Saobracajna psihologija u socijalnim sredinama

Uvod
Uloga saobracajne psihologije se ispituje i kriticki razmatra sa socioloske tacke gledista,drugim recima,izvan individualno usmerenog pristupa.Uticaji na korisnike puteva i dijagnostiku su nesumnjivo opravdani ali su,medjutim,nejednaki sa zadacima koje treba resavati na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Bezbednost,zastita zivotne sredine i udobnost kao povezani faktori mobilnosti takodje moraju biti obradjeni u svetlu drustvenih procesa.Ovo otvara pitanje da li saobracajna psihologija ima odgovarajuci pristup ka ovim faktorima? Odgovor na to ne treba traziti u praznini,vec u pozadini ekonomske recesije,upornim globalizacijskim tokovima,povecanju deregulacija I sociodemografskim promenama.Suocena sa ovim izazovima,moze li se saobracajna psihologija afirmisati kao nezavisna grana u okviru nauke o saobracaju i transportu? ogu li njene metode nuditi nezavisne odgovore na nova pitanja?!oji teoretski alati su dostupni za generisanje odgovarajuce osnove neophodne za vladanje novonastalim situacijama?"ored kulturnih promena unutar naseg drustva,nove sigurnosne kulture su takodje u procesu stvaranja i predstavljaju dodatni izazov za saobracajnu psihologiju.Ovo poslednje mora da dokaze da je primenjivo i da daje rezultate i ne ometa vec da promovise paradigme,takve kao sto su #$izija nula# ili %Odrziva bezbednost#. "redlozeno je da se uloga saobracajne psihologije mora gledati u vecoj meri nego ranije&od interdisciplinarnih,integrativnih i internacionalnih gledista zasnovanim na primeni u cilju resavanja menjajucih situacija i ciljeva i da zadrzi znacaj svoje oblasti.

Saobracajna psihologija
Imam veoma visoko misljenje o 'onu (rogeru i delim njegovo misljenje o svim pitanjima u nasoj oblasti,osim o njegovoj definiciji saobracajne psihologije.On je napisao) % oj licni stav je da nepostoji termin psihologija koji se vezuje za saobracaj i transport#.'a predpostavljam da slicno psihologiji sporta mozda,saobracajna psihologija je grana primenjene psihologije i da stoga mora biti razumno odredjena terminoloski i sa akcentom stavljenim na njenu primenu.'a tako definisem ovu nasu disciplinu kao psiholosku intervenciju ili psiholosku podrsku za intervenciju u oblasti saobracaja.Ovo takodje ukljucuje istrazivanje koje sluzi u tu svrhu.'ezgro ovog poglavlja je na taj nacin veza sa aplikacijom koja radi u saradnji sa osnovnim radom. edjutim,saglasio sam se sa

(rogerom da osnovni principi opste psihologije takodje mogu da se primene i na saobracajnu psihologiju. "re nekoliko godina *ainer !lu+e,predsednik ,emackog drustva psihologa,rekao je u razgovoru o stanju psihologije) -. "sihologija je neobicno uspesna naucna disciplina i /. U buducnosti,dalji razvoj psihologije ce biti obelezen,posebno sa tri karakteristike)bice interdisciplinarna,internacionalna i primenjiva. "o mom misljenju ovo se odnosi i na saobracajnu psihologiju.Saobracajna psihologija se razvila brzo i pozitivno u proteklih par godina) "otreba za znanjem iz ove oblasti je naglo povecana,ne samo u svakodnevnom radu,vec i u specializovanim telima.Saobracajni psiholozi su zastupljeni u vecini vaznih nacionalnih i medjunarodnih saobracajnih i transportnih drustava. 0esko bi se sprovodili razni projekti vezani za drumski saobracaj u zapadnim zemljama bez predhodnog konsultovanja sa psiholozima iz oblasti saobracaja. Istrazivanja ponasanja ljudi na putu kao i u kokpitima ili na plovidbama su uspostavljena i znanje o znacaju psihologije u ovim oblastima nije samo priznato od onih koji su odgovorni za obrazovanje ili obuku korisnika puteva,vec je priznato i kod laika.

Ovo nije bio slucaj pre 12 godina,bar ne u 3vropi. nogo se takodje promenilo u kvalitativnom smislu)psihologija saobracaja i transporta se ne odnosi samo na pojedinacne teoretske koncepte kao sto su percepcija ili ucenje nego se bazira na sirem pristupu nego ranije koji objasnjava ponasanja na ukupnoj osnovi.U prilog tome,radi se sa temama koje su relevantnije u praksi. U svojoj drugoj izjavi !lu+e koristi izraz #dalji razvoj#.On tako podrazumeva da nije postignut vrhunac onoga sto mozemo postici kao psiholozi.U vezi sa predhodnim ocekivanjima da bude vise interdisciplinarna,internacionalna i primeljiva,koncentrisacu se na tri teme koje mislim da su vazne za buducnost saobracajne i transportne psihologije.

Mobilnost ponasanja danas i sutra

Sa obzirom na nas nivo obilja,koji se povecava u celini upskos periodima recesije,promena u mobilnosti i mobilno ponasanje moze biti predvidjeno na medjunarodnom nivou."rema studiji sprovedenoj od strane

Shell4/22-.,paralela se moze povuci izmedju ekonomskih izlaza zemlje i predjenih putnickih kilometara,sto se moze opisati kao u odnosu izmedju regijona sveta4slika -..Ovaj nalaz nije iznenadjujuci,ali namece se pitanje da li postoje kakve posledice po saobracajnu psihologiju.Slika / pokazuje,sa nekoliko tipicnih zemalja,kako standardi kvaliteta u transportu mogu biti klasifikovani unutar ovih dimenzija.5ko sledimo ovaj obrazac,cak iako to ne moze biti potvrdjeno u praksi,to predstavlja izazov za saobracajnu psihologiju.U buducnosti,tesko da ce biti vise promocije pojedinih vestina ili obuke na nivou sposobnosti i znanja ali ce biti istrazivanja uloge vozila u vezi sa relevantnim nacinom zivota. noge kolege u zapadnim zemljama su upoznati sa ovime vec duze vreme i razvili su modele koji ce to uzeti u obzir 4primer)!eskinen,6attaka,7aapotti,!atila 8 "eraaho,/229.. Odnos sa vozilima ce se promeniti sa trendom.Iako se mobilnost kao glavna svrha ne mora umanjiti,to ce biti sve vise povezano sa dodatnim elementima.Oni ukljucuju) "rvo,samo&prikaz i emotionalizaciju akta u voznji,sto je vec slucaj u nekim evropskim zemljama,kao i u 'apanu i Severnoj 5merici.,ova drustvena kultura stavlja naglasak na zabavu u voznji,nacin zivota i trazenje rizika uz tehnicku bezbednost.

:rugo,moze se videti da cin samo voznje skoro postaje aktivnost od manje vaznosti,drugim recima druge aktivnosti ce biti sve vise ukljucene.Ovo se moze videti ne samo iz telefoniranja u toku voznje vec i iz drugih u izvesnoj meri veoma opasnih aktivnosti. Ovaj trend ce biti propracen drugim evropskim trendom,koji je,u izvesnoj meri u kontradikciji)oklevanje da se vozi."osto od voznje vise nema kulturnog znacaja kao nekada,stavovi prema automobilima postaju sve vise objektivni.#!ulturna magija individualnih transporta gubi svoju moc#4 inkmar /229..izjave poput ovih &to su spekulacije& su ipak podrzane nalazima u Svedskoj gde se mladima ne zuri da dobiju vozacke dozvole kao ranije 4(regersen /229; urra< /22=.,i Steg 4/229. koji podrzava hipoteze iznete u socioloskom smislu sa psiholoskim nalazima.!ao ranije,mladi vide podrucja u kojima se vozi auto kao zabavna,mnogi drugi,medjutim,se emocionalno distanciraju od samog cina voznje. !asniji nalaz,dovodi do pitanja u kojoj meri je koriscenje puteva racionalnije nego sto je nekada bilo.S tim u vezi,rezultati napora u vezi sa zastitom zivotne sredine i prevencijom sudara mogu se ugraditi kao indikatori."od predpostavkom da se kontrola nad nasim ponasanjem prema zastiti zivotne sredine javlja racionalno sa pozitivnom motivacijom. edjutim to nije slucaj,ni u predpostavci da ce se nesto promeniti na strani akcije4Stradling, eado+s 8 Beatt< /229.,ili efektivno& prvenstveno jer infrastrukturni parametric nisu na svom mestu.,a primer,u Svajcarskoj imamo jednu od najboljih infrastruktura na svetu za ovladavanje mobilnoscu uz koriscenje javnog prevoza.Ipak samo oko ->? dnevnog rastojanja je pokriveno javnim prevozom,a motorizovani individualni saobracaj cini oko @2? 4 ikrosensuz /222,tabela -..

:a li je ovo ponasanje zaista racionalno? ogu li psiholoske intervencije da dovedu do poboljsanja?Sto se tice pitanja mobilnosti,mora se reci u zakljucku da saobracajna psihologija,u zavisnosti od zemlje,mora da obezbedi pristup za zadovoljavanje potreba u vezi sa relevantnim dostignucima u drumskoj upotrebi mobilnosti."utem medjunarodne razmene iskustava,visoko razvijene zemlje mogu da podrze one koje prolaze kroz ranije faze.S tim u vezi,treba uzeti u obzir da emocionalni aspect,koji u naucnom smislu nazalost dobija manje paznje u korist kognitivnog aspekta&situacija koju je "arker 4/229. takodje nedavno istakao. 0abela -.Izbor transportnog sredstva u Svajcarskoj "esacenje 1? Bicikli otorcikli 5utomobili $oz 5utobus :rugo =? /? AB? -9? 9? =?

edjutim,ponasanje nije samo odredjeno psiholoskim faktorima u uzem smislu,vec i nizom manjih uslova kada su u pitanju i ekologija i bezbednost.Ovo znanje stoga mora biti dodatno ili cak posebno,dato na raspolaganje od strane psihologa,donosiocima odluka,politicarima. i moramo da im objasnimo da jeftine mere ili %time&saving# mere imaju sansu u oblasti zastite zivotne sredine,posto uglavnom psiholozi znaju da cak i pozitivan stav postize malo ako nije povezan sa drugim saznanjima da bi bilo nekog efekta 4(atersleben 8 Uzzel,/229..

Od pojedinacnog gledista do socialnog pristupa

Socialni psiholozi moraju sada da se bave sa drugim korakom razvoja. oze se videti da u oblasti opste prevencije i intervencije pojedinacni pristup mora biti pravilno i sve vise napustan i prednost data socijalnom."osle 12 godina pojedinacno fokusirane saobracajne psihologije ideja o socijalnom pristupu uzeta je nedavno iz epidemiologije.!ritika individualno fokusiranog pristupa pri cemu

pojedinac tezi ka konkretnim nacinima ponasanja koji su zasnovani na njegovim stavovima iCili na njegovoj licnosti,a cije ponasanje moze pojedinacno da se izmeni ili bar pouzdano dijagnostikuje,se moze diskutovati na najmanje / nivoa u smislu saobracajne psihologije) -. "rvo,u vezi sa idejom da su licni stavovi pouzdani prediktori ponasanja pojedinca i da cemo njihovom izmenm dovesti do odgovarajuceg ponasanja.Dishbein i 5jzen su ponudili teoretsku osnovu,ali kada je euforija splasnula,doslo je do velikog broja kritika i ostali drustveno&psiholoski koncepti su izneti da naprave upotrebljive korelacije izmedju stavova i ponasanja ili da se postigne prognosticki znacaj.,a primer,"rochaska,:iElemente i ,orcross 4-BB/. su razvili transteoretski model,kako je nazvan,koji opisuje postepeni proces promene ponasanja I ima za cilj da se priblizi realnosti.Ovaj model uzima u obzir cinjenicu da je,u vecini slucajeva,individualna modifikacija ponasanja dugotrajan posao.Dre< 4-BBA. tumaci to recima)#Bez strpljenja,nijedna znacajna promena licnosti ne moze da se uspe#.U tom je samo potrebno da dodamo da se to odnosi na ponasanje.U vecini merenja,vreme izmedju uspostavljanja stava i ponasanja nije zabelezeno.5jen i Dishbein 4sa delimicnim osvrtom na starije izvore,npr.-B>2. prolaze kroz nesto od preporoda u saobracajnoj psihologiji.,apredak je nesumljivo ucinjen i ukljucivanje socijalne dimenzije,kao i emotivni aspect povecava valjanost prediktora.Imajuci u vidu konkretne rezultate pitanje je opravdano ako izdatak vredi.Fahvaljujuci kompleksu 7isrel analize,5berg 4/22-;figura =. je ipak uspeo u postizanju odredjivanja koeficijenta odlucnosti od A9? kao najbolju cifru za predvidjanje ponasanja baziranom na stavovima.$eliki broj drugih autora su dobili losije rezultate&drugim recima manje asocijacije izmedju dve promenljive u pitanju 4"arker,7ajunen i Stradling,-BB>..

:ozvolite mi da budem precizniji kako bi se izbegli nesporazumi&ni uticaji stavova,ni namera ni razne tehnike nisu te koje su netacne,vec ocekivanja uglavnom preuzeta od prakticara da su stavovi u skladu sa ponasanjem.:akle apelujem na preispitivanje vrednosti odnosa istrazivanja I njegove prakticne primene."oznavanje stavova daje osnova za procenu problema sa ciljnom grupom i zbog toga nije nevazno. edjutim promena stava mora,u praksi,samo da bude osnova za uvodjenje mera,jer one moraju da dobiju dovoljan odjek i prihvatanje. ora se objasniti politicarima i donosiocima odluka da je pogresno ocekivati da ce modifikacija ponasanja rezultirati iskljucivo od promene stava."osledica toga je)stavovi se moraju menjati da bi se sjedinila druga 4teza. resenja. /. :rugo,u okviri selekcije aktivnosti saobracajne psihologije,pojedinacno fokusiran pristup se i dalje koristi cak i sa najgorim izborom.Ideja o odvajanju zita od kukolja je stara I granice preduzeca su poznate ali teorija o sklonosti nesreci je i dalje preplacena.Eak iz vremena Starog 0estamenta,(ideon je izabrao svoje ratnike koristeci jednostavan %pije test# 4!njiga Sudije @,1&@..U tom smislu psihologije saobracaja je pomak nazalost jedini u metodologiji.Osim nekoliko posebnih grupa,npr. ucesnike u saobracaju koji su prestupnici zbog alkohola ili prekoracenja brzine,prognosticki znacaj selekcije je beznacajan.U Svajcarskoj jedna istraga 4Blaser 8 Schnidrig,-BB=. dovela je do glasne polemike,jer su autori otkrili da slucajni rezultati 4bacanjem kockica. postizu predvidjanja koja su isto toliko dobra kao procena strucnjaka saobracajne psihologije,i koristeci je administrator Saobracajne kancelarije je u stopu pratio psihologe ili je cak prednjacio u odnosu na njih u pogledu troskova. Osnovno pitanje mora biti da li saobracajni psiholozi mogu na odgovarajuci nacin resiti zadatke koji su prevladali na interfejsu izmedju ljudi i drumskog saobracaja.Suvise mnogo je trazeno od njih po pitanju individualnih procena&ocekivanja od vlasti i sudija su preterano visoka.Ipak presuda se odnosi na %saobracajne prestupnike#,starije ljude navodno nesposobne da voze ili %one kojima je potrebna prekvalifikacija# u mnogim zemljama.:a li postoji bilo kakva pravna jednakost ili ne,retko se dovodi u pitanje,I smatra se sa komercijalne tacke gledista da su psiholoski izvestaji zahtevani od same vlasti,i druge discipline su nemocne da naprave neka bolja predvidjenja.(de god se posao obavlja u ovoj oblasti,poduhvat se obicno obavlja da bi se ozbiljno utvrdila validnost i pouzdanost.,azalost,ove studije otkrivaju koliko su limitirani ovi procesi."roblemi mogu biti sazeti u dve recenice)

-. Eak i uz dobre analisticke metode i uz adekvatan izbor,veoma mali ukupan efekat se postigne,jer je samo mala 4rizik. grupa obuhvacena. /. U pogledu kvaliteta,dijagnosticki alati su slabi&sa rezultatom da je sposobnost da se da izjava ogranicena. ,azalost premalo se uzimaju u obzir saznanja iz diskusije o teoriji sklonosti za nesrecama,koja se implicitno i dalje koristi kao osnova.6aight 4/229. predstavio je ovo u odlicnom eseju.Ovo ne osporava cinjenicu da postoje retke vrste sklonosti za nesrecama, medjutim ono sto je pod znakom pitanja je sposobnost da se adekvatno otkriju i da mere za sprecavanje nezgoda budu efikasne. 6ajde da stavimo ove probleme u konkretne termine uz pomoc dva slucaja) -. U potrazi za boljim metodama otkrivanja vozaca prestupnika test postupak je razvijen u Svajcarskoj 4Spicher 8 6ansgen,/22=. koji je bio propisno organizovan sa mnogo metodoloskih investicija I odgovarao je principima test dizajna kao nijedan drugi alat.Ipak rezultat sa gledista specialiste je ogranicen ako se tako moze reci u najmanju ruku. Od u stvari nepodobnih lica po pitanju karaktera samo A2? je bilo pravilno dijagnostikovano,a od odgovarajucih lica @A? su ispravno dijagnostikovani.Ipak to jos uvek ne znaci da su /9? bili pogresno dijagnostikovani kao neprikladni :ok je 92? moglo da nastavi kao ucesnik u saobracaju iako je rizik bio veliki 40abela /..

0abela /.

Osobina ,epodobni 4dijagnoza. "odobni 4dijagnoza.

,epodobni 4?. A2

"odobni 4?. /9

@A 92

/. 5ko su u pitanju stariji vozaci,6akamiest&BlomGvist su ukazali na probleme."rema njihovoj teoriskoj kalkulaciji,sa predpostavljenim visokim rizikom4definisano kao dva puta veci rizik od prosecnog. -C-2222,izbegavanje nesreca selekcijom kosta BBBB bezbedne penzionere njihove mobilnosti.*izik od nesrece bi prema tome naglo rastao ako sortiranje starijih vozaca bude od znacaja na nivou sistema.:a bi se ovo postiglo, prvi izbor bi morao da se suzi putem daljeg postupka,sa ciljem da se uklone individualne grupe iz populacije kao celine."oznato je da su uobicajni testovi,koji postoje za ovu namenu,toliko slabi da se ne mogu preporuciti jer su nepouzdani. Sta vise,ja sam protiv pojedinacno fokusiranog pristupa, bilo da je u zastiti zivotne sredine ili u bezbednosti na radu."ored problema biti sto nismo u stanju da analiziramo pojedinca na odgovarajuci nacin po pitanju svih tacaka njegovog ponasanja na putu,ili cak da ga predvidimo,pogresno je smatrati sistem kao dat i pitati se da li se ucesnici u saobracaju uklapaju u sistem. Izuzetci od ovog pravila su mozda konzumatori alkohola ili droge,kao i ekstremno psihicko ili prestupnicko ponasanje bazirano na karakteru.,as zadatak bi trebao vise da se fokusira na upoznavanje ponasanja u saobracaju,kako bi promenili sistem na odgovarajuci nacin.

Nova kultura Zastite na radu

!onacno,sada cu preci na ulogu saobracajne psihologije u pogledu zahteva koji pocinju da se pojavljuju u 3vropi,a posebno za novu kulturu bezbednosti u drumskom saobracaju.Uobicajeni focus na individualca ima svoje stvarne korene u idealu osobe koja ima iskljucivu odgovornost."oduhvat se sa pravom pravi kako bi se smanjio balast sa kojim je opterecen pojedinac.3lementi vozila,putevi i zakonodavstvo vise se ne smatraju %datima# ili nezavisnim promenljivama kao sto su u sistemu drumskog saobracaja,dok je opsti stepen fleksibilnosti i adaptacija nad ovim delom sistema odgovornost ljudi.Umesto toga,na pocetku se radilo na prilagodjavanju sistema ljudima.Ovo je poznati pojam iz oblasti ergonomije ali se danas primenjuje na ceo sistem."ored toga,ciljevi su posebno podeseni da idealno poprave broj smrtnih slucajeva i teskih povreda na nuli limita. Eilj drumske zastite na radu tako dobija novi pravac&od ispravljanja dela elemenata do odredjenog proaktivnog pristupa.pored toga princip odgovornosti pojedinca korisnika puteva je barem stavljen u perspektivu.

Bez obzira koliko atraktivno ideal o pojedinacnoj odgovornosti moze zvucati,granica sposobnosti ljudi da se prilagode u pogledu slozenih desavanja u saobracaju mora se uzeti u obzir.Eesto smo preplavljeni informacijama o preopterecenju u saobracaju i legalisticki ideal o individualnoj odgovornosti je podjednako nefunkcionalan u praksi,kao ideja praktikovanja hriscanstva. "rihvatanje cinjenice da vecina ucesnika u saobracaju %nisu zli#,ali su nepouzdani dovela je do principa oslobadjanja pojedinca u smislu prevencije koji je orijentisan vise opsirno,nego samo na ponasanje.Ovo poslednje mora biti potcinjeno predjasnjim.0ehnologija,infrastruktura i zakoni moraju biti podredjeni adekvatnom ponasanju.Obrazovanje i usavrsavanje obuka se moraju uzeti u obzir u vezi krajnjih granica, medjutim,mnogo poboljsanja kvaliteta treba pozdraviti. !ako tocak okrece pun krug,u skladu sa tezom,izrazava !lu+e 4/22-., U skladu sa kojom psihologijom i na ovo moram da dodam)saobracajna psihologija takodje&bice praktikovana sve cesce na interdisciplinarnim osnovama.Uloga psihologije mora biti redefinisana u prevenciji. "rimenjena psihologija znaci donosenje znanja u ponasanju,od istrazivanja i razvoja,kombinovanje uticaja sa tehnologijom i zakonodavstvom,i obezbedjivanje da su nove tehnologije fokusirane na relevantne stvari,odnosno na one koje sluze ljudima.Saobracajni psiholozi se moraju uveriti da razvoj,na primer,telematski razvoj,nece rezultirati gegovima koji cine vise stete nego koristi drumskom saobracaju.U buducnosti doprinos nacinjen saobracajnom psihologijom ce se kretati u pravcu sistema bezbednosti;vreme obrazovno&vaspitne intervencije nije proslo,ali se pomerilo ka vise interdisciplinarnom i integrativnom pristupu. :obri primeri za to su radovi Stradling&a ili Siegrist&a na vezama izmedju stavova,ponasanja i sprovodjenja.Fahtev se ne moze ignorisati,nijedan aspekt mobilnosti se ne moze resiti ili istraziti bez psihologaHIako je ova izjava tehnicke orijentacije,takodje ima profesionalne posledice I u skladu je sa primedbama kolega 4(roger 8 *othengatter,-BB>..Saobracajna psihologija nije zapecacena,vec je dobila krila konceptima bezbednosti kao sto su %$izija ,ula# ili %Odrziva Bezbednost#,koji su lokalizovani na ovom nivou,cak i ako ce donosioci odluka primetiti sa zaprepascenjem da saobracajni psiholozi i ne inzenjeri zahtevaju sredstva za poboljsanje infrastructure i tehnologije u ime ucesnika saobracajaI

Zakljucne napomene
IE00" su kongresi koji su smisleno organizovani medjunarodno,sa obzirom na njihove zajednicke teme,cak i ako nisu sve zemlje pojedinacno zastupane ovde dele iste osnove,i u izvesnoj meri imaju razlicite probleme

da rese.Saobracajna psihologija ne moze i ne sme zabusavati pitanje globalizacije.:a citiram Bertrand&a "iccard&a,prvu osobu koja je svet obisla u balonu)#(lobalizacija ne bi trebalo da se odrzava samo u politickim i komercijalnim nivoima.0o se mora odvijati,narocito,u odnosu na istragu ljudskih korena u svim kulturamaI#4'ahresspiegel aus der Sch+eizer "rominenz,/221..Saobracajna psihologija ce nastaviti ovim putem u jos vecoj meri nego ranije i bice operativna na drugoj osnovi za -2 godina od one na kojoj je sada operativna.Fa bezbednosti,zastitom zivotne sredine,zastitom i udobnoscu prilikom putovanja ce biti jos veca potraznja,i uzimace se jos vise za gotovo nego sto je to slucaj danas.Saobracajna psihologija mora odrzati svoju poziciju kao nezavisna grana u okviru opsega interdisciplinarnih saobracajnih nauka.0o jedino moze uraditi ako je u stanju da proizvede upotrebljive rezultate na osnovu aplikacija.Ovo mora biti fokus istrazivanja i prakse.

*adivojevic Stefan :02B2/12