10. Procesi formiranja, destrukcije i modifikacije arheolokih nalazita 10.1. Kulturne transformacije arheolokih ostataka 10.2.

Akulturne transformacije arheolokih ostataka 10.2.1. Predepozicioni procesi modifikacije i destrukcije 10.2.2. Fiziko hemijski uslo!i sredine talo"enja 10.2.#. Postdepozicioni faktori modifikacije i destrukcije 10. Procesi formiranja, destrukcije i modifikacije arheolokih nalazita Proces formiranja arheolokog nalazita poinje od momenta kada ovek poinje da koristi stanite ili mesto koje koristi u neke druge svrhe, pa sve do otkria i iskopavanja. Po pravilu, svako arheoloko nalazite ine fiziogena, biogena i antropogena komponenta (Butzer ( !"#$ %%&%"'. (iziogena komponenta najee izgradjuje najvei deo nalazita, odnosno ini matriks nalazita, koji mo)e biti predstavljen sedimentom ili zemljitem. Biogenu komponentu ine produkti i ostaci biljaka i )ivotinja, kao to su seme, ugljen, kosti i ljuture. *ntropogenu komponentu ine proizvodi oveka, odnosno artefakti i objekti, ili njihovi delovi, kao na primer kamena sekira, keramika posuda, lep, itd. Procesi koji deluju na formiranje arheolokih nalazita mogu se, tako+e, podeliti na fiziogene, biogene i antropogene. (iziogeni procesi se odvijaju u fizikoj sredini pod uticajem endogenih i egzogenih geolokih sila, i u njih spadaju, na primer, navejavanje praine, kli)enje naslaga na padinama, pedogenetski procesi. Biogeni procesi podrazumevaju aktivnosti biljaka i )ivotinja, na primer rast korenja biljaka, glodanje kostiju, ga)enje, gomilanje sovinih izbljuvaka. ,ni mogu biti naroito znaajni u vreme kada je stanite privremeno ili trajno naputeno, ali su, po pravilu, izra)eni i u vreme ovekovog prisustva, bilo usled aktivnosti biljaka i )ivotinja koje ovek gaji, ili flore i faune koje ine deo prirodne biocenoze. *ntropogeni procesi su oni koji predstavljaju rezultat ovekovih aktivnosti, kao to su lo)enje vatre, pravljenje artefakata, obrada zemlje. -reba voditi rauna da antropogeni procesi mogu proizvesti, ili uticati na stvaranje ili gomilanje, ne samo produkata koje emo svrstati u antropogenu komponentu, ve i produkte koje svrstavamo u fiziogenu ili biogenu komponentu arheolokog nalazita. .a primer, lo)enje vatre u peini je antropogeni proces jer je rezultat ovekove aktivnosti, a za posledicu mo)e imati akumulaciju drobine koja se formira otpadanjem kamena sa tavanice usled zagrevanja i hladjenja. /ivotinjske kosti koje ostanu posle kasapljenja ulovljene )ivotinje predstavljaju biogenu komponentu, ali su produkt antropogenog procesa. *rheoloka nalazita formirana u slinoj fizikoj sredini imaju puno zajednikih karakteristika, odnosno imaju u svom sastavu esto iste fiziogene i biogene komponente, a na njihovo formiranje deluju, po pravilu, isti fiziogeni i biogeni procesi. 0azlike izmedju arheolokih nalazita u jednom tipu fizike sredine najee su najizra)enije kada su u pitanju antropogena komponenta arheolokog nalazita, i antropogeni procesi koji su uetvovali u formiranju tog nalazita.

*rheoloka nalazita Butzer ( !"#' je podelio na povrinska i nalazita u geolokom kontekstu, a prema sedimentacionoj sredini u kojoj nastaju, nalazita u geolokom kontekstu je podelio na aluvijalna, jezerska, eolska, padinska, peinska i priobalna. 1stovremeno sa procesima formiranja, na materijalne ostatke i tragove koje arheologija prouava deluju i faktori koji ih menjaju, osiromauju i unitavaju. Pojedini procesi modifikacije i destrukcije mogu uticati na promenu polo)aja arheolokog materijala, i time na gubljenje konteksta, ali istovremeno, stvoriti uslove za njegovo pohranjivanje, i time ouvanje. 1li, pojedini faktori mogu, do izvesne mere, delovati destruktivno, a zatim omoguiti konzervaciju. .a primer, vodeni tok mo)e izmestiti arheoloki materijal iz prvobitnog konteksta, transportovati ga i fragmentovati, ali zatim i prekriti naslagama, to e omoguiti da se ovaj materijal sauva. ,staci nekog naputenog grada bie vremenom devastirani radom egzogenih sila koje deluju na 2emljinoj povrini 3 temperaturnih kolebanja, vode i vetra, ali istovremeno mogu biti zavejani prainom koju nosi vetar, i zahvaljujui tome sauvani od daljeg izlaganja spoljanjim uticajima i konzervirani da opstanu kroz hiljade godina. (aktori modifikacije i destrukcije mogu se podeliti u skup faktora koje proizvodi ovek i skup faktora koje proizvodi )ivotna sredina. 10.1. Kulturne transformacije arheolokih ostataka (aktore koje proizvodi ovek, a koje naziva kulturnim transformacijama arheolokih ostataka, Butzer ( !"%$ !"& 44' svrstava u tri oblika$ primarnu kulturnu depoziciju, sekundarnu kulturnu depoziciju i kulturne poremeaje. Primarna kulturna depozicija se odnosi na neporemeene tragove aktivnosti. .ajjasniji i neosporni primeri primarne kulturne depozicije su grobovi i ostave. ,vde spadaju i zone aktivnosti, kao to su radionice u kojima su ostavljeni artefakti i sirovina za izradu artefakata. 5od definisanja primarne kulturne depozicije treba biti oprezan, i pre ozbiljne provere, ne iskljuiti mogunost ponovne upotrebe, koja bi ukazala na sekundarnu kulturnu depoziciju. 6ekundarna kulturna depozicija podrazumeva ponovnu upotrebu predmeta, objekata ili prostora, bez obzira na vreme i aktere. (unkcija objekta ili zone aktivnosti se ne menja, mada se mogu promeniti pojedinci koji je koriste, ili populacija. .a primer, ponovno naseljavanje peine mo)e dovesti do ga)enja i formiranja sloja u kome su pomeani artefakti i tragovi aktivnosti sa artefaktima i tragovima aktivnosti iz prethodne faze naseljavanja. 1li, suprotno tome, naseljavanje u jednoj fazi, usled ga)enja i aktivnosti na nekompaktnom sedimentu i neravnoj podlozi, mogu formirati sloj debljine i do 74 cm, i simulirati vie nivoa naseljavanja. 8 nekim sluajevima 9refitting9 kamenih artefakata mo)e da uka)e da se radi samo o jednom sloju (iz Butzer, !"%$ !!, prema :ahen et al., !%!'. ;edna kremena alatka mo)e biti doradjena naknadnim retuiranjem i koriena tokom jedne ili vie epizoda

kasapljenja )ivotinje, ili u neke druge svrhe, od istog pojedinca, ili nekog drugog. 6tambeni, ili neki drugi gradjevinski objekti mogu biti korieni od strane razliitih zajednica tokom vie godina, vekova, ili ak hiljada godina. 5ulturni poremeaji predstavljaju reorganizaciju ili uklanjanje arheolokog materijala, kao i promenu funkcije predmeta ili objekta. .ajjednostavniji primer je pljaka grobova. Pri tome, do pljake mo)e doi u vreme postojanja zajednice kojoj je pripadao pokojnik, ili u bilo koje vreme do momenta iskopavanja. ;ame i rovovi ukopane u podinski kulturni sloj predstavljaju uobiajene kulturne poremeaje na vieslojnim nalazitima. .ajvei broj arheolokih nalazita otriva se zahvaljujui savremenim poljoprivrednim (oranje' i gradjevinskim radovima, ali oni istovremeno proizvode kulturne poremeaje i dovode do destrukcije arheolokog materijala. Poseban oblik kulturnog poremeaja je s<mo arheoloko iskopavanje. 6vako arheoloko iskopavanje predstavlja kulturni poremeaj, ali ono mo)e biti dodatno naglaeno ukoliko je strategija iskopavanja selektivno sakupljanje 9lepih9 nalaza, ili sakupljanje nalaza po veliini i ouvanosti.

10.2. Akulturne transformacije arheolokih ostataka 6kup faktora koje proizvodi prirodno okru)enje odnose se na faktore koji deluju pre (rasipanje', za vreme (fiziko&hemijski uslovi sredine, bioturbacija, krioturbacija, ledeni klinovi, soliflukcija, bubrenje gline i soli i drugo' i posle pohranjivanja (pretalo)avanje'. 10.2.1. Predepozicioni procesi modifikacije i destrukcije ,snovni uslov da se arheoloki ostaci ouvaju je da budu prekriveni naslagama. =edjutim, pre nego to dospe u naslage, ili je prekriven njime, pokretni arheoloki materijal mo)e biti izlo)en procesu koji nazivamo rasipanje pre pohranjivanja. 0asipanje (disperzija' predstavlja primarne horizontalne pokrete povrinskih agregata koji poga+aju delie razliite mase i oblika, u razliitoj meri, i imaju za posledicu poremeaj ili nestajanje prvobitnih mikroprostornih odnosa. 8zroke takvih poremeaja nalazimo u geomorfolokih procesima, odnosno dejstvu geomorfolokih agenasa, kao to su voda, gravitacija, vetar, mraz, i dr. .ajvea opasnost od rasipanja preti neposredno za vreme pohranjivanja, i vrlo esto isti faktor vri pomeranje i pohranjivanje. >ravitacija re+e utie na rasipanje kao jedini faktor, a ee zajedno sa drugim faktorima, kao to su voda i mraz. -okom rasipanja, ukoliko je naglo, materijal nije sortiran po veliini, ali, ukoliko se odvija kroz du)i vremenski period, dolazi do sortiranja. 5od materijala rasutog gravitacijom, vei, te)i komadi rasuti su neto dalje od lakih. ?ode i vodeni tokovi koje mogu uticati na rasipanje mogu biti veoma raznovrsne po energiji i pravcu kretanja$ od kie i pljuskova, preko bujica, tankog filma vode preko blagih padina, poplava, talasa itd.

11.2.2. Fiziko

hemijski uslo!i sredine talo"enja

.a arheoloko nalazite ili arheoloki materijal u zemlji ili sedimentu deluju faktori koje nazivamo fiziko&hemijskim uslovima sredine talo)enja. ,ni mogu uticati na konzervaciju arheolokog materijala, ili na njegovo pomeranje i unitavanje. >lavne osobine sredine talo)enja su kiselost (ph vrednost', oksidacija i temperatura. Kiselost sredine izra)ava se vrednostima ph na skali od do @, pri emu vrednost oznaava kiselu sredinu, vrednost @ alkalna ili bazna, a sredina koja ima ph vrednost oko %, odnosno od 7,7&%,7, naziva se neutralnom. $ksidacija podrazumeva aerobne uslove tj. prisustvo kiseonika koji uestvuje u hemijskim reakcijama i omoguava )ivot mikroorganizama, a time i intenzivno raspadanje. 6uprotnno tome, u anaerobnim uslovima dolazi do konzervacije. %emperatura& visoke temperature organizama i podstie raspadanje. tako+e pogoduju razvoju

Kisela aero'na sredina podrazumeva vrednost phA7,7. Branljivih materija je malo, sedimenti su provetreni, a kiseonik slobodan za direktne hemijske reakcije. Bioloka aktivnost je u ovakvoj sredini slaba, a intenzivno ispiranje mineralnih materija. ,d organskih materija, ljuture i kosti po pravilu bivaju rastvoreni, dok se polen, ugljen, fitoliti (silikatni skelet trava', kremirane kosti, dijatomeje ponekad mogu ouvati. Alkalna aero'na sredina podrazumeva vrednost phC%,7. Prisutno je dosta hranljivih materija. -o su karbonatni provetreni sedimenti. Bioloka aktivnost ovde je intenzivna, kao i akumulacija mineralnih materija. ,d temperature i sadr)aja kiseonika zavisi konzervacija organskih materijala (via temperatura i vie kiseonika svakako utiu na intenzivnije raspadanje organskih materija'. ,rganska materija se brzo raspada, kost mo)e da se ouva, kao i ljuture molusaka, a ugljen, i ostaci biljaka ouvaju se u karbonatnim naslagama, kao to je travertin. (eutralna aero'na sredina podrazumeva vrednost ph od 7,7 do %,7. ,d organskih materija mogu se ouvati ugljen, kosti i karbonatne ljutureD ostali organski materijali teko se ouvaju. Anaero'na sredina je sredina bez slobodnog kiseonika i mikroorganizama koji razla)u organske materije. =ogu se odr)ati sve vrste materijala. *naerobni uslovi sreu se$ na dnu bunara, jezerskim sedimentima,

zatrovanim sredinama, permafrostu itd.

katranskim

jamama,

pustinjskim

oblastima,

10.2.2.#. Postdepozicioni faktori modifikacije i destrukcije Postdepozicioni poremeaji se javljaju kod pogrebenih nalazita, u zemljitu ili geolokom kontekstu. -o su prete)no vertikalni pokreti pogrebenih agregata, koji na razliite naine poga+aju delie razliite mase, oblika i vrste materijala, a za posledicu imaju promene orijentacije, vertikalnog i horizontalnog polo)aja. -e promene menjaju ili unitavaju prvobitne odnose delia u prostoru. Poremeaji delia u prostoru mogu biti delimini, kada se nazivaju distorzija, ili potpuni. =ogu biti izazvani fizikim (mehanikim' i organogenim procesima. ,buhvataju poremeaje koji nastaju pod dejstvom mraza, kao to su krioturbacija, soliflukcija i ledeni klinovi, poremeaje koji nastaju pod dejstvom bubrenja gline i soli, poremeaje koji nastaju pod uticajem )ivih organizama, koji se nazivaju bioturbacija, zatim mikrotektonske deformacije i pretalo)avanje. Poremeaji pod dejstvom mraza mogu biti pomeranje pokretnog arheolokog materijala, ili poremeaji slojeva u kojima se arheoloki materijal nalazi. Pomeranje pokretnog arheolokog materijala od kamena, deava se na istom principu kojim nastaju kameni prstenovi u periglacijalnim oblastima. 2bog toga to kamen br)e sprovodi hladnou nego okolno zemljite, ispod kamena se formira led. 5ada kristalie, led pomera kamen navie, a kada se otopi, on se samo delom sputa nani)e, jer delii tla ili sitnozrnijeg matriksa upadaju ispod njega. .a taj nain, mraz sortiraErazdvaja sitnozrni i finozrni materijal od kamena, izbacuje kamen na povrinu, i 9re+a9 ga u kamene prstenove. 5ada se ovaj proces deava na padinama, pod uticajem gravitacije, prstenovi se raskidaju, i pru)aju niz padinu u obliku 9kamenih pruga9. .a paleolitskom nalazitu -oralba, u Fpaniji, koje je bilo naseljeno tokom hladnog glacijala, Butzer ( !"#' je pokazao da kru)ne strukture od kamena u najstarijim arheolokim slojevima, nisu kulturnog porekla, ve nastale pod dejstvom mraza. .a padinama pod nagibom od # do 7 , strukture su bile kru)nog oblika, na padinama pod nagibom od 7 do 4 , elipsoidnog oblika, a onima pod nagibom veim od 4 kameni lukovi su bili raskinuti u pruge, ili pojedinani kamenovi rasuti sa du)om osom u pravcu nagiba. Pod dejstvom mraza mo)e doi i do poremeaja u sloju u kome se arheoloki materijal nalazi, pa samim tim i arheolokog materijala. -akvi poremeaji su ledeni klinovi, krioturbacija i soliflukcija. )edeni klino!i nastaju tako to, usled mr)njenja, dolazi do stvaranja pukotine koja se pru)a vertikalno kroz sloj i koju ispunjava led. 5ada se led otopi, pukotinu ispuni voda, a zatim i zemlja ili sediment. 5od sledeeg zamrzavanja led iri i produbljuje pukotinu, i proces se nastavlja. 8

periglacijalnim oblastima ledeni klinovi mogu dostii dubinu od @&7 m, a ponekad i do 4 m. Kriotur'acija podrazumeva naizmenino smrzavanje i odmrzavanje sedimenata. 2bog razliite plastike i hemijskog sastava sedimenata dolazi do njihovog nepravilnog meanja tj. uzdizanja i upadanja pojedinih delova. ;edna vrsta krioturbacije je involucija & na profilu se javlja u vidu malih nabora unutar sloja. *oliflukcija, ili teenje tla, nastaje pod udru)enim dejstvom mraza i gravitacije. Geava se kada povrinski sloj, destabilizovan sezonskim smrzavanjem i odmrzavanjem, klizi niz padinu. +u'renja ,line i soli dovode do poremeaja pokretnog arheolokog materijala, na slian nain kao i dejstvo mraza. >lina je nepropusni materijal, koji sakuplja vodu, iri se i bubri, a kada voda isparava, glina puca. ,vo dovodi do bonog meanja i pomeranja navie kamena, odnosno artefakata, u vla)noj sezoni, kada glina skuplja vodu i bubri. Potpovrinski arheoloki materijal mo)e na taj nain biti izbaen na povrinu. -okom sue, javljaju se pukotine isuivanja, duboke 4 cm do ,7 m, u koje upada materijal sa povrine. ,vakvo meanje materijala karakteristino je za smonice, tip zemljita est u 6rbiji. 8 aridnim oblastima, u pustinjama, slian efekat proizvodi bubrenje i suenje soli, jer soli kristaliu, i pri tome se ire kada gube vlagu. Poremeaji koji vrlo esto utiu na arheoloka nalazita, a koje izazivaju )ivi organizmi, obuhvaeni su pod zajednikim nazivom 'iotur'acija. ,vakve poremeaje izazivaju biljke i )ivotinje, na primer, glodari koji kopaju podzemne hodnike, jazavci, lisice, i drugi meso)deri, koji u zemlji prave jazbine, medvedi koji peine koriste kao legla, milipedi, koji transportuju organski materijal nani)e, na primer @ m kroz suve peinske sedimente, crvi, koji riju zemlju i nose je na povrinu tako da se originalna povrina pomera nani)e do H4 cm dubine, termiti, koji u termitnjake ugra+uju mineralne materije sa dubine od " m, i prave tzv. kamene linije, korenje drvea i trava, koje po pravilu dose)e dubinu od nekoliko metara. -ikrotektonske deformacije podrazumevaju$ diferencijalnu kompakciju, mikrorasede, mikronabore i deformacije pod uticajem zemljotresa. .iferencijalna kompakcija nastaje kada u podini jednog sloja ili nekog objekta postoje delovi razliite plastinosti, na primer, u primarno horizontalnom sloju iznad jame mo)e doi do sleganja jer je jama rastresitija od okolnog supstrata. ,vakvi, ili slini razlozi, mogu dovesti do stvaranja mikronabora, ili mikroraseda. -ikrona'ori i mikrorasedi mogu nastati i pod uticajem tekstonskim pokreta, a poznate su i deformacije na arheolokim nalazitima usled zemljotresa (*krotiri na 6antoriniju, 6tobi u =akedoniji'. .ajdrastinij poremeaj, tokom kojga dolazi do potpunog gubljenja prostornih odnosa arheolokog nalazita, odnosno konteksta arheolokog materijala je pretalo)avanje. Pretalo"a!anje je prenoenje materijala sa jednog mesta na drugo i formiranje novog sloja.

...... ,uvanost nalaza zavisi od kompleksa antropogenih, biogenih i fiziko& hemijskih uticaja koji deluju direktno na nalazite, kao i perifernih geomorfolokih procesa koji pospeuju njihovo dejstvo. =ikromorfologija prouava neporemeeni materijal u tankim presecima. ,moguava da se osobine tla i sedimenata prouavaju pod mikroskopom u originalnom rasporedu i polo)aju.

5ao to se procesi nastajanja, konzervacije i devastacije nalazita, ne mogu hronoloki potpuno odvojiti, tako se ni uticaji ne mogu strogo razdvojiti na faktore formiranja i konzervacije s jedne strane, i destrukcije, s druge strane. 1ste sile, isti faktori, mogu da deluju i kao uvari arheolokog materijala i kao njegovi ruitelji. 2a vreme i nakon formiranja arheolokog nalazita deluju procesi destrukcije koji arheoloki zapis sve vie osiromauju. 1stovremeno, pohranjivanje i odredjeni uslovi depozicione sredine stvaraju uslove za konzervaciju arheolokih nalazita, predmeta i materijala.