tj. asinhronost obrtanja. Pri konstantnoj ugaonoj brzini pogonskog vratila 1 (na slici), ugaona brzina gonjenog vratila 2, do pola kruga (obrta) se pove}ava, a u toku druge polovine se smanjuje. Da bi se ovaj problem otklonio, sinhrono obrtanje pogonskog i gonjenog vratila posti`e se rednim vezivanjem dve ili vi{e asinhrone Kardanove spojnice pod odredjenim uslovima.

Izgled dvostruke Kardanove spojnice kod ~etvorostrane rendisaljke

Spojnica sa elasti~nim vencem. Obodi ove spojnice obuhva}eni su elasti~nim vencem. Potreban pritisak se ostvaruje pomo}u prstenova pritisnutih zavrtnjima uz obode.

2.Razdvojive spojnice.

Kand`asta spojnica (sl.5.75) ima ve}i broj radijalnih zubaca (kand`i) k, ~iji je broj obi~no 15-60 trouglastog ili trapeznog oblika. Aksijalno pomeranje pokretnog oboda (1) ka i od nepokretnog oboda (2), vr{i se pomo}u elektromagneta (3), koji je napajan strujom preko prstenova (4). Veza glav~ine (5) i pokretnog oboda (1) ostvaruje se pomo}u `ljebnog ili zup~astog spoja.

Frikcione spojnice prenose obrtni moment pomo}u otpora klizanju, koje nastaje na dodirnim povr{inama oboda vezanih za vratila ili za druge obrtne elemente. Obrtni moment se postepeno prenosi i pove}ava srazmerno pritisku na tarnim povr{inama, zahvaju}i proklizavanju prilikom uklju~ivanja. Prednost ovih spojnica su postepeno i du`e trajanje procesa uklju~ivanja, ~ime se smanjuju inercijalne sile ili udari usled spajanja. Nedostatak ovih spojnica ogleda se u ja~em zagrevanju i potrebi odvodjenja toplote razvijene radom sila trenja za vreme klizanja; pored toga mala ~vrsto}a frikcionih materijala za obloge tarnih povr{ina uslovljava ve}e pre~nike i ve}i broj delova.

1) sa ravnim tarnim povr{inama

2) sa konusnim tarnim povr{inama.

Ove spojnice mogu biti sa jednom (sl. a) ili sa dva para tarnih povr{ina (sl. b). Aksijalna sila uklju~ivanja kod spojnice sa dva para tarnih povr{ina je znatno manja nego kod spojnice sa jednom ravnom tarnom povr{inom.

Elektro-magnetna frikciona spojnica

Lamele sa unutra{njim ozubljenjem (4) `ljebno su spojene sa telom spojnice (1), koje je nepokretno na pogonskom vratilu (3). Lamele sa spolja{njim o`lebljenjem (5) su `ljebno spojene sa ku}i{tem spojnice (2), koje je u ovom slu~aju vezano za zup~anik (10). U telu (1) sme{ten je elektromagnet (6), koji privla~i kotvu (9), a ona pritiska slog lamela (4 i 5).

hidrodinami~ka spojnica

Spojnica se sastoji iz pumpnog kola (1) na pogonskom vratilu, zavrtnjevima spojenog sa omota~em (3) u kojem je turbinsko kolo (2). Pokretanjem pumpnog kola radni fluid (naj~e{}e ulje) struji kroz medjulopati~ne kanale oba kola, rad se prevodi u kineti~ku energiju fluida koja se na turbinskim lopaticama opet pretvara u mehani~ki rad obrtanja gonjenog vratila, pri ~emu je ugaona brzina gonjenog manja od ugaone brzine pogonskog.