MILANKO EKLER: UBIO SAM FRANCA FERDINANDA

sreda, 13 novembar 2013 22:42

Ko je i kakav je ustvario bio Fran Fer!inan!" I killed F.F. Napis na majici, koju sam kupio, ovih dana, i koji me je potakao da se raspitam o linosti Franca Ferdinanda pre nego to odluim da li u da je nosim

Mi i danas ne znamo mnogo o Gavrilu Principu iako imamo prilike i da ujemo i da itamo o njemu !li tek na"a znanja o #rancu #erdinandu su vi"e nego skromna, i gotovo da se redovno svode na to da je bio prestolonaslednik austrougarskog cara #ranca $oze%a &o je u stvario bio #ranc #erdinand' &ako je bio bratanac austrougarskog cara #ranca $oze%a, a car je ve( imao sina )udol%a, koji je bio i prestolonaslednik, #ranc #erdinand na poetku *ivota nije imao veliku ulogu u porodici +abzburg ,o stvar se menja 1--. godine, kada je )udol% na/en mrtav pored svoje ljubavnice 0arije 1eere 2vanino je obja"njeno da se radi o samoubistvu ,o to je opovrgnuto naknadnim %orenzikim ispitivanjima, koje je .03ti4 godina pro"log veka obavila dr*ava !ustrija, kada je nedvosmisleno ustanovljeno da je nesretnio mladi( ubijen sa "est 4itaca iz pu"ke ,o to je za na"u priu o #rancu #erdinandu neva*no 1a*no je da je trenutkom smrti sina jedinca cara #ranca $oze%a, on postao prestolonaslednik &o je taj ko je ubio )udol%a i otvorio put do krune #rancu #erdinandu, verovatno nikada ne(emo saznati 5 ovom tekstu (emo se ciljano baviti najvi"e lino"(u i karakterom nadvojvode, jer sam smatrao da ona zaslu*uje naroitu pa*nju na"e javnosti Pa da krenemo 6io je strasni lovac, vr4unski strelac, brz na oku i okidau ,evolja je bila u tome "to je # # koristio svoj dar, bukvalno reeno, 7za ubijanje8 2a razliku od ljudi koji su lovili samo da bi jeli, ima i oni4 koji su u tom neposrednom dodiru sa prirodom i divljinom, ose(ali uzvi"enost i pravu svr4u tog pomalo ritualnog i ne tako nu*nog oduzimanja *ivota !li kod # # je bilo u pitanju ne"to drugo, izvitopereno jer je on u svemu tome pokazivao takvu silnu

bezoose(ajnost da se to neretko ispoljavalo kao ljubav prema inu oduzimanja *ivota, koja je vremenom pre"la u surovu okrutnost 2abele*eno je da je prilikom jednog lova koji je nemaki car 1il4elm organizovao za # # , kojom prilikom je on imao privilegiju da puca prvi, od ukupno pu"teni4 90 veprova, # # u jednom stravinom inu i gru : gotovo u ekstazi, reklo bi se : lino ubio ;. *ivotinja, dok je jednog od veprova ranio u nogu SURO#I LO#AC 2abele*eno je i da je u jednom e"kom zamku za samo jedan dan ubio 2 1;0 komada razne sitne divljai <a li mislite da postoji ovek koji bi to danas mogao da uradi a da ga vi nazovete apsolutno normalnim' ,e"to pre traginog doga/aja u =arajevu # # se na sav glas 4valio da je ubio ve( svog 3 000 jelena )ebeka 1est u delu Crno jagnje i sivi soko ka*e: akva ispoljena surovost, sposo!nost "a masovno usmrivanje, nije !ila nita drugo do i"ra" mr#enje prema celom svetu, i prema svemu #ivom u njemu, to je verovatno moglo !iti i posledica ra"oaranosti to je, iako !ogat i slavan, i kao predstavnik mone dinastije $a!s!urga, o!oleo rano od tu!erkulo"e protiv koje se !orio itavog #ivota. %o#da su ta mr#a i !es, proistekle i i" injenice da je u vreme vrhunca svoje !olesti !io od strane inovnika $a!"!urke dinastije potpuno skrajnut toliko da su u iekivanju njegove smrti drastino smanjili i njegovu apana#u, ali i platu njegovom lekaru, kako !i utedeli. I, kada je !olest poela da se povlai i postalo jasno da e pre#iveti, u njemu je ostao taj !es i mr#nja protiv svih svojih neprijatelja, koju je mogao da ispolji i se!i da oduka samo u lovu, u!ijajui sve na pukometu& ' toj svojoj na"ovi vetini lovca on je gu!io svaki oseaj stida, poka"ujui odsustvo !ilo kakve plemenitosti, koja je morala da prati aristokratiju iji je, makar nominalno, !io istaknuti lan.( )ebeka 1est dalje ka*e: )o"nata je pria o njegovom suko!u sa gro*om $enkelom +onersmarkom, koji je u" to postao i !ogat i sposo!an industrijalac, i koji je deo "ara,enog novca ulo#io u kupovinu velikog imanja u -le"iji. Imanje je i"dr#avao tako to je prodavao gra,u koju je do!ijao tako to je sekao umu na svom ga"dinstvu, preci"no vodei rauna o tome da sva poseena sta!la redovno "anavlja sadnjom mladica drvea. )oto je imanje, to jest pomenuta uma, !ilo veoma !ogato stanite divljai, naseljeno vrednom lovnom divljai, imanje je i"najmio nadvojvodi Ferdinandu. No, o!"irom da je nadvojvoda Ferdinand, "!og svoje strasti ka lovu, vremenom toliko poveao !roj divljai u umi, dolo je do toga da je divlja u potpunosti unitavala .jela/ mladice drvea, koje vie nije moglo normalno da raste i "anavlja umu. 'sled toga su trokovi sadnje mladica drvea porasli, pa je gro* $enkel, povisio i visinu "akupa lovita. o je kod nadvojvode Ferdinanda i"a"valo !es, u" stav da je posredi o!ina pohlepa na njegov novac, tako da je odmah raskinuo ugovor o "akupu, a vreme ostalo do isteka "akupa je reio da iskoristi da na svoj nain ka"ni vlasnika tako da vie nikada ne !ude mogao da ga i"najmi kao lovite. Franc Ferdinand je u tom periodu organi"ovao hajku "a hajkom u lovitu, sa idejom da u potpunosti istre!i svu divlja& o je !io toliko gro"an i o!esmiljen in sam po se!i, da su lovci toliko otupeli od pucanja da vie nisu ni !ili svesni da u!ijaju. 0ada su Ferdinand i njegove sluge shvatili da se #ivot odupire smrti jae nego to su oeekivali, onda je nadvojvoda po"vao u goste jo jednog !ekog industrijalca da mu pomogne da "ajedniki "avre ovaj pokolj i masakr divljai. 0ada ni to nije dalo oekivane re"ultate, Ferdinand je slugama koji su uestvovali u lovu naredio da po!iju svu preostalu divlja kako "naju i umeju, !e" o!"ira na lovaka pravila i kodeks koji je tada va#io me,u njima. 1a!ele#eno je da je posle svega toga, kada !i se pronala jo po koja pre#ivela #ivotinja, Franc Ferdinand po!esneo, to je i"a"ivalo ga,enje kod prisutnih. $OLA MILIONA KOMADA MR%#E DI#L&A'I 5spe"nost #ranca #erdinanda kao lovca je, uz njegove nesumljivo izuzetne streljake ve"tine, zavisila i od specijalno za njega napravljeni4 dvocevcki, ali i sposobnosti da organizuje 4ajke na divlja &a*u da je naroito bio ponosan : a "to je, kada bi se na"ao me/u lovcima, uvek i sam isticao, na jednu novinu u lovu, koju je smislio i uveo ,aime, novina je bila u lovu na zeeve, kada bi 4ajkae rasporedio u obliku velike kru"ke, koja se polako kretala prema njemu i naterivala nesretne *ivotinje na njegov ni"an ,ijedna *ivotinja isterana pred njega u takvoj 4ajci nije mu mogla uma(i 2a sve te *ivotinje, *ivot je bio gotov >ma li u nainu njegovog skonanja i neke neverovatne igre sudbine, u kojoj se na kraju svog *ivota i on kretao kroz veliki "palir svoji4 4ajkaa sarajevskim ulicama, gde (e se i njegov neuspe"ni poku"aj bekstva zavr"iti Principovim mecima' ,jegova sopstvena raunica je pominjala da je za *ivota ubio skoro pola miliona razne divljai <a li ste dobro proitali' <a li sam dobro napisao, pitate se' $esam ,edavno su iza"li na videlo i njegovi zapisi koje je napravio 1-.2 godine, kada je na velikom prekookeanskom brodu krenuo na put oko sveta iz luke u ?rstu ,ajve(i deo njegovi4 bele"ki se upravo odnosi na iskustva u lovu, koja je tom prilikom do*iveo ?ako 4valisavo bele*i da je iz lovake pu"ke pucao na morske ra*e blizu obale >ndije, momenat kada je ubio prvog slona, %antastian ose(aj zadovonjstva iz lova na tigrove, do*ivljaje iz lova na kengure, koale, kao i itavu paletu ptica koje nije znao ni mogao ni da imenuje &olika je bila njegova strast prema lovu govori i podatak da je usled tolike izlo*enosti pucnjima, imao trajno o"te(enje slu4a 2a ute4u *ivotinjama i ljudima @ #rancu #erdinandu )ebeka 1est dalje ka*e: ' svakodnevnom o!raanju i opho,enju je !io agresivan i otar, iako mu je um !io trapav i spor. )o majci je !io unuk sicilijanskog kralja 2om!e, jednog od najgorih me,u 2ur!onima, tekom despotu i idiotu, koji je posle revolucionarne 3454. godine i"vrio pravi pokolj me,u svojim podanicima i koji se, poto je

proteran i" Napulja, povukao u tvr,avu, gde je #iveo potpuno i"olovano do kraja podesetih godina 36. veka. akvi preci su mu podarili tvrdoglavost, predrasude, sumnjiavost, mr#nju prema svakom drugaijem miljenju, kao i sklonost agresivnosti. to je, u" ha!"!urku se!inost i uro,enom nedisciplinom, od njega stvorilo takvu oso!u koja, da nije !ila kraljevskog roda, teko da !i se u ondanjem svetu mogla nadati du#em #ivotu. >spostavilo se da mu ni kraljevski rod nije mogao spasiti glavu MR(I%EL& MA)ARA >, kada je oti"ao u Agipat da, radi svoji4 od tuberkuloze bolesni4 plu(a, provede zimu i oporavi se, nije izdr*ao a da ne uvredi austrijskog ambasadora i napravi skandal &a*u da je ve( sa navr"eni4 30 godina imao itavu vojsku lini4 neprijatelja, koju je neprestano samo uve(avao svojim nemerenim i (udljivim pona"anjem i mr*njom $avno je govorio da mrzi 0a/arsku, a pri pomenu i samog imena Bajo"a &o"uta dobijao je napade besa, koje nije krio, ve( jasno pokazivao >storija (e ga zabele*iti i po jednom od najve(i4 ispada koji je ikada napravio neki pripadnik kraljevske porodice tog doba ,aime, prilikom prijema jedne slovake deputacije, u kojoj nisu bili njegovi poznanici niti prijatelji, ve( njemu nepoznati ljudi, izjavio je o 0a/arima slede(e: 7amim tim to su uopte doli u 8vropu, ta gospoda su poka"ala da nemaju nimalo li*a( &ad je 1--. godine oti"ao u posetu svojim ro/acima u Ce"koj da bi utvrdio da li je neka od nji4ovi4 brojni4 k(eri pogodna za nevestu za njega, on se na iznena/enje svi4 zaljubio u jednu prisutnu dvorsku damu >nsistirao je da se o*eni sa njom iako se car #ranc $oze% tome sna*no protivio obzirom da je *enidba sa *enom tako niskog roda bila u potpunoj suprotnosti sa zakonima ku(e +abzburga i tajnom zakonu monar4ije ?o nije bilo pitanje raspolo*enja i dozvole, ve( strogi4 carski4 zakona &ako je on insistirao da mu =o%ija +otek postane *ena, morao je pristati na morganatski brak, "to je znailo da je morao i da pristane da se u ime svoje nero/ene dece odrekne svi4 pretenzija na presto ?u zakletvu je obavio na 1idovdan 1.00 godine @bzirom da je u 6osnu i +ercegovinu i"ao na poziv vojske, izbegavaju(u pri tom da ukljui lokalne austrougarske civilne vlasti, smatrao je da (e mo(i da po prvi put svojoj *eni priredi javni doek dostojan jedne carice, obzirom da mu je to u !ustrugarskoj monar4iji bilo zabranjeno zbog statusa koji je imao nji4ov brak ?reba priznati da je izgleda jedina dostojna stvar u njegovom *ivotu bila zapravo njegova velika i iskrena ljubav prema svojoj *eni @bzirom da je bio sporouman, vrlo je te"ko s4vatao smisao doslednosti ?o se mo*da najbolje pokazalo u slede(em sluaju 5 njegovoj pasiji za skupljanjem antikviteta, koje je kupovao *udno i neselektivno, posetio je neku seosku crkvu, gde mu je priprosti sve"tenik ispriao kako je s nekim jevrejskim trgovcem napravio dobar dogovor zameniv"i stari propali crkveni oltar za potpuno nov #ranc #erdinand je smesta o tome obavestio pismom nadle*nog biskupa te oblasti, zabranjuju(i ubudu(e celokupnom sve"tenstvu da prodaje crkvenu imovinu 0alo kasnije je bio zaprepa"(en i besan kada ga je ta ista njegova naredba spreila da kupi jedan stari nadgrobni spomenik za svoju kolekciju Po istom principu nes4vatanja doslednosti, on nije mogao da s4vati da su sve njegove priviligije Dkoji4 se nije odricaoE i koje je u*ivao kao isti pripadnik porodice +abzburga, bile deo onog istog principa koji nije dozvoljavao da se te iste privilegije pro"ire i na druge ljude ija krv nije bila tako ista, a to znai ak i u sluaju kada se radilo o njegovoj izabranici i nji4ovoj deci #LADA U SENCI &akav je problem imao #ranc #erdinand sa razumevanjem principa, mo*da se jo" i najbolje mo*e videti na sluaju njegovog odnosa prema braku njegovog ro/enog brata ,aime, njegov brat se mnogo pre njega zaljubio u *enu koja nije bila kraljevske krvi i povodom toga mu je #ranc pravio u*asne scene u javnosti &ada mu je neko kasnije prigovorio da se i on, kao i njegov brat, o*enio iz ljubavi, on je ljutito i besno odgovorio da to nije i ne mo*e biti isto ?akav nedostatak ose(anja otu/io ga je i od najbli*i4 prijatelja, dok ga je okru*ivalo politikim istomi"ljenicima 5 njegovoj ku(i u 6eu, u palati 6elvedere, popustljivo"(u cara okupljao je istomi"ljenike i napravio neku vrstu vlade u senci @n je pozivao sve sposobne ljude, koje iz nekog razloga nije iskoristio dvor cara #ranca $oze%a ?ako se polako stvarala prava opozicija umerenoj i miroljubivoj politici cara #ranca $oze%a ?o je automatski izazivalo neprijateljstvo celog dvora, a i mnogi dojuera"nji prijatelji su mu postali ljuti protivnici <o svega toga je do"lo zato "to je na neki nain, #ranc #erdinand pokazao jednu vrstu neukusnog nestrpljenja da doeka smrt vreme"nog cara i preuzme upravljanje monar4ijom Bjudi su sve vi"e bili neprijateljski raspolo*eni prema njemu ili su u najmanju ruku ose(ali nepoverenje u njegove sposobnosti 5vre*eno mi"ljenje o njemu je da je bio dovoljno pametan da uoi probleme koji su mogli dovesti do raspada !ustrougarske, ali da je ipak bio neinteligentan i okrutan, tako se veruje da da bi njegova vladavina bila jedna vrsta srednjovekovne despotije @tvorenim neprijateljem su ga smatrali i 0a/ari, koji se od njega nisu nadali niemu dobrom $o" je ve(i stra4 izazvala i injenica da nemaki car 1il4elm pokazuje sve ve(e interesovanje za njega i da ak zajedno pripremaju zajedniko prekrajanje mape Avrope Prema tom planu, nemaki car je nudio #rancu #erdinandu da jednog njegovog sina postavi za kralja nove velike Poljske, koja bi se prostirala od 6altikog do Frnog mora, a drugog za kralja 6o4emije, 0a/arske, +rvatske i =rbije, dok je njegov bratanac trebalo da bude postavljen za cara nemake !ustrije 2a svoje najbli*e saradnike birao je ljude prema sebi, pa nije udo da mu se kod drugi4 najvi"e dopadala beskrupuloznost @tkrio je i postavio za ministra inostrani4 poslova 0onar4ije jednog !lojza Arentala, lukavog majstora prevare koji je iza le/a veliki4 sila pretvorio privremenu okupaciju 6osne i +ercegovine u aneksiju Arental je okupio tim koji je i posle njegove smrti nastavio da razvija njegovu "kolu politike, ak da je 7unapredi8 u pravu imperijalistiku i ratno4u"kaku Beopold 6ert4old, koji je nasledio Arentala Dsam Arental ga je na samrtnoj postelji preporuioE, uz naelnika general"taba &onrada %on +ecendor%a Dkoga je postavio direktno #ranc #erdinandE, bili su najkarakteristiniji predstavnici njegove budu(e vlade i politike Dkoje se zbog njegove smrti nisu nikad ostvarileE

NA'ELNIK *ENERAL%ABA #on +ecendor%, koga je #erdinand lino promovisao u naelnika generl"taba, bio je njegov najomiljiniji kadar Avo o kakvom se oveku radilo )ebeka 1est pi"e: 0onrad je !io ovek !e" ra"uma i milosti, koji je se!e smatrao "a velikog vojnika, ali i dr#avnika, tako da je smatrao da tre!a da pravi planove i "a spoljnu politiku "emlje. 0onrad je !io opsednut idejom da mora ouvati 9ustrougarsku predu"imanjem o*an"ivne akcije protiv 7r!ije. ' svom prvom memorandumu .prvom u !e"!roj slinih&/, upuenom Francu :o"e*u, 36;<. godine, napisao je= >+a nai sud!inski protivnici .7r!ija/, poto se dovoljno naoru#aju, ne !i 9ustrougarskoj "adali udarac, moramo iskoristiti prvu priliku da se o!raunamo sa tim naim najranjivijim neprijateljem?. Napominjem= to pie naelnik 9ustrougarskog generalta!a, jo 36;<. godine& ' narednih sedam godina @ njegova opsesija 7r!ijom je prerasla u maniju. 0o je ta radio, 0onrad je pisao i "ahtevao od cara napad na 7r!iju. ' tom periodu je neverovatan !roj dokumenata, iji je tvorac 0onrad *on $ecendor*, naelnik 9ustrugarskog generalta!a, a koji svi do jednog po"ivaju na napad i unitenje 7r!ije( @vom prilikom (u podsetiti da je od poetka 20 veka, odnos izme/u =rbije i !ustrougarske bio veoma lo", stalno na granici rata, a da su se nekoliko puta te pretnje ratom zavr"avale i objavljivanjem ratne mobilizacije ?ako je !ustrougarska izvr"ila mobilizaciju na prole(e 1.0. godine, u zimu 1.12 godine, u aprilu i ujesen 1.13 ?oliko je #on Fenendor% insistirao na uni"tenju =rbije, i to svakom prilikom i povodom, da je ve( svima dosadio >ntervencijom lino cara #ranca $oze%a je 1.11 godine smenjen sa mesta glavnokomanduju(eg, ali mu prestolonaslednik i dalje daje podr"ku i uspe"no vra(a a ve( 1.12 > ve( iste godine, odma4 po postavljenju, u svom prvom obra(anju novom ministru spoljni4 poslova 6ert4oldum #on +ecendor% u svom stilu ka*e: I"la" i" naih tekoa jeste da !e" straha od posledica prvo unitimo 7r!iju Podse(anja radi, re je o doga/ajima iz 1.12 godine ?akvog oveka je cenio i to je bio jedan od retki4 prijatelja #ranca #erdinanda ,ji4ovi dobri odnosi trajno su naru"eni otkrivanjem jedne a%ere Pukovnik )edl, "e% glavnog "taba Pra"kog korpusa i austrijske obave"tajne slu*be, bio je prinu/en da radi kao ruski "pijun jer je bio ucenjivan od ruske slu*be objavljivanjem njegovi4 4omoseksulani4 sklonosti Pukovnik )edl se u momentu otkrivanja "pijunski4 aktivnosti ubio ,jegovo imenovanje je obavio lino #on +ecendor% # # je bio besan na &onrada zbog postavljanja takvog o%icira na tako visoku poziciju, a jo" ga je vi"e nervirala sama injenica da je &onradovom naredbom pukovniku )edlu dozvoljeno da izvr"i samoubistvo, "to je za velikog katolika, kakav je bio # # , bio ogroman gre4, i nije moglo imati opravdanje ,jegova *ena =o%ija +otek je bila optere(ena nepo"tovanjem i prezirom, koji je kao nedovoljno dostojna trpela od +abzburga na svakom koraku ,o imala je i jednu intimnu tajnu Poverila je porodinom advokatu, ali i jednom bliskom prijatelju 6ila je ube/ena da njen mu* klizi u ludilo, i da (e se kod njega javiti ili se ve( javlja du"evna bolest ,asilni ispadi #ranca #erdinanda su u to vreme bili uestali, i nisu imali dodirni4 taaka sa mentalnim zdravljem @stalo je zabele*eno da su e"ki slu*benici koji su brinuli o carskom vozu kojim se # # vratio iz 6erlina zatekli sedi"ta u njegovom kupeu u potpunosti uni"tena udarcima sablje Prilikom posete Angleskoj, oni koji su ga po protokolu sreli tvrde da je njegovo pona"anje bilo mnogo gore od uobiajene abnormalnosti, karakteristine za ljude visokog roda, na koje su Anglezi ve( bili navikli NI&E SE SME&AO Gte%an Fvajg, austrijski pisac i novinar, je u svom tekstu pod nazivom )rvi asovi rata 3635 napisao: Francu Ferdinandu, naprotiv, nedostajalo je !a ono to je u 9ustriji !ilo nei"merno va#no "a istinsku popularnost= lina predusretrljivost, arm oveka i prijatan nain opho,enja. Aesto sam ga posmatrao u po"oritu. 7edeo !i u svojoj lo#i sna#an i irok, sa hladnim ukoenim oima, i ne !i pu!lici uputio ni jedan jedini lju!a"an pogled niti !i umetnike ohra!rio srdanim pljeskanjem. Niko ga nije video da se smeka, nijedna *otogra*ija nije ga prika"ivala u nekom slo!odnijem stavu. Nije imao smisla "a mu"iku, nije imao smisla "a humor, a isto tako neprija"no i"gledae i njegova #ena. Bko ovog dvora va"duh !ee ledenC "nalo se da nemaju prijatelja, "nalo se da ga stari car mr"i od srca "ato to svoje prestolonasledniko nestrpljenje "a vladanje ne ume taktino da prikriva. %oje gotovo mistino predoseanje da e taj ovek sa vratom !uldoga i ukoenim, hladnim oima prou"rokovati neku nesreu, nije, prema tome, !ila nimalo lino, ve je !ilo raireno u celom narodu. 1ato vest o njegovom u!istvu nije i"a"vala du!oko sauee. Djudi su !r!ljali i smejali se, kasno uvee mu"ika u lokalima je opet svirala. %nogi su tih dana u 9ustriji potajno odahnuli to je ovaj naslednik staroga cara likvidiran u korist nesra"merno omiljenijeg nadvojvode 0arla. $oze% )edli4, pro%esor bekog univerziteta i ugledni politiar, izuzetno dobro obave"ten ovek, sa mnogobrojnim dru"tvenim i politikim vezama, u svom dnevniku je pod datumom 2- jun 1.14 napisao: )osetio sam pro*esora 1ingera u redakciji lista 1eit. Bn u traginom kraju nadvojvode i njegove #ene vidi srean "nak "a 9ustriju. o e misliti i mnoge hiljade drugih. ,a kraju bele"ke pro%esor )edli4 ka*e: )rotiv nadvojvode postoje du!oke antipatije, koje su rasprostranjene i u irokim narodnim slojevima. Njegova psiha gospodara, njegova !igotnost, njegovi *inansijski poslovi neverovatno sitniavi i neasne vrste, njegove neukusne umetnike "!irke, "!og kojih je odavno postao strah "a trgovce starinama, njegovo !olesno "adovoljstvo u u!ijanju koje iskaljuje na #ivotinjama, to se ve podu#e ne mo#e na"vati lovom, njegovo du!oko uvredljiva navika da je sramotno nepoverljiv prema svakom asnom oveku, navika koja ga ini prijemivim "a "a svaku denuncijaciju, sve ovo @ kao i ogranieni i prevrtljivi karakter njegove supruge, !igotne, netrpeljive i uo!ra#ene @ uinilo ga je neomiljenim irom 9ustrije i u celoj %a,arskoj... Eerovatno je 2og manje klerikalan po u!e,enjima nego to su to kreature na dvoru Franca Ferdinanda po svom nainu verovanja u 2oga. %o#da !i se smelo rei= 2og do!ro misli 9ustriji poto joj je uskratio da ima ovakvog cara, oveka teko !olesnog "!og posledica tu!erkulo"e. Neko od onih koji ga do!ro po"naju pripisao mu je !e"dunost i strahotnost jednog a"ijskog despota. >sti autor dodaje: amo preko .misli na %a,arsku/ ka#u= >2og %a,ara je poveo ruku i metke jadnih srpskih !ednika?. (NAK BO+&E* $RO#I)EN&A Gro% @tokar Cernin svedoi u svojim memoarima: 7igurno su mnogi ministri i drugi inovnici retko ili nadvojvodi, a da im srce nije lupalo. Bn je mogao na ljude da se tako i"dere i preplai ih da oni i"gu!e

glavu. )otom !i njihov strah esto u"imao kao "nak pasivnog otpora i postajao jo ra"dra#eniji... :a sam sa njim imao !e"!rojne scene. Cak i #on +ecendor%, koga je #ranc #erdinand sna*no podr*avao, u memoarima priznaje i opisuje kako je prolazo prilikom iznenadni4 izliva njegovog besa: a scena je !ila neto najgore to sam do#iveo, tim pre to se sve dogodilo pred stranim linostima, generalima i o*icirima( Cak i gro% Baslo =e/enji, tada austrougarski ambasador u 6erlinu, i sigurno 7verni sluga ku(e +abzburga8, kako je esto opisivan u diplomatskim krugovima ti4 vremena, ovako je u svojim dnevnicima sa*eo ma/arsko gledi"te: 0ao hrianin i ma,arski plemi, #alim i oplakujem sud!inu nadvojvode i njegove supruge, ali politiki u"eto @ u spreavanju Franca Ferdinanda da stupi na presto vidim i milosrdni "nak !o#anskog provi,enja Glavni a/utant cara #ranca $oze%a gro% Advard %on Par je lino caru saop"tio tu*nu vest iz =arajeva 5 svojim memoarima on taj trenutak opisuje ovako: ' prvom trenutku je !io najte#e pogo,en, kao da je primio udaracC sklopio je oi nekoliko minuta i ostao potpuno utonuo u misli. Bnda je progovorio, uistinu ne meni nego pre se!i samom...../ >'#asno& 7vevilji ne do"voljava da ga i"a"ivaju& Erhovna mo je ponovo uspostavila onaj red stvari koji ja, na#alost, nisam uspeo da odr#im...? Car se naj"ad o!ratio meni, i sa "nacima najdu!ljeg gra, naredio da se sutra vraamo "a 2e. Inae nije !ila i"govorena nijedna re vie.( &ao "to se vidi iz ovog citata, car je smrt nadvojvode primio kao neku vrstu groma, ali oigledno ne iz *alosti zbog smrti svog ne(aka, nego zato "to je, kao mistini katolik i ovek duboko povre/en u linom samoljublju i vladarskoj samosvesti, sve s4vatio kao 6o*ju kaznu za onoga koji je naru"io bo*ansku vlast apostolskog velianstva 4abzbur"kog cara Po njemu, caru !ustrougarske, naru"itelja reda #ranca #erdinanda 6og je zaslu*eno kaznio > na kraju, !len P P ?ejlor, jedan od svetski priznati4 poznavaoca +abzbur"ke monar4ije: Bni koji su polagali nade u Franca Ferdinanda veoma su malo po"navali njegov karakter= on je predstavljao promenu, a ljudi su glupo verovali da je svaka promena promena na!olje. Franc Ferdinand je !io jedan od najgorih proi"voda kue $a!"!urga= reakcionaran, klerikalan, surov i !ahat, a estp i lud. $a sam ipak odluio da nosim majcu, i to najvi"e zbog mog lanstva nevladinoj organizaciji &!P< 6alkan D&raljevskom akademskom prirodnjakom dru"tvu 6alkanE, koje se primarno bavi za"titom prirode i *ivotinja &ao doktor veterinarski4 nauka, ipak vi"e volim *ivotinjeH ,,,,,,,,, Literatura: 1 0lada 6osna, Casopis za knji*evnost, umetnost i kulturu, 6roj 1I;31I931II Godina 3I 2010 >zdava <om kulture Caak 2 )ebeka 1est, Frno jagnje i sivi soko, 0ono i manjana, 6eograd, 2003 !ndrej 0itrovi(, Prodor na 6alkan i =rbija 1.0-31.1- 2avod za ud*benike, 6eograd, 2011 4 <ejvid #romkin, Poslednje leto Avrope, ko je zapoeo veliki rat 1.14', Jagor, 6eograd, 2009 ; !len P P ?ejlor, +abzbur"ka 0onare4ija 1-0.31.1- istorija !ustrijske carevine i !ustrougarske, Flio, 2001