Finansijski derivati MRS 39- Finansijski instrumenti

Derivatni instrumenti
Finansijski instrumenti- ugovorno pravo da se primi ili preda novac ili drugi finansijski instrument pod uslovima koji su potencijalno povoljni (derivat je sredstvo, aktiva) ili da se razmeni pod nepovoljnim uslovima (pasiva, obaveza) izvedeni, sekundarni finansijski instrumenti kreiraju se na bazi postojanja osnovnih instrumenata (na akcije, obveznice, indekse) ili neke druge aktive (zlato, ito) Derivat ima tri karakteristike:
vrednost se bazira na promeni kamatne stope, valutnog kursa, cene neke robe i sl. zahteva veoma malo inicijalno ulaganje, izvrava se u novcu ili zakljuivanjem drugog finansijskog derivata (zauzimanje kontrapozcije), ne podrazumeva direktnu razmenu predmeta derivata

forvard, fjuers opcija, svop

Korienje derivata
spekulacija heding (zatita od rizika)

MRS 39
Ako se derivati koriste u funkcije spekulacije (trgovanja) moraju se evidentirati na svaki bilansni dan po fer vrednosti sa promenama koje idu direktno u bilans uspeha Fer vrednost kroz bilans uspeha

MRS 39
ako se derivati koriste kao instrumenti zatite od rizika (heding) primenjuju se posebna pravila za heding transakcije:
heding fer vrednosti, heding novanih tokova, heding neto ulaganja u inostrani subjekt

Uopteno o derivatnim instrumentima

forvard fjuers opcija svop

Forvord (forvard)
Forvord je tipian terminski ugovor koji sadri sve potrebne elemente terminske trgovine Forvordi nisu standardizovani ugovori Cene nisu transparentne Forvordima se ne moe trgovati na berzi Ne postoje mehanizmi zatite

Fjuersi - definicija
Fjuersi su visokostandardizovani finansijski instrumenti Njima se moe trgovati na berzi, pa time imaju vei stepen likvidnosti (likvidni terminski ugovori) Odgovor na pitanje: ko e kupiti od mene ako elim da prodam, jer predviam gubitak?

Fjuersi - definicija
Fjuersi su obaveze da se kupi ili proda odreena roba ili finansijski instrument, na tano odreeni dan, po tano odreenoj ceni. Najire posmatrano oni se bave buduom cenom koja se procenjuje u sadanjosti (kakva e biti cena akcije u oktobru ove godine ili kakav e biti odnos dolara prema euru kroz godinu dana?)

Fjuersi - definicija
Svaki fjuers ugovor je vrlo precizno definisan, prema koliini
1 FT na ito = 5000 buela 1 FT na benzin = 42.000 galona 1 FT na T-bonds = nominalna vrednost $100.000

Uz to je definisan i kvalitet, do detalja Kad je isporuka (mesec, ne datum) Mesto isporuke, grad, luka

Fjuersi
Prilikom potpisivanja ugovora i kupac i prodavac plaaju depozit koji je deo vrednosti celokupne koliine kupljene robe (5-15%) U tim transakcijama pojavljuje se institucionalni mehanizam zatite KLIRINKA KUA dnevna usklaivanja (mark to market) na budui dan se ne isporuuje aktiva iz fjuersa ve se pozicija zatvara kontrapozicijom ili novcem

Kupac fjuersa (duga pozicija)

duga pozicija, oekivanja da cene rastu eli da kupi odreenu aktivu iz fjuersa po unapred odreenoj ceni

budua ugovorena cena aktive

dobitak za kupca gubitak za kupca

Primer
I Dan kupovine ugovora Kupac kupuje fjuers i oba uesnika polau inicijalnu marginu II ivotni vek fjuersa Svakodnevno se vri prilagoavanje pozicija kupca i prodavca III Dan dospea Robni fjuersi (prodavac predaje robu, kupac plaa), Finansijski fjuersi (vri se isplata razlike u ceni prebijanje)

Primer

(Izvor: J.Hull, Options, Futures & Other derivatives, Prentice Hall, 2003, s. 25)

Kupujemo dva decembarska fjuersa na zlato 1. juna 1993. godine po tekuoj fjuers ceni zlata od $400 po unci (1 unca = 28,35gr). Jedan fjuers ugovor standardizovan je na 100 unci zlata, tako da mi faktiki kupujemo 200 unci ukupno. Kupovina nas kota 200 unci x $400 = $ 80.000 kupac je u dugoj poziciji (oekuje da cene rastu)

Primer
Shodno logici trgovanja fjuersima, mi ne moramo da imamo taj novac kod sebe, ve broker od nas trai da otvorimo raun margine (Margin Account) na koji emo odmah uplatiti inicijalnu marginu (Initial Margin) koja je 5% od ukupne vrednosti trgovine, tj. $4000. Evidentiranje transakcije u poslovnim knjigama: Inicijalna fjuers margina (duguje) 4.000 Tekui raun (potrauje) 4.000

Tretman usklaivanja (mark to market) evidentiranje

Mark to market usklaivanja fjuersa: Fjuers 600 (duguje) Incijalna margina 600 (potrauje) Fjuers 180 (duguje) Incijalna margina 180 (potrauje) Inicijalna margina (duguje) 420 Fjuers 420 (potrauje) itd. itd.itd. Poziv na dodatnu uplatu radi odravanja margine (10.jun): Inicijalna margina (duguje) 1.340 Tekui raun (potrauje) 1.340 Fjuers je raun tekuih (obrtnih) sredstava ili tekuih (kratkoronih) obaveza zavisno od toga da li mu je saldo dugovni ili potrani Raun margine je raun tekuih (obrtnih) sredstava

Izvrenje ugovora
Na dan izvrenja ugovora 22. jun (Pretpostavka da je izvrenje ugovora u novcu, tj. nema isporuke zlata) Razlika od 7.7 $ po unci x 200 unci = 1.540 $ gubitak Razlika od 7.7 $ se dobija kao razlika 400 $ po unci (spot cena u momentu ulaska u transakciju) 392.30 (spot cena na dan izvrenja ugovora) Knjienje: Mark to market usklaivanje vrednosti fjuersa: Tekui raun (260, poveava se) Fjuers (260) Evidentiranje gubitka na kraju dospea ugovora: Gubitak po osnovu fjuers transakcije 1.540 $

Fjuers ugovor 1.540 $

SWAP - Svop
Svop (engl. Swap = zamena) je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da zamene skup isplata koje svaka od njih poseduje po osnovu nekog prethodnog ulaganja ili kreditnog posla Svopovi nisu instrumenti kojima se mobiliu nova sredstva, ve mehanizam za racionalnije upravljanje postojeim fondovima Svrha svopova jeste smanjenje trokova, eliminisanje rizika deviznog kursa i rizika kamatne stope, kao i upravljanje aktivom i pasivom kroz zamenu, a ne trajnu prodaju ili kupovinu finansijske aktive ili otplatu neke obaveze

 Svop predstavlja ugovor u kome se ugovara razmena tokova gotovine u budunosti. Svop poslove olakava svop banka, finansijska institucija koja u poslovima posreduje kao broker ili diler. Kao broker, svop banka povezuje zainteresovane strane za svop posao, ali ne preuzima rizik. Kao diler, svop banka uestvuje u poslu na taj nain to zauzima poziciju u svop poslu - javlja se kao ugovorna strana, i to privremeno, dok ne pronae drugog investitora koji je voljan da se upusti u svop posao i preuzme njenu poziciju.

Kamatni svopovi
Kamatni svop je ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da e razmeniti plaanja po osnovu kamata koje dospevaju. Svopom se menjaju tokovi gotovine po osnovu obaveza koje dospevaju na naplatu. Fiksni-varijabilni kamatni svop (plain vanilla svop) Moe se dogovoriti razmena obaveze plaanja izraena u fiksnoj kamatnoj stopi za plaanja u varijabilnoj kamatnoj stopi. Preduzee A prihvata obavezu preduzea B prema kojoj e morati da otplauje kredit po fiksnoj kamatnoj stopi od 5%, dok preduzee B preuzima obavezu plaanja preduzea A po uslovima LIBOR+1 procentni poen.

Plain vanilla swap

Svop se moe koristiti u uslovima spekulacije ili hedinga Banka spekulacija Banka heding Kompanije swap najee koriste kao heding instrument

Plain vanilla swap

Instrument hedinga kamatni svop Heding stavka obaveza po osnovu emitovanih obveznica Heding se u profesionalnoj raunovodstvenoj regulativi definie kao transakcija kojom se obezbeuje povezanost dobitaka i gubitaka na derivatnim instrumentima sa dobicima i gubicima na bilansnoj poziciji koja je predmet hedinga Definicijska osnova raunovodstva hedinga proizlazi iz povezivanja promena na heding stavki sa promenama na heding instrumentu (derivatu), kako bi se razlike obuhvatile kroz odgovarajue finansijske izvetaje (bilans stanja ili bilans uspeha) i kako bi se kroz napomene, eksterni korisnici informisali o postojanju ovih transakcija

Primer kamatnog svopa strukturisanog kao heding

20X0.g. kompanija ABC je emitovala i prodala obveznice dospea 3 godine, u vrednosti 1.000.000, sa obraunom kamate zasnovanom na LIBOR stopi. Kamata se isplauje na polugodinjoj osnovi. LIBOR stopa se u naem primeru resetuje na polugodinjem nivou. Istog dana kada je emitovala obveznice kompanija ABC zakljuila je svop aranman, dospea 3 godine, koji podrazumeva plaanje fiksne kamatne stope od 8% polugodinje i primitak varijabilne polugodinje LIBOR stope. Obraunski iznos u svop aranmanu iznosi 1,000,000.

Primer swap transakcije/ dokumentaciona osnova prema MRS 39

Heding stavka (bilansna stavka- obaveze po osnovu emitovanih i prodatih korporativnih obveznica sa kamatom po LIBOR stopi) Heding instrument swap ugovor Korelacija novanih tokova po osnovu kamate (heding novanih tokova prema MRS 39)

Primer
Kompanija oekuje da e LIBOR kamatne stope u narednim periodima rasti iznad nivoa fiksne kamatne stope, pa e novani tokovi po osnovu plaanja kamate imaocima obveznica biti izloeni riziku promene kamatnih stopa. Da bi se zatitila od negativnih efekata ovog rizika i svela ga na minimum kompanija je ula u plain vanilla svop sa uslovima da plati fiksnu stopu od 8% i na taj nain rizik porasta kamatnih stopa odri na tom nivou i da istovremeno prima LIBOR stopu na obraunski iznos na koji glasi svop aranman Transakcioni trokovi iznose 500 i plaeni su preko tekueg rauna.

Primer
Kamatne stope Nominalna vrednost svopa 31.12.20X0. 1.000.000 30.06.20X1. 1.000.000

LIBOR kamatna stopa, polugodinja

Fiksna kamatna stopa, polugodinja Fer vrednost svopa pre izvrenja Neto izvrenje svop-a
[1]

8%
8% 0

9.5%
8.0% 69.343 [1] Svop fer vrednost 15.000 [2]

Ovde treba utvrditi sadanju vrednost anuiteta od 15.000 za est polugodinjih perioda i polugodinje kamatne stope 8% ili 15.000 x IV8%6 = 15.000 x 4.62288 = 69.343. Obraun prvog izvrenja svopa, odnosno novanih tokova koji prate ovaj aranman je sledei: 8.0%-9.5% = 1.5% x 1.000.000 = 15.000. Izvrenje svopa se uvek posmatra na neto osnovi novanog toka koji ostaje za naplatu ili isplatu, u primeru , 15.000.
[2]

DATUM TRANSAKCIJE
31.12.20X0.

NAZIV POZICIJE
Tekui raun Obaveze za obveznice emisija i prodaja obveznica po nominalnoj vrednosti Ulazak u svop aranman, fer vrednost svopa jednaka nuli, nema knjienja transakcije Ostali nepomenuti rashodi Tekui raun Plaanje transakcionih trokova

D
1.000.000

P
1.000.000 0 0 500 500

31.12.20X0.

30.06.20X1. Svop Revaloriz. rezerva po osnovu hedinga fer vrednost svop-a 30.06.20X1. Finansijski rashodi kamata na obveznice Tekui raun (0.095 x 1.000.000) plaanje kamate na obveznice sa varijabilnom stopom od 9.5% 30.06.20X1. Tekui raun Svop izvrenje svop ugovora (naplata kamate od 1.5% po razlici u stopama 8% -9.5%) Revaloriz rezerva po osnovu hedinga Finansijski prihodi po osnovu kamate -gubitak na svopu na poziciju finansijskih rashoda 15.000 15.000 95.000 95.000 69.343 69.343

30.06.20X1.

15.000 15.000

Obrazloenje
promene u fer vrednosti svopa knjie se preko revalorizacione rezerve, kao rauna kapitala ova revaloriz. rezerva se umanjuje i prelazi u finansijske prihode onda kada se dogodi osnovna transakcija tj. kada su izvrena plaanja po osnovu kamate na obveznice (na dan 30.06.) transakcioni trokovi se priznaju odmah na teret rashoda tekueg obraunskog perioda u svop transakciji nikada nee doi do razmene obraunskog iznosa od 1.000.000 ve on slui za obraun kamatnih stopa tj. neto izvrenja svopa u osnovnoj transakciji, emisija obveznica, doi e na kraju roka dospea do isplate glavnice na obveznice imaocima obveznica od 1.000.000

Primer

U okviru ovog primera kompanija je u predvidela poveanje LIBOR stopa i u tom smislu ula u svop transakciju Kompanija eli da odri svoja plaanja na nivou kamatne fiksne stope od 8% tj. da finansijski rashodi ne preu 80.000 nakon prvog polugodinjeg perioda dolo je do porasta kamatnih stopa (to znai da se predvianje ostvarilo) i kompanija je morala da plati vee trokove finansiranja na emitovane obveznice (95.000) nego to bi to morala da uini da nije dolo do poveanja LIBOR stopa Na ovaj nain ova kompanija je izloena riziku promene novanih tokova, tj. plaanja kamate na obveznice koje je emitovala i prodala na tritu Ulaskom u svop aranman perfektno su korelisani gubici po osnovu plaanja vee kamate na obveznice (gubitak je 15.000 tj. razlika 95.00080.000) sa dobicima tj. finansijskim prihodima po osnovu kamate na svop (15.000) na ovaj nain kompanije je zakljuala svoje finansijske rashode na nivou od 8% to joj je bio cilj

Valutni svopovi
Valutnim svopom se obaveza izraena u jednoj valuti zamenjuje obavezom plaanja u drugoj valuti. Na primer, preduzee A i B mogu da ugovore valutni svop, ukoliko se preduzee A zaduilo u dolarima i eli da otplauje kredit u evrima, a preduzee B se zaduilo u evrima, a eli da vraa obaveze u dolarima.

 Pretpostavimo da domae, srpsko preduzee P planira ekspanziju u Bosni i Hercegovini i da su mu za to potrebne konvertibilne marke u vrednosti od 10 miliona. Preduzee P ve obavlja poslove u Bosni. Bosanskom preduzeu S potreban je iznos od 400 miliona dinara (to je po tekuem kursu upravo jednako iznosu od 10 miliona maraka). Bosansko preduzee S ve posluje u Srbiji. Oba preduzea ele da se zadue na tri godine i po fiksnoj kamatnoj stopi. P moe da emituje obveznice na koje e godinje plaati 7,5% ako su denominirane u dinarima i 8,25% ako su denominirane u konvertibilnim markama. S moe da pribavi kapital po 7,7% u dinarima i 8,1% u markama. Ako bi preduzea do potrebnog (stranog) kapitala dola neposredno, onda bi to znailo da P emituje obveznice u markama i plaa kamatu po stopi od 8,25% a S obveznice u dinarima po 7,7%.

 Najisplativiji put za pribavljanje potrebnog kapitala jeste da se svako preduzee zadui u nacionalnoj valuti, a da onda svopom zamene obaveze plaanja. Tako e P doi do konvertibilnih maraka po ceni od 8,1%, a S do dinara po ceni od 7,5%. Uteda preduzea P iznosi 0,15 procentnih poena (u odnosu na kamatnu stopu po kojoj bi se neposredno zaduilo), a S 0,2 poena. Preduzee P trokovi finansiranja u din 7.5%, trokovi finansiranja u BAM 8.25% nakon valutnog svopa dobija trokove finansiranja od preduzee S tj. po kamatnoj stopi od 8.10% Uteda preduzea P je 8.25 - 8.10 = 0.15 procentnih poena

Primer
Ako je spot kurs 1 BAM = 40 RSD, onda e preduzee P emitovati obveznice denominirane u dinarima u vrednosti od 400 miliona dinara sa kamatnom stopom od 7,5%, a preduzee S obveznice denominirane u markama u vrednosti od 10 miliona konvertibilnih maraka sa kamatnom stopom od 8,10%. Ustupie jedno drugom potrebne iznose (razmenie 400 miliona dinara i 10 miliona maraka) na dan ulaska u svop i na taj nain doi do potrebnih inostranih sredstava.

 Bosansko preduzee S e godinje morati da izdvoji 30 miliona dinara (0,075*400.000.000), a sprsko preduzee P 810.000 maraka (0,081*10.000.000). Navedene iznose (kamate) preduzea e obezbediti iz poslovanja na stranim tritima, tj. srpsko preduzee e zaraditi marke iz poslovanja na bosanskom tritu i obrnuto bosansko preduzee e dinare prihodovati po osnovu poslovanja na srpskom tritu. Po isteku tree godine, kada dospeva na naplatu i glavnica, doi e do razmene i glavnice: P e vratiti bosanskom preduzeu 10 miliona maraka, a S srpskom preduzeu 400 miliona dinara.
Dug u dinarima sa fiksnom stopom
U treoj godini 400. mil. RSD 30 mil. RSD Od prve do tree godine 400 mil. RSD Period 0 10 mil. BAM

Dug u konvertibilnim markama sa fiksnom stopom

Period 0 do 3.3. god. U godini 3 1. mil. RSD Od 400 mil. RSD 400 mil. RSD

BAM BAM mil. mil. Period 0 do 3. god. U 3.1. godini 10 10 810.000 BA Od

Od prve do tree godine 810.000 BAM

Cena zaduivanja u konvertibilnim markama = 8,1%

U treoj godini 10. mil. BAM

Cena zaduivanja u dinarima = 7,5%

Raunovodstvena evidencija
Preduzee P (iz Srbije) Incijalna transakcija emitovanja obveznica u domaoj valuti: Tekui raun -400 mil RSD Obaveze za obveznice (potrauje) 400 mil. RSD Zamena (svop) transakcija: Devizni raun (poveava se ) 10 mil BAM Svop transakcija (obaveza, poveava se ) 10 mil BAM Svop potraivanje 400 mil RSD Tekui raun 400 mil RSD (smanjuje se) Isplata godinje kamate od 7.5 % na dinarske obveznice Finansijski rashodi 30 mil RSD (duguje) Tekui raun (potrauje) 30 mil RSD Isplata godinje kamate na svop aranman od 8.10% Finansijski rashodi 810.000 BAM Devizni raun (smanjuje se) 810.000 BAM Prijem godinje kamate na svop aranman od bosanske firme S Tekui raun 30 mil RSD (Poveava se) Finansijski prihodi od svopa (poveava se) 30 mil RSD

Objanjenje
u ovom valutnom svopu dolo je do zamene obaveza izmeu ugovornih strana firma P iz Srbije dobila je 10 mil BAM i plaa na njih kamatu od 810.000 BAM godinje firma P je platila kamatu na obveznice u din, ali je isto toliko kamate dobila od druge ugovorne strane bosanske firme S tako da se ove kamate potiru

Opcije
Spadaju u kategoriju pod nazivom kontigentna ili uslovna prava (contigent clame) Opcije pruaju mogunost da se odluka o kupovini ili prodaji donese u hodu, ako se trite kree u pravom smeru

Opcije - definicija
Odnosi se reguliu opcionim sporazumom (Option Contract), u kome se kupcu opcije daje pravo da kupi ili proda odreenu aktivu po fiksnoj (unapred ugovorenoj ceni) u okviru odreenog perioda vremena. Prodavac opcije, odnosno njen emitent ima obavezu, po istom sporazumu, da uradi ono to vlasnik od njega trai, dakle da proda ili kupi odreenu aktivu, u odreenom periodu vremena i po ugovorenoj ceni.

Opcije - definicija
Kupac opcije (holder) ima tri mogunosti:
1. Da iskoristi opciju 2. Da opciju proda na sekundarnom tritu 3. Da ne iskoristi opciju (da pusti da istekne)

Odluka zavisi od interesa vlasnika, a on je najvie odreen odnosom cena tekue trine cene aktive i ugovorene cene

Opcije - definicija
Prodavac (writer) mora da izvri preuzetu obavezu, ali ako se u meuvremenu predomisli, na raspolaganju mu stoje dve mogunosti:
1. Da pokua da se nagodi sa kupcem 2. Da nae drugog subjekta koji e preuzeti ugovornu obavezu

Tipovi opcija
Evropski tip predstavlja opciju koju vlasnik moe da iskoristi samo na dan dospa. Ne moe je koristiti pre, ve iskljuivo na dan koji je naznaen na opciji (Expiration Date). Ameriki tip predstavlja opciju koju vlasnik moe da iskoristi bilo kog dana do momenta kupovine pa do roka dospea. Ovaj tip je mnogo sloeniji, to posebno dolazi do izraaja u procesu vrednovanja opcije.

Opcije - cene
Strajk cena (strike price) je cena po kojoj e se transakcija izvriti (ako se ikada izvri). Strajk cenu utvruje berza. Trina cena (market price) je ona po kojoj se trguje opcijama i ona raste ili pada u zavisnosti od ponaanja osnovne aktive

Opcije
Za razliku od fjuersa, opcije se obino iskoriste ako cena predmeta opcije dostigne strajk cenu. Opcije se nikada nee iskoristiti ako uslovi nisu povoljni za kupca opcije. Opcija daje pravo, ali ne zahteva se nikakva obaveza od strane kupca opcije. Za to pravo, ali ne i obavezu kupac opcije plaa premiju. Pravo da se iskoristi opcija nije neogranieno, ve je vremenski ogranieno. Odnos izmeu cene akcije (ili druge aktive koja je predmet opcije) i strajk cene su veoma znaajne

Opcije dobitak i gubitak

Kupovinom opcija moe se ostvariti dobit na osnovu promene cene Bez obzira na vrstu opcije, potencijalni gubitak svodi se na premiju, iznos koji se plaa za kupovinu opcije (ogranien rizik)

KUPCI CALL OPCIJA KUPCI PUT OPCIJA

OEKUJU DA E CENA RASTI OEKUJU DA E CENA PADATI

Opcije - pozicije

Opcije - pozicije
Kupac opcije Contract holder Contract buyer Prodavac opcije Contract writer Contract seller

LONG POSITION

SHORT POSITION

Opcije - trgovanje
Postoje etiri pozicije u trgovini opcijama, od kojih zavisi i ishod (dobitak ili gubitak) prema kretanju trita:
1. Prodavac prodajne opcije (Short put)

1. Kupac prodajne opcije (Long put) 2. Prodavac kupovne opcije (Short call) 3. Kupac kupovne opcije (Long call)

Long call Kupac kupovne opcije zarauje kada trite raste

Holder kupuje kupovnu opciju (1 ABC Jan 50 CALL @ $5) kada je trina cena akcije $51. Holder ima pravo da kupi akciju kompanije ABC po ceni od $50 tokom celog trajanja opcije i za to plaa premiju $5. Ako trie raste holder moe da kupi akciju po ceni od $50 bez obzira to je ona nia od trine. Zatim moe tu isti akciju da proda po trinoj (vioj) ceni i zaradi na razlici. Imajui u vidu da je rast cena akcija neogranien, neogranien je potencijalni dobitak sve dok je kupovna opcija in the money. Obrnut je sluaj ako cena akcije krene da pada ispod strajk cene, opcija je tada out the money. U tom sluaju holder puta da se opcija ugasi i gubi premiju.

Zona potencijalnog dobitka za holdera ili kupca kupovne (call opcije)

cena izvrenje, strajk cena $ 50 po akciji

Zona dobitka za kupca call opcije

plaena premija od 500$

Maksimalni gubitak za kupca

500$ plaene premije za jednu opciju opcija je out of the money i nee biti izvrena jer su uslovi nepovoljni za kupca

Maksimalni dobitak
u uslovima kada cene rastu dobitak je potencijalno neogranien kad god odlui da kupi akcije moe ih kupiti za 50$ , a trina cena akcija u tom momentu moe da bude bilo koja via od 50$ opcija je na novcu i kada je cena akcija na tritu 51$, dobitak za kupca opcije je 51 -50 = 1 $ po opciji takva opcija se naziva na novcu i mora biti izvrena do dana izvrenja (ameriki call) ili na taj dan (evropski call)

Raunovodstvena evidencija
Plaanje premije na opciju (500 $ x 10 opcija) Opcija 5000 $ Tekui raun -5000 $ Cena ostaje ispod 50$ i kupac ne izvrava opciju do roka dospea, opcija se ukida: Gubitak 5000 $ Opcija 5000 $

Raunovodstvena evidencija
Cena je 56 $ po akciji i kupac odluuje da izvri opciju (56-50 ) 6 $ po akciji, na 10 opcija: Tekui raun (6 $ x 10 opcija x 100 akcija) 6.000 $ Dobici na opcionom ugovoru 6.000 $ Ostvareni dobitak je (6.000-5.000 = 1.000 $) Na ulaganje od 5.000 $ (plaena premija na ocpije) dobit je 1.000 $ ili 20%koju je kupac opcije ostvario u veoma kratkom roku

Any Questions? Thank you