SADRAJ 1. Filogenetski razvoj...........................................................................

1.1. Uloga rada i formiranje ruke................................................................

3
4

1. . !astanak i zna"aj govora....................................................................... 4 1.3. Razvitak #si$i"ki$ funk%ija.................................................................... 4 1.4. &judsko dru'tvo i kultura..........................................................................(

. )ntogenetski razvoj....................................................................................(
.1. !asle*e i sazrevanje..................................................................................( . . !asle*e kao uslov razvitka........................................................................(

3. +nteligen%ija................................................................................................,
3.1. -o"e%i inteligen%ije..................................................................................... 3. . -reo/ra0aj inteligen%ije11111111111..111111...1.2 3.3. 3rste inteligen%ije.....................................................................................14

4. 5entalne retarda%ije..................................................................................1
4.1. Uzro%i mentalni$ retarda%ija...........................................................................1 4. . 6lasifika%ija mentalni$ retarda%ija.................................................................13

(. 7inio%i razvoja inteligen%ije....................................................................1(

(.1. 8ks#erimenti sa ado#tiranom de%om..............................................................1,

,. 9aklju"ak...................................................................................................1, .. &iteratura..................................................................................................1:

Razvoj inteligencije

;;;.<es#latniSeminarskiRadovi.%om

1. Filogenetski razvoj
Re" filogeneza nastala je od gr"ki$ re"i #$=llon>rod i genesis>#ostanak? razvi@e. )na #redstavlja istorijski #ro%es razvi@a kroz evolu%iju jedne vrste? roda ili familije. Smatra se da se? #re oko 14 miliona godina? razvitak sisara>#rimata? u to vreme najrazvijenije vrste? kre@e u nekoliko #rava%a. Jedan od ti$ #rava%a "ine antro#oidni A"ovekolikiB majmuniC orangutan? 'im#anza? gorila i gi/on. !ajve@u anatomsku sli"nost sa "ovekom imao je 'im#anza? a najmanju gi/on. 3eliki "ovekoliki majmuni>$ominidi ADominidaeB su #orodi%a #rimata u koju se #ored orangutana? 'im#anze i gorile u/raja i "ovek ADomo sa#iensB. )ni? uz #orodi%u mali$ "ovekoliki$ majmuna AD=lo/atidaeB? "ine nat#orodi%u "ovekoliki$ majmuna $ominoida ADominoideaB. 6od te vrste razvijaju se odre*ene odlike koje vode ka #ojavi "oveka. -re oko 4 miliona godina javlja se vrsta koja koristi stra0nje udove za kretanje i #o"inje da izra*uje oru*e. Razvitak se nastavlja znatno /r0e. Smatra se da je ljudska vrsta ADomo sa#iensB? sa karakteristikama #o kojima se razlikuje od drugi$ 0ivi$ /i@a? nastala #re oko 144 $iljada godina. Ee karakteristike su us#ravno kretanje? odvajanje #al%a ruke od ostali$ #rstiju? razvijenost mozga i govora. 6ada govorimo o nastanku "oveka kao vrste? nastanku njegovi$ karakteristika? odlika #ona'anja i #si$i"kog 0ivota? govorimo o filogenezi? tj. filogenetskom razvoju "oveka. Eri /itna uslova tog razvitka su rad? dru'tveni 0ivot i razijenost govora. 7ovek je 0ivo /i@e koje se /itno razlikuje od svi$ ostali$ 0ivi$ /i@a zato 'to #oseduje s#oso/nost logi"kog rasu*ivanja? tj. razum. Svi ljudi zajedno #redstavljaju "ove"anstvo ili ljudski rod.

Razvoj inteligencije

1.1.

Uloga rada i formiranje ruke Rad je osnovni "inila% koji do#rinosi formiranju "oveka kao nove vrste? sa novim

na"inom #ona'anja i novim #si$i"kim 0ivotom. )rganski #reduslov da se #ojavi rad kao o/lik #ona'anja ljudi /ilo ja #oste#eno oslo/a*anje #rednji$ udova od aktivnosti kretanja i nji$ovo #retvaranje u organe za mani#ulisanje F ruke. Antro#omorfni majmuni su samo #ovremeno koristili #rednje udove za mani#ulisanje? a uglavnom su i$ koristili kao i stra0nje udove? za kretanje. 6od "oveka se #rednji udovi #ot#uno oslo/a*aju za mani#ulisanje i #ostaju sve #okretljiviji. Stvaranje i razvijanje ruku zna"ajno uti"e na razvitak "itavog organizma? a #ose/no mozga. Rad kao karakteristika aktivnosti "oveka #ostaje uslov za #reo/ra0aj anatomsko fiziolo'ke organiza%ije "oveka? njegovog %eloku#nog na"ina 0ivota? a #ose/no njegovog #si$i"kog 0ivota. 1.2. Nastanak i znaaj govora Drugi va0an momenat u razvitku "oveka jeste razvitak govora i jezika. Do razvitka govora doveo je rad. Da /i se us#e'no osvarile radne delatnosti i zajedni"ki 0ivot? formirao se ljudski govor. 1.3. Razvitak psihikih funkcija Uz razvitak jezika i radne aktivnosti razvijaju se i #si$i"ke funk%ije. Razvija se o#0anje? u"enje #ostaje sve /r0e i o/imnije? a sve ve@i zna"aj do/ijaju slo0eniji umni #ro%esi u kojima va0nu ulogu ima mi'ljenje. 6oriste@i mi'ljenje? "ovek formira a#straktne #ojmove? mo0e da zami'lja? #redvi*a? #lanira i stvara.

Razvoj inteligencije

1. .

!judsko dru"tvo i kultura Sa razvojem delatnosti stvara se nova i druga"ija zajedni%a F ljudsko dru'tvo. 9a

odr0anje jedne zajedni%e #otre/no je i #o'tovanje odre*eni$ #ravila #ona'anja. Razvoj kulture zavisi od %eloku#ne razvijenosti dru'tvene zajedni%e. !eki delovi kulture se s#orije razvijaju i #renose se genera%ijama? kao 'to su verovanja? trdi%ije i neki na"ini 0ivota. 6ultura zavisi od razvijenosti dru'tva? ali i uti"e na dru'tveni razvitak.

2. #ntogenetski razvoj
Sam naziv #oti"e od gr"ki$ re"i ontos>/i@e i genesis>#ostanak? razvi@e. )/u$vata #ro%ese #reo/ra0aja nekog za"etka Ao#lo*enog jajetaB koji #oti"e od roditeljskog organizma? u novu odraslu jedinku. -ostoje tri o#'ta "inio%a koja odre*uju ontogenzu? a to suC nasle*e? sredina i aktivnost #ojedin%a. 2.1. Nasle$e i sazrevanje Faktori koji odre*uju nasle*e i nasle*ene oso/ine su $romozomi i geni. Sazrevanje ili matura%ija je fiziolo'ki #ro%es razvijanja nasledni$ osnova. 2.2. Nasle$e kao uslov razvitka !asle*e "ine uro*ene dis#ozi%ije. Genima se #renose takve dis#ozi%ije i one se sastoje u nasle*enoj anatomsko>fiziolo'koj organiza%iji organizma? a #ose/no nervnog sistema. Svako #si$i"ko svojstvo razvija se i formira tek na osnovu aktivnosti u odre*enoj sredini.

Razvoj inteligencije

3. %nteligencija
Re" inteligen%ija #oti"e od re"i intel>me*u i legare>uvi*ati me*uveze? 'to zajedno zna"i uv*ati me*uveze izme*u stvari i #ojava. !ema jedinstvene defini%ije ove slo0ene #si$i"ke funk%ije. Sveo/u$vatno? mo0e se re@i da je to glo/alna s#oso/nost #ojedin%a da deluje svrsis$odno? da misli i #ostu#a ra%ionalno i da se us#e'no nosi sa svojom okolinom. -oreme@aje inteligen%ije delimo u dve velike gru#e #rema tome da li se radi o uro*enom ili rano ste"enom defektu inteligen%ije ili o gu/itku inteligen%ije koja je /ila #ravilno razvijena. Re" je dakle o mentalnim retada%ijama AoligofrenijamaB? odnosno demen%ijama. !eki autori defini'u inteligen%iju kao s#oso/nost a#straktnog mi'ljenja? neki smatraju da je inteligen%ija s#oso/nost /rzog i lakog u"enja? dok #ostoje i defini%ije koje izjedna"avaju inteligen%iju sa s#oso/no'@u snala0enja i #rilago*avanja situa%ijama slo0enim 'to je u funk%iji #rilago*avanja jedinke. 7esto se #ominju tri osnovne

kategorije inteligen%ijeC apstraktna ili verbalna? koja #odrazumeva ve'tinu s#retne u#otre/e #ojmova i kom/ina%ije re"iH praktina inteligencija koja ozna"ava s#retnost /aratanja #redmetima i stvarima u smislu mani#ulativne s#oso/nosti? te$ni"ke inteligen%ije i #si$omotornog reagovanjaH i socijalna inteligencija koja ozna"ava ume'nost u #ostu#anju sa ljudima1. 6lju"ni #ro/lem #ri odre*ivanju #rirode inteligen%ije jeste #itanje da li je inteligen%ija jedinstvena s#oso/nost oso/e ili se sastoji od odre*enog /roja razli"iti$ #ose/ni$ s#oso/nosti. Jedna od najstariji$ teorija inteligen%ije? dvofaktorska inteligencija2 AS#irmanB ? ka0e da u svim "ove"ijim aktivnostima u"estvuju dva faktora F jedan o#'ti? generalni G faktor i jedan s#e%ifi"ni S faktor. G faktor ukazuje na o#'te "ove"ije s#oso/nosti koje su zastu#ljene u svim radnjama? a S faktor ukazuje na s#e%ijalne s#oso/nosti od koji$ zavisi is$od nekog #ose/nog zadatka ili radnje. S#e%ifi"ni
1

6va'"ev R. A12:1BC Mogunosti i granice razvoja inteligencije? <eograd? !olit. +vi@ +.? 5ilinkovi@ 5.? Smiljani@ 3. i Rosandi@ R. A12.:BC Razvoj i merenje inteligencije? <erograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva.

Razvoj inteligencije faktori mogu se o/jasniti kom/ina%ijom o#'teg faktora i s#e%ifi"nog ve0/anja i interesovanja? a to je ono 'to se u o/i"nom 0ivotu zove s#e%ijalna o/darenost? tj. talenat Amuzi"ki? logi"ki? me$ani"ki? razli"ite s#oso/nosti #am@enja /rojeva ili imena...B. !asu#rot ovome? mogu@e je govoriti i o s#e%ijalnim defektima? tj. onome 'to se o/i"no naziva antitalenat. 6asnije? drugi autori AEerstonB ne nalaze #otvrdu o jedinstvenom G faktoru 3? ve@ smatraju da se ovaj faktor sastoji od sedam osnovni$? nezavisni$? #rimarni$ s#oso/nostiC I faktor F verbalna fluentnost manifestuje se /ogatsvom re"nika? /rzom i lakom nala0enju #otre/ni$ re"i? lakom i te"nom govornom izra0avanjuH 3 faktor F verbalna sposobnost #redstavlja efikasno razumevanje re"i i odnosa izme*u nji$. Re'avanje ver/alni$ analogija? o/im re"nika i testovi razumevanja #ro"itanog zavise od ove gru#e s#oso/nostiH ! faktor F numerika sposobnost odnosi se na s#oso/nost o#erisanja /rojevima #ri izvo*enju #rosti$ ra"unski$ o#era%ijaH S faktor F spacijalna (prostorna) sposobnost manifestuje se s#oso/no'@u zami'ljanja i #redstavljanja odnosa u #rostoruH 5 faktor F sposobnost asocijativnog pamenja odnosi se na #am@enje materijala /ez logi"kog smisla? n#r. /rojeva? slova? re"iH - faktor F perceptivna brzina manifestuje se s#oso/no'@u /rzog i ta"nog o#a0anja o/jekta? nji$ovi$ karakteristika i me*uso/ni$ razlikaH R faktor F induktivno zakljuivanje #redstavlja s#oso/nost nala0enja #ravila ili #rin%i#a. 9adatak koji za$teva induktivno rezonovanje mo0e ovako da izgledaC JUneti odgovaraju@i /roj na mesto znaka #itanja u nizu /rojevaC :>11>14>K> 4L.

3.1.

&oeci inteligencije

+vi@ +.? 5ilinkovi@ 5.? Smiljani@ 3. i Rosandi@ R. A12.:BC Razvoj i merenje inteligencije? <erograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva.

Razvoj inteligencije Da li se inteligen%ija is#oljava od ro*enjaK Eestovima ne mo0emo meriti inteligen%iju malog deteta. 6ako se onda utvr*uje javljanje inteligen%ijeK -ostoje dva osnovna na"ina4C + #ristu#C +s#ituju se razne vrste #ona'anja deteta i utvr*uju korela%ije ti$ #ona'anja sa onim vrstama #ona'anja koji se u testovima inteligen%ije uzimaju kao indikatori inteligen%ije. 6oreliranje #ostignu@a de%e merenog skalama #si$omotornog razvoja Amere /rzinu razvoja razli"iti$ #si$omotorni$ funk%ija? n#r. razvoj dosezanja i $vatanjaB sa kasnijim #ostignu@em na testovima inteligen%ije? #okazalo je /ezna"ajan ste#en slaganja Akorela%ijeB. -oneke korela%ije su "ak i negativne. )vo zna"i da /rzina razvoja #si$omotorni$ funk%ija u #rve tri godine 0ivota nije #ovezana sa razvojem inteligen%ije u kasnijim godinama. -ro/lem sa #rimenom testova inteligen%ije na uzrastima mla*im od tri godine sastoji se u tome 'to su instruk%ije Aa naj"e'@e i re'avanje zadatakaB ver/alne? a ver/alne s#oso/nosti na ovim uzrastima nisu dovoljno razvijene. S druge strane? o#'te je uverenje da se inteligen%ija javlja i ranije nego 'to je dete s#oso/no da re'ava testove inteligen%ije? ali su o/li%i njenog is#oljavanja ne#oznati. 6ako onda testirati inteligen%iju na ovim ranim uzrastimaK +? kako? uo#'te? #ratiti razvoj ove s#oso/nosti koja na razli"itim uzrastima ima /itno razli"ite o/like is#oljavanjaK Eo su #ro/lemi za koje u okvirima ovog A+B #ristu#a nema re'enja. )vim se #ristu#om nije us#elo #okazati koji su to o/li%i #ona'anja u kojima se #rvi #ut is#oljava inteligen%ija i kada do ovi$ is#oljavanja dolazi. Su'tina ovog #ristu#a je? dakle? u tome da se? is#itivanjem najrazli"itiji$ #ona'anja deteta do tri godine? #rona*u ona koja visoko koreliraju sa #ostignu@em na testovima inteligen%ije. Eakva #ona'anja? me*utim? nisu na*ena. U osnovi ovi$ is#itivanja nije le0ala nikakva #ret#ostavka o #rirodi ti$ #rvo/itni$ is#oljavanja inteligen%ije. ++ #ristu#C !a osnovu teorijski$ znanja i s$vatanja o #rirodi inteligen%ije? traga se za s#e%ifi"nim na"inima njenog is#oljavanja na najranijim uzrastima. Glavni #redstavnik ovog #ristu#a je an -ija0e (. -o njemu? #rva is#oljavanja inteligen%ije javljaju se na uzrastu od oko 14 mese%i. U kojim se #ona'anjima is#oljava
4 (

+/id +vi@ +. A12.:BC ovek kao animal simbolikum? <eograd? !olit.

Razvoj inteligencije inteligen%ija na ovim ranim uzrastimaK U svim onim #ona'anjima u kojima dete nedvosmisleno #okazuje da razlikuje sredstvo od %ilja. !#r. ako se dete igra nekom igra"kom? i ona mu se uzme iz ruke i stavi na neku #odlogu An#r. @e/eB tako da dete ne mo0e da je do$vati? a dete #o"ne da #rivla"i #odlogu AsredstvoB da /i do$vatilo igra"ku A%iljB. -re uzrasta od oko 14 mese%i ovakva #ona'anja se #o #ravilu ne javljaju. Ere/a naglasiti da su ovakva #rvo/itna is#oljavanja inteligen%ije zajedni"ka za ljude i antro#oidne A"ovekolikeB majmune. -ija0eove #odatke ove vrste je vrlo te'ko #reto"iti u mere koje /i zatim /ilo mogu@e #orediti sa merama na testovima i izra"unavati korela%ije? tako da se to u okviru ovog #ristu#a i ne radi. U svojoj teoriji? -ija0e #okazuje kako se kasnija is#oljavanja inteligen%ije Adakle i ona koja se mogu meriti testovimaB nadovezuju na ove #rvo/itne o/like. 5ada svi o/li%i is#oljavanja inteligen%ije Asva inteligentna #ona'anjaB imaju na svim stu#njevima razvoja istu funkciju Aada#ta%ijaB? nji$ova se struktura na svakom od stadijuma kvalitativno menja. 3.2. &reo'ra(aj inteligencije 6ako #raviti testove inteligen%ije kad se na"ini njenog is#oljavanja sa uzrastom /itno menjajuK Da /i se to #itanje razre'ilo? tre/a da #oznajemo statisti"ke i #si$olo'ke veze me*u njima. -ija0e smatra da inteligen%ija #rolazi kroz tri razvojna stadijuma,C 1. Senzomotorna inteligencija Ado kraja druge godineB . eriod pripreme i organizacije konkretni! operacija Aod kraja druge godine do #u/ertetaB. -rva faza u ovom #eriodu A#ri#rema? konkretni$ o#era%ijaB zove se #redo#era%iona faza i traje o/i"no do vremena #olaska u 'kolu. Slede@a faza F konkretne o#era%ije F traje do #o"etka #u/erteta. 3. "ormalne operacije Aod #u/erteta nadaljeB Svaka faza #redstavlja #ri#remu za slede@u fazu? i sve se me*uso/no razlikuju #o strukturi. -ija0e je oso/enosti ovi$ faza o#isivao formalnim modelima iz logike? za koje
,

+vi@ +. A12.:BC ovek kao animal simbolikum? <eograd? !olit.

Razvoj inteligencije je u de"jem #ona'anju #ronalazio konkretne manifesta%ije. Ras#ravljaju@i o stadijumima? on je o#isao #rirodu zadataka koje dete na svakom nivou mo0e da re'i. -ija0e je do svoji$ #odataka dolazio tzv. klinikom metodom# koja je do/ila ovo ime zato 'to se razlikuje od metode testova? kojom se sti"e uvid samo u rezultate intelektualne aktivnosti? dok se klini"kom metodom otkrivaju i na"ini? #ro%esi kojima se dolazi do ti$ rezultata. -ija0e se? dakle? /avio izu"avanjem #si$olo'ki$ veza izme*u na"ina is#oljavanja inteligen%ije na razli"itim stu#njevima. Utvr*ivanjem statisti"ki$ veza Akorela%ijaB /ave se vi'e #si$ometrijski orijentisani #si$olozi. Saradnja izme*u ova dva #ristu#a nije zadovoljavaju@a? 'to se odra0ava i na konstruk%iju testova inteligen%ije u razvoju.

3.3.

)rste inteligencije +ma autora A6atelB koji govore o fluidnoj inteligenciji i kristalizovanoj

inteligenciji$. -rva? fluidna inteligen%ija? je relativno nezavisna od vas#itanja i iskustva oso/e i #od zna"ajnim uti%ajem je nasle*a. 6ristalizovana intelgen%ija se #ove@ava sa sti%anjem iskustva i o/razovanja? maksimum dosti0e #osle dvadesete godine 0ivota i ne o#ada sa staro'@u. !a razvoj inteligen%ije uti"e nasle*e i /rojni faktori sredine. 6olika je uloga svakog od ovi$ faktora nije mogu@e #re%izno utvrditi. -ojedina% @e uro*enu dis#ozi%iju razviti vi'e ili manje? sve u zavisnosti od uslova sredine. 6rajnja grani%a i#ak je odre*ena nasle*em J+ naj#ovoljnija sredina ne mo0e od idiota stvoriti "oveka normalne inteligen%ijeL:. Eem#o razvoja inteligen%ije je u #rvim godinam 0ivota mnogo /r0i i /ogatiji. -o #itanju grani%e gde se zavr'ava razvoj inteligen%ije ne #ostoje ujedna"eni stavoviC neki smatraju da se taj #ro%es zavr'ava u #eriodu od 1: do 4? odnosno ( godina 0ivota? a kasnije se samo o/oga@uje inventar znanja. 6lini"ko? gru/o? testiranje inteligen%ije zasniva se na o%eni razni$ s#oso/nostiC /ogatstva re"nika? razumevanja a#straktni$ #ojmova? s#oso/nosti razlikovanja /itnog od

. :

;;;.inteligen%ija.net +/id

Razvoj inteligencije ne/itnog? nivoa 'kolskog i o#'teg znanja u odnosu na eduka%iju i sredinu iz koje #oti"e? s#oso/nosti rasu*ivanja. 9a #re%izno odre*ivanje inteligen%ije koriste se standardizovani testovi inteligen%ije koji daju koli"nik inteligen%ije A+MB. <ine>Simonov test 2 je i dalje najvi'e kori'@en test za #ro%enu de"je inteligen%ije. U okviru ovog testa ? za svaku godinu starosti #redvi*en je odre*en sku# zadataka A#o 'estB koji odra0avaju intelektualne s#oso/nosti de%e odre*enog uzrasta. -ri is#itivanju #o"inje se sa zada%ima koji su #redvi*eni za uzraste mla*e od uzrasta is#itivanog deteta. 9atim se daju zada%i za sve starije uzraste? sve dok je dete u stanju da re'i /ar jedan od zadataka. 9/ir svi$ re'eni$ zadataka odre*uje? tkz. umni uzrast is#itivanog deteta. Svaki re'eni zadatak va0i dva mese%a umne starosti. Ako dete us#e da re'i neki zadatak #redvi*en za starije uzraste? onda mu se za svaki zadatak dodaju #o dva mese%a. Ako ne re'i #ojedine zadatke #redvi*ene za njegov uzrast ili za uzrast mla*i od njegovog? za svaki nere'eni zadatak oduzimaju mu se dva mese%a mentalnog uzrasta. Umni uzrast ne mora da se #okla#a sa kalendarskimH ukoliko je ve@i ka0emo da je dete iznad #roseka? ukoliko je manji da je is#od #roseka? a ako umni odgovara kalendarskom uzrastu dete je #rose"ne inteligen%ije. Ste#en inteligen%ije mogu@e je izraziti jo' #re%iznije kolinikom inteligencije%& Akvo%ijent inteligen%ijeB +M. Eo je odnos izme*u #si$i"ke? tj. umne starosti i telesne starosti #omno0en sa 144. Razli"ite revizije <ine>Simonove skale #okazale su se kao vrlo do/ri instrumenti za #ro%enu inteligen%ije kod de%e i mla*i$ oso/a. Ali? odraslim oso/ama mnogi zada%i u ovom testu deluju detinjasto ili suvi'e 'kolski. 9ato je nastala #otre/a da se za adoles%ente i odrasle oso/e konstrui'u druga"iji testovi. Ameri"ki #si$olog Dejvid 3eksler11 razvio je izvestan /roj testova za merenje inteligen%ije kod odrasli$. 9ada%i ovi$ skala dele se na dve gru#eC ver/alne i mani#ulativne. 'erbalni deo skale sadr0i testove o#'te informisanosti? sli"nosti? aritmeti"kog rezonovanja? s$vatanja i #onavljanja /rojeva. (everbalni deo sadr0i do#unjavanje? s$vatanje stri#a? slaganje ko%aka? skla#anje figura? 'ifru i lavirint. 9a o/a dela skale tra0e se zase/ne +M vrednosti. Ako je razlika izme*u ovi$ vrednosti #ri$vatljiva iskazuje se z/irni +M skor? a ako je razlika velika onda se #ose/no tuma"e o/a do/ijena skora. !a*eno je da zada%i ver/alne skale anga0uju
2

+vi@ +.? 5ilinkovi@ 5.? Smiljani@ 3. i Rosandi@ R. A12.:BC Razvoj i merenje inteligencije? <erograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva. 14 +/id 11 +/id

14

Razvoj inteligencije #ro%ese u levoj $emisferi? a zada%i mani#ulativne skale za$tevaju aktivnost o/e $emisfere mozga. -ored ovi$ ima i drugi$ testova inteligen%ije koji se mogu #rimenjivati i gru#no? n#r. Ravenov test progresivni! matica%2. Ras#odela inteligen%ije13 #o stanovi'tu u zavisnosti od +M ima o/lik zvona? odnosno ve@i deo #o#ula%ije #okazuje #rose"nu inteligen%iju ili ne'to iznad i is#od #roseka? a ot#rilike je isti /roj oni$ "ija je inteligen%ija znatno is#od? odnosno iznad #roseka. Razlikujemo oso/e sa vrlo visokom inteligen%ijom +M 1 4>144 i vi'e A5o%art 1,4B? sa visokom +M 114>1 4? sa #rose"nom +M 24>114? sa fiziolo'kom tu#o'@u +M :4>24? de/il +M (4>:4? im/e%ili +M 4>(4? idioti +M 4> 4. 4. *entalne retardacije 5entalna retarda%ija Aoligofrenija? sla/oumnostB je stanje zaustavljenog ili ne#ot#unog #si$i"kog razvoja. Smatra se da je u .(N > :4N uzrok svi$ oligofrenija nasle*e. 5nogo "e'@e je majka ta koja #renosi? 'to se o/ja'njava time da se oligofreni mu'kar%i retko 0ene i ostavljaju #orod. +stra0ivanja #okazuju da ako su o/a roditelja sla/oumna? izgledi za nji$ovu de%u da /udu sla/oumna iznose 2 N. .1. Uzroci mentalnih retardacija -oreme@aj razvoja mozga i lo/anje>mikro%efalija? maliforma%ije vijuga? $idro%efalusH +nfektivna i toksi"na o/oljenja #loda>virusne infek%ije majke Anaro"ito tokom #rva tri mese%a trudno@e? u vreme organogenezeB? tokso#lazmoza? kongenitalni sifilis? infektivni meningitis i en%efalitis u #rvim mese%ima 0ivota kao kom#lika%ije de"iji$ infektivni$ /olesti? R$ krvna inko#ati/ilija majke i deteta? o'te@enja uzrokovana medikamentima? n#r. neurole#ti%iH Dromozomske a/era%ije>Daunov sindrom Atrizomija 1B? 6lajneferterov sindrom ASindrom OOPB? -atau sindrom Atrizomija 13B? 8dvardsov sindrom Atrizomija 1:B?
1 13

;;;.google.%om ;;;.inteligen%ija.net

11

Razvoj inteligencije Qri du %$at sindrom>dele%ija krarkog kraka $romozoma (? Earnerov sindrom ASindrom O)BH Uro*ene gre'ke meta/olizma>#roteina AfenilketonurijaB? li#ida AEej>Saksova /olest? Go'eova /olest? !eiman>-i%kova /olestB? ugljeni$ $idrata AGalaktozemija? Girkeova /olestB? drugi meta/oli"ki #oreme@aji A$i#otireoidizam? $i#ertireoidizam...BH Eraumatska o'te@enja #loda>#oro*ajna trauma? su/ara$noidalna ili su/duralna krvarenja? #rodu0ena anoksija tokom #oro*aja? rtg zra"enjeH !eo#lazme>intrakranijalne? neurofi/romatoza? angioneuroza? tu/erozna skleroza mozgaH 8#ile#sija? traume glave? #t$ranjenost detetaH !e#oznati #ostnatalni uzro%i? tj. /olesti koje karakteri'e demijeliniza%ija i difuzna sklerozaH -si$oso%ijalna de#riva%ija? u smislu nemanja o#timalni$ uslova za razvoj? i #rikra@ivanje mnogi$ emo%ionalni$ i so%ijalni$ #otre/a za razvoj.

.2.

+lasifikacija mentalnih retardacija Uo/i"ajno se mentalne retarda%ije klasifikuju kao de/ilnost +M (4>.4? im/e%ilnost

+M

4>(4 i idiotija 4> 4. Svetska 9dravstvena )rganiza%ija mentalne retarda%ije !aka du"evna zaostalost %, -./012 umni uzrast odgovara umnom uzrastu deteta

klasifikuje14 kaoC od 2 do 1 godina. Eo je naj/rojnija kategorija mentalne retarda%ije? do :(N.

-si$omotorni razvoj je us#oren? $od i govor se razvijaju kasnije. Govor je sla/ije razumljiv? mi'ljenje je konkretno? emo%ije is#oljavaju otvoreno i direktno. Govor je "esto #reo#'iran z/og nes#oso/nosti odvajanja /itnog od ne/itnog. -am@enje mo0e da /ude o"uvano. 3e@ina ovakvi$ oso/a us#eva da se u #ot#unosti /rine o se/i A$ranjenje? o/la"enje? "uvanje od o#'ti$ o#asnosti? odr0avanje $igijene? kontrola sfinkteraB. )va de%a
14

6va'"ev R. A12:1BC Mogunosti i granice razvoja inteligencije? <eograd? !olit

Razvoj inteligencije se u#u@uju u s#e%ijalne 'kole sa gradivom koje im je #rilago*eno. 5ogu se uz #omo@ i #odr'ku os#oso/iti za o/avljanje jednostavniji$ #oslova. Sugesti/ilni su #a lako mogu /iti zlou#otre/ljeni od strane drugi$. Umerena du"evna zaostalost %, 3-/ 12 umni uzrast odgovara detetu od , do 2 godina. Sim#tomi su vidljivi ne#osredno #osle ro*enja? udru0ena je sa fizi"kim a/normalnostima. -si$omotorni razvoj je u#adljivo us#oren. 5ogu da se nau"e da govore i da odr0avaju oskudan kontakt sa okolinom? kao i da odr0avaju li"nu $igijenu? ali im je #otre/an stalan nadzor i kontrola. -si$i"ki #oreme@aji jo' u#adljivijiC mi'ljenje konkretno? #ojmovi nejasni? #am@enje redukovano i me$ani"ko. 3e"ka du"evna zaostalost %, 2./3 2 umni uzrast odgovara detetu od 3 do , godina. -si$omotorni razvoj je veoma us#oren. Govor je oskudan? sveden na mali /roj razumljivi$ re"i. Dete nije u stanju da /ilo 'ta nau"i ve0/om. Uz #risutne telesne defekte javljaju se i e#i na#adi. 4u'oka du"evna zaostalost %, ispod 2.2 umni uzrast odgovar detetu od godine? testovi se ne mogu #rimeniti. Ra*aju se sa te'kim telesnim o'te@enjima koja ugro0avaju 0ivot. !e nau"e da govore? $od je tra#av? ne kontroli'u sfinktere. Govor im je oskudan? artikula%ija lo'a. 7esti su e#i na#adi? o'te@enja vida i slu$a. !isu u stanju da se za'tite od o/i"ni$ fizi"ki$ o#asnosti i da se staraju sami. -otre/na im je stalna nega u s#e%ijalnim ustanovama. Geneti"ka savetovali'ta? #renatalna dijagnostika #loda u 1, nedelji trudno@e? rana dijagnostika uro*eni$ gre'aka meta/olizma i ograni"eni$ s#e%ifi"ni$ defekata Ao'te@enja vida? slu$a i dr.B samo su neke mere #rimarne #reven%ije mentalne retarda%ije. -ose/no je va0no rano identifikovati one uzroke na koje se mo0e uti%ati? a koji dovode do us#orenog #si$omotornog razvoja. !a 0alost? u najve@em /roju slu"ajeva? radi se o stanjima za koja ne #ostoje neki s#e%ifi"ni lekovi. 4emencija 5sekundarno sla'oumlje6 je gu/itak ranije ste"eni$ intelektualni$ funk%ija. Eo je glo/alno i #rogresivno #si$i"ko #ro#adanje koje menja osnovne intelektualne funk%ije i dezintegri'e so%ijalno #ona'anje. )snovne odlike demen%ije su o'te@eno #am@enje i #am@enje naro"ito sve0i$ doga*aja? smanjena mo@ rasu*ivanja? #oreme@aj orijenta%ije u vremenu i #rostoru? emo%ionalna la/ilnost ili razdra0ljivost A'to

13

Razvoj inteligencije u daljem toku /olesti zamenjuje afektivna tu#ostB? #ad ini%ijative i reduk%ija s#oso/nosti? #ro#adanje inventara znanja? gu/itak eti"kog s$vatanja i #oten%iranje ne#rijatni$ %rta li"nosti. !a#redovanjem /olesti i najjednostavnije aktivnosti #ostaju dezorganizovane? govor #ostaje ne#ovezan i nerazumljiv. !a #ostoje@u demen%iju mogu da se nakaleme i drugi #si$i"ki #oreme@aji>de#resivni sindrom ili delirantno stanje? 'to uslo0njava klini"ku sliku. Uzro%i demen%ijeC #ovrede mozga i en%efalitisi Amla*e zrelo do/aB? tumori mozga? miksedem? toksi"ni faktori Aalko$ol? organske sme'eB? degenerativni #ro%esi AAl%$ajmerova? -ikova demen%ija? Dantingtonova $orea? -arkinsonovaB? %ere/rovaskularne /olesti Aateroskleroti"na demen%ijaB. Demen%ije se mogu #odeliti na vi'e na"inaC #rema ste#enu o'te@enjaC demen%ije #o"etnog ste#ena? srednjeg i te'kogH #rema uzrokuC vaskularna? Al%$ajmerova? alko$olna? s$izofrenaH #rema #rognoziH #rema na"inu nastankaC akutne ili "e'@e $roni"neH #o o/imu o'te@enjaC glo/alne tj. o#'te i lakunarne sa o"uvanim ostrv%ima mentalnog funk%ionisanja. -ostoji nekoliko ti#ova demen%ije sa svojim s#e%ifi"nim klini"kim slikama koje se 'iroko izu"avaju u neurologijiC Al%$ajmerova? vaskularna? demen%ija kod -ikove /olesti? Dantingtonove $oree? -arkinsonove /olesti? Jako/>6roj%feldo#ve /olesti? kod D+3 infek%ija? trauma mozga? alko$olizma.

-. 7inioci razvoja inteligencije

7inio%i razvoja mogu se svesti na nasle*e? aktivnost su/jekta i delovanje sredine. U #rou"avanju razvoja inteligen%ije /ilo je dosta diskusije o tome 'ta je odre*uje. U davna vremena #reovla*ivalo je nativistiko s!vatanje%). + sam <ine je u su'tini /io nativistaC njegov test inteligen%ije imao je za %ilj da meri "istu inteligen%iju? ne#ome'anu sa uti%ajem iskustva.
1(

+vi@ +.? 5ilinkovi@ 5.? Smiljani@ 3. i Rosandi@ R. A12.:BC Razvoj i merenje inteligencije? <erograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva.

14

Razvoj inteligencije !ativizam je kasnije do/io svoju finiju varijantuC na' #oten%ijal je ono 'to je nasle*eno? a da li @e se on #ot#uno razviti zavisi od drugi$ faktora. )sim <inea? u su'tini nativisti"ko gledi'te Ada je mogu@e meriti R"istuR inteligen%iju nezavisno od uti%aja sredineB zastu#ao je i R. 6atel? "ija je ideja /ila #ravljenje testova inteligen%ije Rnezavisni$ od kultureR AsredineB. 5e*utim? /udu@i da se inteligen%ija ne razvija u vakuumu? isklju"iti RkulturuR iz testova inteligen%ije? zna"i u su'tini isklju"iti samu inteligen%iju. Da /i se 'to #re%iznije o/jasnili uti%aji sredine i nasle*a? nau"ni%i su izvr'ili eks#erimente nad jednojaj"anim i dvojaj"anim /lizan%ima. +vi@1, je sa svojim saradni%ima A12.,B do'ao do slede@eg zaklju"kaC ako /i odvojeni /lizan%i /ili odgajani u svim raznovrsnim uslovima u kojima 0ivi "ovek? do/ili /ismo veoma valjane #ro%ene u"e'@a nasle*a i sredine. 5e*utm? odvojeni /lizan%i su odgajani u uslovima koji se ne razlikuju mnogo. !jumen i saradni%i su dokazali da su razlike izme*u /lizana%a ve@e 'to su raznovrsniji uslovi u kojima se razvijaju. 6amin vr'i eks#eriment sa jednojaj"anim /lizan%ima koji su odgajani zajedno i odvojeno. !a osnovu kolera%ije #oku'ao je da utvrdi razlike u re'avanju testova inteligen%ije. Rezultati su #okazali da sredina? #ored nasledni$ faktora? igra zna"ajnu ulogu u razvoju ineligen%ije li"nosti. Dok 6atel navodi rezultate istra0ivanja koja su is#itivala #ro%enat varijanse naslednosti #rimarni$ s#oso/nosti? rezultati kazuju da su neke #rimarne s#oso/nosti uslovljene vi'e ili manje naslednim "inio%ima? ali u okviru svake #rimarne s#oso/nosti #ostoji dovoljno #rostora za uti%aj sredine? vas#itanja i aktivnosti li"nosti. 6atel dokazuje da je 5A3A metod 1. /olji i nau"niji od metoda /lizana%a za odre*ivanje utia%aja nasledni$ i sredinski$ kom#onenti na razvoj s#oso/nosti li"nosti. 5A3A nam #okazuje koliko je uti%aj sredine na jednu %rtu izazvan razlikama u #ostu#ku u okviru jedne #orodi%e? a koliko so%ijalnim razlikama izme*u #ojedini$ #orodi%a. 5A3A metod nam tako*e omogu@ava da us#e'no re'avamo #ro/lem koji je odavno mu"io istra0iva"e. +#ak? danas istra0ivanja u ovoj o/lasti nisu u stanju da jasno odrede koliki je udeo nasle*a? a koliki sredinski$ faktora. )tvoreno je #itanje da li se dejstvo ove dve gru#e faktora i mo0e jasno razdvojiti. -.1.
1, 1.

8ksperimenti sa adoptiranom decom

5ekgark D. A12.:BC Razvoj i promena? <eograd? !olit 5ulti#le a/stra%t varian%e anal=sis > 5ekgark D. A12.:BC Razvoj i promena? <eograd? !olit

1(

Razvoj inteligencije

)vaj eks#eriment se /avi ulogom nasle*a i sredine tako 'to je o/ez/e*ena relativno stalna sredina a nasledna osnova je razli"ita. )vakvo is#itivanje imamo kada u#ore*ujemo oso/ine ro*enog i ado#tiranogSusvojenog deteta. De%a 0ive u istim uslovima? tj. imaju istu sredinu? a #otom%i su razli"iti$ roditelja? tj. imaju razli"itu naslednu osnovu. Jedno od naj#oznatiji$ istra0ivanja ove vrste izvr'ila je &i$i1: 123(. godine. )na je #rou"avala oko 444 ado#tirane de%e? koja su /ila odvojena od svoji$ roditelja #re nego 'to su imala , mee%i i data su na staranje #ojedinim #orodi%ama. Do/ila je slede@i rezultatC kolera%ija izme*u nasle*a i inteligen%ije? ve@e je od kolera%ije izme*u iteligen%ije i sredine. Skodak i Skils 124(. 1242.H Frimal? Dol%inger i 5i"el kao i <ruks? do'li su do isti$ rezultata.

0. 9akljuak
5oglo /i se re@i da na razvoj inteligen%ije uti"u nasle*e i sredina #odjednako. !ijednim eks#erimentom nije utvr*eno koji od ova dva faktora ima ve@i uti%aj? ali sva istra0ivanja dokazuju da je uti%aj kako genetike? tako i okline veoma velik. Eako*e? na razvoj inteligen%ije mo0e uti%ati i /io$emijska genetika. Fenoti# i genoti# mogu dokazati da se oso/ine roditelja? i fizi"ke i #si$i"ke? #renose na #otomke. -o mom mi'ljenju? naj/olji #rimer za uti%aj nasle*a i okline u razvoju inteligen%ije? jeste eks#eriment sa /lizan%ima. + #ored kritika #ojedini$ nau"nika da su eks#erimenti ra*eni sa /lizan%ima? nedovoljno verodostojni z/og "injeni%e da su /lizan%i iz isti$ dr0ava? sli"nog dru'tvenog sloja? sli"ni$ finansijski$ sredina? smatram da su statisti"ke metode koje su nau"ni%i koristili verodostojne. U /udu@nosti? udela u razvoju inteligen%ije mo0e imati i moderna medi%ina? s o/zirom da je ve@ #o"ela s eks#erimentalnim #resa*ivanjem gena. Razvoj inteligen%ije je mogu@ uz #omo@ razni$ eks#erimentalni$ studija? 'kolovanjem? o/razovanjem? drugim razli"itim na"inima stimula%ije inteligen%ije kao i individualnim razvojem li"nosti.

1:

&anger D0. A12:1BC *eorije psi!ikog razvoja? <eograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva.

1,

Razvoj inteligencije

:. !iteratura2
+vi@ +. A12.:BC ovek kao animal simbolikum? <eograd? !olit. 5ekgark D. A12.:BC Razvoj i promena? <eograd? !olit. +vi@ +.? 5ilinkovi@ 5.? Smiljani@ 3. i Rosandi@ R. A12.:BC Razvoj i merenje inteligencije? <erograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva. &anger D0. A12:1BC *eorije psi!ikog razvoja? <eograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva. 6va'"ev R. A12:1BC Mogunosti i granice razvoja inteligencije? <eograd? !olit. Rot !.? Radonji@ S. A1224BC si!oligija za ++ razred gimnazije? <eograd? 9avod za ud0/enike i nastavna sredstva. iro#a*a &j. A 442BC ,vod u psi!ologiju# <eograd? 7igoja 'tam#a.

%nternet izvori2 ;;;.google.%om ;;;.inteligen%ija.net ;;;.;iki#edia.org

;;;.<es#latniSeminarskiRadovi.%om

1.